Embed Size (px)
Citation preview
15. RIZIK I LEVERIDŽ
Svako preduzeće donosi svoje poslovne odluke na bazi informacija sa kojima raspolaže. Od
pouzdanosti tih informacija zavisi i rizik, odnosno neizvesnost ostvarenja očekivanih rezultata
privređivanja. U istraživanju maksimiziranja rezultata i zaštite od rizika, u literaturi je konstruisan
model leveridža. Pomoću ovog modela pokušavaju se proceniti efekti poslovanja koji zavise od
fiksnih troškova poslovanja i rashoda finansiranja. U zavisnosti od oblika rezultata privređivanja
i faktora razlikujemo:
poslovni rizik i poslovni leveridž finansijski rizik i finansijski leveridž totalni rizik i kombinovani leveridž
15.1. Poslovni rizik i poslovni leveridž
Poslovni rizik je neizvesnost ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna
sredstva. Poslovni dobitak je razlika između marginalnog dobitka i fiksnih troškova poslovanja.
Rizik ostvarenja prinosa na ukupno uložena poslovna sredstva proizilazi iz činjenice da samim
ulaganjem sredstava nastaju određeni troškovi. To su fiksni troškovi koji nastaju nezavisno od
intenziteta korišćenja uloženih sredstava.
Cilj preduzeća je ne samo da pokriva rashode perioda, već da maksimizira poslovni dobitak.
Veličina poslovnog dobitka zavisi od obima prodaje, asortimana proizvoda, prodajnih cena,
varijabilnih i fiksnih troškova. Fiksni troškovi su u kratkom periodu nepromenljivi bez obzira na
promene obima prodaje, što ima za posledicu da se poslovni dobitak menja jačim intenzitetom
od promene obima prodaje. Intenzitet tih promena meri se poslovnim leveridžom.
Poslovnim leveridžom izražava se efikasnost poslovanja preduzeća sa fiksnim troškovima.
Uticaj poslovnog leveridža na rezultat poslovanja meri se faktorom poslovnog leveridža koji se
utvrđuje iz odnosa marginalnog i poslovnog dobitka.
Efekat poslovnog leveridža može da se pokaže na sledećem primeru:
1
Postojeći obim Povećanje za 10% Povećanje za 20%
Prihod od realizacije
Varijabilni troškovi
Marginalni dobitak
Fiksni troškovi
Poslovni dobitak
% povećanja obima prodaje
% povećanja posl. dobitka
850 000 000
382 500 000
467 500 000
337 500 000
130 000 000
100%
45%
55%
39,71%
15,29%
935 000 000
420 750 000
514 250 000
337 500 000
176 750 000
100%
45%
55%
36,10%
18,90%
10%
18,90%
1 020 000 000
459 000 000
561 000 000
337 500 000
223 500 000
100%
45%
55%
33,08%
21,91%
20%
21,91%
Tabela 4 - Efekat poslovnog leveridža
Faktor poslovnog leveridža pokazuje da bi za svaki procenat povećanja obima prihoda od
realizacije došlo do povećanja poslovnog dobitka za 3,6%. U slučaju pada obima prodaje došlo
bi u istoj srazmeri do procentualnog smanjenja poslovnog dobitka, ili povećanja poslovnog
gubitka, zavisno od nivoa donje granice rentabiliteta.
Dejstvo faktora poslovnog leveridža posebno je značajno za kapitalno intenzivna preduzeća
zbog visokog učešća fiksnih troškova u ukupnim troškovima. Veliki faktor poslovnog leveridža
predstavlja i visok stepen poslovnog rizika, jer relativno male promene u obimu prodaje mogu
da dovedu do osetne fluktuacije poslovnog dobitka.
5.2. Finansijski rizik i finansijski leveridž
Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka na sopstveni kapital. Bruto dobitak je razlika
između poslovnog dobitka i rashoda na ime kamate. Pozajmljeni kapital uložen u stalnu imovinu
i trajna obrtna sredstva je najvećim delom fiksni i otuda i rizik ostvarenja bruto dobitka.
Rizik ostvarenja bruto dobitka se kvantitativno izražava faktorom finansijskog leveridža. Njime
se meri efekat finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost, a dobija se iz odnosa
poslovnog dobitka i bruto dobitka.
Dejstvo finansijskog leveridža može se objasniti na sledećem primeru:
2
I Finansijska struktura
Alternativa A B C
Dugovi
Sopstveni izvori
0
60 000 000
30 000 000
30 000 000
45 000 000
15 000 000
Ukupna poslovna sredstva i izvori 60 000 000 60 000 000 60 000 000
II Stopa prinosa na postojećem obimu prodaje
Poslovni dobitak
Rashodi na ime kamate
13 000 000
-
13 000 000
3 000 000
13 000 000
4 500 000
Dobitak pre oporezivanja
Porez na dobitak
13 000 000
2 600 000
10 000 000
2 000 000
8 500 000
1 700 000
Neto dobitak
Stopa prinosa na ukupna sredstva
Stopa prinosa na sopstvena
sredstva
10 400 000
21,67%
17,33%
8 000 000
21,67%
26,67%
6 800 000
21,67%
45,33%
Tabela 5 - Mehanizam dejstva finansijskog leveridža
Iz ovoga se može zaključiti da dejstvo finansijskog leveridža na stopu prinosa na sopstvena
sredstva zavisi od dva bitna faktora:
o apsolutne razlike između stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i prosečne
kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava i
o strukture kapitala preduzeća odnosno relativnog učešća dugova u ukupnim
izvorima finansiranja.1
Dejstvo finansijskog leveridža je veće što je veće učešće pozajmljenih u odnosu na sopstvene
izvore u strukturi izvora i obrnuto. Dejstvo finansijskog leveridža može se izraziti faktorom
finansijskog leveridža koji pokazuje koliko se brže menja dobitak pre oporezivanja pri svakoj
procentualnoj promeni poslovnog dobitka.
1 Krasulja D. i Ivanišević M., "Poslovne finansije", Beograd, 2004.3
Rezultat 1,3 znači da svako povećanje poslovnog dobitka od 1% dovodi do povećanja dobitka
pre oporezivanja za 1,3% i obrnuto. To znači da bi povećanje poslovnog dobitka od 10% dovelo
do povećanja dobitka pre oporezivanja za 13%, odnosno smanjenje poslovnog dobitka za 10%
do smanjenja dobitka pre oporezivanja za 13%.
Suštinu dejstva finansijskog leveridža čine rashodi na ime kamate, tako da njihov porast u
odnosu na poslovni dobitak utiče i na povećanje faktora finansijskog leveridža, odnosno
izloženosti preduzeća većem stepenu finansijskog rizika.
15.3. Totalni rizik i kombinovani leveridž
Totalni rizik proizilazi iz neizvesnosti ostvarenja bruto dobitka a time i neto dobitka i prinosa na
sopstveni kapital uzimajući u obzir i poslovne i finansijske rizike.
Kombinovani leveridž je posledica kumuliranja poslovnog i finansijskog leveridža jer
neizvesnost ostvarenja prinosa na sopstvena sredstva zavisi od mogućih promena u obimu i
prihodima od prodaje. Analiza kombinovanog leveridža kreće se u granicama očekivanih
oscilacija obima prema donjoj granici rentabilnosti.
Ovo je posebno značajno za kapitalno intenzivna preduzeća koja imaju visok faktor poslovnog
leveridža koji dovodi do velike promene poslovnog dobitka na osnovu relativno malih promena u
obimu prodaje. Ova situacija motiviše preduzeće da povećanjem obima aktivnosti poveća
poslovni dobitak.
Preduzeće je spremno da se zadužuje, a time povećava i uticaj finansijskog leveridža na neto
dobitak i stopu prinosa na sopstvena sredstva. Međutim, preduzeće se takvom politikom izlaže i
visokom riziku jer pad poslovne aktivnosti od nekoliko procenata može da dovede preduzeće u
zonu gubitka. Ovo pokazuje da nije preporučljivo izlagati se tako visokom riziku ali i složenost
finansijskog upravljanja i politike. Postavlja se pitanje: kako uskladiti težnju za maksimiziranjem
rentabilnosti sa održavanjem likvidnosti? Odgovor se nalazi između ostaloga i u veštini
kombinovanja dejstva poslovnog i finansijskog leveridža.
Kada se donja granica rentabilnosti nalazi bliže gornje granice fizičkog kapaciteta preduzeća,
područje poslovnog dobitka je relativno usko, a obim poslovne aktivnosti izražava značajnu
nestabilnost. Ovde se radi o visokom faktoru poslovnog leveridža koji motiviše preduzeće da se
zadužuje i tako utiče na porast faktora finansijskog leveridža.
4
Takva kombinacija može da bude opasna, a njeno dejstvo pokazuje sledeći primer.
Enormno povećanje stope prinosa na sopstveni kapital od 46,80% na bazi povećanja obima
prodaje od 10%, podstiče preduzeće da pomera strukturu kapitala ka pozajmljenom kapitalu
nadajući se da će konjuktura omogućiti povećanje prodaje. Međutim, pri smanjenju obima
prodaje od 10% dovodi preduzeće u zonu gubitka.
Visoka stopa prinosa na sopstveni kapital ne obezbeđuje istovremeno i sposobnost zamene
pozajmljenog sopstvenim kapitalom što ugrožava i sposobnost finansiranja proste reprodukcije
iz sopstvenih sredstava i likvidnost preduzeća. Na taj način preduzeće gubi i kreditni bonitet,
odnosno dovodi u pitanje opstanak preduzeća. Možemo zaključiti da preduzeće treba da teži da
faktor složenog leveridža bude što niži.
15.4 Tačka indiferencije finansiranja
Tačka indiferencije finansiranja je onaj nivo aktivnosti na kome poslovni dobitak, odnosno
stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva obezbeđuje istu stopu prinosa na sopstvena
sredstva nezavisno od kompozicije izvora finansiranja, odnosno relativnog odnosa dugova
prema sopstvenom kapitalu.
U prethodnom izlaganju dokazali smo da veći uticaj finansijskog leveridža na neto dobitak i
stopu prinosa na sopstveni kapital motiviše preduzeće da se zadužuje, što naravno povećava
rizik od gubitka. Zato je važno utvrditi tačku indiferencije finansiranja.2
2 Isto, str. 73.5
Dijagram 3 - Tačka indiferencije finansiranja
Bez obzira na finansijsku strukturu tačka indiferencije finansiranja dostiže se kada stopa prinosa
na ukupna poslovna sredstva iznosi 6% a stopa prinosa na sopstvena sredstva 3%. Ova tačka
pokazuje na kom nivou su izjednačene stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i prosečna
cena pozajmljenog kapitala.
Ona istovremeno pomaže u vođenju finansijske politike. Ako se preduzeće intenzivnije finansira
iz dugova čija cena iznosi do 6%, ostvariće veći prinos na sopstvena sredstva. Međutim,
smanjenje stope prinosa na ukupna sredstva u odnosu na prosečnu cenu duga zahteva
finansiranje iz sopstvenih izvora. Komponovanje finansijske strukture i korišćenje efekata
leveridža zavisi od subjektivnog odnosa prema riziku i rentabilnosti konkretnog preduzeća.
16. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
Bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju značajan izvor informacija za finansijsku analizu i
donošenje odluka o ulaganjima finansijskih sredstava. Međutim, za ocenu dinamike finansijskih
tokova u preduzeću koriste se izveštaji o tokovima finansijskih sredstava. Oni se dobijaju
izvedenim putem iz podataka sadržanih u periodičnim bilansima stanja i uspeha.
6
U literaturi, a sve više i u praksi, koriste se sledeći izveštaji:
izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava izveštaj o tokovima gotovine
16.1. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
Poslovanjem preduzeća dolazi do određenih promena u vrednosti i strukturi pojedinih bilansnih
pozicija. Dejstvo poslovnih operacija i transakcija na bilans stanja utvrđuje se kao razlika salda
pojedinih pozicija u konačnom bilansu stanja u odnosu na početni bilans. Razlike mogu da budu
pozitivne ili negativne u zavisnosti od povećanja ili smanjenja vrednosti bilansnih pozicija. Pri
tome je važno zapaziti, posebno, da se:
svako povećanje pasivnih pozicija i
svako smanjenje aktivnih pozicija
interpretira kao izvor poslovnih sredstava,
dok se, nasuprot tome,
svako smanjenje pasivnih pozicija i
svako povećanje aktivnih pozicija
tumači kao upotreba poslovnih sredstava.
Na osnovu utvrđene razlike u saldima bilansnih pozicija iz komparativnog bilansa stanja,
izveštaj o tokovima ukupnih finansijskih sredstava izgleda ovako:I Izvori ukupnih finansijskih sredstava
1. Povećanje obaveza prema dobavljačima 15 000 000
2. Povećanje obaveza prema dobavljačima 35 000 000
3. Povećanje akumuliranog dobitka 38 000 000
UKUPNO 88 000 000
II Upotreba ukupnih finansijskih sredstava
1. Povećanje gotovine 10 000 000
2. Povećanje potraživanja od kupaca 15 000 000
3. Povećanje zaliha 25 000 000
4. Povećanje osnovnih sredstava, sadašnja vrednost 30 000 000
5. Smanjenje ukalkulisanih obaveza 2 000 000
6. Smanjenje kratkoročnih kredita 6 000 000
UKUPNO 88 000 000
Tabela 6 – Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava7
Kod analitičke interpretacije ovog izveštaja treba uvažavati horizontalna pravila poslovnog
finansiranja. To znači da ulaganja u osnovna sredstva i trajna obrtna sredstva treba finansirati iz
dugoročnih izvora, a kratkoročna ili povremena ulaganja iz kratkoročnih izvora. Kako se
hipotetičko preduzeće pridržava ovih pravila može se utvrditi upoređivanjem izvora i upotrebe
finansijskih sredstava. Povećanje dugoročnih ulaganja u osnovna sredstva znači proširenje
proizvodnih kapaciteta preduzeća, a to zahteva i povećanje trajnih obrtnih sredstava. Na
osnovu izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava u posmatranom periodu, možemo
zaključiti da preduzeće poštuje horizontalna pravila finansiranja jer je došlo do povećanja
akumuliranog dobitka, dugoročnih kredita i obaveza prema dobavljačima.
16.2. Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava
Već smo rekli da se neto obrtna sredstva odnose na finansiranje obrtnih sredstava iz
dugoročnih izvora. U skladu sa horizontalnim pravilima finansiranja normalne zalihe gotovine,
potraživanja, materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda treba finansirati iz
sopstvenih izvora ili dugoročnih dugova, a povremene potrebe koje su uslovljene sezonskim,
vanrednim ili drugim hitnim potrebama iz kratkoročnh izvora.
Neto obrtna sredstva predstavljaju značajnu finansijsku kategoriju jer imaju uticaja na stanje
buduće likvidnosti preduzeća i na kreditni bonitet kod poverilaca. Zato je briga o njihovim
promenama zadatak finansijskog upravljanja, a u tu svrhu koriste se posebni finansijski
izveštaji. Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava sadrži izvore i upotrebu neto obrtnih
sredstava u posmatranom vremenom periodu.
Izvori neto obrtnih sredstava mogu da potiču iz:
povećanja sopstvenih izvora finansiranja i dugoročnih dugova
smanjenja fiksnih sredstava,
dok smanjenja ili upotrebu neto obrtnih sredstava prouzrokuju:
smanjenja sopstvenih izvora finansiranja i dugoročnih dugova
povećanja fiksnih sredstava.3
3 Krasulja D. i Ivanišević M-, "Poslovne finansije", Beograd, 2004.8
Do kakvih je promena došlo i zbog kojih uzroka u posmatranom preduzeću pokazuje izveštaj o
tokovima neto obrtnih sredstava i njegova analiza.
Možemo potvrditi da je preduzeće u ovom periodu vodilo dobru finansijsku politiku jer je
obezbedilo durogočnu finansijsku sigurnost i likvidnost.
I Upotreba neto obrtnih sredstava
1. Povećanje fiksnih sredstava, sadašnja vrednost 30 000 000
UKUPNO 30 000 000
II Upotreba ukupnih finansijskih sredstava
1. Povećanje gotovine 10 000 000
2. Povećanje potraživanja od kupaca 15 000 000
3. Povećanje zaliha 25 000 000
4. Povećanje osnovnih sredstava, sadašnja vrednost 30 000 000
5. Smanjenje ukalkulisanih obaveza 2 000 000
6. Smanjenje kratkoročnih kredita 6 000 000
UKUPNO 88 000 000
III Neto obrtna sredstva na kraju perioda 185 000 000
Tabela 7 - Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava
Neto obrtna sredstva na početku i kraju perioda :
Na početku Na kraju Razlika
Obrtna sredstva
Kratkoročni izvori
obrtnih sredstava
265 000 000
123 000 000
315 000 000
130 000 000
50 000 000
7 000 000
Neto obrtna sredstva 142 000 000 185 000 000 43 000 000
9
16.3. Izveštaj o tokovima gotovine
Život preduzeća je jedan finansijski krug na čijem početku stoji gotovina koja prolazi sve
poslovne faze i na kraju, opet u novčanom obliku vraća se ulagačima u oplođenom iznosu. Cilj
preduzeća je da oplođeni deo bude što veći kako bi mu više sredstava ostalo za akumulaciju i
neposlovnu potrošnju.
Kružni tok gotovine se posmatra sa dva aspekta:
internog i
eksternog.
Interni tok – odnosi se na ulaganje gotovine u osnovna sredstva, zalihe, troškove i rashode
kako bi se oplođena vratila prodajom proizvoda i usluga i naplatom potraživanja od kupaca.
Eksterni tok – pokazuje povremene prilive i odlive gotovine koji utiču na proširenje ili sužavanje
internog toka (krediti, subvencije, dotacije, premije, kamate i otplate, izmirenje poreskih obaveza
i sl.).
Kružni tok se posmatra u ograničenom vremenskom periodu, pa na bilansne dane imamo
stanje gotovine, što je izazov za upravljanje tokovima gotovine. Upravljanje treba da obezbedi
takvu cirkulaciju gotovine koja će omogućiti ne samo periodičnu likvidnost, već i održavanje
solventnosti i postizanje rentabilnosti preduzeća. Upravljanje se zasniva na relevantnim
informacijama a njih obezbeđuju izveštaji o tokovima gotovine.
Izveštaji o tokovima gotovine predstavljaju svojevrsnu modifikaciju izveštaja o tokovima neto
obrtnih sredstava.
Glavni delovi ovog izveštaja su primanja i izdavanja gotovine.
Primanja gotovine rezultiraju iz:
povećanja pozicija pasive ili smanjenje pozicije aktive (sem gotovine),
dok izdavanja gotovine imaju za posledicu
smanjenje pozicija pasive ili povećanje pozicija aktive (sem gotovine).
10
Izveštaj o tokovima gotovine u posmatranom preduzeću izgleda ovako:I Upotreba neto obrtnih sredstava
1. Saldo gotovine na početku perioda 50 000 000
2. Povećanje obaveza prema dobavljačima 15 000 000
3. Povećanje dugoročnih kredita 35 000 000
4. Povećanje akumuliranog dobitka 38 000 000
UKUPNO 138 000 000
II Izdavanje (upotreba) gotovine
1. Povećanje potraživanja od kupaca 15 000 000
2. Povećanje zaliha 25 000 000
3. Povećanje osnovnih sredstava, sadašnja vrednost 30 000 000
4. Smanjenje ukalkulisanih obaveza 2 000 000
5. Smanjenje kratkoročnih kredita 6 000 000
UKUPNO 78 000 000
III Saldo gotovine na kraju perioda 60 000 000
Tabela 8 - Izveštaj o tokovima gotovine
Analitička interpretacija ovog izveštaja treba da pomogne njegovom razumevanju i korišćenju u
svrhu informisanja o likvidnosti, solventnosti i rentabilnosti preduzeća. Da bi pokazali uticaj
ostvarenog toka gotovine na stanje likvidnosti preduzeća računamo opšti racio likvidnosti na
početku i na kraju perioda.
Na početku
perioda
Na kraju
perioda
Opšti racio
likvidnosti= 265 000 000 = 2,15 : 1
315 000
000 = 2,41 : 1
123 000 000 30 000 000
Dobijeni opšti racio likvidnosti pokazuje da je likvidnost na kraju godine bolja jer je svaki dinar
kratkoročnih obaveza pokriven sa 2,42 dinara ukupnih obrtnih sredstava.
Međutim za precizniju analizu potrebno je obezbediti veći broj informacija o izvorima i upotrebi
gotovine. Klasifikacija tokova gotovine treba da unese neophodnu sistematičnost u analizu
novčanih tokova i da poveća njenu informacionu korisnost.
11
Jedan od najrasprostranjenijih kriterijuma razvrstavanja je prema grupama aktivnosti preduzeća:
poslovne aktivnosti preduzeća,
investicione aktivnosti preduzeća i
aktivnosti finansiranja preduzeća.
Sledeća šema pokazuje sintetički predstavljeno razvrstavanje tokova gotovine.4
Poslovneaktivnosti
Naplate prihoda
od prodaje
proizvoda i usluga–
Isplata u vezi sa
proizvodnjom i
prodajom
proizvoda i
usluga
=
Novčani tok
iz poslovanja
Aktivnostiinvestiranja
Priliv gotovine iz
prodaje ili
povraćaja
finansijskih
plasmana i
prodaje osnovnih
sredstava
–
Odliv gotovine u
finansijske
plasmane i za
izdatke osnovnih
sredstava
=
Novčani tok
iz
investicionih
aktivnosti
Aktivnostifinansiranja
Priliv gotovine iz
zaduženja i
emitovanja akcija
preduzeća
–
Odliv gotovine od
dividende,
vraćanja dugova i
otkup sopstvenih
akcija
=
Novčani tok
iz aktivnosti
finansiranja
preduzeća
Neto promena
gotovine u toku perioda
Šema 4 – Razvrstavanje tokova gotovine
4 Stickney C. Financial Reporting and Statement Analysis, Third edition, Harcourt Brace &Co., USA, Orlando, 1996.
12
Međunarodni računovodstveni standardi i računovodstveni propisi obavezuju privredne subjekte
da sastavljaju i podnose i Izveštaj o tokovima gotovine, iskazujući u njemu posebno tokove po
osnovu poslovnih aktivnosti, investicionih aktivnosti i aktivnosti finansiranja preduzeća.
Uvažavajući ovu obavezu sastavljamo izveštaj o novčanim tokovima.
I Primanja (izvori) gotovine u posmatranom periodu
a) Poslovna aktivnost1. Neto dobitak 80 000 000
2. Troškovi amortizacije 80 000 000
3. Povećanje obaveza prema dobavljačima 15 000 000
UKUPNO IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 75 000 000
b) Investiciona aktivnostc) Finansijska aktivnost
4. Povećanje dugoročnih kredita 35 000 000
UKUPNO IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI 35 000 000
UKUPNA PRIMANJA GOTOVINE (a+b+c) 210 000 000
II Upotreba (izdavanje) gotovine u istom periodu
a) Poslovne aktivnosti
1. Povećanje potraživanja od kupaca 15 000 000
2. Povećanje zaliha 25 000 000
3. Smanjenje ukalkulisanih obaveza 2 000 000
UKUPNO U POSLOVNOJ AKTIVNOSTI 42 000 000
b) Investiciona aktivnost
4. Povećanje osnovnih sredstava, nabavna vrednost 80 000 000
UKUPNO U INVESTICIONOJ AKTIVNOSTI 80 000 000
c) Finansijska aktivnost
5. Smanjenje kratkoročnih kredita 6 000 000
UKUPNO U FINANSIJSKOJ AKTIVNOSTI 6 000 000
UKUPNA UPOTREBA GOTOVINE 128 000 000
III SALDO GOTOVINE
1. Neto povećanje gotovine 10 000 000
2. Saldo gotovine na početku godine 50 000 000
3. Saldo gotovine na kraju godine 60 000 000
Tabela 9 - Izveštaj o novčanim tokovima
13
Izveštaj pokazuje da preduzeće dobro upravlja gotovinom.
Tokovi gotovine iz poslovanja predstavljaju najvažniji deo izveštaja jer on pokazuje
sposobnost preduzeća da svojim poslovanjem obezbedi gotovinu iz koje podmiruje svoje
obaveze. Iz izveštaja vidimo da je preduzeće ostvarilo značajan pozitivni neto novčani tok iz
poslovanja. Posebno je važno što su tokovi gotovine iz bilansa uspeha donosili značajan
pozitivan novčani tok.
Tokovi gotovine iz investicionih aktivnosti pokazuju nivo finansijskog naprezanja preduzeća
u vezi ulaganja u stalnu imovinu i oslobađanja iz te imovine. U posmatranom preduzeću
investiciona aktivnost se ogleda u ulaganju u opremu, a izdavanje gotovine uslovljeno je
visokim neto novčanim tokom iz poslovanja.
Tokovi gotovine iz finansiranja pokazuju odnose vlasničkog i kreditnog finansiranja. Pozitivan
neto gotovinski tok iz finansiranja ostvaren je zahvaljujući mogućnosti preduzeća da se zaduži
kod kreditora zahvaljujući njihovom poverenju prema preduzeću. Ovo poverenje se zasniva na
likvidnosti, solventnosti i rentabilnosti preduzeća.
14
