Embed Size (px)
Citation preview
ii
iii
iv
v
Izrazi zahvalnosti Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, izglede i ekonomske politike u šest
zemalja Jugoistočne Evrope na Zapadnom Balkanu: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj
Gori i Srbiji. Redovni izveštaj o Zapadnom Balkanu dolazi posle Redovnog ekonomskog izveštaja o Jugoistočnoj
Evropi.
Izveštaj izrađuju dva puta godišnje ekonomisti Svetske banke angažovani u zemljama Zapadnog Balkana. Autori su: Ekaterina Vostroknutova i Marko Hernandez, rukovodioci radne grupe; Agim Demukaj, David Michael Gould, Sandra Hlivnjak, Johanna Jaeger, Alena Kantarovich, Edit Kikoni, Sanja Madžarević-Šujster, Sean Lothrop, Darjan Milutinović, Olasupo Olusi, Lazar Šestović, Hilda Shijaku, Bojan Shimbov, Michelle Tejada i Cevdet Cagdas Unal. Anne Grant je pomogla u pripremi za štampanje, a Budy Wirasmo i Artem Kolesnikov u dizajniranju izveštaja. Pomoć timu pružili su i Valentina Martinović, Nejme Kotere, Pegi Ylli, Samra Bajramović, Ivana Bojić, Enkelejda Karaj, Hermina Vukovic Tasić, Jasminka Sopova, Boba Vukoslavović, Dragana Varezić i Mismake Galatis. Za distribuciju izveštaja, eksternu komunikaciju i odnose sa medijima nadležan je Tim za eksternu komunikaciju koji čine Lundrim Aliu, Anita Božinovska, Paul A. Clare, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Elena Karaban, Artem Kolesnikov, Andrew Kircher, Vesna Kostić, John Mackedon, Mirjana Popović i Sanja Tanić. Tim se zahvaljuje Ellen Goldstein (direktorka za Zapadni Balkan); John Panzer (direktor, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog upravljanja); Gallina A. Vincelette (menadžer, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog upravljanja); i menadžment timu zemalja Zapadnog Balkana za smernice koje su dali u pripremi ovog izveštaja. Tim je takođe zahvalan za komentare prethodnih nacrta izveštaja dobijenim od ministarstava finansija i centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana. Ovaj i prethodni izveštaji RER mogu se naći na: www.worldbank.org/eca/seerer/
vi
Izjava o odricanju od odgovornosti
Ovaj izveštaj izradilo je osoblje Međunarodne banke za obnovu i razvoj/Svetske banke. Nalazi, tumačenja i
zaključci izneseni u izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Odbora izvršnih direktora Svetske banke i
vlada koje oni zastupaju. Svetska banka ne garantuje pouzdanost podataka sadržanih u izveštaju. Granice,
boje, denominacije i druge informacije prikazane na bilo kojoj od mapa u izveštaju ne podrazumevaju
neophodno stav Svetske banke u pogledu pravnog statusa bilo koje teritorije ili odobravanje i prihvatanje
takvih granica.
Izjava o autorskim pravima
Materijal u ovom izveštaju je predmet autorskih prava. Kopiranje i prenošenje ovog izveštaja u celini i njegovih
delova bez dozvole može predstavljati kršenje zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj/Svetska banka
podstiče distribuciju svojih izveštaja i najčešće odmah daje odobrenje za reprodukovanje delova izveštaja. Da
biste dobili dozvolu za fotokopiranje ili štampanje bilo kojeg dela ovog izveštaja, molimo da uputite zahtev sa
potpunim informacijama na sledeću adresu: Copiright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers,
MA 01923, USA, telefon 978-750-8400, faks 978-750-4470, http://www.copyright.com/ Sva ostala pitanja u
vezi sa pravima i licencama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti na: the Office of the Publisher, The
World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, faks 202-522-2422, e-mail:
vii
ZAPADNI BALKAN REDOVNI EKONOMSKI IZVEŠTAJ
br. 11, proleće 2017.
Sadržaj
1. Pregled ........................................................................................................................................................ 11
2. Različite dinamike rasta u zemljama Zapadnog Balkana ............................................................................ 13
3. Više radnih mesta i niske cene pomažu smanjenju siromaštva ................................................................. 15
4. Reforme su pomogle rast izvoza ................................................................................................................ 16
5. Različiti putevi fiskalne politike .................................................................................................................. 18
6. Bolji kvalitet aktive pomaže pokretanje kreditnog rasta ............................................................................ 23
7. Održavanje reformskog zamajca je od suštinskog značaja ........................................................................ 25
8. Pod lupom: Fiskalna pravila na Zapadnom Balkanu ................................................................................... 30
viii
ix
Ključni nalazi iz Redovnog ekonomskog izveštaja o Zapadnom
Balkanu br. 11
1. Privrede Zapadnog Balkana beleže brži rast u 2016. nego u 2015: veći rast u Srbiji i Albaniji i stabilan rast u Bosni i Hercegovini, kompenzovali su slabiju ekspanziju u Crnoj Gori i BJR Makedoniji i blago usporavanje rasta na Kosovu.
2. Ubrzavanje ekonomskog rasta dovelo je do otvaranja novih radnih mesta: i dok nezaposlenost ostaje
visoka, sve zemlje Zapadnog Balkana izuzev Crne Gore smanjile su nezaposlenost. Rast zaposlenosti bi je najveći u Albaniji i Srbiji, od 8,5 odnosno 7,2 procenta tokom 2016.
3. Spoljni deficit smanjen je u Srbiji i zemljama kao što je BJR Makedonija, sa značajnijom proizvodnom bazom i reformama usmerenim na privatni sektor. Nasuprot tome, spoljni deficit povećan je u Crnoj Gori i u Albaniji, gde veliki infrastrukturni projekti podržavaju rast, ali s njim povezana ekspanzija uvoza kapitalnih dobara kombinovana sa niskim cenama robe podstiče spoljni disbalans.
4. Javni dug je stabilizovan u Srbiji i Albaniji, zemljama koje nastavljaju da sprovode fiskalnu konsolidaciju. U drugim, osetan rast prihoda u 2016. bio je delimično umanjen diskretnim porastom tekuće potrošnje. Posebno, povećana potrošnja preti fiskalnoj stabilnosti u nekim zemljama, naročito u Crnoj Gori.
5. Srednjoročni ekonomski izgledi za zapadni Balkan su pozitivni, ali je situacija podložna rizicima koji dolaze od spoljnih i unutrašnjih (uključujući političke) faktora. Održavanje i podržavanje rasta zahtevaće kontinuirane napore u pravcu smanjenja fiskalnih disbalansa i odlučne implementacije strukturnih reformi.
x
11
1. Pregled
Snažan oporavak proizvodnje u Srbiji i Albaniji doveli su do ekonomskog rasta u regionu Zapadnog Balkana u 2016. Ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana (ZB6)1 pokazuje dva različita obrasca rasta. S jedne strane, ekonomije Srbije i Albanije, koje čine oko 56 procenata BDP-a u regionu, zabeležile su stabilno ubrzanje rasta budući da su napori za održivom fiskalnom konsolidacijom i strukturne reforme olakšale oporavak u oblasti potrošnje i privatnih investicija, a povoljno poslovno okruženje pomoglo je da se poveća izvoz. S druge strane, rast je usporen na Kosovu, BJR Makedoniji i Crnoj Gori. Istovremeno, uz relativno sporiji napredak strukturnih reformi, Bosna i Hercegovina (BiH), druga po veličini ekonomija u regionu, stabilno raste, uz niske uvozne cene koja podržavaju rast potrošnje.
Više radnih mesta i niže cene pomažu u smanjivanju siromaštva, mada je nezaposlenost i dalje visoka. Procenjeno je da je između 2013. i 2016. prosečna stopa siromaštva u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji smanjena za blizu 2 procentna poena.2 Time je oko 240.000 ljudi izašlo iz siromaštva. Takođe je procenjeno da je u 2016. siromaštvo smanjeno u svih 6 zemalja
Zapadnog Balkana izuzev u Bosni i Hercegovini, za koju se s obzirom na mali pad stope zaposlenosti smatra da je stagnirala. Rast je omogućio otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti u svim zemljama izuzev Crne Gore, u kojoj je nezaposlenost povećana nakon što je zemlja uvela doživotnu naknadu majkama sa troje i više dece, što je podstaklo žene da napuste posao. Porast zapošljavanja bio je najviši u Albaniji i Srbiji, i u procentima iznosio 8,5 odnosno 7,2 u 2016. Albanija je radila na tome da smanji neformalni sektor, a u Srbiji je zaposlenost porasla zahvaljujući oživljavanju proizvodnje i dobroj poljoprivrednoj sezoni. Zaposlenost je porasla i na Kosovu. Manji pomaci u zapošljavanju zabeleženi su i u BJR Makedoniji i u Crnoj Gori.
U 2016, spoljni deficit smanjen je kod proizvođača-izvoznika koji su sprovodili reforme „povoljne za poslovanje“. Srbija beleži snažan rast izvoza u različitim oblastima, zahvaljujući nedavnom prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u proizvodnju. Slično tome, Bosna i Hercegovina i BJR Makedonija nastavljaju da ubiraju koristi iz niskih cena nafte i rastuće spoljne tražnje, mada u BJR Makedoniji znatan obim uvoza smanjuje pozitivni efekat rastućeg izvoza. Ove zemlje imale su najmanji spoljni deficit u regionu u 2016.—manje od 4 procenta BDP-a. Nasuprot tome, povećanje uvoza koji je povezan sa investicijama u kombinaciji sa niskim cenama robe povećali su spoljni deficit izvoznika među ZB6. Uprkos postepenom oporavku potražnje robe iz zemalja Zapadnog Balkana u EU, niske cene proizvoda smanjile su zaradu od izvoza u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori, a velike infrastrukturne investicije i dalje zahtevaju obiman uvoz kapitalnih dobara, što je povećalo deficit tekućeg računa na preko 12 procenata BDP-a. Povećanje spoljnog deficita u Crnoj Gori na skoro 20 procenata BDP-a dodatno pojačava njenu osetljivost.
Albanija i Srbija su učvrstile svoje fiskalne pozicije konsolidovanjem potrošnje i poboljšanjem upravljanja državnim preduzećima; istovremeno, neoprezna tekuća potrošnja u Crnoj Gori, Kosovu i BJR Makedoniji delimično je neutralisala nedavno povećanje prihoda. U 2016. fiskalni deficit je
1 Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija. 2 Siromaštvo procenjeno kao procenat stanovništva koje živi sa manje od 5 USD dnevno izraženo paritetom kupovne moći za 2005, što je standardizovani regionalni standard.
Tabela 1.1. Pozitivni izgledi rasta (realni rast BDP-a, procenat)
2015. 2016e 2017f 2018f
Albanija 2,6 3,2 3,5 3,5
Bosna i Hercegovina 3,0 2,8 3,2 3,7
Kosovo 4,1 3,6 3,9 4,2
BRJ Makedonija 3,8 2,4 2,8 3,3
Crna Gora 3,4 2,1 3,3 3,0
Srbija 0,8 2,8 3,0 3,5
Zapadni Balkan 2,2 2,8 3,2 3,6
Izvori: Podaci iz centralnih banaka i državnih zavoda za statistiku; procene i projekcije zaposlenih Svetske banke.
12
smanjen u svim zemljama Zapadnog Balkana izuzev Bosne i Hercegovine. Način, međutim na koji je smanjivan fiskalni deficit varirao je u zavisnosti od zemlje, uz udaljavanja u izvesnoj meri od kapitalnih izdataka orijentisanih na povećanje rasta ka tekućoj potrošnji niže produktivnosti. U Albaniji i Srbiji su povećanje prihoda i smanjenje tekuće potrošnje doprineli smanjenju fiskalnog deficita. Prihodi su povećani i na Kosovu i u Crnoj Gori, ali nedavne izmene propisa znatno su povećale cenu njihovih netargetiranih programa naknade. Pored toga, došlo je do podbačaja u izvršenju budžeta za kapitalne investicije i učešće tekuće potrošnje je povećano. Prihodi BJR Makedonije smanjeni su kao udeo u BDP-u i ukupna potrošnja je smanjena s obzirom da je ekonomija osetila efekte teške političke krize. Iz tih razloga, iako je fiskalni deficit smanjen u 2016. u BJR Makedoniji (na 2,6 procenata) i Crnoj Gori (na 3,9 procenta), i ostao nizak na Kosovu (1,3 procenta), struktura njihove potrošnje okrenula se ka manje produktivnim i stabilnim oblastima.
Nastavak fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi je neophodan za stabilizovanje dužničke dinamike u svim zemljama Zapadnog Balkana. Iako je nedavno nekoliko zemalja uspelo da stabilizuje i čak smanji svoja dužnička opterećenja, izdaci za plate, penzije i socijalna davanja i dalje opterećuju budžete na Zapadnom Balkanu. Posebno su nedavne zakonske izmene u Crnoj Gori povećale godišnje izdatke za ovakve budžetske stavke za 3,8 procenta BDP-a. Procenjeno je da će na Kosovu novi program za nadoknade za veterane koštati oko 0,7 procenata BDP-a godišnje. U BJR Makedoniji su penzije, koje su rasle u poslednjih pet godina, dostigle 9 procenata BDP-a u 2016. Restrukturiranje javnih komunalnih preduzeća je takođe ključno za smanjenje fiskalnih obaveza i poboljšanje konkurentnosti. Više pažnje treba posvetiti stvaranju efikasne javne uprave, jačanju upravljanja i vladavini prava, kao i poboljšanju kvaliteta i pravednosti javnih službi kao što su zdravstvo i obrazovanje. Stvaranje podsticaja i prilika za bolje rezultate predstavlja srž reforme javne uprave.
Iako su izgledi regionalnog razvoja pozitivni, oni ipak ostaju osetljivi na rizike i uspeh zavisi od toga da li zemlje mogu da se preorijentišu u pravcu održivijeg modela rasta. Predviđeno je da se regionalni rast poveća sa 2,8 procenta u 2016. na 3,2 procenta u 2017. s nastavkom oporavka domaća potražnja. Iako se očekuje da fiskalno upravljanje u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini i dalje bude oprezno, predviđa se da će ekspanzivne fiskalne politike na Kosovu, u BJR Makedoniji i Crnoj Gori dovesti do povećanja regionalnog deficita. Spoljni deficit će takođe rasti u poslednje tri navedene zemlje, povećavajući već visoke spoljne osetljivosti u Crnoj Gori i na Kosovu. Rastuća nesigurnost sugeriše da će spoljni rizici nastaviti da komplikuju perspektive rasta, među kojima su i brža normalizacija monetarne politike SAD i aprecijacija deviznog kursa USD ukoliko SAD usvoji protecionističke politike, moguće usporavanje ekonomija EU i promenljivost u dinamikama cena robe. Istovremeno, političke tenzije, predstojeći izbori i otpor određenih interesnih grupa u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana mogao bi da uspori napredak u fiskalnoj konsolidaciji i strukturnim reformama, što bi podrivalo poverenje investitora.
Nastavak strukturnih reformi pomogao je Srbiji da poveća izvoz, posebno industrijskih proizvoda. Stalni reformski napori u Srbiji i, takođe, u Albaniji, pomažu privlačenje privatnih investicija i — u Srbiji—imaju koristi od oporavka izvozne tražnje. Javni dug je stabilizovan u obe zemlje prvi put od početka globalne finansijske krize, i uz otvaranje novih radnih mesta i široko zasnovano povećanje rasta prihoda domaćinstva rast potrošnje u manjoj meri zavisi od javnih transfera.
Ponovno uspostavljanje ravnoteže rasta teče sporije u ostalim zemljama Zapadnog Balkana, što ukazuje na potrebu da one ubrzaju proces strukturnih reformi kako bi podstakle privatne investicije i izvoz. Uz smanjene mogućnosti finansiranja, ove zemlje se bore da izgrade kredibilitet svojih politika— problem ilustrovan smanjenjem ocene kreditnog rejtinga za BJR Makedoniju i Crnu Goru. Stoga u svim zemljama povećani rizici ukazuju na potrebu strukturnih reformi da bi se pojačala početna preorijentacija sa domaćih na spoljne izvore rasta i veće oslanjanje na investicije. Ako treba da se prekine ciklus sporog rasta i masivnog emigriranja mladih, potrebno je konsolidovati koristi od otvaranja novih radnih mesta.
13
2. Različite dinamike rasta u zemljama Zapadnog Balkana Ekonomski rast u regionu Zapadnog Balkana je ubrzan, sa znatnim ubrzanjem u Srbiji kompenzovanim sporijim rastom u BJR Makedoniji i Crnoj Gori.3 Snažniji rast proizvodnje ostvarila je Srbija, najveća ekonomija od šest zemalja regiona (ZB6), koja čini oko 41 procenat BDP-a ZB6, u najvećoj meri je doprineo regionalnom rastu (Slika 2.1). Posle recesije u 2014. i neznatnog rasta od 0,8 procenta u 2015, srpska ekonomija je ostvarila rast od 2,8 procenta u 2016—najveći od 2008. Oporavak je bio solidan u Albaniji, s porastom stope rasta od 2,6 procenata u 2015. na 3,2 procenta u 2016. U ostalim zemljama Zapadnog Balkana, rast je usporen u 2016, ali neznatno i sa pozicije boljih rezultata u Bosni i Hercegovini (BiH), na 2,8 procenata, i na Kosovu na 3,6 procenata. Nasuprot tome, politička nesigurnost opstruirala je rast u BJR Makedoniji, koji je sa 3,8 procenata u 2015. pao na 2,4 procenata. U Crnoj Gori je rast takođe usporen i sa 3,4 procenta smanjen je na 2,1 procenat, jer prihodi od turizma nisu mogli da kompenzuju oštar pad u industrijskoj proizvodnji i rudarstvu, s obzirom da su industrije aluminijuma i boksita nastavile da se bore.
Slika 2.1. Iako je rast u regionu bio impresivan,
razlike između zemalja su izražene
Izvor: Podaci Centralne banke i nacionalnog zavoda za statistiku; procene zaposlenih u Svetskoj
banci za 2016.
Velika potrošnja poduprla je pozitivne rezultate rasta u 2016 (Slika 1.2). Potrošnja domaćinstava profitirala je od veće zaposlenosti, niskih cena potrošačke robe i, u nekim zemljama, relaksiranije politike ograničavanja zarada i zapošljavanja prouzrokovane sprovođenjem fiskalne konsolidacije. Ovo se posebno odnosilo na Srbiju, gde je nakon tri godine negativnog ili zanemarljivog uticaja potrošnja doprinela sa 36 procenata rastu BDP-a u 2016.
3 Podaci za 2016. su procena zaposlenih Svetske banke.
3.6
3.2
2.8
2.8
2.4
2.1
2.8
1.9
-2
-1
0
1
2
3
4
5
K O S A L B B I H S R B M K D M N E W B 6 E U 2 8
2014 2015 2016eProcenat
14
Slika 2.2. Doprinos investicija rastu oslabio je u 2016.
(Dekompozicija realnog rasta BDP-, procenat)
2015. 2016.
Izvor: Centralne banke i nacionalni zavodi za statistiku, procene zaposlenih u Svetskoj banci.
Investicije nastavljaju da podstiču rast, izuzev u BJR Makedoniji, ali je njihov doprinos ublažen. U Albaniji su investicije bile primarni izvor rasta u 2016, generisanog uglavnom izgradnjom Trans-jadranskog gasovoda i hidroelektrane na reci Devoll. U Crnoj Gori, investicije imaju i dalje veliku ulogu, posebno u energetskom sektoru, uprkos kašnjenja u dobijanju građevinske dozvole za autoput Bar-Boljare. Na Kosovu je rast investicija opao od 2015, ali je ostao snažan zahvaljujući javnim i rastućim domaćim privatnim investicijama. U Bosni i Hercegovini su kašnjenja u projektima javne infrastrukture smanjila obim u kome su investicije doprinosile rastu. U Srbiji su kako javne tako i privatne investicije, uključujući strane direktne investicije u proizvodnji i građevinarstvu, podržale snažan rast investicija. U BJR Makedoniji je došlo do pada investicija i posledično smanjenog rasta uprkos znatnim javnim investicijama u puteve, odražavajući efekte produžene političke krize na ekonomiju.4 Minimalni neto izvoz uticao je negativno na regionalni rast budući da je povećan trgovinski deficit u Crnoj Gori i na Kosovu daleko premašio pozitivne izvozne rezultate Srbije i Bosne i Hercegovine. Neto izvoz imao je negativan uticaj na rast u 2016. u svim zemljama Zapadnog Balkana izuzev u Bosni i Herzegovini i Srbiji. U Srbiji je rastući izvoz industrijskih proizvoda ponovo podstakao rast. U Albaniji, Crnoj Gori i Kosovu uvoz opreme i materijala za infrastrukturne radove je znatno povećan, dok je rast izvoza bio slab.
4 U BJR Makedoniji su prevremeni parlamentarni izbori prvobitno zakazani za april 2016, a zatim za jun, konačno održani u decembru. Nakon decembarskih izbora, bio je pokušaj da se formira koaliciona vlada, ali u trenutku objavljivanja ovog izveštaja, to se još nije dogodilo.
-4
-2
0
2
4
6
KOS ALB BIH SRB MNE MKD
Consumption Investment
Net exports Real GDP growth (%)
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
KOS ALB BIH SRB MKD MNE
Consumption Investment Net exports Real GDP growth (%)
15
3. Više radnih mesta i niske cene pomažu smanjenju
siromaštva Iako je situacija na tržištu rada još uvek problematična, rast je doneo nova radna mesta na Zapadnom Balkanu. Rast zaposlenosti ubrzan je u mnogim zemljama, što je povećalo stopu zapošljavanja sa 2 procenta u junu 2015. na 4,5 procenta u junu 2016 (Slika 3.1). Do septembra 2016, Albanija je zabeležila najveći rast zaposlenosti od 8,5 procenata, a ne zaostaje mnogo ni Srbija sa 7,2 procenta, što u proseku iznosi skoro 6 procenata prosečnog rasta zaposlenosti na Zapadnom Balkanu tokom cele 2016. Albanija je uložila napor da smanji neformalni sektor, a u Srbiji je došlo do oporavka proizvodnje i dobre poljoprivredne sezone, što je generisalo ekspanziju neformalnog zapošljavanja. Rast su zabeležile i BJR Makedonija i Crna Gora, ali u mnogo manjoj meri. U Bosni i Hercegovini nedavno započete reforme tržišta rada treba tek da daju značajnije uticaj na veće zapošljavanje koje je palo za 2,6 procenta u odnosu na jun 2016. Smanjenje nezaposlenosti zavisilo je od skorašnjih reformskih napora svake zemlje i aktivnih politika tržišta rada. Nezaposlenost je smanjena u skoro svim zemljama: u Srbiji, BJR Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji nezaposlenost je smanjena za više od 2 procentna poena.5 Ovo je ostvareno uprkos povećanom učešću radne snage u Srbiji i Albaniji. U BJR Makedoniji, manja nezaposlenost potpomognuta je fiskalno podržanim aktivnim politikama tržišta rada i donekle zapošljavanjem u privatnom sektoru, posebno u građevinarstvu. Na Kosovu je takođe otvoren znatan broj novih radnih mesta u 2016.6 Crna Gora je jedina zemlja gde se nezaposlenost povećala, a nakon uvođenja doživotne naknade majkama sa troje i više dece, što ih je podstaklo da prestanu da rade. Uprkos nedavnim pozitivnim kretanjima u regionu, nezaposlenost ostaje visoka. Ona je u proseku iznosila oko 20 procenata u 2016, u rasponu od 13 procenata radne snage u Srbiji do skoro 33 procenata na Kosovu.7 Više od 70 procenata ove populacije čine dugoročno nezaposleni (Slika 3.2). Stopa nezaposlenosti mladih je oko dva puta veća od one u radno sposobnom stanovništvu, što će se odraziti na buduće stvaranje dohotka. Uprkos većem rastu i većoj zaposlenosti, inflacija je ostala niska ili negativna—realna korist za budžet domaćinstava. Niske uvozne cene, posebno potrošačke robe, ograničile su pritisak cena, mada je bilo nekih skokova krajem godine. Uprkos povećanom prosečnom regionalnom rastu, procenjuje se da je inflacija na Zapadnom Balkanu smanjena sa 0,6 procenta u 2015. na 0,1 procenat u 2016. U Albaniji i Srbiji inflacija je takođe bila niska, nešto iznad 1 procenta. Istovremeno, deflacija je opstala u Bosni i Hercegovini, BJR Makedoniji i Crnoj Gori, uprkos impresivnom rastu privatne potrošnje, dok se na Kosovu tek odnedavno kreće u pozitivnom smeru. Niske ili smanjene međunarodne cene donele su dobrobit domaćinstvima, posebno onim siromašnim. U Bosni i Hercegovini, na primer, pad cena potrošačke robe dao je mali zamah realnim prihodima—u novembru je nominalna neto prosečna zarada povećana za 2,5 procenta u odnosu na prethodnu godinu. Krajem 2016, inflacija je počela da raste u nekoliko zemalja, na primer, dostigla je 0,5 procenta u Crnoj Gori u poslednjem kvartalu 2016. i nastavila se početkom 2017.
5 Na osnovu najnovijih dostupnih podataka za 2016. u odnosu na isti period prethodnu godinu: decembar za Srbiju i Albaniju, septembar za BJR Makedoniju i Crnu Goru i jun za Bosnu i Hercegovinu. 6 Kvartalni podaci bili su dostupni po prvi put u 2016. [Nedostatak takvih podataka za 2015 čini direktno poređenje nemogućim, ali ova informacija sugeriše da je u 2016. došlo do znatnog povećanja zaposlenosti.] 7 2015. broj je korišćen za Kosovo.
16
Slika 3.1. Povećanje zaposlenosti varira u
zavisnosti od zemlje
(indeks zaposlenosti, K2 2008=100)
Slika 3.2. Nezaposlenost ostaje generalno visoka
(stopa nezaposlenosti, procenat)
Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene
zaposlenih u Svetskoj banci. Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene
zaposlenih u Svetskoj banci.
Nedavno otvorena radna mesta, pad nezaposlenosti i niske cene pomogle su da se smanji siromaštvo. Procenjuje se da je prosečna stopa siromaštva u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji smanjena za blizu 2 procentna poena između 2013. i 2016.8 Procena je i da se 240.000 ljudi izvuklo iz siromaštva, prema regionalno standardu za poređenje to je manje od 5 USD dnevno izraženo paritetom kupovne moći za 2005. Procena je da je u 2016. siromaštvo smanjeno u svim zemljama Zapadnog Balkana, izuzev Bosne i Hercegovine gde je došlo do stagnacije. Da bi se ovo poboljšanje održalo, veće mogućnosti zapošljavanja i veći deo prihoda koji dolazi od zarada zaposlenih biće neophodni za građane zemalja Zapadnog Balkana, kao što se dešava u drugim zemljama sa srednjim prihodom. Očekuje se da siromaštvo u regionu nastavi da se smanjuje, mada će i taj put varirati od zemlje do zemlje; biće sporiji u Bosni i Hercegovini, Kosovu i BJR Makedoniji. Brzina kojom se siromaštvo smanjuje zavisi od nacionalnog obrasca ekonomskog rasta, poboljšanja tržišta rada i od toga koliko ljudi je blizu granice siromaštva. Ozbiljni rizici po rast, problemi sa fiskalnom konsolidacijom, visoka stopa nezaposlenosti i neaktivnosti, kao i izloženost prirodnim katastrofama nastaviće da povećavaju osetljivost.
4. Reforme su pomogle rast izvoza Povećanje deficita tekućeg računa čini ekonomije ZB6 ranjivim (Slike 4.1 i 4.2). Deficit tekućeg računa u regionu povećan je sa 6,2 procenta BDP-a u 2015. na procenjenih 6,6 procenta u 2016, a za 2017. je projektovano 7 procenata. Za Albaniju, glavni problemi su veći trgovinski deficit i smanjene novčane doznake. U BJR Makedoniji, iako je trgovinski deficit smanjen, smanjenje privatnih transfera i znatna repatrijacija profita povećali su deficit tekućeg računa. Smanjeni prilivi prihoda, uključujući doznake, objašnjavaju uzrok rastućeg spoljnog deficita na Kosovu. U Crnoj Gori, rastući uvoz vezan za izgradnju nadmašio je izvoz, što je dovelo do trgovinskog deficita od 44,9 procenata BDP-a i spoljnog deficita od 19,2 procenata. Nasuprot tome, zadovoljavajući izvoz industrijskih proizvoda i bilans usluga u Srbiji, izvoz usluga na Kosovu i u Albaniji pomogli su ovim zemljama da kompenzuju povećanje regionalnog deficita tekućeg računa.
8 Regionalni prosek ne uključuje Kosovo i Bosnu i Hercegovinu zbog teškoća u obračunavanju PKM agregata blagostanja.
70
85
100
115
130
Jun
-08
Dec
-08
Jun
-09
Dec
-09
Jun
-10
Dec
-10
Jun
-11
Dec
-11
Jun
-12
Dec
-12
Jun
-13
Dec
-13
Jun
-14
Dec
-14
Jun
-15
Dec
-15
Jun
-16
ALB BIH MKD
MNE SRB WB6
0
5
10
15
20
25
30
35
KOS BIH MKD MNE SRB ALB
Unemployment rate (2016)
Unemployment rate (2015)
Procenat
17
Slika 4.1: Kako su Srbija i Bosna i Hercegovina
smanjile spoljne deficite, povećali su se
debalansi njihovih suseda…
Slika 4.2: …podstaknuti prevashodno
trgovinskim deficitom
(Bilans tekućeg računa, procenat BDP-a) (Doprinos promenama u deficitu tekućeg
računa, 2016, procenat BDP-a)
`
Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za
statistiku; procene zaposlenih u Svetskoj banci.
Izvor: Podaci centralnih banaka i nacionalnih zavoda za
statistiku; procene zaposlenih u Svetskoj banci.
Napomena: Kategodija “drugo” uglavnom se odnosi na
repatrijaciju profita.
Rast izvoza nastavio je da smanjuje spoljnu ravnotežu Srbije, ali trgovinski deficit je povećan i to posebno u Crnoj Gori i Albaniji. U Albaniji i na Kosovu ovo povećanje je primarno izazvano robom, s dodatnim pogoršanjem zbog povećanog uvoza kako su se domaća tražnja i investicije stabilizovali. U Crnoj Gori je došlo do pada i proizvodnje i izvoza robe, a rastući turistički sektor nije bio u stanju da to u potpunosti kompenzuje. Na Kosovu dijaspora i dalje održava spoljni bilans kroz izvoz usluga, novčane doznake i SDI, ali trgovinski bilans odveo ga je u deficit u 2016. S druge strane, izvoznici i dalje imaju korist od niskih cena robe i većeg rasta od očekivanog u EU. Srbija takođe profitira od reformi koje su orijentisane na privatni sektor poslednjih godina i koje su pokrenule široko zasnovan izvoz (u velikoj meri potpomognut SDI), uključujući modernizovanu proceduru izdavanja građevinskih dozvola, poboljšani katastar, pojednostavljenu poresku administraciju i reformu njene javne uprave i državnih preduzeća. Izvoz dobara i usluga u Bosni i Hercegovini takođe je profitirao od povećanja spoljne tražnje. Iako još uvek koristi benefite iz prošlih reformi, U BJR Makedoniji veliki uvoz robe smanjio je pozitivne efekte rastućeg izvoza, koje ne može da kompenzuje zbog negativnih efekata produžene političke neizvesnosti. Iako su regionalne SDI u 2016. smanjene u odnosu na izuzetno snažan zamah u 2015, u većini zemalja Zapadnog Balkana one i dalje finansiraju više od polovine spoljnog deficita i glavni su izvor spoljnog finansiranja regiona. Na prosečnih 3,7 procenta BDP-a u 2016, SDI su pale sa svog maksimuma od 4,2 procenta u 2015, što je više u skladu sa ukupnim učinkom u prošlosti (Slika 4,3). Na Kosovu je pad bio rezultat zasićenosti u dijaspori potražnjom stranih direktnih investicija, prevashodno u nekretninama, i povećanja investicionog portfolija. U Crnoj Gori su neto SDI smanjene sa 17 procenata BDP-a u 2015. na 10 procenata u 2016, uglavnom zbog velikog odliva dividendi iz telekomunikacione industrije; ona trenutno finansira samo polovinu velikog i rastućeg deficita tekućeg računa. Neto SDI i dalje su više nego dovoljne za finansiranje celokupnog spoljnog deficita BJR Makedonije i Srbije i u rasponu od 25 do 60 procenata u ostatku regiona. U BJR Makedoniji, iako su ukupne investicije pale u 2016, SDI rastu uprkos teškoj političkoj situaciji zato što su koncentrisane u slobodnim ekonomskim zonama i podstaknute tokovima koji nisu zasnovani na dugovima (Slika 4,4). Smanjivanje investicionog portfolija
-25
-20
-15
-10
-5
0
2012 2013 2014 2015 2016
ALB BIH KOS
MKD MNE SRB
WB6
Procenat BDP-a
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
MNE ALB KOS MKD BIH SRBGoods exports Goods importsNet services exports RemittancesOthers Change in CA Deficit
Procenat BDP-a
18
(Slika 4.3) odražava uglavnom restrukturiranje dugavanja i otplata u Srbiji i Albaniji, deo njihovih strategija za fiskalnu konsolidaciju.
Slika 4.3: Smanjivanje SDI u odnosu na posebno
uspešnu 2015.
Figure 4.4: Priliv SDI značajno je opao u Crnoj
Gori, a samo je ublažen u ostatku regiona
(Kretanje po kvartalima, u milionima EUR) (Neto SDI u odnosu na BDP, procenat)
Izvor: Podaci iz centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku; procene zaposlenih u Svetskoj banci.
5. Različiti putevi fiskalne politike Zemlje koje su sprovele snažnu fiskalnu konsolidaciju imale su znatno manji fiskalni deficit, dok su ostale oslabile svoje fiskalne pozicije. Prosečni fiskalni deficit u regionu smanjen je sa 3,5 procenata BDP-a u 2015. na 2 procenta u 2016. Albanija i Srbija su znatno smanjile svoje fiskalne deficite, kao što je učinila i Crna Gora, iako je zbog kašnjenja kapitalnih investicija tekuća potrošnja znatno porasla (Slika 5.1). U Srbiji je deficit pao sa 3,7 procenta BDP-a na 1,4 procenta, a u Albaniji sa 4,6 procenata na 2,2 procenta. Deficit je smanjen i u BJR Makedoniji, sa 3,5 procenta BDP-a na 2,6 procenta, ostao je nizak u Bosni i Hercegovini, gde se procenjuje na manje od 1 procenta BDP-a i na Kosovu 1,3 procenta. Iako je privremeno pao sa 7,9 procenta BDP-a na 3,9 procenta zbog kašnjenja u izgradnji autoputa Bar-Boljare, u Crnoj Gori deficit i dalje ugrožava srednjoročnu fiskalnu održivost.
-2,000
-1,000
0
1,000
2,000
3,000
4,000
5,000
Mar
-13
Jun
-13
Sep
-13
Dec
-13
Mar
-14
Jun
-14
Sep
-14
Dec
-14
Mar
-15
Jun
-15
Sep
-15
Dec
-15
Mar
-16
Jun
-16
Sep
-16
FDI inflows
Portfolio investment inflows
Other investment inflows
-10
-5
0
5
10
15
MNE ALB SRB KOS MKD BIH WB6Net FDI to GDP 2016 (%)
2015-16 change in net FDI to GDP (pps)
19
Slika 5.1. Fiskalni deficit Crne Gore ostaje visok, dok kontinuirani napori za konsolidaciju dalje smanjuju fiskalni deficit u Albaniji i Srbiji (Fiskalni deficit po zemljama, 2014-16, procenat
BDP-a)
Slika 5.2. U mnogim zemljama su povećanje prihoda i smanjenje potrošnje potpomogli
smanjenje fiskalnog deficita (Doprinos promenama fiskalnog deficita, 2016,
procenat % BDP-a)
Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; i procene zaposlenih Svetske banke. Porast prihoda podržao je fiskalni balans u celom regionu. Prosečni udeo prihoda u BDP-u na Zapadnom Balkanu povećan je sa 34,8 procenata regionalnog BDP-a u 2015. na 35,8 procenata u 2016, sa velikim povećanjima zabeleženim u Crnoj Gori (3,5 procentnih poena BDP-a) i Srbiji (2 procentna poena). Indirektni porezi doprineli su tako što su oporavljena potrošnja i rastući uvoz povećali prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV). Reforme akciza takođe su pomogle s obzirom da su povećani porezi na alkohol, duvan, gorivo, bezalkoholna pića i struju, budući da vlada nastavlja da ove cene približava EU standardima. Crna Gora i Srbija ostvarile su jednokratnu dobit u neoporezivim prihodima u 2016. od dozvola za 4G mrežu. Reforme državnih preduzeća donele su dugoročnu fiskalnu dobit Albaniji i Srbiji (vidi Polje 5.1).9 Povećani su napori i u naplati poreza. U 2016. Crna Gora je naplatila oko 20 miliona EUR (0,5 procenata BDP-a) neizmirenih poreskih obaveza i usvojila je jednokratni program restrukturiranja koji omogućava kredibilnim kompanijama da izmire svoje poreske docnje bez obračunatih zateznih kamata. Albanija je sprovela više poreskih revizija i nametnula veće kazne za firme u neformalnom sektoru. Uprkos boljoj mobilizaciji prihoda, neefikasnost u naplati poreza i široko rasprostranjene poreske olakšice i izuzeća za strance predstavljaju i dalje najveći problem. Smanjenje oslobađanja od poreza vratio bi izgubljene prihode u budžet u većini zemalja Zapadnog Balkana.
Polje 5.1. Albanija: Rešavanje problema potencijalnih obaveze u energetskom sektoru
Elektroenergetski sektor u Albaniji je dugo bio izvor fiskalnog disbalansa. Budući da su gubici na
distributivnoj mreži visoki a cene struje niže od troškova proizvodnje, državno elektroenergetsko preduzeće
(KESh: Korporata Elektroenergjitike Shqiptare) je u više navrata tražilo budžetsku podršku u vidu garancija za
uvoz struje i injekcije za potrebe obezbeđivanja likvidnosti. Do 2013, KESh je imao garantovano prekoračenje
od 274 miliona USD, ili oko 2,5 procenta BDP-a.* Niska stopa naplate od domaćinstava, preduzeća i javnih
institucija pogoršala je finansijsku situaciju državne kompanije za prenos električne energije (OShEE: Operatori
i Shpërndarjes së Energjisë Elektrike); njihov nepokriveni deficit povećan je na 550 miliona u 2014.
9 Vlasti u Srbiji ubrzavaju proces restrukturiranja državni preduzeća, jačajući regulatorni i institucionalni okvir za državna preduzeća, i usvajajući nove aranžmane za monitoring i transparentnost, posebno novi Zakon o javim preduzećima usvojen u februaru 2016. Budući da su državna preduzeća značajan izvor zapošljavanja u Srbiji, Vlada takođe preduzima mere za ublažavanje efekta reformskog programa na socijalnu situaciju i na tržište rada.
-2
0
2
4
6
8
10
MNE MKD ALB SRB KOS BIH WB6
2014 2015 2016eProcenat BDP-a
-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
3
4
MN
E
ALB
SRB
MK
D
KO
S
BIH
WB
6
Expenditure
Revenue
Change in fiscal deficit
Procenat BDP-a
20
Veliki finansijski disbalansi elekroenergetskih državnih preduzeća pretnja su albanskoj fiskalnoj stabilnosti
i apsorbuju rastući deo njihovih resursa. Od 2014, vlada sprovodi program (a) investiranja u mala energetska
postrojenja; (b) smanjenja gubitaka u distributivnoj mreži; (c) povećanja tarifa do nivoa povraćaja troškova; i
(d) otvaranja albanskog elektroenergetskog tržišta za regionalnu konkurentnost. Formirana je
međuministarska radna grupa sa zadatkom da isključi nelegalna priključenja na mrežu, a povećano je i
kažnjavanje krađe struje. U periodu 2014–15 vlada je takođe izmirila znatnu sumu sopstvenih docnji
energetskom sektoru. Ove mere dovele su do povećanja stope ukupne naplate sa 78 procenata u 2013. na 86
procenata u 2016, i smanjila gubitke u distributivnoj mreži OShEE-a sa 45 na 28 procnata po kWh. Naplata
dugova za potrošenu energiju povećana je za 10 procenata u istom periodu. Iako su potrebni dalji napori za
smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži, Albanija preduzima značajne korake u pravom smeru.
Vlasti su nastavile u istom smeru usvajajući Plan finansijsog oporavka energetskog sektora, donoseći novi
Zakon o energetskom sektoru, reformišući upravljanje u KESh-u i OShEE-u i revidirajući investicione
prioritete sektora. Novi Zakon o energetskom sektoru (april 2015) ograničio je tarife ispod cene koštanja na
male potrošače i zamenio veleprodajnog javnog dobavljača mehanizmom zasnovanim na tržištu za mala
nezavisna energetska postrojenja i tarifne potrošače, uključujući privatne koncesije. Osam velikih kupaca je
sada ovlašćeno da kupuju električnu energiju na otvorenom tržištu, a OShEE više nije u obavezi da ih snabdeva
subvencionisanom energijom. Uloga KESh-a kao veleprodajnog javnog dobavljača i kao i rezervnog
snabdevača okončana je u julu 2016, a OShEE je postao odgovoran za obezbeđivanje konzistentnog
snabdevanja energijom za potrošače koji imaju pravo na povlašćene tarife.
Ove reforme postepeno obnavljaju finansijsku stabilnost energetskog sektora i smanjuju potencijalne
obaveze. Državne garancije smanjene su sa 0,5 procenata BDP-a u 2014. na nulu u 2016. KESh sprovodi veliki
program restrukturiranja s ciljem usklađivanja sa Trećim energetskim paketom EU. Pristup međunarodnim
finansijskim institucijama omogućio je KESh-u da zameni skupe kratkoročne komercijalne zajmove
dugoročnim koncesionalnim zajmovima.** U julu 2016. vlasti su usvojile kako novi model za regulaciju
energetskog tržišta tako i plan za postepeno ukidanje regulisanih cena i omogućavanje svim učesnicima na
tržištu da slobodno trguju energijom. Međutim, da bi se do kraja sprovela reforma i liberalizacija potrebno je
56 novih ili izmenjenih i dopunjenih zakona koji će se pozabaviti svim segmentima elektroenergetskog sektora,
u čemu se sporo napreduje. Bilo bi važno ubrzati uspostavljanje organizovanog tržišta za trgovinu električnom
energijom, napredovati u reformama za deregulaciju cena i ojačati korporativno upravljanje u sektoru.
* Dodatne potencijalne obaveze proistekle iz spornog preuzimanja privatnog operatera procenjuju se na 2-2,5 procenta
BDP-a.
** Kamata na dug KESh-a smanjen je sa 6,6 procenta un 2013. na 3,9 procenta u 2016.
Izvor: Svetska banka
Većina zemalja smanjila je rast potrošnje, ali to smanjenje uglavnom proizlazi iz kapitalnih investicija. Najveća smanjenja troškova su u Crnoj Gori (3,7 procentna poena BDP-a), Albaniji (2 procentna poena), BJR Makedoniji (1,7 procentnih poena), i Srbiji (0,3 procentna poena). U Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori, podbačaj u izvršenju kapitalnog budžeta generisao je konsolidaciju, budući da su kreatori politika kasnili sa infrastrukturnim i drugim investicijama (Slika 5.3). U Crnoj Gori, iako su odloženi infrastrukturni planovi privremeno redukovali kapitalne izdatke za 3,7 procenta BDP-a, imajući u vidu posvećenost zemlje izvršenju velikih infrastrukturnih projekata u oblasti transporta i energetike, njihov eventualni početak mogao bi povećati fiskalni deficit. U BJR Makedoniji, kašnjenje u izvršenju projekata zbog produženog izbornog ciklusa redukovalo je kapitalne izdatke na najniži nivo od 2006. Slično tome, na Kosovu je kapitalni budžet dosegao samo oko 87 procenta od planiranog, što je pomoglo smanjenju deficita.
21
Slika 5.3. Podbačaj u izvršenju kapitalnog budžeta smanjio je izdatke…
(Doprinos promenama u javnoj potrošnji, 2016, procenat BDP-a)
Slika 5.4. … ali izdaci za plate u javnom sektoru i socijalne programe ostaju visoki
(Procenjena javna potrošnja, 2016, procenat BDP-a)
Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva finansija; procene zaposlenih Svetske banke. Dva različita trenda u tekućoj potrošnji podstiču razlike u sprovođenju politika. Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija racionalizovale su tekuću potrošnju tokom prethodne tri godine smanjenjem plata u javnom sektoru i penzija i neefikasne isplate socijalnih davanja (Albanija takođe smanjuje subvencije za struju). S druge strane, netargetirana tekuća potrošnja povećana je u Crnoj Gori, Kosovu i BJR Makedoniji: U Crnoj Gori je nova regulativa povećala godišnje izdatke za socijalna davanja za oko 2 procenta BDP-a, na plate oko 1,4 procenta i na penzije oko 0,4 procenta. Procenjeno je da će na Kosovu novi program naknada za veterane povećati izdatke za oko 0,7 procenata BDP-a godišnje. U BJR Makedoniji penzije su rasle poslednjih pet godina i dostigle 30 procenata ukupnih vladinih izdataka u 2016. Iako je deficit smanjen u 2016, fiskalna konsolidacija ostaje prioritet, sa naglaskom na preorijentaciju ka javnoj potrošnji usmerenoj na rast. Sa 22,8 procenta BDP-a, izdaci za plate u javnom sektoru i socijalna davanja su još uvek znatna na Zapadnom Balkanu, ostavljajući malo prostora za javne investicije (Slika Slika 5.4). Ubrzanje rasta zavisiće od boljeg balansiranje između kapitalnih i tekućih izdataka: stroža kontrola fonda zarada i bolje targetiranje socijalnih davanja oslobodilo bi resurse za investiranje i prioritetnu infrastrukturu, stvorilo veće mogućnosti na tržištu rada za targetirane grupe, izgradnju ljudskog kapitala, obezbeđenje kvalitetnih javnih usluga i zaštitu siromašnih i ugroženih domaćinstava od efekata fiskalne konsolidacije. Brži rast i manji deficit u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini pomogao je da se stabilizuje bazični javni i javno garantovanu dug prvi put od početka globalne finansijske krize. U ove tri zemlje, javni i javno garantovani dug pao je između 0,4–1,9 procentna poena BDP-a u 2016, preokrećući trend rasta koji je počeo 2009 (Slika 5.5). Rast i fiskalna disciplina pomažu Srbiji i Albaniji da se izbore sa istorijski visokim nivoom duga. Spoljni javni i javno garantovani dug takođe su smanjeni u zemljama koje su odlučile da smanje otplate duga i poboljšaju strukturu tokom fiskalne konsolidacije (Slika 5.6). Sveukupno, prosečan javni i javno garantovani dug u regionu stabilizovan je na 54,6 procenata BDP-a u 2016, što je dvostruko više u odnosu na 2008. Visok fiskalni deficit i državne garancije udružene sa infrastrukturnim projektima doveli su do povećanja na Kosovu i u BJR Makedoniji.
-6
-4
-2
0
2
4
BIH KOS SRB MKD MNE ALB WB6
Wage bill Social benefits
Capital Expenditures Total expenditures
Doprinos promeni, u procentima BDP-a
0
10
20
30
40
50
60
MNE BIH SRB MKD ALB KOS WB6
Wage bill
Social benefits
Capital Expenditures
Total expenditures
Procenat BDP-a
22
Slika 5.5. Odnos duga prema BDP-u počeo je da se stabilizuje u Srbiji, Albaniji i Bosni i
Hercegovini… (Javni i javno garantovani dug, procenat BDP-a)
Figure 5.6: … a spoljni javni i javno garantovani
dug je smanjen u zemljama koje sprovode
fiskalnu konsolidaciju
(Procenat)
Izvori: Nacionalni zavodi za statistiku i ministarstva
finansija; procene zaposlenih Svetske banke.
Izvor: Haver.
Odgovor finansijskog tržišta: kreditni rejting zemlje popravlja se u Srbiji i Albaniji, a pogoršava se u BJR Makedoniji i Crnoj Gori. Kolebljivost finansijskog tržišta je posebna briga za ove zemlje zato što one imaju pristup međunarodnim finansijskim tržištima i podležu redovnoj proceni kreditnog rejtinga.10 Odluka Crne Gore 2016. da poveća tekuće izdatke i implementira program velikih javnih investicija, uprkos znatnom javnom i spoljnom dugu zemlje, naterao je Standard and Poor’s (S&P) da izda negativan izveštaj o kreditnom rejtingu u maju 2016 (Tabela 5.1). Veći troškovi preko potrebnih sredstava finansiranja povećali su već visoke rizike povezane sa neobezbeđenim i visokim procentom komercijalnih zajmova—Crna Gora već troši 2,4 procenta svog BDP-a na plaćanje kamata.11 I dok su BJR Makedoniji kredibilna monetarna i makroprudencijalne politike omogućile da održi svoj kreditni rejting, u februaru 2017. Fitch agencija za kreditni rejting dala je negativnu prognozu prouzrokovanu političkom nesigurnošću. Nasuprot njima, kreditni rejting je poboljšan u Albaniji i Srbiji, uglavnom na osnovu uspeha u fiskalnoj konsolidaciji. Kreditni rejting Albanije porastao je od B (negativan) u 2013. na B+ (stabilan) u februaru 2017. U 2016. Agencija za ocenu kreditnu rejtinga Moody povećala je kreditni rejting Srbje sa “B1” na “Ba3”, usklađujući ga sa rejtinzima drugih agencija. Srbija sada ima mnogo niže kamatne marže od svojih suseda sa sličnim rejtingom, što njene obveznice čini privlačnim za investitore (Slika 5.7). U Bosni i Hercegovini, kreditni rejting agencija Moody i S&P nije se menjao 2016. i početkom 2017, sa stabilnim izgledima.
10 Nema kreditnog rejtinga za Kosovo. 11 Crna Gora se oslanja na spoljno zaduživanje kod Kine za finansiranje svog velikog infrastrukturnog programa. Dok je ova preorijentacija na eksterno finansiranje smanjila prosečne kamatne stope i produžila prosečno vreme dospeća, rastući udeo zajmova denomiranih u USD u nacionalnom profilu duga u regionu je povećao devizni kurs i rizike refinansiranja.
77.174.0 72.7
47.741.5
14.6
54.6
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
MNE SRB ALB MKD BIH KOS WB6
2016 2007 2015Procenat BDP-a
-2
0
2
4
-50
0
50
100
150
200
MKD SRB KOS MNE ALB BIH WB6
External PPG debt (percent of GDP)
Change in total PPG external debt (percent, rhs)
23
Tabela 5.1. Kreditni rejting zemalja osetljiv je
na posvećenost vlade prudencijalnoj fiskalnoj
politici
1. (Rejting kreditnog rizika zemlje)
Slika 5.7. Srbija ima niže kamatne marže nego
njeni susedi sa sličnim kreditnim rejtingom
Dec. 2014.
Dec. 2015.
Dec. 2016.
Feb. 2017.
ALB B B B+ B+
(Stabilan)
BiH B B B B
(Stabilan)
MKD
BB- BB- BB- BB-
(Stabilan)
CG B+ B+ B+ B+
(Negativan)
SRB BB- BB- BB- BB-
(Pozitivan)
Izvor: Standard and Poor’s. Izvor: S&P kreditni rejting, Bloomberg, ministarstva
finansija i procene Svetske banke.Napomena: Marže za
swop kreditnog neizvršenja nisu dostupne za Crnu Goru
i BJR Makedoniju zato što njihove obveznice nisu
uvršćene na berzu. Za Crnu Goru, kamatne marže
prikazane ovde pokazuju dobit iz plasmana u 2016.
6. Bolji kvalitet aktive pomaže pokretanje kreditnog rasta Niska ili negativna inflacija dovela je do prilagođavanja monetarne politike i stimulisala je kreditni rast u Srbiji i Albaniji. U Srbiji je inflacija od 1,2 procenata u 2016. god uporno ispod ciljanog raspona, a poboljšanje makroekonomskog okruženja je dovelo do toga da je centralna banka smanjila ciljani raspon sa 4 ± 1,5 na 3 ± 1,5 procenata. U Albaniji je takođe inflacija bila ispod ciljanog raspona, ali u 2016. god sa ciljem postavljenim već na 3 ± 1 procenata, nikakve promene nisu pravljene, jer se očekivao veći rast i postepeno povećanje u iskorišćenosti kapaciteta. Centralna banka u BJR Makedoniji je smanjila kamatne stope krajem 2016. i početkom 2017. godine na 3,25 procenata, jer su pritisci na kurs i bazu depozita iz aprila i maja 2016. počeli da jenjavaju tokom druge polovine godine. Iako je kreditni rast bio pozitivan u većini zemalja ZB6, u poslednjih šest meseci je postao umeren (Slika 6.1). Na više od 10 procenata u 2016. god, kreditni rast na Kosovu je bio najveći u regionu, a poboljšani tržišni uslovi i niže kamatne stope nastavile su da podstiču privatnu tražnju. Kreditni rast je u Srbiji poboljšan u svim segmentima, takođe vođen uglavnom većom tražnjom domaćinstava. Rast kredita odobrenih privatnom sektoru je bio snažan u Albaniji – uzimajući u obzir otpis loših kredita, rast novih kredita je bio blizu 3 procenta. U BJR Makedoniji, međutim, iako je kreditiranje domaćinstava ostalo obimno, nesigurna politička klima je potisnula tražnju u korporativnom sektoru, tako da je celokupan kreditni rast značajno usporen. Pad tražnje u poslovnom sektoru je takođe odgovoran za usporavanje kreditnog rasta u Crnoj Gori na oko 1,3 procenata, dok je u Bosni i Hercegovini rast od oko 2 procenta na kraju godine odražavao olakšavanje kreditne ponude u segmentima malih i srednjih preduzeća (MSP) i potrošačkih kredita.12
12 European Investment Bank. CESEE Bank Lending Survey H2-2016, see at http://www.eib.org/attachments/efs/economics_cesee_bls_2016_h2_en.pdf.
24
Slika 6.1. Povećana ekonomska aktivnost podstiče potražnju privatnog sektora za kreditima
(Kreditni rast, u odnosu na isti period prethodne godine, tromesečni prosek, Dec 2009-Dec 2016,
procenti)
Izvor: Haver i nacionalne centralne banke.
Povećanje broja kredita u domaćoj valuti pomoglo je upravljanju valutnim rizikom u portfeljima privatnog sektora. U Albaniji su niže kamatne stope i usmereni kreditni standardi u poslovnim bankama stimulisali kreditiranje u domaćoj valuti, koje je do decembra 2016. god zabeležilo rast za više od 7 procenata, sa 4 procenta u 2015. U Albaniji i Srbiji je kreditiranje u stranoj valuti činilo 40–70 procenata od ukupnih plasmana, što je rizično za neobezbeđene zajmoprimce, ukoliko postoje kretanja u nominalnoj kamatnoj stopi. Postepeno poboljšanje kvaliteta active pomaže pokretanje kreditnog rasta, ali nivo nenaplativih kredita ostaje visok. Nenaplativi krediti opterećuju bilanse stanja banaka, podrivaju profit i ugrožavaju capital, zbog čega bankama postaje sve teže da podržavaju rast ekonomije kroz dostupnost većeg broja kredita. Kosovo ima najniži stepen nenaplativih kredita u region. Sa 11,5 procenata, visok regionalni prosek za NPL podstiču Albanija (18,3 procenata) i Srbija (17 procenata). Međutim, nedavno sprovedene reforme pomažu smanjenje broja NPL u značajnoj meri: uključujući odredbe za otpis NPL u BJR Makedoniji i Albaniji; Kosovo ima novi system naplate kolaterala; Entitet Bosne i Hercegovine, Republika Srpska, je usvojila novi zakon o stečaju; a Crna Gora sada ima zakon o dobrovoljnom finansijskoj restrukturiranju (Slika 6.2).
25
Slika 6.2. Broj nenaplativih kredita opada (NPL kao procenat ukupnog broja kredita)
Slika 6.3. Odnos adekvatnosti kapitala je dovoljan
(Procenat i procentni poeni)
Izvor: Nacionalne centralne banke. Izvor: Nacionalne centralne banke.
Banke na Zapadnom Balkanu su, u principu, dobro kapitalizovane i likvidne. Nedavni problem domaćih banaka obnovili su zabrinutost oko kvaliteta aktive i stabilnosti pojedinih banaka, posebno u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Smanjenje zaduženosti stranih banaka je podstaklo domaće depozite i smanjilo prosečan odnos kredita i depozita. Depoziti su najveći izvori finansiranja za banke, a u 2016. god su se kretali od 69,4 procenata ukupne passive (Albanija) do skoro 86 procenata (Kosovo). Prosečan odnos kredita i depozita je iznosio oko 88,5 procenata na kraju 2016. godine, što je pad sa 119 procenata iz 2008. Adekvatnost kapitala sistema je dostigla prosek od 17,1 procenata u četvrtom kvartalu 2016. god, što se smatra dovoljnim za apsorbovanje identifikovanih rizika (Slika 6.3).
7. Održavanje reformskog zamajca je od suštinskog
značaja Kratkoročni i srednjoročni izgledi za rast u region su pozitivni. Projekcije rasta su oprezno optimistične u kratkom roku u razvijenim ekonomijama i ekonomijama u razvoju. Regionalna stopa rasta je projektovana na prosek od 3,4 procenata u period 2017–18, sa jačanjem investicija i sve većim značajem neto izvoza, koji će predvoditi Srbija kao najveća ekonomija u region. Sa oporavkom ekonomske aktivnosti će se popraviti i ishodi na tržištu rada, a značajna potrošnja će i dalje biti glavni pokretač rasta. Predviđa se da će regionalna inflacija postepeno rasti, kako se domaća tražnja bude zahuktavala, globalne cene robe budu rasle, a inflacija kod trgovinskih partnera postepeno povećavala sa jačanjem njihove ekonomske aktivnosti i povećanjem globalnih kamatnih stopa.
0
5
10
15
20
25
30
ALB SRB BIH MNE MKD KOS
Dec-15 Dec-16 Peak since 2008 Pre-crisis level (end 2007)
Nenaplativi krediti (% ukupnih kredita)
-1.5
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
1.5
0
5
10
15
20
25
SRB KOS MNE BIH MKD ALB
Dec-14 Q3/Q4 2016
Odnos adekvatnosti kapitala
Promena procentnih poena
26
Tabela 7.1. Izgledi za pozitivan rast 2015 2016f 2017f 2018f
Realan rast BDP-a (procenat)
Albanija 2.6 3.2 3.5 3.5
Bosna i Hercegovina 3.0 2.8 3.2 3.7
Kosovo 4.1 3.6 3.9 4.2
BJR Makedonija 3.8 2.4 2.8 3.3
Crna Gora 3.4 2.1 3.3 3.0
Srbija 0.8 2.8 3.0 3.5 Zapadni Balkan 2.2 2.8 3.2 3.6
Izvori: Podaci centralnih banaka i nacionalnih statističkih zavoda; procene i projekcije zaposlenih Svetske banke.
Nakon značajne konsolidacije tokom protekle tri godine, projektovano je da će se prosečan fiskalni deficit u ZB6 povećati sa 2,2 procenata BDP-a u 2016. na 2,7 procenata u 2017. Ovaj prosek ponovo odražava dva veoma različita trenda: Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina će nastaviti fiskalnu konsolidaciju, dok će preostale zemlje nastaviti sa povećanjem deficit. Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija su budžetirale strukturne reforme u 2017. god kako bi rešile pitanje rigidnosti potrošnje i, za Albaniju, obuzdale rast docnji. Na Kosovu će nedavne izmene fiskalnih pravila omogućiti da deficit premaši svoj trenutni limit od 2 procenta BDP-a za potrebe finansiranja produktivnih investicija. U BJR Makedoniji projektovani budžetski deficit za 2017. god ukazuje na umereno povećanje deficit na 3,2 procenata BDP-a, sa stabilnim rashodima, ali uz veću tekuću potrošnju, posebno na penzije. Budžet za 2017. god u Crnoj Gori sadrži niz mera za povećanje prihoda i smanjenje potrošnje – što je dobrodošao razvoj događaja. Ipak, čak i kada se projekat izgradnje autoputa Bar – Boljare isključi iz analize, vraćanje javnih finansija na održivu srednjoročnu putanju će zahtevati dodatne mere konsolidacije i na strain prihoda i na strani potrošnje. Projektovano je da će do 2018. javni dug i dug sa javnim garancijama početi da opada u svim ZB6 zemalja, osim Crne Gore i Kosova. Rastući dug Crne Gore preti da ugrozi srednjoročnu fiskalnu održivost zemlje. Stabilizovanje duga Crne Gore će biti izazov, ali će to takođe biti presudno za obnavljanje poverenja investitora i obezbeđivanje uspešnog prenosa tekućih obaveza zemlje, koje će, prema projekcijama, dostići prosek od 16 procenata BDP-a u 2019–21. Dok opterećenje dugom na Kosovu ostaje nisko, brzi rast javnog duga zahteva pažljivo praćenje. Spoljni rizici ostaju usmereni na dole. Glavni spoljni rizici vezani su za strukturno slab rast u EU i nesigurnosti nakon Bregzita. Uporno slab rast u EU predstavlja ozbiljan rizik za region ZB6, imajući u vidu njegovu visoku realnu i finansijsku povezanost sa EU, koja je najveći trgovinski partner za ZB6 i odakle većina SDI dolazi u ovaj region. Politička nesigurnost i nestabilnost su u porastu u nekim zemljama EU i drugim trgovinskim partnerima, kao što je Turska, i mogle bi da utiču na Zapadni Balkan kroz trgovinske i investicione veze, mada bi takva situacija takođe mogla da stimuliše turizam. Sve veća opšta nesigurnost je još jedan faktor koji bi mogao da odvrati investitore ili da utiče na velike investitore koji podržavaju značajan udeo rasta i zapošljavanja u regionu. Ukoliko bi se rizik od većeg protekcionizma ostvario u EU, to bi ograničilo preusmeravanje ka više izvozno orijentisanom modelu rasta, što bi zatim podiglo prepreku konvergencije dohotka sa EU. Na primer, u 2016. je 75 procenata (0,6 pp) smanjenja globalnog trgovinskog rasta nastalo kao posledica povećane nesigurnosti politika.13 Štaviše, ukoliko bi američki dolar dobio na vrednosti, to bi stvorilo rizik za servisiranje duga, posebno u Srbiji gde je trećina javnog duga i duga sa javnim garancijama izražena u američkim dolarima.
13 Na osnovu uzorka od 18 zemalja u period od 30 godina, pogledati: Constantinescu, C., A. Mattoo, M. Ruta (2017), Global Trade Watch. Trade Developments in 2016: Policy Uncertainty Weighs on World Trade. Washington, DC: World Bank.
27
Domaći politički rizici takođe ugrožavaju izglede za rast u ZB6. Političke tenzije u nekoliko zemalja će verovatno trajati u srednjem roku. Takva politička neizvesnost bi mogla da ima makroekonomske posledice u vidu obeshrabrivanja interesovanja investitora i veće zabrinutnosti o mogućim promenama politika i otpora ka reformama iz interesa. U BJR Makedoniji, efekti produžene političke krize i neizvesnosti u vezi sa izborima već ugrožava ekonomiju. Percepcija političke nestabilnosti na Kosovu može dovesti do smanjenja investicija. U međuvremenu su u Srbiji zakazani predsednički izbori za april 2017. godine, a u Albaniji su raspisani parlamentarni izbori u junu 2017. Ako politička nesigurnost dovede do kašnjenja u sprovođenju strukturnih reformi ili propusta u održavanju fiskalne discipline, to bi moglo smanjiti izglede za rast i ugroziti kvalitet i trajnost fiskalnog prilagođavanja. Da bi se ublažili ovi rizici, miks politika će morati da da prednost promišljenim srednjoročnim politikama sa nastavkom fiskalne konsolidacije, koordiniranom monetarnom politikom u zemljama koje mogu da je sprovode i strategijom za izgradnju finansijskog sektora (videti Okvir 7.1). Očekuje se neznatno pogoršanje spoljnih disbalansa, što će pogoršati osetljivost na šokove, čak i ako SDI i međunarodne rezerve budu dovoljno snažne kako bi bile tampon protiv finansijske nestabilnosti. Očekuje se da će se u naredne tri godine deficit računa tekućih transakcija povećati u svim ZB6 zemljama, osim u Srbiji. Ovo pogoršanje je uglavnom vođeno većim trgovinskim deficitom: izvoz će beležiti sporiji rast u odnosu na uvoz, dok materijalizacija planiranih investicija i potrošnja nastavljaju rast. Sve dok su spoljne neravnoteže visoke, regionalni i globalni izgledi će i dalje biti važna odrednica sposobnosti ZB6 da izdrže spoljne šokove. U kratkom roku, sporiji rast kod glavnih trgovinskih partnera regiona i smanjena konkurentnost kursa mogli bi da budu štetni za izglede za izvoz ZB6. Štaviše, brža normalizacija globalnih kamatnih stopa predstavlja rizik za rast BDP-a i spoljni sektor.
Slika 7.2. Rebalans ka spoljnoj tražnji je posebno vidljiv u Srbiji
i drugim ekonomijama sa proizvodnom osnovom
(Promene u odnosu ka BDP-u, 2008–16, procentni poeni BDP-a)
Izvor: Centralne banke i nacionalni zavodi za statistiku; procene zaposlenih Svetske banke.
Držanje kursa strukturnih reformi je pomoglo nekim ekonomijama da pokrenu rebalans ka izvorima održivijeg rasta nakon globalne finansijske krize. Globalna finansijska kriza dovela je do naglog zaustavljanja priliva stranog kapitala na tržišta u razvoju, a među njima i na Zapadni Balkan. To je označilo kraj perioda rasta potrošnje, a pad optimizma koji je usledio kao rezultat zakočio je rast. Manja ekonomska aktivnost dovela je do pada potrošnje i uvoza, a investicije su pogoršane u svim sferama,
-30
-20
-10
0
10
20
30
SRB BIH MKD MNE KSV ALB WesternBalkans
Consumption Investment Exports Imports
28
kao rezultat fiskalnih ograničenja i slabijeg poverenja investitora. Kriza je mogla da bude prilika za pogođene ekonomije da preusmere izvore rasta sa domaće tražnje na izvoz, dok su fiskalna ograničenja zapravo označila povećanu ulogu privatng sektora kao izvora budućeg rasta. Međutim, do sada je samo Srbija doživela snažan rast izvoza nakon globalne finansijske krize (Slika 7.2). Nasuprot tome, iako su Crna Gora i Albanija zabeležile privremeno poboljšanje u neto izvozu, to je bila posledica pada uvoza kada je domaća tražnja pala. Jedan od razloga za ove razlike leži u robnom izvozu, koji je pogođen produženim periodom niskih cena, oduzimajući od rasta izvoza u Albaniji, Crnoj Gori i Kosovu; u međuvremenu su proizvodni sektori u Srbiji, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji imali koristi od nižih cena sirovina.
Okvir 7.1. Finansijski razvoj i dugoročni rast na Zapadnom Balkanu
Finansijski sistemi na Zapadnom Balkanu su i dalje podložni finansijskim šokovima i nisu se dovoljno razvili da bi mogli da pruže podršku inkluzivnom rastu. Više od 20 godina, velike strane banke su dominirale finansijskim sektorom na Zapadnom Balkanu. I pored toga, finansijsko posredovanje na Zapadnom Balkanu je nisko u poređenju sa drugim zemljama u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, a odnos kredita u privatnom sektoru prema BDP-u beleži prosek od samo 45 procenata. Od finansijske krize 2008. godine, potencijal rasta u regionu je ograničen neadekvatnim razvojem i stabilnošću finansijskog sektora, što je okarakterisano visokim troškovima posredovanja i velikim brojem nenaplativih kredita. Dodatni izazovi se javljaju zbog rastućih rizika u domaćim bankama u nekim zemljama, plitkog nebankarskog finansijskog sektora i obima deviznog kreditiranja neobezbeđenih zajmoprimaca. Među spoljnim faktorima koji utiču na finansijske sisteme ZB6 su perspektive na globalnom tržištu, rizici i ograničenja spoljašnjeg zaduživanja, reforme EU u
oblasti regulative i nadzora i problemi kapitalizacije matičnih banaka.
Za podsticanje rasta i zajedničkog napretka,
finansije moraju biti više uravnotežene i
moraju upravljati kompromisima između
finansijske inkluzije i stabilnosti.
Uspostavljanje prave ravnoteže među ovim
dimenzijama finansijskog razvoja (stabilnost,
efikasnost, inkluzija i veća dubina) je od
ključnog značaja, ukoliko finansijski sektor
treba da podrži inkluzivan i održiv razvoj
(Slika B7.2.1). Pronalaženje pravog balansa u
finansijskom razvoju takođe uključuje
kompromise koji se često previde — što
može biti opasno za donosioce politika. Ovo
je naročito tačno u pogledu stabilnosti i
inkluzije. Brza ekspanzija tokom perioda
procvata kreditne aktivnosti prema
kompanijama i pojedincima sa ne tako
savršenom kreditnom sposobnošću može
promovisati kratkoročni rast – što se moglo
videti u zemljama ZB6 do početka krize 2008.
god, nakon čega je usledio visok stepen nenaplativih kredita – ali to predstavlja opasnost od bankarske krize
ili veće kratkoročne ranjivosti. Na Zapadnom Balkanu bi finansijski razvoj za podršku inkluzivnog rasta trebalo
da podrži balansirani razvoj finansijskog sektora koji obuhvata diverzifikovanu dubinu (bankarsku i
nebankarsku) i finansijsku stabilnost, efikasnost i inkluziju. S obzirom na kompromis između kredita za
domaćinstva i finansijske stabilnosti, kao i sinergije između većih ušteda kompanija i stabilnosti, zemlje ZB6 u
kojima su finansijski sektori trenutno manje stabilni će možda želeti da definišu kao prioritet smanjenje
prepreka za štednju kompanija uz praćenje rasta kredita domaćinstvima.
Pripremanje finansijske strategije je mnogim zemljama širom sveta pomoglo u rešavanju ovih kompromisa.
Finansijska strategija definiše plan za finansijski razvoj koji pokriva elemente kao što su deljenje informacija i
Slika B7.2.1: Rast i zajednički napredak su povezani sa
finansijskim razvojem
Izvori: Baza podataka globalnog finansijskog razvoja, Global Findex, FinStats
i World Development Indicators.
Napomena: Svaka kolona predstavlja koeficijent bivarijatne regresije sa
ukupnim rastom reziduala i rezidual donjih 40 posto razvoja kao zavisne
promenljive. Rezidual rasta je dobijen regresijom rasta prihoda na
osnovnom setu uslovnih promenljivih.
29
koordinacija između regulatornih i nadzornih institucija; stvaranje podsticajnog okruženja za nebankarske
finansijske institucije; i eksplicitno uzimanje u obzir razmatranja vezana za kompromise koji su potrebni
između inkluzije i stabilnosti. S obzirom na jaz i potencijalne koristi od različitih dimenzija finansijskog razvoja,
Zapadni Balkan bi najviše koristi imao od fokusiranja na efikasnost i diverzifikovane finansijske sisteme i
uključivanje pojedinaca u zajednički prosperitet, naročito u instrumente štednje. Istovremeno je važno uzeti
u obzir potencijalne kompromise za rizike ua stabilnost (uzmimo npr. zalet kredita u ZB6 pre globalne krize i
visok stepen NPL u bankarskom sektoru nakon toga).
Izvori: Zaposleni Svetske banke i Gould, David Michael, and Martin Melecky, 2017. Risks and Returns: Managing Financial Trade-Offs for
Inclusive Growth in Europe and Central Asia. Washington, DC: World Bank. doi:10.1596/978-1-4648-0967-5. License: Creative Commons
Attribution CC BY 3.0 IGO.
Ubrzanje strukturnih reformi i zadržavanje pravca je važno za održavanje rasta u svim zemljama Zapadnog Balkana. Uspeh Srbije i Albanije u povećanju rasta kroz reforme koje su povoljne za privatni sektor zavisi od njihove sposobnosti da održe zamajac reformi. Politike ovih zemalja su olakšale ekonomsku ekspanziju i takođe pomažu u rebalansu rasta koji je u povoju ka održivijim izvorima. Obe zemlje rade na unapređenju fiskalnog upravljanja i poslovnog okruženja. Srbija radi na smanjenju nasleđa dominantne i neefikasne države: od 2014. godine je više od 300 komercijalnih državnih preduzeća izbacila iz svog portfelja, među ostalim merama oslobađanja aktive za privatni sektor i smanjenja gubitaka države i indirektnih fiskalnih obaveza. Srbija je takođe odlučna u nameri da pojednostavi izdavanje građevinskih dozvola, unapredi katastar, pojednostavi poresku administraciju i izvrši reformu javne uprave. Albanija je, između ostalog, rešila pitanje docnji u javnom sektoru koje su dostigle 5 procenata BDP-a, što je bilo korisno za više od 1,500 privatnih kompanija; unapređena pouzdanost usluga električne energije; i prilagođeni propisi poslovanja koji olakšavaju prekograničnu trgovinu i pristup kreditima (kao što je snižavanje opterećenja NPL i unapređenje izvršenja kolaterala). Kontinuirani reformski napori su omogućili firmama da privuku privatne investicije i iskoriste prednosti oporavka izvozne tražnje. Sa ovakvim postignutim napretkom je važno da obe zemlje iskoriste zamajac reforme kako bi unapredile makroekonomsko upravljanje, poboljšale efikasnost javnog sektora i osnažile upravljanje i vladavinu prava, što su neophodni uslovi za dinamičan privatni sektor. Do nedavno je BJR Makedonija uživala u efektima prethodnih reformi koje su pomogle njenog ekonomiji da izdrži efekte produžene političke krize. Međutim, nedavna politička kriza je izložila ekonomiju zemlje nestabilnosti uspeha, naglašavajući važnost očuvanja reformske putanje. Sa rastom nesigurnosti u globalnoj ekonomiji, ovi primeri ističu važnost za sve zemlje da ubrzaju strukturne reforme koje su povoljne za poslovni sektor, kako bi dostigle veću i održiviju ekonomsku ekspanziju. Za sve ove zemlje, povećani rizici podvlače hitnost strukturnih reformi kako bi se osnažilo rebalansiranje koje je u povoju, a koje se okreće od domaćih ka spoljnim izvorima rasta koji se više oslanjaju na investicije. Ukoliko je plan da ciklus ograničenih reformi, sporog rasta i masivne emigracije mladih bude prekinut, potrebno je konsolidovati koristi od rasta zasnovanog na otvaranju radnih mesta. Kontinurana pažnja usmerena na pet oblasti reforme ostaje naročito važna:
Da bi se omogućio brži rast, stvaranje radnih mesta i smanjenje siromaštva, potrebno je eliminisati destimulanse i prepreke za formalno zapošljavanje.
Da bi se firmama omogućilo da stvaraju više radnih mesta, da se šire i povećaju produktivnost, potrebno je unaprediti poslovno okruženje i upravljanje.
Istovremeno je potrebno smanjenje otiska države, unapređenje pravičnosti, kvaliteta i efikasnosti javnih usluga i sistema socijalne zaštite.
Tako da ekonomije mogu imati više koristi od rasta izvoza, produbljivanje globalne integracije.
Obezbediti održivo korišćenje energije i prirodnih resursa i upravljanje životnom sredinom.
30
8. Pod lupom: Fiskalna pravila na Zapadnom Balkanu Obezbeđivanje zdrave fiskalne politike je prioritet za zemlje na Zapadnom Balkanu. U svih šest
zemalja je globalna finansijska kriza iz 2008–09. ostavila traga na fiskalne pozicije kroz značajno
ugrožavanje fiskalnih rezervi, povećanje javnog duga i izlaganje strukturnih slabosti, a posebno
potencijalne obaveze generisane od strane državnih preduzeća i drugih javnih subjekata. Od 2008.
godine, javni dug je narastao u svim zemljama ZB6, a više je nego udvostručen u celom regionu. Štaviše,
mnoge zemlje u regionu nisu uspele da se vrate na stope rasta pre krize, a kontraciklična potrošnja je
umanjila fiskalne rezerve, ugrožavajući tako održivost duga i makroekonomsku stabilnost (Slike 1 i 2).
Instrumenti politika koji promovišu fiskalnu održivost, kao što su fiskalna pravila, su privukli pažnju
u zemljama koje imaju potrebu za fiskalnom konsolidacijom. Osnovni cilj fiskalnih pravila je da se
poveća kredibilitet fiskalne politike kao osnove ekonomskog rasta. Dobro osmišljenja i efikasno
sprovedena fiskalna pravila mogu poboljšati predvidivost politika, olakšati nestabilnost ishoda i
upravljati procikličnošću.14 Fiskalna pravila mogu da olakšaju distribuciju javne potrošnje tokom
vremena i omoguće neprekidno sprovođenje višegodišnjih projekata i programa. Ona takođemogu da
obezbede veću transparentnost, mogu da učine fiskalne politike otpornijim na zahteve javnih agencija
i interesnih grupa i da stvore jasnu posvećenost dela vlade dostizanju fiskalnih ciljeva. Fiskalna pravila
mogu biti posebno korisna za ZB6, koje su kao male ekonomije osetljive na egzogene šokove, jer
nedovoljna fleksibilnost u njihovim režimima deviznog kursa zahteva da njihove fiskalne politike budu
kredibilne i održive.
Sve zemlje Zapadnog Balkana, osim BJR Makedonije, su usvojile fiskalna pravila. Većina ovih pravila
su izmene zakona o budžetu koje uvode numeričke ciljeve kako bi se obezbedila dugoročna fiskalna
održivost, disciplina i transparentnost. Fiskalna pravila u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Kosovu
targetiraju samo budžet, deficit i nivo duga centralne vlade; u Crnoj Gori i Srbiji se ova pravila
primenjuju i na lokalne vlasti. Zajednička karakteristika je da se fiskalna pravila primenjuju samo na
javni dug – ne i na docnje ili obaveze nastale iz javnih garancija za preduzeća ili javno-privatna
partnerstva. Važno je napomenuti da iako BJR Makedonija nema definisana fiskalna pravila, zemlja je
prepoznata za sprovođenje oprezne makroekonomske politike i održavanje fiskalne discipline, a vlasti
nisu osetile potrebu za usvajanjem numeričkih fiskalnih pravila.
14 Videti [Kopits and Symansky (1998, 2001); IMF (2012); and Wyplosz (2005, 2012).]
Slika 2. Zapadni Balkan: Fiskalni bilans
(Procenat BDP-a)
Slika 3. Zapadni Balkan: Javni dug i dug sa javnom garancijom
(Procenat BDP-a)
Izvor: Vlasti zemalja i procene zaposlenih Svetske banke.
31
Proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) je dao dodatni podsticaj ZB6 da bolje upravljaju svojim
finansijama. Poštovanje kriterijuma iz Mastrihta, poznatih i kao kriterijuma konvergencije, je preduslov
za članstvo u EU. Većina fiskalnih pravila na Zapadnom Balkanu su u skladu sa Mastrihtskim
kriterijumima, koji propisuju godišnji budžetski deficit manji od 3 procenta BDP-a i javni dug manji od
60 procenata.15 U tom smislu, većina zemalja ZB6 su usvojile Zakon o internoj finansijskoj kontroli u
javnom sektoru kako bi podržale poštovanje njihovih fiskalnih pravila, a nekoliko zemalja je uspostavilo
funkcije interne revizije i kontrole za javni sektor. Pored toga, oni stalno unapređuju proces izvršenja
budžeta kroz konsolidovanje pojedinačnih javnih računa u jedan račun u trezoru. Vlade u regionu su
takođe počele da usvajaju revizorske prakse Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija
i Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor.
Ova napomena opisuje fiskalna pravila koja se primenjuju u svakoj zemlji ZB6 i sumira relevantne
lekcije iz međunarodnog iskustva. Težnja da se pridruže EU pomaže u pokretanju reformi u regionu,
kao što su fiskalna pravila. Ipak, kao što je navedeno u nastavku, uprkos sličnostima sa kriterijumima
EU, fiskalna pravila koja se primenjuju u zemljama Zapadnog Balkana se značajno razlikuju što bi moglo
da utiče na njihov relativni uspeh.
Iskustva zemalja
Albanija
Albanija je od 1998. do 2012. godine primenjivala jedno fiskalno pravilo utvrđeno u Zakonu o budžetu
iz 1998. god, a to je da javni dug neće prelaziti 60 procenata BDP-a. Ovo pravilo je revidirano u junu
2016. kako bi se propisalo smanjenje duga svake godine, sve dok dug ne dostigne 45 procenata BDP-
a.16 Međutim, revidirano pravilo ne navodi precizan rok ili putanju za dostizanje cilja od 45 procenata,
što može ublažiti njegovu delotvornost. Takođe postoji odredba koja propisuje da će 0,7 procenata
ukupnih budžetskih rashoda biti opredeljeno za budžetsku rezervu koja može biti korišćena kako bi se
nadoknadile projektovane greške i nepredviđene promene u makroekonomskih promenljvim, kao što
je rast niži od očekivanog i fluktuacija kamate i kursa. Zakon takođe uvodi “zlatno pravilo” zaduživanja
– da vlada može da se zadužuje samo za potrebe investiranja, ali ne i za finansiranje tekuće potrošnje
– i propisuje da će prilivi od privatizacije biti iskorišćeni za smanjenje duga ili finansiranje kapitalnih
investicija.
Kao i druge zemlje na Zapadnom Balkanu, Albaniji je ponekad bilo teško da primenjuje ovo fiskalno
pravilo. Neki od izazova su budžetiranje višegodišnjih obaveza, posebno onih vezanih za JPP;
precenjivanje prihoda što dovodi do nerealnih planova potrošnje koji doprinose docnjama u
nebudžetiranim troškovima; i nacionalni podaci o računima koji zahtevaju značajne izmene.17,18 Vlada
je 2016. usvojila novi Zakon o budžetu koji će pomoći da se unapredi upravljanje javnim finansijama da
bi se pružila podrška poštovanju fiskalnog pravila. Mere obuhvataju korišćenje makroekonomskih
pretpostavki koje se koriste za potrebe budžetiranja iz Svetskih ekonomskih izgleda MMF-a, posebne
odredbe za izborne godine i definisanje limita i otkrivanje višegodišnjih obaveza. Radi ublažavanja
15 Kriterijumi iz Mastrihta postavljaju ciljeve ili pravila za inflaciju, javni dug i deficit, stabilnost kursa i konvergenciju kamatne stope. Kriterijumi su definisani u članu 121 sporazuma o osnivanju Evropske zajednice. 16 Tokom 2016. god je javni dug i dug sa javnim garancijama u Albaniji dostigao 72,7 procenata BDP-a ili 67,8 procenata BDP-a kada se izuzme dug sa javnim garancijama. 17 Videti IMF. 2016. ”Albania, Fiscal transparency evaluation.” https://www.imf.org/external/ pubs/ft/ scr/2016/cr1605.pdf; and [IMF (forthcoming) Public Investment Management Assessment (PIMA).] 18 Videti World Bank. 2014. Albania Public Finance Review. http://documents.worldbank.org/curated/en/ 457931468003296521/pdf/820130ESW0P1430C0disclosed030100140.pdf.
32
fiskalnih rizika proisteklih iz JPP, organskih Zakon o budžetu ograničava ukupan obim JPP, integriše ih
u budžetski proces i daje Ministarstvu finansija veću ulogu u proceni i praćenju predloga za JPP.
Bosna i Hercegovina
BiH ne koristi nacionalna fiskalna pravila za konsolidovani sektor države, već umesto toga ima posebna
pravila za svaki od dva ustavna i pravna entiteta. U entitetu Republike Srpske (RS), fiskalno pravilo
uvedeno 2012. god kroz Zakon o zaduživanju, dugu i garancijama propisuje da ukupan javni dug – koji
pokriva potrošnju RS, lokalnih samouprava i vanbudžetske fondove socijalnog osiguranja – ne može da
pređe 55 procenata BDP-a. Takođe je predviđeno da ukupan dug (javni dug plus dugovi javnih
preduzeća, Investiciono-razvojne banke i drugih institucija javnog sektora) ne može biti veći od 60
procenata. U Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH), Zakon o budžetu iz 2013. propisuje da tekući
budžet mora biti uravnotežen. Međutim, ukoliko postoji defiict u tekućoj budžetskoj godini, vlada mora
da planira suficit za naredne tri godine. Nakon kontinuiranih deficita u periodu 2008–14, FBiH je 2015.
god imala suficit of 0,7 procenata BDP-a. Konsolidovani fiskalni podaci za 2016. god još uvek nisu
dostupni, ali procene ukazuju na deficit od oko 0,6 procenata BDP-a. Vlasti trenutno rade na nacrtu
Strategije za reformu upravljanja javnim finansijama koja je dizajnirana tako da ojača planiranje,
izvršenje i praćenje budžeta da bi se obezbedila fiskalna disciplina i odgovornost.
Fiskalni savet je odgovoran za koordinaciju fiskalne politike i obezbeđivanje makroekonomske
stabilnosti i fiskalne održivosti u BiH. RS i FBiH su trenutno usklađene kada je reč o pravilima duga, ali
nisu propisane sankcije ili druge posledice ukoliko bi se to promenilo.
Kosovo
Fiskalna pravila koje je Kosovo uvelo 2006. god su izmenjena nekoliko puta. Originalno pravilo
propisivalo je da bi potrošnja mogla rasti u realnim vrednosti za 0,5 procenata svake godine. Pravilo je
izmenjeno 2007. god kako bi se primenjivalo samo na tekuće troškove, a u potpunosti je napušteno
2009. Novo pravilo je uvedeno 2010. godine i ograničilo je javni dug i dug sa javnim garancijama na 40
procenata BDP-a.19 Isti zakon takođe predviđa kriterijume za podobnost opština za zaduživanje, a
trenutno je mali broj opština koje ispunjavaju definisane kriterijume. Štaviše, na osnovu ustavnih
odredbi, bilo kakvo eksterno zaduživanje je predmet ratifikacije dve trećine članova Parlamenta – što
je veoma rigidan zahtev.20
Novo fiskalno pravilo je uvedeno 2013. god; ono ograničava ukupan fiskalni deficit na 2 procenta BDP-
a, uz odredbu o izuzimanju vezanu za recesiju i prirodne nepogode. Međutim, zbog velikih investicionih
potreba, niskog stepena nagomilanog duga i mogućnosti zaduživanja po povoljnijim uslovima, fiskalno
pravilo je izmenjeno 2015. god dodavanjem odredbe koja je poznata kao ‘investiciona odredba’. Ova
izmena vezana za investicionu odredbu proširuje izuzimanje tako što su dodate produktivne investicije
koje prelaze 2 procenta deficita finansirane od strane razvojnih partnera, uključujući i međunarodne
finansijske institucije; ona takođe smanjuje limit duga sa 40 procenata BDP-a na 30 procenata (važenje
ove odredbe ističe nakon 10 godina).
Kosovo poštuje pravilo deficita od 2015. god, ali s obzirom na česte promene u skorijoj prošlosti teško
je predvideti održivost postojećih pravila. Još jedno fiskalno pravilo je uvedeno u januaru 2017. god i
19 Zakon o javnom dugu, Zakon br.03/l- 175, 2010. 20 Zakon o javnom dugu, Drugi deo – Zaduživanje opština, Zakon br.03/l- 175, 2010.
33
definiše limit potrošnje vezane za boračka davanja na 0,7 procenata BDP-a.21 Novo pravilo o platama
koje stupa na snagu 2018. god definiše povećanje plata, kao funkcije nominalnog rasta BDP-a.[4]
Crna Gora
Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti Crne Gore iz 2014. god uvodi nekoliko fiskalnih pravila:
1. Budžetski gotovinski deficit opšteg nivoa države neće biti veći od 3 procenta BDP-a. 2. Javni dug neće biti veći od 60 procenata BDP-a. 3. Potrošnja opšte države treba da raste manje od predviđene stope rasta realnog BDP-a. 4. Deficiti lokalne vlasti ne bi trebalo da prelaze 10 procenata od njihovih projektovanih prihoda. 5. Državne garancije ne treba da prelaze 15 procenata BDP-a.
Međutim, postoje brojne odredbe izuzimanja. Na primer, ukoliko kapitalni projekti poguraju javni dug
preko 60 procenata BDP-a, vlada mora da predloži strategiju za stabilizaciju duga, koja treba da bude
sprovedena u roku od pet godina.22 Druge odredbe izuzimanja, kao što je nejasno izuzimanje
“vanrednih događaja” i mogućnost Ministarstva finansija da odobri lokalne investicije koje prevazilaze
ograničenje deficita za kapitalne rashode, takođe ograničavaju kredibilitet fiskalnih pravila Crne Gore.
Crna Gora ima propisane zahteve za godišnje fiskalno izveštavanje i praćenje. Ministarstvo finansija
treba da pošalje ex ante obaveštenje [vladi] o bilo kakvim odstupanjima od fiskalnih pravila i predloži
korektivne mere. Ministarstvo takođe treba da izveštava o usklađenosti sa fiskalnim pravilima u roku
od 90 dana od kraja svake fiskalne godine. Državna revizorska institucija nezavisno pregleda
usklađenost sa fiskalnim pravilima u svom godišnjem izveštaju o reviziji 6 meseci nakon kraja fiskalne
godine, ali nema ovlašćenje da sprovodi usklađenost.
Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti propisuje aktivnosti za ispravljanje neusklađenosti. Vlada ima
60 dana da smanji deficit nakon kršenja pravila. Štaviše, ukoliko javni dug dostigne 60 procenata BDP-
a, vlada mora da izvrši rebalans budžeta kako bi se dug zadržao ispod limita. Ukoliko se premaši limit
od 60 procenata, vlada mora da predloži petogodišnji plan oporavka. Lokalnim vlastima koje premaše
svoj dozvoljeni deficit se uskraćuje transfer iz državnog budžeta u iznosu za koji je premašen dozvoljeni
deficit. Zahtev za izradu petogodišnjeg plana oporavka je usvojen u decembru 2016. god, ali nisu
sprovedene nikakve korektivne mere.
Srbija
Srbija je izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz 2010. god uvela fiskalna pravila. Ona navode da
se deficit opšte države utvrđuje preko formule koja izračunava limit za deficit za svaku godinu na
osnovu srednjoročnog i dugoročnog ciljanog deficita od 1 procenat BDP-a. Ova formulacija je
definisana da bi se omogućio veći deficit u godinama kada je ekonomski rast ispod dugoročnog
potencijala. Formula glasi:
Dt = Dt-1 – A*(Dt-1 – Dp) – B * (Gt – Gp)
gde je Dt označeni deficit u godini t; Dt-1 je deficit u prethodnoj godini; A je koeficijent prilagođavanja,
koji ukazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu (trenutno 0,3 po zakonu); Dp je
srednjoročni ciljni deficit (1 procenat BDP-a); B je koeficijent koji pokazuje odstupanje deficita u godini
21 Izmene Zakona o ratnim veteranima, januar 2017. Ove izmene nisu stupile na snagu tokom pripremanja ove publikacije. [4] Izmene Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti, 2013. 22 Zbog projekta izgradnje autoputa koji je u toku, deficit Crne Gore je trenutno na 4 procenta BDP-a, a ukupan javni dug i dug sa javnim garancijama iznosi 77,1 procenata BDP-a. Bez duga sa javnim garancijama, ukupan dug Crne Gore pada na 68 procenata.
34
t od ciljne vrednosti zbog razlike u stopi rasta BDP-au godini t i potencijalne stope rasta BDP-a (0,4
procenata); Gt rast u godini t; a Gp je potencijalna srednjoročna stopa rasta BDP-a (4 procenta).
Srbija je usvojila nekoliko drugih pravila duga i deficita, na nacionalnom i lokalnom nivou. Limit duga
opšte države je postavljen na 45 procenata BDP-a, ne računajući bilo kakve nove dugove vezane za
proces restitucije. Još jedno fiskalno pravilo koje je uvelo zamrzavanje plata i penzija u nominalnim
vrednostima dok njihov udeo u BDP-u ne padne ispod određene granice je revidirano nekolio puta
kako bi se omogućilo povećanje plata u nekim delovima javnog sektora. Četiri dodatna pravila su
uvedena za lokalne samouprave: (1) finansiranje deficita može se koristiti samo za kapitalne rashode,
(2) deficit ne može da pređe 10 procenata od projektovanih ukupnih prihoda; (3) deficit ne moiže da
premaši 50 procenata od prihoda iz prethodne godine; i (4) projektovano servisiranje duga ne može da
premaši 15 procenata od prihoda u prethodnoj godini.23
Srbija je formirala nezavisni Fiskalni savet koji prati poštovanje fiskalnih pravila. Međutim, savet nema
ovlašćenje da sankcioniše nepoštovanje pravila. Štaviše, korektivne akcije su ograničene na zahtevanje
od vlade da usvoji plan za smanjenje duga ukoliko javni dug premaši definisani limit. Srbija još uvek nije
ispunila nijedno od svojih fiskalnih pravila za opštu državu.
Međunarodne najbolje prakse za fiskalna pravila
Međunarodna iskustva pružaju nekoliko dragocenih lekcija za pripremanje fiskalnih pravila koja će
biti uspešna24:
Usvajanje inkrementalnog pristupa koji prepoznaje političku i institucionalnu realnost. Preterano ambiciozna fiskalna pravila će verovatno biti potpuno zanemarena čim dođe do prve ciklične krize. Manje ekspanzivan set funkcionalnih fiskalnih pravila će verovatno opstati i pružiti osnovu za dalje reforme.
Zasnivanje fiskalnih pravila na sveobuhvatnoj definiciji fiskalnih računa. Državne agencije mogu pokušati da izbegnu fiskalna pravila tako što će uspostaviti alternativne mehanizme potrošnje, kao što su vanbudžetski fondovi ili javne garancije. Fiskalna pravila treba stoga da jasno obuhvataju sve državne operacije i nastale obaveze. Pokrivenost svih obaveza opšte države, uključujući obaveze nastale u državnim preduzećima, razvojnim bankama i drugim parastatalnim organizacijama, je ključna komponenta delotvornog fiskalnog pravila. Ograničena pokrivenost budžeta fiskalnim pravilima je veliki problem na Zapadnom Balkanu.
Tačno i pravovremeno izveštavanje o fiskalnim rizicima i potencijalnim obavezama može
unaprediti transparentnost, olakšati brze korektivne mere i obezbediti tačnost i uporedivost podataka tokom vremena. Sistemi za fiskalno izveštavanje i praćenje u zemljama Zapadnog Balkana su često neadekvatni. Da bi se u potpunosti uskladili sa kriterijumima EU iz Mastrihta, redovno fiskalno izveštavanje treba da sadrži informacije o fiskalnom učinku opšte države pripremljeno u skladu sa Evropskim sistemom računa. Ne samo da bi to olakšalo proces pristupanja EU, već bi pomoglo u smanjenju jaza između originalnih i revidiranih procena potrošnje i unapredilo bi izveštavanje o potencijalnim obavezama.
Uspostavljanje kredibilne političke posvećenosti. Veće su šanse da će fiskalna pravila biti poštovana ukoliko ih odobri izvršna i zakonodavna vlast. Na Zapadnom Balkanu, srednjoročne
23 U 2016. god je javni dug i dug sa javnim garancijama dostigao 74,6 procenata BDP-a ili 68,3 procenata ako se izuzme dug sa javnim garancijama. 24 Na osnovu dokumenta Svetske banke Fiskalna odgovornost u Hrvatskoj: Lekcije iz prošlosti, pravila za budućnost, Madžarević-Šujster i Skrok, 2012, Svetska banka.
35
ekonomske i fiskalne smernice često nemeju kredibilnu političku posvećenost, što doprinosi labavom poštovanju budžeta i limita za rashode.
Jasno definisanje i sprovođenje kazni za nepoštovanje. Kako zakoni i okviri o fiskalnoj odgovornosti budu sazrevali, politički troškovi kršenja pravila će se povećavati. Ali, pošto su takvi zakoni relativno slabi u početku, neophodne su stroge mere sprovođenja. Iako su na Zapadnom Balkanu većina važećih fiskalnih pravila relativno jasna, širok spektar odredbi za izuzimanje i labavo sprovođenje podrivaju njihovu delotvornost. Na primer, slabo definisane odredbe izuzeća omogućavaju često izuzeće. Štaviše, tri od pet zemalja koje imaju pravila—Albanija, Crna Gora i Srbija – trenutno krše ta pravila. Potrebni su kvalitetni i ažurirani makroekonomski i fiskalni podaci da bi se obezbedilo da sankcije budu delotvorno primenjene.
Omogućiti kontracikličnu stabilizaciju. Fiskalna pravila treba da targetiraju ciklično prilagođen bilans25 ili da ugrade mehanizme za uključivanje cikličnih promena u ekonomske uslove.26 Kontraciklična pravila dozvoljavaju automatske i diskrecione stabilizatore27 u slučajevima kada ekonomija odstupa od definisanog cilja ili trenda. Međutim, targetiranje ciklično prilagođenog budžeta je zahtevno sa administrativnog aspekta i zahteva veliki broj podataka.
Kratkoročni i dugoročni bilansni ciljevi. Fiskalno pravilo koje naglašava izbegavanje pristrasnosti deficita i ignoriše uticaj egzogenih šokove može nalgasiti procikličnost fiskalnih politika. Međutim, pravilo koje pokušava da podrži kontracikličnu stabilizaciju možda neće biti dosledno sa dugoročnom održivošću duga. Dobro osmišljeno fiskalno pravilo mora pažljivo da izbalansira konkurentne prioritete.28
Obezbediti da fiskalna pravila odražavaju srednjoročne ciljeve fiskalne politike. Fiskalna pravila treba da budu dizajnirana tako da obezbede doslednost godišnjih budžeta sa srednjoročnih fiskalnim ciljevima. Srednjoročna perspektiva može donosiocima politika dati dovoljnu širinu da odgovore na kratkoročne šokove bez pretnje po dugoročnu fiskalnu održivost i održivost duga. Kvalitet makroekonomskog predviđanja i fiskalnog planiranja je ograničen na Zapadnom Balkanu, a zemlje bi mogle da izgrade svoje sisteme za planiranje i izvršenje budžeta čak i pre usvajanja ili izmene fiskalnih pravila. Mnoge zemlje dozvoljavaju da zakonski predlozi usvojeni u toku fiskalne godine stupe na snagu bez prethodno odobrenog finansiranja na osnovu procene fiskalnog uticaja. Odstupanje od srednjoročnih budžetskih planova je uobičajeno, kao i nagomilavanje potencijalnih obaveza i docnji.
Formiranje posvećene institucije koja će nadgledati usaglašenost sa fiskalnim pravilima, budžetskim planovima i fiskalnim predviđanjima. Ova institucija treba da prati sve elemente fiskalnog okvira, uključujući tačnost makrofiskalnih predviđanja, kvalitet srednjoročnog budžetskog plana i da li su odredbe izuzeća adekvatne u postojećem makroekonomskom okruženju. Pored praćenja poštovanja fiskalnih pravila, institucija treba da priprema preporuke za fiskalno planiranje, predviđanje i procenu uticaja; da priprema nezavisne srednjoročne makroekonomske i fiskalne projekcije; i predlaže reforme u fiskalnom okviru. Nijedna zemlja na Zapadnom Balkanu trenutno nema delotvorne mehanizme za sprovođenje usklađenosti sa njihovim fiskalnim pravilima. Samo Srbija ima nezavisnu instituciju Fiskalnog saveta sa određenim stepenom autoriteta, ali zbog zakonskih ograničenja nije bila uspešna u sprovođenju usklađenosti.
25 Ciklično prilagođeni budžet beleži promene u fiskalnoj politici koje nisu povezane sa budžetskim uticajem poslovnog ciklusa.
Strukturni bilans kontroliše druge jednokratne faktore i nediskrecione promene u budžetu.
26 [Mills i Quinet (2001)] tvrde da je “pravilo potrošnje u suštini bliže ciklično usklađenom cilju bilansa”, ali je transparentnije i bez nedostataka cikličnog prilagođavanja. 27 Automatski stabilizatori su nediskrecione budžetske komponente koje se menjaju sa budžetskih ciklusom (npr., progresivni prihodi od poreza na dohodak, transferi za nezaposlene i plaćanje kamata). 28 Trenutno većina ograničenja primarnog bilansa u fiskalnim pravilima na Zapadnom Balkanu nisu usklađena sa ciljem stabilizacije odnosa duga i BDP-a u srednjem roku, posebno u zemljama sa velikim opterećenjem duga.
36
Kao zaključak se može navesti da dobro osmišljena i adekvatno sprovedena fiskalna pravila mogu da
pomognu zemljama na Zapadnom Balkanu da obezbede fiskalnu solventnost i održivost duga.
Potreba za konsolidovanjem javnih finansija u čitavom regionu pokreće šitanje da li postojeća fiskalna
pravila mogu da ispune tu nameru. Fiskalno pravilo je delotvorno u onoj meri u kojoj pomaže
ograničavanje preterane potrošnje u dobrim vremenima i ograničava potrošnju tokom nepovoljnih
vremena. Međutim, u većini zemalja na Zapadnom Balkanu fiskalna pravila nisu uvek bila poštovana.
Pitanje je zašto? Iz međunarodnog iskustva proizilazi da dobro osmišljena fiskalna pravila nisu dovoljna;
potrebno je da ih prati snažna politika i čvrste institucije. Nažalost, literatura se u procenama koliko
delotvorno fiskalna pravila dostižu planirane ciljeve i utvrđivanju faktora koji utiču na delotvornost
uglavnom fokusirala na zemlje EU, tako da postoji malo informacija o drugim zemljama. Svetska banka
je spremna da pruži podršku zemljama Zapadnog Balkana u analiziranju kako njihova fiskalna pravila
mogu da postignu željene ciljeve.
37
Pregled po zemljama
38
39
Albanija
Stopa privrednog rasta porasla je na 3,2 odsto u 2016. godini, a prema projekcijama trebalo bi
od 2017. do 2019 da u proseku iznosi 3,6 odsto, i to zahvaljujući privatnim investicijama u velike
projekte u sektoru energetike koji se finansiraju iz stranih direktnih ulaganja (SDI), oporavku
privatne potrošnje i povećanju izvoza usluga.
Privredni rast je doveo do stvaranja novih radnih mesta.
Fiskalna pozicija se poboljšava, uz veću naplatu javnih prihoda i umerenije rashode.
Za podsticanje poverenja i privrednog rasta i dalje su od presudnog značaja nastavak fiskalne
konsolidacije u cilju smanjenja duga i uslovnih obaveza, strukturne reforme, i to naročito u
sektorima energetike i finansija, bolje upravljanje javnim investicijama i reforma pravosuđa.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Privreda Albanije rasla je tokom 2016. godine po stopi od 3,2 odsto, čemu je doprinela snažna
domaća tražnja. Dva velika projekta u sektoru energetike finansirana inostranim privatnim kapitalom
– Jadranski naftovod (Trans-Adriatic Pipeline) i hidroelektrana Devolj na jugu zemlje – pomogli su,
zajedno sa oporavkom potrošnje, da se održi pozitivan trend rasta. Privatnu potrošnju su dodatno
podstakli poboljšani ishodi na tržištu rada i relaksacija uslova za kreditiranje. Posle pada koji je trajao
pet uzastopnih kvartala, javna potrošnja je ostvarila manji pozitivni doprinos rastu, što odražava
postepeniju fiskalnu konsolidaciju iz druge polovine godine. Iako je izvoz usluga porastao za 25,4 odsto,
doprinos robne razmene bio je negativan. Povećan je obim proizvodnje u prerađivačkoj industriji, ali
je u celini industrijski sektor bio pod negativnim uticajem nepovoljnih cena robe. Usluge su bile glavni
pokretač razvoja, a za njima slede građevinarstvo i poljoprivreda, sektori koji zahtevaju veće
angažovanje radne snage.
Privredni rast u 2016. godini podstakao je otvaranje novih radnih mesta. Zaposlenost je u trećem
kvartalu porasla za 5,8 odsto na međugodišnjem (g-g) nivou, prvenstveno kao posledica otvaranja
novih radnih mesta u sektoru usluga (7,4 odsto) i građevinarstvu i prerađivačkoj industriji (5,1 odsto).
Učešće u radnoj snazi je veće u odnosu na isti kvartal 2015. godine, pošto je poraslo za 0,4 procentna
poena (pp) na nivo od 57,2 odsto. Nezaposlenost je opala na 15,2 odsto, ali više od polovine lica bez
zaposlenja su dugoročno nezaposleni. Nominalne zarade nastavile su pad koji je prvi put zabeležen
krajem 2013. godine, ali bi odmrzavanje plata u javnom sektoru trebalo da pozitivno utiče na zarade
tokom 2017.
Obazriva fiskalna politika doprinela je stabilizaciji javnog duga. Procenjuje se da će u 2016. fiskalni
deficit iznositi 2,2 odsto BDP-a, što predstavlja smanjenje u odnosu na 4,6 odsto iz 2015, kao što je i
bilo predviđeno programom fiskalne konsolidacije sprovedenim uz podršku fiskalnog pravila. Centralni
nivo vlasti je u 2016. godini zabeležio primarni fiskalni suficit od 0,2 odsto BDP-a. Podršku konsolidaciji
su pružila unapređenja kako u naplati javnih prihoda tako i na strani kontrole rashoda. Prihodi su u
2016. porasli za 0,4 pp BDP-a (g-g) zahvaljujući povećanju skoro svih poreskih kategorija. Javni rashodi
(isključujući otplatu docnji) opali su u 2016. za značajnih 2 pp (g-g) usled nastavka konsolidacije.
Izvršenje kapitalnih rashoda bilo je manje od planiranog, i to na nivou od 97,6 odsto. Posledica fiskalne
40
konsolidacije bio je i početak pada javnog duga u 2016. godini, ali je on i dalje visok i iznosi 72,7 odsto
BDP-a.29
Stopa inflacije je ispod ciljanog raspona, ali počinje da raste. Prosečna godišnja stopa inflacije pala je
sa 1,9 odsto zabeleženih 2015. godine na 1,3 odsto u 2016, tako da je sada ispod ciljanog raspona
Banke Albanije (BA) od 3 ± 1 odsto. Međutim, inflacija je u januaru 2017 počela da se ubrzava, zajedno
sa rastom cena hrane. Očekuje se da će se inflacija sada postepeno približiti ciljanom rasponu, pošto
privreda nastavlja da beleži rast a stepen iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta se oporavlja.
Banka Albanije i dalje vodi akomodativnu politiku. Referentna kamatna stopa zadržana je na
minimumu od 1,25 odsto na kome je od aprila 2016. godine, kada su niske cene robe i negativni
proizvodni jaz počeli da vrše pritisak na smanjenje cena. Pri kraju 2016. ojačan je transmisioni
mehanizam monetarne politike, kako je prosečna kamatna stopa na kredite u domaćoj valuti pala na
7,5 odsto, 0,6 procentnih poena (pp) ispod nivoa iz 2015. Do kraja godine je došlo do apresijacije
realnog efektivnog kursa, i to za 4,1 odsto, usled nominalne apresijacije albanskog leka (od 0,4 odsto
u odnosu na evro) i smanjenja razlike u stopama inflacije u odnosu na trgovinske partnere Albanije.
Iako se zaduživanje domaćinstava oporavlja, visoko učešće problematičnih plasmana (non-
performing loans, NPL) i dalje čini banke nespremnim da kreditiraju privredu. Bankarski sektor je
profitabilan i dobro kapitalizovan, a u poslednjem kvartalu 2016. godine njegov racio adekvatnosti
kapitala iznosio je 15,6 odsto, što je značajno iznad regulatornog minimuma od 12 odsto. Niže kamatne
stope i relaksiraniji uslovi kreditiranja podstakli su zaduživanje u domaćoj valuti, pri čemu je masa ovih
kredita porasla za 10,4 odsto tokom 2016. godine, što predstavlja povećanje u odnosu na 5 odsto
zabeleženih 2015. Međutim, nespremnost banaka da preuzimaju rizik, usled visokog učešća
problematičnih plasmana (koji čine 18,2 odsto ukupne mase kredita) i dalje ograničava rast
kreditiranja, naročito prema privredi, kod koje je porast zaduživanja iznosio tek 2,6 odsto. Da bi se
problem NPL-ova rešio neophodni su kako ubrzana primena zakona o stečaju i privatnim izvršiteljima,
tako i prateće mere, uključujući i otpis starih kredita.
Povećanje uvoza investicionih dobara dovelo je do rasta deficita tekućeg računa sa 10,8 odsto u
2015. na procenjenih 12,1 odsto u 2016. Ovo povećanje je izazvano rastom deficita spoljnotrgovinske
razmene na 18,2 odsto, što je posledica povećanja uvoza investicionih dobara i usporenja izvoza robe.
Počevši od trećeg kvartala 2016, međutim, dolazi do poboljšanja usled povoljne turističke sezone i
povećanog priliva doznaka. Deficit tekućeg računa finansiran je do nivoa od 60 odsto iz SDI, a još 10
odsto pokriveno je prilivima za podršku budžetu. Na kraju godine devizne rezerve Albanije procenjene
su na oko 2,9 milijardi evra, što je dovoljno da se pokrije nekih 5,7 meseci uvoza robe i usluga i 170
odsto bruto kratkoročnog spoljnog duga. Agencija Standard & Poor’s potvrdila je u februaru kreditni
rejting Albanije od B+, i to na osnovu predviđenog nastavka fiskalne konsolidacije u ovoj zemlji i njenih
pozitivnih ekonomskih izgleda.
Izgledi i rizici
Na srednji rok se očekuje poboljšanje ekonomskih izgleda Albanije. Projektovani rast u 2017. i 2018.
iznosi 3,5 odsto, a u 2019. se očekuje njegovo povećanje na 3,8 odsto. Privatne investicije u dva velika
energetska projekta i dalje će stimulisati privredni rast, čemu će doprineti i privatna potrošnja, uz
poboljšanje stanja na tržištu rada, kao i neto izvoz kao posledica veće tražnje iz EU. Očekuje se da će
29 Od 2015. godine, dug opšte države obuhvata u potpunosti dokumentovane a neizmirene obaveze jedinica lokalne samouprave, čiji su veći deo nasledile nove opštine formirane posle reforme teritorijalne organizacije iz juna 2015.
41
privredni rast i dalje predvoditi građevinarstvo, usluge u sektoru turizma i trgovina. Deficit tekućeg
računa će ostati visok uz nastavak rasta uvoza (koji će pratiti dinamiku investicija), i finansiraće se
prvenstveno iz SDI. Očekuje se da će nastavak fiskalne konsolidacije i drugih reformi do 2019. godine
postepeno smanjiti fiskalni deficit na 0,7 odsto BDP-a. Ovo će, opet, prema projekcijama dovesti do
pada učešća javnog duga u BDP-u na ispod 60 odsto do 2021. godine. Politička neizvesnost kao
posledica izbora zakazanih za sredinu 2017. mogla bi da utiče na dinamiku reformi i fiskalne
konsolidacije, što bi oslabilo fiskalnu poziciju Albanije i povećalo premije rizika.
Ekonomski izgledi su takođe osetljivi na moguće rizike. Neizvesni uslovi na tržištu, a naročito sporiji
rast u evrozoni, mogli bi dovesti do smanjenja izvoza i priliva SDI, što bi, opet, za posledicu imalo niže
javne prihode, manje javnih investicija i, samim tim, sporiji rast ekonomskog proizvoda. Brža
normalizacija kamatnih stopa na globalnom nivou takođe predstavlja rizik: apresijacija albanskog leka
mogla bi nepovoljno da utiče na konkurentnost i dovede do usporavanja izvoza. Ako do toga dođe, za
nastavak privrednog rasta biće potrebno da se očuva stabilnost ekonomije dok se istovremeno
sprovode strukturne reforme za unapređenje privrednog okruženja, poput nastavka reformi
pravosuđa, poboljšanog upravljanja javnim investicijama, rešavanja problema velike mase NPL-ova i
unapređenja veština radne snage.
42
Nezaposlenost je opala, a zaposlenost se povećala pošto je privredni rast doveo do stvaranja novih radnih mesta.
Ubrzanju rasta doprineli su sektori usluga i građevinarstva.
Rast kreditiranja se ubrzava, ali visoko učešće NPL-ova sprečava brže povećanje mase kredita.
43
Finansiranje deficita tekućeg računa zavisi od SDI i budžetske podrške razvojnih partnera.
Stabilna naplata javnih prihoda i kontrola rashoda trebalo bi postepeno da smanje fiskalni deficit na srednji rok.
Inflacija merena indeksom potrošačkih cena (CPI) raste zajedno sa oporavkom domaće potrošnje.
44
45
Bosna i Hercegovina
Očekuje se da će privredni rast u Bosni i Hercegovini (BiH), koji je prema procenama dostigao
stopu od 2,8 odsto u 2016, ostati na nivou od oko 3 odsto na srednji rok.
Potrošnja je i dalje glavni pokretač rasta, iako je, uz tek skromno poboljšanje stanja na tržištu
rada, stopa nezaposlenosti još uvek visoka.
Razduživanje ograničava podršku koju finansijski sektor može da pruži ekonomskoj aktivnosti.
Uticaj reformi postepeno dovodi do veće fleksibilnosti u pogledu zapošljavanja u javnom
sektoru, određivanja cena farmaceutskih proizvoda, penzija i javnog duga.
Planirano povećanje javnih investicija moglo bi da dovede do pogoršanja fiskalne pozicije na
srednji rok osim ako se strukturne i fiskalne reforme ne sprovedu u cilju smanjenja značajne
mase zarada u javnom sektoru i unapređenja naplate javnih prihoda.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Prema procenama, privredni rast je dostigao stopu od 2,8 odsto u 2016, što je neznatno manje od 3
odsto zabeleženih 2015. Iako je ova brojka u skladu sa ranijim projekcijama iznetim u ovoj publikaciji,
ona je za 0,4 procentna poena (pp) niža od zvanične procene (Globalni fiskalni okvir BiH). Potrošnja je
i dalje dominantni pokretač privrednog rasta, sa doprinosom od 1,8 pp, uz podršku neto izvoza (0,7 pp)
i investicija (0,3 pp). Na strani proizvodnje, poljoprivreda i prerađivačka industrija doprinele su sa oko
70 odsto rastu realne dodate vrednosti u prva tri kvartala, dok je industrija ostvarila doprinos od oko
40 odsto; ovi sektori su zajedno nadomestili pad u sektoru usluga (prvenstveno na strani zdravstvene
zaštite i komunikacija).
Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka, a poboljšanja na tržištu rada su neznatna. Nezaposlenost je
opala sa nivoa od 27,7 odsto u 2015. na 25,4 odsto u 2016, što je prikrilo pad zaposlenosti u apsolutnim
brojkama, uprkos pozitivnom privrednom rastu.30 Pa ipak, to nije uticalo na stopu zaposlenosti, koja se
neznatno povećala u 2016, i to na 32,2 odsto, usled smanjenja u broju stanovnika radnog uzrasta. U
sektoru industrije su otvorena nova radna mesta, dok je broj radnih mesta u sektorima poljoprivrede i
usluga smanjen u apsolutnom iznosu; zaposlenost u javnom sektoru takođe je u padu. Nezaposlenost
mladih (između 15 i 24 godine) smanjena je u toku 2016, ali je i dalje na visokom nivou od 54,3 odsto
(52,0 odsto za muškarce i 58,9 odsto za žene).
Deflacija merena indeksom potrošačkih cena dovela je do određenog povećanja realnih prihoda.
Indeks potrošačkih cena (CPI) opao je za 0,2 odsto na međugodišnjem (g-g) nivou u decembru, što je
24. uzastopni mesec u kome se beleži njegovo negativno kretanje. Najveći doprinos ovom smanjenju
dala je uvozna roba, što ukazuje na niske cene naročito hrane (pad od 0,6 odsto g-g), odeće i obuće
(pad od 9,6 odsto) i usluga vanbolničkog lečenja (pad od 4,6 odsto). Sa druge strane, cene alkoholnih
pića i duvanskih proizvoda naročito su značajno porasle, a slede ih cene obrazovanja, stanovanja i
komunalnih usluga. Uzevši u obzir ograničen rast nominalnih zarada, pad potrošačkih cena doveo je u
manjoj meri do povećanja realnih prihoda: neto mesečna zarada u decembru 2016. iznosila je u
proseku 436 evra, što predstavlja međugodišnje povećanje od nominalnih 1,3 odsto.
Očekuje se da će u 2016. fiskalni bilans zabeležiti manji deficit, i to od nekih 0,6 odsto BDP-a, što
predstavlja pad u odnosu na suficit od 0,7 odsto iz 2015. U 2016, bruto prihodi od indirektnog
30 U skladu sa rezultatima najnovije Ankete o radnoj snazi (iz 2016).
46
oporezivanja povećani su za 9,1 odsto na međugodišnjem nivou u poređenju sa rastom od 1,7 odsto
zabeleženim 2015. Kako se očekuje da će odnos javnih prihoda i BDP-a biti stabilan u 2016, oporavak
kapitalnih rashoda – sada kada su otklonjeni razlozi za kašnjenje u sprovođenju kapitalnih investicija iz
2015 – će, prema projekcijama, dovesti do manjeg deficita fiskalnog bilansa od 0,6 odsto BDP-a. Javni
i javno garantovani dug se u 2016. povećao za 0,6 odsto BDP-a na 42,5 odsto BDP-a (spoljni javni i javno
garantovani dug iznosio je 29 odsto BDP-a), i sastojao se prvenstveno od obaveza prema
međunarodnim finansijskim institucijama preuzetih pod povoljnim uslovima. Međutim, budžet
institucija BiH za 2017. veći je za 31 odsto u odnosu na 2016. u delu koji se odnosi na otplatu spoljnog
duga. Finansiranje institucija BiH zadržano je na istom nivou kao i u toku prethodne četiri godine.
Rizici vezani za kvalitet aktive banaka i dalje predstavljaju značajnu prepreku zdravom rastu
kreditiranja. Sve veći rizici u pogledu regulacije i nadzora nad radom domaćih banaka mogu ugroziti
fiskalnu i finansijsku stabilnost. Iako se postepeno smanjuje, stopa problematičnih plasmana (NPL) u
portfolijima komercijalnih banaka i dalje je visoka: na kraju trećeg kvartala 2016. učešće NPL u ukupnoj
masi kredita dostiglo je nivo od 12,1 odsto, što predstavlja pad u odnosu na 13,8 odsto zabeleženih na
kraju 2015. Značajno učešće NPL-ova opterećuje bilanse banaka, umanjuje njihovu zaradu i kapital i
ograničava novo kreditiranje, te time smanjuje sposobnost banaka da pruže podršku privrednom rastu
u celini. Centralna banka BiH (CBBiH) održava monetarnu stabilnost primenom mehanizma valutnog
odbora, pri čemu je konvertibilna marka BiH fiksirana za evro. Devizne rezerve su u 2016. bile dovoljne
da se pokrije komotnih 6,5 meseci uvoza. Kako je njena vrednost vezana za vrednost evropske valute,
konvertibilna marka je tokom 2016. konstantno depresirala u odnosu na dolar.
Nije došlo do značajnijih promena u deficitu tekućeg računa. Procenjuje se da se ovaj deficit donekle
smanjio, i to sa 5,7 odsto u 2015. na 5,5 odsto u 2016, i to zahvaljujući robnoj razmeni: u 2016, vrednost
izvoza robe u evrima povećana je za 4,8 odsto na međugodišnjem nivou, prvenstveno usled većeg
izvoza prehrambenih proizvoda, proizvoda od drveta, hemijskih proizvoda i uređaja i opreme; uvoz je
povećan za 1,8 odsto. Predviđa se da će suficit razmene usluga i doznaka ostati nepromenjen.
Procenjeni neto priliv SDI opao je sa 1,5 odsto BDP-a u 2015. na 1,2 odsto u 2016, što je izazvalo
značajnu zavisnost od priliva koji uvećavaju dug. Navedeni nivo SDI dovoljan je za finansiranje tek oko
25 odsto deficita tekućeg računa i nije u stanju da u značajnijoj meri podstakne obimnije pozitivne
efekte koji bi se mogli preliti u privredni razvoj.
Izgledi i rizici
Predviđa se da će se privredni rast povećati na preko 3 odsto u srednjoročnom periodu, prvenstveno
usled uvećane potrošnje. Kako reforme u BiH napreduju, očekuje se umereno povećanje izvoza, ali
snažna tražnja za uvozom podrazumeva da će neto spoljna tražnja i dalje negativno uticati na privredni
rast. Velika je verovatnoća da će priliv doznaka ostati stabilan, te da će uz napredak u sprovođenju
reformi one podstaći postepeno ubrzanje potrošnje, koja će ostati primarni pokretač privrednog rasta.
Ulaganja u energetiku, građevinarstvo i turizam pružiće podršku za rast investicija u celini, a omogućiće
i stvaranje novih radnih mesta u ovim sektorima. Očekuje se da će ova kretanja dovesti do postepenog
rasta realnog BDP-a sa 2,8 odsto u 2016. na 3,2 odsto u 2017, a zatim na najviše 4 odsto u 2019.
Sprovođenje obazrive, efikasne i delotvorne fiskalne politike, očuvanje stabilnosti bankarskog
sektora i rešavanje trajnih problema nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti ključni su za
reformske napore u BiH. Iako su deficiti i dalje umereni, poresko opterećenje je visoko a javna
potrošnja neefikasna, čemu u prilog govore neadekvatno ciljana socijalna davanja. Fiskalna
konsolidacija i obezbeđenje delotvorne „sigurnosne mreže“ neće imati efekta ako se ne reši strukturno
odsustvo fleksibilnosti u pogledu potrošnje – a naročito velika masa zarada u javnom sektoru. Pa ipak,
47
podrška Proširenog mehanizma fonda (Extended Fund Facility) MMF-a i drugih partnera može pomoći
vlastima BiH da ostvare zahtevni program planiranih reformi.
Postoje značajni rizici, kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Osnovni domaći rizik
predstavlja složeno političko okruženje koje otežava delotvorne strukturne reforme u oblastima poput
penzija, energetike i saobraćaja; time što ugrožava sprovođenje reformi u BiH, ono predstavlja pretnju
i ekonomskim izgledima ove zemlje. Uprkos kašnjenju, BiH i Evropska unija (EU) potpisale su Protokol
o adaptaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U decembru 2016. godine BiH je primila i
detaljni upitnik od Evropske komisije, što predstavlja značajan korak jer će Komisija na osnovu ocene
odgovora BiH na ovaj dokument predložiti Savetu EU da li da odobri ovoj zemlji status kandidata za
članstvo. Sa druge strane, glavni spoljni rizici po BiH i dalje su sporiji rast u EU i složena politička situacija
u regionu.
48
Nastavio se umereni rast BDP-a, čemu je podršku pružio sektor usluga.
I dalje je prisutan pozitivan trend naplate indirektnih poreza.
Deficit spoljnotrgovinske razmene još uvek je u padu.
49
I dalje se beleži deflacija merena indeksom potrošačkih cena.
Predviđa se da će povećanje rashoda, i to naročito kapitalnih, dovesti do ponovne pojave deficita tekućeg bilansa.
Učešće problematičnih plasmana u portfolijima komercijalnih banaka i dalje je visoko, dok razduživanje još uvek predstavlja rizik.
50
51
Kosovo
Potrošnja i investicije podigli su stopu rasta na procenjenih 3,6 odsto u 2016, uprkos padu neto
izvoza. Projektovani rast za 2017. od 3,9 odsto pokretaće javne investicije i potrošnja.
Fiskalni deficit je ostao na niskih 1,3 odsto BDP-a u 2016, čemu su podršku pružili veći javni
prihodi i niži stepen izvršenja kapitalnog budžeta od planiranog, uprkos pritisku koji je izazvao
program socijalnih davanja ratnim veteranima.
Unapređenje kvaliteta aktive banaka i niže kamatne stope na kredite doprinele su povećanju
kreditne aktivnosti, što je podstaklo domaću tražnju.
Kosovska dijaspora i dalje pruža podršku privrednom rastu putem doznaka, SDI i izvoza usluga.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Procenjuje se da je privreda Kosova ostvarila rast od 3,6 odsto u 2016. Ovaj rast je prvenstveno
zabeležen usled potrošnje (čiji je doprinos 4,5 procentnih poena [pp]) i oporavka domaće tražnje koji
su pokretale investicije (2,2 pp).31 Neto izvoz je, međutim, ostvario negativan doprinos razvoju (-3,1
pp), pri čemu bolji rezultat izvoza turističkih usluga nije mogao da nadomesti vrednost uvoza, pošto se
domaća tražnja za investicionim dobrima i robom široke potrošnje povećala. Zdrava ekspanzija
poslovanja u sektorima trgovine, saobraćaja, finansiranja i ugostiteljstva dovela je do toga da usluge
zabeleže najveći doprinos privrednom rastu, ispred poljoprivrede i industrije.
Preliminarni podaci za 2016. ukazuju na poboljšanje većine ishoda na tržištu rada. Iako dalji privredni
rast pokreće ovaj napredak, čak i uz oporavak na tržištu rada iz 2016. godine, koji je nastupio nakon
pada u 2014. i 2015, prosečan broj zaposlenih i dalje je niži od rekordne vrednosti zabeležene 2013.
godine.
Fiskalni deficit se u 2016. dodatno smanjio, i to na 1,3 odsto BDP-a, zahvaljujući zdravijim prilivima
javnih prihoda i sporijem izvršenju kapitalnog budžeta. Kombinacija napora usmerenih na bolju
naplatu prihoda i izmena mera politike doprinela je povećanju poreskih prihoda na nivo od 2,3 odsto
BDP-a. Povećanje stope PDV-a na 18 odsto dovelo je do rasta prihoda koji je više nego nadomestio
uticaj stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU u aprilu 2016, na osnovu
koga su carinski prihodi u 2016. smanjeni za 0,3 odsto BDP-a, kao i poreskih olakšica uvedenih radi
podsticanja proizvodnje. Na rashodnoj strani, povećanje socijalnih transfera od 0,9 odsto BDP-a
nadomešteno je neplanirano niskim izvršenjem kapitalnog budžeta; posledica toga bilo je povećanje
ukupnih rashoda od 1,4 odsto BDP-a. Ključni doprinos povećanju transfera dalo je povećanje broja
ratnih veterana koji su u 2016. godini stekli pravo na novčanu naknadu (što je povećalo fiskalni uticaj
ovog programa na 0,9 odsto BDP-a). Da bi se ovaj efekat sveo na što manju meru, Zakon o ratnim
veteranima izmenjen je krajem 2016. godine te je maksimalni godišnji fiskalni uticaj programa
definisan na nivou od 0,7 odsto BDP-a počevši od budžetske 2017. godine.32 Zakonom o upravljanju
javnim finansijama i odgovornosti, kao i njegovim nedavnim izmenama, referentna vrednost deficita
određena je na nivou od 2 odsto BDP-a, a uvedena je i „investiciona klauzula“ kojom se zakonom
propisani nivo deficita snižava za ulaganja u proizvodnju koja finansiraju razvojni partneri; pored toga,
maksimalni dozvoljeni iznos duga smanjen je sa 40 na 30 odsto BDP-a, i to sve na ograničeni period od
31 Doprinosi pojedinih komponenti rastu zasnivaju se na najnovijim podacima o BDP-u koje je objavila Kosovska agencija za statistiku (SAK) i podložni su promenama pošto SAK u statistiku nacionalnih računa unese revidirane podatke o platnom bilansu. Slično tome, promenama su podložni i podaci o deficitu tekućeg računa. 32 Izmene ovog zakona odnose se samo na kategoriju ratnih veterana, ali ne i na druge korisnike prava vezanih za period rata. Očekuje se da će izmenjeni i dopunjeni zakon stupiti na snagu posle ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom.
52
10 godina. Iako je javni i javno garantovani dug i dalje nizak, prisutan je trend rasta, jer je dug povećan
sa 12,9 odsto BDP-a u 2015. na 14,6 u 2016.
Poboljšanje kvaliteta aktive bankarskog sektora pomoglo je da se podstakne preko potreban rast
kreditiranja, dok je inflacija dobila pozitivan predznak. Prosečna stopa inflacije za ovu godinu porasla
je za 0,3 odsto (g-g), čemu je doprinelo povećanje cena goriva, prehrambenih proizvoda, duvana i
alkoholnih pića i predmeta za domaćinstvo. Nastavljen je trend pada problematičnih plasmana (NPL),
čija je učešće u ukupnoj masi kredita smanjeno sa 6,2 odsto u januaru na tek 4,9 odsto do meseca
decembra, jer su bolji rezultati privrede podstakli i otplatu problematičnih kredita; u međuvremenu je
došlo do povećanja ukupne mase kredita. Poboljšani uslovi na tržištu i niže kamatne stope doprineli su
rastu kreditiranja fizičkih lica na nivo od 10,4 odsto.
Deficit tekućeg računa je porastao sa 10,4 odsto BDP-a u 2015. na 11,5 odsto u 2016. Ovo pogoršanje
spoljnog bilansa može se pripisati povećanju spoljnotrgovinskog deficita od 3,2 odsto na
međugodišnjem nivou, iako je učešće ovog deficita u BDP-u ostalo nepromenjeno. Uvoz je usled
povećane domaće tražnje porastao za 6,7 odsto na međugodišnjem nivou. Sa druge strane, izvoz robe
smanjen je za 4,6 odsto (g-g) usled nižih cena osnovnih metala na svetskom tržištu. Firma „Ferronikeli“,
glavni izvoznik ovih metala, privremeno je obustavila proizvodnju zbog njihove niske cene.
Smanjeni prilivi SDI opteretili su bilans finansijskog računa u 2016. Neto SDI su opale za 34,4 odsto
na međugodišnjem nivou na kraju novembra jer su prilivi SDI smanjeni za 29,2 odsto (što verovatno
označava početak prezasićenosti kosovske dijaspore nepokretnostima i uslugama finansijskog
posredovanja), dok su odlivi ulaganja u akcije i udele u fondovima porasli za 25,7 odsto. Delatnosti
prometa i iznajmljivanja nepokretnosti i poslovnih aktivnosti nastavile su da privlače najveći deo SDI u
2016. godini. Strane direktne investicije u skijalište „Brezovica“ nisu ostvarene tokom 2016, što je
snizilo projekciju privrednog rasta.
Izgledi
Projekcije govore da će privredni rast Kosova u 2017. dostići nivo od 3,9 odsto, i to prvenstveno na
osnovu investicija, a potom i potrošnje. Očekuje se da će investicije biti glavni pokretač rasta, kome
će doprineti sa 2,7 pp. Predviđa se da će potrošnja ostvariti doprinos od 2,3 pp, i to usled većih
raspoloživih prihoda. Prema projekcijama, međutim, neto izvoz će oduzeti nekih 1,1 pp od stope rasta,
usled brzog rasta uvoza koji pokreću investicije i potrošnja, kao i usled slabijeg izvoza robe koji se može
pripisati ograničenoj izvoznoj bazi.
Rast investicija dovešće do neznatnog povećanja deficita tekućeg računa u 2017. i 2018. Za očekivati
je da će nedavno potpisivanje SSP-a sa EU podstaći SDI na srednji rok. Skoro usvojene izmene fiskalnog
pravila, prema kojima su ulaganja pojedinih vrsta međunarodnih finansijskih institucija izuzeta iz
obračuna ciljane vrednosti deficita, otvorilo je prostor za investiranje u strateške sektore; očekuje se
da će to dovesti do povećanja javnih investicija.
Međutim, postoje i rizici koji ugrožavaju pozitivne ekonomske izglede Kosova. Među glavnim
negativnim rizicima je osetljiva politička situacija na severu Kosova, kao i spor sa Crnom Gorom oko
demarkacije granice. Ako se ovi rizici intenziviraju, mogu da ometu ostvarenje ekonomskog programa
Kosova. Na pozitivnoj strani, bolji apsorpcioni kapacitet projekata koji se finansiraju iz javnih investicija
mogao bi dovesti do nešto značajnijeg rasta, naročito u 2017, ali i nižeg rasta u 2018. usled više baze
koja će se koristiti za poređenje. Pozitivne ekonomske prognoze zavise od rasta priliva SDI, do koga
neće doći ukoliko postoje ozbiljni politički rizici. Rizicima bi trebalo suprotstaviti okretanje izvora rasta
ka razmenjivim sektorima, povećanje domaće produktivnosti, angažovanje i zapošljavanje mladih,
53
rešavanje problema korupcije, unapređenje ekološke održivosti i uklanjanje prepreka u sektoru
energetike.
54
Privredni rast su pokretali potrošnja i investicije, uprkos negativnom doprinosu neto izvoza.
Deficit opšte države smanjio se u 2016. pošto su prihodi usled sprovođenja reformi rasli brže od potrošnje.
Unapređenje kvaliteta aktive bankarskog sektora je, pored drugih činilaca…
55
…doprinelo ubrzanju kreditne aktivnosti.
Usluge su ostvarile najveći doprinos rastu u 2016, ispred poljoprivrede i industrije.
Iako su u padu, SDI i dalje predstavljaju glavni izvor za finansiranje deficita tekućeg računa.
56
57
BJR Makedonija
Privredni rast se usporio na 2,4 odsto u 2016, pošto je politička neizvesnost izazvala pad
privatnih ulaganja. Za period od 2017. i 2019. projektovan je rast po prosečnoj stopi od 3,3
odsto – ali tek pod uslovom da se politička neizvesnost prevaziđe a poverenje ponovno
uspostavi.
Značajni fiskalni podsticaji i sve manji rezervoar radne snage izvršili su pritisak na smanjenje
nezaposlenosti.
Izvršenje kapitalnog budžeta u meri manjoj od planirane dovelo je do smanjenja fiskalnog
deficita u 2016, iako je tekuća potrošnja nastavila da se povećava. Javni i javno garantovani
dug dostigao je nivo od 48 odsto BDP-a.
Izgradnja poverenja i podsticanje rasta zahtevaće odlučnu fiskalnu konsolidaciju i strukturne
reforme na poljima privrednog okruženja, obrazovanja i upravljanja javnim investicijama.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Politička neizvesnost se u 2016. negativno odrazila na privredni rast, usporivši ga sa 3,8 odsto u 2015.
na 2,4 odsto. Rast je u najvećoj meri bio posledica potrošnje domaćinstava, koja je ostvarila doprinos
od 3 procentna poena (pp), uz podršku sve veće zaposlenosti i rasta zarada, penzija i kredita odobrenih
stanovništvu. Relativno ravna državna potrošnja doprinela je rastu sa samo 0,2 pp. Zabrinutost za
političku situaciju uticala je na ulaganja, koja su smanjena za 4,3 odsto u odnosu na 2015, što je dovelo
do smanjenja stope rasta za 1,4 pp, uprkos značajnim ulaganjima u putnu mrežu. Uticaj neto izvoza
povećao je stopu rasta za 0,7 pp, uz podršku solidnog izvoza vezanog za SDI i rast sektora informacionih
tehnologija i usluga saobraćaja.
Glavni pokretač rasta u 2016. godini bilo je građevinarstvo, dok je proizvod prerađivačke industrije
opao. Građevinski sektor je ostvario rast od 18,5 odsto na međugodišnjem nivou, čime je uticao na
povećanje opšte stopu rasta sa 2 pp, prvenstveno usled rada na tri projekta autoputeva finansiranih iz
javnih sredstava. Međutim, proizvod prerađivačke industrije opao je za 2,2 odsto, čime je opšta stopa
rasta smanjena za 0,2 pp; u odnosu na 2015, došlo je do pada aktivnosti tradicionalnih domaćih
privrednih grana koje čine preko polovinu industrijskog proizvoda, među kojima su vađenje ruda i
kamena, prehrambena industrija, proizvodnja odevnih predmeta, snabdevanje električnom energijom
i gasom i proizvodnja proizvoda od osnovnih metala i nemetala.
Stopa nezaposlenosti je nastavila da pada u 2016. godini usled fiskalnih intervencija usmerenih na
stvaranje novih radnih mesta i smanjenja učešća radne snage. Zaposlenost je porasla po
međugodišnjoj stopi od 2,1 odsto u 2016, pri čemu se veliki deo neto otvorenih radnih mesta može
pripisati dejstvu državnih podsticajnih mera. Međutim, učešće u radnoj snazi opalo je sa 57,2 odsto u
2015. na 56,8 odsto u 2016, što je najniži nivo još od 2012. Posledično, prosečna stopa nezaposlenosti
iznosila je 23,7 odsto na kraju 2016. godine. Uprkos državnim podsticajima, i to naročito za
zapošljavanje mladih, prvenstveno u vidu oslobađanja od obaveze plaćanja socijalnih doprinosa, u ovoj
starosnoj grupi nezaposlenost je porasla sa 47,4 odsto u 2015. na 48,3 odsto. Mladi su jedina starosna
grupa u kojoj je učešće u radnoj snazi u opadanju od 2012. godine. Dugoročna nezaposlenost je i dalje
visoka, a ovoj grupi pripada 81 odsto svih nezaposlenih.
Fiskalni deficit je opao u 2016, prvenstveno zbog neplanirano niskog izvršenja kapitalnog budžeta.
Deficit je opao na 2,6 odsto BDP-a, što je značajno manje od 4 odsto najavljenih u drugom rebalansu
budžeta. Ovo smanjenje se u najvećoj meri može pripisati niskoj stopi izvršenja kapitalnih rashoda u
58
kontekstu produženog izbornog ciklusa. Ukupni prihodi iznosili su 27,9 odsto BDP-a, što predstavlja
smanjenje od 1 pp u odnosu na 2015, prvenstveno usled niže naplate poreza na dohodak građana i
doprinosa u vezi sa otvaranjem novih radnih mesta oslobođenih poreza. Smanjenje prihoda više je
nego nadomešteno smanjenjem rashoda od 1,8 pp. Pa ipak, navedena promena strukture čini budžet
manje održivim: pored toga što je izvršenje kapitalnih rashoda značajno niže od očekivanog, tekuća
potrošnja sada prelazi 90 odsto ukupnih javnih rashoda.
Javni dug nastavlja rast u 2016. kao posledica državnog zaduživanja i garancija za državna preduzeća.
U julu 2016, BJR Makedonija emitovala je evroobveznice u vrednosti od 450 miliona evra. Pored toga,
zbog ubrzane izgradnje dva autoputa, povećan je i garantovani dug. Javni i javno garantovani dug
dostigao je nivo od 47,7 odsto BDP-a u 2016. (od čega 8,7 pp predstavljaju garancije za otplatu duga),
u poređenju sa 46,4 odsto u 2015.
Monetarna politika se normalizovala posle kratkog prekida u drugom kvartalu 2016. Reagujući na
značajno povlačenje depozita i krizu na deviznom tržištu iz drugog kvartala te godine, centralna banka
je povećala referentnu kamatnu stopu sa 3,25 na 4 odsto i dodatno intervenisala da bi stabilizovala
devizni kurs. Pošto se situacija smirila u drugoj polovini 2016, banka je vratila kamatnu stopu na 3,25
odsto. Deflatorni trend se nastavio u 2016, i to treću godinu zaredom po stopi od 0,2 odsto, usled pada
cena hrane, nafte i komunalnih usluga. U međuvremenu, bazna inflacija i dalje je imala pozitivni
predznak, na nivou od 1,4 odsto, zbog povećanja cena stanovanja i nameštaja, duvana, rekreacije i
kulturnih aktivnosti.
Iako je u 2016. nastavljen rast kredita, njime je prikriveno značajno usporenje kreditiranja pravnih
lica usled neizvesne političke klime. Kreditiranje je raslo po visokoj stopi od 6,5 odsto u 2016 (g-g), ali
je rast kredita odobrenih pravnim licima dramatično usporen, sa 7,1 odsto u 2015. na 3,2 odsto.
Bankarski sektor je profitabilan i dobro kapitalizovan: racio adekvatnosti kapitala je u trećem kvartalu
2016. iznosio 15,7 odsto, što je daleko više od regulatornog minimuma od 8 odsto. Odnos kredita i
depozita bio je 88 odsto, što nagoveštava da banke imaju značajnog prostora za povećanje kreditne
aktivnosti, naročito prema pravnim licima, kada se politička neizvesnost prevaziđe. Sredinom 2016.
zabeležen je značajan statistički efekat kod problematičnih plasmana (NPL), čije je učešće u ukupnoj
masi kredita smanjeno sa 10,6 odsto u 2015. na 6,5 odsto godinu dana kasnije pošto je centralna banka
izmenila propise i obavezala banke da otpišu kredite u potpunosti pokrivene rezervacijama koje više
od dve godine drže na bilansima stanja.
Deficit tekućeg računa se povećao ali je i dalje pod kontrolom, na nivou od 3,1 odsto BDP-a u 2016,
što predstavlja povećanje u odnosu na 2,1 odsto iz 2015. Solidan rast izvoza robe i usluga ostvaren je
uz podršku projekata finansiranih iz SDI ali nije bio dovoljan da poništi značajno povećanje kapitalnih
odliva u vidu isplata dividendi i repatrijacije profita. Pored toga, nastavak negativnog trenda transfera
fizičkih lica uticao je na porast deficita tekućeg računa. Pa ipak, ovaj deficit je više nego u potpunosti
finansiran iz neto SDI (u najvećoj meri koncentrisanih u automobilskoj industriji), koje su dostigle nivo
od 3,6 odsto BDP-a u 2016, što je značajno iznad 2,2 odsto zabeleženih u 2015. Na kraju 2016. godine
devizne rezerve su bile dovoljne da pokriju zadovoljavajućih 4,9 meseci uvoza, čemu je doprinela i
julska emisija makedonskih evroobveznica.
Izgledi i rizici
Očekuje se ubrzanje rasta na 2,8 odsto u 2017, a potom i na 3,3 odsto u 2018. Pretpostavka uz koju
su izrađene ove projekcije rasta podrazumeva razrešenje političke neizvesnosti početkom 2017, što bi
poboljšalo poverenje kako potrošača tako i privatnih investitora. Očekuje se da će fiskalni deficit ostati
na nivou od značajnih 3,2 odsto BDP-a tokom 2017, ali i da će nakon toga postepeno opadati dok ne
59
dostigne 2,3 odsto u 2019. Posledično, očekuje se povećanje javnog i javno garantovanog duga na 55
odsto do 2019. (od čega će, prema projekcijama, garancije činiti 13 pp). Očekuje se da će se deficit
tekućeg računa zadržati u proseku na nivou od 2,6 odsto BDP-a između 2017. i 2019. godine, čemu će
doprineti potrošnja i investiciona tražnja.
Pravilno iskorišćenje privrednog rasta zahtevaće promenu orijentacije sa kratkoročnih fiskalnih
podsticaja na ubrzane strukturne reforme. Solidan i uverljiv program fiskalne konsolidacije pomoći će
da se javni dug stabilizuje i da se ponovno izgrade fiskalni mehanizmi kojima se mogu amortizovati
šokovi. Pored toga, procena fiskalnih troškova i ekonomske koristi nedavno usvojenih javnih politika i
predloženih investicija omogućiće vladi da utvrdi prioritete i vremenski redosled svojih mera kako bi
što delotvornije promovisala privredni rast a istovremeno i zadržala dug pod kontrolom. Budući rast će
zavisiti od ubrzanja strukturnih reformi u cilju unapređenja poslovnog okruženja, izgradnje veština
radne snage i poboljšanja upravljanja javnim investicijama. Glavni negativni rizik po ostvarenje ovih
izgleda jeste politička neizvesnost, čiji bi nastavak mogao dodatno da umanji poverenje potrošača i
privatnih investitora i odloži sprovođenje neophodnih strukturnih reformi. Spoljni rizici vezani za
usporavanje rasta evrozone, glavnog trgovinskog i investicionog partnera BJR Makedonije, takođe
mogu značajno da utiču na privredu ove zemlje.
60
Politička previranja negativno su se odrazila na privredni rast, koji je u 2016. godini bio prvenstveno posledica javnih radova.
Fiskalni deficit se smanjio u 2016, najvećim delom usled neplanirano niskog izvršenja kapitalnog budžeta.
Nastavak rasta kreditne aktivnosti prikrio je drastično smanjenje kreditiranja privrede izazvano političkom neizvesnošću.
61
Nezaposlenost je nastavila pad usled smanjenja broja novih pripadnika radne snage i dejstva fiskalnih podsticaja koji su doveli do otvaranja novih radnih mesta.
Javni dug je nastavio rast u 2016. usled zaduživanja države i odobravanja garancija državnim preduzećima.
Deficit tekućeg računa je povećan, ali je više nego u potpunosti pokriven prilivima SDI.
62
63
Crna Gora
Privredni rast se usporio sa 3,4 odsto u 2015. na 2,1 odsto u 2016. usled kašnjenja u izgradnji
autoputa Bar-Boljare (investicije sa visokom uvoznom komponentom) i stabilizacije prihoda od
turizma.
Stopa nezaposlenosti je ostala visoka, a posebno je povećana usled značajnog broja žena koje
su se prijavile da bi ispunile uslov za doživotni roditeljski dodatak prema propisu koji je stupio
na snagu u januaru 2016.
U 2016. je došlo do privremenog poboljšanja u javnim finansijama usled neplanirano niskog
izvršenja kapitalnog budžeta, uprkos veće potrošnje na zarade i socijalne transfere koju je nova
vlada nastojala da ograniči.
U odsustvu ambicioznijeg programa fiskalne konsolidacije, javni i javno garantovani dug
približiće se nivou od 88 odsto BDP-a u trenutku kada su potrebe za refinansiranjem duga na
istorijskom maksimumu.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Realni BDP Crne Gore porastao je za procenjenih 2,1 odsto u 2016, što predstavlja pad sa 3,4 odsto
iz 2015. godine. Investicije su i dalje bile pokretač rasta, i to prvenstveno u sektorima turizma,
energetike i putarstva, ostvarivši doprinos od preko 4 procentna poena (pp) rastu BDP-a u 2016.
Potrošnja domaćinstava takođe je bila na solidnom nivou: njen doprinos privrednom rastu bio je 2,2
pp, uz dodatnih 1,8 pp doprinosa državne potrošnje, prvenstveno usled rasta zarada u javnom sektoru.
Nasuprot tome, neto izvoz je ostvario doprinos rastu od negativnih 6 pp, pošto je drastično povećanje
uvoza opreme i materijala za projekte izgradnje autoputeva i vetroparkova bilo daleko veće od i dalje
slabog izvoza usluga. Industrijska proizvodnja je u 2016. opala za 4,7 odsto g-g; rast u sektoru
energetike nije bio dovoljan da se nadomesti oštar pad prerađivačke industrije i rudarstva. Dok je broj
dolazaka turista porastao za nekih 6 odsto, broj noćenja povećao se tek za 1,8 odsto u poređenju sa
dvocifrenim rastom iz 2015. godine.
Stanje na tržištu rada se pogoršalo u 2016, uprkos povećanju zaposlenosti usled privrednog rasta.
Zakonom o socijalnoj i dečjoj zaštiti iz 2015. godine uveden je doživotni roditeljski dodatak za majke
troje ili više dece, usled čega se nekih 17.000 žena opredelilo da napusti radna mesta i radnu snagu
uopšte. Veliki infrastrukturni projekti nemaju vidljiviji uticaj na zaposlenost jer se uglavnom oslanjaju
na uvoznu radnu snagu. Posledica ovoga je bilo povećanje stope nezaposlenosti, koja je u septembru
2016. dostigla 17,8 odsto, dok je zaposlenost stagnirala na nivou od 44,7 odsto. Uprkos značajnom
programu zapošljavanja usmerenom na mlade, njihova stopa nezaposlenosti ostala je visoka, na nivou
od preko 37 odsto; 75 odsto lica koja nemaju posao su dugoročno nezaposleni. Veće zarade u javnom
sektoru dovele su do rasta realnih zarada u celini za 3,4 odsto tokom 2016, što je daleko iznad stope
rasta produktivnosti, usled čega su se troškovi rada u 2016. povećali za preko 7 odsto.
Uprkos neplanirano niskom izvršenju kapitalnog budžeta u vezi sa izgradnjom autoputa Bar-Boljare,
fiskalni pritisci i dalje su visoki, mada je deficit opšte države ipak smanjen sa 7,9 odsto BDP-a iz 2015.
na ispod 4 odsto. Javni prihodi su u 2016. povećani za nekih 12 odsto usled bolje naplate PDV-a, akciza
i poreza na dohodak građana. Istovremeno, javni rashodi su opali za 5 odsto jer su izgradnju autoputa
zakočila kašnjenja u pribavljanju građevinskih dozvola. Međutim, tekući rashodi povećani su za 8 odsto
zbog povećanja zarada u javnom sektoru, socijalnih davanja i penzija. Kako bi nadomestila manjak u
budžetu od 1,1 odsto BDP-a koji je nastao kao posledica ovih promena, i uviđajući sporost u realizaciji
64
kapitalnog budžeta, nova vlada, koja je stupila na dužnost u novembru, smanjila je rebalansom budžet
za 2016. godinu. Niži deficit je usporio rast direktnog javnog duga, koji se povećao sa 66,7 odsto BDP-
a u 2015. na 68 odsto.
Deflacija je bila prisutna tokom najvećeg dela godine, usled niskih cena nafte i hrane na svetskom
tržištu. Mada je privatna potrošnja značajno porasla, prosečna stopa inflacije u 2016. bila je negativnih
0,2 odsto. Međutim, cene su u poslednjem kvartalu 2016. porasle za 0,5 odsto, usled efekta prelivanja
povećanja cene nafte na globalnom tržištu.
Kreditna aktivnost je doživela blaži oporavak, uz manji broj problematičnih plasmana (NPL).
Kreditiranje domaćinstava značajno je povećano, i to za skoro 11 odsto, uzevši u obzir nisku osnovu
korišćenu za poređenje; dok je zaduživanje privrede dostiglo najniži godišnji nivo u septembru, nakon
čega je doživelo oporavak uz rast od 1,9 odsto u decembru. Depoziti su ostali značajan izvor bankarskog
finansiranja, rastući po stopi od preko 9 odsto. Odnos između kredita i depozita sada se približava
istorijskom minimumu od 84 odsto. Tokom godine učešće NPL je opalo sa 12,6 odsto sa kraja 2015. na
10,3 odsto u decembru 2016, pri čemu su firme za faktoring odigrale značajnu ulogu u čišćenju bilansa
banaka od problematičnih kredita, mada se za rešavanje NPL-ova sve više koriste otpisi i
restrukturiranje potraživanja. Predložene izmene i dopune Zakona o dobrovoljnom finansijskom
restrukturiranju predstavljaće dodatan podsticaj rešavanju problematičnih plasmana.
Posle pada na 13,3 odsto BDP-a u 2015, deficit tekućeg računa je ponovo porastao, i to na 19,2 odsto.
Prihodi od turizma i saobraćaja povećani su za 3,3 odsto (g-g), ali to i dalje nije bilo dovoljno da se
nadomesti veliko povećanje uvoza, od skoro 12 odsto (g-g): reč je prvenstveno o uvozu mašina i
opreme za izgradnju autoputeva i vetroparkova. Isplate dividendi na početku perioda dodatno su
doprinele povećanju deficita tekućeg računa. Trgovinski deficit je nastavio da se pogoršava, i na kraju
godine iznosio je 45 odsto BDP-a, što predstavlja povećanje u odnosu na 40,4 odsto iz 2015. godine.
Iako, uz greške i propuste, nije moguće objasniti finansijske tokove u iznosu od nekih 6 odsto BDP-a,
obim SDI je značajno opao u 2016. Pošto su dostigle 17 odsto BDP-a u 2015, neto SDI su u 2016
drastično pale, i to na 10 odsto, uglavnom usled odliva dividendi sektora telekomunikacija. Oko
polovine deficita tekućeg računa finansirano je u 2016. iz neto SDI.
Izgledi i rizici
Iako su srednjoročni ekonomski izgledi Crne Gore pozitivni, ova zemlja se ipak suočava sa ozbiljnim
rizicima. Očekuje se privredni rast od 2,8 odsto godišnje do 2019. godine, ali je u ovom trenutku taj
rast zasnovan na neodrživom modelu koji se oslanja na finansiranje investicija i potrošnje iz javnih
sredstava, iako fiskalna pozicija slabi. Takođe se očekuje ponovno povećanje spoljnih uzroka
neravnoteže, čime će se pogoršati već značajna osetljivost zemlje na spoljne šokove. Pored toga, kada
dođe do usporavanja javnih podsticaja rasta, usporiće se i rast u celini, usled čega će Crna Gora biti
dodatno izložena postojećim rizicima.
Iako će nedavno povećanje socijalnih davanja verovatno potpomoći smanjenje siromaštva na kratak
rok, njime se istovremeno i naglašava ekonomska osetljivost utoliko što će građani koji se povlače sa
tržišta rada biti osetljiviji na promene politike socijalnih davanja. Kako se predviđa povećanje inflacije,
uzevši u obzir rastuću domaću tražnju i efekte prelivanja rasta cena na globalnom tržištu, realni neto
raspoloživi prihodi verovatno će se smanjiti.
Fiskalni deficit je visok, a potrebe za refinansiranjem na srednji rok velike. Deficit za 2017. godinu
utvrđen je u budžetu na nivou od 6,6 odsto BDP-a, uprkos već usvojenim merama konsolidacije koje
iznose 3,2 odsto BDP-a. Među ovim merama su povećanje akciza i smanjenje izuzetaka od naplate PDV-
65
a, poboljšanje naplate poreskih dugovanja, smanjenje roditeljskog dodatka od 25 odsto, smanjenje
plata funkcionera od 8 odsto, zamrzavanje isplata po osnovu minulog rada do 2019. godine, kao i
selektivno smanjenje kapitalnih rashoda.
Mada je nedavno usvojen program konsolidacije korak u pravom smeru, biće potrebne dodatne
mere za smanjenje stalnih rashoda i povećanje prihoda kako bi se do 2019. godine javne finansije
postavile na održivu putanju a rast javnog duga ograničio. Visok fiskalni deficit od oko 6 odsto BDP-a
koji se očekuje do 2019. godine znači da javne finansije nisu postavljene na održive osnove; biće
potreba ambicioznija fiskalna konsolidacija da bi se napravilo mesta za uredno servisiranje potreba za
refinansiranjem od 2019. do 2021. koje iznose preko 16 odsto BDP-a. Smanjiti deficit neće biti lako, ali
je to preko potrebno, uzevši u obzir potrebu da se tržište umiri i da se omogući uspešno produženje
(roll-over) postojećih obaveza u situaciji u kojoj je kreditni rejting zemlje B+ sa negativnim izgledima.
Da bi se ostvario napredak, od presudnog je značaja ubrzanje strukturnih reformi u cilju dalje
održivosti javnih finansija i očuvanja konkurentnosti Crne Gore. Nova koaliciona vlada, predvođena
Demokratskom partijom socijalista, koja ima tanku skupštinsku većinu, usvojila je Program ekonomskih
reformi za period od 2017. do 2019, kojim su predviđene reforme u sektorima socijalne zaštite, javne
uprave, upravljanja javnim finansijama i investicionog okruženja.
66
Beleže se različiti trendovi rasta.
Nezaposlenost se povećava.
Fiskalni deficit se odnedavno smanjio.
67
Deficit tekućeg računa se povećava.
Inflatorni pritisci su postali primetniji.
Javni dug će porasti na srednji rok.
68
69
Srbija
Privredni rast je u 2016. godini iznosio procenjenih 2,8 odsto, što predstavlja najvišu stopu još
od 2008, uprkos nastavku fiskalne konsolidacije koja je za posledicu imala rekordno nizak
fiskalni deficit.
Rast i dalje podstiče otvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada. Zaposlenost je
2016. porasla za 5,8 odsto u odnosu na 2015.
U 2017. godini se očekuje ubrzanje privrednog rasta na 3 odsto, uz stabilan doprinos potrošnje
i podršku rasta investicija i izvoza.
Da bi se rast održao na ovom nivou biće potreban nastavak napora usmerenih na rešavanje
strukturnih izazova, a naročito fiskalnih rizika i rizika koje izazivaju izdate garancije za kredite
državnim i javnim preduzećima.
Ekonomska kretanja u prethodnom periodu
Srbija je prema procenama ostvarila privredni rast od 2,8 odsto u 2016. godini, što predstavlja
najvišu stopu rasta još od 2008. Ovaj rast je postavljen na široke osnove, i doprinose mu sve
komponente BDP-a. Značajne investicije i neto izvoz bili su glavni pokretači privrednog rasta, na to je
dodao i oporavak potrošnje (posle sedam godina opadanja i stagnacije). Javna potrošnja ostvarila je
solidno povećanje od 2,3 odsto na međugodišnjem nivou, a došlo je i do delimične relaksacije politike
zarada u javnom sektoru i povećanja potrošnje na robu i usluge. Privatna potrošnja pratila je rast
kreditne aktivnosti, uz pad kamatnih stopa i oporavak zarada u privatnom sektoru; njihovo povećanje
iznosilo je 4,7 odsto na međugodišnjem nivou zaključno sa mesecom novembrom. Na strani
proizvodnje, glavni pokretač rasta bile su usluge; značajnu dodatu vrednost ostvarile su i industrija,
gde je dodata vrednost porasla za 3,6 odsto, i poljoprivreda, sa povećanjem od 8,3 odsto.
Privredni rast je nastavio da podstiče stvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada.
Bolji rezultati privrede odrazili su se na tržište rada, gde je stopa zaposlenosti konačno prešla nivo
zabeležen pre početka globalne finansijske krize. Broj zaposlenih u četvrtom kvartalu 2016. (od kada
datiraju poslednji dostupni podaci iz Ankete o radnoj snazi) bio je veći za 5,8 odsto nego u istom
kvartalu 2015. Nezaposlenost je u istom kvartalu opala na 13 odsto, što je najniži nivo još od 2008.
Trogodišnji uzastopni trend pada realnih zarada preokrenut je tokom 2016, kada su zarade porasle za
2,6 odsto (g-g). Međutim, skoro jedna trećina novih radnih mesta otvorena je u neformalnom sektoru,
pošto je usled dobre poljoprivredne sezone za 8,2 odsto povećan broj radnih mesta u sivoj ekonomiji.
Nezaposlenost mladih je takođe smanjena, ali se i dalje drži na visokih 31,2 odsto.
Značajno fiskalno prilagođavanje za posledicu je imalo rekordno nizak fiskalni deficit od 1,4 odsto
BDP-a. Solidni javni prihodi (uz povećanje od 8,7 odsto g-g), prvenstveno kao posledica efikasnije
naplate PDV-a i akciza, kontrole rashoda za zarade u javnom sektoru i penzija, kao i ušteda na ime
subvencija, značajno su smanjili deficit u 2016. godini, i to na 1,4 odsto BDP-a. Ta brojka je daleko
manja od 3,7 odsto zabeleženih u 2015, a manja je čak i od deficita od 4 odsto BDP-a predviđenih
budžetom. Primarni deficit od 0,5 odsto BDP-a u 2015. pretvoren je u primarni suficit od 1,8 odsto.
Kombinacija boljih rezultata budžeta i snažnog privrednog rasta pomogla je da se učešće javnog duga
u BDP-u smanji sa 75,9 odsto u 2015. na 74 odsto krajem 2016.33
33 Javni i javno garantovani dug, uključujući i negarantovani dug jedinica lokalne samouprave.
70
Inflacija je početkom 2017. počela da se ubrzava. Iako je monetarna politika relaksirana u 2016,
inflacija je u proseku ostala na niskih 1,2 odsto, što je daleko ispod ciljanog raspona Narodne Banke
Srbije (NBS) od 4±1,5 odsto. Niska stopa inflacije i poboljšanje osnovih makroekonomskih pokazatelja
naveli su NBS da snizi ciljani raspon inflacije na 3±1,5 odsto. U poslednjem kvartalu 2016. došlo je do
neznatnog povećanja stope inflacije, i to na prosečnih 1,5 odsto (g-g), usled povećanja cena svih grupa
proizvoda iz korpe na osnovu koje se računa indeks potrošačkih cena. Narodna Banka Srbije je tokom
2016. povećavala novčanu masu: u decembru je vrednost M1 bila (nominalno) 20,5 odsto veća nego
na kraju 2015, dok je vrednost M3 porasla za 11,6 odsto (g-g). Referentna kamatna stopa zadržana je
počevši od jula na nepromenjenih 4 odsto. Pa ipak, inflacija je počela da raste početkom 2017. i u
februaru dostigla stopu od 3,2 odsto (g-g). Dinar je do kraja februara apresirao u odnosu na evro po
stopi od 0,4 odsto (u poređenju sa krajem 2016), uprkos povremenim intervencijama NBS na deviznom
tržištu. NBS je samo u januaru i februaru prodala 330 miliona evra da bi sprečila značajnije povećanje
vrednosti domaće valute.
Poboljšanje rezultata bankarskog sektora takođe je pružilo podršku privrednom rastu. Porast
kreditne aktivnosti, kako prema državi tako i prema privatnom sektoru, od 6 odsto do kraja 2016. (g-
g) bio je posledica prvenstveno povećanja kreditiranja domaćinstava (od 10,5 odsto) i države (rast
nominalnih 19 odsto). Bankarski sektor je i dalje zdrav i dobro kapitalizovan, a učešće NPL-ova je
postepeno smanjeno na 17 odsto nakon što je dostiglo rekordno visok nivo od 21,6 odsto krajem 2015.
Došlo je i do konsolidacije banaka, pošto je Direktna banka kupila Findomestic banku, a AIK banka
izrazila nameru da kupi Alpha banku, treću po veličini grčku banku u Srbiji. Pored toga, poslovanje u
Srbiji pokrenula je i Bank of China.
Eksterna pozicija Srbije poboljšala se u 2016, pošto se deficit tekućeg računa smanjio na 4 odsto BDP-
a, čemu je podršku pružilo unapređenje spoljnotrgovinskog bilansa. Deficit tekućeg računa je do
decembra 2016. pao na 13,6 odsto u poređenju sa stanjem godinu dana ranije (izraženo u evrima), i to
na 4 odsto BDP-a. Smanjenje trgovinskog deficita prvenstveno je bilo posledica ubrzanja izvoza, koji je
porastao za 12,1 odsto u evrima. Rast izvoza bio je oslonjen na široku osnovu, ali su najveći doprinos
ostvarile hemijska, automobilska, elektronska i prehrambena industrija. Pored toga, 70 odsto
navedenog povećanja bilo je posledica rasta izvoza u EU. Tokom istog perioda, suficit prometa usluga
povećan je za 23,4 odsto. Ova poboljšanja su zasenila smanjenje neto transfera od 5,6 odsto u
poređenju sa istim periodom 2015, što je bilo uzrokovano padom doznaka od 9,4 odsto (prema užoj
definiciji). Pošto su neto SDI ostale relativno stabilne u poređenju sa periodom od godinu dana ranije,
njihov iznos bio je više nego dovoljan da se pokrije deficit tekućeg računa. Međutim, do kraja 2016.
godine ulaganja u kapital opala su za 31,7 odsto u odnosu na 2015, verovatno usled dugotrajnog
formiranja vlade i regionalne nestabilnosti.34
Izgledi i rizici
Predviđa se postepeno povećanje stope rasta, sa procenjenih 2,8 odsto u 2016. na 3,5 odsto do 2019.
Posle kontrakcije zabeležene tokom 2013. i 2014, privatna ulaganja odnedavno doprinose privrednom
rastu, i to reagujući na poboljšanje investicionog okruženja; očekuje se da će njihov doprinos iznositi
oko 1,1 procentni poen. Uz ubrzanje privredne aktivnosti i zaposlenosti, očekuje se da će nakon 2017.
godine potrošnja ponovo postati glavni pokretač rasta, uz prosečni godišnji doprinos od 2,3 procentna
poena.
34 Pored toga, bio je prisutan i efekat poređenja sa visokom osnovom iz 2015. godine.
71
Očekuje se nastavak postepenog smanjenja i izravnavanja deficita tekućeg računa bilansa plaćanja,
pri čemu će se on stabilizovati na nivou od 3,9 odsto BDP-a na srednji rok. Deficit robne razmene bi
trebalo da nastavi pozitivan trend, delom usled eksternih kretanja (niskih cena energenata i oporavka
u EU), a delom i zbog nedavnih stranih ulaganja; suficit razmene usluga bi takođe trebalo postepeno
da se poveća.
Za očekivati je lagano ubrzanje inflacije, i to paralelno sa oporavkom domaće tražnje. Uz porast
tražnje, za 2017. godinu se predviđa ostanak stope inflacije u okviru ciljanog raspona NBS. Monetarna
politika će se i dalje sprovoditi kroz ciljanje inflacije u kombinaciji sa fleksibilnim deviznim kursem;
moguće intervencije će najverovatnije biti usmerene na upravljanje prekomernim fluktuacijama
vrednosti domaće valute.
Glavni rizici odnose se na politička dešavanja, kako na domaćem tako i na inostranom planu. Srbija
se u 2017. suočava sa još jednim izborima, za koje se očekuje da će usporiti napredak strukturnih
reformi, a mogli bi povećati i troškove održavanja statusa kvo. Takođe postoji rizik da bi ekonomski
izgledi u Evropi mogli da se pogoršaju sa početkom procesa izlaska Velike Britanije iz EU i nakon što se
okončaju izbori u više zemalja članica Unije.
72
Sve komponente BDP-a doprinele su privrednom rastu…
…što je dovelo do poboljšanja na tržištu rada.
Došlo je do značajnog smanjenja budžetskog deficita…
-6.0
-4.0
-2.0
0.0
2.0
4.0
6.0
Finalna potrošnja Investicije
Neto izvoz BDP, realni rast
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti
-8
-7
-6
-5
-4
-3
-2
-1
0
1
2
Dec
-05
Jun
-06
Dec
-06
Jun
-07
Dec
-07
Jun
-08
Dec
-08
Jun
-09
Dec
-09
Jun
-10
Dec
-10
Jun
-11
Dec
-11
Jun
-12
Dec
-12
Jun
-13
Dec
-13
Jun
-14
Dec
-14
Jun
-15
Dec
-15
Jun
-16
Dec
-16
Bilans budžeta
73
…koje je pomoglo da se stabilizuje javni dug.
Inflacija je povećana tek u četvrtom kvartalu…
…dok je kreditna aktivnost beležila rast tokom čitave godine.
0.05.010.015.020.025.030.035.040.045.050.055.060.065.070.075.080.085.0
6,000
11,000
16,000
21,000
26,000
31,000Ja
n-1
0
Jul-
10
Jan
-11
Jul-
11
Jan
-12
Jul-
12
Jan
-13
Jul-
13
Jan
-14
Jul-
14
Jan
-15
Jul-
15
Jan
-16
Jul-
16
Javni dug
u milionima evra(leva skala)
-2.0
0.0
2.0
4.0
Ostalo
transport i komunikacije
Zdravtsvo i obrazovanje
0
2,000
4,000
6,000
8,000
10,000
12,000
Jan
-06
Jul-
06
Jan
-07
Jul-
07
Jan
-08
Jul-
08
Jan
-09
Jul-
09
Jan
-10
Jul-
10
Jan
-11
Jul-
11
Jan
-12
Jul-
12
Jan
-13
Jul-
13
Jan
-14
Jul-
14
Jan
-15
Jul-
15
Jan
-16
Jul-
16
Privatna preduzeća Vlada
Domaćinstva Državna i javna preduzeca
74
