4 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 5

Sadraj

01. Dobrodoli u grad Valjevo 02. Vizija grada Valjeva 03. Valjevo je grad...04. Geografski poloaj 05. Klima 06. Prirodni resursi 07. Ljudski resursi 08. Trite 09. Infrastruktura 10. Privreda 11. Energeka 12. Poljoprivreda 13. Turizam 14. Divibare15. Prednos invesranja u Srbiju 16. Prednos invesranja u Valjevo 17. Zone i lokacije za invesranje - Stefil - Kruik - Beloevac18. Privatne invescione lokacije - Invesciona lokacija Gradac 19. Oni su izabrali nas 20. Meunarodni partneri grada Valjeva 21. Kvalitet ivota22. Kulturno-turiske manifestacije

Valjevo je grad sa bogatim istorijskim, duhovnim i kulturnim nasleem. Tokom 20. veka u Gradu je dolo do formiranja znaajnih preduzea, tako da je Valjevo dobilo odlike i industrijskog grada. Najvei razvoj Grad je doiveo u periodu izmeu 50-ih i 90-ih godina prolog veka. Zbog sankcija i ratova u poslednjoj deceniji prolog veka, dolo je do velikih problema u funkcionisanju grada, pa je Valjevu koje je u svojoj burnoj istoriji iznedrilo mnotvo velikana, u 21. veku potrebno vratiti stari sjaj.

Zato je najvaniji cilj gradskog rukovodstva revitalizacija privrede, uspostavljanje novih partnerskih odnosa izmeu lokalne samouprave i privrednika, stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj preduzea, za proirenje kapaciteta, osvajanje novih proizvodnih programa, a sve u cilju poveanja broja zaposlenih i podizanja standarda naih graana.

Moramo ulagati u resurse kojima raspolaemo, a u isto vreme stvoriti uslove za domae i strane investitore koji e otvoriti nove rme u Valjevu. Takoe, vano je preduzeti sve neophodne mere za jaanje poljoprivrede valjevskog kraja, koja ima veliki potencijal, tradiciju i nedovoljno iskoriene kapacitete.

Okosnica razvoja grada Valjeva svakako je i turizam i zato imamo, pre svega odgovoran zadatak da promoviemo na pravi nain sveukupno bogatstvo kojim raspolaemo sa primarnim ciljem celokupnog razvoja valjevskog kraja.

GradonaelnikStanko Terzi

Dobrodoli u grad Valjevo

6 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 7

Vizija grada Valjeva VALjEVO je grad...

... u srcu Srbije, administrativni, privredni i kulturni centar Kolubarskog regiona i nosilac regionalnog razvoja. Valjevo spada meu vea i razvijenija naselja u Srbiji. Blizina vanih saobraajnica, potencijalnih turistikih emitivnih trita, bogatstvo kulturnog naslea na relativno malom prostoru, ambijentalno uklopljivih u turistiki atraktivna prirodna podruja (klisura reke Gradca, Jablanice, valjevske planine), vei broj manastira, veliki broj znamenitih linosti poniklih sa ovog podruja, dogaaji vezani za nacionalnu istoriju, omoguili su da se Valjevo izdvoji kao autentina destinacija.

Valjevo je zajednica ravnopravnih graana, zainteresovanih za svoj ivot i ivot buduih narataja, zajednica posveena odrivom razvoju. Zajednica odreena kulturnom tradicijom, porodinim vezama, solidarnou, linom i zajednikom inicijativom i linom odgovornou. Valjevo je otvorena zajednica za sve ljude, ideje i razliita niljenja. To je zajednica aktovnih graana ukljuenih u ivot grada.Valjevo je vaan i dinamian industrijski, saobraajni, turistiki i kulturni centar ovog dela Srbije. Valjevo je grad znanja, u kojem se stiu i koriste nova znanja i nove tehnologije, grad preduzetnitva, istih tehnologija i obnovljivih izvora energije.Valjevo je grad sigurnog ivljenja. Svoje programe razvoja planira u skladu sa principima ljudskih i manjinskih prava, zdravlja i ivotne sredine.

Lokalna uprava je moderan, kvalitetan servis graanima, ona je pokretaka snaga lokalnog ekonomskog, drutvenog i socijalnog razvoja.

VALJEVO JE GRAD IZVODIVOSTI, ODRIVOSTI, JAVNOSTI.

8 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 9

Geografski poloaj Klima

Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji u gornjem delu sliva reke Kolubare (pritoke Save) na 95 kilometara jugozapadno od Beograda.

Granii se na severu sa optinama Ub i Koceljeva, na zapadu sa Oseinom i Ljubovijom, na jugu sa Bajinom Batom i Kosjeriem i na istoku sa Mionicom i Lajkovcem.

Podruje grada Valjeva obuhvata 905 km, na prosenoj nadmorskoj visini od 185 metara.

U neposrednoj je blizini jedne od najvanijih republikih saobraajnica - Ibarske magistrale.

Valjevo je udaljeno: 254 km od Maarske granice 145 km od granice sa Republikom Hrvatskom 80 km od granice sa Bosnom I Hercegovinom

Udaljenost od vanih autotoputeva: 23 km od autoputa Beograd Poega (u

izgradnji) 92 km od autoputa Beograd Zagreb 90 km od autoputa Beograd Ni

Kroz Valjevo prolaze i magistralni putevi ka Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, plodnoj Mavi i dalje ka itnici Vojvodini:

142 km Valjevo - Novi Sad 64 km Valjevo - abac, 77 km Valjevo - Uice 72 km Valjevo - Loznica

Kroz Valjevo prolazi pruga Beograd-Bar, koja spaja glavni grad sa Crnom Gorom, odnosno Jadranskim morem.Najblii aerodrom je u Beogradu (Surin 89 km), dok u Divcima, 12 km od grada, postoji sportski aerodrom na povrini od 29 ha, juno od od dravnog puta prvog reda M-4.

10 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 11

Prirodni resursi Ljudski resursi ume: ume na teritoriji Grada Valjeva pripadaju Podrinjsko-Kolubarskom umskom podruju.

Ukupna povrina uma i umskih kultura iznosi 27.240,33 ha. U ukupnoj povrini, dravne ume pokrivaju 29% ili 7.885.33 ha, a privatne 71% ili 19.355 ha. Najzastupljenija je bukva koja se prostire na povrini od 5.480,10 ha. Podruje grada podeljeno je na dva lovita: Jelina Breza i Magle. Namenjena su uzgoju, zatiti i korienju plemenite krupne i sitne divljai: srne, divlje svinje, zeca, fazana i poljske jarebice.

Povrinske vode: Za sve vodotokove na podruju grada, ali i na nizvodnom toku Kolubare,

vodoprivrednom osnovom Republike Srbije propisane su visoke klase kvaliteta. Reke u izvorinim delovima sliva su u I i I/II klasi kvaliteta. Veoma su znaajne vode karstnih vrela, iz kojih se sada eksploatie ukupno oko 270 l/s.

Mineralne sirovine: Na podruju grada su najzastupljenije nemetaline mineralne sirovine i to:

kvarcni pesak, krenjaci, cementni laporci, dijabaz, dolomit, magnezit, bituminozni kriljci i ukrasni kamen. Ovi minerali se koriste u sferama hemijske prerade, proizvodnju krea, mineralne vune i graevinskog kamena, podloge za brze pruge i atraktivni ukrasni kamen. Na junom delu grada su nalazita bakra i antimona, dok se na istonom nalaze ekonomske rudne rezerve zlata, srebra i bakra.

Zemljite: Najvei deo povrine grada Valjeva ine zemljita I-IV bonitetne klase (70.2%), tako da

preovlauje obradivo zemljite. Zemljite I i II bonitetne klase zauzima nisko kotlinsko podruije Kolubare i njenih levih pritoka (Rabas i Bukovica). Zemljite III bonitetne klase javlja se na podruju Rabasa, Bukovice, Poute i Petnice. Zemljite IV klase prostire se podrujem Podgorine, Lelikog i Baevakog krasa. Zemljita V-VIII bonitetne klase obuhvataju oko 29.8 % ukupnih povrina i prostiru se na terenima s veim nagibima u planinskom podruju grada Valjeva.

Grad Valjevo ima 90.312 stanovnika i stopu nataliteta od 8,1%. Broj stanovnika u urbanoj zoni je 59.073 stanovnika, a u ruralnoj 31.239 stanovnika.

Stopa nezaposlenosti je 21%, to je nie od proseka u RS.

U Valjevu postoji 6 srednjih kola, Via poslovna kola strukovnih studija i nekoliko privatnih fakulteta koji su izvor visokokvalikovane radne snage.

Visokoobrazovne ustanovePoslovni fakultet u Valjevu, Univerzitet SingidunumFakultet za poslovnu ekonomiju - Fakultet za menadment Valjevo, Megatrend UniverzitetVIPOS - Visoka poslovna kola strukovnih studija ValjevoFakultet za trgovinu i bankarstvo, Alfa Univerzitet - centar Valjevo

Srednje koleValjevska gimnazijaTehnika kola ValjevoMedicinska kola "Dr Mia Panti" ValjevoEkonomska kola "ValjevoPoljoprivredna kola sa domom uenika "ValjevoMuzika kola "ivorad Grbi" Valjevo

Broj nezaposlenih se kree oko devet hiljada. Primetan je porast broja stanovnitva koje je steklo srednje i vie obrazovanje. Naroito je primetan porast visoko obrazovanih lica. Prosena neto zarada u gradu Valjevu isplaena u februaru 3 (3 0 )2015. godine bila je RSD 1 . 7.375 O kvalitetu naih kadrova najbolje govori izjava direktora Gorenja: Radnici zadovoljavaju iste kriterijume kao i radnici u Velenju, rezultati su gotovo isti,

da ne kaem da su ovde za koji procenat i bolji nego u Sloveniji.

12 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 13

Trite Infrastruktura

Trite Srbije obuhvata 7,2 miliona potroaa. Zahvaljujuu ugovorima o slobodnoj trgovini, iz grada Valjeva se bez carina moe izvoziti na trite od oko 1 milijardu ljudi: Evropsku uniju, Sjedinjene Amerike drave, Rusiju, Tursku, Jugoistonu Evropu, Zemlje Evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, Kazahstan, Belorusiju koji ukljuuje Evropsku uniju, Rusku Federaciju, Kazahstan, Tursku, jugoistonu Evropu, lanove evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, I Belorusiju.

Bescarinski reim pokriva veinu kljunih industrijskih proizvoda, uz samo nekoliko izuzetaka i godinjih kvota na ogranien broj proizvoda.

Po zavretku pregovora sa Egiptom, teritorija za bescarinski pristup srpskim proizvodima e proiriti za dodatnih 77 miliona ljudi.

Sa svojom mreom saobraajnica, telekomunikacionim vezama velikih brzina, razvijenom komunalnom infrastrukturom, Valjevo prua vrlo komforne uslove za uspeno poslovanje.

Razvijena saobraajna infrastruktura

Veza sa autoputem Beograd Poega (u izgradnji)

Direktan pristup dravnim putevim Prvog reda, M-4 i M-21 duine 90,2 km

Dravni putevi drugog reda duine 172 km

Gradski putevi (ranije lokalnim putevima) u duini od 236,1 km

Na teritoriji grada Valjeva ima 250 km nekategorisanih puteva i oko 200 km ulica

Pruga Beograd-Bar

Razvijena telekomunikaciona infrastruktura

Razvijena komunalna infrastruktura

Kvalitetna voda za pie

Regionalni sistem za vodosnabdevanje Kolubara Rovni

Moderan sistem daljinskog grejanja

Transfer stanica i reciklano dvorite

Regionalni elektroenergetski centar u RS

Sportski aerodrom Divci

14 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 15

Privreda EnergetikaValjevska privreda ima dugu tradiciju industrijske proizvodnje, i prepoznatljiva je po metalopreradi. Nosilac ove proizvodnje je HK Kruik.

Prehrambena industrija i prerada sa razvijenom poljoprivredom, zatim tekstilna industrija, graka delatnost, prerada drveta, graevinarstvo i proizvodnja nemetala su grane i delatnosti koje zauzimaju vano mesto u privredi grada Valjeva. Od ostalih grana najznaajnija je trgovina sa nansijskim uslugama.

U privrednom sektoru u gradu Valjevu funkcionie 1.024 preduzea od kojih su 4 velika, 12 srednjih i 1.008 malih. U privredi grada najzastupljeniji je privatni sektor, koji se sastoji od malih i srednjih preduzea i samostalnih zanatskih i trgovinskih radnji. U ovim preduzeima je zaposleno 11.849 radnika. Takoe u gradu ima 3.437 privatnih preduzetnika od ega je najvei broj u oblasti trgovine i preraivake industrije.

Osnovni lokaciono - razvojni potencijali / faktori od znaaja za razmetaj industrije na podruju grada jesu: industrijska tradicija, ve izgraeni proizvodni i infrastrukturni kapaciteti, steene radne navike lokalnog stanovnitva, kao i posedovanje praktinih znanja i vetina u delatnostima koje su ranije bile zastupljene, prirodne pogodnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje kao sirovinske osnove za razvoj prehrambene industrije, prisustvo regionalnih i magistralnih saobraajnica (putevi, eleznica), utvrene rezerve nemetala - krenjaka, peska, kaolina, tehnikog kamena.

Valjevo prepoznaje i svoju ulogu u regionalnom razvoju kao pokreta razvoja u manjim susednim optinama kolubarskog okruga. Tako je u okviru regionalnih inicijativa grad Valjevo nosilac projekata poput onih koji se odnose na komunalne probleme, poljoprivredu i turizam. Valjevo se u znatnoj meri oslanja na lokalne i regionalne potencijale u sferi socioekonomskog razvoja, stvaranja radnih mesta i privlaenja investicija.

Biomasa predstavlja znaajan energetski potencijal.

Evidentirano 13 lokacija buduih malih hidroelektrana na

podruju grada (prostor denisan prostornim planom Grada

Valjeva).

Geotermalni izvori

Potencijali za korienje energije sunca (prosena dnevna suma

dozrane energije globalnog sunevog zraenja, na podruiju 2

Grada Valjeva, iznosi oko 3,8 kWh/m /dan, odnosno u proseku 2

oko 1.400 kWh/m godinje). 2 Uljni kriljci na povrini od oko 40 km . Prema proceni rezerve

iznose oko 800.000.000 tona sa sadrajem kerogena koji se u uzorcima kree od 1-13%.

Grad Valjevo bi maksimalnim korienjem obnovljivih izvora energije

godinje mogao da proizvede i preda u elektroenergetsku mreu ukupno

godinje: 259,358 Gwh/god, to predstavlja oko 80% postojee

potronje elektrine energije grada.

16 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 17

Zato poljoprivreda

2 Ruralna zona se prostire na 582 km , odnosno 64,3% ukuopne teritorije grada Valjeva. Povrina od 39.958 ha korienog poljoprivrednog zemljita odlikuje se relativno malom zastupljenou oraninih povrina i bati (44%) uporeujui sa republikim prosekom. Veliki je procenat zastupljenosti vonjaka i vinograda (14,6%), kao i livada i panjaka (40.3%). U odnosu na strukturu korienja poljoprivrednog zemljita iz prethodnog popisa, uoen je trend smanjenja oraninih povrina u korist podizanja vonjaka i vinograda, ali i poveanja povrina pod livadama i panjacima. Na teritoriji grada Valjeva registrovano je 8.815 poljoprivrednih gazdinstava.

U izvozu dominiraju voe i proizvodi od voa (51%), iva stoka (20%), mleko i mleni proizvodi (15%), pia (7%). Trite EU apsorbuje 51%, trite CEFTA 39% i ostala trita 10%. Najznaajniji izvozni proizvodi su zamrznuta malina i kupina, sokovi, koncentrati, suva ljiva, pirei, demovi i dr.

ljiva (6500ha) je dominanatna vona vrsta Valjevsko malinogorje (oko 1000ha) je vaan proizvodni

rejon Zapadne Srbije, kao i proizvodnja kupine, a poslednje decenije se intenzivira razvoj vinogradarstva i vinarije

Prepoznatljivi tradicionalni mleni proizvodi poput sira, kajmaka

Svinjarstvo i ivinarstvo je u usponu razvojem savremenih individualnih odgajivaa i proizvoaa

Razvijena proizvodnja pileeg mesa i jaja Standardizovani proizvodi od meda

Poljoprivreda

Ouvana ivotna sredina Grad Valjevo je opredeljen da ulae u organsku proizvodnju hrane Pozitivne mogunosti i predispozicije u pogledu raspoloivih povrina za proizvodnju hrane za

ivotinje Osnovan Regionalni centar za organsku proizvodnju voarstva i vinogradarstva Pogodni uslovi za govedarsku proizvodnju Izuzetan potencijal za razvoj ovarstva i kozarstva, kao i proizvodnju jagnjeeg mesa i kozjeg

mleka i mlenih proizvoda

Razvijena primarna poljoprivredna proizvodnja Svee voe (rane i pozne sorte) Veliki broj gljiva Izuzetni potencijali za organsku proizvodnju Povoljni prirodni uslovi za razvoj voarstva Poljoprivredna savetodavna struna sluba

Konditorska industrija Lokalno dostupne prirodne vone arome,

koncentrati, paste, pirei Jeftine i dostupne osnovne sirovine (eer,

brano, prakasti proizvodi)

Industrija dijetetskih suplementa Izuzetno kvalitetno lekovito bilje Divlje vrste voa Sirovine za proizvodnju alkaloida, biljnih

sokova, ekstrakata

Prerada voa i povra ljiva, jagodasto voe, rashladni kapaciteti Sortiment prilagoen preradi

Proizvodnja gotove zamrznute hrane Prerada voa i povra Proizvodnja gotove zamrznute hrane Jedan od najveih lokalno dostupnih

rashladnih kapaciteta u regionu

Kozmetika industrija Sirovine za proizvodnju etarskih ulja Sirovine za proizvodnju aroma i ekstrakata

18 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 19

Divibare

Valjevski kraj obiluje brojnim, izuzetno atraktivnim elementima turistike ponude. Kao posebne turistike celine izdvajaju se:

Gradski turistiki centar Valjevo Divibare, planinski turistiki centar Brankovina, kulturno-istorijski kompleks Petnica, sportsko-rekreativni i nauno-istraivaki centar Manastiri (Leli, elije, Pustinja, Jovanja, Graanica) Prirodna dobra (klisura reke Gradac, strogi prirodni rezervat Crna

reka, Petnika peina itd.)

Turizam

Geografski poloaj, prirodni faktori, kulturno-istorijsko naslee, jasno govore da ovo podruje moe da razvija sledea turistika kretanja: planinski turizam (Divibare, Maljen, Povlen, Magle, Medvednik, Jablanik...), eskurzioni turizam (aci, uenici, studenti, penzioneri...), kulturni (etiri ustanove kulture od nacionalnog znaaja, muzeji, galerije, spomenici, naslee...), verski (manastiri, hramovi i crkve), obrazovni (edukacije, seminari, radionice), sportski i avanturistiki (biciklizam, paraglajding, planinarenje, slobodno penjanje...), city break turizam, astronomski (Istraivaka stanica Petnica), manifestacioni (Tenarske veeri, Jazz fest, Festival duvan varaka, Dani maline, Dani kupine, Dani gljiva, Povlen reli, Petrovdanski dani, Sabor na Povlenu...), lovni turizam, seoski turizam.

Turistiki centar Divibare nalazi se na planini Maljen, 37 km juno od Valjeva, a 117 km od Beograda. Divibare su najblie planinsko turistiko mesto glavnom gradu i Vojvodini. Blizina velikim centrima i potreba za novim sadrajima, ini Divibare veoma konkurentnom destinacijom za investiranje.Blaga klima i ist vazduh, fantastini vidikovci, pitome livade, bogatstvo bilja i umskih plodova, peake i mauntinbajking staze, hoteli, odmaralita, sportski tereni, ski staze ine planinski turistiki centar Divibare pogodnim mestom za okrepljujui odmor.Balneoklimatoloki institut Srbije 1963. godine proglasio je Divibare za klimatsko leilite. O lepotama i specinostima Divibara govori i injenica da je drava ovde proglasila etiri stroga rezervata prirode: Crnu reku, alaki potok, Zabalac i Vraji vir. Divibare kao najrazvijenija turistika destinacija valjevskog kraja imaju velike potencijale za dalji razvoj porodinog, dejeg, sportskog, aktivnog i zdravstvenog turizma. Grad Valjevo potencijalnim investitorima moe ponuditi preko 50 hektara zemlje koja je spremna za investiranje za sledee namene: centralni komercijalno-turistiki sadraji (trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo, poslovne i nansijske usluge, uslune delatnosti), hoteli, odmaralita, apartmanski objekti, kampovi, sportski kompleksi i objekti, otvoreni tereni za rekreaciju i sport itd.

Turizam na teritoriji grada Valjeva predstavlja potencijalno vrlo znaajnu privredno-drutvenu aktivnost, prvenstveno zbog povoljnih prirodnih uslova, izuzetnih prirodnih i kulturnih vrednosti i blizine beogradskog i vojvoanskog trita koje broji oko etiri miliona ljudi. Najvei potencijal za razvoj turizma ima iri prostor valjevskih planina sa turistikim centrom Divibare.

20 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 21

Subvencije mogu da se odobravaju:

1. preko RAS-a:

Standardni investicioni projekti ulaganja u osnovna sredstva do 50 miliona evra,

Veliki investicioni projekti ulaganja preko 50 miliona evra,

Ulaganja od posebnog znaaja za Republiku Srbiju ulaganje preko 20 miliona evra

ili 500 novih radnih mesta i ulaganje preko 5 miliona evra ili 200 novih radnih mesta u

najrazvijenije optine u Srbiji ( IV grupa po razvijenosti i devanstirane optine).

Uslovi za dodelu sredstava:

Da se investicije i broj zaposlenih zadri u istoj optini najmanje 5 godina nakon

realizacije projekta, odnosno 3 godine za male i srednje privredne subjekte,

Da korisnik isplauje zaradu veu za 20% od minimalno utvrene zarade. Rok za

realizaciju tog projekta: 3 godine od zakljuenja tog ugovora, a najdue 5 godina

ukoliko Komisija takav zahtev odobri.

Vrsta podsticaja koja se moe dodeliti:

podsticaj za opravdane trokove bruto zarada 20%

dodatni podsticaj za radno intenzivne projekte opcioni dodatak od 10% od iznosa

trokova dvogodinjih bruto zarada (preko 200 NRM), 15% (preko 500) i 20% (preko

1000).

dodatni podsticaji za kapitalno intenzivne projekte opcioni dodatak od 10% na visinu opravdanih trokova ulaganja.

Prednosti investiranja u Srbiju

2. preko NSZ:

program subvencija za zapoljavanje

program strune prakse

program prekvalikacija

3. privremeno poresko oslobaanje na dobit pravnih lica:

Kompanije su izuzete od poreza na dobit za period od 10 godina poev od prve

godine u kojoj prijave oporezivi dobitak ukoliko investiraju u iznosu koji prelazi

priblino 9 miliona eura u osnovnim sredstvima, i zaposle najmanje 100 novih

radnika tokom investicionog perioda.

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Smanjena optereenja na zarade

Godinji odbici za porez na dobit

Bescarinski uvoz sirovina i poluproizvoda

Bescarinski uvoz maina i opreme

Sredstva koja mogu dobiti investitori su sredstva koja su namenjena za nansiranje

investicionih projekata u oblastima proizvodnje, usluga koje mogu biti predmet

meunarodne trgovine i istraivanja i razvoja.

22 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 23

Najbolje mesto za investitore i kreditore, emu svedoi nagrada za meunarodni kreditni rejting dobijena od agencije Moodys

Grad sa povoljnom poslovnom klimom i grad prijateljski naklonjen inostranoj lmskoj industriji, za ta je i sertikovan od strane Film in Serbia, Serbia Film Commission

Moderna lokalna samouprava sa modernim informacionim sistemom

Postojei programi podrke privredi Odeljenje za lokalni razvoj i privredu kao servis investitorima

Sve kompanije u oblasti proizvodnje koje nameravaju da investiraju u Valjevo mogu da koriste niz lokalnih oslobaanja za svoje projekte i to:

Prednosti investiranja u Valjevo

Doprinos za ureenjegraevinskog zemljita se ne plaa za proizvodne objekte, objekte za skladitenje, podzemne etae visokogradnje (garani prostor, podstanice, trafostanice, ostave...), objekte infrastrukture, otvorena deja igralita, otvorene sportske terene, atletske staze.

Firmarina i komunalne takse za korienje reklamnog panoa: Mala i srednja preduzea i preduzetnici su osloboeni plaanja, u toku godine, sve dok u toku godine ne ostvare prihod vei od 50 miliona dinara.

24 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 25

Ciljevi koji se planiraju ostvariti razvojem ove zone su: podsticaj razvoja industrije uveanje broja zaposlenih u privredi, stimulisanje osnivanja kompanija smanjivanjem kapitalnih trokova i lakeg pokretanja

proizvodnje, racionalizacija korienja resursa (prostor, energija, infrastruktura ), poveanje prihoda gradu, porast izvoza, angaovanje graevinske operative u opremanju zone.

U okviru Industrijske zone Valjevo kompleksa Stel posluju preduzea Elbi, ABC-test, Samedi, SZR Simil, MPK-Trade, Repol, Carinski terminal, Termosistem tehnika, Gradnja beton i Emko.

Na teritoriji grada Valjeva opredeljene su tri lokacije za privredno-industrijske namene povrine 230 ha - Industrijska zona Valjevo, Industrijska zona Kruik i Privredna zona Beloevac.

Zone i lokacije za investiranjeIndustrijska zona Valjevo (170 ha), glavna industrijska zona, oformljena je du drumske i eleznike komunikacije u pravcu Beograda. U okviru ove zone je kompleks zemljita i objekata bive fabrike Stel. Objekti na prostoru ovog kompleksa graeni su od tvrdog materijala, i inili su jednu funkcionalnu celinu za obavljanje delatnosti prerade i obrade drveta i proizvodnje. Do sada su u zoni prodati svi objekti i 7ha

2 228a 22m od ukupno 14ha 29a 61m zemljita. Ostalo zemljite bie ponueno investitorima kada Republika Srbija okona postupak restitucije. Industrijska zona Stel raspolae infrastrukturom koju ine mrea prilaznih puteva, atmosferska kanalizacija, elektrina energija. Infrastrukturnim opremanjem i ureenjem Industrijske zone Stel i njenim irenjem na ostale delove Privredne zone, stvaraju se pretpostavke za bri privredni razvoj grada Valjeva.

26 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 27

Industrijska zona Kruik (110 ha) locirana je u severoistonom delu urbanog centra grada, pored dravnog puta Beograd-Valjevo. U zoni su smeteni kapaciteti kompleksa metalopreraivake namenske industrije HK Kruik. Zona je relativno d o b r o o p r e m l j e n a k o m u n a l n o m infrastrukturom (saobraajnice, prikljuci na vodovod i kanalizaciju, elektroenergetska i PTT mrea-informaciona mrea, zatitno zelenilo, parking). Pristup zoni je mogu samo drumskim saobraajnicama. Na prostoru ove industrijske zone postoje mogunosti za osnivanje tehnolokog parka i biznis inkubatora / inkubator centra / biznis inovativnog centra. Ova zona zauzima prostor od 110 ha i 100% je u javnom vlasnitvu.

Privredna zona Beloevac (60 ha) je meovite namene i nalazi se u jugoistonom delu grada Valjeva. Prostire se na povrini od oko 60 ha i u privatnom je vlasnitvu. Na prostoru ove zone posluju brojni privredni subjekti, Valy, Stokoprom, Blist, Melan, Rapid-produkt,... Pojedinane privatne investicione lokacije i objekti nalaze se u meovitim zonama grada. Na ovim lokacijama ve posluje znaajan broj mikro i malih preduzea, kao i jedan mali broj srednjih preduzea.

28 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 29

Grad Valjevo preko svoje baze privatnih investicionih lokacija (privreda.valjevo.rs) je u mogunosti da potencijalnim investitorima ponudi i vie desetina privatnih investicionih lokacija, parcela, hala, kao i poslovni prostor. U ponudi se nalazi 6 hala za pokretanje poslovnih aktivnosti, 6 slobodnih poslovnih prostora, kao i 20 poljoprivrednih i graevinskih parcela. Baza investicionih lokacija grada Valjeva objedinjuje sve slobodne privatne lokacije za ulaganja na podruju grada. U postojeim halama i poslovnim prostorima mogue je zapoeti razliite vrste proizvodnje i prerade. Dostupna infrastruktura su voda, struja, kanalizacija, telefon, internet itd. Objekti su u veini sluajeva prizemni i tvrde gradnje.

Braunld investiciona lokacija Gradac se nalazi u blizini centra grada. Na prostoru od 7,77 2ha se nalaze objekti bruto povrine od oko 16.500m . Postojeim urbanistikim planovima,

lokacija je namenjena za proizvodne delatnosti razliitog tipa uz pribavljanje uslova za zatitu ivotne sredine. Pored hala i magacina neophodnih za obavljanje proizvodne delatnosti, postoje jo i portirnica, kotlarnica, upravna zgrada, ali i propan-butan stanica, kao i stanica za preiavanje otpadnih voda. Ova lokacija je pogodna za industrijsku proizvodnju, proizvodno zanatstvo, skladitenje i razne druge srodne delatnosti. Mrea prilaznih puteva, elektrina energija, gradska voda, kanalizacija i postrojenje za preradu otpadnih voda su takoe prednosti ove lokacije.

Privatne investicione lokacije

30 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 31

Izgradnja proizvodne hale i distributivnog centra fabrike rashladnih ureaja Gorenje poela je 2004. godine u industrijskoj zoni Valjeva, a putena je u rad 2006. godine. Gorenje je odluilo da duplira kapacitete za proizvodnju rashladnih ureaja i drugu fabriku

2je otvorilo poetkom 2013. godine. Ceo industrijski kompleks se prostire na oko 50.000 m . Kapacitet proizvodnje je oko 1.000.000 rashladnih ureaja godinje. Ukupna vrednost investicije je preko 40 miliona . U valjevskom Gorenju zaposleno je preko 1.000 radnika.

Fabrika stiropora Austrotherm poela je proizvodnju sredinom 2003. godine, sa investicionim ulogom od 3,5 miliona , u industrijskoj zoni grada Valjeva, na placu povrine

212.000 m . Austrotherm je prva green eld investicija u Valjevu. Ukupna vrednost investicije je oko 6.000.000 . U fabrici je zaposleno oko 130 radnika.

Italijanska kompanija Golden lady svetski poznati proizvoa arapa i nog rublja, investirala je 2004. godine u industrijskog zoni Beloevac kroz green eld investiciju

2otvaranjem fabrike Vally u Valjevu. Fabrika se prostire na 10.000 m , ime je kompletiran proizvodni lanac ove kompanije. U ovoj fabrici je zaposleno oko 1.500 radnika.

U 2012. godini slovenaka kompanija Merkator S je otvorila Roda Megamarket u Valjevu 2povrine 3.400 m . Ukupna vrednost investicije u opremanje i gradnju iznosi 6 miliona , a

zaposleno je 60 radnika.

Kompanija Interex, deo francuskog trgovinskog lanca Intermarche, koji je meu 15 najveih trgovinskih kompanija u svetu, otvorila je u 2012. godini supermarket u Valjevu.

2 2Objekat je povrine 2.600 m , od ega prodajni deo ini oko 1.400 m . Vrednost investicije je 3,5 miliona , a posao je dobilo 40 radnika.Ukupna vrednost navedenih investicija je oko 70.000.000,00 , pri emu je zaposleno oko 3.000 naih sugraana.

Renomirana austrijska kompanija Immonanz otvorila je u 2016. godini oping centar 2

Stop shop, na povrini od 6.100 m sa 170 parking mesta . U projekat je uloeno 7 miliona evra i zaposleno oko 90 radnika.

Meunarodni partneri / prijatelji grada Valjeva

grad Sittard-Geleen, Holandija, protokol o saradnji grad Pfaffenhofen, Nemaka, partnerstvo gradova grad Prievidza, Slovaka, sporazum o saradnji grad Rehovot, Izrael, sporazum o prijateljstvu grad Brindizi, Italija, povelja prijateljstva grad Swidnik, Poljska, povelja prijateljstva optina Velenje, Slovenija, protokol o saradnji

Meunarodni partneri Grada ValjevaOni su izabrali nas

32 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDUGRAD VALJEVO GRAD VALJEVO 33

Trgovi, fontane, etalita, parkovi, ouvana priroda Knez Miloeva ulica koja predstavlja okosnicu zone

unapreenog poslovanja (BID zona - business improvement district)

Tenjar, stara valjevska arija koja je postala svojevrsni nacionalni lmski grad

Grad Valjevo ima razgranatu mreu ustanova, a etiri su ustanove kulture od nacionalnog znaaja:

Narodni muzej Valjevo Moderna galerija Valjevo Matina biblioteka Ljubomir Nenadovi Valjevo Zavod za zatitu spomenika kulture Valjevo

Ostale znaajne ustanove: Istorijski Arhiv Centar za Kulturu Internacionalni umetniki studio Radovan Trnavac Mia

Bogat umetniki ivot i brojne kulturne manifestacije: Tenjarske veeri Festival folklora Zlatni opanak Dani maline u Brankovini Desanki u ast Svetosavska trka JAZZ festival Festival duvan varaka Dani gljiva Dan kupine Petrovdanski dani Sabor na Povlenu Povlen reli

Kulturno-turistike manifestacijeKvalitet ivota

34 ODSEK ZA LOKALNI RAZVOJ I PRIVREDU GRAD VALJEVO

BIG PLUMGRAD VALJEVO

Kontekt

DOBRODOLI U VALJEVO

Grad ValjevoKaraoreva 64, 14000 Valjevo, SrbijaTel: +381 (0)14 294 902Fax: +381 (0)14 294 112Web: http://www.valjevo.rsE-mail: info@valjevo.org.rs

Odsek za lokalni razvoj i privreduTel: +381 (0)14 294 711Web: www.valjevo.rs

privreda.valjevo.rsWeb:E-mail: led@valjevo.org.rs