3.Transakcijska Analiza.Ristin

8/3/2019 3.Transakcijska Analiza.Ristin

1/30

South Eastern European Mediation Forum

1

Gordana RistinMediatorTrenerSudac Vijega sodia uLjubljani

3. RAZUMEVANJE LJUDSKOG PONAANJA ITRANSAKCIJSKA ANALIZA

...bio jednom neko po imenu Hari, nazvan Stepski Vuk. Iao je na dve noge,nosio odelo i bio ovek, ali je u stvari ipak, eto, bio stepski vuk... Stepski Vuk je,

dakle, imao dve prirode, oveju i vuju, takva mu je bila sudbina, i moe biti daovako neto nije nita naroito ni retko. Nailazilo se ve na tolike ljude koji su usebi imali mnogo ta psee, lisi je, riblje ili zmijsko, ne oseajui zbog toga

naroitih tekoa... Ali kod Harija je bilo drukije, u njemu ovek i vuk nisu iliuporedo, jo manje su pomagali jedan drugom, ve su bili u stalnom smrtnomneprijateljstvu, i jedan je iveo samo da bi onom drugom naneo bol, a kada sedvojica u jednoj krvi i jednoj dui mrze kao smrtni neprijatelji, onda je to opak

ivot... (Herman Hese, Stepski Vuk).

Nastavni cilj:

Upoznavanje sa osnovnim pojmovima transakcijske analize (TA) sluaocupomae u tome da bolje razume ljudsko ponaanje, svoje ponaanje i svet. Kadmedijator poznaje teoriju linosti i komunikacije, moi e lake da pomognestrankama u postizanju sporazuma ukoliko je to mogue.

1. Definicija

Transakcijska analiza (TA) obuhvata teoriju linosti i teoriju interpersonalne

komunikacije i iz nje izveden psihoterapeutski metod. U ezdesetim godinama sutransakcijsku analizu koristili kao grupnu psihoterapiju, dok se danas koristi uindividualnoj, branoj i porodinoj terapiji. Osim u psihoterapiji, danas se TAprimenjuje svuda gde su potrebna psiholoka i komunikaciona znanja. Upsihosocijalnom savetovanju, u optoj i specijalnoj pedagogiji i u menadmentu.


2/30


2

Obzirom da TA vie nije snonim za psihoterapeutsku kolu, postoji razlikaizmedju transakcijske analize (TA) i transakcijsko-analitike psihoterapije (TAP)(Milojevi Z., Transakcijska analiza, psihoterapija, Medicinski fakultet u

Beogradu, 2001).

Ljudsko ponaanje nije predmet i ne postoji kao pojavni oblik, postoji samo ovekkoji se ponaa. Zato je ponaanje manifestacija ljudskog referentnog okvira. To

je rezultat unutranje obrade u ljudskom referentnom okviru. Ponaanje je za

oveka uvek logino, iako ga ne razumemo.Ljudi se uvek ponaaju na najboljimogui nain. Medijator nije psihoterapeut. pak mora da zna da prepozna irazume logiku ponaanja stranaka. Medijator mora u svom radu da budeempatian. Empatian je onaj koji razume ljudsku logiku, jer ljudsko ponaanje jemanifestacija ovekovog referentnog okvira.

2. Referentni okvir (karta)

Skica 1

Radi se o unutranjoj karti (okvir) stvarnosti, odnosno o sistemu predstave osebi, o drugima i o svetu. Pretpostavka je da ljudi ne reaguju na osnovustvarnosti takve kakva jeste, ve na osnovu razumevanja i objanjenja stvarnosti,to je i funkcija referentnog okvira.

Referentni okvir moemo da predstavimo kao kartu oblasti koju ovek ima usvojoj glavi. Ako je ta karta tana, on e u ivotu ostvariti svoje ciljev ei doie

tamo. Ako je karta pogrena, izgubie se. Ljudi veruju svojim kartama, bezobzira na to ta se sa njima dogadja u ivotu. Ako radimo sa ljudima, radimo i sanjihovim referentnim okvirima.

Zato je pre svake medijacije, obino na prvom, uvodnom sastanku, potrebnoobnoviti ugovor o medijaciji i odrediti ta postupkom medijacije elimo da

promenimo. Ako elimo da razumemo ponaanje ljudi, moramo da otkrijemonjihov referentni okvir. Zato, esto pitanje medijatora pre poetka medijacijeglasi:

svet

jaz drugi


3/30


3

- ta elim ja,

- ta ele drugi,

- ta svet (napr. drutvo) eli od nas.

Ako je referentni okvir u skladu sa stvarnou, pojedinac e stvarnost razumeti iocenjivati realno, to e pokazati odgovarajuim (adekvatnim) oseanjima iponaanjem. Ako su pak predstave iskrivljene u bilo kom polju referentnogokvira, pojedinac e stvarnosti dati iskrivljeni znaaj i neodgovarajuu vrednost,tako to e pokazivati neodgovarajue oseanje i ponaanje. Pojedinac moe u

istoj situaciji da aktivira dva razliita referentna okvira koji imaju konfliktnedefinicije stvarnosti i to tako to e biti sam u konfliktu ili e iskazivatiinkongruentna (?? neitko u tekstu) saoptenja. Zato, uloga medijatora je u

tome da identifikuje sistem predstava koje ovek ima o sebi, o drugima i o svetu ida otkrije na kakav nain se logika referentnog okvira iskazuje u postojeemproblemu.

Kad govorimo o stvarnosti, sagledavamo dve vrste pojava (fenomena):

- Fenomen prvog reda, pojava dostupna naim ulima (ta osea, okusi, uje,

vidi). Ljudi se uglavnom slau kad su u pitanju pojave prvog reda. Odluujefenomen veine odnosno konsenzusa.

- Fenomen drugog reda (konflikt oko realnosti). To su pojave kao to su ljubav,strah, mrnja, saaljenje i slino. Te pojave ne postoje zbog sebe, ve postojeljudi koji iskazuju odredjene znakove. Transakcijska akaliza bavi se znaajemdrugog reda, tj. znaajem koji mozak pripisuje percepciji.

Drukije reeno:

Za ljude nije stvarno, to je stvarno, ve je stvarno ono, to misle da je stvarno!

Referentni okvir je rigidna struktura. A ljudi nastoje da potvrde to u ta veruju.Radi se o ovekovoj predstavi o sebi, o drugima i o svetu. Dete poinje daoblikuje svoj referentni okvir veoma rano i njemu se mogu ugraditi predstave osvim oblastima koje ine referentsku kartu. Kad dete izgradi svoj referentni okvir,karta se zatvara i postaje samopotvrdjujui sistem.


4/30


4

3. Ego stanje

U transakcijskoj analizi se na ego stanje gleda kao na strukturu sistma, koji jesastavljen iz razliitih delova, koja se zovu ego stanja. Osoba doivljava ono egostanje, u kome se u tom trenutku nalazi self.

Organizacija predstava o sebi u self je usvajanje znanja o sebi i povezivanjeiskustva sa sobom u sistem, koncept sebe (Praper P., Razvojna analitikapsihoterapija, Institut za kliniku psihologiju, Ljubljana 1999. godine, strana 216).

U idealnom sluaju, ego odrasle osobe je celovit i nedeljiv i zasnovan na sistemutanih predstava o sebi, drugima i o svetu. ojam ego stanja se koristi udvostrukom znaenju: u strukturnoj analizi i u funkcionalnoj analizi.

3.1. Struktura linosti

Odrasla osoba, koja ima celovit i nepodeljen ego, je svesna realnosti, jerealistina i racionalna. Na osnovu tane slike realnosti razmilja racionalno, imaracionalni vrednosni sistem i iskazuje adekvatna oseanja, a ista iskazuje naefikasan i socijalno prihvatljiv nain.

Skica 2

odrasli

O2

Ego odrasle osobe je celovit i integralan. Transakcijska analitika psihoterapijakao cilj leenja oznaava postizanje integriteta odrasle osobe.

Patoloka struktura linosti ili patoloko ego stanje znai da je u pitanju stanje

koje sadri netane i iskrivljene predstave o sebi, drugima ili svetu, gde se radi opogrenoj logici i pogrenim odlukama, zbog toga i o neodgovarauem sistemuvrednosti i neodgovarajuim oseanjima. Kod patolokih ego stanja poznato jestanje deteta (u daljem tekstu: dete osnosno kartica D) i stanje roditelja (u daljem

tekstu: kartica R).

ODRASLI

O2


5/30


5

Ego stanje deteta (D) u strukturi linosti je rezultat line prolosti i sadri netane

definicije sebe, drugih i svta. To je bivi ego koga je osoba prerasla i zato jeneupotrebljiv i disfunkcionalan. Kad primetimo ego stanje deteta, to je znak da jeosoba regresirana na infantilan stadijum linog razvoja. Ego stanje detata jerezultat trauma i patolokih razvojnih fiksacija.

Drugo patoloko ego stanje je roditelj (R). To ego stanje nastaje poniranjem uduu znaajnih osoba i njihovih neodgovarajuih ili patolokih saoptavanja.

Roditelji detetu verbalno ili ponaanjem poruuju da ih nie dostojan.Primer: patoloko ego stanje deteta

U porodinoj medijaciji otac ili majka ne mogu da shvate da moraju da plaajutrokove za izdravanje deteta i da su potrebe deteta ispred njihovih elja(trokovi za kola, odeu...). Na upozorenje medijatora da im zakon nalaeplaanje izdravanja i da dete ne moe da zaradi novac, odgovarajuiskazivanjem svojih elja (to svakako, ali ta u ja, ako mi ostane od plate samo100.000 tolara?).

Primer: patolko ego stanje roditeljaNa svaku ponudu suprotne stranke prva stranka reaguje onako kako je nauiootac, tj. da svi ele da ga prevare i da su svi ljudi varalice.

Kad medijator utvrdi da ispred sebe ima osobu koja je po strukturi u ego stanjudeteta ili u ego stanju roditelja kad nije mogue da se postigne komunikacija saodraslima, treba da prekine medijaciju, jere se odnos sa strankama pogorati.

Drukije reeno: medijacija se odvija izmedju dve zdrave odrasle osobe koje susposobne da shvate dogadjanja.

3.2. Funkcionalna analiza

Funkcionalna analiza je veoma znaajna za razumevanje komunikacije. Ufunkcionalnom smislu razlikujemo funkciju odraslog (O), negujueg roditelja

(NR), kritikog roditelja (KR), prilagodljivog deteta odn. adaptiranog deteta (AD),slobodnog deteta (SD).

Za zdravu uravnoteenost linosti potrebno je imati sve tri. Odrasli treba dareava probleme tu i sada, to nam omoguava da ivimo na efikasan nain. Za


6/30


6

ukljuivanje u drutvo nam treba zbirka pravila koja usvajamo od roditelja. Koddece pak imamo dostup spontanosti, stvaralatvu i intuitivne moi koje smouivali u svom detinjstvu.

Skica 3

Funkcionalna analiza ukazuje na to kako ego funkcionie u komunikaciji (krozroditelje, odraslog i dete). Veti komunikatori su oni koji brzo i tano odredjujufunkcionalno ego stanje druge osobe i zatim izaberu odgovaraji odziv.

Na poetku medijacije medijator treba da nastupi u funkciji negujueg roditelja(NR). Znai, ponaa se superaktivno, iskazuje prihvatanje obe strane, pohvalisvako adekvatno ponaanje, doputa izraavanje miljenja i oseanja inagradjuje svaki napredak. Za vreme medijacije sve vie deluje kao odrastao i

pokuava da pridobije za saradnju odraslu osobu. Samo u sluaju kad propadnusvi pokuaji da stranke ponu da funkcioniu kao odrasli, moe na odvojenom

susretu u direktnom obraanju stranci ukazati na to da treba da promeni svojeponaanje (obino se radio o poputanju u sporu), ukoliko eli postii napreda.Potom moe i da joj zapreti da e povui saglasnost i time zavriti medijaciju. Utom sluaju medijator deluje kao kritini roditelj.

Iskustva pokazuju da stranke esto deluju kao prilagodjena deca (adaptiranodete), doli su u sud, plae se nepoznatog i brine ih kako e se reiti za njihvaan problem.

NK/ KR

O

AD/SD


7/30


7

4. Transakcije

Transakcije su razmene poruka (obavetenja). U transakcijskoj analizi

transakcija se definie kao jedinica komunikacije. Transakcija u komunikaciji gdeuestvuju dve osobe (diadna) je sastavljena od transakcijskog stimulansa prveosobe, transakcijskog odgovora druge osobe i povratnog odgovora prve osobe.Naziv transakcijska analiza proizilazi iz metoda rada koji se bazira na analizitransakcije. Uvek prvo progovori stranka i poruku poalje terapeutu, koji se naodgovarajui nain odaziva i time ga poziva na izmenu ponaanja i zatim slediodgovor stranke. Najjednostavnije transakcije su transakcije kod kojih inicijator ilidruga osoba proizilaze iz odraslog.

Skica 4

Kad komuniciraju dve osobe, istovremeno komunicira est ego stanja.Erik Berne (1910-1970) otac TA je transakcije podelio na jednostavne (simplex) isloene (komplex) transakcije.

R R

O O

D D


8/30


8

4.2. Jednostavne transakcije

Jednostavne transakcije nastaju kad svako lice saradjuje u transakciji sa jednimego stanjem (2 osobe 2 ego stanja). Jednostavne transakcije delimo naparalelne ili komplementarne i unakrsne transakcije.

Paralelne transakcije ili komplementarne transakcije su transakcije, kada sestimulans i reakcija na dijagram R-O-D ostvaruju sa paralelnim linijama (roditelj

roditelja, odrasli odrasli, dete dete, roditelj dete, dete odrasli). Drugimreima, kada su transakcije paralelne, komunikacija tee glatko.

Primer: roditelj roditelj:

Stranka: Moj sluaj je nereiv.

Medijator: Svi sluajevi su veoma teki.

Primer: odrasli odrasli:

Stranka: Moj sluaj je veoma teak.Medijator: Svakako da je teak, ali je reiv.

Primer: dete dete:

Stranka: Tako ste mladi, a ve ste medijator?!

Medijator: Danas moe brzo da se diplomira.


9/30


9

Unakrsne transakcije:

Kad se stimulus i reakcija na strukturi roditelj odrasli dete ukrste,komunikacija se prekida. U pitanju je komunikacija koja izaziva potekoe.

Skica 5

R

Jo uvek su u pitanju dve strategije, ali simulus i reakcija su ukrteni.

Primer unakrsnih transakcija dete roditelj:

Stranka: Ovde je tako prijatno, voleo bih da reim sve svoje probleme koje

imam sa protivnikom!

Medijator: Pa niste reili jo ni prvi sluaj.

4.3. Sloene (kompleksne transakcije)

U komunikacionom delovanju aktiviraju se tri ili vie ego stanja. Komunikacije seodvijaju na dva nivoa:

- socijalni nivo odnosno oigledna (vidna) manifestacija i

- psiholoki nivo (prikriven, inplicitan nivo).

R R

O O

D D


10/30


10

Skica 6

Medijator u svom radu treba da pazi da njegova komunikacija uvek bude

jednostavna, jasna.

Ugaone transakcije:

To su transakcije, kod kojih su aktivirana tri ego stanja.

Primer:

Stranka 1: Ovaj predlog je bolji, ali ti za to nema novaca.

Stranka 2) Prihvatam taj predlog, to e tek da vidii!

Ugaone transakcije u stvari su manipulacije i uvek polaze od odrasle osobe kojaeli neto da postigne kod druge osobe, ali u svoju korist.

Prikrivena transakcija:

Je transakcija, u kojoj se aktiviraju vie od dva ego stanja istovremeno. Prvaosoba aktivira dve poruke, dok druga osoba ne zna da li prva osoba misli ozbiljnoili ne.

Primer za prikrivenu poruku:

R

O

D

R

O

D


11/30


11

Stranka 1: Da li bi uzeo jedan milion SIT? ha, ha, ha... Stranka razmilja: Nezna da li prva stranka misli ozbiljno.

Medijator treba da pokua takvu transakciju zaustaviti i omoguiti da porukebudu jasne i nemanipulativne.

VEBA:

1. Zapii odgovor koju izmedju funkcionalnog ego stanja nazivamo: kritiniroditelj, odrasli, negujui roditelj, adaptirano dete ili slobodno dete.

2. Kako medijator treba da odgovori na ljutnju stranke:

- saaljenjem,

- ljutnjom,

- smehom,

- utanjem.

5. Igre

Erik Berne definie igru kao seriju prikrivenih transakcija koja vodi premapredvidljivom, odredjenom izlazu (Berne E., The games people play). Kad se dveosobe sretnu na emocionalnom nivou, zakljuuju ugovor o sudbini njihovog

odnosa. Kad psiholoki ugovor prenesu na socijalni nivo, igra je zavrena, a uvekse pokazuje dobitak.

Dogadjanje mora da ispuni tri kriterijuma, da bi bila igra, da:

- se ponavlja (uzorak odnosno obrazac),

- osoba nije svesna stvarnog motiva (ako je igra svesan in, onda jemanipulacija),

- igra mora da sadri preokret.

Osoba poinje spolja najpre da se ponaa na odredjen nain, a posle izvesnogdogadjaja poinje da se ponaa na drugi, nekonzistentan nain. Dolo je dopreokreta. Lica koja igraju igre, imaju uvek unutranji konflikt.

Primer:


12/30


12

Stranka eli poravnanje sa suprotnom stranom, ali deo nje smatra da su svi ljudivaralice i da e se opet, ponoviti stari sluaj iz mladosti, zato okleva. Stranka epostupati iz onog dela gde su jai oseaji. Pobediti moe elja da se spor rei

ili strah pred prevarom.

Ljudi igraju igre da bi razreili unutranji konflikt. Obzirom da su igre uveknesavesne, dobro je da medijator, koji prepoznaje nesvestan scenario premakome stranka deluje, postavi antitezu. Ako napr. stranka eli poravnanje, alipodsvesno misli da svi ljudi varaju, medijator treba da opomene stranku dasudskim poravnanjem postie siguran nain reenja i da je poravnanjeizvodljivo. Jasno treba da kae da nee da bude prevarena.

Kad medijator ne zna koji prikriveni i nesvestan scenario ima stranka, treba

stranku da upita:

ta bi vi mislili o sebi, kad bi prihvatili takvu ponudu?

Steven Karptman je izradio dramski trougao. U pitanju su tri uloge koje odluujuo dinamici:

1. rtva

2. Progonilac3. Spasilac

Skica 7 P S

Kad osoba uestvuje u igri, prihvata jednu od tri uloge. uvek je potrebno znati dana primer uloga rtve nije jednaka stvarnoj rtvi. Drukije reeno, ako nisi stvarno

rtva, ne igra igru (lice povredjeno u saobraajnoj nesrei koje je primilo odtetune igra ulogu, ve je u stvari rtva).

Onaj koji prihvati ulogu progonioca, optuuje, ali se i uvek misli da je stvarnartva u stvari progonilac (sadistiki poinilac krivinog dela misli da su ene

progonioci, kao to je bila njegova majka).


13/30


13

Osoba, koja preuzima ulogu rtve, deluje bez snage (moi), ne prihvataodgovornost, uvek veruje da je rtva neeg izvan sebe i trai spasioca.

Osoba, koja prihvati ulogu spasioca, nudi potrebnu pomo, odrava superiornosti veruje da se rtve obraaju njoj i da su upravo oni tako moi da mogu rtvu dazatite pred progoniteljem.

Igra poinje kad jedna od osoba prihvati ulogu i poinje igru. Preokret se desi kadjedna od osoba u igri promeni ulogu.

U medijaciji je mogue poeti sa igrom ako se lice koje je primilo odtetu postavi

u ulogu progonitelja, poinilac u ulogu rtve, a medijator u ulogu spasioca. Kadse stranke ne odazivaju na pomo spasioca, medijator moe da se naljuti ipromeni ulogu, postane progonilac a stranke podele uloge zavisno od

poloaja.

Zato medijator uvek treba da ostane na nivou pomoi, nikada ne treba da sebori za poravnanje i nikad ne treba da spasava stranke. U radu je potrebnopridravati se realnosti (funkcionisati iz odraslog), distribuirati odgovornost,potrebno je podsticati stranke da misle i biraju i treba se pridravati ugovora omedijaciji.

Zato je potrebno uvek misliti na to ta smo se dogovorili i na poetku medijacije,ta je problem i koji je cilj. to su bolje te stvari definisane, manje je mogunostida igra poinje. Ako elimo da analiziramo da li osoba igra odredjenu igru, trebada odgovorimo na pitanja

- ta osoba misli o sebi?

- ta osoba misli o drugom?

- Koje oseanje prati prvo i drugo?

Igra je uvek znak da se deava neto podsvesno i da osoba eli da potvrdi skript(scenario) koji nosi iz detinjstva. Zato je svaka igra u osnovi slaba.

Zato medijator pokuava utvrditi ta je za ljude znaajno (vrednost), jer kod

oveka emocije se javljaju onda kad oseti da je za njega situacija znaajna.

Oseaji (emocije) su pokreta ljudskog ponaanja.


14/30


14

6. Klasifikacija moguih osnovnih realnih (ivotnih) stanja

U transakcijskoj analizi, u odnosu na to kako ovek vidi sebe i druge, ostoje etirimogua osnovna ivotna stanja:

1. Ja nisam OK ti si OK.

2. Ja nisam OK ti nisi OK.

3. Ja sam OK ti nisi OK.4. Ja sam OK ti si OK.

Prva tri su nesvesna stanja i izgradjuju se u ranoj mladosti. Prva pozicija (janisam OK ti si OK) je prva i za dete na poetku ivota uobiajena i trebalo bi daodrastanjem nestane. Oko tree godine ivota se kod svakog ljudskog bia

uvrsti jedno izmedju odredjenih stanja. Prva tri stanja temelje na oseajima(emocijama). etvrto stanje temelji na razmiljanju, poverenju i spremnosti zaakciju. Ako bi definisali nain delovanja prva tri stanja, poeli bi sa zato?.

etvrta pozicija deluje iz stanja a zato ne?.

OK stanje potrebno je smatrati kao stanje, da nekog ili sbe ocenjujemo(++).

Drukije reeno: Pozicija zdravlja je ++-

U radu sa ljudima uvek ocenjujemo njihove aktivnosti odnosno ponaanje.Svakoljudsko bie je OK i zao u medijaciji ne smemo nikada da usmerimo kritiku na

samog oveka. Kritika moe da bude usmerena samo u odnosu na ponaanjeodnosno aktivnosti oveka.

Medijator u medijaciji treba da nastupa sa pozicije: ja sam OK ti si OK ili ++. Toznai da medijator potuje sebe i potuje druge.


15/30


15

PRAVNI IZVORI I LITERATURA:

- Berne Eric, Game people play, Random house inc, New York, 1964;

- Harris Thomas, Ja sam OK, ti si OK, Medicinska knjiga Beograd, 1990;

- Milivojevi Zoran, Psihoterapija, Medicinski fakultet Beograd, 2001;

- Praper Peter, Razvojna analitina psihoterapija, Institut za kliniko psihologijo,

Ljubljana, 1999.


16/30


16

III. OSNOVNA NAELA POSTUPKA MEDIJACIJE

Nastavni cilj:

Postupak medijacije je neformalan, ipak mora da tee prema osnovnim naelima

svakog procesa u pravnom znaenju. jedno postoji nekoliko naela koja susvojstvena postupku medijacije. Svaki proces u pravnom smislu znai metod za

zatitu ugroenih ili povredjenih civilnih ili drugih prava. Kad god imamo posla sasporom (konfliktom) izmedju dve ili vie stranaka, potrebno je odrediti pravilaprocesa u reavanju tog spora.

Kad stranke potpiu saglasnost da e uestvovati u postupku medijacije,saglasile su se i o tome da prihvataju osnovna naela postupka koja su opisana ubrouri koju su stranke dobile.

Za vreme trajanja postupka medijacije, stranke mogu aktivno da saradjuju isooblikuju postupak. Ipak, postoji nekoliko osnovnih naela koja stranke ne mogu

da izmene i koja ostaju neizmenjena do kraja postupka.

1. Naelo poverljivosti postupka

Ako ne dodje do poravnanja postupak medijacije nema posledice na kasnijuparnicu. Zato postupak medijacije mora da bude poverljiv, kako u odnosumedijator stranka, tako i u odnosu medijator sudija koji e voditi predmet i uodnosu na javnost odnosno drutvenu kontrolu. Stranke moraju medijatoruverovati kao licu koje je struno, dosledno, uzdrljivo i dobronamerno.

1.1. Odnos medijatar stranka

Stranka mora da veruje medijatoru, kako bi mu na odvojenom susretu poverila

sve podatke koje pred drugom stranom ne bi iznela i koje ne bi iznela ni sudiji upostupku poravnanja ili sudjenja. Zato medijator mora, da u sluaju otkrivanjapodataka drugoj strani, dobije prethodnu saglasnost stranke koja mu jeinformacije poverila. U tom smislu je na odvojenom sastanku potrebno razjasnitita medijator sme da prenese drugoj stranki. Naelo poverljivosti je podkrepljeno


17/30


17

naelom tajnosti, jer postupak nije otvoren za javnost i trea lica ne moguprisustvovati medijaciji. Ako medijaciji prisustvuju trea lica (studenti ili medijatoripripravnici), duni su da potpiu izjavu o poverljivosti, a stranke izjavu o

saglasnosti. U postupku vai i naelo usmenosti, jer ne pie se zapisnik niti sepregovori snimaju.

1.2. Odnos medijator sudija

Ako ne dodje do poravnanja, medijator ne sme da razgovara sa sudijom. Ako je

medijator sudija vieg suda, traie izuzee u tom zahtevu a sa kolegama u veunee da komentarie taj sluaj. Medijator, koji je i sudija, ponekad e biti izloenprofesioanlnoj radoznalosti u smislu kako e spor da se rei u parnici. Ipak, nikad

ne sme da popusti da se iz radoznalosti raspituje o zahtevu, a jo manje da gakomentarie.

1.3. Odnos prema javnosti odnosno drutvenoj kontroli

Postupak medijacije je tajan, to znai da trea lica ne mogu da prisustvuju isluaju. Medijator ne sme novinarima davati informacije o postupku medijacije ine sme sa treim licima razgovarati o konkretnoj medijaciji. Ukoliko bi strankepredlagale medijatora kao svedoka u eventualnoj parnici, medijator moe daodbije svedoenje o injenicama za koje je saznao za vreme postupkamedijacije, za njega vai dunost da kao tajnost sauva sve to je saznaoprilikom obavljanja tih delatnosti (lan 231. stav 1. taka 3. Zakona o parninom

postupku). Nije na odmet ve u uvodnom sastanku podsetiti stranke na to da emedijatar odbiti da govori ukoliko bi ga stranke u daljnjem parnienju predlagaleza svedoka.

2. Naelo nepristranosti medijatora

Medijatar ne sme da obavlja funkcije ako postoje okolnosti koje upuuju nasumnju o njegovoj nepristrasnosti odnosno objektivnosti. Radi se, znai orazlozima koji se odnose na izuzee prema zakonu o parninom postupku (lan70. ta.1-5 ZPP). O razlozima za iskljuenje se radi ako je medijator stranka,njen zakoniti zastupnik ili punomonik u odnosu saobveznika ili regresnogobveznika ako je u istom predmetu ve sasluan kao svedok, ako je stalno ili


18/30


18

privremeno zaposlen kod stranke, ako je stranka ili njen zakoniti zastupnik ilipunomonik u krvnom srodstvu sa medijatorom do bilo kog kolena, a sastrankom do etvrtog kolena, ili ako je s njim u braku ili kumstvu do drugog

kolena bez obzira na to da li je brana veza prestala ili ne, ako je staralac,usvojilac ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomonika, ako

je u istoj stvari uestvovao u postupku pred niim sudom, arbitraom ili drugimorganom.

U psiholokom smislu naelo nepristrasnosti znai da medijator pokazujenaklonost obema strankama i trai reenja koja bi zadovoljila obe stranke. Uterminologiji TA to e postii jasnim, paralelnim transakcijama i izbegavanjemunakrsnih i sloenih transakcija.

Ako se u postupku medijacije pojavi sumnja o nepristrasnosti medijatora, strankemogu da trae njegovo izuzee. O predlogu za izuzee odluie predsednikokrunog suda u Ljubljani.

3. Naelo dobrovoljnosti

Kod uvodjenja svakog alternativnog reavanja spora, najpre je potrebnoodgovoriti na pitanje da li e uestvovanje u postupku biti obavezno ilidobrovoljno. U Sloveniji smo ve imali razdoblje, u kome su postojala vea zaporavnanje koja se nisu ba dobro pokazala. Uestvovanje u veu za poravnanjebila je procesna pretpostavka za doputanje podnoenja tube u sporu manjevrednosti. Sada je postojei model medijacije takav, da stranke mogudobrovoljno da izaberu da li e uestvovati u takvom nainu reavanja sporova.

Naelo dobrovoljnosti vai za sve faze postupka kako u pogledu prihvatanja

ponude suda kao i za vreme trajanja medijacije. Svaka stranka i medijator mogu

u svakom trenutku da povuku saglasnost i predmet se ustupa parninom sudiji.Ako stranke povuku saglasnost za vreme trajanja medijacije, ili ako medijatorutvrdi da je potrebno prekinuti medijaciju, medijator treba da se pobrine da sestranke razidju mirno. Prilikom razilaska treba da pokua da ponovi ta sustranke ve postigle i opomene stranke da postupak poravnanja mogu danastave pred sudijom.

Medijator prekida medijaciju kad vidi da se stranke udaljuju od reenja, odnosnoda su ak vie razdvojene nego to su bile na poetku medijacije. Osnovna


19/30


19

vodilja u procesu medijacije je da postupak ne sme da nakodi strankama,odnosno reavanju njihovog spora, ako ve ne moe da im koristi.

4. Naelo ekonominosti postupka

Ekonomski princip svake delatnosti je da sa to manjim sredstvima postigneeljeni rezultat ili da sa raspoloivim sredstvima postignemo maksimalan rezultat.U postupku medijacije medijator i stranke vode rauna o tome da se utroi tomanje vremena i novca za postizanje eljenog rezultata. To znai to manji broj

sastanaka zbog utvrdjivanja spornih injenica, bez uestvovanja vetaka iliizuzetnio uz uestvovanje vetaka, utedu kod uplata sudskih taksi i umogunosti da zdruivanjem vie sporova stranaka, reimo vie sporova samo u

jednom sudskom poravnanju.

Kad medijatar vidi da stranke imaju vie sporova, on je pred tekom odlukom.Obino nam reenje svih sporova pomae u postupku medijacije. Ali, akomedijatar utvrdi da je jedan od sporova pretvrd orah, takav spor treba da ostavida miruje a strankama otvoreno kae da smatra da je bolje da se pone sa

sporovima koji e se lake reiti. Strankama treba da objasni da e o najteem

sporu odluivati na kraju i to ako budu saradjivale tako dobro da se mogu latiti inajteeg spora.

Medijator mora da pazi da ne upadne u ulogu spasioca svih problema, jere usluaju da u tome ne uspe, prei u ulogu progonioca.

5. Naelo efikasnosti i naelo saoblikovanja postupka

Poravnanje koje stranke u sporu postignu u postupku medijacije, zakljuuje se u

formi sudskog poravnanja pred sudijom i zato je izvrno. Postupak je brz, trajenajvie do pet sastanaka. Najvie poravnanja se ostvari ve na prvom ili drugomsastanku.

Medijatar moe stranke da pozove pisanim pozivom, a moe da ih pozove itelefonskim putem ili E-mail-om.

U postupku medijacije stranke mogu da predlau kako reiti spor odnosno kakopostii efikasnije reavanje. pri tome mogu same ili zajedniki da pribave


20/30


20

prethodno miljenje vetaka ili bilo kakvu drugu informaciju, relevantnu zareenje spora.

Primer: stranke su, konsultujui agenciju za prodaju nekretnina, saznale kolikovredi sporni stan, pa su se u postupku medijacije saglasile o vrednosti odn. cenikoju jedna stranka treba da isplati drugoj.

Stranke treba upozoriti da svi dokazi, koji bi mogli da se izvode u postupkumedijacije, nemaju dokaznu mo u parnici. Samo u sluaju ako bi se obe strankesaglasile, dobijeni dokazi se mogu upotrebiti u parnici, ili pak utvrdjene injenice

se mogu smatrati nespornim i koristiti u parninom postupku.

6. Naelo nezavisnosti medijatora

Medijator je nezavisan, niko ne moe da ga pozove na odgovornost ukoliko nedodje do poravnanja. Ali, medijator mora da se pridrava pravila struke i kodeksaetike. Nema osnova da bi medijatori imali imunitet bilo odtetni ili krivini kad bi upostupku medijacije uinili krivino delo ili priinili tetu.

7. Naelo kompetentnosti medijatoraPreporuke Saveta Evrope, Uncitral pravila Udruenih nacija i pravni teoreticinaglaavaju da medijatori moraju da budu struni, ugledni, kolovani za taj posaoi moraju imati mogunosti da dobiju povratnu ocenu o svom radu i dodatnomobrazovanju.

Zato su svi medijatori koji uestvuju u probnom projektu Okrunog suda uLjubljani, stekli osnovna znanja i time i sertifikate o zavrenom kolovanju uinostranstvu i kod kue. Prate i odziv stranaka koji u anonimnoj anketi

dobrovoljno iskazuju miljenje o obavljenoj medijaciji. Medijator treba da budesamosvesna osoba koja prihvata kritiku i pokuava da na osnovu opravdanekritike neto i naui. U inostranstvu medijatorima je na raspolaganju supervizorkoji sa njim pretresa njihove probleme koji se medijatoru pojave za vreme iliposle postupka medijacije. Iskusan medijator poznaje neizvesnost, kad senaroito posle neuspene medijacije pita da li je uinio sve to je mogao i da linije napravio neku greku.

Na strunim savetovanjima medijatori izmenjuju svoja iskustva i pomau jednidrugima u linim i strunim nevoljama. Posebno korisne su komedijacije, kad


21/30


21

zajednikim delovanjem i posmatranjem komedijatora korigujemo svoj rad istiemo nova znanja.

8. Naelo jednakosti stranaka u postupku

Kad stranke dobiju pisanu inicijativu suda kojom se predlae da pokuaju reitispor u postupku medijacije, time je zakljuen pisani ugovor o medijaciji. Od togtrenutka dalje moraju imati jednaku mogunost uestvovanja u postupku. Toznai da moraju da imaju jednaku mogunost saoblikovanja postupka i

mogunost da slobodno izjave svoju volju, ponudu i naroito da slobodnozakljuuju poravnanje.

Takodje stranke moraju biti sposobne u procesnom smislu i moraju biti pravilno

zastupane kad je to potrebno (napr. deca ili poslovno nesposobna lica). Nije upitanju pojam odnosa moi u psiholokom smislu, ve za ustavno naelo jednakezatite prava koja su ostvariva samo ako je obema strankama data mogunostuestvovanja u postupku. Ne radi se o naelu obostranog sasluavanja na nainkoji poznaje Zakon o parninom postupku. Ipak i u postupku medijacije naelo

kontradiktornosti ima posebno mesto. Stranku treba podsticati da aktivnim

delovanjem trai reenje svog spora i pri tome obe stranke moraju da imajustvarnu mogunost i psiholoki oseaj da mogu ravnopravno da uestvuju upostupku. Pri tome ne sme da bude od znaaja to da jedna stranka imaadvokata, dok druga nastupa samostalno. O ravnopravnosti u postupku brinemedijator.

9. Naelo zakonitosti

U postupku medijacije vai naelo zakonitosti u irem smislu rei, i to da su obe

stranke i medijator vezani za kongentne propise. To su materijalno pravni propisi, jer medijator moe da povue svoj pristanak za uestvovanje u postupku

medijacije, ako bi stranke elele da zakljue poravnanje koje je u suprotnosti sajavnim redom i kogentnim propisima. To posebno vai kod porodine medijacije.

Ipak kod naela zakonitosti u uem smislu, odnosno procesnom smislu.Potrebno je posebno obratiti panju na to da stranke imaju sposobnost da budustranke u smislu odredaba ZPP (lan 76. ZPP do lana 101. ZPP). Medijatormora da proveri da li advokat, koji je pristupio postupku medijacije, ima pisano


22/30


22

ovlaenje stranke. Ako je medijaciju, radi potpisa za poravnavanje potrebnoproiriti na novu stranku, stranka mora da bude lino prisutna, ili mora da budepravilno zastupana a punomonik mora da ima pravo ovlaenje.

10. Naelo materijalne istine

U postupku medijacije stranke u sporu i medijatar ne trae materijalnu istinu. Nijepotrebno utvrditi potpuno stvarno stanje i nije potrebno utvrditi sve pravnoodluujue injenice. Koje injenice su od znaaja uslovljavae elje stranaka da

se postigne sudsko poravnanje.

U postupku medijacije medijator e esto doi do zakljuka da je za strankeistina izrazito subjektivna i da u sporu pokuavaju da ree psiholoki spor, koji

ponekad proizilazi jo iz detinjstva ili prethodnih generacija, kad se stranke nisu jo ni rodile. Zato, obim rasprave u postupku medijacije zavisi od napredovanjastranaka prema reavanju. Sve dok stranke napreduju prema poravnanju,medijatare dozvoliti irenje rasprave o injenicama i pokuae da utvrdi koje suinjenice nesporne. Medijator e ocenjuje dokaze, jer o predmetu rasprave ne

presudjuje i kod sakupljanja informacija ne sme da bude agresivan, ve treba

otvorenim pitanjima da podstie stranke da slobodno iskazu sve injenice kojestoje u pozadini njihovog spora.

11. Naelo pravne pomoi neukoj stranci

U svakom sudskom postupku vai pravilo da svako ima pravo na jednaku zatitusvojih prava u postupku pred sudom. Iz toga proizilazi i dunost suda da na toupozori stranku, koja iz neznanja ta prava ne koristi (vie o tome vidi Ude L.,

Civilno-procesno pravo, Uradni list RS, Ljubljana 2002). Kompetentni medijatarprua strunu pomo obema strankama tako to e im predoiti nain imogunosti reavanja spora. Osnov za takav nain rada nije lan 12. ZPP, veetika obaveza da pomogne strankama u reavanju spora. Pri tome, nijepotrebno da stranki direktno ukae na to kakva su njena procesna prava ueventualnom parninom postupku, ve moe drugoj strani i na odvojenomsastanku, da predoi za njega slabe varijante daljeg postupka koje su se do sadave pokazale. Medijator ne sme da navija za jednu od stranaka, ali mora potpuno

realno da upozori svaku stranku na njihove mogue slabosti u postupku.


23/30


23

Za razliku od sudije, koji prema lanu 12. ZPP ne sme da informie stranku opravima iz materijalnog prava, medijator moe na pitanje stranke, ta pravoodredjuje, da navede pravno pravilo. U tom sluaju u pitanju je evoluativna

medijacija, jer medijator saradjuje aktivnije i pokuava da podstakne stranke nakreativno reavanje spora. Poto se moe koristiti odvojenim sastancima, to

sudija ne moe, moe stranku obavestiti o tome kakva su pravna pravila u sporu.Pri tome ne sudi, odnosno ne zakljuuje o tome da li su injenice ve dokazane,odnosno da li bi stranka u parnici uspela, ve preputa stranci da sama potraiodgovor na to pitanje.

12. Naelo savesti i potenja

U skladu sa naelom morala je da niko ne moe da iskoristi svoja prava samo za

to da bi otetio drugog. Znai, stranka u postupku mora da nastupa ne samo uskladu sa pravnim pravilima, ve i u skladu sa moralnim normama (Ude L.,

Civilno-procesno pravo, Ur.list RS, Ljubljana 2002).

U postupku medijacije posebno je vano da stranka ne sme da koristi svoja

prava tako da bi nanela tetu drugome. Stranka u postupku medijacije vie nego

u parninom postupku moe da govori istinu obzirom na naelo poverljivostiostupka, suprotna strana u parnici nee moi da koristi izjave koje je strankaiznela u postupku medijacije. Zato medijator mora da pazi na to da strankegovore istinu i da ne preute odluujue injenice bez naela istinitosti,medijacija nije mogua. Svakako da je potrebno raunati s tim da stranke iznosesvoju istinu, znai da su pri tome subjektivne.

Ako medijatar utvrdi da stranke zloupotrebljavaju svoja prava, odnosno negovore istinu, upozorava na to (po mogunosti na odvojenom sastanku svakustranku ponaosob). Ako stranke ne prestanu da zloupotrebljavaju svoja prava,prekida medijaciju.

Naroito u postupku privredne medijacije je mogue da stranke u medijacijistupaju sa zadrkom i to zbog toga to prethodno trae potrebne informacije otome koliko i zato je protivnik spreman na poputanje. Dunost medijatora je dasprei stranke da love informacije, a u postupku medijacije mora da sepridrava naela istinitosti i poverenja.


24/30


24

VEBE

. Kako odgovoriti sudiji koji eli da s medijatorom proveri svoje pravno vidjenjespora?

- Kako odgovoriti na elje novinara da medijator komentarie o sporu?

- Da li bi se odluili da priate u postupku posle neuspele medijacije?

- Da li medijator sme da obavi medijaciju, ukoliko je strana njegov prijatelj?

- Koliko sastanaka je korisno obaviti u postupku medijacije?

- Da li bi trebalo zakljuiti osiguranje za profesionalnu odgovornost medijatora?

- Kako bi prihvatili komedijatora?

- Da li mislite da bi dobro bilo imati supervizora?

- Kako obezbediti naelo ravnopravnosti stranaka u postupku?

- Kada medijator povlai saglasnost?

- ta bi uradili kad bi videli da stranka ne govori istinu?


25/30


25

PRAVNI IZVORI I LITERATURA

- Ude Lojze, Civilno-procesno pravo, Ur.l. RS, Ljubljana 2002

- Golann Dwight, Mediating legal disputes, Little brown & company 1996

- Adr. Group, Usposabljanje mediacija, predhodno gradivo, Royal courts of

justice, London 2002.


26/30


26

IX. TEHNIKE MEDIJACIJA

Medijator ne odluuje mesto stranaka u sporu. Pomae strankama da uspenozavre postupak medijacije prihvatanjem sporazumnog reenja koje e bitiprihvatljivo za obe stranke. Ceo postupak, kao i sam dogovor, temelji na

dobrovoljnosti stranaka. Medijator samo pomae strankama da izdvoje i izolujusporna pitanja, da odmere razliite mogunosti i alternative za postizanjesporazuma. Medijatar pomae strankama da izbegnu sudski postupak,

samopomo ili ak nasilje i da na zadovoljstvo. Obe strane postignu prihvatljivsporazum. U medijaciji se sporni odnosi reavaju upravo tamo gde su nastali, tj.kod samih stranaka. Medijatar vodi postupak i brine o tome da se ne uspostaviatmosfera takmienja u smislu ko e koga pobediti. Cilj mu je da stranke prihvatesporazumno reenje koje e koristiti i zadovoljiti obe strane. Umestozaotravanja, medijator trai put saradnje izmedju stranaka.

Medijator mora da se pobrine da se nijedna od stranaka ne osetizapostavljenom, a stranke moraju same da sauvaju nadzor nad tokom iishodom postupka. Medijator ve po prirodi stvari treba da bude stvarno

neutralan i medijaciju ne treba da zameni pravnim savetovanjem. Stranci upostupku ne sme otkriti ta je u datom poloaju za nju najbolje. Takvo postupanje

bi moglo da ugrozi neutralnost, nepristrasnost medijatora.

Prednost medijacije u odnosu na sudski postupak je to sporazum koji strankezakljue, moe da znai takvo reenje spora koje sud ne bi mogao da presudi(na primer: ukljuivanje treih lica u postupak).Krug moguih reenja prilikomsporazumevanja je otvoren, jer stranke su vezane samo na obavezujue propisedok su u svemu ostalom sasvim slobodne pa mogu slobodno da razree sporna

pitanja i oblikuju svoje odnose u budunosti. Prilikom dogovaranja, stranke moguda zanemare pravno ocenjivanje spornog odnosa i dogovore reenje koje je za

njih najprihvatljivije i za budue (na primer poslovne ili porodine) odnose.

Poravnanje se bazira na medjusobnom poputanju, kad je jedna od stranaka uspornom odnosu previe sigurna u svoje pravo i nerealna u oekivanjima, to

moe da predstavlja prepreku za uspenu medijaciju. U takvom sluaju medijatorpreuzima aktivniju ulogu, na primer, da postavljanjem neugodnih pitanja (naroitona odvojenim susretima) pomogne stranci da bude svesna nedostataka u svom

razmiljanju (ishod sudskog postupka nije mogue nikada sasvim sigurno


27/30


27

predvideti). Prepreka uspenoj medijaciji moe da bude i elja stranke dazloupotrebi postupak medijacije u smislu odugovlaenja sudskog postupkaodnosno uopte reenja spora. Panja medijatora je potrebna i da (ekonomski)

jaa stranka ne iskoristi medijaciju u svoju korist i slabiju stranku prisili za njutetan sporazum. Medijatar ima obavezu da postupak vodi tako da obezbedi

ravnopravnost stranaka, koje treba da se pogadjaju poteno i u dobroj veri zazakljuivanje sporazuma koji e biti prihvatljiv za obe strane. Dogovor o medijacijiza obe strane predstavlja i obavezu da e se u razumnom uverenju truditi darazree sporni odnos na miran nain, pregovorima.

Mnogo ima zamki u postupku medijacije. Do zastoja u pregovorima moe doivrlo brzo i u bilo kojoj fazi medijacije. Dobar medijator je na takvu mogunostpripremljen i postupa odgovaraue kako bi se pregovori ponovo uspostavili inastavili i kako bi, ako je to bilo kako mogue, doveli do sporazuma. Reavanjeproblema u pregovorima koji su stali na mrvoj taci, primorava medijatora da

upotrebi komunikacione sposobnosti kao i njegovu inventivnost i sposobnostbrzog prilagodjavanja na odgovarajue postupanje.

1. Traenje izlaza iz slepe uliceZastoj u pregovorima trai aktivniji pristup medijatora da pomogne kod traenjaizlaza iz slepe ulice:

- odredjeni nesporazumi, problemi se na poetku ine nepremostivim, ali kasnije,kad sporazumevanje na drugim podru jima napreduje, mogu se lake reiti.Medijator e zbog toga izabrati postupnost tako to e stranke da se saglasenajpre oko manje tekih pitanja ili oko onih gde problemi ne postoje,

- korienje izrada mrnje, nepristojnih izraza, spominjanje postupaka iz prolosti

i sl, moe racionalan put sporazumevanja da skrene na emocionalna reagovanja.Medijator e u toj situaciji da upozori na destruktivnost takvog ponaanja;Posredovae na primer drukijim nazivanjem odredjenih izraza, upozorenjem naprednost dogovora i na taj nain omoguiti dalje pregovore;

- ako u datom trenutku nije mogue dogovoriti dugorona reenja, stranke mogunajpre da potrae kratkorono reenje spornog odnosa ili njegovog dela i tako,pomou medijatora prokre put daljem sporazumevanju i celovitom reenjuspornog odnosa;


28/30


28

- tamo gde su razlike male (na primer u pogledu visine naknade tete) medijatormoe da odgovarajuim predlogom omogui da se postupak zavri (na primerpodela spornog iznosa na polovinu i sl).

- korienje tehnike poslednje ponude, gde stranke medijatoru na odvojenomsusretu poveravaju dokle su spremne na poputanje, gde znai jo postojerezerve, to medijatoru omoguava pribliavanje ponuda i time oivljavanjepostupka;

- uspeh medijacije sudbinski je povezan sa sticanjem poverenja, jer medijatoru je

zagarantovano uspeno pregovaranje samo ako su stranke spremne da otkriju itajnu (poslovnu, oekivanja itd), to mu omoguava da uporedi skladnost stavovastranaka i da ih usmeri u pravcu sporazuma;

- mogue je da se tek u postupku medijacije otkriju stvarni problemi, pa stranka,ili ak obe, ele da o svemu razmisle, da se posavetuju, to medijator moe darei dogovorom za novi susret kasnije, koji e doneti razreenje spora.

Ako i kad dodje do zastoja u pregovorima, medijator mora postupak da dri podnadzorom. Zbog zastoja ne sme da se zbuni, mora da deluje uravnoteeno, nesme da daje prednost nijednoj od stranaka, mora da nastavi sa posredovanjem i

pomaganjem, kako bi stranke medjusobno oivele konstruktivnu komunikaciju.Pri tome, medijator je vrlo aktivan, raspituje se o razliitim mogunostima,opcijama, podstie na razmiljanja u cilju zakljuivanja sporazuma. Inicira

rasprave i unoenje novih ideja. Slui se pitanjima koja imaju razliite oblike(opta pitanja, koja zahtevaju dua objanjenja ili usmeravajua, koja zahtevajusamo kratke odgovore i sl. Pravilno postavljeno pitanje pomae stranci da proverida li su njeni stavovi, ocene i razumevanje problema i oekivanja realna i da li jepredlagana opcija mogua.

Medijator pitanjima podstie stranku da ponovo proveri svoje stavove i timepomae da zastoj bude razreen. Svojim pitanjima moe da preusmeri sadrajrazgovora i na taj nain izbegne konflikte. Razgovor usmerava na obeavajue iproduktivnije podru je. Medijator ne sme da izgubi nadzor nad postupkom,

ujedno mora obezbediti pravilan tempo postupka i mora da ima pod nadzoromnegativno ili uvredljivo ponaanje (govor) koje bi moglo da izazove tetneposledice za uspeno sporazumevanje. Inicira traenje novih mogunosti, ideja,alternativa i perspektiva.


29/30


29

Do zastoja u pregovorima moe da dodje ve zbog toga to je poruka jednestranke drugoj pogreno protumaena. Zato moe biti od koristi da se ukratkoponovi ono to je reeno, da stranke ponovo proue ono to je svaka od njih ula

ili prihvatila. Nije zabnemarljivo znati da pomae, ako stranke medjusobno izloestvari, to doprinosi manjoj napetosti i uspostavlja bolje puteve za sporazum.

Zastoj u medijaciji moe da bude posledica miljenja o takmienju (pobeda poraz), a ne o reavanju problema medijator pomae strankama da seusredsrede na reavanje problema i da borbenost i takmiarski duh usmere ukorist sporazuma. Ponekad je za bezizlaznost u postupku medijacije korisno damedijator naprosto prizna da su pregovori zalutali u slepu ulicu. To e ujedno bitiupozorenje strankama da razmisle i o drugim nainima razreenja spornogodnosa i da trae nova sredstva i puteve da se rei postupak medijacije. Korisnomoe da bude ponovno prouavanje postupka, naroito kad se ini da problemi ibrige stranaka nisu bili dobro sasluani i uvaavani. Mogue je da je u postupku

bilo zanemareno ili isputeno neto to je bitno ili znaajno za jednu ili obestranke. Naglaavanje i potenciranje pozitivnih dostignua moe da pomogne dastranke i ponovo osete da se svetlo nazire na kraju tunela da je sporazum jo

uvek mogu. Znaajno je da stranke nemaju oseaj da nisu uspele. Bezizlaznost

moe da bude posledica injenice, da stranka nije razumela sadraj i znaajstavova suprotne stranke ili sam kontekst problema. Tu mogu biti od koristi daljeinformacije, da se otklone nesporazumi zbog kojih je dolo do zastoja upregovorima.

2. Ostvarivanje opcija

edijacija mora strankama dati jasno objanjenje o tome da namera iste nije

uspostavljanje prethodnog stanja kojee stranke vratiti u odnose ili vezu iz kojeele da pobegnu ili je okonaju i koja je uzrok njihovog spora. Cilj mora da bude

razreenje problema i spora uspostavljanjem novog odnosa koji stranke nee davraa u konfliktan odnos. U zastoju kod pregovora, moe da pomognerazmiljanje o alternativi, ako stranke ne postignu sporazum. To moe da znaipodsticaj za dalje pregovore, ali potrebno je voditi rauna da upozoravanje nanesporazum ne znai prikrivene pretnje. Isto vai i za upozoravanje na trokovnei druge posledice (sudski postupak), koji strankama mogu da poskupe spor ivremenski odloe reenje s kojim moda nijedna od strana nee biti zadovoljna.


30/30


30

Kod zastoja u pregovorima medijator e upozoriti stranke na dodirne take, namale razlike u stavovima ali koje su mogle da dovedu pregovore u slepu ulicu.Nesporazum bi mogao znaiti neuporedivo veu tetu za stranku od daljeg

poputanja u sluaju neznatnih razlika. Uvek je potrebno strankama obezbeditioseaj da mogu da kau sve to oseaju, da se mogu poveriti, a ujedno treba im

omoguiti da to ostvare. Emocijama i konfliktu treba dati oduka na pravi nain,svakako tako da ne bude povredjeno potovanje, dostojanstvo i ravnopravnoststranaka u postupku.

Kod zastoja u pregovorima posebno je znaajno i to da medijatar pomaestrankama da odvoje lica od problema (ad rem in ne ad personam), da seusredsrede na interese a ne na stavove, i da im pomogne u otkrivanju i stvaranjumogunosti (opcija) koje su prihvatljive i donose korist ili bar poboljanjesadanjeg stanja.

I u naizgled bezizlaznoj situaciji u postupku medijacije, medijator ne deluje kao

pregovara u ime stranaka i nije ni na kojoj strani, ve samo pomae strankama iodgovarajuim intervencijama unapredjuje pregovore za postizanje sporazuma.Uz sve poznate teorije i uputstva, kako obavljati medijaciju, medijatorprilagodjava svoje postupanje konkretnim odnosima, konkretnoj situaciji i pritome, pre svega, koristi zdravu pamet. Mora da se uivi u poloaj stranaka, darazume njihove reakcije, postupke, stavove ali i oekivanja. Ujedno, pravilnimvodjenjem i nadzorom nad postupkom medijacije prema svojim optimalnimmoima, nepristrasno doprinosi reavanju spornog odnosa i zakljuivanjudogovora.

Documents

3.Transakcijska Analiza.Ristin