3. oktobar 2018. godine

Penzije veće, ali su penzioneri još nespokojni

Iako će im se narednog meseca vratiti umanjene penzije i uvećati od osam do 13,3 odsto, većina najstarijih

strahuje kada će im uslediti novo povećanje i da li će ga biti

Penzije u Srbiji od ponedeljka se usklađuju sa Zakonom o budžetu, što znači da će vlada ubuduće povećavati

primanja najstarijih u zavisnosti od rasta budžetskih prihoda.

Penzije bi trebalo, kako obećavaju iz vlade, da budu veće od

inflacije, odnosno rasta cena na malo.

Od pre dva dana, posle četiri godine, ukinut je i Zakon o

privremenom umanjenju penzija, kojim su sva primanja veća od

25.000 dinara, od oktobra 2014. godine, umanjena 22 odnosno 25

odsto. Imajući to u vidu 1,7 miliona penzionera bi, narednog

meseca, s penzijskim izveštajem moglo da dobije ono što im je

oduzeto, plus uvećanje od 8,4 do 13,3 odsto u zavisnosti od visine

penzije.

Tako bi oni koji su pre smanjenja primali po 26.000 dinara s oktobarskim čekom trebalo da prime 29.132,5

dinara. Penzioneri čija su primanja bila 45.000 dinara do 2014. godine sada bi trebalo da prime 49.145,6, a

oni koji su primali po 70.000 dinara, povećanje od oko šest hiljada dinara – 76.122.4 dinara.

Iako bi veći iznos na čeku trebalo bude lepa vest za penzionere, najveći deo njih strahuje šta će biti ubuduće

i kada će biti novog povećanja. Jer, nema više formule za izračunavanje primanja, a pitanje je šta će biti s

budžetskih prihodima.

Tim povodom predsednici vlade, skupštine, ali i poslanicima, obratila su se brojna penzijska udruženja,

tražeći kakvu-takvu garanciju da će im zarađene penzije biti isplaćivane i ubuduće i da će biti veće bar za

rast cena na malo.

Predsednik Udruženja vojnih penzionera Srbije, Ljubomir Draganjac, kaže da je dosadašnjim Zakonom o

PIO (članom 80) bilo regulisano usklađivanje penzija na osnovu rasta cena, inflacije i porasta bruto

nacionalnog dohotka. Usklađivanje penzija bilo je dva puta godišnje, što je bilo povoljno i pravedno za

državne finansije i za penzionere.

– Predlogom izmena i dopuna sadašnjeg sistemskog Zakona o PIO (članom 9) predviđa se usklađivanje

penzija na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Praktično se može dogoditi

da usklađivanja i ne bude. Smatramo da u sistemskom zakonu o PIO treba da se zadrže sadašnja rešenja, a

budžetom obezbede potrebna sredstva za usklađivanje – kaže Draganjac.

S tim u vezi, dodaje, potrebno je utvrditi regulativu (rast cena i plata) na osnovu koje bi se penzije

automatski usklađivale jednom ili dva puta godišnje, zbog čega vojni penzioneri očekuju da se razmotri ovaj

predlog i da se donese odgovarajuće rešenje.

U Udruženju sindikata penzionera Srbije, kažu da verbalno izricanje zahvalnosti „da su penzioneri podneli

najveći teret fiskalne konsolidacije treba potkrepiti i vraćanjem oduzetog”. Država je dužna da pored

ukidanja Zakona o privremenom smanjivanju penzija, svim penzionerima, zakonskim naslednicima

preminulih, vrati celokupan iznos umanjenih penzija, uz pripadajuće kamate.

Penzioni sistem regulisan je ozbiljnim zakonom, po kome su bivši radnici stekli penziona prava. Nikakvim

zakonom skupština, ne može da izmeni prava stečena ranijim sistemskim zakonima i usvoji rešenja da se

penzioni sistem reguliše bez ikakvih kriterijuma i zavisi od volje izvršne vlasti, stoji u pismu ovog

udruženja.

Otvorio se i novi problem zbog toga što penzije od oktobra neće biti linearno povećane, što takođe urušava

penzijski sistem. Ukoliko država misli na najsiromašnije građane i penzionere onda bi bilo dobro da formira

socijalni fond i isplaćuje im socijalnu pomoć, a PIO fond neka u skladu sa Zakonom o PIO isplaćuje penzije

onako kako su zarađene i utvrđene rešenjima.

PIO fond nije socijalna ustanova, već neka vrsta štedionice zasnovane na međugeneracijskoj solidarnosti u

koju ljudi uplaćuju doprinose isto kao što ih uplaćuju na račune u bankama. Zavisno od dužine i visine

ulaganja zavisi i iznos njihove penzije. Ako je ona nekome premala onda je takva osoba socijalni slučaj, ali

to nikakve veze nema sa PIO fondom, zaključuju u Udruženju.

NEMCI OČAJNIČKI TRAŽE RADNIKE Dođite,

spremamo vize

Nemačka vlada saopštila je da će proširiti sistem šestomesečnih viza omogućujući ljudima izvan EU da

potraže posao u toj zemlji.

Sve to u trenutku kada nemačke vlasti pokušavaju da se izbore s

nedostatkom kvalifikovane radne snage.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer izjavio je da će vize, koje su

trenutno dostupne fakultetski obrazovanim ljudima, biti proširene na

ljude sa kvalifikacijama za određene profesije, prenosi AP.

Zehofer je pritom istakao da Nemačka ne želi "imigraciju u sistemu

socijalnog osiguranja", tako da će podnosioci zahteva za vizu morati da

dokažu da mogu da se sami izdržavaju i da govore nemački.

Ministar za rad Hubertus Hajl rekao je da je vlada usaglasila i "pragmatično" rešenje za odbačene tražioce

azila koji imaju posao u Nemačkoj i dobro su integrisani. Prema njegovim rečima, vlada želi da im dodeli

"pouzdan status" kako ne bi "pogrešne ljude slala kući, a potom svim silama pokušavala da zaposli

kvalifikovane radnike iz trećih zemalja".

Koliko zarađuju naši digitalni radnici?

Internet ne predstavlja samo izvor informisanja i zabave, već je i nezaobilazno sredstvo u

obavljanju različitih poslova.

Procenjuje se da su radnici iz Srbije među najbrojnijima u online sferi rada, kako u Evropi, tako i u svetu.

Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade

više.

Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove

- od dizajniranja, prevođenja, programiranja... U

ovakve poslove uključuju se samostalno ili

posredstvom platformi kao što su Freelancer i

UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.

Jelena Šapić, istraživačica u Centru za istraživanje

javnih politika koji je početkom godine započeo

istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim

potrebama u sferi radnih prava, rekla je da se procenje da se Srbija ubraja u prvih 20 zemalja u svetu po

broju takvih radnika.

Kako je rekla, njihov tačan broj se ne zna jer do sada nije bilo istraživanja o tome, a najčešće obavljaju

poslove iz oblasti kreativne industrije, IT-a, pisanje i prevođenje tekstova, davanje časova jezika..

Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u "offline

svetu", i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.

Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih

znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno

plaćanje doprinosa za rad.

Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene

da beleži stabilan rast da veliki broj radnika pređe u "offline" sferu rada.

"Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere", kaže Šapićeva.

Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu je dataj rad nije lak, budući da nekad

posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna.

Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.

Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim

platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali oni nekada uspevaju da budu

aktivniji i samim tim zarade više.

Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više "rezervisani" poslovi poput

pisanja, prevođenja, držanje časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn, arhitektura podjednako su

zastupljeni i pripadnici muškog i ženskog pola. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji

imaju više obrazovanje.

Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove većina je u anketi rekla da je taj

rad fleksibilniji i da mogu posao uklapati sa obavezama kod kuće.

"Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne

žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme, zaradu“, kaže Skočajić.

Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65, 8 odsto takozvanih "gig radnika"

veruje da će "umreti na nogama" i ne vidi razog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa

nema ni mogućnosti da to čini. Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju

d.o.o.

Koliko su građani Srbije pazarili preko interneta?

Građani Srbije su u prva dva kvartala ove godine preko interneta pazarili više od 3,5 miliona puta,

pokazuju podaci NBS.

Reč je o kupovini robe i usluga na domaćim i

inostranim sajtovima, a novčane transakcije su

izvršene upotrebom platnih kartica izdatih u

Srbiji, kao i elektronskim novcem, uključujući i

internet plaćanja preko, na primer, PejPala

(PayPall).

Podaci dostavljeni Tanjugu pokazuju da su građani najviše putem interneta kupovali u evrima (1.227.028

transakcija u vrednosti od 61.439.013 evra), a zatim u dinarima, (1.021.242 transakcija na internetu u

vrednosti od 3.648.149.883 dinara).

Plaćanje robe i usluga obavljeno više od 993 hiljada puta u dolarima, u britanskim funtama oko 103 hiljade,

a svega 5.008 kupovina je bilo u švajcarcu.

Poredeći podatke iz ove godine, za prva dva kvartala, sa istim periodom 2017. primetan je rast broja

transakcija kupovine roba i usluga preko interneta i on iznosi 49 odsto.

- Takođe je primetan i rast vrednosti transakcija kupovine roba i usluga preko interneta po reprezentativnim

primerima valuta u kojima su transakcije izvršene - dodaju u NBS.

Kada je reč o celoj prošloj godini, kažu u NBS, korisnici platnih usluga u našoj zemlji izvršili su ukupno

5.151.160 transakcija na internetu (upotrebom platnih kartica i elektronskog novca na domaćim i inostranim

sajtovima).

Uskoro predlog novog krivičnog dela - napad na

advokate

Ministarka pravde Nela Kuburović veruje da će uskoro biti formulisan konkretan predlog novog krivičnog

dela - napad na advokate, koji će biti uključen u Krivični zakonik.

Ministarka je za TV Pink rekla da sve što Ministarstvo pravde može

da uradi je da preispita zakonske odredbe kojima se reguliše položaj

advokata i da učini sve da se one unaprede.

Tokom avgusta , dodaje, formirana je radna grupa gde su predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva

unutrašnjih poslova, tužilaca, Vrhovnog suda, advokature.

"Jedna od preporuka je da uvede novo krivično delo koje će se odnositi na napad na advoklate, mislim da su

zadovoljni takvim predlogom. Verujem da ćemo uskoro imati konkretan predlog kako treba da izgleda

zakonska definicija tog krivičnog dela. Može da se organizuje jedna javna rasprava kako bi to rešenje bilo

što bolje", naglasila je ona.

Republički javni tužilac je u skladu sa preporukama Radne grupe, podseća, doneo obavezno uputstvo za sve

javne tužioce kako da postupaju u tim predmetima, što podrazumeva da oni imaju prioritet u odnosu na

druge predmete, gde postoji hitnost u postupanju i obaveza da se izveštava šta je urađeno na mesečnom

nivou.

Advokati su u ponedeljak imali jednodnevni štrajk, a najavili su ga ranije ukoliko ne budu zadovoljni tokom

istrage.

Ukoliko se napad na advokate uvede kao krivično delo, napad na advokate tretiraće se kao napad na

policajce, sudije, tužioce.

TV PRVA/PORTAL B92.NET

Da se ne bi smrzavali spremite minimum 50.000

RSD

Sezona spremanja ogrevnog drveta za zimu u punom je jeku, a cena se kreće oko 5.000 dinara

po kubnom metru.

Prodavci u zapadnoj Srbiji kažu da su bukovina i hrast najtraženiji za ogrev, a kupci u proseku pazare

najmanje po 10 kubika. Ko neće da se smrzava tokom zime, o ogrevu misli na vreme.

"Naručio sam 15 metara drva. Pitanje je da li će i to biti dovoljno, duže

traje zima, grejemo se do marta i aprila", kažu.

Milan Bugarčić pripremio je 15 metara drva. Kaže da svoja drva ne bi

prodao ni za 6.000 po metru.

Na čačanskim stovarištima potražnja je velika, a ponuda mala. Najtraženija su bukova i hrastova ogrevna

drva.

"Umetrena su 5.000, a ako su iscepana 5.400 i mi dovozimo na kućnu adresu", kažu na ovom stovarištu.

Aršini su različiti. Za one koji prodaju cena je niska, a za one koji kupuju - previsoka.

Građani su saglasni da je cena visoka, i da bi platili i 4.700 dinara, ali da je 5.000 skupo.

Vlasnici stanova koji su priključeni

na gradsku toplanu za stan od 50

kvadratnih metara godišnje izdvoje

70.000 dinara, a oni koji se greju na

pelet treba da plate 180 evra po toni.

LIDL OTVARA svih 16 prodavnica u Srbiji 11.

OKTOBRA

Kompanija Lidl Srbija počeće operativno poslovanje 11. oktobra otvaranjem 16 prodavnica u 12 gradova

širom zemlje. Građani Beograda, Bora, Zrenjanina, Kragujevca, Leskovca, Niša, Novog Sada, Smedereva,

Sombora, Subotice, Užica i Šapca prvi će imati priliku da pazare u Lidl radnjama.

Otvaranje završenih prodavnica u drugim gradovima će uslediti od novembra i nastaviti se u narednim

mesecima, s obzirom na to da Lidl Srbija najavljuje dalje širenje maloprodajne mreže.

Asortiman od 1.500 proizvoda

- Spremni smo za otvaranje i uzbuđeni što ćemo sledeće

nedelje moći da uslužimo potrošače. Verujemo da ćemo

zadobiti njihovo poverenje kroz pažljivo odabran asortiman

proizvoda sa najboljim odnosom cene i kvaliteta i ponudu

jedinstvenih Lidl brendova koji im do sada nisu bili dostupni u

Srbiji. Ovom prilikom ih srdačno pozivamo da od 11. oktobra

posete svoj Lidl i uvere se zašto je kupovina u Lidlu

jednostavna, bolja i povoljnija - rekla je rukovodilac

korporativnih komunikacija u Lidlu Srbija, Martina Petrović.

Lidl je za potrošače u Srbiji pripremio asortiman od 1.500 proizvoda, a na policama prvog savremenog

diskonta će se naći jedinstveni Lidl brendovi, ali i proizvodi domaćih dobavljača.

Karakteristične akcijske prodaje

Lidl se izdvaja po vremenski ograničenim akcijskim ponudama neprehrambenih proizvoda koje se svake

nedelje menjaju, pa će u prodavnicama moći da se pronađu i proizvodi kao što su mali kućni aparati, tekstil,

igračke, alati, kućni dekor, oprema za baštovanstvo i još mnogo toga.

Lidl prodavnice u Srbiji su standardizovane i građene po novijem konceptu, koji podrazumeva moderniji

dizajn, veći prodajni prostor, prostranija parking mesta, više prirodnog svetla, veću energetsku efikasnost i

atraktivan izgled.

Prve potrošače u Lidl prodavnicama dočekaće više od 1.000 prodavaca, a u trenutku otvaranja, u Lidlu će

raditi više od 1.500 zaposlenih.

Samit 100: Kako zadržati kvalitetnu radnu snagu?

Tema drugog dana Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope je "Može li region biti konkurentan na

globalnom tržištu", a razgovarano je i o tome kako zadržati kvalitetnu radnu snagu i talente.

Poslodavci koji se bore za talente kažu da moraju da budu fleksibilni, da moraju da iznađu načine kako da

motivišu radnike da ostanu i da rade kod njih, a da plata više nije u prvom planu, već da se danas mora

obratiti pažnja i na uslove rada.

Dejan Turk iz VIP Srbija kaže da ljudi danas ne rade samo

za plate, već i za okruženje koje im je kul. "Moramo da

stvoriti "kul" kompanije, "kul" državu i gradove. Danas se

ne takmiče regije među sobom, već gradovi među sobom.

Ali, treba stvoriti neku atmosferu koja je motivaciona što

se tiče plata, poreza i doprinosa na to, i atmosferu sistema

edukacije, gde će on da zna kad će imati decu da će imati

dobru školu... Zatim, transport u gradu, sve to pravi neku

jedinicu atraktivnom", kaže.

Važno je da imamo jeftinu radnu snagu u nekim oblastima, za koje nije potrebno visoko obrazovanje, kaže

Katja Krašković iz Gea koledža.

"Ali za poslove koji su specijalizivani u svojim oblastima, primanja moraju da budu zadovoljavajuća. U

suprotnom ljudi će da se presele u druge zemlje. Sve zemlje moraju da urade svoj posao, smanje poreze i

troškove, kako bi plate bile više i tako da stimulišu ljude da ostanu u zemlji... A tako se dolazi do razvoja u

nekoj grani. Na taj način privlačite i kompanije da dođu u vašu zemlju, jer je to prednost za njih", dodaje.

Među temama je bila i reforma obrazovanja, kako je prilagoditi da bi se mladi uključili na tržište rada, ali i

kako mladi da budu fleksibilni da menjaju poslove, jer danas više niko ne može da bude siguran koji će

poslovi biti aktuelni za 10 godina.

Danas i BIRN došli do strogo poverljivih zaključaka Vlade o spasavanju propale banke

Državnim firmama naređeno da novac prebace u

Srpsku banku

Postupak sanacije Srpske banke koji je građane koštao ukupno 140 miliona evra, o čemu su Danas i BIRN

već pisali, označen je kao „strogo poverljiv“, a učesnici u tom postupku iz Vlade Srbije i drugih institucija ni

danas nisu spremni da o svemu govore javno.

Danas i BIRN otkrivaju detalje iz dokumenata u kojima se vidi

kako je država rešila da spasi Srpsku banku od propadanja, na

koji način je sprovedena dokapitalizacija i šta su organi vlasti

koji su učestvovali u ovom postupku bili dužni da urade – u

jesen 2014. godine.

Pored toga, nakon spasavanja Srpske banke i njenog

preorijentisanja na klijente iz namenske industrije, novac iz budžeta nastavio je da odlazi u kapital banke. To

je sprovedeno tako što banka nije vraćala dugove organima vlasti, već su oni postajali vlasnici. Osim toga,

država godinama toleriše poslovanje koje nije u skladu sa zakonskim propisima i Narodnom bankom Srbije,

dok se nalozi iz revizorskih izveštaja ignorišu.

U ime „očuvanja stabilnosti finansijskog sistema zemlje“ – tako je Vlada Srbije, na čelu sa tadašnjim

premijerom Aleksandrom Vučićem, u Zaključku od 7. novembra 2014. godine opravdala spasavanje Srpske

banke. Ovim dokumentom Srpska banka je izuzeta iz sistema koji je primenjen na ostale banke u kojima je

vlasnik Srbija. Za upravljanje kapitalom u tim bankama, takođe je donet zaključak koji je „strogo poverljiv“.

Restrukturiranje i reorganizaciju Srpske banke Vlada je započela tako što je odobrila pozajmicu od 80

miliona evra. Tada je, saznajemo iz dokumenata koji nose oznaku „strogo poverljivo“, predstavnicima Srbije

u organima upravljanja Srpske banke naloženo da sazovu hitnu sednicu i da glasaju tako da se odmah usvoje

sve odluke u vezi sa restrukturiranjem i reorganizacijom.

Nakon davanja ove pozajmice, umesto naplate duga, država dug pretvara u kapital i tako postaje vlasnik

banke – čiji je već vlasnik.

Na taj način je novac iz budžeta građana Srbije, kojima nikad nije objašnjeno zašto je odlučeno da baš ova

banka bude spasena, utopljen u kapital banke.

Ipak, Srpska banka imala je i uslove koje je morala da ispuni da bi do toga došlo, među kojima su bili

smanjenje plata za najmanje 40 odsto i smanjenje broja zaposlenih za oko 80 odsto. To je učinjeno u

naredne dve godine pa danas banka ima 66 naspram 351 zaposlenog u 2014.

Dalje, preduzeću Jugoimport-SDPR naloženo je da donese odluku o pretvaranju svojih depozita kod Srpske

banke, koji su u tom trenutku iznosili 3,6 milijardi dinara, tada preko 30 miliona evra, u kapital.

SDPR je trebalo i da prenese sve depozite koji se nalaze kod drugih banaka u Srpsku banku u roku od 90

dana i da ugasi sve račune koje je imao u drugim bankama. Sve tekuće transakcije trebalo je da budu

izmeštene u Srpsku banku u roku od dve godine, a revizorski izveštaji pokazuju da su firme iz namenske

industrije zaista prebacile svoje depozite u Srpsku banku, kao što im je Vlada naložila.

Jugoimport morao je da se obaveže da će u roku od godinu dana u Srpskoj banci biti prosečna vrednost

depozita 21 milion evra.

Pored toga, sva privredna društva registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, a koja su u

većinskom državnom vlasništvu, trebalo je da zatvore sve račune u drugim bankama u roku od godinu dana.

Ministarstvo odbrane imalo je 14 dana da sastavi spisak tih firmi i dostavi ga Radnoj grupi koju su činili

predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, JP Jugoimport-SDPR i Agencija za osiguranje

depozita, na čelu sa ministrom finansija. Agencija za osiguranje depozita imala je da preuzme svu lošu i

ostalu aktivu Srpske banke.

Sporazum kojim su problematična potraživanja Srpske banke prebačena na Agenciju za osiguranje depozita

potpisao je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović 26. decembra 2014. godine, uz oznaku „strogo

poverljivo“. Vrednost ove transakcije bila je preko 15 milijardi dinara. Agencija je dužna da svaku naplatu,

nakon što zadrži tri procenta, uplati na račun Republike Srbije i do sada je naplatila 5,46 miliona evra, što je

oko 650 miliona dinara.

Agencija za osiguranje depozita upravlja potraživanja preuzetim u ime i za račun Republike Srbije, a u

slučaju Srpske banke uglavnom je reč o problematičnim, teško naplativim ili nenaplativim dugovima,

navode u Agenciji.

Država je nastavila da ulaže u Srpsku banku i da svoja dugovanja pretvara u kapital i posle postupka

sanacije. Tako je 20. decembra 2016. godine doneta odluka o pretvaranju duga koji banka ima prema

Ministarstvu privrede u iznosu od 110 miliona dinara. Istog dana doneta je i odluka o pretvaranju duga koji

banka ima prema Ministarstvu odbrane u iznosu od 200 miliona dinara, i to po osnovu neplaćanja zakupnine

od 2008. godine. Na taj način u Srpsku banku je iz budžeta otišlo još oko 2,6 miliona evra.

Ispostaviće se i da uprkos uzastopnim injekcijama države Srpska banka za sve ove godine nije uspela da

svoje poslovanje uskladi sa zakonom. Tako su revizori u sva četiri izveštaja počev od 2014. godine pronašli

da Srpska banka nije ispunila naloge Narodne banke Srbije da pokazatelje svog poslovanja dovede u

propisane okvire.

Banka radi mimo propisa, NBS ne reaguje

Nakon što joj je država dokapitalizacijom pokrila sve gubitke, banka je u 2015. zabeležila profit, ali je njena

dobit iz baznog poslovanja, to jest od kamata i naknada bila nedovoljna za pokriće operativnih troškova, što

su konstatovali i revizori.

Banka je tokom ove četiri godine ipak preduzimala pojedine korake, pa je tako adekvatnost kapitala podigla

na zakonom propisani nivo, otpisala određene loše kredite, smanjila izloženost prema nekim klijentima i

tome slično. Strah koji su početkom 2015. godine osećali revizori povodom mera koje bi NBS mogla da

preduzme prema Srpskoj banci zbog toga što ne posluje u skladu sa zakonom i propisima NBS, ispostavili

su se kao neosnovani.

NBS je 2016. bila u kontroli banke u kojoj je morala otkriti sve propuste koje su otkrili i sami revizori. Ali,

kako pokazuju revizorski izveštaji, tim povodom ništa nije učinila. Umesto da kazni banku i preduzme mere

kojima bi je naterala da poštuje propise koje je sama NBS donela u cilju obezbeđenja stabilnosti bankarskog

sistema, NBS ni godinu i po dana od kontrole Srpskoj banci nije poslala čak ni zapisnik o tome. Time je

Srpskoj banci omogućeno da nastavi da nesmetano posluje uprkos tome što ne ispunjava uslove koje od nje

zahtevaju zakonski propisi i NBS.

Ni NBS ni Ministarstvo finansija do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na postavljena pitanja o

sanaciji Srpske banke.