TEHNOLOGIJA RADOVA 3 – TESARSKI RADOVI (KLIZAJUĆA OPLATA)

PREDMETNI NASTAVNIK: DRAGAN ARIZANOVIĆ

BETONSKI SILOSI

Betonski silosi se grade primenom kružnih oplata... 2

BETONSKI SILOSI

...koje mogu biti samopodižuće... 3

BETONSKI SILOSI

...ali silosi mogu da se grade i primenom oplate koja se sama podiže. Kontinualno pomeranje daje utisak da je to... “klizajuća oplata”

4

KLIZAJUĆA OPLATA

Graditelji su nailazili na ogromne teškoće pri izgradnji visokih a vitkih objekata kružnih preseka kod kojih je trebalo efikasno rešiti problem brzog građenja. Proces karakterišu mali front rada i ograničene količine betona koje se mogu ugrađivati u slojevima. To onemogućava postizanje većih učinaka a oplate većih površina ne daju očekivane rezultate jer se moraju “otvarati” i prenositi dalje. Svi prethodno prikazani tipovi oplata omogućavaju isključivo cikličan rad t.j. rad u kome se između ciklusa može uočiti kraća ili duža tehnološka pauza. Moralo se odbaciti spajanje oplata metalnim spojnicama koje prodiru kroz beton i distancerima regulišu razmak oplata. Trebalo je pronaći način da oplata u zatvorenoj formi kliza preko ugrađenog betona a da pri tom debljina betona po celom obimu ostaje ista. Klizajuća oplata je projektovana za kontinualan rad u kome tehnološka pauza (u principu) ne postoji a namenjena je za izvođenje objekata ili delova objekata velike visine (silosi, dimnjaci industrijskih objekata, stubovi mostova, televizijski tornjevi, rashladne i liftovske kule energetskih objekata i sl.). Radi se o objektima pravilne osnove (kružne, trougaone, kvadratne, pravougaone, mnogougaone) čija je dominantna dimenzija - visina.

5

KLIZAJUĆA OPLATA

Izrada horizontalnih delova konstrukcije (ploče, ukrućenja) može biti organizovana i izvedena u toku klizanja zidova koji se nalaze na perimetru objekta, ili nakon završetka ovih radova. Zbog ovoga se oplata oslanja na izbetonirane delove (zidove) objekta čija se kritična čvrstoća obezbeđuje pogodnim tehnološkim merama - aditivima, specijalnim cementom, veštačkim zagrevanjem i sl. Klizajuća oplata dozvoljava ugrađivanje betona brzinom 20-30 cm/sat, što zavisi od projektovane brzine očvršćavanja betona. Konstrukcija klizne oplate se sastoji od čeličnih nosača dovoljno krutih da drže oplatu u projektovanom položaju, opremljenih hidrauličkim dizalicama i oslonjenih na izbetonirani deo preko specijalno oblikovanih čeličnih šipki Ø25 od specijalnog čelika (kleter-štangle) koji nose spoljašnje i unutrašnje radne platforme.

Vertikalno pomeranje konstrukcije oplate vrši se hidrauličnim pumpama. Oplatne površine su od različitih materijala ali su uvek pod uglom od 0,5 % u odnosu na pravac klizanja kako bi se redukovala kontaktna površina i smanjila adhezija. Obično se usvaja oplata visine 120 ÷ 150 cm koja garantuje i vizuelnu kontrolu i (eventualnu) popravku ugrađenog sloja.

6

KLIZAJUĆA OPLATA

Klizna oplata često ima radne platforme (frontovi rada) postavljene na 3 nivoa: najviši služi za prijem i distribuciju betonske mase i armature, srednji služi za kretanje radnika: betoniraca i armirača, i najniži nivo čine unutrašnja i spoljašna radna platforma sa kojih je moguća

obrada površine isklizanih slojeva. Platforme su projektovane za kretanje i rad radnika koji postavljaju armaturu i anker-elemente, ugrađuju svež beton, održavaju oplatu, vrše popravku i negu betona, postavljaju armaturu za horizontalne delove konstrukcije objekta, prave površinsku zaštitu ili vrše oblaganje isklizanih betonskih površina ... Vertikalni transport armature i metalnih nosača se vrši lakim dizalicama a betonska masa se transportuje pumpama i distribuira polarno postavljenim kranovima. Osetljivost tehnološkog procesa je izražena u situacijama neželjenih a neizbežnih prekida u radu kakvi su karakteristični za iznenadne vremenske nepogode. Tada se rad mora usmeriti na zaštitu površine svežeg betona od atmosferskih padavina i pripremu mesta prekida (radne spojnice). Oplata se sme ostaviti u kontaktu sa betonom najviše toliko koliko je dovoljno da se nakon prolaska nepogode, aktiviranjem dizalica, savlada trenje i nastavi klizanje.

7

PRINCIPI FUNKCIONISANJA KLIZAJUĆE OPLATE

8

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

9

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

Osnovni delovi klizajuće oplate:

1. Šipka – “kleter-štangla”

2. Hidraulička dizalica

3. Čelični nosač (ram)

4. Unutrašnja gornja platforma

5. Unutrašnja oplata

6. Konzolni nosač platforme

7. Unutrašnja donja platforma

8. Spoljna gornja platforma

9. Spoljna donja platforma

10

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

11

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

12

Formiranje klizne oplate počinje montažom nosećih ramova...

13

...na ramove se pričvršćuju nosači platformi i hidrauličke dizalice...

Poprečni presek (levo) – Noseći ram je formiran od jakih čeličnih nosača koji su kruto povezani što garantuje da pomeranje čitavog sistema neće izazvati vitoperenje oplate i ostaviti tragove na površini zida silosa.

Radne platforme su od modularnih drvenih patosnica (koje olakšavaju ukupnu težinu sistema) a opremljene su metalnim ogradama čime je rad obezbeđen od pada sa visine.

...a kada je sistem formiran počinje kontinualno betoniranje prve faze...

16

...nakon koje se dodaju donje platforme... a sistem nastavlja rad...

17

18

KLIZAJUĆE OPLATE PRAVIH ZIDOVA

19

KLIZAJUĆE OPLATE ZIDOVA

20

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

21

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

22

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE

23

POPREČNI PRESEK KLIZAJUĆE OPLATE