Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Slobodanka Buinac 11/03/019

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

2

1. Istorijat o košarci

Početkom decembra 1891, Dzejms Nejsmit, kanadski lekar Univerziteta Mekgil i

profesor fizičkog vaspitanja na koledzu Springfild osmislio je novu igru na zatvorenom terenu

koja bi služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima. Igra se jako dopala

školarcima i ubrzo je dobila svoje ime BASKET BALL (od reči korpa i lopta).

U početku je stradalo mnogo pletenih korpi dok se nije došlo na ideju da se napravi

obruč sa mrežicom, a tada je igra već osvojila celu Ameriku. Veština ubacivanja lopte u koš

raširila se i u drugim zemljama pa se 1932. godine osniva Međunarodna košarkaška federacija

FIBA (FEDERATION INTERNATIONAL BASKETBALL AMATEUR). Uskoro se

osnivaju košarkaški savezi u mnogima zemljama, pa su se stekli uslovi za održavanje Prvog

evropskog prvenstva, koje je održano u Ženevi 1932. godine. Ova se prvenstva održavaju

svake druge godine osim za vremeDrugog svetskog rata.

Na Olimpijadi u Berlinu 1936. košarka je uvršćena u takmičarski program. Prvo

svetsko prvenstvo održano je u Buenos Airesu 1950. i održava se svake četvrte godine.

Prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna pravila.

Koš je stavio na visinu od 3,05 metara.

Taj koš se razlikovao od današnjeg jer je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju

mrežicu koja propušta loptu.

Nejsmitova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao otprilike u isto

vreme kao i košarka, krajem 19. veka.

Košarka se prvo igrala fudbalskom loptom.

Prve lopte izrađene iskljucivo za košarku bile su smeđe, sto je bila uobičajena boja

sve do pedesetih 20. veka kada je Pol Toni Hinkl, u potrazi za loptom koja bi bila uočivljiva u

upotrebu uveo narandžastu loptu, koja je i danas standardna.

Evropsko prvenstvo za muškarce održava se od 1935. godine, a za žene od 1938.

godine.

Košarka se vrlo brzo proširila severnoameričkim prostorom tako da je već 1898.

godine u nju Džersiju u državi Pensilvanija osnovana prva profesionalna liga - nacionalna

košarkaška liga (National Basketball Legue) NBL.

3

2. Pravila takmičenja

Igraju dve ekipe, svaka sa po pet igrača, koji mogu imati još sedam svojih zamenika.

Jedan igrač je kapiten i predstavlja svoju ekipu sudijama. Ekipa ima trenera ili pomoćnog

trenera ili je trener kapiten tima.

Košarka se igra na igralištu 26 puta 14 m. Sve linije na igralištu i tabli su širine 5cm.

Košarku igraju dve ekipe sastavljene od pet igrača. Cilj je da se lopta ubaci u protivnički koš.

Lopta se može hvatati, dodavati, bacati, odbijati, kotrljati ili voditi uz poštovanje ograničenja

predviđena pravilima igre.

Pre utakmice trener daje zapisničaru imena i brjeve igrača koji će odigrati utakmicu.

Utakmicu vode prvi i drugi sudija, a pomažu im zapisničar, merilac vremena i merilac 30

sekundi.

Prvi sudija pregleda i proverava sve uređaje. Ne dozvoljava igračima da nose

predmete koji mogu povrediti druge. On na početku utakmice podbacuje loptu, odlučuje da li

pogodak važi kada se odluke razlikuju. Ima pravo da izrekne kaznu gubljenja utakmice.

Pregleda zapisnik, odobrava završetak utakmice. Odlučuje o svemu što nije predviđeno

pravilima.

Sudije zvižde svaki put kad je potrebno da se donese odluka, osim kada lopta postaje

mrtva, daju loptu u igru, određuju prekid vremena, dozvoljavaju zamenu igrača, uručuju loptu

igračima za slobodna bacanja i za ubacivanje iz auta, podbacuju loptu, menjaju mesta, ukoliko

je pravilima predviđeno.

Pogodak je postignut kad „živa“ lopta uđe odozgo u koš i ostane u mreži ili prođe

kroz nju. Pogodak iz igre vredi 2 poena, a iz slobodnog bacanja 1 poen. Ako je pogodak

postignut izvan linije 6,25 m, vazi 3 poena.

Igrač koji napravi tešku nesportsku grešku može biti odmah isključen. Igrač koji

načini pet grešaka mora odmah napustiti igru.

Pobednik je ekipa koja za vreme igre postigne veći broj poena.

Pri nerešenom rezultatu igra se nastavlja za jedan ili više produžetaka od po 5 minuta,

dok se ne dobije pobednik. Pre prvog produžetka ekipa se žrebanjem određuje, a na početku

svakog sledećeg ekipe menjaju koševe. Odmor od 2 minute daje se pre svakog produžetka, a

lopta se uvodi u igru podbacivanjem na centru.

4

Utakmica se igra 4 x 10 minuta (4 x 12 minuta sa pauzom između 10-15 minuta).

Kad dođu u posed lopte, ekipa mora da uputi loptu na protivnički koš u roku od 30 sec. Sirena

na satu automtski označava kraj perioda od 30 sec.

POČETAK IGRE - igru započinju dve ekipe sa po pet igrača. Igra počinje

podbacivanjem lopte u centralnom krugu, od strane sudije. U drugom poluvremenu ekipe

menjaju strane terena.

TAJM-AUT - to je zaustavljeno vreme igre, namenjeno odmoru i dogovoru za

taktiku igre. Tajm-aut traži trener kod zapisničkog stols. Dlanom i kažiprstom se napravi

slovo „T“.

Ovo su pravila koja važe za regularnu košarkašku igru. Kada se košarka orgnizuje sa

decom mlađeg školskog doba, onda se ova pravila mogu menjati, prilagoditi njihovom dobu.

Tako se košarkaška igra može izvoditi loptom koja je manja i lakša. Igra može kraće trajati,

npr. 2 x 5 minuta.

U igri može učestvovati i više od pet igrača u jednoj ekipi. Tu igru prati nastavnik, a

postignuti koševi se mogu brojati kao jedan.

5

3. Tehnika igre

Budući da se košarka igra loptom, neophodno je ovladati tehnikom manipulisanja

njome, naučiti kako se prima (hvata), kako se dodaje, dribla, šutira itd.

Tehniku u košarci čine sledeći elementi:

• Košarkaški stav,

• Pararelni stav,

• Dijagolni stav,

• Hvatanje i držanje lopte,

• Pivotiranje,

6

• Dodavanje jednom i dvema rukama,

• Vođenje lopte u mestu i u kretanju,

• Košarkaški korak (dvokorak),

• Šut iz koraka, iz mesta i skok-šut.

7

Košarkaški stav-osnovni košarkaški stav: noge su polusavijene u kolenima, jedna

noga je pola koraka isturena napred, ruke takođe polusavijene i malo odmaknute od tela. Telo

je nagnuto malo napred, pogled usmeren ka napred.

Košarkaški stav-pararelni stav: stopala su pararelna, razmak između jednog i

drugog stopala je približno jedna stopa, noge su u kolenima blago savijene, karlica povučena

nazad, glava podignuta, a ruke su savijene u laktovima.

Košarkaški stav-dijagonalni stav: kukovi i ramena nisu okrenuti u istom pravcu,

stopala su okrenuta u istu stranu, a razmak je kao i kod paraelnog stava, kolena savijena kao i

ruke u laktovima.

4. Pozicije igrača

Razvojem košarkaške igre i taktke došlo je do kristalizacije košarkaških pozicija.

Pošto je u jednom trenu tk u na p ark etu p et ig rača svaki od n jih je u sklad u sa svojim

osobinama zadužen za pojedine segmente igre.

Tako su se razvile pozicije: plejmejker, bek, krilo, krilni centar i centar.

5. Hvatanje i držanje lopte

Pri hvatanju lopte igrač mora agresivno da se kreće prema lopti, ako čeka –

protivniku se daje mogućnost da pre do nje dođe. Pri držanju, hvatanju i vođenju lopte igrač

mora da se štiti od protivnika, a loptu stalno mora držati dalje od odbrambenog igrača.

Hvatanje lopte u skoku- kada se lopta uhvati, odmah se prinese grudima. Lota se

čuva dobrim koš-stavom. Odozgo je čuva brada, a sa strane se čuva laktovima. Paziti da se pri

tom ne povredi protivnik. Jednom uhvaćenu loptu svakkako treba sačuvati.

• lopta se najsigurnije hvata s dve ruke

• loptu prvo dodiruju prsti

• prsti su uvek labavi

8

6. Dodavanje lopte

Dodavanje lopte podrazumeva:

1. Preciznost.

2. Pravovremeno dodavanje.

3. Pravilnu putanju lopte.

4. Rotacija lopte - prema sebi-stabilnom igraču, od sebe-kada je igrač u kretanju, bočno kretanje - kad se između nalazi protivnički igrač.

Osnovna podela:

• Način dodavanja s obzirom na ruke; s dve ruke, s jednom rukom,

• Način dodavanja s obzirom na način kretanja; iz mesta, u kretanju i u skoku,

• S obzirom na udaljenost-rastojanje; bliže, srednje i daleko,

• Uzdužna dodavanja - na većim udaljenostima - kontranapad.

• Dijagonalno dodavanje - srednja udaljenost - za ubacivanje lopte iza graničnih linija

igrališta ili taktička varijanta.

• Poprečna dodavanja - dodavanja sa krila na krilo da bi se razvukao napad.

Obučava se istovremeno sa hvatanjem lopte. Lopta se u košarci dodaje na više načina:

obema rukama Sa grudi, jednom rukom pored ramena, dvema rukama odozdo,

jednom rukom odozdo itd.

Pri dodavanju lopte posebnu pažnju treba obratiti na tehniku izbacivanja lopte.

Izbacivanje se izvodi prstma, pokretom šake, u pravcu u kojem želimo da je dodamo. Nakon

što lopta preko prstiju, koji joj daju pravac, napusti šake, ruke jedan trenutak ostaju ispružene.

Greške: ruke previše savijene u laktovima, prenaglašen zaklon i pretklon, guranje

lopte, nedovoljan rad šaka kod dodavanja.

Dodavanje sa grudi: klasičan način dodavanja jer se najčešće primenjuje. Jedna

noga je u iskoraku, lopta se drži sa dve ruke tako da su šake sa strane. Izbačaj nastaje

opružanjem ruku u zglobu lakta, preko zgloba šake, a prsti daju poslednji impuls. Noga koja

je bila u zanošenju ide u iskorak.

Dodavanje jednom rukom u visini ramena: upotrebljava se za dodavanje na dužim

distancama. Ako dodavanje izvodimo desnom rukom, leva noga je u iskoraku. Lopta je u

9

visini ramena i leži na jednoj šaci, druga šaka je odozgo i kao da pridržava loptu. Pre izbačaja

dolazi do zasuka trupa.

7. Pivotiranje

Košarkaška pravila ograničavaju kretanje igrača sa loptom. Igrač, kada stoji i drži

loptu, može pivotirati (okretati) loptu, pri čemu jednu nogu može podići i pomeriti na sve

strane bezbroj puta, dok druga noga, za to vreme, mora stalno biti na tlu.

Pivotiranjem se održava optimalna ravnoteža, štiti se lopta od protivnika i menja

položaj prema odbrani. Dobro pivotiranje omogućuje širi izbor akcija.

8. Vođenje lopte u mestu i u kretanju

Vođenje je veoma složen element tehnike jer traži sinhroniziranu tehniku trčanja i

rada „ruku“. I jedno i drugo odvija se s loptom.

Pri savlađivanju tehnike VODJENJA LOPTE prvo se uči vođenje lopte u mestu. Pri

VOĐENJU LOPTE U MESTU zauzimamo košarkaški stav sa polusavijenim kolenima. Glava

je podignuta da bi se imao što bolji pregled igre. Kada se savlada tehnika vođenja lopte u

mestu, prelazi se na tehniku vođenja lopte u kretanju.

Dribling-vođenje-kad, kada i kako se koristi:

1. Prodiranjem prema košu obilazi se protivnik

2. Radi približavanja košu i ubacivanja u koš

3. Navođenje protivnika na nameštenu blokadu

4. Radi oslobađanja u napadu opterećenog dela igrališta

5. Kada se želi postići organizovani napad

6. Kao taktička varijanta promene ritma

7. Kao sredstvo oslobađanja do „presinga“

8. Za kraj utakmice kad se ništa ne želi riskirati da bi se sačuvala minimalna prednost u

poenima

10

Dribling, vođenje lopte, je najteža veština za usvajanje i usavršavanje jer zahteva

najviše napora za vežbanje koje traži veliki broj ponavljanja da bi se igrač oslobodio obaveze

da „pazi“ i da gleda ono što vežba. Za izvođenje driblinga potreban je „mekan“, a nikako

napet , zategnut i zgrčen stav. Jednostavan, jednostran, i pravolinijski dribling nije efikasan u

nadigravanju protivničke odbrane. Tada dolazi do izražaja dribling s promenom brzine,

promenom pravca kretanja, dribling s fintiranjem, pivotiranjem, prebacivanjem lopte iza leđa

ili između nogu.

Loptu treba uvek voditi rukom koja je dalje od protivnika, stoga je nužno ovladati

tehnikom vođenja lopte levom i desnom rukom. Pri vođenju lopte uvek je treba štititi telom,

naročito kada protivnik igra agresivnu odbranu.

Kod vođenja u sprintu zbog veće brzine telo se više uspravlja. Pokreti rukom su

slični kao i kod normalnog vođenja u trčanju samo što je ruka ispruženija u trenutku kontakta

s loptom jer se tako može pooštriti ćošak. Ruka gura loptu odozgo i iza, a vodi se napred

ispred tela. Kod ovog vođenja teža je zaštita lopte te se ovo vođenje najčešće primenjuje kad

nemamo protivnika ispred sebe ili ako je u istoj ravnini s nama. Najčešća upotreba ovakvog

vođenja je kod individualnog kontra napada.

9. Košarkaški korak (dvokorak)

S obzirom na namenu, dvokorakom se koristimo pri dodavanju ili šutiranju na koš. U

dvokoraku za dodavanje koraci su malo niži i duži, a kod dvokoraka za šutiranje poslednji

korak visok, a lopta se izbaci u najvišoj poziciji iznad glave.

U košarci pravila igre dozvoljavaju samo dva dodira noge sa tlom od momenta

primanja do momenta izbacivanja lopte. Pri vođenju i ponovnom hvatanju lopte igrač takođe

može da napravi još samo dvadodira noge sa tlom i potom da dodava ili šutira u koš.

Zavisno od noge kojom počinje „ulaz“ na koš, razlikujemo „leve“ i „desne“ korake.

Moguće greške kod dvokoraka: krivi koraci, šutiranje lopte kad nije u najvišoj

poziciji, rotacija tela i kratak zadnji korak.

10. Šut

Pri savlađivanju tehnike skok šuta prvo se uči šutiranje iz mesta. Šut iz mesta izvodi

se jednom ili sa obe ruke (najčešće se koristi prlikom izvođenja slobodnih bacanja).

11

U toku igre koriste se: skok-šut, šut iz koraka direktno u koš ili odbijanjem od table i

„polaganje“ lopte u koš.

Često se koristi i horok-šut. Izvodi se tako što se lopta nosi sa strane tela i tako štiti

od protivnika, a šutira se preko glave jednom rukom. Najčešće ga izvode centri sa malog

rastojanja.

Skok-šut je najsavremeniji način šutiranja i danas ne postoji opasniji šut od ovoga.

Brzo i precizno izveden, ako mu je još prethodila finta, je ne odbranjiv. Upotrebljava se sa

svih rastojanja.

Kod učenja i kod izvođenja skok-šuta trebamo niz elemenata, pokreta sinhronizirati u

jednu tečnu akciju:

• osnovni stav,

• skok,

• položaj lopte u rukama,

• izbačaj lopte i opružanje tela i ruke za loptom,

• mesto usmeravanja lopte,

• pozitivan mentalni stav.

Kako se može šutirati:

• Šut sa dve ruke,

• Šut sa jednom rukom,

• Šut iz mesta,

• Šut iz kretanja,

• Šut sa centralne pozicije,

• Šut o tablu,

• Šut iz skoka,

• Šut sa desne strane,

• Šut sa leve strane,

• Šut direktno u koš.

12

Moguće i najčešće greške:

• skok nije vertikalan

• odraz se vrši iz preširokog raskoračnog stava

• šutiranje na koš direktno iz dizanja i to guranjem dlanom

• nepravilan odraz dizanjem peta, skok unapred

• prevelik uticaj slabije ruke

• nepotpuno opružanje ruke nakon šuta

• nepravilan položaj lakta i šake

• ne ravnotežan početni položaj tela

11. Kretanje i položaj tela

Od 40 minuta igre, svaki igrač poseduje loptu oko 4-5 minuta. Ostalo se igra bez

lopte, zauzimanje pozicije ili kretanje po igralištu, gde se nastoji da se zauzme što bolja

pozicija. Ova kretanja daju mogućnost igračima da „odvode“ protivnika od mesta napada ili

da stvore nove situacije za dodavanje, odnosno utrčavanje prema košu.

Pravilno kretanje po terenu omogućava:

• držanje protivnika u stalnoj napetosti da bi mu „presekli“ dodate lopte!

• zauzimanje položaja na terenu koji omogućava odličnu preglednost igre!

• odabiranje pozicija koje protivniku ne daju mogućnosti pregleda igre i stalnu

kontrolu lopte!

• osloboditi prostor saigraču s loptom koji je u prodoru!

• nakon „skok-šuta“ saigrača zauzeti poziciju pod košem koja pruža mogućnosti

hvatanja odbijene lopte od koša!

U košarci se pretežno trči ili skače; ali pre nego što to uradi, potrebno je da igrač

zauzme pravilan stav i dobru ravnotežu tela. Ravnoteža se postiže podjednakim

raspoređivanjem težine na obe noge sa mogućnošću da se svakog trena krene ili skoči u bilo

13

kom pravcu. Pogled mora da prati akciju na terenu sa stalnim osmatranjem gde se koji igrač

nalazi, da bi se pravovremeno reagovalo. Položaj nogu je pararelan sa razmakom od jednog

stopala između njih. Klena su blago savijena.

Položaj tela i glave: Telo je uvek spremno za akciju (trčanje, skok, dribling, šut) sa

skladnim pokretima, ništa neprirodno, jer to anatomija tela ne može da podnese. Neprirodni

pokreti mogu a dovedu do teških povreda. Igrač mora da nauči da čuva i sebe i svog

protivnika od bilo kakvih pokreta.

12. Oprema

Jedina oprema koja je preko potrebna za odigravanje košarkaške utakmice jesu lopta

i ravni pravougaoni teren sa koševima na suprotnim krajevima terena. Košarka na

takmičarskom nivou zahteva više opeme kao: sat, tablu s rezutatom, alternativne strelice

poseda, i operativni sistem na konstrukciji koša sa sirenom.

Košarkaški teren

Regularni košarkaški teren za međunarodnu košarku ima mere 28 x 15, a u NBA ligi

29 x 15 metara. Većina terena ima parket izrađen od drveta. Železni koš sa tablom, mrežom i

obručom koji visi 1,2 metra unutar terena po sredini, sa visinom gornjeg obruča od 3,05

14

metara. Ove mere su indentične u skoro svim ligama u svetu. Dok dimenzije parketa ili table

na košu mogu varirati bez preteranog učinka, vrlo je važno da obruč bude na istoj visni 3,.05

metara. Čak i malo odstojanje od nekoliko centimetara, pa čak i milimetara, može imati veliki

učinak na uspešnost šuteva. Obim lopte je 74.9 cm, a težina 567gr. I narandžaste je boje.

Oprema igrača uvek je uvek u jednoj boji (ne prugasti) Majica je upasana u šorc.

Ispod se mogu nositi „T“ majice, iste boje kao i dresovi. Šorčevi su u jednoj boji, ali ne

moraju biti u istoj boji kao i majica. Opšivi na majici su do 3cm širine, brojevi na leđima su

20 x 2cm, a napred 15 x 2cm.

Upotrebljavaju se brojevi od 4-15. Domaća ekipa nosi svetle dresove (bele). Sve

čarape i patike ekipa su iste boje.

Dozvoljeno je: trake na glavi do 5cm širine, naočare ako nisu opasne po ostale irače,

štitnici za laktove i butine i štitnici za kolena i potkolenice.

Košarkaška lopta

15

Koš

13. Taktika igre

Taktiku igre delimo na taktiku igre u napadu i taktiku igre u odbrani.

Odbrana: Tim je u odbrani kad nije u posedu lopte, nastoji da je osvoji i onemogući

protivnika da postigne pogodak. Svaka dobra odbrana se bazira na zajedničkom radu svih

igračai timu. Ipak, nema takve odbrane koja može osujetiti sve napade dobrog protivnika.

Agresivna odbrana ne traži da se oduzme lopta vež da se igrač zamori i tako pravi greške i

gubi loptu.

Taktika odbrane: individualna odbrana, kolektivna odbrana, aktivna odbrana,

pasivna odbrana.

16

Napad: Osnovni zadatak napadača je da svojom osetljivošću iskoristi svaku

povoljnu priliku, odnosno grešku protivnika koji se brani. Protiv dobro organizovane odbrane

mora se organizovati napad. Igrač mora uvek biti spreman da primi loptu, doda loptu saigraču

ili da se na brzinu oslobodi svog čuvara.

Osnovna pravila napadača su:

• da prvenstveno, ukoliko ima loptu, privuče protivnika i da zauzme dobru poziciju za

šut, ulazak u kazneni prostor i da predstavlja stalnu opasnost za protivnički koš.

• Da pravovremeno krene, a da se pritom koristi fintom, najčešće suprotnom fintom

kako bi se lakše demarkirao (oslobodio), a da mu blokada bude pomoćno sredstvo.

• Da nikad ne ostane u mestu nakon što mu saigrač namesti blokadu, jer čak i najmanje

kolebanje daje mogućnosti protivniku da preuzme loptu.

• Po načinu izvođenja, postoje sledeći napadi:

- individualni napad - kolektivni napad

14. Osnovne osobine dobrog košarkaša su:

Brzina- trčanje je osnov košarkaške igre, a brzo trčanje je njen najveći kvalitet.

Brzina se uvežbava na kratkim deonicama, što odgovara dužini košarkaškog igrališta. Igrač u

punom sprintu pretrčava dužinu terena i lagano se vraća na početnu poziciju, odmarajući se.

Ovaj trening ponoviti 4-5 puta. Trčanje po mogućnosti treba izvoditi u prirodnim uslovima.

Snaga- da bi osvojio loptu i zadržao je, igrač mora da poseduje mišićnu masu ili

snagu. Vežbe opterećenja počinjemo samo ako smo potpuno zagrejali organizam. Posle vežbi

opterećenja uvek treba opuštati i labaviti mišiće kako bi se u angažovanim mišićima što pre

uspostavila normalna cirkulacija.

Izdržljivost- razvija se kroz samu igru. Osnovni zadatak je prilagođavanje

organizma, tačnije sistema za disanje i krvotoka kao i drugih organa da se, u otežanim

uslovima naprezanja, prilagođavaju dodatnom naporu.

1. Opšta izdžljivost- to su istrajna trčanja i hodanja, smučarska hodanja, plivanje, itd..

2. Specijalna izdržljivost- treninzi kroz igru, osnovno je pravilo da igrač posle utakmice kaže:

„mogao sam da izdržim jos jedno poluvreme“

17

Spretnost i okretnost- ovo je sposobnost opšte kondicije, sposobnost da se igrač

nađe u nepredviđenim situacijama. To su sva ona okretanja koja igrač izvede za vreme

utakmice, a koja se ne mogu predvideti opštim treniranjem. Spretnost i okretnost se ogledaju

u rukovanju loptom, proračunu kretanja lopte, kod blokiranja protivnika, u šutu na koš i

driblingu.

Skočnost- pored trčanja koje je osnov, skokovi su važni elementi ove igre i imaju

veliku primenu. Postoje skokovi jednom nogom i dve.

Odraz - obezbeđuje visinu i omogućava igraču da što je moguće više doskoči do

obruča. Zbog što bolje skočnosti, primenjujemo vežbe sa opterećenjem.

15. Košarka u Srbiji

Pvu košarkašku loptu u Srbiju doneo je 1923. godine iz Amerike Vilijam Viland,

predstavnik dobrotvorne organizacije „vojska spasa“. Viland je u Beograd stigao sa zadatkom

da učitelje, nastavnike i profesore beogradskih škola upozna sa zvaničnim pravilima

košarkaške igre. U pratnji gosta iz Amerike, u službi prevodioca, bila je Dragica Popović iz

Crvenog krsta Beograda.

Domaćini su bili izuzetno zainteresovani za ovu posetu. Seminarima g-dina Vilanda

prisustvovao je veliki broj znatiželjnika, koji su želeli da se upoznaju sa njima do tada

potpuno nepoznatom igrom.

U znak velike pažnje i posebnog prijateljstva, Viland je g-đi Popović, koja ga je

pratila tokom njegove kratke posete Srbiji, poklonio košarkašku loptu. Prema svim istorijskim

sveočanstvima, to je bila i prva košarkaška lopta koja se pojavila u Srbiji.

Prva kompletna pravila košarkaške igre štampana su u Beogradu 1924.

18

LITERATURA:

1. Rodić, N. (1999): Metodika sportskih aktivnosti. Sombor: Učiteljski fakultet.

2. Košarka/(ilustracije) Miomir Tomić.-Zemun: public Praktikum, 2003 (Niš: prosveta).

3. Sr.wikipedia.org/wiki/kosarka

4. www.enovine.net/studio/sport/istorija-kosarke.htm

5. www.perfspot.com/docs/doc.asp?id=1843

6. www.zbanje.org./i/i24/04iv04/04iv04081116/stranice/stav/htm

7. Pedagoskapraksa.ucoz/_id/0/66_METODIKA.pdfstav/htm

19

Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет у Сомбору

КОШАРКА

- семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент:

Радош Мердовић

Ментор:

Проф. др. Недељко Родић

Сомбор, 2011.

20

УВОД

Кошарка спада у најдинамичније спортске игре. Од играча захтева способности

у надигравању, брзину, експлозивну снагу, сналажљивост, окретност, скочност, добро

кретање с лоптом и без ње, прецизност бацања лопте у кош,извођење техничких и

тактичких задатака,а наравно и интелигенцију. Структура кретања кошаркаша,уз

морфолошке и моторичке димензије, пружа изузетне индивидуалне могућности

појединаца, као и примењивост игре у високом ритму.

Кошарка је спорт у коме две екипе састављене од пет играча покушавају

остварити што више поена убацивањем лопте кроз обруч коша под организованим

правилима. Када се то догоди говори се о кошу.

До бодова се долази убацивањем лопте кроз обруч коша под услово м да је

лопта кроз обруч прошла одозго. Екипа која на крају утакмице оствари више поена

победник је. Кош забијен унутар лука вреди 2 поена,иза лука вреди 3 поена (тројка), а

слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним одбацивањем од подлоге или

међусобним додавањем између саиграча.

Кошарка се претежно игра у дворанама,најмање висине таванице седам метара.

Свака екипа се састоји од 12 играча, а један од њих је капитен. Екипе морају носити

бројеве од 4 до 15 на предњој и задњој страни дреса. Пре утакмице тренер даје

записничару имена и бројеве играча који ће одиграти уктамицу.

21

ИСТОРИЈАТ КОШАРКЕ

По свим изворима непобитно је утврђено да је родоначелник кошарке Џејмс

Нејсмит(James Naismith), пореклом Канађанин.

Као годину настанка кошарке обично срећемо податак 1891 година, међутим у

питању је децембар 1891 или 20 јаунар 1892 године када је организована и одиграна

прва кошаркашка утакмица,са по девет играча и са лоптом за фудбал те 13 утврђених

правила игре.

Европско првенство за мушкарце одржава се од 1935 године, а за жене од 1938

године.

Кошарка се врло брзо проширила северноамеричким простором тако да је већ

1898 године у Њу Џерсију у држави Пенсилванија основана прва професионална лига-

национална кошаркашка лига (National Basketball Legue) NBL.

На наше просторе кошарку је први донео изасланик Црвеног крста Американац

Виљам Вајленд (William Wieland) 1923 године. Он је приказао кошаркашку игру на

курсу за учитеље у Београду.

1932 године у Женеви основана је FIBA (Federation Internationale de Basket-ball

Amateur) - Mеђународна кошаркашка аматерска федерација.

Кошарка је постала званичан Олимпијски спорт 1936 године на олимпијским

играма у Берлину (пре тога кошарка се појављивала као демонстрациони спорт 1904,

1924, 1928. године).

Светска првенства се играју од 1950 године за мушкарце и од 1953 године за

жене.

Wilt Chamberlain је по мишљењу многих најбољи кошаркаш свих времена.

Многи његови рекорди постављени пре 40-так година и данас стоје нетакнути.

Постигао је 100 поена на једној утакмици. У својој каријери играо је у Philadelphia

Wariorsima, Philadelphia 76-ers I Los Angeles Lakersima. Повукао се из активног играња

1973 године.

22

ПРАВИЛА КОШАРКЕ

Кошаркашка утакмица се игра по четири четвртине од десет (међународна

кошарка), или дванаест минута (NBA). На факултетима се играју два полувремена од 20

минута, док већина колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након

две четвртине траје петнаест минута,а одмор између две четвртине траје 2 минута.

Ако је игра неодлучена, односно резултат нерешен након четири четвртине

игра се један продужетак од 5 минута, ако је после једног продужетка резултат и даље

нерешен, продужеци се играју све док се не добије победник. Екипе мењају кошеве

(стране), након одигране две четвртине.

На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови смеју

маскимално имати седам замена.

Замене се могу обављати неограничено, али само кад је сат заустављен, тј.кад

игра није активна.

Играч који направи тешку неспортску грешку може бити одмах искључен.

Играч који начини пет личних грешака мора одмах напустити игру. Лопта се уводи у

игру подбацивањем на центру.

Број тајм-аутова на утакмици ограничен је најчешће на 6.

Кошарка се игра на игралишту 26x14 м. Све линије на игралишту и табли су

ширине 5 цм.

23

ТЕХНИКА ИГРЕ:

У кошарци под појмом технике можемо сматрати начин извођења и

примењивања специјалних покрета и кретања,са и без лопте,у циљу успешног

решавања одређених задатака и ситуација у игри.

Технику у кошарци чине следећи елементи:

- кошаркашки став

- паралелни став

- дијагонални став

- хватање и држање лопте

- пивотирање

- додавање једном и двема рукама

- вођење лопте у месту, и у кретању

- кошаркашки корак (двокорак)

- шут из корака, из места и скок шут

Једна од подела технике у кошарци је: 1.кретање играча без лопте

2.техника с лоптом

Морамо разликовати основни механизам

техничких елемената и индувидуалну технику

(стил). Основни механизам је одређени редослед,

по којем се неки технички елемент одвија, а

одређује се на основу изучавања структуре

дотичног елемента и жељеног циља,као и правила

игре.

Код учења технике треба тежити за тим да она

буде што прецизнија, што већег опсега и

аутоматизована.

24

ПРЕКРШАЈИ ПРАВИЛА

Лопта се сме водити пр ема ко шу њеним

пуцањем (шутом), додавањем између

играча,њеним бацањем,гурањем,котрљањем

или дриблингом (одбацујући лопту од пода

приликом трчања).

Лопта мора остати унутар терена, екипа која задња додирне лопту, пре него што она

додирне граничну црту терена, или је пређе губи посед над лоптом. Играч који се креће

са лоптом не сме помакнути обе ноге док дрибла (води лопту), иначе се суде кораци,не

сме лопту ухватити обема рукама,нити дриблати обема рукама,иначе се суди дупло

вођење. Рука играча не сме бити испод лопте док дрибла,иначе се суди ношена лопта.

Екипа која има посед лопте у нападачком делу терена не сме вратити лопту у

одбрамбени део терена. Лопта се не сме ударати шаком.

Постоје ограничења која се односе на: време дозвољено да лопта у поседу неке екипе

пређе из одбрамбеног у нападачки део терена (осам секунди). Свака екипа има 24

секунде за напад, једино ако лопта додирне обруч и екипа која је имала лопту опет

ухвати лопту,онда опет има 24 секунде за напад.

25

ПОЗИЦИЈЕ И ТАКТИКА

- playmaker (разигравач - јединица): организује напад читаве екипе, контролисањем

лопте и њеним правилним упућивањем саиграчу у прилици.

- шутер (двојка) - шутер је играч који пуца према кошу највише у утакмици и од којег

се очекује успешно извршавање тих шутева, док се у одбрани шутер брине за најбољег

противничког пуцача далеких шутева.

- крило (тројка) - крило је задужено за остваривање поена далекометним шутевима с

крила или пробијањем по крилу према кошу, док се у одбрани крило првенствено брине

за одбрамбене скокове и одузимања лопти противницима, иако може понекад игра и

активнију улогу у одбрани.

- крилни центар (мали центар - четворка) - игра нападачки често леђима окренут према

кошу због лакшег примања лопте од саиграча, док се у одбр ани бор и против

противничког крилног центра или чува кош, тј.смештен је испод коша (зонска одбрана).

-центар (петица) -користи масу и висину за забијање кошева у нападу, док у одбрани

игра испод коша с намером заустављања продора противника према кошу.

Две су основне одбране у кошарци: зонска одбрана и man to man (човек на

човека).

Код зонске одбране сви играчи блокирају било којег противничког играча који

покушава пробити зону.

26

Мan to man - сваки играч пази играча који му је унапред одређен тактиком и

стратегијом тренера.

Pick and roll - напад у којем играч р ади блок и о могућ у је свом плеј мејкеру

напредак према противничком кошу.

ДОДАВАЊЕ

Додавање је метода помицања лопте између играча. Када играч има лопту у

поседу и жели је додати,готово увек ће направити корак унапред у сврху повећања

снаге и прецизности додавања према саиграчу.

Додавање с места назива се додавање с прса.

Још један начин додавања је додавање од пода. Код оваквог додавања лопта се

упућује из руку додавача, те на две трећине пута према саиграчу одскочи од пода.

Лопта се може додати преко бранича. Тада се лопта испушта из руку додавача

у тренутку када му је рука којом додаје изнад главе.

Лопта се може додати одмах након скока. То се назива outlet pass, а код то г

додавања играч одмах након што прими лопту додаје је саиграчу.

27

Најважнији аспекат било којег додавања немогућност је пресецања од стране

одбране. Добри додавачи унапред знају у којој ће позицији бити њихов саиграч којем

ће додати лопту,а осим тога имају велику прецизност и брзину додавања. Овакви

додавачи знају додати лопту и без гледања према саиграчу.

ПИВОТИРАЊЕ

Пивотирање је елемент помоћу којег, на основу правила,играч може дуже

задржати лопту, а да истовремено учини више од два додира, али само истом ногом.

Циљ пивотирања је да играч доводе себе у повољнију ситуацију за полазак у

дриблинг, додавање или шут, као и да заштити лопту од противника, да избаци

одбрамбеног играча из равнотеже, да квалитетније постави блокаду и изађе из блокаде,

те да спречи хватање одбијених лопти противничким играчима.

Пивотирање настаје када играч (најчешће док држи лопту) једном ногом стално

додирује тло, а другу помера напред,назад,у страну или је окреће око оне прве (стајне)

ноге. Померање се може понављати.

Пивотирање можемо користити у нападу и у одбрани.

Код пивотирања је основни став нешто нижи, положај тела у благом претклону,

положај главе и поглед напред.

Суштину начина пивотирања одређује правац искорака, па разликујемо:

- пивотирање уназад и

- пивотирање напред

Оба начина пивотирања могу се изводити улево и удесно, и то под разним условима.

28

ЛИЧНА ГРЕШКА (ФАУЛ)

Покушај да се противник неспортски оштети преко телесног контакта није дозвољен и

назива се прекршај (фаул).

Прекршаје највише чине играчи екипе која се брани, али учестали су и прекршаји у

нападу (од стране играча из екипе која напада).

Играчи на којима је прекршај направљен или добијају лопту да је убаце са стране, или

шутирају известан број пута, у завистности од тежине прекршаја (слободно бацање),

ако су фаулирани приликом шута, или је екипа која је направила прекршај искористила

бонус.

Један поен се додељује екипи чији играч убаци лопту на слободном бацању, који се

изводи иза линије удаљене од коша 4.5 метара.

Играчима је дозвољено да шутирају слободно бацање и иза линије, али унутар круга.

Играчу или тренеру који покаже неспортско понашање нпр. свађањем са судијом или

тучом с другим играчем, може се доделити техничка грешка. Када се техничка грешка

додели противничкој екипи се додељују два слободна бацања и посед лопте, иако и ово

правило варира између такмичења.

Тежак прекршај који играч направи са намером директног ометања игре и противника

без намере играња лоптом, назива се намерни прекршај.

29

КОШАРКАШКИ КОРАК (ДВОКОРАК)

У кошарци правила игре дозвољавају само два додира ноге са тлом од момента

примања до момента избацивања лопте.

Након праволинијског вођења лопте прекинути дриблинг, направити двокорак

шутирати из непосредне близине и то од табле.

Поновити исто из продора дриблингом према кошу након претходно направљене

промене правца.

Рад у две групе, с две стране двокорак без спуштања лопте натрчавањем на додану

лопту или из дриблинга, када лопту хватамо на већој удаљености од коша.

При вођењу и поновном хватању лопте играч такође може да направи још само два

додира ноге са тлом и потом да додава или шутира у кош.

Зависно од ноге којом почиње улаз на кош, разликујемо: ЛЕВЕ и ДЕСНЕ кораке.

ЗАКЉУЧАК

Кошарка је спорт који развија висину.

Захтева брзину, покретност и физичку снагу.

Тренира се од малих ногу, да би се достигло усавршавање.

30

На нашим просторима кошарка је веома развијена, то можемо и видети по многим

медаљама наше српске репрезентације, као и и по нашим српским играчима који играју

по иностранству и у NBA.

Београд 1961-сребро

Вроцлав 1963-бронза

Москва 1965-сребро

Хелсинки 1967-сребро

Напуљ 1969-сребро

Есен 1971-сребро

Барселона 1973-злато

Београд 1975-злато

Лијеж 1977-злато

Торино 1979-бронза

Праг 1981-сребро

Загреб 1989-злато

Рим 1991-злато

Париз 1999-бронза

Истанбул 2001-злато

31

Литература:

1. Родић, Недељко: Методика спортских активности, Сомбор, 1999.

2. http://sr.wikipedia.org/sr/Кошарка

3. http://www.sport-

forma.com/index.php?option=com_content&task=view&id=237&Itemid=273

4. http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0410/index.htm

5. http://www.kif.unizg.hr/_download/repository/Microsoft_Word_-

_opis_ispitnih_pitanja.pdf

32

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Mirko Miljković 11/01/018

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

33

UVOD

Košаrkа je vrstа timskog sportа u kom dve ekipe sаstаvljene od pet igrаčа pokušаvаju postići

što više poenа ubаcivаnjem lopte kroz obruč košа po određenim prаvilimа.

Do poenа se dolаzi ubаcivаnjem lopte kroz obruč košа. Ekipа kojа nа krаju utаkmice postigne

više poenа je pobednik. Koš postignut unutаr lukа vredi 2 poenа, izа lukа vredi 3 poenа, а

slobodno bаcаnje vredi 1 poen. Loptom se uprаvljа njenim udаrаnjem o podlogu (vođ enje) ili

međusobnim dodаvаnjem između sаigrаčа. Telesni kontаkt koji ometа igrаčа u igri nije

dozvoljen. Postoje strogo određenа prаvilа i nаčini nа koje se loptа sme voditi.

Tokom vremenа košаrkа je rаzvilа uobičаjene tehnike šutirаnjа, dodаvаnjа i vođen jа, kаo i

pozicije igrаčа i nаpаdаčki i obrаmbeni mehаnizаm. Dok se uobičаjenа tаkmičаrskа košаrkа

odvijа pod strogim i tаčno određenim prаvilimа, rаzne vаrijаcije košаrke učinile su košаrku

bližu igrаčimа i s mаnjim brojem prаvilа. Košаrkа je jedаn od nаj gledаnijih sportovа nа svetu.

Dok je tаkmičаrskа košаrkа isključivo dvorаnski sport koji se odvijа nа terenu zа košаrku,

mаnje regulisаne vrste košаrke mogu se igrаti i kаo vаnjski sport nа podlogаmа rаzličitim od

pаrketа, koji je stаndаrd zа tаkmičаrsku košаrku.

POČECI

Početkom decembrа 1891, DŽejms Nejsmit, kаnаdski lekаr univerzitetu Mekgil i profesor

fizičkog vаspitаnjа nа Koledžu Springfild, osmislio je novu igru nа zаtvorenom terenu kojа bi

služilа zа održаvаnje kondicije učenikа tokom dugih zimа. Odbаcio je mnoge predložene igre

s objаšnjenjem dа su pregrube ili nepotpune, i nа krаju je modifikovаo dečju igru Pаtkа nа

34

kаmenu, prilаgodio je nekoliko sportovа u jednu celinu i nаpisаo je jednostаvnа prаvilа. Koš

je stаvio nа visinu od 3,05 metаrа. Tаj koš se rаzlikovаo od dаnаšnjeg po tome što je imаo

čvrsto dno, dok dаnаšnji koševi imаju mrežicu kojа propuštа loptu . Dok su k oševi imаli

čvrsto dno, svаki put nаkon postignutogа košа lopte su se morаle izbijаti iz košа. Nejsmitovа

novа igrа bilа je vrlo sličnа rukometu koji je nаstаo otprilike u isto vreme kаo i košаrkа,

krаjem 19. vekа.

Ženskа košаrkа počelа je 1894. kаdа je Sendа Berenson, profesorkа fizičkog vаspitаnjа

prilаgodilа Nejsmitovа prаvilа ženаmа. Prvа službenа košаrkаškа utаkmicа održаnа je 20.

jаnuаrа 1892. u dvorаni Gimnаzije Udruženjа mlаdih hrišćаnа. Ig rаlo se s devet ig rаčа nа

terenu upolа krаćem nego dаnаšnji NBA teren. Originаlni nаziv košаrke nа engleskom je

basketball, а složenicа je od reči basket – koš i ball – loptа. Ime je Nejsmitu predložio jedаn

od njegovih učenikа. Igrа je bilа populаrnа od sаmog početkа.

Prvi igrаči košаrke bili su studenti Gimnаzije Udruženjа mlаdih hrišćаnа. Kаsnije igrа se

proširilа nа čitаv SAD i Kаnаdu. Do 1896. godine postojаle su i brojne ženske košаrk аške

ekipe, no poprilično grubа prаvilа i brojnа publikа odvrаtilа su košаrku od primаrnog ciljа

Udruženjа mlаdih hrišćаnа, igre kojа pomаže studentimа dа ostаnu u formi. No, usprkos tome,

pre Prvog svetskog rаtа uspostаvili su se brojni аmаterski sаvezi s аmаterskim klubovimа, i to

u SAD.

Košаrkа se prvo igrаlа s fudbаlskom loptom. Prve lopte izrаđene isključivo zа košаrku bile su

smeđe, što je bilа uobičаjenа bojа sve do pedesetih 20. vekа kаdа je Pol Toni Hinkl, u potrаzi

zа loptom kojа bi bilа uočljivij а, u upotrebu uveo nаrаndžаstu loptu, kojа je i dаnаs

stаndаrdnа.

Vođenje ili odbаcivаnje lopte od podloge (enleski: dribling), nije bilo predviđeno prvim

prаvilimа. Predviđeno je b ilo sаmo dodаvаnje lopte između sаigrаčа odbаcivаnjem lopte od

podloge. Dodаvаnje lopte bio je prvi primer kretаnjа lopte. Vođenje je postepeno nаšlo put do

košаrke i postаo dozvoljen, međutm, nije se previše koristio zbog neprаvilnog oblikа

tаdаšnjih lopti i njihovog neprаvilnog odskokа. Tek je sredinom pedesetih vođenje postаlo

populаrnа metodа bаrаtаnjа loptom, što je bilo uslovljeno poboljšаnjem njenih svojstаvа zа

što je zаslužаn Pol Toni Hinkl.

Košаrkа, netbol, odbojkа i lаkros jedini su sportovi s loptom izmišljeni od strаne držаvа

Severne Amerike. Druge igre poput bejzbolа i kаnаdskog fudbаlа izmislili su Evropljаni,

Azijci ili Afrikаnci.

35

PRAVILA

Utаkmicа se igrа po četiri čevrtine od deset (međunаrodnа košаrkа) ili dvаnаest minutа

(NBA). Nа fаkultetimа se igrаju dvа poluvremenа od 20 minutа, dok većinа koledžа igrа

četiri četvrtine od osаm minutа. Veliki odmor nаkon dve četvrtine trаje petnаest minutа, а

odmor između dve četvrtine trаje dvа minutа. Ako je igrа neodlučenа nаkon četiri četvrtine

igrа se jedаn produžetаk od pet minutа. Ako je nаkon jednog produžetkа utаkmicа i dаlje

neodlučenа, produžeci se nаstаvljаju dok se ne dobije pobednik. Ekipe menjаju koševe (strаne)

nаkon odigrаne dve četvrtine. Sаt se pomiče dok je loptа u igri; kаd je loptа izvаn grаnicа ili

nije u аktivnoj igri, sаt se zаustаvljа. Uprаvo zbog togа utаkmice trаju otprilike dvа sаtа,

mnogo više od predviđenih 40 (međunаrodnа košаrkа) ili 48 minutа (NBA).

Nа terenu u igri sme biti pet igrаčа jedne ekipe u isto vreme. Timovi smeju imаti mаksimаlno

sedаm zаmenа. Zаmene se mogu obаvljаti neogrаničeno, аli sаmo kаd je sаt zаustаvljen, tj.

kаd igrа nije аktivnа. Ekipe imаju trenerа, koji nаjčešće rаzvijа tаktiku i strаtegiju, i ostаlo

osoblje koje tаkođe аktivno učestvuje, аl izvаn terenа (doktori, pomoćni treneri, stаtističаri).

I zа žene i muškаrce dres je isti. Stаndаrdni dres se sаstoji od donjeg delа koje u dаnаšnje

vreme dosežu ispod kolenа i mаjice bez rukаvа sа jаsno vidljivim brojem koji nemа niko

drugi u ekipi, koji je odštаmpаn i nа prsimа i leđimа. Profesionаlni košаrkаši koriste

specijаlnu obuću s а visokim đonom koji osigurаvаju dodаtnu potporu petаmа. Osim brojа, nа

mаjicаmа se nаlаze i imenа klubа, igrаčа i sponzorа.

Broj tаjm аutovа nа utаkmici ogrаničen je nаjčešće nа šest. Trаju po ne više od jedne minute,

osim аko nije predviđeno dа trаju duž e zbog televizijskog prenosа. Utаkmicu kontrolišu

sudije kojih je nа jednoj utаkmici četiri: glаvni sudijа, dvа pomoćnikа i jedаn sudijа zа stolom,

koji void brigu o broju postignutih koševа, ličnim greškаmа igrаčа, vremenu, strelcimа i

vremenu nаpаdа.

36

PREKRŠAJI I PRAVILA

Loptа se sme voditi p remа k ošu njenim pucаnjem (šutom), dodаvаnjem između igrаčа,

njenim bаcаnjem, gurаnjem, kotrljаnjem ili driblingom (odbаcujući loptu od podа prilikom

trčаnjа).

Loptа morа ostаti unutаr terenа; ekipа kojа poslednjа dodirne loptu pre nego što onа dodirne

grаničnu liniju terenа ili je pređe gubi posed nаd loptom. Igrаč koji se kreće s loptom ne sme

pomаknuti obe noge dok driblа (vodi loptu), inаče se sude korаci, ne sme loptu uhvаtiti

obemа rukаmа niti driblаti sа obe ruke, inаče se sudi duplo vođenje. Rukа igrаčа ne sme biti

ispod lopte dok driblа, inаče se sudi nošenа loptа. Ekipа kojа imа posed lopte u nаpаdаčkom

delu terenа ne sme vrаtiti loptu u odbrаmbeni deo terenа. Loptа se ne sme udаriti šаkom. Ako

igrаč prekrši neko od ovih prаvilа dok je njegovа ekipа u nаpаdu, ekipа gubi loptu; аko se

ekipа brаnilа, vreme zа nаpаd se ponаvljа od početkа.

Postoje ogrаničenjа kojа se odnose nа: vreme dozvoljeno dа loptа u posedu neke ekipe pređe

iz odbrаmbenog u nаpаdаčki deo te renа (osаm sekundi); mаksimаlno dozvoljeno vreme koje

može proći bez dа loptа u posedu ekipe dodirne obruč protivničkog košа (24 sekunde);

držаnje lopte bez driblаnjа (vođenjа lopte) dok je igrаč u posedu lopte (pet sekundi), i

zаdržаvаnje u reketu, mestu ispod košа (tri sekunde). Ovа prаvilа su uvedenа dа nаterаju

ekipe nа nаpаd.

Igrаč ne sme ometаti koš dirаjući bilo koji deo konstrukcije košа, niti dirаti loptu kojа je u

silаznoj putаnji nаkon upućenog šutа protivnikа premа košu, tаkođe igrаč ne sme d irаti loptu

37

kojа je nа obruču (u NBA se ne sme dirаti ni loptа kojа je okomito iznаd obručа). Ako neki

igrаč koji brаni svoj koš prekrši ovo prаvilo, koš se priznаje. Ako neki igrаč šutirа premа košu,

а njegov sаigrаč prekrši neko od ovih prаvilа, nаpаd se prekidа, i loptа prelаzi u posed ekipe

kojа se u tom nаpаdu brаnilа.

LIČNA GREŠKA - FAUL

Pokušаj dа se protivnik nesportski ošteti preko telesnog kontаktа nije dozvoljen i nаzivа se

prekršаj (fаul). Prekršаje nаjviše čine igrаči ekipe kojа se brаni, аli učestаli su i prekršаji u

nаpаdu (od strаne igrаčа iz ekipe kojа nаpаdа). Igrаči nа kojimа je prekršаj nаprаvljen ili

dobijаju loptu dа je ubаce sа strаne, ili šutirаju izvestаn broj putа, u zаvisnosti od težine

prekršаjа (slobodno bаcаnje), аko su fаulirаni prilikom šutа ili je ekipа kojа je nаprаvilа

prekršаj iskoristilа bonus. Jedаn poen se dodeljuje ekipi čiji igrаč ubаci loptu nа slobodnom

bаcаnju, koji se izvodi izа linije udаljene od košа 4.5 metаrа. Igrаčimа je dozvoljeno dа

šutirаju slobodno bаcаnje i izа linije, аli unutаr krugа. Nаjbolji primer zа tаkvo izvođenje

slobodnjаkа bio je Nik Vаn Eksel koji je izvodio slobodnа bаcаnjа metаr izа linije.

Većinа sudijа znа improvizovаti u svojim odlukаmа, npr. u situаcijаmа kаdа nemа očitog

prekršаjа, а sudijа misli dа se rаdi o nesportskom oštećivаnju protivnikа. Ali, sudijа može i

prevideti prekršаj, bilo nаmerno ili slučаjno. Kriterijumi sudijа vаrirаju između utаkmicа, ligа,

tаkmičenjа, аli nаjviše između sаmih sudijа.

Igrаču ili treneru koji pokаže nes portsko ponаšаnje npr. svаđаnjem sа sudijom ili tučom s

drugim igrаčem, može se dodeliti tehničkа greškа. Kаdа se tehničkа greškа dodeli,

protivničkoj ekipi se dodeljuju dvа slobodnа bаcаnjа i posed lopte, iаko i ovo prаvilo vаrirа

između tаkmičenjа.

Ponovljeni incidenti mogu rezultovаti isključenjem. Težаk prekršаj koji igrаč nаprаvi sа

nаmerom direktnog ometаnjа igre i protivnikа bez nаmere igrаnjа loptom, nаzivа se nаmerni

prekršаj. Kаdа dođ e do nаmernog prekršаjа kаznа je težа; sudijа sme i izbаciti kri vcа zа

prekršаj iz igre, аko je to po mišljenju sudije potrebno.

Ukoliko ekipа pređe dozvoljeni broj prekršаjа u periodu utаkmice (četvrtini ili poluvremenu),

koji iznosi četiri, protivničkoj ekipi dozvoljeno je pucаnje jednog ili dvа slobodnа udаrcа

(zаvisno od prаvilа tаkmičenjа) nаkon svаkogа idućeg prekršаjа. Igrаču koji nаprаvi pet

(međunаrodnа košаrkа) ili šest prekršаjа (NBA), uključujući tehničke greške, nije dozvoljen

nаstаvаk utаkmice, pа se isti igrаč morа udаljiti sа terenа. Kаže se dа je igrаč isključen.

38

OPREMA

Jedinа opremа kojа je preko potrebnа zа odigrаvаnje košаrkаške utаkmice su loptа i

rаvni prаvougаoni teren sа koševimа nа suprotnim krаjevimа terenа. Košаrkа nа

tаčkmičаrskom nivou zаhtevа više opreme kаo sаt, tаblu s rezultаtom, аlte rnаtivne strelice

posedа, i operаtivni sistem nа konstrukciji košа sа sirenom.

Regulаrni košаrkаški teren zа međunаrodnu košаrku imа mere 28x15 metаrа, а u NBA 29x15

metаrа. Većinа terenа imа pаrket izrаđen od drvetа. Železni koš sа tаblom, mrežom i obručo m

koji visi 1.2 metrа unutаr terenа po sredini, sа visinom gornjeg obručа od 3.05 metаrа. Ove

mere skoro su identične u svim ligаmа nа svetu. Dok dimenzije terenа ili tаble nа košu mogu

vаrirаti bez preterаnog učinkа, vrlo je vаžno dа obruč bude nа tаčnoj visini od 3.05 metаrа.

Čаk i mаlo odstojаnje od nekoliko centimetаrа, pа čаk i milimetаrа, može imаti veliki učinаk

nа uspešnost šutevа.

POZICIJE

Rаzvojem košаrkаške igre i tаktike došlo je do kristаlizаcije košаrkаških pozicijа. Pošto

je u jednom trenutku nа pаrketu pet igrаčа sv аki od n jih je u sklаd u sа svojim osob in аmа

zаdužen zа pojedine segmente igre. Tаko su se rаzvile pozicije plejmejker, bek, krilo,krilni

centаr i centаr.

PLAYMAKER – Organizuje napad svih igrača, vodjenjem lopte i njenim pravilnim

upućivanjem saigraču u prilici.

ŠUTER – Šuter je igrač koji šuta najviše prema košu u toku utakmice i od njega se očekuje

da uspešno izvrši što više šuteva.

KRILO – Krilo je zaduženo za dalje upućivanje lopte prema košu ili probijanjem po krilu

prema košu, dok se u odbrani krilo prvenstveno brine za odbrambene skokove I oduzimanja

lopti protivnicima.

39

KRILNI CENTAR – Igra napadački, često ledjima okrenut prema košu zbog lakseg

primanja lopte od saigrača, dok se u odbrani bori protiv protivničkog krilnog centra ili čuva

koš, tj.smešten je ispod koša(u zonskoj odbrani).

CENTAR – Koristi masu i visinu za davanje koša u napadu, dok u odbrani igra ispod koša sa

namerom da zaustavi protivničkog igrača da pridje košu.

DVE OSNOVNE ODBRANE U KOŠARCI

Dve osnovne odbrane u košarci su : zonska odbrana i čovek na čoveka (man to man).

Kod zonske odbrane svi igrači blokiraju bilo kojeg protivničkog igrača koji pokuša probiti

zonu (naime, odbrambeni igrači su rasporedjeni oko reketa). U odbrani čovek na čoveka (man

to man) svaki igrač pazi igrača koji mu je u napred odredjen taktikom i strategijom trenera.

DODAVANJE U KOŠARCI

Dodavanje je metoda pomicanja lopte izmedju igrača. Kada igrač ima loptu u posedu i želi je

dodati, gotovo uvek će napraviti korak napred u svrhu povećanja snage i preciznosti

dodavanja prema saigraču.

Dodavanje s mesta naziva se dodavanje sa prsa. Lopta se dodaje izravno sa prsa dodavača

prema prsima saigrača koji prima loptu. Dobro izvedeno dodavanje sa prsa uključuje pomak

palca na obema rukama u svrhu povećanja brzine i onemogućavanje odbrambenim igračima

da ukradu loptu.

Još jedan način dodavanja je dodavanje sa poda. Kod ovakvoga dodavanja lopta se upućuje iz

ruku dodavača, te na dve trećine puta prema saigraču odskoči od poda. Lopta koja odskoči od

poda putuje sporije od dodavanja sa prsa, u odbrani je teže preseči i ukrasti loptu zbog

nepredvidljive putanje i činjenice što je namerno udaranje lopte prekršaj i gubitak poseda nad

loptom. Upravo zbog toga igrači koji napadaju koriste dodavanje sa poda.

Najvažniji aspekt bilo kojeg dodavanja je nemogućnost presecanja od strane odbrane.

40

Dobri dodavači unapred znaju kojoj će poziciji bitii njihov saigrač kojem će dodati loptu, a

osim toga, imaju veliku preciznost i brzinu dodavanja. Ovakvi dodavači znaju dodati loptu i

bez gledanja prema saigraču.

DRIBLING

Dribling je čin u košarci kojim se lopta stalno odbija od poda, što je obavezno ako igrač želi

napredovati sa loptom u posedu. Prilikom driblinga igrači guraju loptu prema podu I

izbegavaju nežno bacanje, što otežava suprotnoj strain kradju lopte, a igraču koji void loptu

omogućava veću kontrolu. Kada igrač dribla pored protivnika mora imati moč driblinga

obema rukama, jer će u protivnom protivnik lakše ukrasti loptu. Dobri dribleri driblaju nisko

nastojeći skratiti put lopte od ruke do poda, takodje u svrhu onemogućavanja protivnika da

ukrade loptu.

Nadalje, dobri dribleri često driblaju iza svojih ledja, kroz noge i menjaju ruku kojom driblaju

na način da zbune protivnika i potencijalno, na sramotu suprotne strane, zbune ga toliko da on

padne. Nadareni igrač dribla bez gledanja. To omogućuje dribleru prodor prema košu,

posvećivanje pažnje saigračima i eventualno dodavanje lopte, te bolju kontrolu nad pokretima

protivnika koji mu, podrazumeva se, stalno pokušava ukrasti loptu.

ŠUT

Šutiranje je čin u košarci kojim se lopta pokušava ubaciti kroz obruč, dakle u koš. Igrač bi

trebao biti okrenut licem prema košu sa nogama raširenim do širine ramena, kolenima lagano

savijenim i ravnim ledjima. Igrač drži loptu prstima u dominantnoj ruci, malo iznad glave dok

41

slabija ruka igraču koristi za pridržavanje lopte. Za ciljanje prema košu igračev lakat mora biti

pod pravim uglom, a dlan okrenut prema košu. Lopta se šutira na način da se kolena savijaju,

a zatim izravnaju, dok se ruka kojom se puca takodje izravnava, lopta se ispušta iz dlana

nakon što dlan napravi potpuni pokret prema dole. Kada se zaustavi ruka kojom se puca

nakon ispuštanja lopte to se naziva fllow – through, a koristi se za postizanje veće preciznosti.

Slabija ruka prilikom šuta služi samo za pridržavanje lopte i njeno bolje usmeravanje prema

košu ne za pojačavanje šuta. Igrači često pokušavaju zavrtiti loptu prema nazad sa namerom

ublažavanja njenog učinka na obruč. Idealna putanja varira, većina trenera savetuje igračima

luk.Igrači šutaju najčešće izravno u koš (unutar obruča) no uveliko se koriste table za

preusmeravanje lopte u koš.

NAŠA KOŠARKA

Glаvnа orgаnizаcijа zаduženа zа košаrku u Srbiji je Košаrkаški sаvez Srbije. Nаjzаslužnijim

zа rаzvoj košаrke u Srbiji i Jugoslаviji se smаtrа igrаč i trener Aleksаndаr Nikolić. Zbog

svojih zаslugа nosi nаdimаk „Otаc jugoslovenske košаrke“. Borislаv Stаnković je od 1976. do

2002. bio generаlni sekretаr FIBA. Nаjuspešniji srpski košаrkаški treneri su: Dušаn Ivković,

Svetislаv Pešić i Željko Obrаdović. Kаo nаslednicа držаvne zаjednice Srbijа i Crnа Gorа,

košаrkаškа reprezentаcijа Srbije imа dve osvojene zlаtne medаlje nа svetskim prvenstvimа

1998. i 2002. Nа evropskim prvenstvimа osvojili su tri prvа mestа (1995, 1997, 2001), i po

jedno drugo (2009) i jedno treće (1999). Muški košаrkаški tim SR Jugoslаvije osvojio je

srebrnu medаlju nа Olimpijskim igrаmа 1996. Rаčunаjući uspehe i reprezentаcije SFRJ, ovа

reprezentаcijа je nаjtrofejnijа nа Svetskim prvenstvimа i jednа od nаjuspešnijih nа ostаlim

tаkmičenjimа.

U Srbiji su održаne tri zаvršnice Evropskih prvenstаvа u košаrci, poslednji put 2005.

42

Trenutno 3 igrаčа iz Srbije igrаju u NBA. Nаjpoznаtiji među njimа je Predrаg Stojаković.

Ostаlа dvojicа su Vlаdimir Rаdmаnović i Dаrko Miličić.

Legende srpske košаrke su: Rаdivoj Korаć, Drаgаn Kićаnović, Vlаde Divаc, Dejаn Bodirogа

i Aleksаndаr Đorđević.

Košаrkаši Pаrtizаnа su bili šаmpioni Evrolige 1992. I dаnаs se nаlаzi među nаjboljim

ekipаmа u Evropi. U Evroligi 2009/10 su bili nа zаvršnom turniru tzv. Fаnl -foru.

U prvoj košаrkаškoj ligi nаjtrofejniji klubovi su Pаrtizаn sа 18, pа Crvenа Zvezdа sа 15.

Klubovi iz Srbije, kаo i još nekih bаlkаnskih držаvа učestvuju zаjedno u Jаdrаnskoj ligi, gde

je tаkođe Pаrtizаn nаjtrofejniji sа 5 titulа.

Nаcionаlni kup se nаzivа Kup Rаdivojа Korаćа i pored Pаrtizаnа, tri titule imа i FMP

Železnik.

ZAKLJUČAK

Košarka je igra koja je pretrpela korenite promene već od svoga stvaranja, a te prome su sve

učestalije. Stalni proces promena ka savršenijem, boljem, dinamičnijem i efikasnijem je

rezultat inovacija koje donose vrhunski igrači. Osnovni značaj košarke (kao i sporta u celini)

ogleda se pre svega u očuvanju i unapređenju zdravlja dece (što je direktno povezano sa

zdravljem u kasnijem periodu života) i razvoju ličnih i društvenih vrednosti u širenju humanih

ideja koje vezuju i zbližavaju školsku omladinu jer u sportu se deca uče da dobijaju i gube.

Košarka je najbolji nacin za provođenje slobodnog vremena i zato “BUDI KOŠARKAŠ” – u

toj igri svi dobijaju.

LITERATURA

http://sr.wikipedia.org/sr/

Tomić, M. (1998). Košarka –Beograd: JRJ.

Pavlović Milutin Luta i Ranko Žeravica (1984). Šutiranje u košarci – Novi Sad.

Rodić, N. (1999). Metodika sportskih aktivnosti. Sombor: Učiteljski fakultet.

43

Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет у Сомбору

КОШАРКА

- семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент:

Милорад Аћимовић

Ментор:

Проф. др. Недељко Родић

Сомбор, 2011.

44

Кошарка је врста тимског

1. Увод у кошарку

спорта у ком две екипе састављене од пет играча покушавају

постићи што више поена убацивањем лопте кроз обруч коша по одређеним правилима,

победник се одређује на основу постигнутих поена.

До поена се долази убацивањем лопте кроз обруч коша. Екипа која на крају утакмице

постигне највише поена је победник. Кош постигнут унутар лука вреди 2 поена, иза

лука вреди 3 поена, а слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним

ударањем о подлогу (вођење) или међусобним додавањем између саиграча. Физички

контакт који омета играча у игри није дозвољен. Постоје строго одређена правила и

начини на које се лопта сме водити.

Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења,

као и позиције играча и нападачки и обрамбени механизам. Док се уобичајена

такмичарска кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима,

разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем

правила. Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету.

Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за

кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као вањски спорт на

подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.

Почетком децембра

2. Историјат кошарке

1891, Џејмс Нејсмит, канадски лекар на Универзитету Мекгил и

професор физичког васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на

затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима.

Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на

крају је модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у

једну целину и написао је једноставна правила.

Кош је ставио на висину од 3,05 метара. Тај кош се разликовао од данашњег по томе

што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. Док

су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након постигнутога коша лопте су се морале

45

избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је врло слична рукомету који је настао

отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19. века.

Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког

васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка

утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих

хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен.

Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket –

кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била

популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана.

Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и

бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика

одвр атила су кошар ку од пр имар ног циља Удружења младих хришћана, игре која

помаже студентима да остану у форми. Но, успркос томе, пре Првог светског рата

успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за

кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када

је Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео

наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било предвиђено

првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча

одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте.

Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутим, није се

превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног

одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом,

што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони

Хинкл.

Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од стране

држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала измислили

су Европљани, Азијци или Африканци.

46

3. Међународна кошарка

Међународна кошаркашка федерација (фр. Federation Internationale de Basketball

Amateur) ФИБА основана је 18. јуна 1932. у Женеви од представника осам

држава: Аргентине, Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португала, Румуније

и Швајцарске. У то време, организација се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка је први пут уврштена на Летње олимпијске игре 1936, иако је демонстративни

турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном доминирале Сједињене

Државе, које нису освојиле само четир и о лимпијска тур нир а, а први пор аз је био у

контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза на Олимпијским играма

1972. у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце је одржано

у Аргентини. Три године касније, прво Светско првенство у кошарци за жене је

одржано у Чилеу. Женска кошарка је уврштена на Олимпијске игре 1976., са тимовима

Бразила и Аустралије које су били највећи ривали Сједињеним Америчким Државама.

ФИБА је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних кошаркаша,

а 1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма. Доминација

САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са развојем

кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују

Сједињене Државе. Тим који се састојао од искључиво NBA играча је завршио као

шести на Светском првенству 2002. у Индијанополису

иза Југославије, Аргентине, Немачке, Новог Зеланда и Шпаније. На Олимпијским

играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од професионалних играча је

претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од Порторика и Литваније у

утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану медаљу, иза Аргентине

и Италије.

Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих узраста.

Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча који играју

у NBA лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа не америчких играча,

и Предраг Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су из Србије, Стив Неш,

који је освојио награду за нај кориснијег играча у NBA лиги је Канађанин; Кобе Брајант

је Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас Меверикса Дирк Новицки

је Немац, а звезда Мемфис Гризлиса Пау Гасол је из Шпаније. Сан Антонио Спарси у

47

својој екипи имају Тима Данкана са Америчких Девичанских острва (Данкан игра за

САД, пошто Девичанска острва немају кошаркашки тим за међународна

такмичења), Емануел Ђинобили је из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андреас

Ноћиони), а Тони Паркер је из Француске.

Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002. у Индијанаполису

и 2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре. Само један члан ова

два тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002. су били Новицки,

Ђинобили, Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. Ђинобили

је такође био и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпаније

и Теодорос Папалукас из Грчке. Једини играчи из ова два тима који никада нису играли

у NBA су Камерон и Папалукас.

Утакмица се игра по четири четвртине од десет (међународна кошарка) или дванаест

минута (НБА). На

4. Правила игре

факултетима се играју два полувремена од 20 минута, док

већина колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након две

четвртине траје петнаест минута, а одмор између две четвртине траје два минута. Ако

је игра неодлучена након четири четвртине игра се један продужетак од пет минута.

Ако је након једног продужетка утакмица и даље неодлучена, продужеци се настављају

док се не добије победник. Екипе мењају кошеве (стране) након одигране две четвртине.

Сат се помиче док је лопта у игри; кад је лопта изван граница или није у активној игри,

48

сат се зауставља. Управо због тога утакмице трају отприлике два сата, много више од

предвиђених 40 (међународна кошарка) или 48 минута (NBA).

На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови смеју имати

максимално седам замена. Замене се могу обављати неограничено, али само кад је сат

заустављен, тј. кад игра није активна. Екипе имају тренера, који најчешће развија

тактику и стратегију, и остало особље које такође активно учествује, ал изван терена

(доктори, помоћни тренери, статистичари).

И за жене и мушкарце дрес је исти. Стандардни дрес се састоји од доњег дела које у

данашње време досежу испод колена и мајице без рукава са јасно видљивим бројем

који нема нико други у екипи, који је одштампан и на прсима и леђима. Професионални

кошаркаши користе специјалну обућу са високим ђоном који осигуравају додатну

потпору петама. Осим броја, на мајицама се налазе и имена клуба, играча и спонзора.

Број тајм аута на утакмици ограничен је најчешће на шест. Трају по не више од једне

минуте, осим ако није предвиђено да трају дуже због телевизијског преноса. Утакмицу

контролишу судије којих је на једној утакмици четири: главни судија, два помоћника и

један судија за столом, који води бригу о броју постигнутих кошева, личним грешкама

играча, времену, стрелцима и времену напада.

Покушај да се противник неспортски оштети преко телесног контакта није дозвољен и

назива се прекршај (фаул). Прекршаје највише чине играчи екипе која се брани, али

учестали су и прекршаји у нападу (од стране играча из екипе која напада). Играчи на

којима је прекршај направљен или добијају лопту да је убаце са стране, или шутирају

известан број пута, у зависности од тежине прекршаја (

4.1. Кршење правила игре (Лична грешка, фаул)

слободно бацање), ако су

фаулирани приликом шута или је екипа која је направила прекршај искористила бонус.

Један поен се додељује екипи чији играч убаци лопту на слободном бацању, који се

изводи иза линије удаљене од коша 4.5 метара. Играчима је дозвољено да шутирају

слободно бацање и иза линије, али унутар круга. Најбољи пример за такво извођење

слободњака био је Ник Ван Ексел који је изводио слободна бацања метар иза линије.

Већина судија зна импровизовати у својим одлукама, нпр. у ситуацијама када нема

очитог прекршаја, а судија мисли да се ради о неспортском оштећивању противника.

Али, судија може и превидети прекршај, било намерно или случајно. Критеријуми

судија варирају између утакмица, лига, такмичења, али највише између самих судија.

49

Играчу или тренеру који покаже неспортско понашање нпр. свађањем са судијом или

тучом с другим играчем, може се доделити техничка грешка. Када се техничка грешка

додели, противничкој екипи се додељују два слободна бацања и посед лопте, иако и ово

правило варира између такмичења.

Поновљени инциденти могу резултовати искључењем. Тежак прекршај који играч

направи са намером директног ометања игре и противника без намере играња лоптом,

назива се намерни прекршај. Када дође до намерног прекршаја казна је тежа; судија сме

и избацити кривца за прекршај из игре, ако је то по мишљењу судије потребно.

Уколико екипа пређе дозвољени број прекршаја у периоду утакмице (четвртини или

полувремену), који износи четири, противничкој екипи дозвољено је пуцање једног или

два слободна ударца (зависно од правила такмичења) након свакога идућег прекршаја.

Играчу који направи пет (међународна кошарка) или шест прекршаја (NBA),

укључујући техничке грешке, није дозвољен наставак утакмице, па се исти играч мора

удаљити са терена. Каже се да је играч искључен.

• playmaker

5. Тактике и позиције

Иако кошаркашка правила ни на један начин не одређују позиције у кошарци, оне су се

развиле као основни и преко потребни део кошарке. У почетку су се користила 2 guarda

(чувара) , крила и центар. Од осамдесетих година 20. века у петорци која наступа на

терену сваки играч има другачију улогу:

: Организује напад целог тима контролисањем лопте и њеним

правилним упућивањем саиграчу у прилици

• шутер: Шутер је играч који пуца према кошу највише у утакмици и од којега се

очекује успешно извршавање тих шутева, док се у одбрани шутер брине за

најбољег противничког шутера

• крило: Крило је задужено за остваривање поена далеким шутевима с крила или

пробијањем по крилу према кошу, док се у одбрани фокусира на одузимање

лопте и брине за одбрамбене скокове

• крилни центар: Игра нападачки често леђима окренут према кошу због лакшег

пријема лопте од својих саиграча

• центар: Користи масу и висину за забијање кошева у нападу, док у одбрани игра

испод коша с намером заустављања продора противника

50

Постоје две основне одбране у кошарци: зонска одбрана и man- to- man. Код зонске

одбране сви играчи блокирају било којег противничког играча који покушава пробити

зону( одбрамбени играчи стоје на линији и тако бране зону) . У man- to- man одбрани

сваки играч пази играча коју му је унапред одређен тактиком и стратегијом тренера.

Наравно постоје бројне варијације.

Нападачке стратегије варирају више од одбрамбених стратегија. Уобичајена стратегија

у нападу је додавање лопте слободном играчу и кретање играча без лопте у позицију за

забијање кошева. Брзо кретање нападачког играча који је без лопте се назива cut

(резање). Екипе имају спремне стратегије које се договарају на тренинзима, све у сврху

непредвидљивости потеза екипе у нападу. За бирање стратегије најчешће је задужен

playmaker.

Одбрамбене и нападачке стратегије и позиције су предмет готово сваког тајм- аута

којег тренери узимају. Разлог за то је најчешће неуспешност одређене стратегије и

прелазак на нову.

кошаркашки став

6. Техника кошарке

С обзиром да се кошарка игра лоптом, неопходно је овладати одређеном техником,

научити како се прима, како се додаје, шутира и дрибла.

Технику у кошарци чине следећи елементи:

паралелни став

51

дијагонални став

хватање и држање лопте

пивотирање

додавање једном и двема рукама

вођење лопте у месту

кошаркашки корак (двокорак)

шут из корака, из места и скок- шут

Најбитнији елементи технике кошарке су шут, додавање и дриблање.

Шутирање у кошарци је чин којим се лопта покушава убацити кроз обруч. Док методе

забијања кошева варирају од играча до играча и ситуација.

Играч би требао бити окренут лицем према кошу с ногама

раширеним до ширине рамена, лагано савијеним коленима

и равним леђима. За циљање према кошу играчев лакат мора

бити под правим углом, а длан окренут према кошу.

Када се заустави рука којом се пуца након испуштања лопте,

то се назива follow- through, а користи се за постизање веће прецизности. Слабија рука

приликом шута служи само за придржавање лопте и њено боље усмеравање према

кошу, не за појачавање шута.

6.1. Шут

6.2. Додавање

Додавање је метода помицања лопте између играча. Када играч има лопту код себе и

жели је додати, скоро увек ће направити корак напред у сврху повећања снаге и

прецизности додавања према саиграчу.

Додавање с места се назива додавање с прса. Лопта се додаје равно с прса додавача

према прсима саиграча који прима лопту. Добро изведено додавање на овај начин се

остварује померањем палца на обема рукама за постизање веће брзине лопте.

52

Још један начин додавања лопте је додавање од под. Код оваквог додавања лопта се

упућује из руку додавача, па на две трећине пута према саиграчу одскочи од пода.

Лопта која одскочи путује спорије, али је одбрани теже пресећи лопту због

непредвидиве путање.

Најважнији аспект било којег додавања је управо то које долази уз немогућност

пресецања од стране одбране. Добри додавачи унапред знају у којој ће позицији бити

њихов саиграч, а осим тога имају велику прецизност и брзину додавања. Овакви

додавачи знају додати лопту и без гледања према саиграчу.

6.3. Дриблинг

Дриблинг је чин у кошарци којим се лопта стално одбија од под, што је обавезно ако

играч жели напредовати с лоптом код себе. Приликом дриблања играчи гурају лопту

према поду и избегавају нежно бацање, што отежава одбрамбеним играчима крађу

лопте, а игр ачу који води ло пту омо гућ ава већ у контр олу. Када играч дрибла поред

противника мора имати моћ дриблања обема рукама, јер ће се у супротном лопта

изгубити. Добри дриблери дриблају ниско настојећи сакрити пут лопте од руке до пода,

такође у сврху онемогућавања противника да украде лопту.

Добри дриблери често др иблају иза својих леђа, кроз ноге и мењају руку којом

дриблају на начин да збуне противника и потенцијално, на срамоту одбрамбеног играча,

збуне га толико да он падне. Талентовани дриблер је у могућности то да ради без

гледања што му омогућује продор према кошу, посвећивање пажње саиграчима и

евентуално додавање лопте, самим тим и бољу контролу над покретима противника

који му стално покушава узети лопту.

Кошарка као један од најзанимљивијих, најпопуларнијих и нај атрактивнијих тимских

спортова данашњице, има изузетно велик утицај на развој детета. Поред развитка

моторичких способности, изузетан утицај има и на васпитање, социјализацију и

психичку стабилност деце.

8. Кошарка код младих

Од самог почетка бављења кошарком, деца се уче да своје индивидуалне квалитете

подреде тиму, да осете и доживе припадност групи, тиму и другарима који имају исте

циљеве и интересе. Стичу самопоуздање и бољу комуникацију, како у тиму тако сутра

53

и у школи и свакодневном животу. Кроз кошарку се временом деца уче радостима

победе и суочавају са поразима, што ће им бити од велике користи у будућности.

Кошарка својим правилима условљава децу да их поштују, а самим тим развија код

њих и поштовање осталих животних правила. Развијање личног и друштвеног састава

вредности, врло важан за одрастање. Прихватање обавеза, преданост, упорност,

индивидуална одговорност унутар колектива, тимско деловање, поштовање других,

учити како се такмичити.

Очигледно је да кошарка може послужити као велика школа у којој деца могу научити

како постизати компромисе, како решавати разне ситуације, и спортске и животне, како

истрајати у својим напорима, како остати упоран, чак и када је ситуација изгубљена.

Деца могу научити како лично преузети одговорност за добробит колектива, како

тимски радити и како поштовати друге. Деца ће научити како да прихватају победу и

пораз као део процеса одрастања и неће допустити да их то заустави у постизању

циљева којима теже.

Развија код деце креативност, перцепцију, стратегију па чак и математичко

размишљање. Мала кошарка( за најмлађе) намеће за њих сложене ситуације које их

присиљавају да развију одређене когнитивне капацитете. Играчи мале кошарке морају

научити обраћати пажњу на различите надражаје.

Не постоји пуно активности које деци пружају толике могућности за развој вештине

усмеравања и задржавања пажње. Исто тако кошарка може помоћи играчима да развију

54

своје способности селекције и прераде информација. Од свих надражаја које примају из

околине, они морају селектовати само примењене и оне које се могу довести у везу са

оним што већ имају похрањено у меморији.

Деца уче да одлуке доносе брзо. Сви ти когнитивни процеси: селекција, преношење,

похрањивање, коришћење похрањених података и доношење одлуке, могу се најбоље

развити кроз постављање одговарајућих задатака, примерених дечијим могућностима.

Кошарка пружа деци радост, осећај задовољства и помаже им да савладају разне

животне препреке.

8. Закључак

Кошарка је колективна спортска активност која осигурава развој детета на многобројне

начине и игра која нам омогућава да буквално узмемо ствар у своје руке и имамо

потпуну контролу над оним што радимо.

Кошарка ће се и даље развијати и постајати све познатија и актрактивнија, а то је и

добро јер се људи у глобалу не крећу довољно, па макар да имамо овакав спорт и да га

гледамо као средство за остваривање веће покретљивости.

1.

9. Литература

http://www.google.rs/imgres?q=kosarka&num=10&um=1&hl=sr&client=firefox-

a&rls=org.mozilla:en-

US:official&biw=1024&bih=636&tbm=isch&tbnid=C1M_coWWbXHdxM:&imgrefurl=

http://www.muskiportal.com/kosarka-sp-raspored-igranja/&docid=ocTwD23-

Kq4XmM&imgurl=http://www.muskiportal.com/wp-

content/uploads/2010/08/basketball3.jpg&w=470&h=300&ei=e37bTtO3EqHT4QST6sH

PDQ&zoom=1&iact=hc&vpx=257&vpy=304&dur=332&hovh=179&hovw=281&tx=13

4&ty=105&sig=106288165332646967436&sqi=2&page=1&tbnh=135&tbnw=188&start

=0&ndsp=15&ved=1t:429,r:6,s:0

2. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%

D0%B0

3. http://www.yumama.com/skolsko-dete/hobi-rekreacija/1395-kosarka-za-malu-decu.html

4. http://www.pokretzaokret.com/index.php/program-rada-skolice/treci-cas/kosarka-treci-

cas

55

5. http://www.google.rs/imgres?q=kosarkaski+teren&num=10&um=1&hl=sr&client=firfire

-a&rls=org.mozilla:en-

US:official&biw=1024&bih=636&tbm=isch&tbnid=2hoJ_j5QEUT98M:&imgrefurl=http

://kkmorava.vladicinhan.com/tim.php&docid=Ext-

z5TWxwc_BM&imgurl=http://kkmorava.vladicinhan.com/images/teren.gif&w=307&h=

294&ei=14jbTvSnDqiK4gTWvcXWDQ&zoom=1&iact=rc&dur=333&sig=1062881062

88165332646&sqi=2&page=1&tbnh=124&tbnw=130&start=0&ndsp=15&ved=1t:429,r:

7,s:0&tx=85&ty=46

56

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Leona Rogić 11/01/007

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

57

Uvod

Košarka je jedna od najpopularnijih sportskih grana kod nas, ali i ono što je

najvažnije u savremenom sportu i jedan od najtrofejnijih sportvova. Svakako da veliki broj

klubova, mladih igrača i sportskih stručnjaka u Srbiji pokazuje da košarka imati značajno

mesto u sportskoj industriji.

Košarka kao ekipna sportska igra postavlja pred igrače na pojedinim pozicijama niz

specifičnih zahteva u odnosu na njihov antropološki status. Iz toga proizilazi da je selekcija

igrača prema određenim kriterijumima veoma važan posao trenera. Takmičarsko iskustvo

koje dolazi iz košarkaške prakse, ukazuje na to svaka pozicija u igri zahteva određeni nivo

razvijenosti pojedinih dimenzija antropološkog statusa igrača, koji utiču na uspešnost igranja

košarke.

Težnja za pobedama dovela je do saznanja da svaki detalj igre tima olakšava put do

željenog trijumfa. Polako je počinje da raste glad za informacijama o igri i igračima

protivničkih timova da bi se boljim poznavanjem protivnika bolje pripremimo za utakmicu i

time olakšamo timu da nametne stil i tempo igre koji mi želimo da bi došli do željene pobede.

Prikupljajući informacije o protivničkim igračima i njihovoj igri počinjemo da

gradimo filozofiju igre, sistem i tehnologiju izviđanja protivnika. Gomilanjem informacija,

njihovom analizom i sistematizacijom težimo ka modelu rada koji bi, pored prikupljanja

informacija, bila uključena prezentacija informacija timu, uvežbavanju individualne i timske

taktike u toku mikrociklusa između dve utakmice i kontrola uspešnosti i primene u toku same

utakmice.

Istorija košarke

Početkom decembra 1891, Đžejms Nejsmit, kanadski lekar u Univerzitetu Mekgil i

profesor fizičkog vaspitanja na koleđž Springfild, osmislio je sasvim novu dvoransku igru s

namerom zadržavanja kondicije svojih učenika tokom dugih zima. Nakon odbijanja ideja

objašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i

napisao je jednostavna pravila. Stavio je koš na visinu od 3,05 metara. Taj koš se razlikovao

od današnjega po tome što je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koja

propušta loptu. Dok su koševi imali čvrsto dno, svaki put nakon postignutoga koša lopte su se

morale izbijati iz koša. Naismithova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao

otprilike u isto vreme kao i košarka, krajem19. veka.

58

Ženska košarka počela je 1892. kada je Senda Berenson, profesorica telesnog odgoja

prilagodila Naismithova pravila ženama. Prva službena košarkaška utakmica održana je 1892.

u dvorani Gimnazije YMCA. Igralo se s devet igrača na terenu upola kraćem nego

današnji NBA teren. Originalni naziv košarke na engleskom je basketball, a složenica je od

riječi basket – koš i ball – lopta. Ime je Naismithu sugerisao jedan od njegovih učenika. Igra

je bila popularna od samog početka.

Prvi igrači košarke bili su studenti Gimnazije YMCA. Kasnije igra se proširila na

čitav SAD i Kanadu. Do 1896. godine postojala su i brojne ženske košarkaške ekipe, no

poprilično gruba pravila i brojna publika odvratila su košarku od primarnog cilja YMCA, igre

koja pomaže studentima da ostanu u formi. No, usprkos tome, pre Prvog svetskog rata

uspostavili su se brojni amaterski savezi s amaterskim klubovima, i to u SAD-u.

Košarka se prvo igrala sa fudbalskom loptom. Prve lopte izrađene isključivo za

košarku bile su smeđe, što je bila uobičajena boja sve do pedesetih 20. stoljeća kada je Paul

Tony Hinkle, u potrazi za loptom koja bi bila uočljivija, u opticaj uveo naranđžastu loptu,

koja je i danas standardna.

Odbacivanje lopte od podloge (dribling) nije bilo predviđeno prvim pravilima.

Predviđeno je bilo samo dodavanje lopte između suigrača odbacivanjem lopte od podloge.

Dodavanje lopte bio je prvi primer pomicanja lopte. Dribling je postupno našao put do

košarke i postao dozvoljen, no nije se previše koristio zbog nepravilnoga oblika tadašnjih

lopti i njihovog nepravilnoga odskoka. Tek je sredinom pedesetih dribling postao popularna

metoda baratanja loptom, što je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih svojstava za što je

zadužan već spomenuti Paul Tony Hinkle.

Pravila košarkе

Mere i trajanje napada najčešće variraju između turnira i organizacija. Smisao igre je

premašiti broj koševa (poena) druge ekipe ubacivanjem lopte kroz obruč protivničkoga koša

pod uslovom da je lopta ušla kroz obruč bez da je prošla kroz donji deo obruča, već od iznad,

te sprečavanje protivničke ekipe da ubaci loptu kroz koš. Pokušaj ubacivanja lopte kroz obruč

(u koš) zove se udarac ili šut. Uspešan šut iz igre vriedi dva poena ako je šut upućen na način

da je zadnje mesto na kojem je šuter stajao bilo unutar luka poluprečnika 6,75 (do 2010./11.

6,25) metara u Europi, te 7,24 metara u NBA. Šut izvan toga luka vriedi tri poena.

59

Pravila igre

Utakmica se igra po četiri čevrtine od deset (međunarodna košarka) ili dvanaest

minuta (NBA). Na fakultetima se igraju dva poluvremena od 20 minuta, dok većina koledža

igra četiri četvrtine od osam minuta. Veliki odmor nakon dve četvrtine traje petnaest minuta, a

odmor između dve četvrtine traje dve minute. Ako je igra neodlučena nakon četiri četvrtine

igra se jedan produžetak od pet minuta. Ako je nakon jednog produžetka utakmica i dalje

neodlučena, produžetci se nastavljaju dok se ne dobije pobednik. Ekipe menjaju koševe nakon

dve odigrane četvrtine. Sat se pomiče dok je lopta u igri; kad je lopta izvan granica ili nije u

aktivnoj igri, sat se zaustavlja. Upravo zbog toga utakmice traju otprilike dva sata, mnogo

više od predviđenih 40 (međunarodna košarka) ili 48 minuta (NBA).

Na terenu u igri sme biti pet igrača jedne ekipe u isto vrieme. Ekipe mogu imati

maksimalno sedam zamena. Zamene se mogu obavljati neograničeno, ali samo kad je sat

zaustavljen, tj. kad igra nije aktivna. Ekipe imaju trenera, koji najčešće razvija taktiku i

strategiju ekipe, te ostalo osoblje koje takođe aktivno učestvuje, ali izvan terena (lekari,

pomoćni treneri, statističari). I za žene i muškarce dres je isti. Standardni se dres sastoji od

donjeg dela koje u današnje vrijeme dosežu ispod kolena i majice bez rukava s jasno vidljivim

brojem koji nema niko drugi u ekipi, koji je otisnut i na prsima i leđima. Profesionalni

košarkaši koriste specijalnu obuću s visokim đonom koji osiguravaju dodatnu potporu petama.

Osim broja, na majicama se nalaze i imena kluba, igrača i sponzora.

Broj time-outova na utakmici ograničen je najčešće na šest. Traju po ne više od jedne

minute, osim ako nije predviđeno da traju duže zbog televizijskog prenosa. Utakmicu

kontrolišu sudije kojih je na jednoj utakmici četiri: glavni sudija, dva pomoćnika i jedan

sudija za stolom, koji vodi brigu o broju postignutih koševa, osobnim pogreškama igrača,

vremenu, strelici poseda i vremenu napada.

Oprema

Jedina oprema koja je preko potrebna za odigravanje košarkaške utakmice su lopta i

ravni pravougaoni teren s koševima na suprotnim krajevima terena. Košarka na takmičarskom

nivou zahteva više opreme kao sat, tablu s rezultatom, alternativne strelice poseda, i

operativni sistem na konstrukciji koša sa sirenom.

Regularni košarkaški teren za međunarodnu košarku ima mere 28x15 metara, a u NBA

29x15 metara. Većina terena ima parket izrađen od drveta. Železni koš s tablom, mrežom i

60

obručom visi 1,2 metara unutar terena po sredini s visinom gornjeg obruča od 3,05 metara.

Ove mere gotovo su identične u svim ligama na svetu. Dok dimenzije terena ili table na košu

mogu varirati bez preteranoga učinka, vrlo je važno da obruč bude na točnoj visini od 3,05

metara. Čak i maleno odstojanje od nekoliko centimetara, pa čak i milimetara, može imati

veliki učinak na uspešnost šuteva.

Prekršaji pravila

Lopta se može voditi prema košu njenim pucanjem (šutom), dodavanjem između

igrača, njenim bacanjem, guranjem, kotrljanjem ili driblingom (odbacujući loptu od poda

prilikom trčanja).

Lopta mora ostati unutar terena; ekipa koja zadnja dodirne loptu pre nego što ona

dodirne graničnu crtu terena ili je pređe gubi posed nad loptom. Igrač koji se kreće s loptom

ne sme pomaknuti obe noge dok dribla (vodi loptu), inače se sude koraci, ne sme loptu

uhvatiti sa obe ruke, niti driblati s obe ruke, inače se sudi duplo vođenje. Ruka igrača ne smije

biti ispod lopte dok dribla, inače se sudi nošena lopta. Ekipa koja ima posed lopte u

napadačkom delu terena ne sme vratiti loptu u obrambeni deo terena. Lopta se ne sme udariti

šakom. Ako se igrač prekrši neko od ovih pravila dok je njegova ekipa u napadu, ekipa gubi

loptu; ako se ekipa branila, napad se ponavlja od početka.

61

Postoje ograničenja koja se odnose na: vreme dozvoljeno da lopta u posedu neke

ekipe pređe iz obrambenog u napadački deo terena (osam sekundi); maksimalno dozvoljenom

vremenu koje može proći bez da lopta u posedu ekipe dodirne obruč protivničkog koša (24

sekunde); držanju lopte bez driblanja (vođenja lopte) dok je igrač u posedu lopte (pet sekundi),

te zadržavanju u reketu, mestu ispod koša (tri sekunde). Ova pravila su uvedena da nateraju

ekipe na napad.

Igrač ne sme ometati koš dirajući bilo koji deo konstrukcije koša niti dirati loptu koja

je u silaznoj putanji nakon upućenoga šuta protivnika prema košu, te ne sme dirati loptu koja

je na obruču (u NBA se ne sme dirati niti lopta koja je okomito iznad obruča). Ako se neki

igrač koji brani svoj koš prekrši pravilo, radi se o goaltendingu, tj. udarac koji je upućen od

strane protivnika smatra se uspešnim. Ako neki igrač puca prema košu, a njegov suigrač

prekrši neko od ovih pravila, napad se prekida, te lopta prelazi u posed ekipe koja se u tom

napadu branila.

Lična greška (faul)

Pokušaj da se protivnika nesportski ošteti preko telesnog kontakta nije dozvoljen i

naziva se prekršaj (faul). Prekršaje najviše čine igrači ekipe koja se brani, no učestali su i

prekršaji u napadu (od strane igrača iz ekipe koja napada). Igrači na kojima je prekršaj

napravljen ili dobivaju loptu da je ubace sa strane ili pucaju slobodno bacanje ako su faulirani

prilikom šuta ili je ekipa koja je napravila prekršaj iskoristila bonus. Jedan poen se dodeljuje

ekipi čiji igrač ubaci loptu na slobodnom bacanju, koji se izvodi iza linije udaljene od koša

4,5 metara. Igračima je dozvoljeno pucati slobodno bacanje i iza linije, no unutar kruga koji je

jasno ucrtan na slici desno. Najbolji primer za takvo izvođenje slobodnjaka bio je Nick Van

Exel koji je izvodio slobodna bacanja metar iza linije.

Većina sudija zna improvizirati u svojim odlukama, npr. u situacijama kada nema

očitog prekršaja, a sudija misli kako se radi o nesportskom oštećivanju protivnika. No, sudija

može i predvideti prekršaj, bilo namerno ili slučajno. Kriterijumi sidija variraju između

utakmica, liga, takmičenja, no najviše između samih sudija.

Igraču ili treneru koji pokaže nesportsko ponašanje npr. svađanjem sa sudijom ili

tučom s drugim igračem, može se dodeliti tehnička pogreška. Kada se tehnička greška dodeli,

protivničkoj ekipi se dodeljuju dva slobodna bacanja i posed, iako i ovo pravilo varira između

takmičenja.

62

Ponovljeni incidenti mogu rezultirati isključenjem. Težak prekršaj koji igrač napravi

s namerom direktnog ometanja igre i protivnika bez namere igranja loptom, naziva se namerni

prekršaj (eng. flagrant foul). Kada dođe do namernoga prekršaja kazna je teža; sudac može i

izbaciti krivca za prekršaj iz igre, ako je to po mišljenju sudije potrebno.

Ako ekipa pređe dozvoljeni broj prekršaja u periodu utakmice (četvrtini ili

poluvremenu), koji iznosi četiri, protivničkoj ekipi dozvoljeno je pucanje jednog ili dva

slobodna udarca (ovisno o pravilima natjecanja) nakon svakoga idućega prekršaja. Igraču koji

napravi pet (međunarodna košarka) ili šest prekršaja (NBA), uključujući tehničke greške, nije

dozvoljen nastavak utakmice, te se isti igrač mora udaljiti s terena. Kaže se da je igrač fouled

out.

Tehnike i potezi

Pod tehnikom u sportu podrazumevamo izvođenje nekog pokreta ili kretanja prema

utvrđenom načinu i redosledu, odnosno biomehaničko ispravno i delotvorno izvođenje

struktura gibanja. U košarci pod pojmom tehnike možemo smatrati način izvođenja i

primenjivanja specijalnih pokreta i kretanja, sa i bez lopte, u cilju uspešnog rešavanja

određenih zadataka I situacija u igri.

Kod učenja tehnike treba težiti za tim da ona bude što precizbija, što većeg opsega I

automatizirana. U prvoj fazi učenja trebamo element, pokret, pravilno naučiti, a u fazi

usavršavanja naučenu tehniku primeniti u određenim situacijama.

63

Jedna od podela tehnike u košarci je:

1. Kretanje igrača bez lopte,

2. Tehnika s loptom.

Pozicije

Iako košarkaška pravila ni na jedan način ne određuju pozicije u košarci, one su se

razvile kao osnovni i preko potrebni deo košarke. Tokom prazvitka košarke koristila su se dva

guarda, krila i centar. Od osamdesetih 20. veka u petorci koja nastupa na terenu svaki igrač

ima drugačiju ulogu:

playmaker (point guard, razigravač, jedinica): organizira napad čitave ekipe

kontroli-sanjem lopte i njenim pravilnim upućivanjem suigraču u prilici;

šuter (dvica, duja): šuter je igrač koji puca prema košu najviše u utakmici i od

kojeg se očekuje uspešno izvršavanje tih šuteva, dok se u obrani šuter brine za

najboljeg protivničkog pucaća dalekometnih šuteva;

krilo (trica): krilo je zaduženo za ostvarivanje poena dalekometnim šutevima s

krila ili probijanjem po krilu prema košu, dok se u obrani krilo prvenstveno

brine za obrambene skokove i oduzimanja lopti protivnicima, iako može

ponekad igra i aktivniju ulogu u obrani;

krilni centar (mali centar, četvorka): igra napadački često leđima okrenut prema

košu zbog lakšeg primanja lopte od suigrača, dok se u obrani bori protiv

protivničkog krilnog centra (man-to-man obrana) ili čuva koš, tj. smešten je

ispod koša (u zonskoj obrani);

centar (petica): koristi masu i visinu za zabijanje koševa u napadu, dok u obrani

igra ispod koša s namerom zaustavljanja prodora protivnika prema košu.

Iznad opisanog mesta i pozicije igrača su fleksibilni. Ponekad će ekipa koristiti napad

sa tri šutera, kod koje se krilni centar ili centar zamenjuju jednim šuterom. U igri se najviše na

svojim pozicijama izmenjuju playmaker i šuter, pogotovo ako ti igrači imaju dobar osećaj za

vođenje igre i driblanje loptom.

Dve su osnovne obrane u košarci: zonska obrana i man-to-man. Kod zonske obrane

svi igrači blokiraju bilo kojeg protivničkog igrača koji pokuša probiti zonu (naime, obrambeni

64

igrači su raspoređeni oko reketa). U man-to-man obrani svaki igrač pazi igrača koji mu je

unapred određen taktikom i strategijom trenera. Naravno, postoje brojne varijacije i u

obranama.

Napadačke strategije variraju više od obrambenih strategija. Uobičajena strategija u

napadu je dodavanje lopte slobodnom igraču i kretanje igrača bez lopte u poziciju za zabijanje

koševa. Brzo kretanje napadačkog igrača koji je bez lopte naziva se cut (rezanje). Dozvoljeni

način da se protivnička obrana onesposobi na način da se telom zaštiti playmaker napadačke

ekipe je screen ili pick, što se jednostavno prevodi kao blok. Igrač koji telom blokira braniča

ne sme se micati, jer u protivnom ekipa koja napada gubi posed lopte. Čitava strategija se

razvila iz bloka - pick and roll - u kojem igrač radi blok i omogućuje svom playmakeru

napredak prema protivničkom košu. Ekipe imaju spremljene strategije koje se dogovaraju na

treninzima, sve u svrhu nepredvidljivosti poteza ekipe u napadu. Za odabiranje strategije

najčešće je zadužen playmaker. Obrambene i napadačke strategije i pozicije predmet su

gotovo svakoga time-outa kojeg treneri uzimaju. Razlog za to je najčešće neučinkovitost

pojedine strategije i prelazak na novu strategiju, za koju trener veruje da će doneti više uspeha

u napadu ekipe.

65

Šut

Šutiranje je čin u košarci kojim se lopta pokušava ubaciti kroz obruč, dakle u koš.

Dok metode zabijanja koševa variraju od igrača do igrača i situacija, najčešće tehnike su

navedene ispod.

Igrač bi trebao biti okrenut licem prema košu s nogama raširenima do širine ramena,

kolenima lagano savijenima i ravnim leđima. Igrač drži loptu prstima u dominantnijoj (jačoj)

ruci malo iznad glave, dok slabija ruka igraču koristi za pridržavanje lopte. Za ciljanje prema

košu igračev lakat mora biti pod pravim uglom, a dlan okrenut prema košu. Lopta se puca na

način da se kolena prvo saviju, a zatim izravnaju, dok se ruka kojom se puca takođe izravnava;

lopta se ispušta iz dlana nakon što dlan napravi potpuni pokret prema dolje. Kada se zaustavi

ruka kojom se puca nakon ispuštanja lopte, to se naziva follow-through, a koristi se za

postizanje veće preciznosti. Slabija ruka prilikom šuta služi samo za pridržavanje lopte i njeno

bolje usmjeravanje prema košu, ne za pojačavanje šuta.

Igrači često pokušavaju zavrtiti loptu prema nazad (backspin) s namerom ublažavanja

njenog delovanja na obruč. Idealna putanja varira, no većina trenera savetuje igračima luk.

Igrači pucaju najčešće izravno u koš (unutar obruča), no uvelike se koristi i tabla za

preusmeravanje lopte u koš.

Dva najčešća udarca su udarac s mesta (opisan iznad) i skok-šut. Šut s mesta se izvodi s

mesta iz uspravne pozicije, te oba stopala čvrsto stoje na podu. Ovakav šut koristi se najviše

kod slobodnih bacanja. Skok-šut, pak, izvodi se prilikom skoka, najčešće u trenutku kada je

šuter između skoka i pada, dakle, u trenutku mirovanja. To omogućuje daleko veći domet šuta

i nadskok braniča koji pokušava blokirati šut. Lopta se mora ispustiti iz ruke (nije obavezno

pucati, već se može i dodati) pre ponovnog dodira stopala i poda. U protivnom sude se koraci

i ekipa gubi posed lopte.

Još jedan uobičajeni šut naziva se polaganje. Ovaj šut zahteva od igrača malu udaljenost

između koša i samog igrača, a šut uključuje skok i lagano ispuštanje lopte od table u koš.

Verzija polaganja koja ne uključuje dodir lopte s tablom naziva se finger roll. Šut koji najviše

zadovoljava publiku je zakucavanje, kod kojeg igrač koji ima loptu skače visoko i ispušta

loptu prema dolje rukom dodirujući obruč nakon što lopta uđe kroz obruč. Potpuno promašeni

šut kod kojega lopta ne dira niti tablu niti obruč naziva se air ball.

66

Dodavanje

Dodavanje je metoda pomicanja lopte između igrača. Kada igrač ima loptu u posedu

i želi je dodati, gotovo uvek će napraviti korak napred u svrhu povećavanja snage i preciznosti

dodavanja prema suigraču.

Dodavanje s mesta naziva se dodavanje s prsa. Lopta se dodaje izravno s prsa

dodavača prema prsima suigrača koji prima loptu. Dobro izvedeno dodavanje s prsa uključuje

pomak palca na obe ruke u svrhu povećavanja brzine lopte i onemogućavanje obrambenim

igračima da ukradu loptu.

Još jedan način dodavanja je dodavanje od poda. Kod ovakvoga dodavanja lopta se

upućuje iz ruku dodavača, te na dve trećine puta prema suigraču odskoči od poda. Lopta koja

odskoči od poda putuje sporije od dodavanja s prsa, no obrani je teže preseći i ukrasti loptu

zbog nepredvidive putanje i činjenice što je namerno udaranje lopte prekršaj i gubitak poseda

nad loptom. Upravo radi toga igrači koji napadaju koriste dodavanje od poda.

Lopta se može dodati preko braniča. Tada se lopta ispušta iz ruke dodavača u

trenutku kada mu je ruka kojom dodaje iznad glave.Lopta se može dodati odmah nakon skoka.

To se naziva outlet pass, a kod toga dodavanja igrač odmah nakon što primi loptu dodaje ju

suigraču.

67

Najvažniji aspekt bilo kojega dodavanja nemogućnost je presecanja od strane obrane.

Dobri dodavači unapred znaju u kojoj će poziciji biti njihov suigrač kojem će dodati loptu, a

osim toga, imaju veliku preciznost i brzinu dodavanja. Ovakvi dodavači znaju dodati loptu i

bez gledanja prema suigraču

Dribling

Dribling je čin u košarci kojim se lopta stalno odbija od poda, što je obavezno ako

igrač želi napredovati s loptom u posedu. Prilikom driblanja igrači guraju loptu prema podu i

izbegavaju nežno bacanje, što otežava braničima krađu lopte, a igraču koji vodi loptu

omogućava veću kontrolu. Kada igrač dribla pored protivnika mora imati moć driblanja sa

obe ruke, jer će u protivnom protivnik lakše ukrasti loptu. Dobri dribleri driblaju nisko

nastojeći skratiti put lopte od ruke do poda, također u svrhu onemogućavanja protivnika da

ukrade loptu.

Dobri dribleri često driblaju iza svojih leđa, kroz noge i menjaju ruku kojom driblaju

na način da zbune protivnika i potencijalno, na sramotu braniča, zbune ga toliko da on padne

(ankle breaker). Nadareni igrač dribla bez gledanja. To omogućuje dribleru prodor prema

košu, posvećivanje pažnje suigračima i eventualno dodavanje lopte, te bolju kontrolu nad

pokretima protivnika koji mu, podrazumijeva se, stalno pokušava ukrasti loptu.

68

Visina igrača

U profesionalnoj košarci, većina igrača je viša od 1.90 m, a većina žena je viša od

1.75 m. Za playmakere i šutere, za koje je koordinacija pokreta od presudne važnosti,

poželjno je da budu niski ili barem niži od protivnika. Gotovo svi centri (uključujući i krilne

centre) u svim profesionalnim ligama viši su od dva metra, dok pravi centri u pravilu nisu niži

od 2.10 m. Najviši igrači u NBA, Manute Bol i Gheorghe Muresan, bili su visoki 2.31 m.

Trenutno je u NBA najviši Yao Ming, koji je visok tačno 2.29 m.

Najniži igrač u NBA ikad bio je Mugsy Bouges sa samo 1.60 m. Bilo je još niskih

igrača u NBA, kao naprimer Spud Webb, koji ima samo 1.70 m. Ono što njega čini posebnim

je mogućnost skoka u visinu od 1.07 metara, što mu omogućuje zakucavanje. Trenutno

najniži igrač u NBA je Earl Boykins. Dok je niskim igračima mana što ne mogu blokirati šut

protivnika, od presudne su važnosti u napadu, gde njihova pokretljivost i mogućnost

probijanja prema košu omogućuje ekipi nekoliko laganih koševa po utakmici.

Taktika

Vojna nauka o upotrebi trupa pre za vreme i posle borbe, veština vodenja trupa;

grana ratne veštine koja se bavi rešavanjem taktičkih zadataka na kartama i terenu. Pod

pojmom sportska taktika podrazumeva se vodenje sportske borbe (utakmice).

Smišljen, racionalan i ekonomičan nacin vodenja sportske borbe. Taktička aktivnost

predstavlja proizvod posmatranja i analize takmičarske situacije i smišljenog rešenja

specifičnih taktičkih zadataka, koji stoje u bliskom medusobnom odnosu. Ona je rezultat

stvaralačke misaone delatnosti povezane sa optimalnim korišcenjem motoričkih sposobnosti i

tehničkih veština.

Osnovni princip pri odabiru taktike: iskoristiti sposobnosti svoje ekipe (jake strane) i

sakriti nedostatke (slabe strane). Osnovni zadatak trenera u pripremi utakmice jeste, da uz

pravilno programiranje opterećenja (optimalna fizička pripremljenost) i motivacije, izabere

adekvatnu taktiku.

Taktička priprema u košarci podrazumeva:

1. Usavršavanje i racionalno korišcenje sposobnosti na utakmici (individualna taktika),

2. Usavršavanje medusobne saradnje (dva, tri, četiri igrača što čini grupnu taktiku),

69

3. Usavršavanje sadejstva svih 5 igrača (kolektivna taktika),

4. Usavršavanje prilagodavanja novonastalim situacijama u igri, odnosno uspešnog

prelaženja na taktičke varijante koje inicira ekipa ili ih diktira protivnik.

Grupna taktika

- Grupna taktika odbrane

Odbrana od blokada na igraču sa loptom:– Iskakanje – Ispod blokade. Odbrana od

blokadana igračima bez lopte. Odbrana od primarnog kontranapada.

- Grupna taktika napada

Udriblavanje izmedju dva obrambena igrača, unutarnja i vanjska utrčavanja, pravljenje

ledjnih, horizontalnih i vertikalnih blokada na igraču bez lopte, postavljanje blokova na igraču

sa loptom, primarni kontranapad u brojčanoj nadmoći 2 na 1, 3 na 2, 4 na 2.

70

Kolektivna taktika

U kolektivnu taktiku spadaju situacije u kojima se svih 5 košarkaša suprotstavlja

protivniku. Deli se na kolektivnu taktiku odbrane i napada. U pozicionoj ili tranzicionoj igri.

Kada je svih 5 igrača u poziciji da uspešno ispuni dogovorene zadatke u odbrani, govori se o

pozicionoj odbrani ili o sistemu odbrane.

Metodika košarke

Metodika: od 1:1 sa promenom napadaca i odbranbenog igraca(njihovihuloga) i to narocito po

celom, jer ne volim da odmaraju izmedju napada i odbrane,u stvari taj prelazak i jeste prva reakcija i

početak tranzicije iz napada u odbranu. Postepeno povecavamo broj igrača u odbrani i napadu uz

objasnjavanje i uvezbavanje rasporeda i akcija za pojedine situacije.

Neophodne karakteristike koje treba da poseduje svaki igrac u uslovimakosarkaskog nadigravanja,

posmatrano sa aspekta taktike, su: mogućnost da primi adekvatnu informaciju na osnovu koje procenjuje

odredjenu takmičarsku sitaciju; da poseduje sposobnost da odabere tehničko-taktički element ili akcionu

celinu adekvatnu situaciji; da predvidi delovanje protivnika i saigrača; da predvidi rezultat individualnog,

grupnog i kolektivnog delovanja.

Metodika sporta u predškolskom i mlađem školskom dobu

U detinjstvu važno upoznati decu sa većinom sportova, kako bi za svoju rekreaciju i zdravlje odabrali ono što vole. Za mlade u razvoju, od predškolskog doba do kraja srednje škole, poželjne su aktivnosti koje podstiču celovit razvoj motorike, a time i psihe. To su sve sportske igre (košarka, fudbal, rukomet, odbojka) i sportske aktivnosti poput borilačkih veština ili tenisa. Deca se pravilno razvijaju ali i uče pravila igre, socijalizuju se, uče gubiti i pobeđivati, igraju se, zabavljaju i druže. Što su mlađi, igre treba da im budu više prilagođene, koristi se više rekvizita i pomagala i primjenjuje se specifična metodika rada s njima. Deca do polaska u školu mogu savladati brojne sportske tehnike i steći znanja koja će im biti korisna čitav život, npr. plivanje, vožnju bicikla ili rolera. Za školarce i studente veoma je važna redovna fizička aktivnost zbog prekomernog sedenja i učenja. Za njih su naročito korisne aktivnosti u prirodi - hodanje, trčanje i svi sportovi koji podstiču druženje. Za decu i mlade poželjno je češće organizovati sportske kampove u prirodi, čije bi aktivnosti trebali oblikovati stručnjaci.

71

Zaključak

Košarka je sport u kojem dvije momčadi sastavljene od pet igrača pokušavaju ostvariti

što više bodova (poena) ubacivanjem lopte kroz obruč koša pod organiziranim pravilima.

Kada se to dogodi govori se o košu.

Do bodova se dolazi ubacivanjem lopte kroz obruč koša pod uslovom da je lopta kroz

obruč prošla odozgo. Momčad koja na kraju utakmice ostvari više bodova pobjednik je. Koš

zabijen unutar luka vrijedi 2 boda, iza luka vrijedi 3 (trica), a slobodno bacanje vrijedi 1 bod.

Loptom se upravlja njenim odbacivanjem od podloge (dribling) ili međusobnim dodavanjem

između suigrača. Tjelesni kontakt koji ometa igrača u igri nije dozvoljen (prekršaj). Postoje

strogo određena pravila i načini na koje se lopta smije voditi.

Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike pucanja, dodavanja i dribilinga,

kao i pozicije igrača i napadački i obrambeni mehanizam. Dok se uobičajena natjecateljska

košarka odvija pod strogim i točno određenim pravilima, razne vrste košarke učinile su

košarku bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je jedan od najgledanijih sportova

na svijetu.

Dok je takmičarska košarka isključivo dvoranski sport koji se odvija na terenu za

košarku, manje regulirane vrste košarke mogu se igrati i kao vanjski sport na podlogama

različitim od parketa, koji je standard za natjecateljsku košarku.

Literatura

1. sr.wikipedia.org

2. www.znanje.org

3. M. Jovanović, Z. Čobović, M. Bogdanović (2000). Povratak šampiona, Beograd.

4. Rodić, N. (1999). Metodika sportskih aktivnosti. Sombor: Učiteljski fakultet.

72

Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет у Сомбору

КОШАРКА

- семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент:

Соња Туцаков 11/01/064

Ментор:

Проф. др. Недељко Родић

Сомбор, 2011.

73

Увод

Кошарка је врста тимског спорта у ком две екипе састављене од пет играча

покушавају постићи што више поена убацивањем лопте кроз обруч коша по

одређеним правилима.

До поена се долази убацивањем лопте кроз о бруч ко ша. Екипа која на кр ају

утакмице постигне више поена је победник. Кош постигнут унутар лука вреди 2 поена,

иза лука вреди 3 поена, а слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним

ударањем о подлогу (вођење) или међусобним додавањем између саиграча. Телесни

контакт који омета играча у игри није дозвољен. Постоје строго одређена правила и

начини на које се лопта сме водити.

Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и

вођења, као и позиције играча и нападачки и обрамбени механизам. Док се уобичајена

такмичарска кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима,

разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем

правила. Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету.

Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на

терену за кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као вањски спорт

на подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.

Историјат

Почетком децембра 1891, Џејмс Нејсмит, канадски лекар Универзитету Мекгил

и професор физичког васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на

затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима.

Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на

крају је модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у

једну целину и написао је једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 метара.

Тај кош се р азлико вао од данашњег по томе што је имао чвр сто дно, док данашњи

кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки

пут након постигнутога коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова

игра била је врло слична рукомету који је настао отприлике у исто време као и кошарка,

крајем 19. века.

74

Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког

васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка

утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих

хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен.

Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket –

кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била

популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана.

Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и

бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика

одвр атила су кошар ку од пр имар ног циља Удружења младих хришћана, игре која

помаже студентима да остану у форми. Но, успркос томе, пре Првог светског рата

успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво

за кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када

је Пол Тони Хинкл, у потр ази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео

наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било

предвиђено првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између

саиграча одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања

лопте. Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутм, није се

превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног

одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом,

што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони

Хинкл.

Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од

стране држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала

измислили су Европљани, Азијци или Африканци.

75

Универзитетска кошарка

Џејмс Нејсмит и Сенда Беренсон су имали пресудну улогу у настанку

универзитетске кошарке. Нејсмит је био тренер Универзитета Канзаса шест година пре

препуштања места тренеру Фогу Алену. Нејсмитов ученик Амос Алонсо Стаг

представио је кошарку Универзитету Чикага, док је Адолф Рап, Нејсмитов студент у

Канзасу, остварио изврсне успехе са Универзитетом Кентакија. Универзитет

Калифорније и Школа Мис Хед су 1892. одиграле прву женску утакмицу између

образовних установа. Беренсине бруцошкиње су играле против друге године у првој

женској колеџ утакмици на Смит колеџу 21. марта 1893. Исте године су жене на

колеџима Маунт Халиок и Софи Њуком колеџ (који је тренирала Клара Грегори Бер) су

почеле да игр ају кошар ку. До 1 8 9 5 . ко шар ка се прошир ла на колеџима и на друге

савезне државе САД, укључујући Велесли, Васар и Брин Маур. Прва међуфакултетска

утакмица за жене одиграна је 4. априла 1896. између Стенфорда и Берклија. Свака

екипа се састојала од девет играчица, а резултат је био 2-1 за Стенфорд. Након успеха

женске свеучилишне кошарке дошло је до успоставе бројних мушких клубова. Колеџи,

укључујући Универзитет Чикага, Колумбија универзитет, Дартмут колеџ, Универзитет

Минесоте, Америчку морнаричку академију, Универзитет Јуте и Универзитет Јејл

су 1901. почели да организују утакмице мушкараца. 1910. године, честе неправде на

кошаркашким утакмицама су навеле тадашњег америчког председника Теодора

Рузвелта да предложи формирање извршног тела. На тај начин настао

је Међууниверзитетски савез (IIA).

Број екипа је растао током 1920их. Постојале су стотине мушких екипа у

градовима дуж САД, док је ор ганизација била на вр ло ниском нивоу. Игр ачи су се

стално премештали из клубова, а места одигравања утакмица биле су фабрике и

задимљене плесне дворане. Екипе попут Ориџинал Селтикса и два Афр о-Америчка

тима Њујорк Ренесанс Фајв и (још увек постоје) Харлем Глобтротерси су играли до 200

утакмица на својим турнејама. Кошарка код жена била је боље организована. Када

је 1905. Национални кошаркашки савез САД за жене објавио правила, у њима се

спомињао број играча који је варирао од шест до девет и број судаца, којих је обавезно

морало бити једанаест. Међународна спортска федерација за жене уврстила је 1924.

године кошарку у своје службене спортове. Аматерска атлетска унија је организовала

прво национално првенство у кошарци за жене. Први најбољи женски тим аматерске

лиге је изабран 1929. Женска лига се проширила по целој држави и произвела је

76

познате спортискиње као што је Бејб Дидриксон из Голден Сајклонуса и Америкен Ред

Хедс тим који се такмичио против мушких тимова и то по мушким правилима. До 1938.

године жене су промениле систем, па су почеле играти са шест играчица на терену од

две половине, а не три, како се до тада играло. Први национални турнир за мушкарце,

Национално позивно првенство (NIT), одржано је у Њујорку 1938. године.

Универзитеска кошарка распадала се због коцкарских скандала који су је

потресали између 1948. и 1951. На десетине играча је оптуживано за намештање

утакмица. Пошто је делимично била доведена у везу са преварама, NIT је уступио

место NCAA.

Slika 1. Кент Бенсон са Универзитета Индијана Блумингтон шутира хорог

Међународна кошарка

Међународна кошаркашка федерација (фр. Federation Internationale de

Basketball Amateur) ФИБА основана је 18. јуна 1932. у Женеви од представника осам

држава: Аргентине, Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португала, Румуније

и Швајцарске. У то време, организација се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка је први пут уврштена на Летње олимпијске игре 1936, иако је

демонстративни турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном

доминирале Сједињене Државе, које нису освојиле само четири олимпијска турнира, а

први пораз је био у контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза

на Олимпијским играма 1972. у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за

мушкарце је одржано у Аргентини. Три године касније, прво Светско првенство у

77

кошарци за жене је одржано у Чилеу. Женска кошарка је уврштена на Олимпијске игре

1976., са тимовима Бразила и Аустралије које су били највећи ривали Сједињеним

Америчким Државама.

ФИБА је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних

кошаркаша, а 1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма.

Доминација САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са

развојем кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују

Сједињене Државе. Тим који се састојао од искључиво NBA игр ача је завр шио као

шести на Светском првенству 2002. у Индијанополису

иза Југославије, Аргентине, Немачке, Новог Зеланда и Шпаније. На Олимпијским

играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од професионалних играча је

претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од Порторика и Литваније у

утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану медаљу, иза Аргентине

и Италије.

Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих

узраста. Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча

који играју у NBA лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа неамеричких

играча, и Предраг Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су

из Србије, Стив Неш, који је совојио награду за најкориснијег играча у NBA лиги

је Канађанин; Кобе Брајант је Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас

Меверикса Дирк Новицки је Немац, а звезда Мемфис Гризлиса Пау Гасол је

из Шпаније. Сан Антонио Спарси у својој екипи имају Тима Данкана са Америчких

Девичанских острва (Данкан игра за САД, пошто Девичанска острва немају

кошаркашки тим за међународна такмичења), Емануел Ђинобили је из Аргентине (као

и играч Чикаго Булса Андреас Ноћиони), а Тони Паркер је из Француске.

Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002.

у Индијанаполису и 2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре.

Само један члан ова два тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002.

су били Новицки, Ђинобили, Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог

Зеланда. Ђинобили је такође био и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе

Гарбахоса из Шпаније и Теодорос Папалукас из Грчке. Једини играчи из ова два тима

који никада нису играли у NBA су Камерон и Папалукас.

78

Слика 2.

Правила игре

Утакмица се игра по четири чевртине од десет (међународна кошарка) или

дванаест минута (НБА). На факултетима се играју два полувремена од 20 минута, док

већина колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након две

четвртине траје петнаест минута, а одмор између две четвртине траје два минута. Ако

је игра неодлучена након четири четвртине игра се један продужетак од пет минута.

Ако је након једног продужетка утакмица и даље неодлучена, продужеци се настављају

док се не добије победник. Екипе мењају кошеве (стране) након одигране две четвртине.

Сат се помиче док је лопта у игри; кад је лопта изван граница или није у активној игри,

сат се зауставља. Управо због тога утакмице трају отприлике два сата, много више од

предвиђених 40 (међународна кошарка) или 48 минута (NBA).

На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови смеју

имати максимално седам замена. Замене се могу обављати неограничено, али само кад

је сат заустављен, тј. кад игра није активна. Екипе имају тренера, који најчешће развија

тактику и стратегију, и остало особље које такође активно учествује, ал изван терена

(доктори, помоћни тренери, статистичари).

И за жене и мушкарце дрес је исти. Стандардни дрес се састоји од доњег дела

које у данашње време досежу испод колена и мајице без рукава са јасно видљивим

79

бројем који нема нико други у екипи, који је одштампан и на прсима и леђима.

Професионални кошаркаши користе специјалну обућу са високим ђоном који

осигуравају додатну потпору петама. Осим броја, на мајицама се налазе и имена клуба,

играча и спонзора.

Број тајм аутова на утакмици ограничен је најчешће на шест. Трају по не више

од једне минуте, осим ако није предвиђено да трају дуже због телевизијског преноса.

Утакмицу контролишу судије којих је на једној утакмици четири: главни судија, два

помоћника и један судија за столом, који води бригу о броју постигнутих

кошева, личним грешкама играча, времену, стрелцима и времену напада.

Опрема

Слика 3. Модерна кошаркашка лопта

Једина опрема која је преко потребна за одигравање кошаркашке утакмице су

лопта и равни правоугаони терен са кошевима на супротним крајевима терена. Кошарка

на тачкмичарском нивоу захтева више опреме као сат, таблу с резултатом,

алтернативне стрелице поседа, и оперативни систем на конструкцији коша са сиреном.

Регуларни кошаркашки терен за међународну кошарку има мере 28x15 метара,

а у НБА 29x15 метара. Већина терена има паркет израђен од дрвета. Железни кош са

таблом, мрежом и обручом који виси 1.2 метра унутар терена по средини, са висином

горњег обруча од 3.05 метара. Ове мере скоро су идентичне у свим лигама на свету.

Док димензије терена или табле на кошу могу варирати без претераног учинка, врло је

важно да обруч буде на тачној висини од 3.05 метара. Чак и мало одстојање од

неколико центиметара, па чак и милиметара, може имати велики учинак на успешност

шутева.

80

Позиције играча

Развојем кошаркашке игре и тактике дошло је до кристализације кошаркашких

позиција. Пошто је у једном тренутку на паркету пет играча сваки од њих је у складу са

својим особинама задужен за поједине сегменте игре. Тако су се развиле

позиције плејмејкер, бек, крило,крилни центар и центар.

Прекршаји и правила

Слика 4. Кошаркашко игралиште по старим правилима ФИБА

Лопта се сме водити према кошу њеним пуцањем (шутом), додавањем између

играча, њеним бацањем, гурањем, котрљањем или дриблингом (одбацујући лопту од

пода приликом трчања).

Лопта мора остати унутар терена; екипа која последња додирне лопту пре него

што она додирне граничну линију терена или је пређе губи посед над лоптом. Играч

који се креће с лоптом не сме помакнути обе ноге док дрибла (води лопту), иначе се

суде кораци, не сме лопту ухватити обема рукама нити дриблати са обе руке, иначе се

суди дупло вођење. Рука игр ача не сме бити испод лопте док др ибла, иначе се

суди ношена лопта. Екипа која има посед лопте у нападачком делу терена не сме

вратити лопту у одбрамбени део терена. Лопта се не сме ударити шаком. Ако играч

81

прекрши неко од ових правила док је његова екипа у нападу, екипа губи лопту; ако се

екипа бранила, време за напад се понавља од почетка.

Постоје ограничења која се односе на: време дозвољено да лопта у поседу неке

екипе пређе из одбрамбеног у нападачки део терена (осам секунди); максимално

дозвољено време које може проћи без да лопта у поседу екипе додирне обруч

противничког коша (24 секунде); држање лопте без дриблања (вођења лопте) док је

играч у поседу лопте (пет секунди), и задржавање у рекету, месту испод коша (три

секунде). Ова правила су уведена да натерају екипе на напад.

Играч не сме ометати кош дирајући било који део конструкције коша, нити

дирати лопту која је у силазној путањи након упућеног шута противника према кошу,

такође играч не сме дирати лопту која је на обручу (у НБА се не сме дирати ни лопта

која је окомито изнад обруча). Ако неки играч који брани свој кош прекрши ово

правило, кош се признаје. Ако неки играч шутира према кошу, а његов саиграч

прекрши неко од ових правила, напад се прекида, и лопта прелази у посед екипе која се

у том нападу бранила.

Лична Грешка (фаул)

Покушај да се противник неспортски оштети преко телесног контакта није

дозвољен и назива се прекршај (фаул). Прекршаје највише чине играчи екипе која се

брани, али учестали су и прекршаји у нападу (од стране играча из екипе која напада).

Играчи на којима је прекршај направљен или добијају лопту да је убаце са стране, или

шутирају известан број пута, у зависности од тежине прекршаја (слободно бацање), ако

су фаулирани приликом шута или је екипа која је направила прекршај искористила

бонус. Један поен се додељује екипи чији играч убаци лопту на слободном бацању, који

се изводи иза линије удаљене од коша 4.5 метара. Играчима је дозвољено да шутирају

слободно бацање и иза линије, али унутар круга. Најбољи пример за такво извођење

слободњака био је Ник Ван Ексел који је изводио слободна бацања метар иза линије.

Већина судија зна импровизовати у својим одлукама, нпр. у ситуацијама када

нема очитог прекршаја, а судија мисли да се ради о неспортском оштећивању

противника. Али, судија може и превидети прекршај, било намерно или случајно.

Критеријуми судија варирају између утакмица, лига, такмичења, али највише између

самих судија.

82

Играчу или тренеру који покаже неспортско понашање нпр. свађањем са

судијом или тучом с другим играчем, може се доделити техничка грешка. Када се

техничка грешка додели, противничкој екипи се додељују два слободна бацања и посед

лопте, иако и ово правило варира између такмичења.

Поновљени инциденти могу резултовати искључењем. Тежак прекршај који

играч направи са намером директног ометања игре и противника без намере играња

лоптом, назива се намерни прекршај. Када дође до намерног прекршаја казна је тежа;

судија сме и избацити кривца за прекршај из игре, ако је то по мишљењу судије

потребно.

Уколико екипа пређе дозвољени број прекршаја у периоду утакмице

(четвртини или полувремену), који износи четири, противничкој екипи дозвољено је

пуцање једног или два слободна ударца (зависно од правила такмичења) након свакога

идућег прекршаја. Играчу који направи пет (међународна кошарка) или шест прекршаја

(NBA), укључујући техничке грешке, није дозвољен наставак утакмице, па се исти

играч мора удаљити са терена. Каже се да је играч искључен.

Закључак

Спорт као веом важна дисциплина за човека доприноси поболјшанју здравог

живота и повећава толаранцију међу омладином. Правилно вођенје игара и суђенје

делују позитиво и васпитно. Према томе кошарака као једна од основних спортова

поседујуе све квалитете за успешан здрав живот.

Литература

1. http://sr.wikipedia.org/sr/Кошарка

2. Родић, Н.(1999). Методика спортских активности. Сомбор: Учитељски

факултет.

83

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Irena Mitić

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

84

Sombor, 2011.

UVOD

Košarka je jedan od najgledanijih sportova na svetu. Ona je timski sport, u kom dve

ekipe sastavljene od po pet igrača, pokušavaju da postignu što više poena ubacivanjem lopte

kroz obruč koša, po određenim pravilima. Do poena se dolazi ubacivanjem lopte kroz obruč

koša. Ekipa koja na kraju utakmice postigne više poena je pobednik. Koš koji je postignut

unutar luka vredi 2 poena, koš koji je postavljen iza luka vredi 3 poena, a slobodno bacanje

vredi 1 poen. Loptom se upravlja, tako što se ona udara o podlogu (to se može zvati i vođenje

lopte), ili međusobnim dodavanjem između saigrača. Telesni kontakt koji ometa igrača u igri

nije dozvoljen. Postoje strogo određena pravila i načini na koje se lopta sme voditi.

Tokom vremena košarka je razvila uobičajne tehnike šutiranja, dodavanja i vodjenja,

kao i pozicije igrača i napadački i odbrambeni mehanizam. Uobičajna takmičarska košarka se

odvija pod stogim i tačno određenim pravilima. Dok je takmičarska košarka isključivo

dvoranski sport koji se odvija na terenu za košarku, manje regulisane vrste košarke mogu se

igrati i kao vanjski sport na podlogama različitim od parketa, koji je standard za takmičarsku

košarku.

PRAVILA

Smisao igre je premašiti broj koševa, odnosno poena, druge ekipe ubacivanjem lopte

kroz obruč protivničkog koša pod uslovom da je lopta ušla kroz obruč, a da nije prošla kroz

donji deo obruča, već od iznad, kao i sprečavanje protivničke ekipe da ubaci loptu kroz koš

tima koji se brani.

85

Pokušaj ubacivanja lopte u koš (tj. kroz obruč), zove se udarac ili šut. Uspešan šut iz

igre vredi dva poena, ako je šut upućen na način da je zadnje mesto na kojem je šuter stajao

bilo unutar luka poluprečnika 6.75 metara u Evropi i 7.24 metara u NBA. Šut izvan tog luka

vredi tri poena.

Utakmica ima četiri četvrtine, od deset minuta (ako je u pitanju međunarodna

košarka), ili po dvanaest minuta (ako je u pitanju NBA).

Na fakultetima se igraju dva poluvremena od dvadeset minuta, dok većina koledza

igra četiri četvrtine od osam minuta.

Veliki odmor posle dve četvrtine traje petnaest minuta.

Ako je igra neodličena, odnosno, ako pobednika nema nakon četiri četvrtine, igra se

jedan produžetak od pet minuta. Ako je i nakon tog produžetka utakmica i dalje neodlučena,

produžeci se nastavljaju dok se ne dobije pobednik.

Ekipe, nakon odigrane dve četvrtine menjaju koševe, odnosno strane.

Sat se pomiče dok je lopta u igri. Kad je lopta izvan granica ili nije u aktivnoj igri,

sat se zaustavlja.

Upravo zbog toga utakmice traju otprilike dva sata, mnogo više od predviđenih 40

minuta (u medjunarodnoj košarci), ili 48 minuta (NBA).

Na terenu u igri može biti pet igrača jedne ekipe u isto vreme.Timovi smeju imati

maksimalno sedam zamena.

Zamene se mogu obavljati neograničeno, ali samo kada je sat zaustavljen, odnosno

kada igra nije aktivna.

Ekipe imaju trenera,koji najčešće razvija taktiku i strategiju, i ostalo osoblje koje

takođe aktivno učestvuje, ali izvan terena. U osoblje spadaju:

doktori,

pomoćni treneri,

statističari.

U košarci je dres isti i za žene i za muškarce. Standardni dres se sastoji od donjeg

dela koje u današnje vreme dosežu ispod kolena i majice bez rukava sa jasno vidljivim brojem

koji nema niko drugi u ekipi. Broj je odštampan i na prsima i na leđima. Profesionalni

86

košarkaši koriste specijalnu obuću sa visokim đonom. Đon osigurava dodatnu potporu petama.

Osim broja, na majicama se nalaze i imena kluba, igrača i imena sponzora.

Broj tajm autova na utakmici ograničen je najčešće na šest. Tajm autovi ne traju više

od po jedne minute, osim ako nije predviđeno da traju duže zbog televizijskog prenosa.

Utakmicu kontrolišu sudije. Na jednoj utakmici prisustvuje četiri sudije: glavni

sudija, dva pomoćnika i jedan sudija za stolom (on vodi brigu o broju postignutih koševa, o

ličnim greškama igrača, vremenu, strelicama i vremenu napada.

POTREBNA OPREMA

Jedina oprema koja je preko potrebna da bi se košarkaška utakmica odigrala, jesu

lopta i pravougaoni ravni teren sa koševima na suprotnim krajevima terena.

Košarka na takmičarskom nivou zahteva više opreme, kao što su npr.:sat, tabla na kojoj se

prikazuje rezultat, alternativne strelice poseda i operativni sistem na konstrukciji koša sa

sirenom.

Regularni košarkaški teren za međunarodnu košarku ima mere 28x15 metara, a

regularni košarkaški teren za NBA ima mere 29x15 metara. Većina terena ima parket izrađen

od drveta. Železni koš sa tablom, mrežom i obručem koji visi 1.2 metara unutar terena po

sredini, sa visinom gornjeg obruča od 3.05 metara. Ove mere skoro su identične u svim

ligama na svetu. Dok dimenzije terena ili table na košu mogu varirati bez preteranog učinka,

vrlo je važno da obruč bude na tačnoj visini od 3.05 metara. Čak i malo rastojanje od nekoliko

centimetara ili čak milimetara, može imati veliki učinak na uspešnost šuteva.

87

POZICIJE IGRAČA

Razvojem košarkaške igre i taktike, došlo je do kristalizacije košarkaških pozicija.

Pošto je u jednom trenutku na parketu per igrača, svaki od njih je u skladu sa svojim

osobinama zadužen za pojedine segmente igre.

Tako su se razvile pozicije:

plejmejker (osnovna uloga ovog igrača je

organizacija igre i to najčešće u napadu. On

preuzima loptu kada se kreće u napad i u skladu sa

taktikom prosleđuje loptu odgovarajućem igraču);

bek (osnovna uloga ovog igrača je da postiže

poene sa distance, tako da se često za ovu poziciju

kaže da je šuterska);

krilo (osnovna uloga ovog igrača je postizanje

velikog broja poena, takođe je vrlo bitan u odbrani,

jer je igrač koji može da čuva sve pozicije);

krilni centar (jedna od osnovnih uloga ovog igrača

je pomoć centru u reketu, kako u fazi napada, tako

i u fazi odbrane);

i centar (jedna od osnovnih uloga ovog igrača je

igra u reketu, kako u fazi napada, tako i u fazi odbrane.

PREKRŠAJ I PRAVILA

Lopta se sme voditi prema košu njenim šutom, odnosno pucanjem, dodavanjem

između igrača, njenim bacanjem, guranjem, kotrljanjem ili driblingom (odbacujući loptu od

poda prilikom trčanja).

88

Lopta mora ostati unutar terena.

Ekipa koja poslednja dodirne loptu, pre nego što ona dodirne graničnu liniju terena

ili je pređe, gubi posed nad loptom. Igrač koji se kreće sa loptom ne sme pomaknuti obe noge

dok dribla (vodi loptu), inače se sude koraci, ne sme loptu uhvatiti obema rukama, niti driblati

sa obe ruke, inače se sudi duplo vođenje.

Ruka igrača ne sme biti ispod lopte dok dribla, inače se sudi nošena lopta.

Ekipa koja ima posed lopte u napadačkom delu terena, ne sme vratiti loptu u

odbrambeni deo terena. Lopta se ne sme udariti šakom. Ako igrač prekrši neko od ovih

pravila dok je njegova ekipa u napadu, ekipa gubi loptu.

Ako se ekipa branila, vreme za napad se ponavlja od početka.

Postoje ograničenja koja se odnose na: vreme dozvoljeno da lopta u posedu neke

ekipe pređe iz odbrambenog u napadački deo terena (osam sekundi); maksimalno dozvoljeno

vreme koje može proći bez da lopta u posedu ekipe dodirne obruč protivničkog koša (24

sekunde); držanje lopte bez driblanja (vođenja lopte) dok je igrač u posedu lopte (pet sekundi);

i zadržavanje u reketu, mestu ispod koša (tri sekunde). Ova pravila su uvedena da nateraju

ekipe na napad.

Igrač ne sme ometati koš dirajući bilo koji deo konstrukcije koša, niti dirati loptu

kaja je u silaznoj putanji nakon upućenog šuta protivnika prema košu. Takođe igrač ne sme

dirati loptu koja je na obruču. Ako neki igrač koji brani svoj koš, prekrši ovo pravilo, koš se

priznaje. Ako neki igrač šutira prema košu, a njegov saigrač prekrši neko od ovih pravila,

napad se prekida i lopta prelazi u posed ekipe koja se u tom napadu branila.

LIČNA GREŠKA (FAUL)

Pokušaj da se protivnik nesportski ošteti preko telesnog kontakta nije dozvoljen i

naziva se prekršaj (faul). Prekršaje najviše čine igrači ekipe koja se brani, ali učestali su i

prekršaji u napadu (od strane igrača iz ekipe koja napada). Igrači na kojima je prekršaj

napravljen ili dobijaju loptu da je ubace sa strane, ili šutiraju izvestan broj puta, u zavisnosti

od težine prekršaja (slobodno bacanje), ako su faulirani prilikom šuta ili je ekipa koja je

napravila prekršaj iskoristila bonus.

Jedan poen se dodeljuje ekipi čiji igrač ubaci loptu na slobodnom bacanju, koji se

izvodi iza linije udaljene od koša 4.5 metara.

89

Igračima je dozvoljeno da šutiraju slobodno bacanje i iza linije, ali unutar kruga.

Većina sudija zna improvizovati u svojim odlukama, na primer u situacijama kada

nema očitog prekršaja, a sudija misli da se radi o nesportskom oštećivanju protivnika. Sudija

može i prevideti prekršaj, bilo namerno ili slučajno. Kriterijumi sudija variraju između

utakmica, liga, takmičenja, ali najviše između samih sudija.

Igraču ili treneru koji pokaže nesportsko ponašanje (na primer: svađanje sa sudijom,

ili tuča sa drugim igračem), može se dodeliti tehnička greška.

Kada se tehnička greška dodeli, protivničkoj ekipi se dodeljuju dva slobodna bacanja

i posed lopte, iako i ovo pravilo varira između takmičenja.

Ponovljeni incidenti mogu rezultovati isključenjem.

Težak prekršaj koji igrač napravi sa namerom direktnog ometanja igre i protivnika

bez namere igranja loptom, naziva se namerni prekršaj. Kada dođe do namernog prekršaja,

kazna je teža (sudija sme i izbaciti krivca za prekršaj igre, ako je to po mišljenju sudije

potrebno).

Ukoliko ekipa predje dozvoljeni broj prekršaja u periodu utakmice (četvrtini ili

poluvremenu), koji iznosi četiri, protivničkoj ekipi dozvoljeno je pucanje jednog ili dva

slobodna udarca nakon svakog idućeg prekršaja.

Igraču koji napravi pet prekršaja (u međunarodnoj košarci), ili šest prekršaja (NBA),

uključujući i tehničke greške, nije dozvoljen nastavak utakmice, pa se isti igrač mora udaljiti

sa terena. Kaže se da je igrač isključen.

NAPAD I ODBRANA

Košarka je timska igra. Prostor u napadu se osvaja u prvom redu kolektivnom igrom,

uvežbanim fintama, blokadama, ukrštanjem i završava se šutom na koš. Individualne akcije

svakog pojedinca trebaju doprineti uspehu ekipe.U odbrani kada protivnik napada, ekipa se

opet kolektivno brani na dva načina: zonom ili metodom čovek na čoveka. U zonskoj odbrani

svaki pojedinac čuva određeni prostor. Svih pet igrača na taj način štite svoj prostor ispod

koša. U odbrani čovek na čoveka, svaki igrač čuva određenog igrača i prati ga po terenu, ne

dozvoljavajući mu da izvede zamišljeni napad.

Lopta za muškarce ima obim od 76cm i masu od 600 grama.

90

Lopta za žene ima obim 73cm, a masu od 540 grama.

LITERATURA

1. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA

%D0%B0

2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%A1arka

3. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80

_(%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0)

4. Rodić, N. (1999. Metodika sportskih aktivnosti. Sombor: Učiteljski fakultet.

91

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Kristina Ivan 11/01/027

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

92

Sombor, 2011.

UVOD Košarka je vrsta timskog sporta u kom dve ekipe sastavljene od pet igrača

pokušavaju postići šti više poena ubacivanjem lopte kroz obruč koša po odredjenim pravilima.

Do bodova se dolazi ubacivanjem lopte kroz obruč koša pod uslovom da je lopta

kroz obruč prošla odozgo. Ekipa koja na kraju utakmice ostvari više bodova pobednik je. Koš

zabijen unutar luka vredi 2 boda, iza luka vredi 3 (trica), a slobodno bacanje vredi 1 bod.

Loptom se upravlja njenim odbacivanjem od podloge (dribling) ili međusobnim dodavanjem

između saigrača. Telesni kontakt koji ometa igrača u igri nije dozvoljen (prekršaj). Postoje

strogo određena pravila i načini na koje se lopta sme voditi.

Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike pucanja, dodavanja i

dribilinga, kao i pozicije igrača i napadački i obrambeni mehanizam. Dok se uobičajena

takmičarska košarka odvija pod strogim i tačno određenim pravilima, razne učinile su košarku

bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je jedan od najgledanijih sportova na svetu.

PRAVILA U KOŠARCI

Košarkaške utakmice se igraju u četiri četvrtine od po 1 0 (internacion aln a) ili 12

minuta (NBA). Petnaest minuta je pauza na poluvremenu, i dva minuta su pauze između

četvrtina. Ima dva produžetka koji su pet minuta dugi. U drugom poluvremenu timovi

menjaju strane. Dodeljeno vreme je vreme igre. Semafor se zaustavlja kad košarkaška lopta

93

nije u igri odnosno kad igra nije aktivna tj. kad a su pauze, tajm aut ili bilo koji drugi prekid.

Zbog toga, košarkaške utakmice mogu često da traju i mnogo duže - oko dva sata u proseku.

U svakom timu se nalazi po pet igrača na terenu za vreme trajanja utakmice. Timovi

mogu imati do sedam zamena. Broj izmena je neograničen u toku utakmice, ali izmene mogu

da se vrše samo kad je igra zaustavljena. Svaki tim ima svog trenera koji nadgleda razvoj i

definiše strategiju igre.

Igru kontrolišu sudije, i zvaničnici za stolom. Zvaničnici za stolom su odgovorni da

prate bodove svake ekipe, da paze na vreme, greške, faule i vode statistiku.

Utakmice se igraju u četiri četvrtine od po 10 (internacionalna) ili 12 minuta (NBA).

Petnaest minuta je pauza na poluvremenu, i dve minute su pauze između četvrtina.

Prekovremeni periodi su pet minuta dugi. U drugom poluvremenu timovi menjaju strane.

Dodeljeno vrijeme je vrijeme igre; sat se zaustavlja kad lopta nije u igri odnosno kad igra nije

aktiva. Zbog toga, igre često traju i mnogo duže (oko dva sata).

U svakom trenutku na terenu se u svakom timu nalazi po pet igrača. Timovi mogu

imati do sedam rezervnih igrača. Broj izmena je neograničen ali izmene se mogu vršiti samo

kad je igra zaustavljena. Svaki tim ima svog trenera koji nadgleda razvoj i strategiju igre.

Igru kontrolišu sudije, i zvaničnici za stolom. Zvaničnici za stolom su odgovorni da

prate bodove svake ekipe, da paze na vreme, greške, faule, itd.

Faul

Pokušaj da se nasilno otme lopta protivničkom igraču, ili lični kontakt naziva se faul.

Ovo najčešće čine odbrambeni igrači, ali takođe faule mogu činiti i napadači. Svaki igrač ima

pravo na 5 ličnih grešaka nakon čega mora napustiti igru i zamjenjuje ga drugi igrač s klupe.

Takođe ako sudije ocijeni da je prekršaj bio zlonameran može da dosudi tehničku grešku,

odnosno da dosudi slobodna bacanja i loptu za protivnički tim.

94

Varijacije:

Varijacije su igre slične košarci ali sa malo drugačijim pravilima igre. Neke su

potpuno identične dok druge se bitno razlikuju. Većina varijacija se igra u neformalnom

aspektu bez zvaničnih sudija ili drugih zvaničnika.

Možda i najpoznatija varijacija je igra na pola terena. Koristi se samo jedan koš, sa

zahtevom da se lopta iznese izvan zone za tri poena kad god se promijeni posed lopte. Ovo

služi kao simulacija vremena koje bi trebalo timu koji je osvojio loptu da dođe do

protivničkog koša i daje igračima vizuelni znak da su im se uloge obrnule. Košarka na pola

terena poduplava broj igrača koji mogu koristiti teren i ponekad je koriste vlasnici terena na

kojima je gužva.

Oprema i dimenzije terena

Jedina neophodna oprema je košarkaška

lopta i teren: ravna površina sa koševima na

suprotnim stranama. Takmičarski nivoi

zahtevaju upotrebu dodatnih uređaja, kao

što su satovi, semafori itd. Obim lopte za

muškarce je oko 76 cm a težina je oko 600

g, dok je za žene obim lopte 73 cm i težina

540 g. Pravila za teren u internacionalnoj

košarci glase 28 metara dužine i 15 metara

širine a u NBA 29 sa 15. Većina terena

napravljena je od drveta. Metalni koševi

nalaze se sa suprotnih strana terena. U

većini slučajeva gornji obruč je visok 3.05m

(tačno 10 stopa) iznad terena i 1.2m u

terenu. Smatra se da je neophodno da se ove

dimenzije održavaju jer i najmanje

odstupanje kod koša može imati negativan

95

efekt na šutere.

Prekršaji

Lopta mora ostati u terenu; zadnji tim koji se nađe u kontaktu s loptom pre nego što

ona napusti teren gubi posjed. Igrač koji se nalazi u posedu lopte ne sme pomerati obe noge

ako ne vodi loptu niti sme voditi loptu s obe ruke. Takođe, tokom vođenja lopte igračeva ruka

mora biti preko lopte, nikako sa donje strane. Jednom kada igrač prenese loptu na protivničku

polovinu ne sme je vraćati na svoju polovinu. Kršenje ovih pravila dovodi do gubljena poseda

lopte i resetovanja sata za šut.

Dodavanje

Dodavanje je metoda pomicanja lopte između igrača. Kada igrač ima loptu u posedu

i želi je dodati, gotovo uvek će napraviti korak napred u svrhu povećavanja snage i preciznosti

dodavanja prema saigraču.

Dodavanje s mesta naziva se dodavanje s prsa. Lopta se dodaje pravo s prsa

dodavača prema prsima saigrača koji prima loptu. Dobro izvedeno dodavanje s prsa uključuje

pomak palca na obema rukama u svrhu povećavanja brzine lopte i onemogućavanje

obrambenim igračima da ukradu loptu.

Još jedan način dodavanja je dodavanje od poda. Kod ovakvoga dodavanja lopta se

upućuje iz ruku dodavača, te na dve trećine puta prema saigraču odskoči od poda. Lopta koja

odskoči od poda putuje sporije od dodavanja s prsa, no odbrani je teže preseći i ukrasti loptu

zbog nepredvidljivije putanje i činjenice što je namerno udaranje lopte prekršaj i gubitak

poseda nad loptom. Upravo radi toga igrači koji napadaju koriste dodavanje od poda.

96

Lopta se može dodati preko odbrambenog igrača. Tada se lopta ispušta iz ruke

dodavača u trenutku kada mu je ruka kojom dodaje iznad glave.

Lopta se može dodati odmah nakon skoka. To se naziva outlet pass, a kod toga

dodavanja igrač odmah nakon što primi loptu dodaje ju saigraču.

Najvažniji aspekt bilo kojega dodavanja nemogućnost je presecanja od strane obrane.

Dobri dodavači unaprejed znaju u kojoj će poziciji biti njihov saigrač kojem će dodati loptu, a

osim toga, imaju veliku preciznost i brzinu dodavanja. Ovakvi dodavači znaju dodati loptu i

bez gledanja prema saigraču

Dribling

Dribling je čin u košarci kojim se lopta stalno odbija od poda, što je obavezno ako

igrač želi napredovati s loptom u posedu. Prilikom driblanja igrači guraju loptu prema podu i

izbegavaju nežno bacanje, što otežava odbrani krađu lopte, a igraču koji vodi loptu

omogućava veću kontrolu. Kada igrač dribla pored protivnika mora imati moć driblanja

obema rukama, jer će u protivnom protivnik lakše ukrasti loptu. Dobri dribleri driblaju nisko

nastojeći skratiti put lopte od ruke do poda, također u svrhu onemogućavanja protivnika da

ukrade loptu.

Nadalje, dobri dribleri često driblaju iza svojih leđa, kroz noge i menjaju ruku kojom

driblaju na način da zbune protivnika i potencijalno, na sramotu odbrambenog igrača, zbune

ga toliko da on padne (ankle breaker). Nadareni igrač dribla bez gledanja. To omogućuje

dribleru prodor prema košu, posvećivanje pažnje saigračima i eventualno dodavanje lopte, te

bolju kontrolu nad pokretima protivnika koji mu, podrazumeva se, stalno pokušava ukrasti

loptu.

97

Šut

Šutiranje je čin u košarci kojim se lopta pokušava ubaciti kroz obruč, dakle u koš.

Dok metode zabijanja koševa variraju od igrača do igrača i situacija, najčešće tehnike su

navedene ispod.

Igrač bi trebao biti okrenut licem prema košu s nogama raširenima do širine ramena,

kolenima lagano savijenima i ravnim leđima. Igrač drži loptu prstima u dominantnijoj (jačoj)

ruci malo iznad glave, dok slabija ruka igraču koristi za pridržavanje lopte. Za ciljanje prema

košu igračev lakat mora biti pod pravim uglom, a dlan okrenut prema košu. Lopta se puca na

način da se kolena prvo saviju, a zatim izravnaju, dok se ruka kojom se puca takođe izravnava;

lopta se ispušta iz dlana nakon što dlan napravi potpuni pokret prema dole. Kada se zaustavi

ruka kojom se puca nakon ispuštanja lopte, to se naziva follow-through, a koristi se za

postizanje veće preciznosti. Slabija ruka prilikom šuta služi samo za pridržavanje lopte i njeno

bolje usmeravanje prema košu, ne za pojačavanje šuta.

Igrači često pokušavaju zavrtiti loptu prema nazad (backspin) s namerom

ublažavanja njenog učinka na obruč. Idealna putanja varira, no većina trenera savetuje

igračima luk. Igrači pucaju najčešće pravo u koš (unutar obruča), no uveliko se koristi i tabla

za preusmjeravanje lopte u koš.

Dva najčešća udarca su udarac s mesta i skok-šut. Šut s mesta se izvodi s mesta iz

uspravne pozicije, te oba stopala čvrsto stoje na podu. Ovakav šut koristi se najviše

kod slobodnih bacanja. Skok-šut, pak, izvodi se prilikom skoka, najčešće u trenutku kada je

šuter između skoka i pada, dakle, u trenutku mirovanja. To omogućuje daleko veći domet šuta

i nadskok odbrane koja pokušava blokirati šut. Lopta se mora ispustiti iz ruke (nije obavezno

pucati, već se može i dodati) pre ponovnog dodira stopala i poda. U protivnom sude se koraci

i ekipa gubi posed lopte.

Još jedan uobičajeni šut naziva se polaganje. Ovaj šut zahteva od igrača malu

udaljenost između koša i samog igrača, a šut uključuje skok i lagano ispuštanje lopte od table

u koš. Verzija polaganja koja ne uključuje dodir lopte s tablom naziva se finger roll.

98

Pozicije i taktika

Iako košarkaška pravila ni na jedan način ne određuju pozicije u košarci, one su se razvile

kao osnovni i preko potrebni deo košarke.. Od osamdesetih godina 20. veka u petorke koja

nastupa na terenu svaki igrač ima drugačiju ulogu:

playmaker (point guard razigravač, jedinica): organizuje napad čitave ekipe

kontrolisanjem lopte i njenim pravilnim upućivanjem saigraču u prilici;

šuter (dvojka ): šuter je igrač koji puca prema košu najviše u utakmici i od kojega se

očekuje uspješno izvršavanje tih šuteva, dok se u obrani šuter brine za najboljeg

protivničkog pucaća dalekometnih šuteva;

krilo (trica): krilo je zaduženo za ostvarivanje poena dalekometnim šutevima s krila ili

probijanjem po krilu prema košu, dok se u obrani krilo prvenstveno brine za obrambene

skokove i oduzimanja lopti protivnicima, iako može ponekad igra i aktivniju ulogu u

obrani;

krilni centar (mali centar četvorka): igra napadački često leđima okrenut prema košu

zbog lakšeg primanja lopte od saigrača, dok se u obrani bori protiv protivničkog krilnog

centra (man-to-man obrana) ili čuva koš, tj. smešten je ispod koša (u zonskoj obrani);

centar (petica): koristi masu i visinu za zabijanje koševa u napadu, dok u obrani igra ispod

koša s namerom zaustavljanja prodora protivnika prema košu.

Iznad opisana mesta i pozicije igrača su fleksibilni. Ponekad će ekipi koristiti napad

sa tri šutera, kod koje se krilni centar ili centar zamenjuju jednim šuterom. U igri se najviše

na svojim pozicijama izmjenjuju playmaker i šuter, pogotovo ako ti igrači imaju istančan

osećaj za vođenje igre i driblanje loptom.

Dve su osnovne odbrane u košarci: zonska obrana i man-to-man. Kod zonske

odbrane svi igrači blokiraju bilo kojeg protivničkog igrača koji pokuša probiti zonu (naime,

odbrambeni igrači su raspoređeni oko reketa). U man-to-man odbrani svaki igrač pazi igrača

koji mu je unapred određen taktikom i strategijom trenera. Naravno, postoje brojne varijacije i

u odbranama.

Napadačke strategije variraju više od odbrambenih strategija. Uobičajena strategija u

napadu je dodavanje lopte slobodnom igraču i kretanje igrača bez lopte u poziciju za zabijanje

koševa. Brzo kretanje napadačkog igrača koji je bez lopte naziva se cut (rezanje). Dozvoljeni

način da se protivnička odbrana onesposobi na način da se telom zaštiti playmaker napadačke

99

ekipe j screen ili pick, što se u srpskom jeziku jednostavno prevodi kao blok. Igrač koji telom

blokira odbrambenog igrača ne sme se pomerati, jer u protivnom ekipa koja napada gubi

posed lopte. Čitava strategija se razvila iz bloka - pick and roll - u kojem igrač radi blok i

omogućuje svom playmakeru napredak prema protivničkom košu. Ekipe imaju spremljene

strategije koje se dogovaraju na treninzima, sve u svrhu nepredvidljivosti poteza ekipe u

napadu. Za odabiranje strategije najčešće je zadužen playmaker.

Odbrambene i napadačke strategije i pozicije predmet su gotovo svakoga time-outa

kojeg treneri uzimaju. Razlog za to je najčešće neučinkovitost pojedine strategije i prelazak na

novu strategiju, za koju trener veruje da će doneti više uspeha u napadu ekipe.

Primer jednog treninga

Uvodni deo

Uvodni deo treninga bi trebalo da traje od 20 do 25 min i sastoji se od: trčanja

laganim tempom na stazi (trčanjem na pokretnoj traci ili vožnja bicikle) u vremenskom

trajanju od 5 min, vežbi pokretljivosti u trajanju, dinamičko zagrevanje (kombinacija atletskih

vežbi) u trajanju od 10-15 min, statičko istezanje većih mišićnih grupa, olimpijsko zagrevanje

ili kompleks sa šipkom, razne varijante repetativnih skokova i skokova sa statičkim

100

izdržajima. U ovom radu je dat primer kompleksnog treninga koji je sprovođen u funkciji

razvoja eksplozivne snage košarkaša.

Glavni deo

U glavnom delu treninga se odvijaju kompleksi sledećih vežbi: Prvi kompleks vežbi

eksplozivnog karaktera se sastoji od zadnjeg čučnja i vertikalnih skokova sa opterećenjem.

Drugi kompleks obuhvata nabačaj od poda sa dubinskim skokovima sa sanduka na sanduk.

Visina sanduka se odabira od stanja i nivoa spremnosti sportista trbalo bi biti od 45 do 75 cm,

zavisno od stanja treniranosti sportiste. Treći kompleks se sastoji od trzaja koji se izvodi od

visine kolena i vezanih skokova preko prepona. Četvrti kompleks je kompleks eksplozivnog

penjanja na klupicu (engl. Step-up) sa dodatnim opterećenjem i višestrukih skokova na jednoj

nozi. Peti kompleks su kombinacije potiska sa ravne klupe (engl. Bench press) i bacanja

medicinke sa grudi (košarkaško dodavanje).

Zanimljivosti

Pravila iz 1891. godine definišu trajanje utakmice od dva poluvremena po 15 minuta s

pauzom od 5 minuta.

Trojka je u NBA uvedena sezoni 1979/1980, a najbolji procenat ubačaja imao je Fred

Brown iz Seattle SuperSonicsa - 44,3% ( šut 39 - 88 ), dok je najviše ubačaja imao Brian

101

Tray iz San Diego Clippersa - ubacio je 90 trojki iz 239 pokušaja. Najlošiji procenat su

imali uglavnom centri - okruglo 0%.

najviše osvojenih lopti u jednoj utakmici - Larry Kenon na susretu između San Antonija i

Kansas Cityja 1976. osvojio 11 lopti, a isto to je ponovio Kendall Gill na utakmici New

Jersey - Miami 1999. godine.

Košarka je najrazvijenija u SAD. Međunarodni košarkaški naziv za upućenu loptu

"suprotnom" rukom, preko glave, je engleski naziv "hook". U zemljama bivše SFRJ, gde

je košarka snažna, duge tradicije i međunarodno uspešna, naziv je horog/horok, koji je u

tamošnje jezike došao iz - mađarskog!

Literatura 1. http://sh.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%A1arka#Dodavanje 2. http://www.mondo.rs/Sport/ 3. http://www.serbiansport.com/ 4. http://www.serbiansport.com/ 5. Rodić, N. (1999): Metodika sportskih aktivnosti, Sombor: Učiteljski fakultet.

102

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Teodora Laušev 11/01/043

103

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

UVOD

Košarka je vrsta timsk og sp orta u kom d ve ekip e sastav ljene od p et ig rača

pokušavaju postići što više poena ubacivanjem lopte kroz obruč koša po određenim

pravilima.

Do poena se dolazi ubacivanjem lopte kroz obruč koša. Ekipa koja na kraju utakmice

postigne više poena je pobednik. Koš postignut unutar luka vredi 2 poena, iza luka vredi 3

poena, a slobodno bacanje vredi 1 poen. Loptom se upravlja njenim udaranjem o podlogu

(vođenje) ili međusobnim dodavanjem između saigrača. Telesni kontakt koji ometa igrača u

igri nije dozvoljen. Postoje strogo određena pravila i načini na koje se lopta sme voditi.

Tokom vremena košarka je razvila uobičajene tehnike šutiranja, dodavanja i vođenja,

kao i poicije igrača i napadački i odbrambeni mehanizam. Dok se uobičajena takmičarska

košarka odvija pod strogim i tačno odrađenim pravilima, razne varijacije košarke učinile su

koparku bližu igračima i s manjim brojem pravila. Košarka je jedan od najgledanijih sportova

na svetu.

Dok je takmičarska košarka isključivo dvoranski spoprt koji se odvija na terenu za

košarku, manje regulisane vrste košarke mogu se igrati kao vanjski sport na podlogama

različitim od parketa, koji je standard za takmičarsku košarku.

ISTORIJAT

Počeci

Početkom decembra 1891, Džejms Nejsmit, kanadski lekar na Univerzitetu Mekgil i

profesor fizičkog vaspitanja na Koledžu Springfild, osmislio je novu igru na zatvorenom

terenu koja si služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima. Odbacio je mnoge

predložene igre s ojašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, i na kreju je modifikovao dečiju

igru „patka na kamenu“, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je

104

jednostavna pravila. Koš je stavio na visinu od 3,05 metara. Taj koš se razlikovao od

danjašnjeg po tome što je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koje propušta

loptu. Dok su koševi imali čvrsto dno, svaki put nakon postignutog koša lopte su se morale

izbijati iz koša. Nejsmitova nova igra bila je slična rukometu koji je nastao otprilike u isto

vreme kao i košarka, krajem 19. Veka.

Ženska košarka je počela 1894. kada je Senda Berenson, profesorka fizičkog

vaspitanja prilagodila Nejsmitova pravila ženama. Prva službena košarkaška utakmica

održana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Igralo se s

dever igrača na terenu upola kraćem nego današnji NBA teren. Originalni naziv košarke na

engleskom je basketball, a složenica je od reči basket – koš i ball – lopta. Ime je Nejsmitu

predložio jeda od njegovih učenika. Igra je bila popularna od samog početka.

Prvi igrači košarke bili su studenti Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Kasnije

igra se proširila na čitav SAD i Kanadu. Do 1896. godine postojale su i brojne ženske

košarkaške ekipe, no poprilični gruba pravila i brojna publika odvratila su košarku od

primarnog cilja Udruženja mladih hrišćana, igre koja pomaže studentima da ostanu u formi.

No, uprkos tome, pre Prvog svetskog rata uspostavili su se brojni amaterski savezi s

amaterskim klubovima, i to u SAD.

Košarka se prvo igrala s fudbalskom loptom. Prve lopte izrađene isključivo za

košarku bile su smeđe, što je bila uobičajena boja sve do pedesetih 20. veka kada je Pol Toni

Hinkl, u potrzi za loptom koja bi bila uočljivija, u upotrebu uveo narandžastu loptu, koja je i

danas standardna.

Vođenje ili odbacivanje lopte od podloge (eng.:dribling), nije bilo predviđeno prvim

pravilima. Predviđeno je bilo samo dodavanje lopte između saigrača odbacivanjem lopte od

podloge. Dodavanje lopte bio je pvi primer kretanja lopte. Vođenje je postepeno našlo put do

košarke i postao dozvoljen, međutim, nije se previše koristio zbog nepravilnog oblika

tadašnjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek sredinom pedesetih vođenje je postalo

popularna metoda baratanja loptom, što je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih svojstava za

šta je zaslužan Pol Toni Hinkl.

Košarka, netbol, odbojka i lakros su jedini sportovi s loptom izmišljeni od strane

država Severne Amerike. Druge igre poput bejzbola i kanadskog fudbala izmislili su

Evropljani, Azijci ili Afrikanci.

105

Košarka u Srbiji

Prvu košarkašku loptu u srbiju doneo je 1923. godine iz Amerike Vilijam Viland,

predstavnik dobrotvorne organizacije „Vojska spasa“. Viland je u Beograd stigao sa zadatkom

da učitelje, nastavnike i profesore beogradskih škola upozna sa zvaničnim pravilima

košarkaške igra. U pratnji gosta iz Amerike, u službi prevodioca, bila je Dragica Popović iz

Crvenog krsta Beograda.

Domaćini su bili izuzetno zainteresovani za ovu posetu. Seminarima gospodina

Vilanda prisustvovao je veliki broj znatiželjnika, koji su želeli da se upoznaju sa njima do

tada potpuno nepoznatom igrom.

U znak velike pažnje i posebnog prijateljstva, Viland je gospođici Popović, koja ga je

pratila tokom njegovo kratke posete Srbiji, poklonio košarkašku loptu. Prema svim istorijskim

svedočanstvima, to je bila i prva košarkaška lopta koja se pojavila u Srbiji.

Prva kompletna pravila košarkaške igre štampana su u Beogradu 1924.

PRAVILA

Košarkaška tabla i koš

Smisao igare je premašiti broj koševa (poena) druge ekipe ubacivanjem lopte kroz

obruč protivničkog koša pod uslovom da je lopta ušla kroz obruč bez da je prošla kroz donji

106

deo obruča, već od iznad, kao i sprečavanje protivničke ekipe da ubaci loptu kroz koš tima

koji se brani. Pokušaj ubacivanja lopte kroz obruč (u koš) zove se udarac ili šut. Uspešan šuter

stajao bilo unutar luka poluprečnika 6.75 metara u evropi, i 7.24 metara u NBA. Šut izvan tog

luka vredi tri poena.

Utakmica se igra po četiri četvrtine od deset (međunarodna košarka) ili dvanaest

minuta (NBA). Na fakultetima se igraju dva poluvremena od 20 minuta, dok većina koledža

igra četiri četvrtine od osam minuta. Veliki odmor nakon dve četvrtine traje petnaest minuta, a

odmor između dve četvrtine traje dva minuta. Ako je igra neodlučena nakon četiri četvrtine

igra se jedan produžetak od pet minuta. Ako je nakon jednog produžetka utakmica i dalje

neodlučena, produžeci se nastavljaju dok se ne dobije pobednik. Ekipe menjaju koševe (strane)

nakon odigrane dve četvrtine. Sat se pomiče dok je lopta u igri. Kad je lopta izvan granica ili

nije u aktivnoj igri, sat se zaustavlja. Upravo zbog toga utakmice traju od prilike dva sata,

mnogo više od predviđenih 40 (međunarodna košarka) ili 48 minuta (NBA)

Na terenu u igri sme biti pet igrača jedne ekipe u isto vreme. Timovi smeju imati

maksimalno sedam zamena. Zamene se mogu obavljati neograničeno, ali samo kad je sar

zaustavljen, tj. kad igra nije aktivna. Ekipe imaju trenera, koji najčešće razvija taktiku i

strategiju, i ostalo osoblje koje takođe aktivno učestvuje, al izvan terena (doktori, pomoćni

treneri, statističari).

I za žene i muškarce dres je isti. Standardni dres se sastoji od donjeg dela koje u

današnje vreme dosežu ispod kolena i majice bez rukava sa jasno vidljivim brojem koji nema

niko drugi u ekipi, koji je odštampan i na prsima i leđima. Profesionalni košarkaši koriste

specijalnu obuću sa visokim đonom koji osiguravaju dodatnu potporu petama. Osim broja, na

majicama se nalaze i imena klubova, igrača i sponzora.

Broj tajm – autova na utakmivi ograničen je najčešće šest. Traju po ne više od jedne

minute, osim ako nije predviđeno da traju duže zbog televizijskog prenosa. Utakmicu

kontrolišu sudije kojih je na jednoj utakmici četiri: glavni sudija, dva pomoćnika i jedan

sudija za stolim, koji vodi brigu o broju postignutih koševa, ličnim greškama, vremenu,

strelcima i vremenu napada.

Oprema

107

Moderna košarkaška lopta

Jedina oprema koje je preko potrebna za odigravanje košarkaške utakmice su lopta i

ravni pravougaoni teren sa koševima na suprotnim krajevima terena. Košarka na

takmičarskom nivou zahteva više opreme kao sat, tablu sa rezultatima, alternativne strelice

poseda, i operativni sistem na konsrtukciji koša sa sirenom.

Regularni košarkaški teren za međunarodnu košarku ima mere 28x15 metara, a u

NBA 29x15 metara. Većina terena ima parket izrađen od drveta. Železni koš sa tablom i

mrežom i obručom koji visi 1.2 metra unutar terena po sredini, sa visinom gornjeg obruča

3.05 metara. Ove mere skoro su identične u svim ligama na svetu. Dok dimenzije terena ili

table na košu mogu varirati bez preteranog učinka, vrlo je važno da obruč bude na tačnoj

visini od 3.05 metara. Čak i malo odstojanje od nekoliko centimetara, pa čak i milimetara,

može imati veliki učinak na uspešnost šuteva.

Prekršaji pravila

Lopta se sme voditi prema košu njenim šutom, dodavanjem između igrača, njenim

bacanjem, guranjem, kotrljanjem ili driblingom (odbacujući loptu od poda prilikom trčanja).

Lopta mora ostati unutar terena; igrač koji zadnji dodirne loptu pre nego što ona

dodirne graničnu crtu terena ili je pređe gubi posed nad loptom. Igrač koji se kreće s loptom

ne sme pomeriti obe noge dok dribla (vodi loptu), inače se sude koraci, ne sme loptu uhvatiti

obema rukama niti driblati s obema rukama, inače se sudi duplo vođenje. Ruka igrača ne sme

biti ispod lopte dok dribla, inače se sudi nošena lopta. Igrač koji ima posed lopte u

napadačkom delu terena ne sme vratiti loptu u obrambeni deo terena. Lopta se ne sme udariti

šakom. Ako se igrač ogluši o neko od ovih pravila dok je njegova ekipa u napadu, igrač gubi

loptu; ako se ekipa branila, napad se ponavlja od početka.

Postoje ograničenja koja se odnose na: vreme dozvoljeno da lopta u posedu neke

ekipe pređe iz odbrambenog u napadački deo terena (osam sekundi); maksimalno

108

dozvoljenom vremenu koje može proći bez da lopta u posedu ekipe dodirne obruč

protivničkog koša (24 sekunde); držanju lopte bez driblanja (vođenja lopte) dok je igrač u

posjedu lopte (pet sekundi), te zadržavanju u reketu, mestu ispod koša (tri sekunde). Ova

pravila su uvedena da nateraju ekipu na napad.

Igrač ne sme ometati koš dirajući bilo koji deo konstrukcije koša niti dirati loptu koja

je u silaznoj putanji nakon upućenog šuta protivnika prema košu, te ne sme dirati loptu koja je

na obruču (u NBA se ne sme dirati niti lopta koja je vertikalno iznad obruča). Ako se neki

igrač koji brani svoj koš ogluši na ovo pravilo, radi se o goaltendingu, tj. udarac koji je

upućen od strane protivnika smatra se uspešnim. Ako neki igrač puca prema košu, a njegov

saigrač ogluši se na neko od ovih pravila, napad se prekida, te lopta prelazi u posed ekipe koja

se u tom napadu branila.

Prekršaj (faul)

Glavni sudija signalizira prekršaj.

Pokušaj da se protivnik nesportski ošteti preko telesnog kontakta nije dozvoljen i

naziva se prekršaj (faul). Prekršaje najviše čine igrači ekipe koja se brani, no učestali su i

prekršaji u napadu (od strane igrača iz tima koji napada). Igrači na kojima je prekršaj

napravljen ili dobivaju loptu da je ubace sa strane ili pucaju slobodno bacanje, ako su faulirani

prilikom šuta ili je ekipa koja je napravila prekršaj iskoristila bonus. Jedan poen se dodeljuje

ekipi čiji igrač ubaci loptu na slobodnom bacanju, koji se izvodi iza linije udaljene od koša

4.5 metara. Igračima je dozvoljeno pucati slobodno bacanje i iza linije. Najbolji primer za

109

takvo izvođenje slobodnjaka bio je Nick Van Exel koji je izvodio slobodna bacanja metar iza

linije.

Većina sudija zna improvizovati u svojim odlukama, npr. u situacijama kada nema

očitog prekršaja, a sudija misli kako se radi o nesportskom oštećivanju protivnika. No, sudija

može i prevideti prekršaj, bilo namerno ili slučajno. Kriterijumi sudija variraju između

utakmica, liga, takmičenja, no najviše između samih sudija.

Igraču ili treneru koji pokaže nesportsko ponašanje npr. svađanjem sa sudijom ili

tučom s drugim igračem, može se dodeliti tehnička grečka. Kada se tehnička greška dodeli,

protivničkoj ekipi se dodeljuju dva slobodna bacanja i posed, iako i ovo pravilo varira između

takmičenja.

Ponovljeni incidenti mogu dovesti do isključenja. Težak prekršaj koji igrač napravi s

namerom,tj. ometanje igre i protivnika bez namere igranja loptom, naziva se namerni prekršaj.

Kada dođe do namernog prekršaja kazna je teža; sudija sme i izbaciti krivca za prekršaj iz igre,

ako je to po mišljenju sudije potrebno.

Ako ekipa pređe dozvoljeni broj prekršaja u periodu utakmice (četvrtini ili

poluvremenu), koji iznosi četiri, protivničkoj ekipi dozvoljeno je šutiranje jednog ili dva

slobodna udarca (u zavisnosti od pravila takmičenja) nakon svakoga idućeg prekršaja. Igraču

koji napravi pet (međunarodna košarka) ili šest prekršaja (NBA), uključujući tehničke greške,

nije dozvoljen nastavak utakmice, te se isti igrač mora udaljiti s terena. Kaže se da je igrač

fouled out.

UOBIČAJENE TEHNIKE I POTEZI

Pozicije i taktike

110

Pozicije u košarci kada je ekipa u napadu.

Iako košarkaška pravila ni na jedan način ne određuju pozicije u košarci, one su se

razvile kao osnovni i preko potrebni deo košarke. Tokom prvih pet decenija razvitka košarke

koristila su se dva guarda, krila i centar. Od osamdesetih 20. veka u petorci koja nastupa na

terenu svaki igrač ima drugačiju ulogu:

• Playmaker (point guard, jedinica): organizuje napad čitave ekipe kontrolisanjem

lopte i njenim pravilnim upućivanjem saigraču u prilici;

• Šuter (dvojka, shooting guard): šu ter je ig rač koji p uca p rema k ošu najv iše u

utakmici i od kojeg se očekuje uspešno izvršavanje tih šuteva, dok se u odbrani šuter brine za

najboljeg protivničkog šutera;

• Krilo (trojka, small forward): krilo je zaduženo za ostvarivanje poena šutevima s

krila ili probijanjem po krilu prema košu, dok se u odbrani krilo prvenstveno brine za

odbrambene skokove i oduzimanja lopti protivnicima, iako može ponekad igrati i aktivniju

ulogu u odbrani;

• Krilni centar (mali centar, četvorka, power forward): igra napadački često leđima

okrenut prema košu zbog lakšeg primanja lopte od saigrača, dok se u odbrani bori protiv

protivničkog krilnog centra (man-to-man odbrana) ili čuva koš, tj. smešten je ispod koša (u

zonskoj odbrani);

111

• Centar (petica, center): koristi masu i visinu za davanje koševa u napadu, dok u

odbrani igra ispod koša s namerom zaustavljanja prodora protivnika prema košu.

Iznad opisana mesta i pozicije igrača su fleksibilni. Ponekad će ekipa koristiti napad

sa tri šutera, kod koje se krilni centar ili centar zamjenjuju jednim šuterom. U igri se najviše

na svojim pozicijama izmjenjuju playmaker i šuter, pogotovo ako ti igrači imaju istančan

osećaj za vođenje igre i dribling loptom.

Dve su osnovne odbrane u košarci: zonska odbrana i man-to-man, tj. čovek na

čoveka. Kod zonske odbrane svi igrači blokiraju bilo kojeg protivničkog igrača koji pokuša

probiti zonu (naime, odbrambeni igrači su raspoređeni oko reketa). U man – to- man odbrani

svaki igrač pazi igrača koji mu je unapred određen taktikom i strategijom trenera. Naravno,

postoje brojne varijacije i u odbranama.

Napadačke strategije variraju više od odbrambenih strategija. Uobičajena strategija u

napadu je dodavanje lopte slobodnom igraču i kretanje igrača bez lopte u poziciju za davanje

koševa. Brzo kretanje napadačkog igrača koji je bez lopte naziva se cut (rezanje). Dozvoljeni

način da se protivnička odbrana onesposobi na način da se telom zaštiti playmaker napadačke

ekipe je screen ili pick, što se u srpskom jeziku jednostavno prevodi kao blok. Igrač koji telom

blokira branioca ne sme se micati, jer u protivnom ekipa koja napada gubi posed lopte. Čitava

strategija se razvila iz bloka – pick and roll - u kojem igrač radi blok i omogućuje svom

playmakeru napredak prema protivničkom košu. Ekipe imaju spremljene strategije koje se

dogovaraju na treninzima, sve u svrhu nepredvidljivosti poteza ekipe u napadu. Za biranje

strategije najčešće je zadužen playmaker.

Odbrambene i napadačke strategije i pozicije predmet su gotovo svakog time – outa

kojeg treneri uzimaju. Razlog za to je najčešće neučinkovitost pojedine strategije i prelazak na

novu strategiju, za koju trener veruje da će doneti više uspeha u napadu ekipe.

Budući da se košarka igra loptom, neophodno je ovladati tehnikom manipulisanja

njome, naučiti kako se prima (hvata), kako se dodaje, dribla, šutira itd.

Tehniku u košarci čine sledeći elementi:

• Košarkaški stav,

• Paralelni stav,

• Dijagonalni stav

• Hvatanje i držanje lopte,

112

• Pivotiranje

• Dodavanje jednom ili dvema rukama,

• Vodjenje lopte u mestu i u kretanju,

• Košarkaški korak (dvokorak),

• Šut iz koraka, iz mesta i skok – šut.

ŠUT

Šutiranje je čin u košarci kojim se lopta pokušava

ubaciti kroz obruč, dakle u koš. Dok metode davanja koševa

variraju od igrača do igrača i situacija, najčešće tehnike su

navedene ispod.

Igrač bi trebao biti okrenut licem prema košu s nogama raširenima do širine ramena,

kolena blago savijena, i ravnim leđima. Igrač drži loptu prstima u dominantnijoj (jačoj) ruci

malo iznad glave, dok slabija ruka igraču koristi za pridržavanje lopte. Za ciljanje prema košu

igračev lakat mora biti pod pravim uglom, a dlan okrenut prema košu. Lopta se puca na način

da se kolena prvo saviju, a zatim izpruže, dok se ruka kojom se puca takođe izpruža; lopta se

ispušta iz dlana nakon što dlan napravi potpuni pokret prema dole. Kada se zaustavi ruka

kojom se puca nakon ispuštanja lopte, to se naziva follow-through, a koristi se za postizanje

veće preciznosti. Slabija ruka prilikom šuta služi samo za pridržavanje lopte i njeno bolje

usmeravanje prema košu, ne za pojačavanje šuta.

Igrači često pokušavaju zavrteti loptu prema nazad (backspin) s namerom

ublažavanja njenog učinka na obruč. Idealna putanja varira, no većina trenera savetuje

igračima luk. Igrači pucaju najčešće direktno u koš (unutar obruča), no uveliko se koristi i

tabla za preusmjeravanje lopte u koš.

Dva najčešća udarca su udarac s mesta (opisan iznad) i skok šut. Šut s mesta se

izvodi s mesta iz uspravne pozicije, te oba stopala čvrsto stoje na podu. Ovakav šut koristi se

najviše kod slobodnih bacanja. Skok-šut, izvodi se prilikom skoka, najčešće u trenutku kada

je šuter između skoka i pada, dakle, u trenutku mirovanja. To omogućuje daleko veći domet

113

šuta i nadskok branioca koji pokušava blokirati šut. Lopta se mora ispustiti iz ruke (nije

obavezno pucati, već se može i dodati) prije ponovnog dodira stopala i poda. U protivnom

sude se koraci i ekipa gubi posed lopte.

Još jedan uobičajeni šut naziva se polaganje. Ovaj šut zahteva od igrača malu

udaljenost između koša i samog igrača, a šut uključuje skok i lagano ispuštanje lopte od table

u koš. Verzija polaganja koja ne uključuje dodir lopte s tablom naziva se finger roll. Šut koji

najviše zadovoljava publiku je zakucavanje, kod kojega igrač koji ima loptu skače visoko i

ispušta loptu prema dole rukom dodirujući obruč nakon što lopta uđe kroz obruč. Potpuno

promašeni šut kod kojega lopta ne dira niti tablu niti obruč naziva se air ball.

DODAVANJE

Dodavanje je metoda pomeranja lopte između igrača. Kada igrač ima loptu u posedu

i želi je dodati, gotovo uvek će napraviti korak napred u svrhu povećavanja snage i preciznosti

dodavanja prema saigraču.

Dodavanje s mesta naziva se dodavanje s prsa. Lopta se dodaje direktno s prsa

dodavača prema prsima saigrača koji prima loptu. Dobro izvedeno dodavanje s prsa uključuje

pomak palca na obema rukama u svrhu povećavanja brzine lopte i onemogućavanje

odbrambenim igračima da ukradu loptu.

Još jedan način dodavanja je dodavanje od poda. Kod ovakvoga dodavanja lopta se

upućuje iz ruku dodavača, te na dve trećine puta prema saigraču odskoči od poda. Lopta koja

odskoči od poda putuje sporije od dodavanja s prsa, no odbrani je teže presjeći i ukrasti loptu

zbog nepredvidljivije putanje i činjenice što je namerno udaranje lopte prekršaj i gubitak

poseda nad loptom. Upravo radi toga igrači koji napadaju koriste dodavanje od poda.

Lopta se može dodati preko odbrambenog igrača. Tada se lopta ispušta iz ruke

dodavača u trenutku kada mu je ruka kojom dodaje iznad glave.

Lopta se može dodati odmah nakon skoka. To se naziva outlet pass, a kod toga

dodavanja igrač odmah nakon što primi loptu dodaje saigraču.

Najvažniji aspekt bilo kog dodavanja nemogućnost je presecanja od strane obrane.

Dobri dodavači unapred znaju u kojoj će poziciji biti njihov saigrač kojem će dodati loptu, a

osim toga, imaju veliku preciznost i brzinu dodavanja. Ovakvi dodavači znaju dodati loptu i

bez gledanja prema saigraču.

114

DRIBLING

Igrač iz američke mornarice (Navy) dribla odbrambenog

igrača iz američke vojne akademije (Army)

Dribling je čin u košarci kojim se lopta stalno odbija od

poda, što je obavezno ako igrač želi napredovati s loptom u

posedu. Prilikom driblinga igrači guraju loptu prema podu i

izbjegavaju nežno bacanje, što otežava braniocima krađu

lopte, a igraču koji vodi loptu omogućava veću kontrolu.

Kada igrač dribla pored protivnika mora imati moć

driblanja obema rukama, jer će u protivnom protivnik lakše

ukrasti loptu. Dobri dribleri driblaju nisko nastojeći da

skrate put lopte od ruke do poda, takođe u svrhu onemogućavanja protivnika da ukrade loptu.

Nadalje, dobri dribleri često driblaju iza svojih leđa, kroz noge i menjaju ruku kojom

driblaju na način da zbune protivnika i potencijalno, na sramotu branioca, zbune ga toliko da

on padne (ankle breaker). Nadareni igrač dribla bez gledanja. To omogućuje dribleru prodor

prema košu, posvećivanje pažnje saigračima i eventualno dodavanje lopte, te bolju kontrolu

nad pokretima protivnika koji mu, podrazumeva se, stalno pokušava ukrasti loptu.

Visina igrača

Na profesionalnom nivou košarke, većina igrača je viša od 1.90 m, a većina žena je

viša od 1.75 m. Za playmakere i šutere, za koje je koordinacija pokreta od presudne važnosti,

poželjno je da budu niski ili barem niži od protivnika. Gotovo svi centri (uključujući i krilne

centre) u svim profesionalnim ligama viši su od dva metra, dok pravi centri u pravilu nisu niži

od 2.10 m. Najviši igrači u NBA Manute Bol i Gheorghe Muresan bili su visoki 2.31 m.

Najniži igrač u NBA ikad bio je Mugsy Bouges sa samo 1.60 m. Bilo je još niskih

igrača u NBA, kao naprimer Spud Webb koji ima samo 1.70 m. No, ono što njega čini

posebnim je mogućnost skoka u visinu od 1.07 metara, što mu omogućuje zakucavanje. Dok

je niskim igračima mana što ne mogu blokirati šut protivnika, od presudne su važnosti u

115

napadu, gde njihova pokretljivost i mogućnost probijanja prema košu omogućuje ekipi

nekoliko laganih koševa po utakmici.

METODIKA SPORTA DECE MLAĐEG ŠKOLSKOG DOBA

Kada se košarka organizuje sa decom mlađeg školskog doba, onda se pravila mogu

menjati, tj. prilagoditi njihovom dobu. Tako se košarkaška igra može izvoditi loptom koja je

manja i lakša. Igra će trajati kraće , npr. 2x5 minuta. U igri može učestvovati i više od pet

igrača u jednoj ekipi. Tu igru prati nastavnik, a postignuti koševi se mogu brojati kao jedan.

ZAKLJUČAK

Košarka se igra na igralištu 26x14 m.

Košarku igraju dve ekipe sastavljene od po pet igrača. Cilj je da se lopta ubaci u

protivnički koš. Lopta se može hvatati, dodavati, bacati, odbijati, kotrljati ili voditi uz

poštovanje ograničenja predviđena pravilima igre.

Košarka se pretežno igra u dvoranama, najmanje visine tavanice sedam metara.

Svaka ekipa se sastoji od 12 igrača, a jedan od njih je kapiten. Ekipe moraju nositi

brojeve od 4 do 15 na prednjoj i zadnjoj strani dresa. Pre utakmice trener daje zapisničaru

imena i brojeve koji će odigrati utakmicu.

Utakmicu vode prvi i drugi sudija, a pomažu im zapisničar, merilac vremena i

merilac 30 sekundi.

Pogodak je postignut kada živa lopta uđe odozdo u koš i ostane u mreži ili prođe

kroz nju. Pogodak iz igre vredi 2 poena, a iz slobodnih bacanja 1 poen. Ako je pogodak

postignut izvan linije 6, 25 m, važi 3 poena.

Pobednik je ekipa koja za vreme igra postigne veći broj poena.

Pri nerešenom rezultatu igra se nastavlja za jedan ili više produžetaka od po 5 minuta,

dok se ne dobije pobednik.

Literatura

Rodić, N. (1999.): Metodika sportskih aktivnosti, Sombor: Učiteljski fakultet.

116

www.wikipedia.org

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

KOŠARKA

117

- seminarski rad -

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Simo Prolić 11/01/060

Mentor:

Prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

ISTORIJA KOŠARKE

Početkom decembra 1891. Dzejms Nejsmit, kanadski lekar u Univerzitetu Mekgil i

profesor fizičkog vaspitanja na Koledzu Springfild, osmislio je novu igru na zatvorenom

terenu koja bi služila za održavanje kondicije učenika tokom dugih zima. Odbacio je mnoge

predložene igre s objašnjenjem da su pregrube ili nepotpune, i na kraju je modifikovao dečju

igru Patka na kamenu, prilagodio je nekoliko sportova u jednu celinu i napisao je jednostavna

pravila. Koš je stavio na visinu od 3,05 metara. Taj koš se razlikovao od današnjeg po tome

što je imao čvrsto dno, dok današnji koševi imaju mrežicu koja propušta loptu. Dok su koševi

imali čvrsto dno, svaki put nakon postignutoga koša lopte su se morale izbijati iz koša.

Nejsmitova nova igra bila je vrlo slična rukometu koji je nastao otprilike u isto vreme kao i

košarka, krajem 19. veka.

Ženska košarka počela je 1894. kada je Senda Berenson, profesorka fizičkog

vaspitanja prilagodila Nejsmitova pravila ženama. Prva službena košarkaska utakmica

održana je 20. januara 1892. u dvorani Gimnazije Udruženja mladih hrišćana. Kasnije igra se

proširila na čitav SAD i Kanadu. Do 1896. godine postojale su i brojne ženske košarkaške

118

ekipe, no poprilično gruba pravila i brojna publika odvratila su košarku od primarnog cilja

Udruženja mladih hrišćana, igra koja pomaže studentima da ostanu u formi.

No, uprkos tome, pre Prvog svetskog rata uspostavili su se brojni amaterski savezi s

amaterskim klubovima, i to u SAD. Košarka se prvo igrala s fudbalskom loptom. Prve lopte

izrađene isključivo za košarku bile su smeđe, što je bila uobičajena boja sve do pedesetih 20.

veka kada je Pol Toni Hinkl,u potrazi za loptom koja je bila uočljivija, u upotrebu uveo

narandzastu loptu, koja je i danas standardna. Vođenje ili odbacivanje lopte od podloge

(engleski: dribling) , nije bilo predviđeno prvim pravilima. Predviđeno je bilo samo dodavanje

lopte između saigrača odbacivanjem lopte od podloge.

Dodavanje lopte bio je prvi primer kretanja lopte. Vođenje je postepeno naslo put do

košarke i postao dozvoljen, međutim, nije se previše koristio zbog nepravilnog oblika

tadašnjih lopti i njihovog nepravilnog odskoka. Tek je sredinom pedesetih vođenje postalo

popularna metoda baratanja loptom, sto je bilo uslovljeno poboljšanjem njenih svojstava za

što je zaslužan Pol Toni Hinkl. Košarka, netbol, odbojka i lakros jedini su sportovi s loptom

izmišljeni od strane država Severne Amerike. Druge igre poput bejzbola i kanadskog fudbala

izmislili su Evropljani, Azijci ili Afrikanci.

Na slici je univerzitetski tim sa

profesorom Nejsmitom u gornjem desnom uglu .

PRAVILA U KOŠARCI

Košarka se igra na igralištu 28×15m (sl. 1). Dimenzije konstrukcije koša prikazane su na slici

2. Sve linije na igralištu i tabli su širine 5 cm.

119

slika br. 1

Košarku igraju dve ekipe sastavljene od po pet igrača. Cilj je da se lopta ubaci u

protivnički koš. Lopta se može hvatati, dodavati, bacati, odbijati, kotrljati ili voditi uz

poštovanje ograničenja predviđena pravilima igre. Košarka se igra pretežno u dvoranama,

najmanje visine tavanice sedam metara. Svaka ekipa se sastoji od 12 igrača, a jedan od njih je

kapiten. Ekipe moraju nositi brojeve od 4 do 15 na prednjoj i zadnjoj strani dresa. Pre

utakmice trener daje zapisničaru imena i brojeve igrača koji će odigrati utakmicu. Utakmicu

vode prvi i drugi sudija, a pomažu im zapisničar, merilac vremena i merilac 30 sekundi. Prvi

sudija pregleda i proverava sve uređaje. Ne dozvoljava igračima da nose predmete koji mogu

povrediti druge. On na početku utakmice podbacuje loptu, odlučuje da li pogodak važi kada

se odluke razlikuju. Ima pravo da izrekne kaznu gubljenja utakmice. Pregleda zapisnik,

odobrava završetak utakmice. Odlučuje o svemu sto nije predviđeno pravilima. Sudije zvižde

svaki put kada je potrebno da se donese odluka, osim posle pogotka, dosuđuju prekršaje i

greške, odlučuju kada lopta postaje mrtva, daju loptu u igru, određuju prekid vremena,

dozvoljavaju zamenu igrača, uručuju loptu igračima za slobodna bacanja i za ubacivanje iz

auta, podbacuju loptu, menjaju mesta, ukoliko je pravilima predviđeno.

120

Pogodak je postignut kada živa lopta uđe odozgo u koš i ostane u mreži ili prođe

kroz nju. Pogodak iz igre vredi 2 poena, a iz slobodnog bacanja 1 poen. Ako je pogodak

postignut izvan linije 6,25 m, vazi 3 poena. Igrač koji napravi tešku nesportsku grešku može

biti odmah isključen. Igrač koji načini pet grešaka mora odmah napustiti igru. Pobednik je

ekipa koja za vreme igre postigne veći broj poena. Pri neresenom rezultatu igra se nastavlja za

jedan ili više produžetaka od po 5 minuta, dok se ne dobije pobednik. Pre prvog produžetka

ekipa se zrebanjem određuje, a na početku svakog sledećeg ekipe menjaju koševe. Odmor od

2 minuta daje se pre svakog produžetka, a lopta se

uvodi u igru podbacivanjem na centru. Ovo su pravila

koja važe za regularnu košarkasku igru. Kada se

košarka organizuje sa decom mlađeg školskog

doba, onda se ova pravila mogu menjati, prilagoditi

njihovom dobu. Tako se košarkaska igra može

izvoditi loptom koja je manja i lakša. Igra može

kraće trajati, npr. 2×5 minuta. U igri može

učestvovati i više od pet igrača u jednoj ekipi. Tu

igru prati nastavnik, a postignuti koševi se mogu

brojati kao jedan.

slika br. 2

3.

TEHNIKA IGRE

Budići da se košarka igra loptom, neophodno je ovladati tehnikom manipulisanja

njome, naučiti kako se prima (hvata), kako se dodaje, dribla, šutira itd.

Tehnike u košarci čine sledeći elementi:

- košarkaški stav,

- paralelni stav,

- dijagonalni stav,

- hvatanje i držanje lopte,

- pivotiranje,

121

- dodavanje jednom i dvema rukama,

- vođenje lopte u mestu,

- košarkaški korak (dvokorak),

- šut iz koraka, iz mesta i skok-šut.

1. Košarkaški stav

Noge su polusavijena u kolenima. Jedna noga je pola koraka isturena napred, ruke

takođe polusavijene i malo odmaknute od tela. Telo je nagnuto malo napred, a pogled je

usmeren napred.

2. Paralelni stav

Paralelni stav- stopala su paralelna, razmak između jednog i drugog stopala je

pribpližno jedan korak, noge su u kolenima blago savijena, kuk je povučen nazad, glava

podignuta, a ruke su savijene u laktovima.

3. Dijagonalni stav

Dijagonalni stav- kukovi i ramena nisu okrenuti u istom pravcu, stopala su okrenuta

u istu stranu, a razmak je kao i kod paralelnog stave, kolena su savijena kao i ruke u

laktovima.

4. Hvatanje i držanje lopte

Pri hvatanju lopte igrač mora agresivno da se kreće prema lopti, ako čeka –

protivniku se daje mogućnost da pre do nje dođe. Pri držanju, hvatanju i vođenju lopte igrač

mora da se štiti od protivnika, a loptu stalno mora držati dalje od odbrambenog igrača.

122

5. Pivotiranje

Košarkaška pravila ograničavaju kretanje igrača sa loptom. Igrač, kada stoji i drži

loptu, može pivotirati (okretati) loptu, pri čemu jednu nogu može podići i pomeriti na sve

strane bezbroj puta, dok druga noga, za to vreme, mora stalno biti na tlu. Pivotiranjem se

održava optimalna ravnoteža, štiti se lopta od protivnika i menja položaj prema odbrani.

Dobro pivotiranje omogućuje širi izbor akcija.

6. Dodavanje jednom i dvema rukama

Lopta se u košarci dodaje na više načina: obema rukama sa grudi, jednom rukom

pored ramena, dvema rukama odozdo, jednom rukom odozdo itd. Pri dodavanju lopte

posebnu pažnju treba obratiti na tehniku izbacivanja lopte. Izbacivanje se izvodi prstima,

pokretom šake, u pravcu u kojem želimo da je dodamo. Nakon što lopta preko prstiju, koji joj

daju pravac, napusti šake, ruke jedan trenutak ostaju ispružene.

7. Vođenje lopte u mestu i u kretanju

Pri savlađivanju tehnike vođenja lopte prvo se uči vođenje lopte u mestu. Pri vođenju

lopte u mestu zauzimamo košarkaški stav sa polusavijenim kolenima. Glava je podignuta da

bi se imao što bolji pregled igre. Kada se savlada tehnika vođenja lopte u mestu, prelazi se na

tehniku vođenja lopte u kretanju. Loptu treba uvek voditi rukom koja je dalje od protivnika,

stoga je nužno ovladati tehnikom vođenja lopte levom i desnom rukom. Pri vođenju lopte

uvek je treba štititi telom, naročito kada protivnik igra agresivnu odbranu.

8. Košarkaški korak (dvokorak)

U košarci pravila igre dozvoljavaju samo dva dodira noge sa tlom od momenta

primanja do momenta izbacivanja lopte. Pri vođenju i ponovnom hvatanju lopte igrač takođe

može da napravi još samo dva dodira noge sa tlom i potom da dodava ili šutira u koš. Zavisno

od noge kojom počinje “ulaz” na koš, razlikujemo “leve” i “desne” korake.

123

9. Šut

Pri savlađivanju tehnike šuta prvo se uči šutiranje iz mesta. Šut iz mesta izvodi se

jednom ili sa obe ruke (najčešće se koristi prilikom izvođenja slobodnih bacanja). U toku igre

koriste se: skok-šut, šut iz koraka direktno u koš ili odbijanjem od table i “polaganje” lopte u

koš.

Često se koristi i hurok-šut. Izvodi se tako što se lopta nosi sa strane tela i tako štiti

od protivnika, a šutira se preko glave jednom rukom. Najčešće ga izvode centri sa malog

rastojanja.

TAKTIKA I POZICIJE

Iako košarkaška pravila ni na jedan način ne određuju pozicije u košarci, one su se

razvile kao osnovni i preko potrebni deo košarke. Tokom prvih pet decenija razvoja košarke

koristila su se dva guarda, krila i centar. Od osamdesetih 20. veka u petorci koja nastupa na

terenu svaki igrač ima drugačiju ulogu:

124

playmaker (point guard, razigravač, jedinica): organizuje napad čitave ekipe

kontrolisanjem lopte i njenim pravilnim upućivanjem saigraču u prilici;

šuter (dvica, duja) : šuter je igrač koji puca prema košu najviše u utakmici i od kojeg

se očekuje uspešno izvršavanje tih šuteva, dok se u odbrani šuter brine za najboljeg

protivničkog pucača dalekometnih šuteva;

krilo (trica): krilo je zaduženo za ostvarivanje polena dalekometnim šutevima sa

krila ili probijanjem po krilu prema košu, dok se u odbrani krilo prvenstveno brine za

odbrambene skokove i oduzimanja lopti protivnicima, iako može ponekad igra i aktivniju

ulogu u odbrani;

krilni centar (mali centar, četvorka): igra napadački često leđima okrenut prema

košu zbog lakšeg primanja lopte od saigrača, dok se u od brani bori protiv protivničkog

krilnog centra(man to man odbrana) ili čuva koš, tj. smešten je ispod koša(u zonskoj odbrani);

centar (petica): koristi masu i visinu za zabijanje koševa u napadu, dok u odbrani

igra ispod koša s namerom zaustavljanja prodora protivnika prema košu;

Iznad opisana mesta i pozicije igrača su fleksibilni. Ponekad će ekipa koristiti napad

sa tri šutera, kod koje se krilni centar ili centar zamenjuju jednim šuterom. U igri se najviše na

svojim pozicijama izmenjuju plejmeker i šuter, pogotovo ako ti igrači imaju istančan osećaj

za vođenje igre i driblanje loptom. Dve su osnovne odbrane u košarci: zonska odbrana i čovek

na čoveka(man-to-man). Kod zonske svi igrači blokiraju bilo kojeg protivničkog igrača koji

pokuša probiti zonu(naime, odbrambeni igrači su raspoređeni oko reketa). U man-to-man

odbrani svaki igrač pazi igrača koji mu je unapred određen taktikom i strategijom trenera.

Naravno, postoje brojne varijacije i u odbranama. Napadačke strategije variraju više od

odbrambenih strategija. Uobičajena strategija u napadu je dodavanje lopte slobodnom igraču i

kretanje igrača bez lopte u poziciju za zabijanje koševa. Brzo kretanje napadačkog igrača koji

je bez lopte naziva se cut (sečenje). Dozvoljeni način da se protivnička odbrana onesposobi na

način da se telom zaštiti plejmeker napadačke ekipe je screen ili pick, što se u srpskom

jednostavno prevodi kao blok. Igrač koji telom blokira braniča ne sme se pomerati, jer u

protivnom ekipu koja napada gubi posed lopte. Čitava strategija se razvila iz bloka- pick and

roll – u kojem igrač radi blok i omogućava svom plejmekeru napredak prema protivničkom

košu. Ekipe imaju sačuvane strategije‚ koje se dogovaraju na treninzima, sve u svrhu

nepredvidljivosti poteza ekipe u napadu. Za odabiranje strategije najčešće je zadužen

plejmeker. Odbrambene i napadačke strategije i pozicije predmet su gotovo svakog tajm-auta

125

kojeg treneri uzimaju. Razlog za to je najčešće neefikasnost pojedine strategije i prelazak na

novu strategiju, za koju trener veruje da će doneti više uspeha u napadu ekipe.

ZAKLJUČAK

Trenutno je košarka jedno od najplaćenijih i najpopularniji sportova današnjice.

Sport kao sport, svaki od njih je izuzetan na svoj način i svaki sport razvija kod čoveka neke

sposobnosti, karakteristične za taj sport. Veliki motiv za “razorno” po čoveku, profesionalno

126

bavljenje sporta su pare. Jer profesionalni sport ne gleda čoveka kao čoveka. Košarka je lepa

kolektivna sportska igra i ona je preporučljiva kod mlađeg uzrasta dece pošto pospešuju

razvoj, a posebno na rast dece.

Literatura

Rodić, N. (1999): Metodika sportskih akrivnosti. Sombor: Učiteljski fakultet,

http://www.znanje.org/i/i24/04iv04/04iv04081116/stranice/osnovni%20kosarkaski%20stav.ht

m,

http://pedagoskapraksa.ucoz.com/_ld/0/66_METODIKA.pdf,

http://sh.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%A1arka#Pozicije_i_taktike.

Универзитет у Новом Саду Педагошки факултет у Сомбору

127

КОШАРКА - семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент: Ивана Дамјановић 11/01/047

Ментор: Проф. др Недељко Родић

Сомбор, 2011. УВОД

Кошарка је, због своје структуре, кретања и ситуација, једна од најсложенијих

спортских игара. Као колективну спортску активност, кошаркашку игру карактеришу

различити модалитети сарадње и супротстављања и веома брзо смањивање фаза игре.

128

Кошаркаши треба да буду оспособљени да подједнако успешно испуне задатке у

одбрани и нападу.

ИСТОРИЈАТ

Почетком децембра, канадски лекар Универзитету Мекгил и професор физичког

васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на затвореном терену која би

служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима. Одбацио је многе

предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на крају је

модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у једну

целину и написао је једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 метара. Тај

кош се разликовао од данашњег по томе што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви

имају мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након

постигнутога коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је

врло слична рукомету који је настао отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19.

века.

Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког

васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка

утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих

хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен.

Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket –

кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била

популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана.

Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и

бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика

одвр атила су кошар ку од пр имар ног циља Удружења младих хришћана, игре која

помаже студентима да остану у форми. Но, успркос томе, пре Првог светског рата

успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за

кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када је

129

Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео

наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било предвиђено

првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча

одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте.

Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутм, није се

превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног

одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом,

што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони

Хинкл.

ПРАВИЛА ИГРЕ И БОДОВАЊЕ

До поена се долази убацивањем лопте кроз обруч коша. Екипа која на крају утакмице

постигне више поена је победник. Кош постигнут унутар лука вреди 2 поена, иза лука

вреди 3 поена, а слободно бацање вреди 1 поен. Лоптом се управља њеним ударањем о

подлогу (вођење) или међусобним додавањем између саиграча. Телесни контакт који

омета играча у игри није дозвољен. Постоје строго одређена правила и начини на које

се лопта сме водити.

Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења,

као и позиције играча и нападачки и обрамбени механизам. Док се уобичајена

такмичарска кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима,

разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем

правила.

Утакмица се игра по четири чевртине од десет (међународна кошарка) или дванаест

минута (НБА). На факултетима се играју два полувремена од 20 минута, док већина

колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након две четвртине траје

петнаест минута, а одмор између две четвртине траје два минута. Ако је игра

неодлучена након четири четвртине игра се један продужетак од пет минута. Ако је

након једног продужетка утакмица и даље неодлучена, продужеци се настављају док се

не добије победник. Екипе мењају кошеве (стране) након одигране две четвртине. Сат

се помиче док је лопта у игри; кад је лопта изван граница или није у активној игри, сат

130

се зауставља. Управо због тога утакмице трају отприлике два сата, много више од

предвиђених 40 (међународна кошарка) или 48 минута (NBA).

На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови смеју имати

максимално седам замена. Замене се могу обављати неограничено, али само кад је сат

заустављен, тј. кад игра није активна. Екипе имају тренера, који најчешће развија

тактику и стратегију, и остало особље које такође активно учествује, ал изван терена

(доктори, помоћни тренери, статистичари).

И за жене и мушкарце дрес је исти. Стандардни дрес се састоји од доњег дела које у

данашње време досежу испод колена и мајице без рукава са јасно видљивим бројем

који нема нико други у екипи, који је одштампан и на прсима и леђима. Професионални

кошаркаши користе специјалну обућу са високим ђоном који осигуравају додатну

потпору петама. Осим броја, на мајицама се налазе и имена клуба, играча и спонзора.

Број тајм аутова на утакмици ограничен је најчешће на шест. Трају по не више од једне

минуте, осим ако није предвиђено да трају дуже због телевизијског преноса. Утакмицу

контролишу судије којих је на једној утакмици четири: главни судија, два помоћника и

један судија за столом, који води бр игу о броју постигнутих кошева, личним

грешкама играча, времену, стрелцима и времену напада.

ОПРЕМА, ТЕРЕН И ОКОЛИНА

Једина опрема која је преко потребна за одигравање кошаркашке утакмице су лопта и

равни правоугаони терен са кошевима на супротним крајевима терена. Кошарка на

такмичарском нивоу захтева више опреме као сат, таблу с резултатом, алтернативне

стрелице поседа, и оперативни систем на конструкцији коша са сиреном.

Регуларни кошаркашки терен за међународну кошарку има мере 28x15 метара, а у НБА

29x15 метара. Већина терена има паркет израђен од дрвета. Железни кош са таблом,

мр ежом и обр учом који виси 1 .2 метр а унутар терена по средини, са висином горњег

обруча од 3.05 метара. Ове мере скоро су идентичне у свим лигама на свету. Док

димензије терена или табле на кошу могу варирати без претераног учинка, врло је

важно да обруч буде на тачној висини од 3.05 метара. Чак и мало одстојање од

131

неколико центиметара, па чак и милиметара, може имати велики учинак на успешност

шутева.

Идеални услови за тренинг су ретки али треба да представљају циљ, јер околина може

да утиче на ментално стање играча. Терен на коме се одржава тренинг треба да има

изглед такмичарског. Семафори, слике појединих играча и целог тима, треба да красе

канцеларију и околину терена. Оно што може да побољша постојеће услове су: табла са

резултатима и рекордима, постери и слике кошаркаша, мајице, билтени, награде,

приредбе и др.

Табла резултата - на овој табли могу да се истакну резултати свих играча које су

остварили на тестовима. На тај начин, свако од њих може да се упореди са осталима

као и да види свој евентуални напредак.

Табла рекорда - Тренер може посебно да истакне табелу са именима и резултатима

оних који су постигли најбоље резултате у појединим тестовима (такмичењима):

“камиказа“, слободна бацања и др.

Слике изузетних играча - могу да се уоквире и окаче у клупске просторије. Постери

тимова који су победили на шампионатима(државним, Европским, Светским) могу

посебно да се истакну.

Опрема-која идентификује играча са тимом, може много да допринесе његовом моралу.

Билтени-могу да буду посвећени пропаганди кошарке и сарадњи чланова тима.

Специјалне награде - ако се не дају сувише често, помажу мотивацији играча.

Нпр.:Играчу који је највише напредовао, играчу који је постигао најбоље резултате,

награда за примерно понашање и залагање.

Посебне приредбе - игранке, излети, шетње кроз природу, стони тенис, рукомет или

тениски турнири, побољшавају морал и дух тима. Ако тренер, гледаоци, родитељи и

сви чланови тима показују одушевљење за рад, то ће највише да осигура добру

атмосферу у тиму и око њега.

ПОЗИЦИЈЕ ИГРАЧА

132

Развојем кошаркашке игре и тактике дошло је до кристализације кошаркашких

позиција. Пошто је у једном тренутку на паркету пет играча сваки од њих је у складу са

својим особинама задужен за поједине сегменте игре. Тако су се развиле позиције

плејмејкер, бек, крило, крилни центар и центар.

МЕТОДЕ ОБУЧАВАЊА

У методе обучавања спадају: Метода живе речи, очигледности и практичног вежбања.

Основне методе практичног вежбања у обучавању техничко-тактичких елемената

(моторних навика), одноsно формирања условних аутоматизама код кошаркаша су:

синтетичка, аналитичка и комбинована.

Синтетичка метода обуке - Ова метода практичног вежбања у обучавању је

најприроднији начин формирања моторних аутоматизама. Њеном применом настоји се

да жељени елемент буде савладан у целини. Већина моторних навика, као што су нпр.

hодање, трчање и бацање, научени су путем ове методе. Методу целине користе они

који сами уче кошарку. Синтетичка метода обуке одликује се следећим добрим

карактеристикама: Што се њеном применом покрети понављају одговарајућим

редоследом, па су тиме природнији и разумљивији за кошаркаше који се обучавају; што

се не нарушава општа структура и ритам целине моторног акта; што играч може да

разуме, не само основни механизам целог покрета, већ и везу и међузависност

појединих саставних делова елемента.

Аналитичка метода обуке - Овом методом се обучава мотор ни акт по деловима

(фазама). Након поделе, свако његов део се засебно учи и усваја. На крају се повезују

научени делови и изводи елемент у целини. Аналитичка метода омогућава савладавање

и усавршавање тежих делова сложене и тешке моторне навике; олакшава разумевање

структуре сложеног и тешког елемента; помоћу ње може да се објасни начин извођења

и важност појединих компоненти сложенијег елемента.

Комбинована метода обуке - Представља примену синтетичке и аналитичке методе.

Примењује се тако што се са синтетичког извођења прелази на аналитичко, па се онда

поново прелази на синтетичко извођење елемента. Када се промењује комбинована

метода обучавања, треба да се: да дефиниција тј. опис елемента и упознавање са

његовом применом у игри; покаже у целини уз објашњење важности и начина извођења

133

појединих саставних делова елемента; увежбава елемент у почетку као целина;

увежбају његови поједини саставни делови; на крају се учи и усавршава елемент у

целини уз могућност ( ако постоји потреба) повременог враћања на аналитичку методу.

ТЕХНИЧКО-ТАКТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ КОШАРКЕ

ТЕХНИКА - од грчке речи техни, вештина, механичка спретност, вичност, умешност.

Под техником кошарке се подразумева низ специфичних ставова, положаја, радњи и

кретања који су неопходни за одвијање ове спортске игре. Усвајање правилне технике,

поставља се као први услов којим се одерђује могућност постизања потенцијалних

врхунских достигнућа.

ТЕХНИЧКО-ТАКТИЧКИ ЕЛЕМЕНТ - Кошарка обилује великим бројем елемената.

„Технички“ значи да се елемент изводи рационално, без сувишних кретњи.

„Тактички“ значи да се елемент примењује у условима утакмице, тј. у односу на

ситуацију у игри. Елементи који се примењују у нападу су нпр: шут, додавање, вођење,

дриблинг, финтирање, блокаде, демаркирање итд.

АКЦИОНА ЦЕЛИНА - Представља скуп техничко-тактичких елемената који играч

примењује од тренутка када је дошао у посед лопте, до момента када лопта више није у

његовом поседу. Она може да се примењује у циљу реализације (завршава се шутом) и

организације напада (завршава се додавањем).

ЛИНИЈА ПРОДОРА - је замишљена линија која повезује играча у поседу лопте и кош

на који напада.

ЛИНИЈА ДОДАВАЊА - је замишљена линија која повезује играча у поседу лопте и

саиграча.

ВОЂЕЊЕ - је активност кошаркаша у поседу лопте који се, док њоме манипулше,

креће најкраћом путањом тј. линијом продора и брзином приближно максималној, ка

противничком кошу. При вођењу се лопта налази испред играча.

ДРИБЛИНГ - представља активност кошаркаша који манипулише лоптом, крећући се

више хоризонтално по терену (паралелно са чеоном линијом) јер се играч одбране

налази на његовој линији продора. При томе је принуђен да, у циљу заштите лопте,

134

буде окренут леђима у односу на смер кретања, да мења смер и руку којом дрибла и да

користи финте у циљу стицања предности над играчем одбране.

ПРОДОР - је, у ширем смислу, свако кретање играча у поседу лопте ка кошу који

напада. Међутим, у ужем смислу (за разлику од вођења), играч при кретању по линиј

продора најчешће користи двокорак након којег упућује лопту ка кошу.

БЛОК И ЕКРАН - Оно што тренери називају блокадом, у службеним правилима игре

(ФИБА), назива се екран, а блокирање се назива неправилно постављање екрана. Екран

је врста блока у којем играч, који га поставља у поседу лопте, леђима окренут играчу

одбране, након чега уручује лопту саиграчу са циљем, да он његов положај искористи

за шут.

СКОК У НАПАДУ И У ОДБРАНИ - Када се лопта одбија од коша није ни у чијем

поседу, па не постоји ни дефинисана фаза игре (одбране или напада). Кошаркаш прима

лопту у кретању када се креће континуирано, тј. нема промене у ритму и брзини

кретања.

ДЕМАРКИРАЊЕ - користи играч који покушава да се ослободи свог директног

противника („чувара“) у циљу пријема лопте. При чему користи промену темпа, правца

и смера кретања (а најчешће њихову комбинацију).

ПИВОТ - је термин који у кошарци има двоструко значење. Користи се за означавање

играча на позицији центра који се поставља леђима кошу, нешто изван и са стране

рекета. Пивот може да представља и кошаркашки елемент, при којем играч може да

начини више корака, под условом да не одвоји стајну, тј. пивот ногу од подлоге.

ПОСТ - је играч на позицији центра (најчешће), који се поставља леђима кошу, у

близини линије слободног бацања.

МЕТОДИКА РАДА СА ДЕЦОМ

Узраст од 6 до 7 година

У узрасту од 6 до 7 година код деце треба вежбати и развити сензорно-перцептивне

способности, моторне обрасце и држање као и моторне способности кроз игру са телом,

135

мањим реквизитима и већом опремом. Што је више покрета и кретања то ће се моторне

вештине детета више развити. Деца морају да дођу до сопствених открића уз помоћ

тренера. У овом узрасту свакако треба избегавати аналитичко учење основних

кошаркашких вештина већ уместо тога треба радити на моторним обрасцима у облику

игре: трчање; скакање; бацање и хватање лопте итд.

Узраст од 8 до 9 година

• У овом узрасту потребно је наставити са вежбањем и развојем основних

моторних образаца(увежбавање техника) како би се ти основни моторни

обрасци постепено трансформисали у конкретне моторне способности кроз

тренинг и развој општих моторних способности ( нарочито способност

координације, покретљивост зглобова као и физичка кондиција). Деца морају да

се игр ају док др иблају, додају, шутир ају лопту и игр ају одбр ану; све ове

активности тренер треба да им престави у општем облику, почевши од правила

игре мини баскета. Међутим, пре него што им анализира „правила игре“ мини

баскета, важно је да деца буду у стању да схвате следеће:

• Покрете које могу да изводе у простору и времену.

• Простор који је предвиђен за игру.

• Шта морају да раде када играју напад.

• Шта морају да раде када играју одбрану.

• Правила игре.

Узраст од 10 до 12 година

У овом узрасту наставља се рад на вежбању и развоју моторних способности;

увежбавају се основне кошаркашке вештине а исправке постају све више аналитичке по

природи. У овој фази је још важније да се почне са општим ситуацијама (1:1, 2:2, 3:3)

пре него што се пређе на аналитички рад, а затим се врати на опште ситуације. Ипак, у

овој фази са играчима не смеју додељивати посебне улоге, покрети и кретање не треба

још увек да буду строго технички, игра мора да се одвија у слободној форми а

концепција игре (у нападу и одбрани) коју објасни тренер у почетку треба да буде

једноставна. Као коначни циљ у ово м узр асту је да деца мо гу да игр ају 5 :5 на мало

организованији начин.

136

ЗАКЉУЧАК

„Пут ка победи лежи у вештом руковођењу околностима, тако да оне буду неповољне

по противника. На путу ка победи, преузимање иницијативе је најважнија ствар“.

Литература:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%

B0

Павле Рубин- Кошарка-ТАКТИКА, Нови Сад 2004

Павле Рубин-Кошарка-МЕТОДИКА И ТЕХНИКА, Нови Сад, 2004

FIBA(Federation international de basketball)

Medjunarodna kosarkaska federacija, KOSARKA ZA MLADE IGRACE: Jose Maria Buceta,

Maurizio Mondoni, Aleksandar Avakumovic, Laszlo Kilik