Datum ove verzije: 13. april 2005. godine Sadržaj:

Deo 1: Zakon o stečajnom postupku Deo 2: Dodatne beleške za vežbu Deo 3: Nacionalni standardi i Kodeks etike

Deo 1: Zakon o stečajnom postupku sa komentarima

Z A K O N O STEČAJNOM POSTUPKU

SADRŽAJ

I. Osnovne odredbe Predmet ... ... ... ... ... ... ... Član 1 Nesposobnost plaćanja kao stečajni razlog ... Član 2 Pretpostavka nesposobnosti plaćanja ... ... Član 3 Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka. Član 4 Shodna primena Zakona o parničnom postupku ... Član 5 Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje ... Član 6 II. Nadležnost i organi stečajnog postupka Nadležnost Stvarna nadležnost ... ... ... ... ... ... Član 7 Mesna nadležnost ... ... ... ... ... ... Član 8 Organi postupka Vrste organa ... ... ... ... ... ... ... Član 9 Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu Sastav stečajnog veća ... ... ... ... ... Član 10 Delokrug stečajnog veća... ... ... ... ... Član 11 Stečajni sudija ... ... ... ... ... ... Član 12 Stečajni upravnik Imenovanje ... ... ... ... ... ... ... Član 13 Uslovi za imenovanje... ... ... ... ... ... Član 14 Ograničenje u izboru... ... ... ... ... ... Član 15 Pravni položaj ... ... ... ... ... ... ... Član 16 Delokrug poslova ... ... ... ... ... ... Član 17 Odnosi sa drugim organima stečajnog postupka ... Član 18 Odgovornost za štetu... ... ... ... ... ... Član 19 Razrešenje ... ... ... ... ... ... ... Član 20 Nagrada za rad i naknada troškova ... ... ... Član 21

2

Skupština poverilaca Formiranje i rad skupštine poverilaca ... ... Član 22 Prvo poverilačko ročište ... ... ... ... ... Član 23 Delokrug skupštine ... ... ... ... ... ... Član 24 Odbor poverilaca Izbor odbora poverilaca ... ... ... ... ... Član 25 Način odlučivanja odbora poverilaca... ... ... Član 26 Delokrug poslova i prava odbora poverilaca ... Član 27 Naknada nužnih troškova ... ... ... ... ... Član 28 III. Osnovne procesne odredbe, stranke učesnici u postupku Osnovne procesne odredbe Pravila postupka ... ... ... ... ... ... Član 29 Akti u stečajnom postupku... ... ... ... ... Član 30 Prigovori ... ... ... ... ... ... ... Član 31 Žalbe ... ... ... ... ... ... ... Član 32 Stranke i drugi učesnici u postupku Stečajni dužnik i primena zakona ... ... ... Član 33 Stečajni poverilac ... ... ... ... ... ... Član 34 Redosled namirenja stečajnih poverilaca ... ... Član 35 Sticanje svojstva stranke... ... ... ... ... Član 36 Izlučni poverilac ... ... ... ... ... ... Član 37 Razlučni poverilac ... ... ... ... ... ... Član 38 Treća lica ... ... ... ... ... ... ... Član 39

IV. Pokretanje stečajnog postupka i prethodni stečajni postupak Predlog za pokretanje stečajnog postupka Ovlašćeni predlagači i isprave ... ... ... Član 40 Forma i sadržina predloga ... ... ... ... Član 41 Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom.. Član 42 Povlačenje predloga ... ... ... ... ... ... Član 43 Naknada troškova ... ... ... ... ... ... Član 44 Pokretanje prethodnog stečajnog postupka Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka ... ... ... ... ... ... Član 45 Obaveza stečajnog upravnika da pruži potrebne podatke ... ... ... ... ... ... Član 46 Mere obezbeđenja ... ... ... ... ... ... Član 47 Ukidanje i izmena mera obezbeđenja ... ... ... Član 48 Javnost mera obezbeđenja ... ... ... ... ... Član 49 Pružanje usluga od opšteg interesa ... ... ... Član 50 Stečajni upravnik u prethodnom

3

stečajnom postupku ... ... ... ... ... ... Član 51 Izjava o preuzimanju duga... ... ... ... ... Član 52 Rok prethodnog stečajnog postupka ... ... ... Član 53 Pokretanje stečajnog postupka Ročišta pre pokretanja stečajnog postupka Rasprava o pokretanju stečajnog postupka... ... Član 54 Odlučivanje o pokretanju stečajnog postupka ... Član 55 Rešenje o pokretanju stečajnog postupka Sadržina rešenja ... ... ... ... ... ... Član 56 Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa ... Član 57 Ročišta posle pokretanja stečajnog postupka Zakazivanje ispitnog i poverilačkog ročišta ... Član 58 Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka Osnovno pravilo ... ... ... ... ... ... Član 59 Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika Član 60 Podela imovine pravne zajednice ... ... ... Član 61 Naslednička izjava ... ... ... ... ... ... Član 62 Prestanak radnog odnosa ... ... ... ... ... Član 63 Firma stečajnog dužnika ... ... ... ... ... Član 64 Računi stečajnog dužnika ... ... ... ... ... Član 65 Posledice pokretanja stečajnog postupka na potraživanja Potraživanja poverilaca ... ... ... ... ... Član 66 Dospelost potraživanja ... ... ... ... ... Član 67 Konverzija potraživanja ... ... ... ... ... Član 68 Kamate ... ... ... ... ... ... ... ... Član 69 Zastarelost ... ... ... ... ... ... ... Član 70 Uslovna potraživanja... ... ... ... ... ... Član 71 Procesnopravne posledice pokretanja stečajnog postupka Preuzimanje parnice ... ... ... ... ... ... Član 72 Zabrana izvršenja i namirenja ... ... ... ... Član 73 Posledice pokretanja stečajnog postupka na pravne poslove Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora ... ... ... ... Član 74 Finansijski lizing ... ... ... ... ... ... Član 75 Fiksni poslovi ... ... ... ... ... ... ... Član 76 Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom ... ... ... ... ... ... Član 77 Nalozi i ponude ... ... ... ... ... ... Član 78

4

Zakup ... ... ... ... ... ... ... ... Član 79 Roba u prevozu ... ... ... ... ... ... ... Član 80 VI. Stečajna masa Obim i sastav stečajne mase Pojam stečajne mase ... ... ... ... ... ... Član 81 Izlučna prava, naknada za izlučna prava ... ... Član 82 Troškovi stečajnog postupka ... ... ... ... Član 83 Upravljanje imovinom i pravima Preuzimanje stečajne mase ... ... ... ... Član 84 Popis i pečaćenje ... ... ... ... ... ... Član 85 Lista poverilaca ... ... ... ... ... ... Član 86 Popis dužnika stečajnog dužnika ... ... ... Član 87 Pripremni pregled imovine i obaveza stečajnog dužnika, i izveštaj o ekonomskom položaju stečajnog dužnika ... ... ... ... ... ... Član 88 Poslovne knjige i poreske obaveze ... ... ... Član 89

VII. Utvrđivanje potraživanja Prijavljivanje potraživanja ... ... ... ... Član 90 Izlučno potraživanje ... ... ... ... ... Član 91 Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja ... ... ... ... ... Član 92 Ispitno ročište ... ... ... ... ... ... Član 93 Utvrđena potraživanja ... ... ... ... ... Član 94 Naknadne prijave ... ... ... ... ... ... Član 95 Osporena potraživanja ... ... ... ... ... Član 96 Postupak o osporenom potraživanju ... ... ... Član 97

VIII.Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika Opšti uslovi ... ... ... ... ... ... ... Član 98 Uobičajeno namirenje... ... ... ... ... ... Član 99 Neuobičajeno namirenje ... ... ... ... ... Član 100 Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca.. ... Član 101 Namerno oštećenje poverilaca ... ... ... ... Član 102 Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu ... ... ... ... ... Član 103 Nemogućnost pobijanja ... ... ... ... ... Član 104 Rokovi... ... ... ... ... ... ... ... Član 105 Radnje pobijanja ... ... ... ... ... ... Član 106 Stranke u postupku pobijanja ... ... ... ... Član 107 Dejstva pobijanja ... ... ... ... ... ... Član 108

5

IX. Unovčenje stečajne mase Unovčenje stečajne mase Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine... ... Član 109 Način unovčenja ... ... ... ... ... ... Član 110 Postupak prodaje ... ... ... ... ... ... Član 111 Prodaja stečajnog dužnika ili delova stečajnog dužnika ... ... ... ... Član 112 Posledice prodaje stečajnog dužnika... ... ... Član 113 Prodaja kvarljive robe ... ... ... ... ... Član 114

Deoba Opšta pravila ... ... ... ... ... ... ... Član 115 Nacrt rešenja za glavnu deobu ... ... ... ... Član 116 Rešenje o glavnoj deobi ... ... ... ... ... Član 117 Osporena potraživanja ... ... ... ... ... Član 118 Potraživanja vezana za uslov ... ... ... ... Član 119 Glavna i naknadna deoba ... ... ... ... ... Član 120 Završna deoba ... ... ... ... ... ... ... Član 121 Završno ročište... ... ... ... ... ... ... Član 122 Polaganje zadržanih iznosa.. ... ... ... ... Član 123 Postupak sa viškom deobne mase... ... ... ... Član 124

Zaključenje stečajnog postupka Rešenje o zaključenju stečajnog postupka... ... Član 125 Deoba po zaključenju stečajnog postupka ... ... Član 126 X. Reorganizacija Plan reorganizacije Sadržina plana ... ... ... ... ... ... ... Član 127 Mere za realizaciju plana reorganizacije... ... Član 128 Podnosilac plana i troškovi podnošenja plana reorganizacije ... ... ... ... ... ... ... Član 129 Rok za podnošenje plana ... ... ... ... ... Član 130 Rasprava o planu reorganizacije.. ... ... ... Član 131 Glasanje i usvajanje... ... ... ... ... ... Član 132 Pravne posledice usvajanja.. ... ... ... ... Član 133 Prioritet klasa poverilaca.. ... ... ... ... Član 134 Potpuno namirenje ... ... ... ... ... ... Član 135 Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti ... ... ... ... ... Član 136 Izvršenje plana reorganizacije... ... ... ... Član 137 Nepostupanje po usvojenom planu.. ... ... ... Član 138 Obustavljanje primene plana ... ... ... ... Član 139

Lična uprava preduzetnika Uslovi za ličnu upravu ... ... ... ... ... Član 140 Položaj stečajnog upravnika. ... ... ... ... Član 141 Obaveza podnošenja izveštaja ... ... ... ... Član 142

6

Obustava lične uprave ... ... ... ... ... Član 143 Shodna primena odredaba ovog zakona... ... ... Član 144

XI. Stečajni postupak male vrednosti Posebna pravila postupka ... ... ... ... ... Član 145

XII. Stečajni postupak sa elementom inostranosti Primena odredaba o stečajnom postupku sa elementom inostranosti.. ... ... ... ... Član 146 Značenje izraza... ... ... ... ... ... ... Član 147 Merodavno pravo... ... ... ... ... ... ... Član 148 Međunarodne obaveze Republike Srbije.. ... ... Član 149 Nadležnost suda... ... ... ... ... ... ... Član 150 Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi.. ... ... Član 151 Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku. Član 152 Pomoć u skladu sa drugim zakonima ... ... ... Član 153 Tumačenje ... ... ... ... ... ... ... Član 154 Pravo neposrednog pristupa.. ... ... ... ... Član 155 Nadležnost u slučaju podnošenja zahteva od strane stranog predstavnika... ... ... ... Član 156 Obraćanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog zakona.. Član 157 Učestvovanje stranog predstavnika u postupku ... Član 158 Učestvovanje stranih poverilaca u postupku ... Član 159 Obaveštenje stranih poverilaca o postupku koji se vodi na osnovu ovog zakona... Član 160 Zahtev za priznanje stranog postupka ... ... Član 161 Uslovi za priznanje ... ... ... ... ... ... Član 162 Odluka o priznanju stranog postupka... ... ... Član 163 Obaveza obaveštavanja ... ... ... ... ... Član 164 Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka ... ... ... ... Član 165 Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka Član 166 Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka ... ... ... ... ... ... Član 167 Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica Član 168 Tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika ... ... ... ... ... ... Član 169 Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji.. ... ... ... Član 170 Saradnja između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih predstavnika.. ... Član 171 Saradnja između stečajnog upravnika i stranih sudova ili stranih predstavnika.. ... Član 172 Oblici saradnje... ... ... ... ... ... ... Član 173 Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog postupka... ... Član 174

7

Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakona i stranog postupka ... ... ... Član 175 Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka ... ... ... ... ... Član 176 Pretpostavka nesposobnosti za plaćanje koja se zasniva na priznanju glavnog stranog postupka... Član 177 Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno ... ... ... ... ... Član 178 XIII. Kaznene odredbe Krivična dela Podnošenje falsifikovane dokumentacije ... ... Član 179 Prijavljivanje lažnog potraživanja ... ... ... Član 180 Umanjenje stečajne mase ... ... ... ... ... Član 181 Nesavestan rad u stečajnom postupku... ... ... Član 182 Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka ... ... ... Član 183 Prekršaji Podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka iz neopravdanih razloga ... Član 184 XIV. Prelazne i završne odredbe [Primena prethodnog zakona] ... ... ... ... Član 185 [Rok za obavljanje dužnosti upravnika bez licence]Član 186 [Prestanak važenja prethodnog zakona] ... ... Član 187 [Stupanje na snagu] ... ... ... ... ... ... Član 188

8

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka.

Stečajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika.

Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. Komentari: Cilj Zakona je stvaranje kolektivnog mehanizma kojim bi se stečajnim poveriocima pružila mogućnost da prepoznaju i odaberu najbolju strategiju za povraćaj iznosa koji im se duguju. Ovim kolektivnim mehanizmom zamenjuju se pojedinačna prava na izvršenje koja su poverioci imali pre pokretanja postupka. Ako stečajni poverioci prihvate reorganizaciju kao najbolju strategiju za povraćaj iznosa koji im se duguju, plan reorganizacije zasnivaće se u najvećoj meri na poslovnim aktivnostima dužnika, ili na održavanju vrendosti imovine kakvom je opažaju stečajni poverioci. Očuvanje zakonske forme dužnika nije cilj zakona, kao ni očuvanje radnih mesta, mada je ovo poslednje veoma bitno sa stanovišta socijalne politike. Zaposleni nisu posebna klasa poverilaca, i u stečajnom postupku nemaju prava koja su drugačija od prava drugih razlučnih poverilaca, sa delimičnim izuzetkom prioriteta isplate za deo neplaćenih zarada u smislu člana 35. Mada Zakon o stečajnom postupku obuhvata razlučne poverioce, njime se ne predviđa kolektivan mehanizam rešavanja njihovih potraživanja, osim ako se tako nešto ne predvidi planom reorganizacije. U Zakonu o stečajnom postupku primenjeno je načelo apsolutnog prioriteta, što znači da se relativni odnos prava različitih klasa poverilaca ne menja usled stečaja, osim ako se poverioci izričito ne slože sa takvom promenom.

9

Nesposobnost plaćanja

Član 2.

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje.

Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako: 1) ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana

dospelosti obaveze; 2) je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana; 3) učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da

ispuni po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje. Komentar: U Zakonu se ne pominje minimalni iznos bilo kojeg potraživanja, kao ni način nastanka potraživanja. Ovo je u skladu sa tretmanom stečajnih poverilaca kao grupe ili klase, u okviru koje svi imaju ista prava. Provere nelikvidnosti za svrhu podnošenja predloga za pokretanje postupka zasnivaju se isključivo na utvrđivanju istorijskih činjenica. Nije prihvatljiva odbrana pozivanjem na to da je «vrednost» imovine veća od potraživanja, ili da dužnik može postati platežno sposoban u nekom trenutku u budućnosti.

Pretpostavka nesposobnosti plaćanja

Član 3.

Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili

poreskom izvršnom postupku nije mogao namiriti svoje potraživanje, prethodni stečajni postupak se neće sprovoditi, niti će se dokazivati da je stečajni dužnik prezadužen, već će se odmah pokrenuti stečajni postupak. Treba imati na umu da nije neophodno da poverilac u svim slučajevima već ima rešenje koje nije moglo da se izvrši da bi pokrenuo stečajni postupak. Ovim članom se navodi izuzetak od opšte obaveze poverioca koji podnosi predlog da jedino treba da se pokaže da potraživanje verovatno postoji, kao i da je dužnik verovatno platežno nesposoban.

Posebni slučajevi pokretanja stečajnog postupka

Član 4.

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca.

10

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se postupak odmah obustavlja kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka.

Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti i u slučaju iz stava 2. ovog člana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka. Stav 1 ovog člana u skladu je sa karakterom stečaja kao kolektivnog mehanizma za rešavanje nesposobnosti plaćanja. Stavom 3 poveriocu se dozvoljava da finansira postupak. Ovo može predstavljati privlačnu mogućnost u slučaju da u stečajnoj masi nema sredstava jer su ih vlasnik ili rukovodioci protivpravno otuđili. Nije izričito navedeno da li bi ovakav predujam bio tretiran kao trošak stečajnog postupka, mada bi se ovakav tretman očekivao, analogno predujmu koji se uplaćuje za pokrivanje troškova prethodnog postupka (član 44).

Shodna primena

Član 5.

U stečajnom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se

uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Slučajevi na koje se zakon ne primenjuje

Član 6.

Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Državna zajednica Srbija i Crna Gora, Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta Državne zajednice Srbija i Crna Gora, republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom.

Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači odnosno članovi.

11

II. NADLEŽNOST I ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA

Nadležnost

Stvarna nadležnost

Član 7.

Stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje sudska nadležnost.

Mesna nadležnost

Član 8.

Stečajni postupak sprovodi sud na čijem području je sedište stečajnog

dužnika.

Organi postupka

Vrste organa

Član 9.

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajno veće i stečajni sudija iz stava 1. ovog člana su organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu.

Organi stečajnog postupka pri nadležnom sudu

Sastav stečajnog veća

Član 10.

Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća.

Stečajni sudija ne može biti član stečajnog veća.

Delokrug stečajnog veća

Član 11.

Stečajno veće: 1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka; 2) utvrđuje postojanje razloga za pokretanje stečajnog postupka; 3) odlučuje o pokretanju stečajnog postupka;

12

4) imenuje i razrešava stečajnog sudiju; 5) imenuje i razrešava stečajnog upravnika; 6) odlučuje o prigovorima protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije; 7) odlučuje o prigovorima protiv radnji stečajnog upravnika; 8) daje ovlašćenja stečajnom dužniku-preduzetniku o ličnoj upravi,

pod uslovima propisanim zakonom; 9) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Stečajni sudija

Član 12.

Stečajni sudija: 1) odobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate; 2) uvodi u dužnost stečajnog upravnika; 3) određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku; 4) odobrava nacrt plana reorganizacije stečajnog dužnika; 5) odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajne mase; 6) donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u

delokrugu stečajnog veća; 7) vrši nadzor nad radom stečajnog upravnika; 8) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom. Protiv odluka i zaključaka stečajnog sudije, stečajni upravnik, odbor

poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor stečajnom veću.

Stečajni upravnik

Imenovanje

Član 13.

Stečajni upravnik se imenuje rešenjem o pokretanju stečajnog postupka. Stečajni upravnik može biti imenovan rešenjem o pokretanju

prethodnog stečajnog postupka, ako je stečajno veće odredilo mere obezbeđenja stečajnom dužniku. Zakonom nije ograničen broj postupaka za koje istovremeno može biti imenovan isti upravnik. Ipak, stečajno veće može tražiti da ga upravnik uveri da ima dovoljan broj osoblja i druge resurse da bi na efikasan način mogao da upravlja svim predmetima za koje je imenovan. Upravnik bi trebalo da formalno dâ svoju saglasnost na imenovanje, kao i da se u potpunosti pridržava odredbi Zakona o stečajnom postupku, Kodeksa etike i Nacionalnih standarda. Kodeks etike sadrži i zahtev da upravnik poseduje nivo obuke i znanja, kao i kapacitet da ispunjava svoje obaveze.

13

Uslovi za imenovanje

Član 14.

Za stečajnog upravnika može biti imenovano lice koje je dobilo licencu

za obavljanje poslova stečajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Licencu može da dobije lice koje ima visoku stručnu spremu i koje je položilo stručni ispit za dobijanje licence.

Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja organizuje i sprovodi stručni ispit iz stava 2. ovog člana, vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Licenca se obnavlja, na zahtev stečajnog upravnika, po isteku roka od tri godine od dana izdavanja, ako je stečajni upravnik savesno obavljao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može oduzeti licencu pre isteka roka iz stava 4. ovog člana u slučaju da stečajni upravnik ne obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike.

U slučaju neobnavljanja licence i u slučaju oduzimanja licence, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je dužna da po pravnosnažnosti rešenja izbriše stečajnog upravnika iz Imenika stečajnih upravnika.

Stečajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predviđenih u stavu 5. ovog člana ne može da se izda nova licenca za obavljanje poslova stečajnog upravnika u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju licence.

Ministar nadležan za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike.

U postupku sprovođenja stečaja nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj odnosno društvenoj svojini, za stečajnog upravnika stečajno veće će imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog člana.

Ministar nadležan za poslove privrede bliže propisuje uslove, program i način polaganja stručnog ispita iz stava 2. ovog člana. Status privatnog preduzetnika upravnika stavlja u položaj da može biti izložen neograničenoj odgovornosti za štetu koju učine učesnici u stečajnom postupku ako ne obavlja svoje dužnosti uz pažnju zahtevanu ovim Zakonom, tj. nezavisno i savesno, i u skladu sa nivoom znanja koji se Nacionalnim standardima traži od dobrog stečajnog upravnika i dobrog privrednika. Upravnik nije ni predstavnik stečajnih poverilaca kao klase niti predstavlja jednog poverioca ili grupu

14

poverilaca. Stečajni poverioci svoje pravne lekove protiv stečajnog dužnika mogu realizovati samo preko upravnika, i stoga je on u obavezi da se stara o njihovim interesima, a ta obaveza ima prioritet nad svim drugim obzirima. Kada je reč o zahtevu za obavljanjem dužnosti u skladu sa Zakonom u interesu stečajnih poverilaca kao klase, treba imati na umu da se kod njega, za razliku od bilo kojih tehničkih kvalifikacija za vođenje bilo kog preduzeća, radi o jasnoj razlici između sposobnog stečajnog upravnika i stečajnog upravnika koji je tu dužnost obavljao prema prethodnom Zakonu o prinudnom namirenju, stečaju i likvidaciji. Priložiti Obrazac o davanju saglasnosti na imenovanje.

Ograničenje u izboru

Član 15.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je: 1) osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za položaj

stečajnog upravnika; 2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj

liniji do četvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug nekog od članova stečajnog veća, stečajnog sudije i direktora stečajnog dužnika;

3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom; 4) bilo član upravnog odbora ili nadzornog odbora stečajnog dužnika u

poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka; 5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika dve godine pre pokretanja

stečajnog postupka; 6) poverilac stečajnog dužnika ili je zaposleno kod poverioca stečajnog

dužnika; 7) dužnik stečajnog dužnika; 8) konkurent stečajnom dužniku ili je zaposleno kod konkurentskog

pravnog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na stečajnog dužnika;

9) radilo kao savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka.

Pravni položaj

Član 16.

Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika

stečajnog dužnika, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

15

Delokrug poslova

Član 17.

Stečajni upravnik je dužan naročito da: 1) preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog

dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno;

2) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;

Procena ili plan moraju da se uporede sa procenjenom likvidacionom vrednošću imovine koja ulazi u sastav stečajne mase koja je dostupna stečajnim poveriocima (tj. koja nije predmet obezbeđenja razlučnih poverilaca) da bi se osiguralo da je imovina dovoljna za namirenje troškova postupka. Upravnik takođe mora neprekidno da procenjuje da li se iz imovine mogu što je pre moguće namiriti svi procenjeni troškovi postupka, i da nastavi da vrši ovakve procene tokom celog toka postupka. U slučaju da se ne izmire sve obaveze stečajne mase, poverioci stečajne mase će sigurno od upravnika potraživati naknadu štete. Za upravnika je teško da dokaže da je postupak vodio na pravi način ako ne može da plati čak ni obaveze koje je sam stvorio. Takođe je bitno imati na umu to da se upravnikova nagrada zasniva na iznosu koji će biti dostupan za deobu poveriocima čija su potraživanja nastala pre pokretanja stečajnog postupka; ako se ne izmire troškovi stečajne mase, upravnik neće zaraditi svoju nagradu. Upravnik mora da obrati pažnju da izlučnu ili moguću izlučnu imovinu ne uključi u stečajnu masu kada sastavlja početnu procenu toga da li je dužnikova imovina dovoljna da se namire troškovi stečajnog postupka.

3) započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okonča popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

Izvor: Nacionalni standard br. 2

4) sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okončanja postupka stečaja, u skladu sa poreskim

16

propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u propisanim rokovima;

Treba imati na umu da se početni stečajni bilans sastavlja uz korišćenje kriterijuma za vrednovanje imovine koji se razlikuju od onih koji se koriste za pripremu poreske prijave. Početni stečajni bilans se zasniva na tržišnoj ili ostvarivoj vrednosti, dok se poreska prijava zasniva na istorijskoj knjigovodstvenoj vrednosti, usklađenoj u skladu sa zakonom. Ovim stavom se od upravnika traže dve različite radnje. Izvor: Nacionalni standard br. 2

5) bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih

stečajni dužnik posluje, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika bez propisanog odobrenja;

6) u dogovoru sa stečajnim sudijom, na teret stečajne mase, osigura imovinu u celini ili delimično, ako je to potrebno radi zaštite imovine stečajnog dužnika;

Odgovarajući iznos osiguranja za imovinu stečajne mase jeste likvidaciona vrednost celokupne imovine koja ulazi u sastav stečajne mase (uključujući i imovinu koja je predmet obezbeđenja poveriocima sa pravom na odvojeno namirenje), od koje se oduzimaju procenjeni troškovi postupka. Ova procena približno je jednaka iznosu koji bi upravnik mogao da izgubi ako ne zaštiti imovinu, i stalno će se menjati tokom postupka, posebno u slučaju da upravnik nastavi poslovanje dužnika.

7) podnosi mesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;

8) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika;

Da bi upravnik zaštitio interese stečajnih poverilaca, mora, između ostalog, biti u stanju da minimizira obaveze stečajne mase koje će imati isti prioritet kao potraživanja stečajnih poverilaca u slučaju da se ne pokriju u potpunosti iz pozitivnih osobina koje proizvedu. Ako obaveze stečajne mase koje upravnik može da kontroliše ne stvore vrednost koja prevazilazi njihove troškove (npr. ako stečajna masa posluje sa gotovinskim gubitkom), neto opašće vrednost stečajne mase dostupne za namirenje potraživanja stečajnih poverilaca. Smanjenje neto vrednosti stečajne mase usled toga što upravnik nije kontrolisao troškove koji se mogu kontrolisati izložiće upravnika mogućim potraživanjima za naknadu štete jer nije

17

ispunio svoju obavezu da zaštiti i sačuva vrednost imovine dužnika. Potencijalno najviši iznos koji se ne može povratiti odnosi se na zarade i doprinose. Upravnik mora da raskine ugovore o radu čim oceni da se troškovi za zarade ne mogu povratiti i da stalno smanjuju vrednost imovine dostupne stečajnim poveriocima. Upravnik ne bi trebalo da pretpostavlja da će poverioci odobriti nastavak svih poslova dužnika ili njihovih delova posle prvog ročišta (član 23); u slučaju da su minimalne neispunjene porudžbine takve da sirovine ne mogu da budu iskorišćene do datuma prvog ročišta, upravnik mora da postupa veoma obazrivo. U pojedinim situacijama, kada je reč o dugoročnim ugovorima, upravnik mora da razmisli da li će šteta pričinjena drugoj ugovornoj strani neispunjenjem ugovora biti toliko velika da bi mogla u većoj meri da naruši proporcionalno namirenje prvobitnih stečajnih poverilaca. U ovom slučaju, stvar koju upravnik i stečajno veće treba da imaju na umu je da li postoji neprihvatljivo povećanje iznosa potraživanja na koja se mora podeliti neto vrednost stečajne mase, a ne da li je reč o smanjenju vrednosti imovine. Upravnik mora da pripremi detaljnu analizu, po ugovorima, proizvodnim pogonima i proizvodima, da bi utvrdio koji postupci su u saglasnosti sa interesima stečajnih poverilaca. Ako postoji značajan rizik da će se vrednost stečajne mase za koju se očekuje da će biti dostupna za deobu poveriocima smanjiti nastavkom poslovanja, upravnik mora da traži odobrenje stečajnog veća da ne završi započete poslove, ili, u najozbiljnijim situacijama, da okonča poslovanje dužnika i likvidira ga pre ročišta za izveštavanje. Upravnik mora da koristi različita merila «troškova» i «vrednosti» u pripremi analize za završavanje započetih poslova od onih koje bi koristio da dužnik nije u stečaju. Relevantni koncepti troškova su promenljivi troškovi i marginalni troškovi, izuzev ukupnih raspodeljnih fiksnih troškova. Pri korišćenju sirovina ili nedovršenih projekata koji se zateknu na dan imenovanja za ispunjavanje ugovornih obaveza, upravnik treba na umu da ima prvenstveno likvidacionu vrednost postojećeg inventara kada pravi proračun o tome da li ili ne da nastavi poslovanje. Sa druge strane, ako nastavi da posluje i mora da dokupi nove sirovine da bi to učinio, onda se za

18

relevantne troškove uzimaju ukupni troškovi sirovina, jer njihova cena postaje trošak stečajne mase.

9) zapošljava lica uz saglasnost stečajnog sudije i da vrši nadzor nad radom zaposlenih;

10) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja;

Obrazac: Standardni obrazac za prijavljivanje potraživanja

11) unovči stvari i prava stečajnog dužnika u skladu sa odredbama ovog

zakona;

Izvor: Nacionalni standard br. 5 12) u saglasnosti sa stečajnim sudijom, sastavi nacrt rešenja za glavnu

deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa; 13) izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi; 14) dostavlja završni račun;

Izvor: Nacionalni standard br. 8

15) po potrebi, saziva sastanke poverilaca; 16) zastupa stečajnog dužnika u pokretanju i vođenju upravnih i drugih

sporova;

Upravnik preuzima sva ovlašćenja upravnog i nadzornog odbora za raspolaganje imovinom koja ulazi u sastav stečajne mase. Upravnik ne zastupa dužnika u njegovim odnosima sa poveriocima, jer ovi poverioci mogu svoje pravne lekove protiv dužnika sprovesti samo kroz upravnika, pa bi se takav položaj smatrao neprihvatljivim sukobom interesa.

17) podnese predlog odgovarajućim organima uprave ili pravosudnim

organima u inostranstvu, kao zvanično ovlašćeni zastupnik stečajne mase stečajnog dužnika, kojim zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu;

18) obavesti odgovarajuće registre o stečajnom postupku, ako je to predviđeno zakonom;

19) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Stečajni upravnik može podizati kredit bez obezbeđenja ili se zadužiti

uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio stečajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca.

19

Upravniku može trebati pozajmica obrtnog kapitala da dovrši započete poslove ili privremeno nastavi poslovanje u korist stečajnih poverilaca. Ovim članom predviđa se da upravnik može da se zaduži uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti da bi pribavio takav kredit. Svaki upravnikov predlog za podizanje kredita mora biti praćen projekcijama toga kako će taj kredit biti vraćen iz dodatne vrednosti koja se proizvede njegovim korišćenjem. Podizanje kredita je često skopčano sa velikim rizicima, jer izvori sredstava iz kojih kredit treba da se otplati ne mogu uvek da se predvide sa sigurnošću.

Kredit ili dug iz stava 2. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka. Pogledati belešku uz stav 1, tačku 8 ovog člana. Ako se troškovi (uključujući i kredite) koje stvori upravnik ne mogu otplatiti od stvorene vrednosti, neto vrednost stečajne mase biće manja, dok će poverioci biti oštećeni.

Odnosi sa drugim organima stečajnog postupka

Član 18.

Stečajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa odrebama ovog zakona. Izvori: Nova Beleška za vežbu 1, Kodeks etike Upravnika nadziru stečajni sudija i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Uz to, on mora da pribavlja saglasnosti i odobrenja za široki spektar radnji koje utiču na stečajnu masu. «Nepristrasno» je bolja reč nego «samostalno» da se opiše upravnikov odnos sa drugim učesnicima u postupku.

Stečajni upravnik u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti može da angažuje stručna pravna i fizička domaća ili strana lica.

Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom. Ovaj stav je veoma nejasno sročen; veoma je dugačak spisak radnji koje mogu uticati na stečajnu masu, a koje su od

20

izuzetnog značaja za uspešan ishod postupka. Osim za nove kredite i prodaju imovine, upravnik bi saglasnost trebalo da traži za sve radnje koje rezultiraju dodatnim potraživanjima koja bi se mogla pojaviti kao veliki troškovi stečajne mase, kao što su na primer troškovi kao posledica odluke da se nastavi poslovanje.

Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje.

Odbor poverilaca ili bilo koji stečajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog člana utiče, ima pravo prigovora stečajnom sudiji koji je dužan da donosi odluku po prigovoru.

Stečajni upravnik može u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog značaja i drugim pitanjima vezanim za stečajni postupak.

Ako se stečajni upravnik i stečajni sudija ne mogu saglasiti o pojedinim radnjama i pitanjima dužni su da bez odlaganja o tome obaveste stečajno veće, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku.

Stečajni upravnik podnosi mesečne pismene izveštaje o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase odboru poverilaca, skupštini poverilaca, stečajnom veću, stečajnom sudiji i Agenciji iz člana 14. stav 3. ovog zakona. Stečajni upravnik podnosi i druge izveštaje na zahtev organa, a u slučaju reorganizacije, pored mesečnog izveštaja, podnosi i finansijske izveštaje, uključujući bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima. Izvor: Nacionalni standard br. 4

Mesečni izveštaj iz stava 8. ovog člana sadrži: 1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi način otuđena; 2) spisak gotovinskih priliva i odliva učinjenih u toku prethodnog

meseca; 3) početno i krajnje stanje na računu stečajnog dužnika; 4) spisak obaveza stečajnog dužnika; 5) spisak angažovanih stručnjaka i iznosa koji su im isplaćeni. Stečajni upravnik, po prestanku dužnosti, podnosi završni račun

stečajnom sudiji i odboru poverilaca.

Izvor: Nacionalni standard br. 8 Stečajni sudija će pregledati završni račun stečajnog upravnika i svojim

potpisom potvrditi da ga je pregledao. Završni račun iz stava 10. ovog člana stečajni upravnik dostavlja odboru

poverilaca. Odbor poverilaca može stečajnom veću da podnese prigovor na završni račun.

21

Odgovornost za štetu

Član 19.

Kod odgovornosti za štetu stečajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Ako je šteta nastala zbog radnje stečajnog upravnika koja je izvršena po nalogu stečajnog veća ili stečajnog sudije, stečajni upravnik nije odgovoran za nastalu štetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za štetu koju učine lica koja je zaposlio stečajni upravnik, stečajni upravnik odgovara ako je šteta nastala usled propuštanja stečajnog upravnika da izvrši nadzor nad njihovim radom.

Zahtev za naknadu štete zastareva u roku od tri godine od saznanja oštećenog za štetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka. Treba imati na umu da izraz «učesnici u postupku» obuhvata i poverioce stečajne mase, tj. strane koje možda nisu imale nikakve kontakte sa stečajnim dužnikom pre pokretanja postupka. Upravnik ima posebnu dužnost da zaštiti ovakve poverioce od štete koja im se može pričiniti usled njegovog neodgovornog ulaženja u obaveze koje su u potpunosti pod njegovom kontrolom, ali koje se ne mogu namiriti iz imovine stečajne mase. Upravnik ne bi trebalo da se smatra odgovornim za štetu prouzrokovanu događajima koji su van njegove kontrole. Test za utvrđivanje odgovornosti trebalo bi da bude da li je upravnik «trebalo da uradi nešto, ali nije», što je veoma različito od situacije u kojoj upravnik «nije mogao da uradi» ništa. Nalog stečajnog sudije nije neophodan za sve radnje koje upravnik treba da uradi da bi ispunio svoje zakonske obaveze; stoga, upravnik se ne može oslanjati na dobijanje naloga od stečajnog sudije ili stečajnog veća da bi se zaštitio od odgovornosti za štetu prouzrokovanu zanemarivanjem dužnosti. Sadašnjim Zakonom o stečajnom postupku od upravnika se ne zahteva da ima osiguranje u slučaju profesionalne odgovornosti. Ipak, učesnici u postupku imaju pravo da od upravnika traže naknadu štete bez obzira na to da li upravnik ima osiguranje. Osiguranjem u slučaju profesionalne odgovornosti upravnikova imovina štiti se od mogućnosti da on nema dovoljno sredstava da namiri njihove zahteve za naknadu štete.

Pošto je upravnik glavni korisnik ove vrste osiguranja, a njegova svrha je isključivo da ga zaštiti od troškova

22

štete koju pričini sopstvenom nestručnošću, logično je da upravnik snosi troškove ovog osiguranja, kao i da se ta obaveza uzima u obzir pri određivanju nagrade. Troškovi osiguranja u slučaju profesionalne odgovornosti ne bi trebalo da se smatraju troškovima stečajne mase, jer inače upravnika ništa ne bi podsticalo da se drži profesionalnih standarda.

Razrešenje

Član 20.

Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni

upravnik: 1) ne ispunjava svoje obaveze; 2) ne poštuje rokove određene ovim zakonom; 3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce; 4) po proteku jedne godine od ročišta za ispitivanje potraživanja, nije

napravio zadovoljavajući napredak u unovčenju imovine koja ulazi u stečajnu masu, osim kada je unovčenje bilo sprečeno višom silom ili nepredvidivim okolnostima;

5) nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca;

6) nije tražio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Pre donošenja odluke o razrešenju, stečajno veće će omogućiti stečajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razrešenje.

Predlog za razrešenje može dati stečajni sudija i odbor poverilaca. Stečajni upravnik se razrešava i na lični zahtev, ako ne postoje razlozi iz

stava 1. ovog člana. Upravnik bi trebalo da bude razrešen dužnosti na lični zahtev samo pod određenim uslovima, koji bi trebalo da uključuju postojanje jasnog, opravdanog razloga od strane upravnika i zabranu njegovog bilo kakvog ophođenja sa dužnikom ili rukovanja njegovom imovinom tokom ostatka postupka. Treba obratiti pažnju i na prilagođenje ili povraćaj delimične nagrade koja je možda već dodeljena odlazećem upravniku, ne bi li se regulisali dodatni troškovi koje će novi upravnik stvoriti dok se upoznaje sa predmetom. Novi upravnik biće posebno zainteresovan da utvrdi da li postoje dovoljna sredstva za pokrivanje troškova stečajne mase koje je stvorio odlazeći upravnik. Izvor: Nova beleška za vežbu 1: Odobrenja i saglasnosti

23

Nagrada za rad i naknada troškova

Član 21.

Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada).

Konačnu visinu nagrade, kao i naknade, određuje stečajno veće u vreme zaključenja stečajnog postupka, uzimajući u obzir obim poslova, vrednost stečajne mase i poslovne rezultate stečajnog upravnika, u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadležan za poslove privrede.

Do određivanja konačne visine nagrade i naknade, stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru poverilaca određuje preliminarnu visinu naknade i nagrade stečajnom upravniku. Protiv rešenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverilaca i stečajni poverioci pojedinačno mogu podneti prigovor stečajnom veću u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Stečajni upravnik može u toku stečajnog postupka, a pre konačne isplate nagrade i naknade, tražiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Stečajni sudija može odobriti mesečni iznos nagrade i naknade stečajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dužnostima i rezultatima rada stečajnog upravnika.

Visinu iznosa nagrade odnosno naknade iz stava 4. ovog člana određuje rešenjem stečajni sudija.

Nagrada iz stava 4. ovog člana se može unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti stečajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok stečajnog postupka, pokaže da je iznos nagrade, koja je unapred određena u procentu od ukupno unovčene stečajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, stečajni sudija može na predlog stečajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili povećati unapred određeni procenat.

Naknada iz stava 4. ovog člana se određuje prema stvarnim troškovima koje je stečajni upravnik imao u obavljanju poslova.

Skupština poverilaca

Formiranje i rad skupštine poverilaca

Član 22. Skupština poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilačkom

ročištu. Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Razlučni poverioci mogu učestvovati u skupštini samo do visine

potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci. Procenu osnova i visine potraživanja u tom slučaju može vršiti stečajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročištu.

Prva sednica skupštine poverilaca zakazuje se na predlog: 1) stečajnog upravnika; 2) stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od

ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca. Na prvoj sednici skupštine poverilaca vrši se izbor predsednika

skupštine i članova odbora poverilaca.

24

Zakazivanje i vođenje sednica skupštine, kao i obaveštavanje o njima i određivanje dnevnog reda, vrši predsednik skupštine na predlog stečajnih poverilaca.

Stečajni poverioci se o održavanju skupštine i o dnevnom redu obaveštavaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u "Službenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne dogovore o drugačijem načinu obaveštavanja.

Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih poverilaca osim u slučaju

iz člana 23. stav 5. Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od pet, skupština poverilaca ima

položaj odbora poverilaca.

Prvo poverilačko ročište

Član 23.

Ako se prva skupština poverilaca održava na prvom poverilačkom ročištu, skupštinu zakazuje stečajni sudija u roku od tri dana od dana prijema početnog stečajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Ako stečajni sudija odbije da zakaže skupštinu u roku iz stava 1. ovog člana, o tome donosi rešenje protiv koga podnosilac predloga ima pravo prigovora stečajnom veću. Ako ima više predlagača pravo prigovora ima svaki od njih.

Na ročištu iz stava 1. ovog člana raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika.

Izvor: Nacionalni standard br. 3

Stečajni poverioci na osnovu dobijenog izveštaja razmatraju da li će se

stečajni postupak okončati bankrotstvom stečajnog dužnika ili treba preduzeti mere radi podnošenja plana reorganizacije u stečajnom postupku.

Ako na ročištu stečajni poverioci za čija potraživanja se učini verovatnim da iznose više od 70% ukupnih potraživanja odluče da se stečajni postupak okonča bankrotstvom stečajnog dužnika, stečajno veće donosi odluku o započinjanju postupka prodaje imovine stečajnog dužnika.

Delokrug skupštine

Član 24.

Skupština poverilaca: 1) donosi odluke da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju

nastavka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona;

2) bira i opoziva odbor poverilaca; 3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o

stanju stečajne mase; 4) razmatra izveštaje odbora poverilaca;

25

5) vrši druge poslove određene ovim zakonom.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca

Član 25.

Skupština poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilačkom ročištu bira odbor poverilaca.

Broj članova odbora poverilaca određuje skupština, s tim što taj broj ne može biti veći od devet članova i što uvek mora biti neparan.

Članovi odbora poverilaca mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja. Zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu se birati u odbor poverilaca.

Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora. Člana odbora razrešava skupština poverilaca ili stečajno veće ukoliko ne

izvršava svoje obaveze određene ovim zakonom. Ako odbor poverilaca razreši člana odbora ili član da ostavku na

članstvo u odboru, odbor može da kooptira novog člana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine na kojoj će se izabrati novi član odbora. Članovi odbora poverilaca dužni su da se staraju o klasi stečajnih poverilaca. Oni ne predstavljaju pojedinačne grupe stečajnih poverilaca. Njihova funkcija je da pomognu upravniku i da ga nadziru u izvršavanju svojih dužnosti kao predstavnika zajedničkih interesa stečajnih poverilaca. Skupština poverilaca bi trebalo da imenuje odbor poverilaca u svim postupcima u kojima je reč o srednjim i velikim preduzećima, jer će se javiti jedan broj bitnih pitanja o kojima će stečajno veće možda tražiti mišljenje odbora, kao i radnji za koje će biti neophodno odobrenje ili saglasnost odbora poverilaca. Zakonom nije bliže objašnjeno da li se ovlašćenja odbora poverilaca prenose na skupštinu poverilaca ako ona ne izabere odbor poverilaca, a u slučaju da skupština ima više od 5 članova. Uzevši u obzir osnovnu funkciju odbora poverilaca, razumno je očekivati da će skupština poverilaca sama dobiti ovlašćenja odbora poverilaca. Stručnjake bi trebalo imenovati u odbor samo u izuzetnim slučajevima, i to kada pojedinačni članovi odbora nemaju potrebnu stručnost za obavljanje dužnosti odbora. Stručnjaci nisu na isti neposredan način zainteresovani za ishod postupka kao članovi koji zastupaju poverioce. Lica koja nisu stručnjaci, poverioci, ili zastupnici poverilaca ne mogu se imenovati u odbor poverilaca.

26

Članovi bivših rukovodećih organa dužnika ne bi trebalo da budu birani u odbor poverilaca.

Način odlučivanja odbora poverilaca

Član 26.

Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora. Mada upravnik može da zatraži zakazivanje skupštine poverilaca, on formalno ne može zatražiti da se zakaže sednica odbora poverilaca. Ako su upravniku hitno potrebne instrukcije ili saglasnost odbora poverilaca, on mora od predsednika odbora zatražiti da zakaže sednicu odbora poverilaca.

Predsednik odbora je dužan da zakaže sednicu kada to traži više od

polovine članova odbora. Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku

glasalo više od polovine svih članova odbora. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika.

Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Stečajni upravnik nema pravo glasa. Upravnik bi trebalo da izvesti stečajnog sudiju u slučaju da odbor poverilaca ne poštuje svoje obaveze i ne poziva upravnika na svoje sednice.

Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca. Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i

učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.

Delokrug poslova i prava odbora poverilaca

Član 27.

Odbor poverilaca: 1) daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine,

ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično, u skladu sa ovim zakonom;

Upravnik bi trebalo da pribavi saglasnost odbora poverilaca kada, između ostalog, preduzima radnje u kojima će morati da pokrene ili brani sudski spor veće vrednosti.

27

Ovim se pokriva široka lepeza mogućnosti, uključujući i osporena potraživanja, pokretanje pravnih radnji za pobijanje prethodnih radnji stečajnog dužnika, ili osporavanje iznosa ili valjanosti potraživanja koje prijave razlučni poverioci.

2) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; 3) razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o

stanju stečajne mase; 4) pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne

dokumentacije; 5) izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine; 6) vrši i druge poslove predviđene ovim zakonom. Odbor poverilaca ima pravo: 1) prigovora stečajnom sudiji i stečajnom veću na rad stečajnog

upravnika i pravo prigovora protiv zaključaka stečajnog sudije; 2) na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća,

kada je žalba dozvoljena; 3) uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u

stečajnom predmetu; 4) davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih

prilikom inventarisanja; 5) predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja

imenovanja novog; 6) izjašnjavanja o visini naknade troškova i nagrade stečajnom

upravniku. Svaki član odbora poverilaca ima obavezu da se stara o intresima klase stečajnih poverilaca. Oni ne predstavljaju pojedinačne grupe stečajnih poverilaca, a još manje bi trebalo da koriste informacije višeg kvaliteta koje mogu da dobiju tokom svog angažovanja u odboru za svoje interese. Funkcija članova odbora poverilaca je da pomognu stečajnom upravniku i da ga nadziru u obavljanju svojih dužnosti kao predstavnika zajedničkih interesa stečajnih poverilaca. Skupština poverilaca bi trebalo da imenuje odbor poverilaca u svim postupcima u kojima je reč o srednjim i velikim preduzećima, jer će se javiti jedan broj bitnih pitanja o kojima će stečajno veće možda tražiti mišljenje odbora, kao i radnji za koje će biti neophodno odobrenje ili prethodna saglasnost odbora poverilaca. Način na koji odbor donosi odluke – na osnovu sistema «jedan član-jedan glas», kvoruma, i proste većine glasova prisutnih članova – mnogo je efikasniji od pravila za glasanje kada je reč o skupštinama, i trebalo bi ga koristiti kad god je to moguće.

28

Prigovore na zaključke i radnje stečajnog sudije i stečajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saopštavanja zaključka predsedniku odbora poverilaca, a stečajno veće je dužno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase.

Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim stečajnim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom.

Naknada nužnih troškova

Član 28.

Predsednik i članovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih

i nužnih troškova koje određuje stečajni sudija. Naknada iz stava 1. ovog člana smatra se troškom stečajnog postupka. Svaki stečajni poverilac pojedinačno snosi svoje troškove u stečajnom

postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UČESNICI U POSTUPKU

Osnovne procesne odredbe

Pravila postupka

Član 29.

Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača. Stečajni postupak je hitan. Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati odnosno stavljati ako se

propusti rok ili ako se izostane sa ročišta na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U stečajnom postupku ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti se može podneti predlog za ponavljanje postupka.

Činjenice koje su od značaja za vođenje stečajnog postupka sud utvrđuje po službenoj dužnosti.

Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Akti u stečajnom postupku

Član 30.

U stečajnom postupku donosi se rešenje i zaključak. Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku. Zaključkom se izdaje nalog službenom licu ili organu koji sprovodi

stečajni postupak za izvršenje pojedinih radnji.

29

Prigovori

Član 31.

Protiv zaključka se može podneti prigovor u skladu sa ovim zakonom. Rok za podnošenje prigovora je pet dana od dana objavljivanja

zaključka, a ako zaključak nije objavljen, rok za podnošenje prigovora počinje da teče od dana dostavljanja zaključka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora.

Prigovor ne zadržava izvršenje zaključka.

Žalba

Član 32.

Protiv rešenja se može izjaviti žalba stečajnom veću ukoliko je ovim zakonom određena apelaciona nadležnost stečajnog veća, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Rok za žalbu teče od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavljivanja rešenja u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Kada je ovim zakonom određeno da rešenje mora biti dostavljeno određenim licima, rok za žalbu teče od dana dostavljanja rešenja.

Odluka po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.

Stranke i drugi učesnici u postupku

Stečajni dužnik i primena zakona

Član 33.

Stečajni dužnik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik. Stečajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzećem, ako zakonom

nije drugačije određeno.

Stečajni poverilac

Član 34.

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.

30

Treba imati na umu da razlučni poverioci, izlučni poverioci i poverioci čija potraživanja nastanu posle pokretanja stečajnog postupka nisu stečajni poverioci. Šta u ovom kontekstu znači «dan pokretanja»? Da li se misli na dan podnošenja predloga, ili na dan otvaranja postupka? Biće pogođeni svi poverioci koji su tokom ovog perioda dobavili robu ili usluge, a nisu plaćeni.

Redosled namirenja stečajnih poverilaca

Član 35.

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Utvrđuju se sledeći isplatni redovi: 1) u prvi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu troškova

stečajnog postupka u koji ulaze sva potraživanja koja se po ovom zakonu smatraju troškovima stečajnog postupka;

2) u drugi isplatni red spadaju neisplaćane neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka;

Samo deo zarada i doprinosa za penzije neizmirenih na dan pokretanja postupka može biti isplaćen pre ostalih potraživanja. Kada se ovakvim potraživanjima da prioritet, ona se namiruju u proporciji sa svim ostalim potraživanjima sličnog reda (na primer, potraživanja za fond PIO i neisplaćene zarade izračunate na nivou minimalne zarade biće isplaćene pro rata). Potraživanja zasnovana na minimalnim zaradama neće se isplatiti pre neizmirenih obaveza za fond PIO. Delovi potraživanja kojima se ne daje prioritet u skladu sa ovim stavom tretiraju se kao obična stečajna potraživanja. Stoga, poverioci kojima se duguju zaostale zarade, doprinosi i poreske obaveze mogu glasati na osnovu različitih delova svojih potraživanja; i za prioritetni deo, i, odvojeno, za deo koji nema prioritet.

3) u treći isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

31

4) u četvrti isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.

Treba imati na umu da se ovim članom definiše jedan isplatni red dok se ne pravi razlika između raznih ugovornih obaveza koje bi mogle da čine osnovu za potraživanja. Posebno je bitno naglasiti da zaposleni nemaju poseban status; osim ograničenog prioriteta koji im se daje prema odredbama člana 35, stava 2, potraživanja zaposlenih vezana za zarade iz perioda pre pokretanja stečajnog postupka imaju potpuno isti status kao i dobavljači, banke, i drugi poverioci. Takođe je veoma važno istaći da potraživanja države i njenih tela nemaju nikakav prioritet u odnosu na potraživanja ostalih stečajnih poverilaca (izuzev u ograničenom smislu, kako je navedeno u članu 35, stavovi 2 i 3), osim ako država prethodno zakonom nije uspostavila preče ili odvojeno pravo.

Sticanje svojstva stranke

Član 36.

Stečajni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku od dana

kada je prijava njegovog potraživanja primljena u stečajnom sudu. Stečajni poverioci na osnovu svojih nenaplaćenih potraživanja mogu da

učestvuju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja stečajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona.

Izlučni poverilac

Član 37.

Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava,

ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. Često se dešava da poverioci pokušaju da traže izlučna prava da bi sebe stavili u povoljniji položaj u odnosu na druge stečajne poverioce. Upravnik bi isprva trebalo da zauzme stav da se sva imovinu vezana za dužnika smatra delom stečajne mase, sve dok sud ne odluči drugačije, ili se kroz ličnu istragu upravnika, u slučajevima kada je stvar jednostavna, pokaže da stvari stoje drugačije. Upravnik ne sme da koristi svoj položaj; često je jasno da je potraživanje izlučnog poverioca valjano, posebno kada je stečajni dužnik magacin ili servis. U ovim slučajevima upravnik ne bi trebalo da stvara prepreke (i troškove) koji ometaju razlučnog poverioca da povrati svoju imovinu.

32

Izlučni poverilac nije stečajni poverilac.

U suštini, «izlučni poverilac» uopšte i nije poverilac; on je lice koje polaže pravo vlasništva i poseda nad svojom imovinom koja je trenutno u posedu upravika.

Stvar iz stava 1. ovog člana ne ulazi u stečajnu masu. Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar iz stava 1. ovog člana,

izlučni poverilac ima pravo da, kao stečajni poverilac, traži srazmerno namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari. Upravnik mora da postupa sa značajnom dozom opreza kada je reč o imovinom za koju se tvrdi da treba da se izdvoji iz stečajne mase, i to iz nekoliko razloga:

(1) Ako upravnik koristi tu imovinu, i na neki način je ošteti ili umanji njenu vrednost korišćenjem ili na drugi način, a pokaže se da imovina nije deo stečajne mase, upravnik bi mogao lično biti odgovoran za štetu koju je naneo izlučnom poveriocu. Primer za ovo mogao bi biti korišćenje automobila ostavljenog u garaži u stečaju.

(2) Ako upravnik koristi imovinu iako je svestan da ona možda ne ulazi u stečajnu masu, sva je verovatnoća da će imati obavezu da plati imovinu koju je na taj način otuđio. Jedan primer za ovo bio bi slučaj da upravnik koristi sirovine dostavljene u konsignaciji, gde dobavljač ostaje vlasnik dok se roba ne isplati u celosti. Ako upravnik koristi ovu imovinu da završi započete poslove, pri izračunavanju rentabilnosti dovršenja započetih poslova moraju se koristiti puni troškovi zamene sirovina koje se nalaze kod dužnika, a ne njihova likvidaciona vrednost.

(3) Ako upravnik bez ovlašćenja proda imovinu čiji je vlasnik drugo lice, biće odgovoran do iznosa tržišne cene onoga što je prodao, bez obzira na to koju sumu je ostvario prodajom.

Pravilima dobre prakse propisano je sledeće:

(1) Gde god je to moguće, upravnik ne bi trebalo da koristi imovinu za koju se tvrdi ili sumnja da je izlučna imovina.

(2) U slučajevima gde je jasno da imovina ne pripada dužniku, upravnik bi trebalo da preduzme korake da tu imovinu vrati stvarnom vlasniku što je pre moguće.

(3) Upravnik mora biti oprezan i pretpostaviti da će morati da plati poveriocu/vlasniku pun iznos

33

potreban za zamenu imovine, i to barem dok se ne utvrdi vlasništvo nad imovinom. U slučaju trgovinske imovine, to će biti jednostavno, a biće teže ako je reč o imovini koja se može smatrati netrgovinskom.

Razlučni poverilac

Član 38.

Poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu.

Razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučna prava. Ostvarivanje tih prava može biti privremeno odloženo u slučajevima iz čl. 47. i 73. ovog zakona.

Poverioci koji imaju državinu i pravo zadržavanja stvari nisu dužni da predaju stvar stečajnom dužniku dok im se ne isplati njihovo razlučno potraživanje.

Poverioci iz st. 1. i 2. ovog člana nisu stečajni poverioci. Ako je visina njihovog potraživanja veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.

Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci.

Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase, kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku.

Treća lica

Član 39.

U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici,

jemci i slično, na način određen ovim zakonom. Lica iz stava 1. ovog člana mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im

se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu tražiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji će platiti za stečajnog dužnika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao stečajnim poveriocima.

34

IV. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK

Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Ovlašćeni predlagači i isprave

Član 40.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog

dužnika. Poverilac može da podnese predlog ako učini verovatnim postojanje

svog potraživanja i ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje. Treba imati na umu da se za pokretanje postupka ne moraju dokazati ni potraživanje poverioca ni nesposobnost plaćanja dužnika. Posebno treba napomenuti da nije obavezno da je poverilac prethodno dokazao svoje potraživanje tako što je dobio sudsko rešenje, kao i da nije obavezno da je nemogućnost plaćanja dokazana tako što izvršenje nije uspelo.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog potraživanja.

Uz predlog za pokretanje stečajnog postupka stečajni dužnik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom.

Nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koja zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Nadležni javni tužilac može da pokrene stečajni postupak ako učini verovatnim da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaćanja povezana sa izvršenjem krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa zakonom.

Forma i sadržina predloga

Član 41.

Predlog se podnosi nadležnom sudu u pismenom obliku. Predlog sadrži: 1) naziv suda kojem se predlog podnosi; 2) firmu ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom

postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača; 3) ime ili firmu stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi; 4) činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i

visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;

35

5) spisak dokumenata priloženih uz predlog.

Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom

Član 42.

Ako predlog ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome obavestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog uredi i da nedostatke otkloni.

Ako predlagač ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, stečajni sudija će predlog odbaciti rešenjem.

U slučaju iz stava 2. ovog člana troškove postupka snosi predlagač.

Povlačenje predloga

Član 43.

Predlog se može povući do isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga.

Ako predlagač povuče predlog, stečajno veće obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač.

Naknada troškova

Član 44.

Predlagač je dužan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od

suda uplati avans na ime troškova stečajnog postupka, koji obuhvataju troškove oglasa i troškove stečajnog upravnika, u visini koju odredi stečajno veće. Čini se da sud nije ovlašćen da u avans uključi i troškove veštaka. Ovo bi moglo da znači da bi privremeni upravnik trebalo da obezbedi glavninu veštačenja o finansijskom položaju dužnika. Treba imati na umu da je samo nagrada privremenog upravnika, u slučaju njegovog imenovanja, uključena u avansnu uplatu. Troškovi koji nastanu u vreme kada privremeni upravnik upravlja poslovima dužnika, a koji nisu plaćeni na dan pokretanja postupka, smatraju se stečajnim potraživanjima. Jasna svrha ovog člana je da se osigura da sudovi i državni organi ne mogu da finansiraju vođenje privatnog trgovinskog spora čiji ishod bi imao pozitivan ili drugi uticaj samo na učesnike u postupku. Zakonom se ne predviđaju okolnosti pod kojima bi stečajno veće učinilo izuzetak od obaveze da se uplati avans (kao na primer u slučajevima gde zaposleni podnesu predlog).

36

Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog

člana, stečajni sudija će odbaciti predlog. Ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje

uslovi za pokretanje stečajnog postupka, nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana.

Ako su nastali troškovi veći od uplaćenih sredstava iz stava 1. ovog člana, predlagač čiji je predlog odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati dopunske troškove, stečajni sudija će doneti rešenje da se postupak obustavlja, a troškove postupka snosi predlagač.

Ako stečajni postupak bude pokrenut, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka.

Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

Član 45.

Stečajno veće u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za

pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka i određuje stečajnog sudiju. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.

Stečajno veće je dužno da pokrene stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka u sledećim slučajevima:

1) ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;

2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;

3) u slučaju pretpostavke nesposobnosti plaćanja iz člana 3. ovog zakona.

Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke

Član 46.

Ovlašćena lica stečajnog dužnika i lica koja za stečajnog dužnika vrše

finansijske poslove obavezna su da organima stečajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja. Sva rešenja i odluke o saradnji, kao i svi zahtevi za pružanje podataka i saradnju od strane upravnika, trebalo bi da sadrže i rokove do kojih bi trebalo preduzeti radnje ili pružiti podatke. Upravnik bi trebalo da vodi detaljnu pismenu evidenciju o zahtevima za pružanje podataka, navodeći kome su izdati, kada je od lica zatraženo da pruže podatke, kao i rezultate.

37

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na članove upravnog i

nadzornog odbora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost pokretanjem stečajnog postupka.

Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, narediti stečajnom dužniku, kao i licima iz stava 1. ovog člana da, u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika ili uskraćivanjem tog izveštaja.

Lica iz stava 1. ovog člana odgovaraju krivično za davanje netačnih ili nepotpunih podataka i obaveštenja, zbog netačnog prikazivanja podataka u izveštaju o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i za davanje lažnog iskaza u sudskom postupku.

Mere obezbeđenja

Član 47.

Stečajno veće će rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do pokretanja stečajnog postupka.

Stečajno veće može izreći jednu ili više mera iz stava 1. ovog člana, i to:

1) postaviti privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika;

2) zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije;

3) zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili stečajnog upravnika;

4) zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca - moratorijum.

U slučaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. tačka 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle pokretanja stečajnog postupka.

Ukidanje i izmena mera obezbeđenja

Član 48.

U slučaju određivanja mera obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog

zakona ili u slučaju zabrane izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, stečajni

38

upravnik ili stečajni dužnik obezbeđuju adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.

Stečajno veće, na pismeni zahtev razlučnog poverioca, može da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju dejstva moratorijuma ako:

1) stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili obezbeđenu imovinu tako da je njena fizička bezbednost izložena riziku;

2) vrednost imovine opada, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita;

3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeđenih potraživanja, ukoliko predmetna imovina nije od ključnog značaja za reorganizaciju.

O zahtevu iz stava 2. ovog člana stečajno veće odlučuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako stečajno veće u propisanom roku ne odluči po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlučnog poverioca na imovini koja je predmet obezbeđenja njegove imovine u skladu sa zakonom.

Na predlog razlučnog poverioca, stečajno veće može da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja njegovog potraživanja, koje se odnose na:

1) isplatu redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviđene gubitke;

2) zamenu imovine ili određivanje dodatne obezbeđene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;

3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korišćenjem ili otuđenjem imovine koja je predmet obezbeđenog potraživanja razlučnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja;

4) popravku, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;

5) druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajno veće smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.

Javnost mera obezbeđenja

Član 49.

Rešenje kojim se određuju mere obezbeđenja iz člana 47. stav 2. ovog

zakona objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se sudu ili drugom organu odnosno organizaciji koja vodi registar pravnih lica ili preduzetnika, koji su dužni, bez odlaganja, da upišu izrečene mere u registar.

Ako se rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje mera zabrane isplate sa računa, rešenje se dostavlja i finansijskoj organizaciji ili banci koja vrši platni promet za stečajnog dužnika i sudu koji sprovodi izvršenje.

39

Pružanje usluga od opšteg interesa

Član 50.

Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni dužnik ili stečajni upravnik su dužni da redovno vrše plaćanja za tekuće obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog člana, od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužniku pruže u toku kalendarskog meseca koji prethodi danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni upravnik u prethodnom stečajnom postupku

Član 51.

Za stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku može se

imenovati lice koje ispunjava uslove za stečajnog upravnika. Treba imati na umu da privremeni upravnici nisu neposredno obuhvaćeni definicijom «organa postupka» navedenom u članu 9. Ipak, pošto se članom 53 propisuje obaveza privremenog upravnika da podnese izveštaj o finansijskom položaju dužnika, neophodno je da dužnik ove podatke pruži neposredno privremenom upravniku. Stečajni sudija i privremeni upravnik moraju da forsiraju tempo pružanja podataka koji se koriste u prethodnom postupku. Ovi podaci bi trebalo da se prikupe blagovremeno i ne moraju biti podneti u isto vreme ako bi se time usporio postupak. Sudija i privremeni upravnik bi isprva trebalo da se usredsrede na najšire i najlakše utvrdive pokazatelje o razlozima za stečaj, koji obuhvataju – ali se ne ograničavaju na – neuplaćene poreske obaveze, neizmirene obaveze za fond PIO, neisplaćene zarade, izvršne postupke drugih stečajnih poverilaca, i postupke za isključenje koje pokrenu razlučni poverioci. Sve izjave dužnika trebalo bi tražiti u obliku izjava sudu, koje mogu da povlače krivičnu odgovornost po odredbama koje se primenjuju u slučaju davanja lažnih izjava.

40

Imenovanje privremenog upravnika trebalo bi da se podrži uvođenjem moratorijuma na izvršne postupke i postupke isključenja (član 47, stav 2, tačka 4).

Ako je izrečena mera obezbeđenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlašćenje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečajnog dužnika, osim ako stečajno veće ne odredi mirovanje poslova. Zaštita i održavanje imovine se često ne poklapa sa «vođenjem poslova stečajnog dužnika». Jedan od hitnih zadataka privremenog upravnika je da proceni da li će dovršavanje započetih poslova umanjiti vrednost imovine. Ako je to slučaj, privremeni upravnik ne bi trebalo da podnese predlog za prestanak poslovanja dužnika; nastavak poslovanja sa ovakvim rezultatima jasno pokazuje da postoji razlog za stečaj, koji se zasniva na nemogućnosti i budućoj nemogućnosti dužnika da izmiruje svoje obaveze, tako da bi postupak trebalo da bude pokrenut. U ovom slučaju, upravnik odmah može podneti predlog za prestanak poslovanja dužnika. Uz procenu toga da li je imovina koja nije predmet obezbeđenja razlučnih poverilaca dovoljna da pokrije procenjene troškove postupka, privremeni upravnik bi trebalo da proceni da li je imovina dovoljne vrednosti da se pokriju i drugi troškovi postupka. U slučajevima gde imovina nije dovoljne vrednosti, privremeni upravnik mora o tome obavestiti stečajnog sudiju. Uopšte uzevši, stečajni sudija bi trebalo pažljivo da razmotri na koji način da zatraži od privremenog upravnika da proceni da li postoje razlozi za stečaj. Učiniti ovo znači staviti privremenog upravnika u položaj gde postoji mogućnost za sukob interesa, jer će postojanje razloga biti u njegovom interesu. Generalno je u interesima poverilaca da ista osoba bude i privremeni upravnik i upravnik imenovan po pokretanju postupka, mada se ovo može desiti jedino ako ta osoba ostane nezavisna i nepristrasna u obe situacije (i ako se ta nezavisnost i nepristrasnost vidi). Članom 53, stav 2, navodi se da stečajno veće ne traži od privremenog upravnika da proceni mogućnost nastavka poslovanja dužnika. Ovo nije relevantno za utvrđivanje toga da li postoje objektivni istorijski razlozi za pokretanje stečajnog postupka. Pružanje odgovora na ovo pitanje je takođe jedan od glavnih zadataka stečajnog

41

upravnika, koji ima mnogo više vremena da analizira poslovanje dužnika.

Izjava o preuzimanju duga

Član 52.

Ako sud odredi ročište radi izjašnjavanja o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, pre donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, na ročištu se može dati izjava o preuzimanju duga stečajnog dužnika. Stečajno veće oceniće datu izjavu, proveriti je i zatražiti odgovarajuće jemstvo u kom slučaju može da odloži ročište.

Ako se utvrdi da je izjava o preuzimanju duga bez valjanog pokrića ili ako se odgovarajuće jemstvo ne položi u određenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu štetu i za troškove postupka.

Ako stečajno veće odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa stečajnim dužnikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga.

Protiv rešenja kojim se odobrava preuzimanje duga, predlagač i stečajni dužnik mogu izjaviti žalbu.

Kada rešenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravnosnažno, stečajno veće će rešenjem obustaviti postupak.

Ako sud ne odredi posebno ročište za izjašnjavanje o predlogu za pokretanje stečajnog postupka, o izjavi o preuzimanju duga sud će odlučivati na ročištu na kom se raspravlja o razlozima za pokretanje stečajnog postupka, u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Rok prethodnog stečajnog postupka

Član 53.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana

prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka od ovlašćenog predlagača. Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku

podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.

V. POKRETANJE STEČAJNOG POSTUPKA

Ročišta pre pokretanja stečajnog postupka

Rasprava o pokretanju stečajnog postupka

Član 54.

Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za pokretanje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

42

Ako sud nije doneo rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, stečajno veće će odrediti ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.

Na ročištu se ispituje izjava o preuzimanju duga ukoliko o njoj nije odlučeno u prethodnom stečajnom postupku.

Odlučivanje o pokretanju stečajnog postupka

Član 55.

Odluku o pokretanju odnosno odluku o odbijanju predloga za

pokretanje stečajnog postupka stečajno veće donosi na ročištu o pokretanju stečajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zaključenja tog ročišta.

Odluku iz stava 1. ovog člana stečajno veće donosi u formi rešenja. U rešenju o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka

određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka

Sadržina rešenja

Član 56.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka sadrži: 1) naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog

postupka; 2) firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika; 3) postojanje stečajnog razloga; 4) odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i

adresu; 5) ime, prezime i sedište stečajnog sudije; 6) rok za prijavu potraživanja; 7) poziv poveriocima da prijave svoje obezbeđeno potraživanje; 8) poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema

stečajnoj masi. Rok iz stava 1. tačka 6. ovog člana ne može biti duži od 60 dana od

dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka. Pokretanje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na

osnovu rešenja o pokretanju stečajnog postupka.

Dostavljanje rešenja i objavljivanje oglasa

Član 57.

Rešenje o pokretanju stečajnog postupka dostavlja se stečajnom dužniku, ovlašćenom predlagaču, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj

43

organizaciji ili banci kod koje stečajni dužnik ima račun i odgovarajućim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija. Oglas iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u

"Službenom glasniku Republike Srbije", a može se objaviti i u domaćim i međunarodnim sredstvima informisanja.

Oglas o pokretanju stečajnog postupka sadrži: 1) naziv suda koji je doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka; 2) izvod iz rešenja o pokretanju stečajnog postupka; 3) firmu odnosno ime i sedište odnosno adresu stečajnog dužnika; 4) postojanje stečajnog razloga; 5) ime i sedište stečajnog sudije; 6) ime i adresu stečajnog upravnika; 7) poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u određenom roku; 8) poziv dužnicima stečajnog dužnika da izmire svoje obaveze; 9) datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja i

razmatranje finansijskog izveštaja; 10) datum, vreme i mesto održavanja poverilačkog ročišta; 11) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Ročišta posle pokretanja stečajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i poverilačkog ročišta

Član 58.

Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka, stečajno veće određuje

ročište za ispitivanje potraživanja i razmatranje finansijskog izveštaja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i poverilačko ročište.

Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraživanja.

Prvo poverilačko ročište će se održati u skladu sa odredbama iz člana 23. ovog zakona.

Vreme nastupanja pravnih posledica

pokretanja stečajnog postupka

Osnovno pravilo

Član 59.

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

44

Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika

Prelazak prava i obaveza na stečajnog upravnika

Član 60.

Danom pokretanja stečajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle pokretanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju pokretanjem stečajnog postupka.

Podela imovine pravne zajednice

Član 61.

Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i dr.

stečajnog dužnika sa trećim licem. Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice

sprovodi se shodnom primenom pravila vanparničnog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.

Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice iz stava 1. ovog člana, danom pokretanja stečajnog postupka zabrana prestaje da važi.

Naslednička izjava

Član 62.

Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja stečajnog

postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

Član 63.

Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.

Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog člana i o otkazu obaveštava nadležni organ odnosno organizaciju zapošljavanja na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

45

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao trošak stečajnog postupka. Zakonom o stečajnom postupku stečajni upravnik je ovlašćen da zadrži izvestan broj zaposlenih radi dovršenja započetih poslova, ili u slučaju da je to neophodno za vođenje stečajnog postupka. Izrazom «okončanje započetih poslova» implicira se da upravnik nije ovlašćen da na neodređeno vreme upravlja poslovima dužnika. Svrha stečajnog postupka nije obezbeđenje trajnog zaposlenja, i, u većini slučajeva, upravnik će želeti da otpusti najveći deo zaposlenih što je pre moguće. Upravnik je uvek odgovoran za kvalitet rada ovih stručnjaka i zaposlenih; to što je sudija odobrio njihovo angažovanje ne štiti upravnika od mogućih zahteva za naknadu štete koja rezultira iz toga kako stručnjaci i zaposleni obavljaju svoje dužnosti. Upravnik ima punu kontrolu nad troškovima koji se na ime zarada isplaćuju iz stečajne mase. Odobrenje stečajnog sudije nije potrebno za raskid ugovora o radu sa zaposlenima koji su višak. To što dužnik možda planira da pripremi plan reorganizacije koji se zasniva na nastavku zaposlenja svih zaposlenih nije važan za upravnikovu odluku koja je neophodna da bi se zaštitila vrednost imovine dostupne stečajnim poveriocima. Nivo troškova stečajne mase, uključujući tu i zarade, ima neposredan uticaj na verovatnoću pripreme prihvatljivog plana reorganizacije. Ovo stoga što svi troškovi stečajne mase moraju biti isplaćeni pre nego što poverioci dobiju bilo šta; u slučaju da su troškovi stečajne mase veći nego što bi mogli biti (zbog, na primer, previše uvećanih troškova za zarade posle pokretanja stečajnog postupka), vreme koje bi drugi poverioci morali da čekaju na namirenje će se verovatno produžiti, sadašnja vrednost njihovog konačnog namirenja će se verovatno smanjiti, pa će stoga i plan biti manje privlačan.

Firma stečajnog dužnika

Član 64.

Uz firmu stečajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka "u

stečaju", sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika.

46

Računi stečajnog dužnika

Član 65.

Danom pokretanja stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa računa stečajnog dužnika.

Finansijska organizacija odnosno banka, koja vrši platni promet za stečajnog dužnika, na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.

Novčana sredstva sa ugašenih računa stečajnog dužnika prenose se na novi račun.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na potraživanja

Potraživanja poverilaca

Član 66.

Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku

ostvaruju samo u stečajnom postupku. Ako stečajni poverilac ne podnese prijavu potraživanja, neće imati prava da učestvuje u postupku, kao ni da učestvuje u bilo kojoj deobi održanoj pre zakasnele prijave potraživanja. Poverilac koji ne prijavi svoje potraživanje nije izuzet iz moratorijuma na izvršne radnje koji se uspostavlja pri pokretanju postupka. Svi stečajni poverioci moraju da poštuju odredbe usvojenog plana reorganizacije, bez obzira na to da li (i) su glasali protiv plana ili (ii) nisu podneli prijavu potraživanja u stečajnom postupku. Poverioci bi trebalo da se potrude, koliko god je to uz njihovoj moći, da podnesu prijavu potraživanja, čak iako iznos potraživanja nije, ili ne može biti, precizno određen, pre roka za ispitno ročište. Ovo se posebno odnosi na poreske organe i fondove kojima se uplaćuju doprinosi, koji možda neće biti u stanju da dovrše svoje procene pre roka. Poverilac, a ne upravnik, obavezan je da prijavi potraživanje. Mada je upravnik obavezan da pripremi listu potraživanja (član 86), ovom radnjom se zakonsko pravo poverilaca ne uspostavlja ni na jedan način. Zaposleni bi posebno trebalo da imaju ovo u vidu; mada upravnik mora posebno da navede potraživanja zaposlenih, ovo nije zakonski ekvivalent prijavljivanja potraživanja.

47

Pokretanjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku. Vrednost imovine na kojoj razlučni poverilac ima obezbeđenje u ranim fazama postupka samo može biti procenjena. Kako se ne može znati da li potraživanje ovog poverioca ima i neobezbeđeni deo, on bi trebalo da podnese «zaštitnu» prijavu potraživanja pre ispitnog ročišta, a potom da izmeni svoje potraživanje kada se proda imovina koja je predmet obezbeđenja.

Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim postupcima.

Dospelost potraživanja

Član 67.

Danom pokretanja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Konverzija potraživanja

Član 68.

Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika koja nisu dospela smatraju

se dospelim i unose se u stečajnu masu izraženu u novčanoj vrednosti. Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju

za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja stečajnog postupka.

Potraživanja u stranoj valuti unose se u stečajnu masu u toj valuti, ali se obračunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan pokretanja stečajnog postupka.

Kamate

Član 69.

Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje

ugovorenih kamata prestaje danom podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.

Ako posle izmirenja svih ostalih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija može odobriti obračunavanje i plaćanje kamate i posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Prioritetna klasa poverilaca ne može da potražuje kamatu u skladu sa ovim članom samo zato što su njihova potraživanja izmirena. Kamate se posle pokretanja postupka

48

može obračunavati na potraživanja stečajnih poverilaca, uključujući i sve prioritetne kategorije poverilaca, samo Kada su sva stečajna potraživanja namirena u celosti.

Kamata iz stava 3. ovog člana obračunava se po propisanim zateznim kamatnim stopama.

Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavnim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku.

Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre pokretanja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.

Zastarelost

Član 70.

Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje

postoji prema stečajnom dužniku. Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima

prekida se danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana pokretanja stečajnog postupka.

Uslovna potraživanja

Član 71.

Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se

odgovarajuća sredstva iz stečajne mase. Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj

deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.

Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.

Procesnopravne posledice pokretanja stečajnog postupka

Preuzimanje parnice

Član 72.

Parnice o imovini koja ulazi u stečajnu masu, koje su postojale na dan

pokretanja stečajnog postupka, preuzima stečajni upravnik u ime i za račun stečajnog dužnika.

49

Zabrana izvršenja i namirenja

Član 73.

Od dana pokretanja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka.

Postupci iz stava 1. ovog člana koji su u toku prekidaju se. Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se

odobriti i sprovesti i posle pokretanja stečajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zabrana iz stava 1. ovog člana može biti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na način propisan članom 48. ovog zakona.

Posledice pokretanja stečajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u slučaju dvostranoteretnog ugovora

Član 74.

Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do pokretanja stečajnog

postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.

Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.

Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka.

Finansijski lizing

Član 75.

Ako se stečajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac

lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga. Zabrana izvršenja i namirenja iz člana 73. ovog zakona, shodno se

primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana. Davalac lizinga može zahtevati ukidanje ili izmenu mera obezbeđenja,

odnosno primenu mera zaštite, iz člana 48. st. 3. i 4. ovog zakona. U slučaju bankrotstva stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je

dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, koji može biti upućen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u slučaju da se davalac lizinga saglasi sa drugačijom odlukom.

50

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne preda predmet lizinga u roku iz stava 4. ovog člana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem imovine koja je predmet lizinga.

Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korišćenjem predmeta lizinga u roku iz stava 6. ovog člana, odnosno ne plaća u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Na slučajeve pokretanja stečajnog postupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenjuju se odredbe člana 74. ovog zakona.

Fiksni poslovi

Član 76.

Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle

pokretanja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja, kao stečajni poverilac.

Naknada zbog neispunjenja određuje se u visini razlike između ugovorene i tržišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan pokretanja stečajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

Član 77.

Odredbe čl. 74 - 76. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne

poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su: predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle pokretanja stečajnog postupka.

Nalozi i ponude

Član 78.

Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom pokretanja

stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije. Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni

dužnik koje nisu prihvaćene do dana pokretanja stečajnog postupka prestaju da važe danom pokretanja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.

Zakup

Član 79.

Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem stečajnog postupka.

51

Prava koja su nastala u vreme pre pokretanja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku, saugovarač stečajnog dužnika može ostvarivati samo kao stečajni poverilac.

Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.

Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog kašnjenja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao trošak stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenut pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu.

Roba u prevozu

Član 80.

Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar,

kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana pokretanja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu.

Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre pokretanja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.

VI. STEČAJNA MASA

Obim i sastav stečajne mase

Pojam stečajne mase

Član 81.

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Izlučna prava, naknada za izlučna prava

Član 82.

Ako je izlučno pravo upisano u zemljišnu ili u drugu javnu knjigu ili

registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u stečajnu masu pada na stečajnog dužnika.

52

Ako je stvar na kojoj postoji izlučno pravo stečajni dužnik neovlašćeno otuđio pre pokretanja stečajnog postupka, izlučni poverilac može zahtevati da se na njega prenese pravo na protivčinidbu ako ona još nije izvršena, a ako je izvršena, može tražiti naknadu štete kao stečajni poverilac.

Troškovi stečajnog postupka

Član 83.

Troškovi stečajnog postupka obuhvataju: sudske troškove, troškove

zakupa posle pokretanja stečajnog postupka, nagrade i naknade stečajnom upravniku, privremenom stečajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predviđeno da se namiruju kao troškovi stečajnog postupka.

Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje stečajne mase

Član 84.

Pokretanjem stečajnog postupka stečajni upravnik uzima u državinu

celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja. Ako se odbije predaja stvari koje ulaze u imovinu stečajnog dužnika,

stečajni upravnik će od stečajnog suda zatražiti da sprovede prinudno izvršenje na osnovu pravnosnažnog rešenja o pokretanju stečajnog postupka. Uz nalog za predaju stvari, stečajni sud može prema stečajnom dužniku ili trećem licu odrediti i mere prinude radi sprovođenja izvršenja.

Ako se u imovini stečajnog dužnika nađu gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, stečajni upravnik određuje način njihovog čuvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Popis i pečaćenje

Član 85.

Stečajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz

naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Ako je to potrebno, stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti veštaku.

Stečajni upravnik može, pošto je preuzeo stečajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatražiti da službeno lice stečajnog suda zapečati prostorije u kojima se nalaze stvari stečajnog dužnika.

Stečajni dužnik obaveštava stečajnog sudiju i odbor poverilaca o pečaćenju i skidanju pečata.

53

Lista poverilaca

Član 86.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije stečajnog dužnika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraživanja.

U listi iz stava 1. ovog člana posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada.

Za svakog poverioca u listi se navode podaci o: 1) firmi odnosno imenu i sedištu odnosno prebivalištu sa kontakt

adresom; 2) iznosu potraživanja, sa određivanjem glavnog duga i obračunom

kamata; 3) pravnom osnovu potraživanja; 4) stvarima na kojima postoji razlučno ili izlučno potraživanje.

Popis dužnika stečajnog dužnika

Član 87.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi listu dužnika stečajnog dužnika, sa

podacima iz člana 86. stav 3. ovog zakona.

Pripremni pregled imovine i obaveza stečajnog dužnika i izveštaj o ekonomskom položaju

Član 88.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja

imovine i prava stečajnog dužnika sastavi početni stečajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika.

Na predlog stečajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može produžiti iz opravdanih razloga, ali najviše za 10 dana.

Stečajni upravnik je dužan da podnese sudu i odboru poverilaca početni stečajni bilans sa izveštajem o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana održavanja prvog poverilačkog ročišta.

Poslovne knjige i poreske obaveze

Član 89.

Poslovne knjige stečajnog dužnika posle pokretanja stečajnog postupka

vodi stečajni upravnik ili lice koje on odredi. Pokretanjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna

godina. Stečajno veće može da postavi revizora za ocenu završnog računa

odnosno početnog stečajnog bilansa.

54

VII. UTVRĐIVANJE POTRAŽIVANJA

Prijavljivanje potraživanja

Član 90.

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti:

1) firma odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom;

2) pravni osnov potraživanja; 3) iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja sa

obračunom kamate; 4) stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o

obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno;

5) određeni zahtev poverioca, shodno odredbama člana 186. zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Ako se prijavljuju potraživanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim teče postupak sa oznakom spisa.

Solidarni sadužnici i jemci stečajnog dužnika mogu, kao stečajni poverioci, tražiti da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako prema stečajnom dužniku imaju pravo regresa.

Izlučno potraživanje

Član 91.

Izlučni poverilac podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči stvar koja ne

ulazi u stečajnu masu. Stečajni upravnik je dužan da u roku od 20 dana od dana prijema

zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izlučenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom će omogućiti povraćaj stvari izlučnom poveriocu.

Rok iz stava 2. ne može biti duži od 10 dana od dana prihvatanja zahteva izlučnog poverioca, osim u slučaju da stečajni sudija iz opravdanih razloga odobri produženje ovog roka.

Ako stečajni upravnik odbije da izluči stvar iz stečajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora stečajnom veću u roku od pet dana od prijema obaveštenja od stečajnog upravnika.

Ako stečajno veće ospori pravo na izlučenje stvari, poverilac svoje pravo može ostvarivati u drugim sudskim postupcima.

55

Postupak utvrđivanja potraživanja i lista potraživanja

Član 92.

Posle isteka roka za prijavljivanje stečajni sudija istovremeno dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku.

Upravnik utvrđuje valjanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda.

Stečajni upravnik je dužan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana, istakne listu potraživanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obaveštenje o mestu gde se lista nalazi.

Stečajni upravnik je dužan da izvrši ličnu dostavu obaveštenja onim poveriocima čija su potraživanja osporena. Na zahtev poverioca čije je potraživanje osporeno, stečajni upravnik je dužan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odluči konačno da li će priznati ili osporiti potraživanje.

Ako stečajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, dužan je da ispravi listu iz stava 2. ovog člana.

Ispitno ročište

Član 93.

Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom

ročištu. Na ispitno ročište se poziva stečajni upravnik, a mogu se pozvati

stečajni dužnik i poverioci, kao i lica koja su obavljala poslove kod stečajnog dužnika, a mogu da pruže podatke o postojanju i visini potraživanja, kao i revizori koji su vršili pregled poslovanja stečajnog dužnika.

Ispitno ročište će se održati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraživanja.

Poverioci mogu osporavati prijavljena potraživanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraživanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu učiniti u kasnijem postupku.

Utvrđena potraživanja

Član 94.

Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog

upravnika ili od strane stečajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje prijave.

Stečajni sudija će usvojiti konačnu tabelu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik, i na osnovu izmena unetih na ročištu. Konačna tabela sadrži podatke o svim prijavljenim potraživanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrđena, odnosno osporena.

Na osnovu ove tabele, stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja i zaključak o osporenim potraživanjima.

56

Zaključak o listi potraživanja dostavlja se stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Protiv zaključka iz stava 4. ovog člana prigovor može podneti stečajni upravnik i stečajni poverilac, s tim što stečajni poverilac može osporavati zaključak samo u delu koji se tiče njegovog potraživanja.

Prigovor iz stava 5. ovog člana podnosi se stečajnom veću. Pravnosnažna odluka kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni

red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce. Zaključak o osporenom potraživanju dostavlja se stečajnom upravniku i

svakom stečajnom poveriocu čije je potraživanje osporeno i koji je upućen na parnicu, i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Stečajni poverilac koji dokaže svoje potraživanje u parnici na koju je upućen, ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja.

Naknadne prijave

Član 95.

Na ispitnom ročištu ispituju se i potraživanja prijavljena posle isteka

roka za prijavljivanje potraživanja, ako su prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog ročišta ili neposredno na ročištu.

Ako stečajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, tražeći da se naknadno prijavljeno potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu, ili ako potraživanje bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta, stečajno veće će o trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti dopunsko ispitno ročište.

Na dopunskom ispitnom ročištu ne mogu se osporavati potraživanja utvrđena na ranijim ispitnim ročištima.

U postupku ispitivanja naknadno prijavljenih potraživanja shodno se primenjuju odredbe čl. 90 - 93. ovog zakona.

Osporena potraživanja

Član 96.

Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi

utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona.

Poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca priznato od strane stečajnog upravnika, upućuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog člana. Osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.

Poverilac koji je upućen na parnicu dužan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana obavesti stečajno veće.

Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne obavesti stečajno veće o pokretanju parnice, odgovoran je za troškove i štetu prouzrokovanu propuštanjem.

Poverilac osporenog potraživanja može, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog člana, da u roku od osam dana od dana prijema zaključka iz člana 94. ovog zakona dostavi predlog stečajnom sudiji da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar, odnosno arbitražno veće, zavisno od visine spora.

57

Predlog iz stava 5. ovog člana sadrži izjavu da poverilac želi da o njegovom osporenom potraživanju odluči stečajni sudija kao arbitar odnosno arbitražno veće, zahtev i činjenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom.

Ako se stečajni upravnik ili stečajni dužnik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraživanju odluči stečajni sudija, stečajni sudija, zavisno od visine spora, odlučuje kao arbitar pojedinac ili u arbitražnom veću koje je sastavljeno od trojice arbitara kojim predsedava stečajni sudija. Sastav arbitražnog veća određuju stranke tako što jednog arbitra predlaže poverilac, drugog stečajni dužnik, a predsednik veća je stečajni sudija.

Arbitražni postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Protiv odluke stečajnog sudije kao arbitra odnosno arbitražnog veća, nezadovoljna stranka ima pravo žalbe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako odluka arbitra odnosno arbitražnog veća bude ukinuta, predmet se vraća arbitru odnosno arbitražnom veću.

Postupak o osporenom potraživanju

Član 97.

Ako u vreme pokretanja stečajnog postupka teče parnica o potraživanju,

stečajni upravnik će preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja stečajnog postupka.

Ako se parnica iz stava 1. ovog člana ne vodi pred stečajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica će prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasiće se nenadležnim i predmet ustupiti stečajnom sudu. Protiv rešenja o ustupanju predmeta nije dopuštena žalba.

Pravnosnažna odluka o osporenom potraživanju ima dejstvo prema stečajnom dužniku i prema svim poveriocima stečajnog dužnika.

VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEČAJNOG DUŽNIKA

Opšti uslovi

Član 98.

Pravne poslove i druge pravne radnje zaključene odnosno preduzete pre

pokretanja stečajnog postupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stečajnih poverilaca ili oštećuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stečajni upravnik, u ime stečajnog dužnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propuštanje zaključenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednačava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.

58

Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvršna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvršenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvršne isprave prema poveriocima stečajnog dužnika.

Pobijanje se može vršiti od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu stečajne mase.

Uobičajeno namirenje

Član 99.

Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca

pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadržinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobičajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.

Pravni posao ili druga pravna radnja uobičajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Smatraće se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ili za predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv način može zaključiti da postoji nesposobnost plaćanja, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Neubičajeno namirenje

Član 100.

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu pruža

obezbeđenje ili daje namirenje koje on uopšte nije imao pravo da traži ili je imao pravo da traži ali ne na način i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca

Član 101.

Pravni posao stečajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštećuju

može se pobijati ako je: 1) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, a

u vreme zaključenja posla stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost plaćanja;

2) posao zaključen posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a saugovarač stečajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje stečajnog postupka;

59

3) u pitanju preduzimanje ili propuštanje preduzimanja pravne radnje stečajnog dužnika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo više ne može ostvariti.

Namerno oštećenje poverilaca

Član 102.

Pravni posao odnosno pravna radnja zaključeni odnosno preduzeti u

poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Član 103.

Pravni posao i pravna radnja stečajnog dužnika bez naknade ili uz

neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zaključeni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Nemogućnost pobijanja

Član 104.

Ne mogu se pobijati pravni poslovi zaključeni odnosno pravne radnje

preduzete radi: 1) izvršenja odobrenog plana reorganizacije stečajnog dužnika

preduzeta posle pokretanja stečajnog postupka; 2) nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja stečajnog

postupka; 3) isplate po menicama ili čekovima ako je druga strana morala primiti

isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih odnosno čekovnih obveznika.

Rokovi

Član 105.

Rokovi koji se računaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne

poslove stečajnog dužnika koji se mogu pobijati tužbom, računaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se računa od poslednjeg dana tog meseca.

Smatra se da je pravni posao zaključen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost, a ako je za punovažnost nekog pravnog posla potreban upis u zemljišnu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu

60

javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zaključen onda kada je overena izjava volje za upis i kad je zahtev za upis podnet nadležnom organu.

Radnje pobijanja

Član 106.

Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika pobijaju se tužbom. Pravni posao ili pravna radnja stečajnog dužnika mogu se pobijati i

podnošenjem protivtužbe ili prigovora u parnici, u kom slučaju ne važi rok propisan u članu 98. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanja

Član 107.

Tužioci mogu biti poverilac i stečajni upravnik, u ime i za račun

stečajnog dužnika. Tužba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zaključen,

odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv stečajnog dužnika, ako u njegovo ime tužbu nije podneo stečajni upravnik.

Tužba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje može se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.

Tužba se može podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:

1) pravni sledbenik znao za činjenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika;

2) ono što je stečeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanja

Član 108.

Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude

pravnosnažno usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stečajnoj masi, a protivnik pobijanja je dužan da u stečajnu masu vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.

Protivnik pobijanja, pošto vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog člana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraživanje kao stečajni poverilac.

61

IX. UNOVČENJE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKLJUČENJE STEČAJNOG POSTUPKA

Unovčenje stečajne mase

Odluka o bankrotstvu i unovčenju imovine

Član 109.

Zaključak o unovčenju stečajne mase donosi stečajni sudija ako: 1) je očigledno da stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za

reorganizaciju ili ličnu upravu; 2) na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj

stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona; 3) stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom

poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

4) stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća;

5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme održavanja ročišta. Protiv zaključka stečajnog sudije, stečajni upravnik i odbor poverilaca

mogu izjaviti prigovor stečajnom veću u roku iz člana 31. ovog zakona. Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će

obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odlaganja započeti postupak unovčenja.

Način unovčenja

Član 110.

Po donošenju zaključka o unovčenju celokupne imovine ili dela imovine od strane stečajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz stečajne mase vrši stečajni upravnik ili lice koje on ovlasti.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona.

Ako se prodaja vrši javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik je dužan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotiražna dnevna lista i to u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana određenog za dostavljanje ponuda.

Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.

Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

Postupak prodaje

Član 111.

Pre prodaje imovine stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku,

odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom

62

osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje. Upravnik ne može da proda imovinu dok ne pripremi procenu vrednosti imovine prema odredbama člana 85, stav 1; upravnik mora da zna približnu vrednost imovine u različitim mogućim situacijama pre nego što razvije strategiju prodaje. Takođe mora biti poznata približna vrednost imovine da bi se mogla utvrditi odgovarajuća početna cena kada započne postupak prodaje. Ipak, postupak mora biti hitan, te je važno sa se imovina proda što je pre moguće. Ne postoji nikakav razlog da se prodaja imovine odlaže dok se ne reše sporovi o potraživanjima od stečajne mase. Pošto postoje troškovi održavanja i čuvanja imovine, bilo kakvo odlaganje koje nije neophodno predstavljaće štetu po interese poverilaca.

Stečajni upravnik je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi najkasnije 30 dana pre predloženog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zaključenja prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom.

Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži:

1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje; 2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine; 3) početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje. U slučaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom

pogodbom, obaveštenje mora da sadrži: 1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi; 2) detaljan opis imovine i njene funkcije; 3) procenu vrednosti imovine; 4) proceduru i uslove za izbor ponuda; 5) podatke o svim prikupljenim ponudama; 6) podatke o kupcu koji se predlaže; 7) sve uslove prodaje koja se predlaže, uključivši i cenu i način

plaćanja. Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeđenja potraživanja

jednog ili više razlučnih poverilaca, razlučni poverilac može u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da predloži povoljniji način unovčenja imovine.

Stečajni dužnik i poverioci mogu podneti prigovor na predloženu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloženog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odlučuje stečajni sudija. Prigovor ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije.

Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvršene prodaje.

Poverioci mogu staviti prigovor na izvršenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utiče na izvršenu prodaju, već utiče na eventualnu štetu do koje je došlo radnjama stečajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor

63

može biti: prevara, pristrasno ponašanje stečajnog upravnika, nepotpuno dato obaveštenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je stečajni upravnik vodio postupak prodaje na štetu stečajne mase. Obična tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoljan osnov za podnošenje prigovora.

Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.

Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlučnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od tri dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlučnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu.

Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta. Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje

imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Prodaja stečajnog dužnika ili delova stečajnog dužnika

Član 112.

Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi

delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca. Pre nego što izloži prodaji stečajnog dužnika kao pravno lice, odnosno

njegove delove, stečajni upravnik je dužan da na propisani način izvrši procenu njihove vrednosti.

Posledice prodaje stečajnog dužnika

Član 113.

Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u

odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i

stečajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca.

U slučaju kada je stečajni dužnik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo stečajnog dužnika, razlučni poverioci koji su imali razlučno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom.

Za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

64

Prodaja kvarljive robe

Član 114.

Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz obaveštavanje stečajnog sudije o nameravanoj prodaji.

Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji.

Stečajni upravnik kod ove prodaje nije dužan da sprovede postupak prodaje iz člana 111. ovog zakona.

Deoba

Opšta pravila

Član 115.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine:

novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajno veće odlučuje da li će odobriti održavanje delimične deobe.

Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija.

Nacrt rešenja za glavnu deobu

Član 116.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi

nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu). Nacrt iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: 1) konačnu listu svih potraživanja iz člana 93. ovog zakona; 2) iznos svakog potraživanja; 3) isplatni red svakog potraživanja; 4) iznos stečajne mase koji će se raspodeliti stečajnim poveriocima,

kao predloženi procenat namirenja stečajnih poverilaca. Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru

poverilaca, a odbor je dužan da obavesti stečajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pisarnici u određenoj prostoriji.

Nacrt za glavnu deobu će se učiniti dostupnim učesnicima postupka objavljivanjem na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganjem na uvid u pisarnici suda.

65

Rešenje o glavnoj deobi

Član 117.

Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno.

Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinačno podnesu prigovore na nacrt za glavnu deobu, stečajno veće će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.

Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio prigovor i stečajnom upravniku.

Stečajni upravnik i poverioci imaju pravo žalbe protiv rešenja o glavnoj deobi.

Žalba iz stava 4. ovog člana izjavljuje se drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Osporena potraživanja

Član 118.

Poverilac koji je upućen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana

izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tužbu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice.

Potraživanja vezana za uslov

Član 119.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim

uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Glavna i naknadna deoba

Član 120.

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se

posle pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi. Naknadnoj deobi pristupa se prema prilivu novčanih sredstava u deobnu

masu.

66

Završna deoba

Član 121.

Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.

Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Završno ročište

Član 122.

Stečajno veće rešenjem određuje završno ročište na kom se: 1) raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika; 2) raspravlja o konačnim zahtevima za isplatu nagrada i naknada

troškova; 3) podnose prigovori na završni račun ili na podnete zahteve za isplatu

naknada i nagrada; 4) odlučuje o neraspodeljenim delovima deobne mase; 5) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za bankrotstvo stečajnog

dužnika. Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u

"Službenom glasniku Republike Srbije". Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana

odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje. Posle zaključenja stečajnog postupka, preduzetnik može biti oslobođen

obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraživanja u stečajnom postupku nisu namirena. Izvor: Nacionalni standard br. 8 za formular završnog izveštaja stečajnog upravnika o uplatama i isplatama

Polaganje zadržanih iznosa

Član 123.

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog veća, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

67

Postupak sa viškom deobne mase

Član 124.

U slučaju da se u postupku završne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima.

Ako je preostala imovina u društvenoj ili državnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vršiće se u skladu sa propisima o privatizaciji.

Zaključenje stečajnog postupka

Rešenje o zaključenju stečajnog postupka

Član 125.

Stečajno veće donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na

završnom ročištu. Rešenje iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku

Republike Srbije", a dostavlja se sudu ili drugom nadležnom organu koji vodi registar pravnih lica ili preduzetnika nad kojima je okončan stečajni postupak.

Deoba po zaključenju stečajnog postupka

Član 126.

Stečajni sudija će, na predlog stečajnog upravnika ili nekog od

poverilaca, odrediti postupak deobe po zaključenju stečajnog postupka, ako se po zaključenom postupku:

1) pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu; 2) ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu

uslovljenih potraživanja. Protiv rešenja o određivanju deobe po zaključenju stečajnog postupka

žalbu stečajnom veću mogu izjaviti stečajni upravnik i bilo koji poverilac. Rešenje kojim se određuje deoba po zaključenju stečajnog postupka

dostavlja se stečajnom upravniku, koji naknadno pronađenu imovinu unovčuje i deli na osnovu rešenja o glavnoj deobi, uključujući i stečajne poverioce kod kojih je nastupio odložni uslov.

O unovčenju i deobi stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečajnom sudu.

68

X. REORGANIZACIJA

Plan reorganizacije

Sadržina plana

Član 127.

Stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi.

Plan reorganizacije se može podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona.

Plan reorganizacije sadrži: 1) kratak uvod, ne duži od jedne stranice, u kojem su uopšteno

objašnjeni delatnost koju stečajni dužnik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća;

2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti;

3) visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu, uključujući i obezbeđene i neobezbeđene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja;

4) opis postupka prodaje imovine, uz navođenje imovine koja će se prodavati sa založnim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje;

5) rokove za izvršenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je moguće odrediti;

6) spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada; 7) spisak stručnjaka koji će biti angažovani i iznos naknada za njihov

rad, kao i iznos naknade za rad stečajnog upravnika; 8) godišnje finansijske izveštaje za prethodnih pet godina; 9) finansijske projekcije, uključujući projektovani bilans uspeha, bilans

stanja i izveštaj o novčanim tokovima za narednih pet godina; 10) procenu novčanog iznosa koji se očekuje posle prodaje imovine u

stečajnom postupku, ukoliko je privredno društvo u stečaju; 11) datum početka primene plana reorganizacije.

Mere za realizaciju plana reorganizacije

Član 128.

Mere za realizaciju plana reorganizacije su: 1) zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela; 2) prodaja imovine iz stečajne mase, sa založnim pravom ili bez njega

ili prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja; 3) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti; 4) raskid ili izmena opterećenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa; 5) odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama;

69

6) izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeđenja;

7) oprost dugova u celini ili delimično; 8) izvršenje ili izmena založnog prava; 9) pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene zajmove; 10) davanje u zalog neopterećene imovine; 11) pretvaranje duga u akcijski kapital; 12) uzimanje novog kredita; 13) pribavljanje nove investicije; 14) osporavanje i poništenje potraživanja koja nisu pravno valjana; 15) namirenje dospelih potraživanja; 16) otpuštanje zaposlenih; 17) ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraživanja; 18) izmene i dopune statuta, opštih akata privrednog društva

stečajnog dužnika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju; 19) spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica; 20) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih

ili novoformiranih subjekata; 21) poništavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane

stečajnog dužnika, ili bilo kog novoformiranog subjekta; 22) druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

70

Postoje dve osnovne vrste planova reorganizacije: Spasavanje poslovanja, kod kojeg se poslovanje

dužnika nastavlja, često posle operativnog, finansijskog i organizacionog restrukturiranja. Ovi planovi se često zovu «planovi reorganizacije zasnovani na tokovima novca».

Druge mogućnosti za reorganizaciju imovine dužnika, koje često obuhvataju prodaju ili deobu imovine dužnika na neki drugi način, a ne kroz unovčenje.

U privrednim sistemima koji pate od sistemske nemogućnosti plaćanja, kao i na tržištima gde postoji veoma mali broj kupaca imovine, ili gde postoje velike razlike između «vrednosti» imovine, preovlađuje drugi tip plana reorganizacije. Plan reorganizacije koji se zasniva na rezultatima budućeg poslovanja moraju biti u stanju da proizvedu dovoljno sredstava iz budućeg profitabilnog poslovanja da bi se izmirio deo starih dugova. Preduzeća koja odu u stečaj uglavnom beleže neuspehe već dugo vremena pre stvarnog dana pokretanja stečaja; uticaj ovog dugog perioda opadanja ih, više nego bilo šta drugo, čini teškim za reorganizaciju. Da bi se postigao uspešan plan reorganizacije zasnovan na tokovima novca, mora preostati nešto od «poslovnog poduhvata».

Podnosilac plana i troškovi podnošenja plana reorganizacije

Član 129.

Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Troškovi u vezi sa sačinjavanjem i podnošenjem plana reorganizacije koji predlože stečajni upravnik ili stečajni dužnik obračunavaju se na teret stečajne mase. Upravnik ima ovlašćenja, ali ne i obavezu, da pripremi razne vrste planova reorganizacije koje poverioci razmatraju. Uloga upravnika je da razvije strategiju koja je prihvatljiva poveriocima kao najbolja alternativa za povraćaj iznosa koji im se duguju.

71

Rok za podnošenje plana

Član 130.

Plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od

dana pokretanja stečajnog postupka. Rok iz stava 1. ovog člana stečajni sudija može da produži najviše za 30

dana. Svako dalje produženje roka za podnošenje plana reorganizacije stečajni sudija može da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost članova odbora poverilaca.

Rasprava o planu reorganizacije

Član 131.

Stečajni sudija zakazuje ročište za razmatranje plana reorganizacije i

glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije.

Obaveštenje o zakazivanju ročišta dostavlja sud ili predlagač plana, na način koji odobri sud, stečajnom dužniku, stečajnom upravniku, svim stečajnim poveriocima i svim drugim oštećenim licima, najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta. Plan reorganizacije dostavlja se stečajnom upravniku, stečajnom dužniku, svim poveriocima koji su poznati sudu i svim vlasnicima, ili im se omogućava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana održavanja ročišta.

Sud izdaje obaveštenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". U ovom obaveštenju se navodi ime stečajnog dužnika, ime lica koje predlaže plan, dan i mesto održavanja ročišta i postupak glasanja.

Glasanje i usvajanje

Član 132.

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja.

U slučaju kada je potraživanje osporeno, stečajni sudija može izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja.

Kada se glasanje obavlja putem pisma (u odsustvu), pravna lica moraju da podnesu sudu glasačke listiće koji su overeni njihovim pečatom, a fizička lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasačke listiće koje overava nadležni sud odnosno ovlašćeni organ ili lice.

Ako se podnese više od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom ročištu.

Glasanje se vrši u okviru klasa poverilaca. Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja. Stečajni sudija može odobriti formiranje jedne ili više dodatnih klasa u sledećim slučajevima:

1) ako su stvarne i suštinske karakteristike potraživanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;

72

2) ako su sva potraživanja u okviru predložene posebne klase u značajnoj meri slična, izuzimajući klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Posebna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih razloga, odnosno ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase. Po dobijanju sudskog odobrenja, takva potraživanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno umanjiti administrativno opterećenje koje je svojstveno velikom broju malih potraživanja. Ova potraživanja mogu biti plaćena samo ako je očigledno da će biti dovoljno raspoloživih sredstava za isplatu svih prioritetnih i glavnih potraživanja. Minimum klasa naveden u Zakonu zasniva se na pravima poverilaca vezanim za obezbeđenje i prioritet. Mada ovako sročena odredba nije sasvim jasna, u najmanju ruku bi upravnik koji priprema plan reorganizacije trebalo da stane na stanovište da (i) svi razlučni poverioci formiraju posebnu klasu, (ii) svi prioritetni poverioci formiraju posebnu klasu, i (iii) svi drugi stečajni poverioci, osim možda «administrativne klase» malih potraživanja, formiraju posebnu klasu. Naravno da će poverioci koji žele da osnaže svoju pregovaračku poziciju pokušati da svoje potraživanje uključe u posebnu, što manju klasu, koja bi se pod idealnim okolnostima sastojala samo od njihovog potraživanja. Podnosilac plana i upravnik bi trebalo da se odupru ovakvim pokušajima poverilaca da učvrste svoju pregovaračku poziciju. Podnosilac plana bi trebalo da bude veoma oprezan pri predlaganju više klasa ili grupa nego što zakon propisuje kao minimum, jer više klasa znači da postoji više mogućnosti da plan bude odbijen. Ovo stoga što većina poverilaca iz svake klase mora da glasa za plan da bi on bio usvojen. Osnovno pravilo je imati apsolutno minimalan broj klasa potraživanja, osim ako ne postoji ozbiljan razlog da se oformi veći broj. Ipak, klase su često veoma korisne pri osmišljavanju plana. Na primer, zaposleni mogu biti zainteresovaniji da zadrže svoja radna mesta nego da im se isplate zarade koje im se duguju. Dobavljači, koji inače imaju ista prava stečajnih poverilaca kao i zaposleni, biće zainteresovaniji za namirenje svog potraživanja. Plan reorganizacije može biti osmišljen da bi se poveriocima iz istog isplatnog reda (na primer stečajnim poveriocima koji nemaju prioritet) dozvolilo da odaberu u kojoj klasi žele da budu; na primer, planom bi se mogao ponuditi izbor između namirenja u gotovini tokom određenog perioda, ili deo u akcijskom kapitalu dužnika.

73

Pre početka glasanja, sud obaveštava sve prisutne na ročištu o rezultatima glasanja putem pisma (u odsustvu).

Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca čija potraživanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako se izglasa više od jednog plana reorganizacije, stečajni sudija usvaja plan reorganizacije podnet od strane stečajnog dužnika.

Ako predlagač plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi način ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, stečajni sudija može odobriti predlagaču plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakaže ročište u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad stečajnim dužnikom se sprovodi bankrotstvo.

Usvojeni plan reorganizacije može se menjati pod istim uslovima i na isti način na koji je i donet. Ako izmene plana reorganizacije nisu prihvatljive svim klasama, dužnik rizikuje da bude likvidiran. Stoga bi ovu strategiju trebalo primenjivati samo kada postoji opravdan razlog da se plan izmeni, a položaj poverilaca i dalje nije ništa gori nego u slučaju likvidacije.

Pravne posledice usvajanja

Član 133.

Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.

Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije.

Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije.

Tokom sprovođenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostvaruju u skladu sa propisima koji regulišu radne odnose, osim ako je ovim zakonom drugačije uređeno.

Stečajni upravnik vrši nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obaveštavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije.

Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka "u stečaju".

74

Prioritet klasa poverilaca

Član 134.

Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz niže klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadržati određena prava, samo ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci niže klase. Treba imati na umu da potraživanja za neisplaćene zarade, neuplaćene doprinose i poreske obaveze mogu biti i prioritetna potraživanja za iznose navedene u članu 35 i obična stečajna potraživanja za razliku do visine ukupnog potraživanja.

Potpuno namirenje

Član 135.

Planom reorganizacije može se predvideti namirenje u iznosu većem od nominalnog iznosa prvobitnog potraživanja, kao nadoknada za produženje rokova isplate, a u cilju ekvivalentnog namirenja.

Poverioci više klase mogu primiti sredstva čiji iznos premašuje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraživanja ako su sva potraživanja poverilaca niže klase u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugačiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti

Član 136.

Na hartije od vrednosti koje se postojećim učesnicima u reorganizaciji

izdaju ili poništavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija javnom ponudom.

Izvršenje plana reorganizacije

Član 137.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve

obaveze predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka.

Posle izvršenja plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vrši se prodaja društvenog odnosno

75

državnog kapitala stečajnog dužnika u skladu sa propisima kojima je uređena privatizacija.

Nepostupanje po usvojenom planu

Član 138.

U slučaju da stečajni dužnik ne postupa po odredbama usvojenog plana

reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može podneti sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud prosleđuje obaveštenje stečajnom dužniku i stečajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja, i zakazuje raspravu o obaveštenju u roku od 10 dana od dana prijema obaveštenja.

Ako sud utvrdi da stečajni dužnik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, može naložiti:

1) stečajnom dužniku da u određenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu;

2) stečajnom upravniku da preuzme kontrolu nad stečajnim dužnikom; 3) nastavak postupka bankrotstvom stečajnog dužnika; 4) preduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica

nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Obustavljanje primene plana

Član 139.

Stečajni sudija donosi rešenje o započinjanju bankrotstva, u skladu sa ovim zakonom, ako sud utvrdi da stečajni dužnik:

1) primenjuje plan reorganizacije čije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit način;

2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predložene zadovoljavajuće mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu;

3) ne sarađuje sa stečajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obaveštenjima;

4) ne ispunjava naloge stečajnog sudije ili stečajnog veća. Stečajni sudija je dužan da pre donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana

zatraži mišljenje odbora poverilaca.

Lična uprava preduzetnika

Uslovi za ličnu upravu

Član 140.

Stečajno veće može rešenjem o pokretanju stečajnog postupka ovlastiti stečajnog dužnika - preduzetnika da sam upravlja i raspolaže stečajnom masom ako:

1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak; 2) stečajni dužnik to sam predloži;

76

3) je verovatno da određivanje lične uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ni do produžavanja stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac, lična uprava se ne može odobriti.

Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika.

Položaj stečajnog upravnika

Član 141.

Rešenjem o pokretanju stečajnog postupka kojim je određena lična

uprava stečajnog dužnika postavlja se stečajni upravnik. Rešenjem iz stava 1. ovog člana stečajno veće određuje poslove za čiju

punovažnost je potrebna prethodna saglasnost stečajnog upravnika. Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na poslove raspolaganja

za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige. U slučaju nepostupanja po odredbi iz stava 2. ovog člana, druga strana

ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.

Obaveza podnošenja izveštaja

Član 142.

Stečajni dužnik sastavlja popis imovine koja ulazi u stečajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom.

Stečajni upravnik uvek može pregledati popis i pismeno obavestiti stečajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stečajni poverioci mogu da izjave prigovor.

Obustava lične uprave

Član 143.

Stečajno veće može obustaviti ličnu upravu na predlog: 1) odbora poverilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo stečajni postupak; 3) stečajnog dužnika; 4) stečajnog upravnika i 5) stečajnog sudije. Pre donošenja odluke o obustavi lične uprave, stečajno veće će saslušati

stečajnog dužnika. Protiv rešenja kojim se odlučuje o obustavi postupka može se izjaviti

žalba. Žalbu mogu izjaviti stečajni dužnik, odbor poverilaca, poverilac koji je

pokrenuo stečajni postupak i stečajni upravnik. Posle donošenja rešenja o obustavi lične uprave, stečajni upravnik

preuzima stečajnu masu i vrši sve radnje propisane ovim zakonom.

77

Shodna primena odredaba ovog zakona

Član 144.

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom - preduzetnikom kome je odobrena lična uprava sprovodi se po odredbama ovog zakona.

Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na postupak likvidacije preduzeća ako zakonom kojim je uređen pravni položaj preduzeća nije drugačije propisano.

U postupku iz stava 2. ovog člana neće se primenjivati odredbe stečajnog postupka kojim se uređuju reorganizacija, skupština i odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji i ročište za glavnu deobu.

XI. STEČAJNI POSTUPAK MALE VREDNOSTI

Posebna pravila postupka

Član 145.

Stečajni postupak male vrednosti sprovodi se kada je knjigovodstvena

vrednost imovine stečajnog dužnika manja od 5.000.000 dinara. U stečajnom postupku male vrednosti postupak vodi i odluke donosi

stečajni sudija. U stečajnom postupku male vrednosti ne obrazuje se odbor poverilaca. XII. STEČAJNI POSTUPAK SA ELEMENTOM

INOSTRANOSTI

Primena odredaba o stečajnom postupku sa elementom inostranosti

Član 146.

Stečajni postupak sa elementom inostranosti sprovodi se kada: 1) strani sud ili strani predstavnik zatraži pomoć u vezi sa postupkom

koji se vodi u stranoj državi; 2) strana država zatraži pomoć u vezi sa postupkom koji se u Republici

Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom; 3) se postupak u stranoj zemlji vodi istovremeno sa postupkom koji se

u Republici Srbiji vodi na osnovu ovog zakona; 4) poverioci ili druga lica iz strane države koja imaju pravni interes,

zahtevaju pokretanje postupka ili učestvuju u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Značenje izraza

Član 147.

Pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

78

1) "strani postupak" označava sudski ili upravni postupak u stranoj državi, uključujući i prethodni postupak, u skladu sa propisom kojim se uređuje stečajni postupak. Predmet ovog postupka su imovina i poslovi stečajnog dužnika nad kojima strani sud vrši kontrolu ili nadzor u svrhu reorganizacije ili bankrotstva;

2) "glavni strani postupak" označava postupak koji se vodi u državi u kojoj je središte glavnih interesa stečajnog dužnika;

3) "sporedni strani postupak" označava postupak koji se vodi u državi u kojoj stečajni dužnik ima sedište;

4) "strani predstavnik" označava lice ili organ, uključujući i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlašćeni da vode reorganizaciju ili bankrotstvo nad imovinom ili poslovima stečajnog dužnika ili da deluju kao predstavnici stranog postupka;

5) "strani sud" označava organ nadležan za kontrolu ili sprovođenje stranog postupka;

6) "sedište" označava mesto u kojem stečajni dužnik kontinuirano obavlja privrednu delatnost.

Merodavno pravo

Član 148.

Na stečajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo države u

kojoj je stečajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Ako se stvari i prava na kojima postoji izlučno ili razlučno pravo nalaze

na teritoriji države u kojoj se traži priznanje strane odluke o pokretanju stečajnog postupka, onda se na ta prava primenjuje pravo države priznanja.

Za dejstvo stečajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.

Međunarodne obaveze Republike Srbije

Član 149.

Ako su odredbe o stečajnom postupku sa elementom inostranosti u

suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim međunarodnim multilateralnim sporazumom, primeniće se taj sporazum.

Nadležnost suda

Član 150.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na priznanje stranih postupaka i

saradnju sa stranim sudovima primenjuje nadležni sud, u skladu sa zakonom.

79

Ovlašćenje stečajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj državi

Član 151.

Stečajni upravnik koji je imenovan u skladu sa odredbama ovog zakona ovlašćen je da preduzima radnje u stranoj državi, ako je to dopušteno stranim zakonom.

Izuzetak u slučajevima suprotnim javnom poretku

Član 152.

Sud može da odbije da preduzme radnju propisanu ovim zakonom, ako

bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.

Pomoć u skladu sa drugim zakonima

Član 153.

Sud ili stečajni upravnik mogu da pružaju i drugu pomoć stranim predstavnicima u skladu sa ovim i drugim zakonima Republike Srbije.

Tumačenje

Član 154.

Odredbe o stečaju sa elementom inostranosti tumače se u skladu sa

međunarodnim standardima, u cilju njegove jednoobrazne primene.

Pravo neposrednog pristupa

Član 155.

Strani predstavnik ima pravo neposrednog obraćanja sudovima u Republici Srbiji.

Nadležnost u slučaju podnošenja zahteva od strane stranog predstavnika

Član 156.

Podnošenjem zahteva sudu u Republici Srbiji od strane stranog

predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavlja se nadležnost suda u Republici Srbiji samo za odlučivanje o zahtevu stranog predstavnika.

80

Obraćanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog zakona

Član 157.

Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje

postupka u skladu sa odredbama ovog zakona.

Učestvovanje stranog predstavnika u postupku

Član 158.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da učestvuje u postupku koji se prema dužniku vodi na osnovu ovog zakona.

Učestvovanje stranih poverilaca u postupku

Član 159.

Strani poverioci imaju ista prava kao i poverioci iz Republike Srbije u

vezi sa pokretanjem i učestvovanjem u postupku, u skladu sa ovim zakonom.

Obaveštavanje stranih poverilaca o postupku koji se sprovodi na osnovu ovog zakona

Član 160.

U svim slučajevima u kojima ovaj zakon propisuje obaveštavanje

poverilaca u Republici Srbiji, takvo obaveštenje se dostavlja i poznatim poveriocima koji nemaju adresu u Republici Srbiji. Sud može naložiti da se i prema poveriocima čija adresa nije poznata preduzmu odgovarajuće radnje radi obaveštavanja.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se pojedinačno, osim ako sud smatra da je, s obzirom na određene okolnosti, potreban drugi način obaveštavanja. Dostavljanje se vrši na uobičajeni način i nije dozvoljeno dostavljanje posredstvom diplomatskog predstavništva ili drugo slično dostavljanje.

Kad se obaveštenje o pokretanju postupka dostavlja stranim poveriocima, obaveštenje sadrži:

1) razumni rok za podnošenje prijava potraživanja sa naznačenjem mesta na kojem se podnose;

2) naznačenje da li poverioci čija su potraživanja obezbeđena moraju da prijavljuju svoja potraživanja;

3) druge podatke koje takvo obaveštenje treba da sadrži, u skladu sa ovim zakonom ili po nalogu suda.

Zahtev za priznanje stranog postupka

Član 161.

Strani predstavnik može sudu da podnese zahtev za priznanje stranog

postupka u kojem je imenovan.

81

Uz zahtev za priznanje prilaže se: 1) overena kopija odluke o pokretanju stranog postupka i imenovanju

stranog predstavnika; 2) potvrda stranog suda o postojanju stranog postupka i imenovanju

stranog predstavnika; 3) bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju

stranog predstavnika za koji sud smatra da je prihvatljiv, a u odsustvu dokaza označenih u tač. 1. i 2. ovog stava.

Uz zahtev za priznanje prilaže se i izjava u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dužnikom koji su poznati stranom predstavniku.

Sud može zahtevati da mu se dokumenta koja se prilažu dostave i na jeziku na kojem se vodi postupak pred tim sudom.

Uslovi za priznanje

Član 162.

Ako odluka ili potvrda iz člana 161. stav 2. ovog zakona pruža dokaz da

strani postupak ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. i da je strani predstavnik lice ili organ sa obeležjima iz člana 147. tačka 4. ovog zakona, sud može te činjenice smatrati utvrđenim.

Sud može da prihvati da su dokumenta koja su podnesena uz zahtev za priznavanje autentična, bez obzira na to da li su overena.

Ako se ne dokaže suprotno, smatra se da je sedište stečajnog dužnika ili njegovo prebivalište ako se radi o fizičkom licu, središte njegovih glavnih interesa.

Odluka o priznanju stranog postupka

Član 163.

U skladu sa članom 162. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako: 1) ima obeležja postupka iz člana 147. tačka 1. ovog zakona; 2) je strani predstavnik koji podnese zahtev za priznanje lice ili organ

koji ima obeležja iz člana 147. tačka 4. ovog zakona; 3) zahtev ispunjava uslove iz člana 161. stav 2. ovog zakona; 4) je zahtev podnet nadležnom sudu, u skladu sa odredbama ovog

zakona. Strani postupak se priznaje kao: 1) glavni postupak, ako se vodi u državi u kojoj je središte glavnih

interesa stečajnog dužnika; 2) sporedni postupak, ako stečajni dužnik ima sedište u stranoj državi,

u smislu člana 147. tačka 6. ovog zakona. O zahtevu za priznanje stranog postupka odlučuje se po hitnom

postupku. Odluka o priznanju stranog postupka može se preinačiti ili ukinuti ako

se posle njenog donošenja utvrdi da su osnovi za njeno donošenje pogrešni ili da su prestali da postoje, u skladu sa zakonom.

82

Obaveza obaveštavanja

Član 164.

Posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je dužan da bez odlaganja obavesti sud o:

1) svakoj bitnoj promeni statusa priznatog stranog postupka ili statusa imenovanog stranog predstavnika;

2) svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim stečajnim dužnikom o kojem strani predstavnik ima saznanja.

Pomoć koja se pruža posle podnošenja zahteva

za priznanje stranog postupka

Član 165.

Sud može, od momenta podnošenja zahteva za priznanje do odlučivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pružiti potrebnu pomoć u slučaju da je ta pomoć hitno potrebna radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca.

Pomoć iz stava 1. ovog člana uključuje izricanje i sledećih mera: 1) obustavljanje postupka izvršenja nad imovinom stečajnog dužnika; 2) poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine

stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zaštite i očuvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, kvarljivosti ili osetljivosti, preti opasnost od gubljenja vrednosti ili je ugrožena na drugi način;

3) druge mere u skladu sa zakonom. Pomoć koja se pruža na način propisan ovim članom prestaje kada sud

donese odluku o zahtevu za priznanje, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno. Sud može odbiti da pruži zatraženu pomoć ako bi takva pomoć ometala

vođenje glavnog stranog postupka.

Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka

Član 166.

Posle priznanja glavnog stranog postupka: 1) obustavljaju se započete ili nastavljene pojedinačne pravne radnje ili

pojedinačni postupci u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima stečajnog dužnika;

2) obustavlja se izvršenje na imovini stečajnog dužnika; 3) privremeno se zabranjuje pravo prenosa, konstituisanja tereta ili na

drugi način raspolaganja imovinom stečajnog dužnika. Primena, kao i izmena i okončanje prekida i privremene zabrane iz

stava 1. ovog člana, uređena je odredbama čl. 47, 48. i 73. ovog zakona. Odredba iz stava 1. tačka 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za

preduzimanje pojedinačnih pravnih radnji ili za pokretanje postupka, ako je to neophodno, radi zaštite potraživanja poverioca prema dužniku.

83

Odredba iz stava 1. ovog člana ne predstavlja smetnju za podnošenje zahteva za pokretanje postupka u Republici Srbiji, na osnovu ovog zakona, ili za prijavljivanje potraživanja u takvom postupku.

Pomoć koja se pruža posle priznanja stranog postupka

Član 167.

Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, ako je to

neophodno radi zaštite imovine stečajnog dužnika ili interesa poverilaca, sud može, na zahtev stranog predstavnika, pružiti odgovarajuću pomoć, uključujući i:

1) obustavljanje pojedinih pravnih radnji ili pojedinih postupaka, prava, obaveza ili odgovornosti, ako već nisu obustavljene u skladu sa članom 166. stav 1. tačka 1. ovog zakona;

2) obustavljanje izvršenja na imovini stečajnog dužnika, ako nije obustavljeno na osnovu člana 166. stav 1. tačka 2. ovog zakona;

3) privremenu zabranu prenosa, opterećenja ili drugog raspolaganja imovinom stečajnog dužnika, ako takva zabrana nije sprovedena u skladu sa zakonom;

4) izvođenje dokaza, saslušanje svedoka ili pružanje podataka u vezi sa imovinom stečajnog dužnika ili poslovima, pravima, obavezama ili odgovornostima;

5) poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji;

6) nastavljanje pružanja pomoći iz člana 165. stav 1. ovog zakona; 7) ukazivanje svake druge pomoći koju sud ili stečajni upravnik može

da pruži na osnovu ovog i drugih zakona. Posle priznanja stranog postupka, bilo da se radi o glavnom ili

sporednom postupku, sud može, na zahtev stranog predstavnika, poveriti raspodelu imovine ili dela imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi odgovarajuće zaštite interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Prilikom pružanja pomoći predstavniku stranog sporednog postupka u skladu sa ovim članom, sud mora da utvrdi da se pomoć koja se ukazuje u skladu sa ovim ili drugim zakonom odnosi na imovinu kojom se upravlja u stranom sporednom postupku ili na podatke koji se zahtevaju u tom postupku.

Zaštita poverilaca i drugih zainteresovanih lica

Član 168.

Prilikom donošenja odluke o pružanju ili odbijanju pomoći, u skladu sa

čl. 165. ili 167. ovog zakona, o izmeni načina pružanja pomoći ili o uskraćivanju pomoći u skladu sa stavom 3. ovog člana, sud mora da utvrdi da su interesi poverilaca i drugih zainteresovanih lica, uključujući i stečajnog dužnika, zaštićeni na odgovarajući način.

Sud može usloviti pružanje pomoći u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, kako bi obezbedio zaštitu interesa iz stava 1. ovog člana.

84

Sud može, na zahtev stranog predstavnika, lica čiji bi interesi bili ugroženi pružanjem pomoći na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona ili po službenoj dužnosti, izmeniti način pružanja pomoći ili uskratiti pomoć.

Tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Član 169.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da

podnese tužbu za pobijanje pravnih radnji, u skladu sa članom 98. ovog zakona. Kada se radi o sporednom stranom postupku, sud mora utvrditi da se

podnesena tužba odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku.

Učešće stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji

Član 170.

Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik može, u skladu sa

zakonom Republike Srbije, biti učesnik u svakom postupku u kojem je stečajni dužnik stranka.

Saradnja između sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih predstavnika

Član 171.

U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, sud je dužan da u najvećoj

mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko stečajnog upravnika.

Sud ima pravo da neposredno sarađuje, odnosno da neposredno zatraži podatke ili pomoć od stranih sudova ili stranih predstavnika.

Saradnja između stečajnog upravnika

i stranih sudova ili stranih predstavnika

Član 172.

U slučajevima iz člana 146. ovog zakona, stečajni upravnik, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, u najvećoj mogućoj meri sarađuje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima.

Stečajni upravnik ima pravo da, u izvršavanju svojih dužnosti i pod nadzorom suda, neposredno sarađuje sa stranim sudovima i stranim predstavnicima.

Oblici saradnje

Član 173.

Saradnja iz čl. 171. i 172. ovog zakona uključuje sve oblike saradnje u

skladu sa zakonom, a naročito: 1) imenovanje lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;

85

2) razmenu podataka na način za koji sud smatra da je odgovarajući; 3) koordinaciju upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima

stečajnog dužnika; 4) odobravanje i primenu sporazuma o saradnji postupaka od strane

sudova; 5) ostvarivanje saradnje u postupcima koji se istovremeno vode prema

istom stečajnom dužniku.

Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog postupka

Član 174.

Posle priznanja glavnog stranog postupka, postupak u skladu sa ovim

zakonom može se pokrenuti samo ako stečajni dužnik ima imovinu u Republici Srbiji. Postupak iz stava 1. proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na

imovinu stečajnog dužnika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovinu stečajnog dužnika kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u tom postupku.

Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakon

i stranog postupka

Član 175.

Kada se strani postupak i postupak koji se vodi na osnovu ovog zakona vode istovremeno prema istom stečajnom dužniku, sud će tražiti saradnju i koordinaciju u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, na sledeći način:

1) kada se postupak u Republici Srbiji vodi u vreme kada je već podnet zahtev za priznanje stranog postupka:

a) svaka pomoć koja se pruža u skladu sa članom 165. ili 167. ovog zakona mora biti u skladu sa postupkom koji se vodi u Republici Srbiji; b) član 166. ovog zakona se ne primenjuje ako je strani postupak priznat u Republici Srbiji kao glavni strani postupak;

2) kada je postupak koji se vodi u Republici Srbiji započet posle priznanja ili posle podnošenja zahteva za priznanje stranog postupka:

a) svaku pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona ispitaće sud i izmeniti način njenog pružanja, odnosno uskratiće dalju pomoć, ako njeno pružanje nije skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen; b) ako se radi o glavnom stranom postupku, prekid i privremena zabrana shodno članu 166. stav 1. ovog zakona izmeniće se ili ukinuti na osnovu člana 166. stav 2, ako nije u skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak uređen.

Kod pružanja, dopune ili izmene načina pružanja pomoći predstavnicima sporednog stranog postupka, sud mora da utvrdi da se pomoć odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravlja u stranom sporednom postupku ili da preispita podatke koji se zahtevaju u tom postupku.

86

Postupanje u slučaju postojanja više stranih postupaka

Član 176.

Kada se u odnosu na istog stečajnog dužnika vodi više stranih postupaka, sud će zatražiti pomoć i saradnju, koja se u skladu sa čl. 171, 172. i 173. ovog zakona, ostvaruje na sledeći način:

1) pomoć koja se pruža u skladu sa čl. 165. ili 167. ovog zakona, predstavniku stranog sporednog postupka, posle priznanja glavnog stranog postupka, mora biti u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

2) ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog postupka ili posle podnošenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud ispituje pomoć koja se pruža na osnovu čl. 165. ili 167. ovog zakona, a ovlašćen je i da donese odluku o izmeni ili uskraćivanju pružanja pomoći, ako takva pomoć nije u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom;

3) ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud je ovlašćen da pruži, izmeni ili uskrati pomoć, u cilju obezbeđivanja koordinacije postupaka.

Pretpostavka nesposobnosti za plaćanje koja se zasniva

na priznanju glavnog stranog postupka

Član 177.

Ako se ne dokaže suprotno, priznanjem glavnog stranog postupka smatra se da je dokazana nesposobnost za plaćanje stečajnog dužnika, što je uslov za pokretanje postupka koji se vodi u skladu sa ovim zakonom.

Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno

Član 178.

Stečajni poverilac koji je delimično isplaćen u postupku u skladu sa

zakonom kojim se uređuje stečajni postupak u stranoj državi, ne može da primi od istog stečajnog dužnika isplatu na ime istog potraživanja u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, sve dok su isplate ostalim stečajnim poveriocima iste klase proporcionalno manje od iznosa koji je poverilac već primio.

87

XIII. KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Podnošenje falsifikovane dokumentacije

Član 179.

Ko podnese dokumentaciju u postupku koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju su uneti podaci sa neistinitom sadržinom, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Prijavljivanje lažnog potraživanja

Član 180.

Ko sudu u stečajnom postupku koji se vodi po ovom zakonu prijavi

lažno potraživanje podnošenjem lažnih dokumenata ili na drugi način, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Umanjenje stečajne mase

Član 181.

Ko u smislu odredaba ovog zakona umanji stečajnu masu time što

stečajnom upravniku ili licu u svojstvu stečajnog upravnika ne preda celokupnu imovinu stečajnog dužnika kako bi izbegao postupanje po ovom zakonu, kazniće se zatvorom od jedne do tri godine i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

Nesavestan rad u stečajnom postupku

Član 182.

Odgovorno lice u stečajnom postupku koje svesnim kršenjem ovog

zakona ili na drugi način očigledno nesavesno postupa u poslovanju, vođenju stečajnog postupka ili u pogledu korišćenja imovine iz stečajne mase i ako je bilo svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da usled toga za poverioca može nastupiti šteta, pa takva šteta i nastupi u iznosu većem od 50.000 dinara, kazniće se novčanom kaznom do 200.000 dinara ili zatvorom do tri godine.

Raspolaganje imovinom stečajnog dužnika

posle otvaranja stečajnog postupka

Član 183.

Ko posle pokretanja prethodnog stečajnog postupka, dok stečajni upravnik ne stupi na dužnost, raspolaže stvarima i pravima iz stečajne mase, kazniće se zatvorom do pet godina i novčanom kaznom do 800.000 dinara.

88

P r e k r š a j i

Podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka iz neopravdanih razloga

Član 184.

Ako je predlog za pokretanje stečajnog postupka podnet iz

neopravdanih razloga ili u nameri da se obmane sud ili poverilac, sud može podnosiocu predloga izreći novčanu kaznu, i to:

- do 1.000.000 dinara ako je podnosilac predloga pravno lice; - do 500.000 dinara ako je podnosilac predloga preduzetnik; - do 50.000 dinara ako je podnosilac predloga fizičko lice ili odgovorno

lice u pravnom licu.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 185.

Stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ" broj 84/89 i "Službeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) u kojima, do dana stupanja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovčenju imovine ili u kojima nije zaključeno prinudno poravnanje, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ" broj 84/89 i "Službeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odluka o unovčenju imovine ali u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato više od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine, nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Ostali stečajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ" broj 84/89 i "Službeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po odredbama zakona po kom su i započeti.

Član 186.

Stečajni upravnici mogu obavljati tu dužnost bez licence najduže tri

meseca od dana početka izdavanja licenci iz člana 14. stav 2. ovog zakona.

Član 187.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji ("Službeni list SFRJ" broj 84/89 i "Službeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96).

89

Član 188.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

90

Deo 2: Beleške za vežbu Sadržaj: Broj Naslov Datum ove verzije

1 Odobrenja, dogovori, obaveštenja, saglasnosti i mišljenja navedena u Zakonu o stečajnom postupku koja utiču na stečajne upravnike

13. april 2005.

2 Beleška za vežbu o određivanju broja revolving kredita neophodnih za plan reorganizacije

13. april 2005.

3 Privremeni stečajni upravnik 13. april 2005.

4 Popisivanje imovine dužnika: opšte napomene 25. april 2005.

5 Utvrđivanje postojanja dovoljno imovine za finansiranje postupka

25. april 2005.

6 Osporavanje pravnih radnji dužnika 25. april 2005.

7 Upravnik kao savetnik u periodu pre pokretanja stečajnog postupka

25. april 2005.

8 Opšta napomena o proceni vrednosti imovine dužnika

25. april 2005.

91

Nova Beleška za vežbu 34: Odobrenja, dogovori, obaveštenja, saglasnosti i mišljenja navedena u Zakonu o stečajnom postupku koja utiču na stečajne

upravnike

Uvod

Zakonom o stečajnom postupku od upravnika se zahteva da sarađuje sa drugim učesnicima u postupku, i to na nekoliko načina koji se čine suštinski različitim. U najmanju ruku, tu su:

- Dogovor, - Odobrenje, - Saglasnost i prethodna saglasnost, - Obaveštenje, - Mišljenje,

kao i - Odluke i - Zaključci,

pod kojima bi takođe moglo da se podrazumeva i odobrenje, u slučaju da se donose pošto upravnik podnese prijavu. Razlika između svih ovih termina u zakonu nije uvek jasna.

Značenje "saglasnosti"

U članu 20, stav 1 Zakona o stečajnom postupku navodi se:

Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik [...] nije tražio saglasnost ili nije postupio po odobrenoj saglasnosti u svim onim slučajevima gde je ovim zakonom predviđena obavezna saglasnost [...].

Članom 18, stav 4, implicira se, u slučaju da se ne traži izričito odobrenje, da se može smatrati da se saglasnost podrazumeva u slučaju da nema odgovora na obaveštenje koje je upravnik podneo u pravilnoj proceduri. U slučaju da odbor poverilaca ne želi da dâ saglasnost, mora da preduzme pozitivan korak – da stečajnom sudiji podnese prigovor na nameravanu radnju.

Upravnik mora da pribavi "saglasnost" odbora poverilaca u vezi sa:

"svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično [...]. (Član 27, stav 1, tačka 1)

i

"radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine (u

92

daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja) mogu se preduzeti uz [...] dobijanje saglasnosti odbora poverilaca [...]. (Član 18, stav 3).

Iz ova dva člana jasno je da upravnik ima obavezu da stalno obaveštava odbor poverilaca o širokoj lepezi postupaka. Usled korišćenja ograničenog broja primera u ovim članovima za radnje koje se opisuju, a koje prate izrazi kao što su "i dr." i "i slično", upravniku ili odboru poverilaca ne pruža se mnogo uputstava o tome za tačno koje radnje se zahteva saglasnost. Ovo se posebno odnosi na neke upravnikove veoma bitne odluke, kao što je na primer odluka o privremenom nastavku započetih poslova dužnika, a za koje se u zakonu navodi da je potrebno samo "mišljenje" odbora poverilaca (član 27, stav 1, tačka 2). Za ovakve odluke je sasvim jasno da je potrebna saglasnost ako se u obzir uzmu definicije iz napred navedenih članova.

Kako je zakon ovako nejasan, i pošto upravnik rizikuje da bude razrešen ako ne traži saglasnost čak i u okolnostima koje nisu jasno definisane, upravnik bi trebalo da postupa oprezno čak i po cenu manjih grešaka, i kada god se jave pitanja da traži saglasnost odbora poverilaca.

Pri procenjivanju da li je upravnik ispunio svoje zakonske obaveze, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika podrobno će ispitati da li je upravnik postupao uz primenu odgovarajućeg profesionalnog iskustva radi prepoznavanja "pitanja od izuzetne važnosti" i "radnji koje utiču na stečajnu masu" u ophođenju sa odborom poverilaca.

Definicija Radnje upravnika

Formalni odnosi sa stečajnim većem

Radnje za koje je potrebno odobrenje stečajnog veća

Čl. 132, st. 5 Posebna klasa potraživanja može biti formirana iz administrativnih

razloga, odnosno ako postoji više od 200 potraživanja čiji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase

Čl. 21, st. 2 Konačnu visinu nagrade, kao i naknade, određuje stečajno veće u vreme zaključenja stečajnog postupka

Čl. 123 Polaganje kod suda iznosa koji su izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase

Čl. 117, st. 1 Stečajno veće donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno.

Formalni odnosi sa stečajnim sudijom

Radnje za koje je potrebno odobrenje stečajnog sudije

Čl. 12, st. 1, tač. 1

Stečajni sudija odobrava troškove stečajnog postupka pre njihove isplate

Čl. 12, st. 1, tač. 3

(Stečajni sudija odobrava nacrt plana reorganizacije stečajnog dužnika)

Čl. 12, st. 1, Stečajni sudija odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajnog dužnika

93

tač. 4 Radnje koje se preduzimaju u saglasnosti sa stečajnim sudijom

Čl. 17, st. 1, tač. 6

Osiguranje imovine u celini ili delimično, ako je to potrebno radi zaštite imovine stečajne mase

Odluke stečajnog sudije koje utiču na upravnika Čl. 21, st. 4 i 6 Stečajni sudija rešenjem koje se dostavlja stečajnom upravniku i odboru

poverilaca određuje preliminarnu visinu naknade i nagrade stečajnom upravniku. Visinu iznosa nagrade odnosno naknade određuje rešenjem stečajni sudija.

Čl. 115, st. 4 Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija.

Zaključci stečajnog sudije koji neposredno utiču na upravnika

Čl. 94, st. 3 Na osnovu tabele potraživanja, stečajni sudija donosi zaključak o listi potraživanja i zaključak o osporenim potraživanjima.

Čl. 109, st. 3 Po donošenju zaključka o unovčenju imovine, stečajni upravnik će obustaviti poslovanje stečajnog dužnika i bez odlaganja započeti postupak unovčenja.

Čl. 114, st. 2 Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti radnji.

Radnje za koje je potrebna saglasnost stečajnog sudije

Čl. 17, st. 1, tač. 2

Sastavljanje plana toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom, u roku od 30 dana od dana imenovanja

Čl. 17, st. 1, tač.9 Čl. 63, st. 3

Čl. 63, st. 4

Zapošljavanje drugih zaposlenih od strane stečajnog upravnika, osim zadržavanja određenog broja zaposlenih radi završetka započetih a nezavršenih poslova, ili radi vođenja stečajnog postupka

Zarade i ostala primanja lica iz stava 3 ovog člana, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase kao trošak stečajnog postupka

Čl. 85, st. 1 Ako je to potrebno, stečajni upravnik će procenu vrednosti stvari

poveriti veštaku

Čl. 17, st. 1, tač. 10

Utvrđivanje osnovanosti, obima i prioriteta prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenih potraživanja

Čl. 17, st. 1, tač. 12

Sastavljanje nacrta rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog stečajnog bilansa

Obaveštavanje stečajnog sudije

Čl. 17, st. 2 Podizanje kredita bez obezbeđenja ili zaduživanje uz obezbeđenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti

Čl. 18, st. 3 Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu,

94

kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja) mogu (?) se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom

Čl. 18, st. 4 Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje

Formalni odnosi sa odborom poverilaca

Radnje za koje je potrebno prethodno odobrenje odbora poverilaca

Čl. 110, st. 5 Predložena prodaja imovine neposrednom pogodbom, bez javnog

prikupljanja ponuda Radnje za koje je potrebna prethodna saglasnost odbora poverilaca Čl. 17, st. 2 Podizanje kredita bez obezbeđenja ili zaduživanje uz obezbeđenje na

imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti Radnje za koje je potrebna jednoglasna saglasnost odbora poverilaca

Čl. 130, st. 2 Produžetak roka za pondnošenje plana reorganizacije preko 120 dana od

pokretanja stečajnog postupka (saglasnost se daje stečajnom sudiji, a ne upravniku)

Radnje za koje je potrebna saglasnost odbora poverilaca

Čl. 18, st. 3 Radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje utiču na stečajnu masu, kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine i dr. (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja) mogu se preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i dobijanje odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču, u skladu sa ovim zakonom

Čl. 27, st. 1, tač. 1

Sva pitanja koja su od izuzetne važnosti za imovinu, kao što je podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slično (videti i čl. 17, st. 2)

Čl. 111, st. 12 Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju da berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom

Čl. 112, st. 1 Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica ili njegovih delova koji predstavljaju funkcionalnu celinu

Čl. 84, st. 3 Ulaganje gotovog novca, hartija od vrednosti ili dragocenosti ako se nađu u imovini stečajnog dužnika

Čl. 18, st. 4 Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog značaja, stečajni upravnik je dužan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji stečajnog sudiju, odbor

95

poverilaca i one stečajne poverioce na koje ove radnje utiču, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje

Nacionalni standard br. 5

Stečajni upravnik je u obavezi da prihvati najvišu dostavljenu ponudu. Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50% procenjene vrednosti, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude zatraži saglasnost odbora poverilaca.

Nacionalni standard br. 5

Stečajni upravnik može da doda, izmeni ili izostavi neki od uslova prodaje navedenih u tački 57 Nacionalnog standarda br. 5 kada on proceni da je to neophodno radi uspešne prodaje imovine i kada se odbor poverilaca saglasi sa takvim izmenama.

Nacionalni standard br. 5

Tačka 66 Nacionalnog standarda br. 5: U slučaju prodaje imovine neposrednom pogodbom, odbor poverilaca daje saglasnost na minimalnu cenu koju stečajni upravnik predloži na osnovu procenjene vrednosti imovine.

Radnje za koje je potrebno dostaviti obaveštenje odboru poverilaca

Čl. 111, st. 1 Pre prodaje imovine javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, stečajni upravnik je dužan da stečajnom dužniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu prodaje i rokovima prodaje

Čl. 111, st. 7 Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju, stečajno veće i odbor poverilaca u roku od 10 dana od izvršene prodaje

Čl. 18, st. 11 Završni račun iz stava 10 člana 18 stečajni upravnik dostavlja odboru poverilaca

Mišljenje odbora poverilaca

Čl. 27, st. 1, tač. 1

O načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem

Čl. 27, st. 1, tač. 2

O nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika

Čl. 27, st. 2, tač. 4.

O priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja

Čl. 27, st. 2, tač. 6

O visini naknade troškova i nagrade stečajnom upravniku

Dodatna napomena o osiguranju i instrukcijama odbora poverilaca Članom 20, stav 1, tačka 5 zakona o stečajnom postupku navodi se da će upravnik biti razrešen «ako nije osigurao imovinu za slučaj nastupanja štete posle dva upozorenja stečajnog sudije ili odbora poverilaca». Ovom odredbom se ne definiše «šteta». Takođe, ovom odredbom se odboru poverilaca daju jasna ovlašćenja da zahteva da se imovina osigura, i da traži razrešenje upravnika ako ga on ne osigura. Mada ovo naizgled nije u skladu sa obavezom navedenom u članu 17 Zakona, ovim se ipak naglašava značaj koji bi upravnik trebalo da prida korišćenju osiguranja da bi zaštitio imovinu stečajne mase.

96

Nova Beleška za vežbu 2: Određivanje broja revolving kredita neophodnih za plan reorganizacije Ova beleška NE odnosi se na privremeno zaduživanje koje bi upravniku moglo biti potrebno da dovrši poslove koji su u toku na dan njegovog imenovanja, već na procenjivanje iznosa kredita koji bi mogao biti potreban da bi se poslovanje dužnika nastavilo na neodređeno vreme kao posledica plana reorganizacije.

“Novi novac", tj. obezbeđivanje adekvatnih izvora revolving kredita, često je od ključne važnosti pri određivanju toga da li postoji verovatnoća da će plan reorganizacije uspeti. Kada dužnik nema dovoljno likvidnih (novčanih ili lako unovčivih) sredstava da redovno servisira svoje obaveze, njegova struktura troškova obično će biti veća, a njegova mogućnost da obezbedi kontinuitet kvaliteta proizvoda biće niža. Oba ova činioca uticaće na nepovoljan način na dužnikovu konkurentnost, a ugroziće čak i samo njegovo postojanje.

Ako predlagač plana reorganizacije za nastavak poslovanja nije u stanju da obezbedi adekvatno finansiranje iz novih izvora, plan obično neće moći da bude sproveden. Upravnik mora u svakom trenutku da ima na umu važnost stvaranja dovoljne količine novog novca, bilo putem infuzije kapitala, bilo putem kredita od banke, kada komentariše tuđi plan reorganizacije ili priprema sopstveni.

Obrtni kapital se definiše kao razlika između tekućih sredstava preduzeća i tekućih obaveza. Tekuća sredstva, kao što su roba u zalihama i računi potraživanja, smatraju se kategorijama sredstava od kojih se očekuje da budu pretvorena u neki drugi oblik ili namirena u roku od jedne godine, za razliku od dugoročnih sredstava kao što su postrojenja i oprema. Grubo pravilo je da bi odnos između tekućih sredstava i tekućih obaveza uvek trebalo da bude veći od 1:1, a u normalnim okolnostima bi trebalo da iznosi 2:1.

Ovo predstavlja veoma uprošćen pristup, i njime je moguće proceniti iznos finansiranja obrtnog kapitala za bilo koje preduzeće. Da bi se dobila detaljnija procena, potrebno je shvatiti koncept brzine obrta za sredstva i obaveze.

Kategorije sredstava imaju različite brzine "obrta". Obično, kada je reč o preduzeću koje proizvodi robu, period potreban da se jedan proizvod napravi i proda traje mnogo vremena. Obrt jedne kategorije sredstava i obaveza računa se tako što se godišnje "korišćenje" te kategorije imovine podeli prosekom početnih i kranjih iznosa.

Primer:

Sirovine Gotova roba

Početna količina 300 500 Kupovine / transferi ka unutra

900 2000

1200 2500 Krajnja količina 300 400 "Korišćenje" inventara 900 2100 Prosek početne i krajnje količine

300 450

97

Obrt inventara (korišćenje ÷ prosek)

3.0 4.7

Ovaj primer pokazuje da se inventar sirovina obrne tri puta godišnje, tj. svaka četiri meseca. Gotova roba se obrće brže, otprilike jednom u svaka dva i po meseca. Kombinovani rezultat svega ovoga je da će u ovom primeru biti potrebno otprilike šest i po meseci od prijema inventara sirovina primi do njegove konverzije i prodaje inventara gotove robe. Ako se roba prodaje na kredit, prosečna starost potraživanja mora se dodati periodu od šest i po meseci da bi se izračunalo vreme potrebno za zaključivanje ciklusa koji se obično naziva "od gotovine do gotovine".

U slučaju da se sredstva obrću sporije od obaveza, preduzeću će biti potreban revolving kredit od banke, ili kapital vlasnika, da bi se nadoknadila razlika. Pogledajmo dva veoma različita preduzeća.

Primer 1: Maloprodajna prodavnica prehrambenih proizvoda koja robu dobija na kredit od 60 dana Inventar ove prodavnice će se, po definiciji, obrnuti svakih nekoliko dana. Dokle god je taj period kraći od 60 dana, koliko je navedeno uslovima za isplatu kredita dobavljaču, preduzeće može poslovati samo na osnovu kredita od dobavljača, bez potrebe za kreditom od banke. Treba imati na umu da je ovo samo deo poslovnih aktivnosti dužnika, i ne bavi se npr. finansiranjem poslovnog prostora, itd.

Primer 2: Preduzeće koje proizvodi robu koju prodaje na kredit, a sirovine dobija na kredit od 60 dana

Obrt inventara sirovina 90 dana Obrt gotove robe 45 dana Obrt računa potraživanja 60 dana Ukupni ciklus "od gotovine do gotovine" 195 dana

Umanjen za uslove trgovinskog kredita 60 dana

Jednako: iznos finansiranja potrebnog iz drugih izvora 135 dana

Predstavljena na ovaj način, računica je veoma gruba. Suština je da su preduzeću koje proizvodi robu potrebni drugi izvori finansiranja, osim trgovinskog kredita, da bi moglo da nastavi poslovanje. Kompanije često pokušavaju da rastegnu uslove otplate što je moguće više, tako da u suštini primoravaju poverioce da finansiraju poslovanje. Mada se ova stalna borba za uvećanje obrta sredstava svuda često javlja, ona kao strategija ima realna ograničenja. Ako plan reorganizacije ne može da bude projektovan tako da dozvoljava servisiranje budućih dugovanja na redovnoj osnovi, ne bi ga trebalo ni predlagati.

98

Nova Beleška za vežbu 3: Privremeni stečajni upravnik Kvalifikacije Da bi lice bilo imenovano za privremenog stečajnog upravnika, mora ispunjavati sve uslove za imenovanje za stečajnog upravnika. Znači, takvo lice mora imati licencu koju izdaje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i status privatnog preduzetnika, a ne sme postojati nijedno od ograničenja navedenih u članu 15 koji bi ga sprečili da bude imenovan za upravnika dužnika. To lice takođe u slučaju imenovanja ne sme biti izloženo bilo kakvom sukobu interesa. Uloga privremenog stečajnog upravnika Uloga privremenog stečajnog upravnika veoma je složena. Kada je on imenovan, još uvek nije utvrđeno da je dužnik platežno nesposoban, a postoji i mogućnost da će predlog za pokretanje stečajnog postupka biti odbijen. U tom slučaju, dužnikova imovina koja je bila pod kontrolom privremenog stečajnog upravnika biće vraćena dužniku. Privremeni stečajni upravnik mora da zaštiti interese i dužnika i mogućih stečajnih poverilaca za vreme prvih poverilačkih ročišta. Njegov zadatak je da u što većoj meri očuva status kvo tokom prethodnog postupka. Postoji izrazita mogućnost da je dužnik već neko vreme poslovao sa gubitkom, a tendencija je da se gubici nastave tokom prvog ročišta. Gubici se mogu finansirati injekcijom kapitala, povećavanjem pasive, ili prodajom ili potrošnjom imovine dužnika. Injekcija kapitala nije verovatna u prethodnom postupku. Upravnik će biti pod pritiskom da dozvoli da se gubici stvoreni nastavkom poslovanja finansiraju povećanjem pasive. On se snažno mora odupreti ovoj opciji, a posebno bi trebalo da izbegne finansiranje diskrecionih aktivnosti stvaranjem novih obaveza, a takođe bi morao da se što je moguće više potrudi da na najmanju moguću meru svede neproduktivne troškove nad kojima ima kontrolu. Ovim se kao glavna opcija koju privremeni stečajni upravnik može da odabere postavlja finansiranje tekućih troškova iz imovine dužnika njenim unovčavanjem, i da se tako dobijeni iznosi iskoriste za kupovinu robe i usluga. Ovim se u nepovoljan položaj u slučaju pokretanja stečajnog postupka stavljaju stečajni poverioci, jer će ostati manje imovine za izmirenje istog nivoa obaveza. Privremeni stečajni upravnik nema apsolutnu obavezu da nastavi poslove dužnika tokom perioda prvog ročišta. Njegova obaveza je da zaštiti i sačuva imovinu dužnika, kako je navedeno u članu 51, stav 2. Problem koji se ovde javlja je to što se gubicima umanjuje imovina dužnika koja je dostupna za namirenje poverilaca u slučaju pokretanja postupka, a nastavak poslovanja uz gubitke u direktnom je sukobu sa obavezom privremenog upravnika da sačuva imovinu. Privremeni stečajni upravnik mora brzo da analizira poslovne aktivnosti dužnika, na isti način na koji to mora učiniti stečajni upravnik u slučaju pokretanja postupka, da bi prepoznao da li dužnik posluje uz gubitke, i, ako je to slučaj, koje korake može preduzeti da bi smanjio ili eliminisao te gubitke.

99

Relevantna definicija «gubitka» u ovom kontekstu, koja važi i za upravnika u slučaju pokretanja stečajnog postupka, zasniva se na diskrecionim promenljivim troškovima koje upravnik može da kontroliše. Raspodela troškova koji se ne mogu kontrolisati, kao što su kamata na dugoročne dugove, depresijacija ili unapred plaćeni troškovi, kao što je osiguranje, nije relevantna. Sa druge strane, troškovi sirovina i promenljivi troškovi za električnu energiju veoma su bitni. Da li su troškovi radne snage relevantni ili ne zavisi od toga da li upravnik može da utiče na tekuće troškove dužnika tako što će pojedine ili sve zaposlene poslati na prinudni odmor, ili tako što će primeniti neku drugu meru za smanjenje troškova. Ako će privremena obustava poslovanja rezultirati manjim troškovima od nastavka poslovanja, privremeni stečajni upravnik bi trebalo da dozvolu za ovo zatraži od suda, jer se time u potpunosti ispunjava njegova obaveza da zaštiti i sačuva imovinu dužnika. Obustava poslovanja nije isto što i likvidacija predzueća ili imovine dužnika. Privremeni stečajni upravnik nema ovlašćenja da likvidira netrgovinsku imovinu dužnika (mada, pošto privremeni stečajni upravnik ima ovlašćenja da nastavi poslovanje dužnika, stoga ima ovlašćenje i da proda trgovinsku imovinu dužnika – gotove proizvode na lageru – u toku normalnog poslovanja). U rešenju o imenovanju privremenog stečajnog upravnika biće precizno navedene njegove dužnosti i obaveze. U većini situacija, privremeni stečajni upravnik dobiće ovlašćenja koja su prethodno imala rukovodeća tela, na isti način na koji se ta ovlašćenja prenose na stečajnog upravnika po pokretanju stečajnog postupka. Da bi ispunio svoj zadatak da zaštiti i sačuva imovinu dužnika, privremeni stečajni upravnik mora ući u posed imovine dužnika na način veoma sličan onome na koji to čini stečajni upravnik, a što može podrazumevati i angažovanje obezbeđenja, promenu lozinki i brava, obezbeđivanje posebno vredne imovine, pravljenje kopija računovodstvene evidencije, itd. Privremeni stečajni upravnik uglavnom ne obavlja formalan popis imovine dužnika. Privremeni stečajni upravnik je u osnovi samo privremeni čuvar. On nema ovlašćenja da proda ili na drugi način izdvoji imovinu dužnika, niti da otpusti zaposlene. Privremeni stečajni upravnik nema ovlašćenja da zalaže imovinu dužnika. On bi trebalo da izbegava sklapanje bilo kakvih novih ugovora koji bi važili duže nego što se očekuje da će trajati prethodni postupak. Privremeni stečajni upravnik mora izbeći plaćanje obaveza prema poveriocima neizmirenih na dan pokretanja prethodnog postupka, jer će tako pojedinim poveriocima biti dat povlašćen položaj. Ako se pokrene stečajni postupak, ovakvim povlasticama mogla bi se stvoriti situacija u kojoj stečajni upravnik (koji bi mogao biti isto lice kao i privremeni upravnik) od poverioca može da traži da vrati sumu koju je primio. Ako je privremeni stečajni upravnik ušao u posed imovine dužnika, on ima pravo da od komunalnih preduzeća traži da nastave da pružaju svoje usluge dužniku dok traje prethodni postupak. Ovo pravo uslovljeno je time da privremeni upravnik nastavi da plaća sve tekuće troškove; komunalno preduzeće ima pravo da zatraži sudsko rešenje kojim bi se od upravnika zahtevalo da položi depozit iz kojeg bi se plaćale komunalne usluge.

100

Razlučni poverioci i privremeni stečajni upravnik Stečajno veće ima diskreciono pravo da uvede moratorijum ili privremeno odlaganje izvršenja (član 47, stav 2, tačka 4). U slučaju da sud uvede ovakav moratorijum, a privremeni stečajni upravnik je u posedu imovine dužnika, «upravnik... je obavezan da na adekvatan nalin zaštiti imovinu koja je predmet obezbeđenja radi očuvanja njene vrednosti na nivou na kome je bila na dan uvođenja moratorijuma». Ako on to ne učini, razlučni poverilac može da zatraži sudsku odluku kojom se ili od privremenog stečajnog upravnika traži da održi vrednost imovine koja je predmet obezbeđenja razlučnog poverioca, ili ukidanje moratorijuma i nastavak izvršenja od strane razlučnog poverioca. Jasno je da ukidanje moratorijuma tokom prethodnog postupka može pričiniti štetu dužniku i budućim stečajnim poveriocima, ako se vrednost ostatka imovine dužnika smanji usled toga što razlučni poverilac zapleni deo imovine. Privremeni stečajni upravnik mora analizirati svaku situaciju u kojoj razlučni poverilac želi da zaštiti svoj položaj, a posebno kada takav poverilac zatraži ukidanje moratorijuma, sa stanovišta toga da li potencijalna šteta po stečajne poverioce od obavljenog izvršenja prevazilazi troškove zaštite imovine koja je predmet obezbeđenja razlučnog poverioca. Ovo će delimično biti određeno poređenjem vrednosti predmetne imovine procenjene od strane privremenog stečajnog upravnika sa iznosom potraživanja razlučnog poverioca. Ako je vrednost imovine velika, a razlučno potraživanje relativno malo, interesi potencijalnog stečajnog poverioca i dužnika najbolje će biti zaštićeni ako privremeni stečajni upravnik preduzme korake da zaštiti vrednost predmetne imovine. Izveštaj privremenog stečajnog upravnika stečajnom veću Zahtev da privremeni stečajni upravnik pripremi izveštaj za stečajno veće koje bi mu pomoglo u utvrđivanju da li je dužnik platežno nesposoban mogao bi za privremenog stečajnog upravnika da prouzrokuje sukob interesa ako on očekuje da bude imenovan za stečajnog upravnika ako se pokrene stečajni postupak. Mada se ovaj problem ne može u potpunosti rešiti, privremeni stečajni upravnik bi u svom izveštaju da se usredsredi na istorijske činjenice koje se mogu proveriti i koje će sudu pomoći da utvrdi da li postoje razlozi za pokretanje stečajnog postupka. Indikacije platežne nesposobnosti, osim tvrdnje poverioca, najlakše se mogu proveriti analizom iznosa i starosti dužnikovih obaveza prema poreskim organima i fondovima kojima se uplaćuju doprinosi, kao i prema komunalnim preduzećima i zaposlenima. Ako većina, ili sve, nisu izmirene duže od 45 dana, sud može biti siguran da je dužnik platežno nesposoban u smislu Zakona o stečajnom postupku. Nemogućnost da se posluje na rentabilnoj osnovi (tj. uz pozitivno dodavanje vrednosti), nesposobnost da se finansira tekuće poslovanje, kao i nemogućnost da se zaštite interesi razlučnih poverilaca, predstavljaju jasne pokazatelje dužnikove platežne nesposobnosti, i njima bi privremeni stečajni upravnik trebalo da se pozabavi u delu svog izveštaja koji se odnosi na rezultate njegovih radnji.

101

Privremeni stečajni upravnik bi trebalo da prvo pokuša da prepozna najjasnije pokazatelje nelikvidnosti. U slučajevima gde postoje jasni dokazi nelikvidnosti (ili likvidnosti), privremeni stečajni upravnik može da o tome izvesti stečajno veće čim se ti dokazi otkriju, ne bi li na što manju meru sveo trajanje prethodnog postupka. Zadatak privremenog stečajnog upravnika nije da «dokaže» tvrdnju poverioca koji je podneo predlog; ipak, stečajno veće će želeti da zna u kojoj meri podaci iz evidencije dužnika potkrepljuju tvrdnje podnosioca predloga. Privremeni stečajni upravnik mora imati na umu da se Zakonom o stečajnom postupku ne propisuje minimalna visina neizmirenog potraživanja na kome se može zasnivati predlog za pokretanje stečajnog postupka. Moguće postojanje duga, a ne njegova visina, ključni je činilac. Privremeni stečajni upravnik bi takođe trebalo da obavesti stečajno veće o ponašanju dužnika pre pokretanja stečajnog postupka, kao i tokom postupka. Stečajnom veću bi verovatno posebno bitno bilo da zna da li je dužnik prikrio ili potrošio svoju imovinu pre pokretanja postupka, ili da dužnik nije sarađivao i pružio podatke koje je tokom postupka tražio stečajni upravnik. Stečajno veće će zanimati upravnikova preliminarna procena toga da li dužnik ima dovoljno imovine na kojoj ne postoje tereti da bi finansirao stečajni postupak u slučaju da takav postupak bude pokrenut. Mada dužnik u svom poslovanju može da koristi raznu imovinu, ona može biti u celini opterećena ili pripadati drugim licima (kao, na primer, kada su prostorije iznajmljene, ili kada je oprema dobijena na lizing). U ovim slučajevima možda neće biti dovoljno imovine za finansiranje postupka, osim ako se poverilac ne složi da obezbedi neophodna sredstva (član 4, stav 3). Zadatak stečajnog upravnika nije da iznosi svoje mišljenje o tome da li postoji mogućnost da dužnik pripremi plan reorganizacije. Ovo nema veze sa tim da li je dužnik u prošlosti izmirivao svoje obaveze u ugovorenim rokovima. «Prezaduženost», ili njeno odsustvo, nije razlog za prihvatanje ili odbijanje predloga poverioca za pokretanje stečajnog postupka; stoga, privremeni stečajni upravnik ne bi u svoj izveštaj o finansijskom položaju dužnika trebalo da uključi komentare.

102

Nova Beleška za vežbu 4: Popisivanje imovine dužnika: opšte napomene Glavne svrhe popisivanja stečajne mase su da se:

učesnici u postupku što je ranije moguće obaveste o tome da li postoji dovoljno neopterećene imovine iz koje se može finansirati stečajni postupak (član 4, stav 4 i član 17, stav 1, tačka 2);

otkrije moguće otuđenje ili prikrivanje imovine, kao i mogući transferi ili preferencijalne isplate koje se mogu povratiti u interesu poverilaca (videti član 27, stav 2, tačka 4); i

prepoznaju koja imovina može biti predmet likvidacije iz koje se može finansirati deoba poveriocima, ili, kao druga mogućnost, da li bi se planom reorganizacije obezbedilo veće namirenje.

Da bi se poštovao rok od 40 dana, kao i da bi se troškovi sveli na najmanju moguću meru, upravnik će morati da postupa sa hitnošću. Posebno kada je reč o proceni vrednosti, upravnik bi trebalo prvo da se usredsredi na glavnu materijalnu, pokretnu, kvarljivu i likvidnu imovinu. Mada nije moguće generalizovati, u skoro svim slučajevima naći će se široka lepeza imovine, od nepokretne imovine velike vrednosti, preko manje vredne (po jedinici) pokretne imovine, kao što su kompjuteri ili vozila, sve do pokretne imovine male vrednosti (vijačna roba, ugalj), i nematerijalne imovine kao što su računi potraživanja, čija vrednost zavisi od koraka koje stečajni upravnik preduzme da zaštiti računovodstvene podatke i izvornu dokumentaciju kada prvi put uđe u posed. Upravnik ne može da traći vreme i novac na prebrojavanje svih šrafova u jednom kontejneru i određivanje njihove vrednosti kada je očigledno da vrednost stečajne mase nosi stvarna imvoina. Upravnik mora da koristi razumne metode procene, kojima se smanjuju troškovi, a istovremeno pruža razumno realna procena vrednosti na osnovu koje poverioci mogu da donose odluke. Poverioci bi kroz upravnikov izveštaj trebalo da budu obavešteni o metodama koje je koristio da donese procenu vrednosti, da bi mogli da odluče da li da potroše novac na dodatne, preciznije procene i provere. Popisivanje obuhvata utvrđivanje količine, vlasništva, osobina i stanja imovine u čiji posed je upravnik ušao da bi se obezbedila solidna osnova za procenu vrednosti; navedene osobine se skoro nikada ne pojavljuju u formalnoj računovodstvenoj evidenciji dužnika, ali imaju dubok uticaj na procenjenu likvidacionu vrednost imovine o kojoj je reč. Kada nije moguće popisati svu imovinu istog dana, upravnik može da organizuje popis, po etapama, uzimajući u obzir količinu imovine i brzinu kojom se različite vrste imovine mogu prodati. Kvarljivu robu treba prvo popisati, a potom odmah i prodati. Videti član 114. Upravnik bi potom trebalo da popiše gotovu robu koja se zatekne da dan njegovog imenovanja, a zatim materijale i sirovine koje će se koristiti ili unovčiti u procesu proizvodnje, u slučaju da je to relevantno.

103

Nova Beleška za vežbu 5: Utvrđivanje postojanja dovoljno imovine za finansiranje postupka Da bi upravnik pravilno odredio svoje prioritete i prema njima planirao svoje aktivnosti, neophodno je što ranije utvrditi da li postoji dovoljno imovine iz koje se može finansirati postupak. Kao prvi korak u pripremi popisa, upravnik se mora uveriti da je procenjena likvidaciona vrednost imovine stečajne mase dovoljna da se namire troškovi stečajnog postupka. Ako je stečajni postupak pokrenut posle prethodnog postupka, upravnik bi možda mogao da koristi izveštaj privremenog upravnika stečajnom sudiji. Ipak, u većini slučajeva, stečajni postupak biće pokrenut neposredno, bez prethodnog postupka, pa zato neće biti mnogo raspoloživih podataka o dužniku kada upravnik bude imenovan. Da bi se isprva odredilo da li postoji dovoljno imovine, upravnik mora da uporedi procenjene troškove stečajnog postupka sa procenjenom likvidacionom vrednošću imovine na kojoj ne postoje tereti. Procena likvidacione vrednosti stečajne mase podrazumeva donošenje brze, veoma grube procene, kojoj je cilj da se utvrdi ima li u stečajnoj masi imovine na kojoj ne postoje tereti. Da bi doneo ovakvu procenu, upravnik hitno mora:

prepoznati glavnu imovinu; odrediti tržište za tu imovinu; proceniti verovatnu likvidacionu vrednost svake glavne stavke iz imovine; podeliti glavnu imovinu na dve kategorije:

o imovina na kojoj ne postoje tereti, i koja je neposredno i odmah raspoloživa za finansiranje stečajnog postupka, i

o imovina na kojoj postoje tereti čija je procenjena vrednost veća od potraživanja poverioca koji na toj imovini ima obezbeđenje. Ova imovina može potpasti pod kontrolu razlučnog poverioca ako upravnik ne uspe da zaštiti njenu vrednost kao zaloge (članovi 47, 48 i 73). Upravnik će možda morati da odredi do kog nivoa će se imovina koristiti da se zaštiti položaj razlučnih poverilaca;

izračunati likvidacionu vrednost imovine na kojoj ne postoje tereti i deo likvidacione vrednosti imovine na kojoj postoje tereti koji prevazilazi obezbeđeno dugovanje prema poveriocu, a koje je upravnik siguran da može da namiri.

Ako ukupan zbir ovih vrednosti nije dovoljan da se pokriju procenjeni troškovi, upravnik o tome mora odmah da izvesti stečajnog sudiju, da bi stečajni postupak mogao hitro da bude obustavljen, kako bi se izbegli dodatni troškovi. Videti član 4, stav 2. Ako se upravnik uveri da postoji dovoljno imovine iz koje se može finansirati postupak, a ima i opšti uvid u njenu vrednost, može sprovesti ceo popis i procenu vrednosti. Upravnik bi takođe trebalo stalno da razmatra svoju početnu odluku. Uvidom u nove podatke može postati jasno da treba izmeniti prvobitnu procenu vrednosti neopterećene imovine; tu procenu bi takođe trebalo prilagođavati uzimajući u obzir troškove koje upravnik stvara u ime i za račun stečajne mase kako obavlja svoje aktivnosti. Ako upravnik nije u stanju da u potpunosti izmiri troškove stečajne mase koje je stvorio, moguće je da će biti odgovoran za štetu koju je učinio poveriocima stečajne mase.

104

Beleška za vežbu 6: Pobijanje pravnih radnji dužnika Povlastice i prevarni prenosi Pri proceni radnji za pobijanje pravnih radnji dužnika, upravnik bi trebalo da u ravnotežu stavi sudske troškove koji proističu iz pokušaja da se pravna radnja dužnika proglasi ništavnom i verovatnoću uspeha sa jedne, i neto iznos o kome je reč, vreme potrebno za dovršenje pravne radnje, i verovatnoću povraćaja tog iznosa u slučaju da se spor dobije, sa druge strane. Kada donosi ovakvu procenu, upravnik na umu mora imati zakonske uslove za pokretanje postupka. Kod postupka vezanog za povlasticu, na primer, nije dovoljno dokazati da je jedan poverilac primio uplatu dok drugi nisu. Poverilac će dobiti spor ako dokaže da, iako je primio uplatu, nije postojala nepravedna prednost nad drugim poveriocima, jer je isplata koju je primio pre pokretanja stečajnog postupka jednaka delu koji bi dobio kroz deobu u stečajnom postupku. Povlastice Povlastica je prenos sredstava – uključujući i isplatu, ili pružanje obezbeđenja za isplatu – postojećem poveriocu, koja se obavlja pre pokretanja stečajnog postupka, a njen efekat je da se tom poveriocu pruža prednost u odnosu na druge poverioce koji su u istom položaju. Videti član 99. Treba imati na umu da nije bitno da li su poverilac ili dužnik postupali zlonamerno; njihove namere nisu bitne. Poverilac kome je dat povlašćen položaj možda je prosto svoje pravne lekove primenjivao agresivnije od drugih poverilaca. Pošto je jednakost poverilaca glavna briga u stečajnom postupku, nema veze da li je dužnik dobrovoljno pružio obezbeđenje ili obavio isplatu, ili je poverilac dobio sudsko rešenje ili odluku o prinudnoj naplati. Povlastica koja se može poništiti može biti rezultat valjane sudske odluke ili rešenja o izvršenju. Povraćaj povlašćene isplate nema kaznenu, već korektivnu svrhu, pošto se time ponovo uspostavlja status kvo, pa se nijedan poverilac ne nagrađuje tako što posebno agresivno ostvaruje svoje interese tokom perioda koji neposredno prethodi pokretanju stečajnog postupka. Čak i transakcije koje se obave sa dobrom namerom, i za koje postoji valjana sudska odluka ili rešenje o izvršenju (videti član 98), mogu biti pobijene u sledećim slučajevima:

Ako je rezultat transakcije takav da se poveriocu daje povlašćen položaj u odnosu na ostale poverioce. Član 98.

Ako na dan nastupanja pravnih posledica transakcije dužnik nije bio sposoban da plaća svoje obaveze, ili je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka. Član 99.

Ako je poverilac znao, ili se pretpostavlja da je znao, da je stečajni dužnik nesposoban da plati.

o Pretpostavlja se da poverioci znaju da je stečajni dužnik nesposoban da plati ili da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka ako znaju za postojanje okolnosti koje ovakav zaključak čine neizbežnim. Videti član 99, stav 4. Upravnik ne mora da dokaže da je poverilac koji je stavljen u povlašćen položaj zaista i imao uvid u finansijske izveštaje dužnika. To što je poverilac morao da pokrene izvršni postupak, ili je

105

znao za postojanje izvršnog postupka koji su pokrenuli drugi poverioci, na primer, može biti dovoljno da se pokrene ovakva pretpostavka, i da se ustanovi da je poverilac znao da je dužnik nesposoban da plati svoje obaveze.

Ako je pravno dejstvo transakcije po prvi put postalo očigledno tokom tri meseca pre podnošenja prijave za pokretanje stečajnog postupka (NB: ne tri meseca posle pokretanja samog postupka).

Bilo kakvo pravo zaloge, obezbeđenje, ili druge zaštitne mere koje poverilac pribavi u roku od 90 dana pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka nema efekta po sili zakona, bez obzira na to sa kojim podacima je poverilac upoznat. Ovo je takođe nebitno ako je poverilac dobio neuobičajeno obezbeđenje ili isplatu, kao na primer isplatu koju u tom trenutku nije imao prava da traži, tokom mesec dana pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, ili ako je dužnik bio nelikvidan tokom šest meseci pre podnošenja predloga. Videti član 100. Prevarni prenosi Prevarni prenos je prenos udela u imovini dužnika trećem licu, bilo za cenu manju od stvarne, bez obzira na nameru, ili sa namerom da se oštete poverioci. Svrha pobijanja ovakvog prenosa je da se osigura da imovina koja bi inače ušla u stečajnu masu po pokretanju stečajnog postupka bude dostupna za namirenje poverilaca kao celine, kao i da se spreči da dužnik imovinu stavi van domašaja poverilaca. Zakonom o stečajnom postupku utvrđeno je nekoliko vrsta prevarnih prenosa:

Pravna radnja u kojoj dužnik prenese imovinu uz naknadu manju od stvarne može biti pobijena ako se dogodila do dve godine pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Član 103.

Pravna radnja koju preduzme dužnik sa namerom da ošteti poverioca može biti pobijena ako se dogodila do pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, i ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika. Znanje saugovarača se podrazumeva ukoliko je znao da dužniku preti nemogućnost plaćanja, i ako bi ta pravna radnja imala efekat oštećivanja poverilaca. Član 102.

Proceduralna pitanja Upravnik može pokrenuti spor za pobijanje pravne radnje protiv lica koje je imalo korist od pravne radnje (član 107). Poverilac takođe može pokrenuti spor za pobijanje; ipak, pošto je svrha povraćaja pobijenog prenosa vraćanje sredstava u stečajnu masu radi poštene i jednake deobe prema odredbama Zakona o stečajnom postupku, sporovi radi pobijanja vode se u ime i za račun stečajne mase, bez obzira na to ko pokreće spor. Sporovi radi pobijanja koje rešava stečajni sudija pokreću se tako što se podiže tužba pre dana ročišta za glavnu deobu. Pravna radnja koja se može pobiti može takođe da bude podneta kao protivtužba ili odbrana od tužbe, u kom slučaju važi isti rok kao i za pokretanje tužbe. Član 106, stav 2.

106

Kako prepoznati transakcije koje mogu da se pobiju Pošto postoji potencijal za povraćaj sredstava ili imovine u stečajnu masu, upravnik mora, u svakom pojedinačnom slučaju, pažljivo da proceni sve transakcije dužnika – sve prenose i isplate poveriocima i licima unutar kompanije – koje su izvršene u periodu u kome je reč (obično 3 meseca za povlastice, a 4 do 5 godina za prevarne prenose; članovi 99, 101 i 102). Naravno, što je transakcija starija, to će biti teže da se ustanovi njena priroda, vrednost razmenjene imovine ili njenog ekvivalenta, kao i namere učesnika u transakciji (kada je to potrebno). Ove povraćene transakcije predstavljaju značajan, mada skriven, potencijal za uvećanje stečajne mase. Kako upravnik može da otkrije ovakve transakcije? Na prvom mestu, on mora pažljivo ispitati sve dužnikove knjige i podatke, uključujući i računovodstvenu evidenciju, izvode iz bankovnih računa, fakture, priznanice i korespondenciju, bilo na papiru, bilo u elektronskom obliku, da bi se rekonstruisale sve isplate dužnika i povezanih pravnih lica učinjenih van redovnih poslovnih aktivnosti tokom vremenskog perioda o kome je reč. U slučaju da je dužnik veliko i aktivno preduzeće, ovaj zadatak može biti veoma složen, pa bi upravnik morao da angažuje računovođu ili drugog finansijskog stručnjaka. Ako je reč o većem predmetu, ovi troškovi mogu biti opravdani jer postoji verovatnoća da će se znatna imovina vratiti u stečajnu masu. Ipak, upravnik bi u većini slučajeva trebalo da izvrši reviziju najveće transakcije, ali i da detaljnije pregleda samo isplate koje se učine sumnjivim, ili slučajeve u kojima primi dodatne informacije koje bi mu pomogle da suzi opseg svog ispitivanja knjiga i evidencije. Prevarni prenosi i povlastice mogu biti otkrivene ne samo pažljivim ispitivanjem knjiga i evidencije dužnika, već i putem razgovora sa upravom, zaposlenima, računovođama i drugim licima iz preduzeća dužnika. Drugi poverioci, posebno redovni dobavljači, koji mogu biti dobro upoznati sa poslovanjem dužnika, takođe su odličan izvor ovakvih informacija. Čak se može reći da u zemljama gde postoje razvijeni stečajni sistemi nije neobično da poverioci koji znaju da je dužnik obavio velike isplate po povlašćenim uslovima ili prevarne prenose pokrenu stečajni postupak nad tim dužnikom na vreme prvenstveno da bi povratili tu isplatu ili prenos u korist svih poverilaca pro rata. Prebijanje Ponekad je poverilac u stečajnom postupku istovremeno i dužnik stečajnog dužnika usled neke neispunjene obaveze. Tipična vrsta «prebijanja» je smanjenje stečajnog potraživanja da bi se izmirio deo poveriočevog duga prema stečajnom dužniku (u slučaju da dužnik duguje poveriocu više nego poverilac dužniku). Stečajni postupak ne utiče na poveriočevo zakonsko pravo na prebijanje. Pri izračunavanju potraživanja poverilaca, upravnik mora uzeti u obzir i pravo na prebijanje, koje mora proceniti pri određivanju obaveza stečajne mase. Ipak, ako postoji uslov koji prvo mora biti ispunjen, poverilac nema pravo na prebijanje pre ispunjenja tog uslova. U međuvremenu, ako poverilac pruži dovoljnu zaštitu stečajnoj masi, biće suspendovano potraživanje upravnika. Štaviše, pojedini poverioci nemaju pravo na prebijanje. Među takvima su i:

107

poverioci čiji dug prema stečajnoj masi nastane po pokretanju stečajnog postupka;

poverioci čiji osnov za potraživanje nastane po pokretanju stečajnog postupka; poverioci koji su pravo na prebijanje stekli kroz transakciju koja se može

osporiti, i poverioci koji imaju potraživanja i na imovinu dužnika koja nije deo stečajne

mase.

108

Nova beleška za vežbu 7: Upravnik kao savetnik pre pokretanja stečajnog postupka Trenutno u Srbiji ima malo, ili nimalo, slučajeva u kojima stečajni upravnici pružaju usluge pre pokretanja stečajnog postupka. Ipak, iskustva iz drugih zemalja pokazuju da će potražnja za konsultantskim uslugama lica kvalifikovanih za poslove stečajnog upravnika i u periodu pre pokretanja stečajnog postupka verovatno porasti. Evo nekoliko mogućih izvora potražnje za ovim uslugama:

direktorima preduzeća i preduzetnicima koji svoje odgovornosti shvataju ozbiljno biće na vreme potrebni stručni saveti o problemima sa kojima se suočavaju njihova preduzeća, kao i pomoć u pridržavanju zakona. Iskusni upravnik može im pomoći da izbegnu ličnu odgovornost za pogoršanje finansijske situacije dužnika;

pojedinačni poverioci ili grupe poverilaca, kao što su zaposleni, mogu tražiti savete upravnika za pripremu predloga za pokretanje stečajnog postupka i razvoj strategije za postizanje najboljih rezultata;

potencijalni investitori koji žele da kupe imovinu dužnika bez preuzimanja njegovih obaveza mogu od upravnika zatražiti da im pomogne pri pregovaranju povoljnog ishoda stečaja i pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Zakonom o stečajnom postupku posebno se predviđa pažljivo planiranje pre pokretanja stečajnog postupka; postoji i jedan broj međusobno povezanih odredbi zamišljenih da se postupak ubrza i da se rezultati ugovoreni pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka mogu implementirati velikom brzinom. Na primer:

Dužnik ima pravo da podnese predlog plana reorganizacije istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka. Član 127, stav 2.

Kada sâm dužnik, ili poverilac koji u izvršnom postupku nije uspeo da namiri svoje potraživanje, podnesu predlog za pokretanje postupka, sud može odmah da pokrene stečajni postupak, bez pokretanja prethodnog postupka. Član 3.

Stoga, «prethodno pripremljen» stečajni postupak – likvidacija ili reorganizacija – može da počne brzo, i da se okonča u roku od 6 meseci po pokretanju, pod uslovom da se svi sporovi o potraživanjima mogu rešiti u tom periodu. Da bi se iskoristile mogućnosti koje nudi zakon, pre pokretanja stečajnog postupka zainteresovanim stranama će biti potrebne savetodavne usluge iskusnih stručnjaka, uključujući i stečajne upravnike. Upravnik koji pruža konsultantske usluge pre pokretanja stečajnog postupka mora u startu da reši nekoliko ključnih pitanja:

On radi kao savetnik za svoj lični račun: klijenti moraju da shvate da lice koje može biti imenovano za stečajnog upravnika po odredbama članova 13 i 14 Zakona, a koje pruža usluge pre pokretanja stečajnog postupka, nema zvanični položaj ni zakonom određen status u odnosu na poslovanje preduzeća, i radi striktno za svoj račun samo kao savetnik i konsultant. Samo njegovo iskustvo i znanje, a ne položaj upravnika, razlozi su za to što ga je klijent angažovao. Konsultantske usluge pre pokretanja stečajnog postupka mogu obuhvatati savete o tome koje korake treba preduzeti i šta se može očekivati, ali ni na koji način ne oslobađaju direktore ili vlasnike njihove odgovornosti za vođenje preduzeća.

109

Za koga radi? Licu koje može biti imenovano za upravnika i njegovom klijentu pre pokretanja stečajnog postupka mora biti potpuno jasno da li je mogući upravnik angažovan da pomogne jednoj strani (dužniku, poveriocu ili grupi poverilaca) u ostvarivanju njihovih ličnih interesa, ili se od njega traži da se prema svim stranama ponaša podjednako nepristrasno kao posrednik u ostvarivanju kolektivnih prava svih zainteresovanih prilikom pripreme stečaja. Ovaj odnos sa klijentom, priroda i opseg usluga koje se pružaju pre pokretanja stečajnog postupka, kao i svrha tih usluga, moraju biti prepoznati i opisani pismenim ugovorom između klijenta i upravnika. Prihvatljive su obe ove uloge upravnika, ali zastupanje samo jedne strane pre pokretanja postupka stvoriće sukob interesa usled kojeg lice koje je inače kvalifikovano za imenovanje za stečajnog upravnika može biti sprečeno da to postane posle eventualnog pokretanja stečajnog postupka. Videti član 15, stav 1, tačka 9.

Kako će biti plaćen? Usluge pružene pre pokretanja stečajnog postupka nisu

obuhvaćene Pravilnikom o naknadi troškova i nagradi koji izdaje Ministarstvo privrede. Ipak, ako dužnik plaća usluge stečajnog upravnika pre pokretanja stečajnog postupka, upravnik se mora postarati da bude plaćen pre pokretanja postupka, jer će se inače naći u položaju stečajnog poverioca.

110

Beleška za vežbu 8: Opšta beleška o proceni vrednosti imovine dužnika Da bi ispunio svoje obaveze, upravnik mora da odredi vrednost imovine navedene u popisu uzimajući u obzir procenu o «visini očekivanog unovčenja» (član 85). Nacionalnim standardom se propisuje da vrednost imovine treba da bude procenjena barem na dva načina, i to primenom likvidacione vrednosti i «vrednosti nastavka poslovanja». Istovremeno, postojaće finansijski izveštaji dužnika sačinjeni na osnovu «knjigovodstvene vrednosti». U ovoj beleški objašnjavaju se različite pretpostavke vezane za ova dva metoda procene vrednosti imovine preduzeća. «Knjigovodstvena» vrednost Izraz «knjigovodstvena vrednost» je donekle netačan, jer u suštini tu nije reč o standardu za procenu vrednosti, već o računovodstvenom izrazu. Knjigovodstvena vrednost stalne imovine kao što su zemljište, zgrade ili mašine i oprema predstavlja njenu istorijsku cenu umanjenu za periodične dedukcije na ime depresijacije, i uvećanu za određene iznose «revalorizacije» - i jedne i druge određene primenom odgovarajućih poreskih i računovodstvenih principa. Posledica ovoga je da knjigovodstvena vrednost stalne imovine često nema mnogo veze sa njenom stvarnom vrednošću. Na primer, potpuno depresirana imovina može imati knjigovodstvenu vrednost od nula dinara, ali istovremeno postići visoku cenu na prodaji. Ipak, uglavnom se dešava da knjigovodstvena vrednost imovine ne odražava njene kvalitativne promene – kakve se dešavaju, na primer, kada se sa jedne mašine skinu delovi da bi druge mašine mogle da nastave sa radom – niti promene u tehnologiji usled kojih bi određena imovina mogla da postane, ekonomski gledano, beskorisna znatno pre nego što bi fizički došla do kraja svog radnog veka. Knjigovodstvena vrednost likvidnije imovine, kao što su inventar ili računi potraživanja, takođe ne mora imati mnogo veze sa njenom likvidacionom vrednošću ili vrednošću nastavka poslovanja. Ovo je delimično tako usled restrikcija koje poreska uprava postavlja na mogućnost otpisa potraživanja koja se ne mogu naplatiti u korist prihoda za tekuću godinu; još jedan razlog su konvencije za određivanje vrednosti inventara. Uz sve ovo, računovodstvenim konvencijama pretpostavlja se da preduzeće može samo sebe da izdržava – drugim rečima, da može da nastavi poslovanje i da stoga ima široko polje diskrecije u pogledu toga kako raspolaže svojom imovinom i organizuje svoje poslovne aktivnosti. Jasno je da se ove pretpostavke ne mogu primeniti na preduzeće u stečaju, koje je predmet rigoroznih ograničenja navedenih u Zakonu o stečajnom postupku. Ako dužnikova evidencija nije ažurna, upravnik će možda morati da primeni prikladna računovodstvena pravila da bi je ažurirao, barem u pogledu stalne imovine, mašina i opreme. Ipak, uopšte uzevši, upravnik bi trebalo da izbegava stvaranje velikih troškova za preradu dužnikovih knjiga i evidencije, i da uradi što više može sa podacima koji su mu dostupni, kao i da se postara da u svom izveštaju na ročištu za podnošenje izveštaja poverioce i poresku upravu izvesti o nedostacima koje otkrije. Likvidaciona vrednost Upravnik ima obavezu da za svaku popisnu stavku navede «visinu očekivanog unovčenja». Naravno, iznos koji se ostvari u velikoj meri će zavisiti od načina i metoda

111

prodaje; ovo može biti važno ako se uzme u obzir da se, prema odredbama Zakona o stečajnom postupku, imovina može prodati na razne načine, u zavisnosti od toga da li se imovina prodaje (ili se njome raspolaže na neki drugi način, u skladu sa planom reorganizacije) u skladu sa zahtevima koji se postavljaju Nacionalnim standardima o prodaji, ili se poverioci slože sa drugačijim procesom prodaje u sklopu plana reorganizacije. Likvidacija imovine hitnom prodajom obično će rezultirati nižim bruto prodajnim cenama od uređenijeg postupka prodaje deo po deo tokom dužeg perioda na pažljivo odabranom tržištu. Ipak, uopšte nije sigurno da će se «uređenijim procesom» osigurati veći povraćaj za poverioce, jer za najveći deo imovine postoje troškovi održavanja (najjasniji primeri su osiguranje, komunalije, obezbeđenje, kao i vreme upravnika i njegovog osoblja) koji se gomilaju tokom perioda prodaje. Prednosti hitne likvidacije su to što se njom i minimiziraju troškovi i novac brže dospeva u ruke poverilaca. Iskustvo pokazuje da su prednosti hitne likvidacije uglavnom veće od njenih mana, osim kada je reč o specifičnim, delovima imovine velike vrednosti, za koje je potrebno odvojeno, usmereno tržišno planiranje da bi se postigla najbolja cena. Stoga, upravnikove procene likvidacione vrednosti u popisu trebalo bi da se zasnivaju na pretpostavki da će imovina biti unovčena odmah po ročištu za podnošenje izveštaja. Ako upravnik prepozna posebnu imovinu kojom bi verovatno mogao da se postigne mnogo veći povraćaj ako se proda na drugačiji način, trebalo bi to da navede u svom izveštaju za ročište za podnošenje izveštaja. Vrednost nastavka poslovanja Vrednost preduzeća zavisiće od toga da li ono trenutno radi i prodaje se kao jedinstvena, potpuno funkcionalna celina, ili ne posluje i prodaje se deo po deo, što se može ilustrovati jednostavnim primerom automobila. Polovnom automobilu koji dobro radi može biti određena prodajna cena od 5.000 dinara ako se uporedi sa automobilima slične marke, modela, pređene kilometraže i stanja. Ako bi se pak prodavao deo po deo, radi vrednosti svojih delova, mogao bi vredeti manje ili više, u zavisnosti od ponude delova za taj tip automobila. Sa druge strane, skoro uvek će biti skuplje prodavati pojedinačne delove odvojeno nego ceo automobil kao funkcionalnu celinu. Stoga, upravnik uvek mora da ima na umu ne samo cenu koja se može ostvariti, već i troškove postizanja te cene. Isto upozorenje važi i za preduzeća i delove preduzeća. Upravnik mora stalno motriti na prilike da za poverioce obezbedi veći iznos prodajom cele stečajne mase, ili njenog funkcionalnog dela, kao «preduzeća koje posluje» jednom kupcu, a ne prodajom imovine deo po deo raznim kupcima. Nacionalnim standardom o pripremi početnog bilansa od upravnika se zahteva da prepozna ovakve prilike i da ih uključi u svoj popis. Koncept vrednosti nastavka poslovanja zasniva se na sadašnjoj vrednosti diskontovanih budućih tokova novca koje se očekuje da imovina stvori pod pretpostavkom da će biti korišćena za nastavak poslovanja. U praksi, vrednost «nastavka poslovanja» obično se koristi za označavanje kategorije imovine (npr. za svu opremu) koja se koristi za nastavak poslovanja, ili kod koje je lako moguće ponovo pokrenuti poslovanje. Ukratko, reč je o vrednosti ove imovine u okviru preduzeća određenoj njenim doprinosom prihodu koji proističe iz poslovanja, a ne njenom prodajnom vrednošću. Treba takođe imati na umu da ime firme preduzeća koje posluje ili je nedavno zatvoreno, lista klijenata, kao i ugovori koji se mogu preneti, mogu sami

112

po sebi predstavljati imovinu koja konkurentima može biti od velike vrednosti ako će preduzeće biti likvidirano. Nemaju sva preduzeća vrednost nastavka poslovanja. Poslovne aktivnosti od kojih se ne može generisati dovoljno prihoda da bi same sebe mogle da izdržavaju (tj. da bi mogle da plaćaju svoje obaveze i priušte da zamene svoju stalnu imovinu kako se ona troši) će , bez obzira na sve mere restrukturiranja koje se mogu primeniti, na dugi rok verovatno imati negativnu vrednost nastavka poslovanja. U ovim slučajevima, likvidacija je najbolja strategija.

113

Deo 3: Nacionalni standardi i Kodeks etike Broj Naslov Datum ove verzije

114

Deo 4: Obrasci

Broj Naslov Datum ove verzije

115

Obrazac XX: Predlog obračuna sredstava dostupnih za deobu poveriocima Dostupna gotovina

Manje: Neizmireni troškovi stečajne mase (član 35, stav 2, tačka 1) Manje: Predviđeni troškovi stečajnog postupka (buduća potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 1)

Jednako: Potencijalno dostupna sredstva za delimičnu deobu

Manje: Potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 2 Ukupna vrednost potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 2 (uključujući i osporena potraživanja) Manje: Ranije delimične deobe i iznosi ranije odvojeni za osporena potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 2

Jednako: Neizmirena/odvojena potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 2

Jednako : Sredstva dostupna za deobu poveriocima iz isplatnih redova nižih od onih navedenih u članu 35, stav 2, tačka 2

Manje: Potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 3 Ukupna vrednost potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 3 (uključujući i osporena potraživanja) Manje: Ranije delimične deobe i iznosi ranije odvojeni za osporena potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 3 Jednako: Neizmirena/odvojena potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 3

Jednako: Iznos dostupan za namirenje potraživanja iz člana 35, stav 2, tačka 4

Manje: Deobe koje treba da se održe poveriocima iz člana 35, stav 2, tačka 4 čija su potraživanja rešena od poslednje delimične deobe

Jednako: Iznos dostupan za delimičnu deobu poveriocima iz člana 35, stav 2, tačka 4

116

Deo 5: Priručnik za članove odbora poverilaca

117

Deo 6: Reference i drugi izvori