Шта је интелектуална својина?

Wat

ch: C

ourte

sy S

wat

ch A

G

WIPOСветска организација

за интелектуалну својину

Садржај:

страна

Шта је интелектуална својина? 2

Шта је патент? 5

Шта је жиг? 8

Шта је индустријски дизајн? 12

Шта је географска ознака? 14

Шта су ауторскo и сродна права? 18

Шта је Светска организација за 22интелектуалну својину?

Шта је интелектуална својина?

2

Шта је интелектуалнасвојина?

Интелектуална својинаодноси се на стваралаштвоума: проналаске, књижевнаи уметничка дела исимболе, имена и сликекоји се користе у трговини.Интелектуална својинаподељена је у двекатегорије:

•Индустријска својинаукључује патенте запроналаске, жигове,индустријски дизајн игеографске ознаке.

•Ауторско правоукључује књижевнадела као што суромани, поезија идраме, филмови,музичка дела,уметничка дела као штосу цртежи, слике,фотографије искулптуре иархитектонски дизајн.Права сроднаауторском правуукључују правауметника извођача нањихова извођења,права произвођачафонограма и праваорганизација зарадиодифузију нањихове радио ителевизијске програме.

Шта јеинтелектуалнасвојина?

Шта су праваинтелектуалне својине?

Права интелектуалнесвојине су као и било којадруга власничка права –она допуштају ствараоцу,или власнику патента, жигаили ауторског права да имакористи од свог рада илиинвестиције. Ова права суизложена у члану 27.Универзалне декларацијео људским правима,која истиче право накорист од заштитеморалних и материјалнихинтереса који произилазеиз ауторства над билокојом научном, књижевномили уметничкомпродукцијом.

Значај интелектуалнесвојине је први пут признату Париској конвенцији зазаштиту индустријскесвојине из 1883. године иБернској конвенцији зазаштиту књижевних иуметничких дела из 1886.године. Светскаорганизација заинтелектуалну својину(WIPO) администрираса оба ова уговора.

Зашто промовисати иштитити интелектуалнусвојину?

Постоји неколикоубедљивих разлога. Прво,напредак и добробитчовечанства почива нањеговој способности занове креације у областитехнологије и културе.Друго, правна заштита овихнових креација охрабрујетрошење додатних ресурса,што води даљиминовацијама. Треће,промоција и заштитаинтелектуалне својинеподстиче економски развој ,ствара нове послове ипривредна предузећа иунапређује квалитетживота и уживање у њему.

Ефикасан и праведансистем интелектуалнесвојине може да помогнесвим државама да остваресвој потенцијал уинтелектуалној својини каомоћно оруђе економскогразвоја и друштвеног икултурног благостања.Систем интелектуалнесвојине помаже да сенаправи равнотежа измеђуинтереса проналазача ијавног интереса,обезбеђујући окружењеу коме креативност ипроналазаштво могу дацветају, на корист свима.

3

4

Какву корист имапросечна особа?

Права интелектуалнесвојине награђујустваралаштво и људскинапор који је погонскогориво напреткачовечанства.Неки примери:

Шта јепатент?

•Филм вредан више мили -јар ди долара, снимањемузике, издаваштво ииндустрија софтвера,који доносе задовољствомилионима људи у свимделовима света, не бипостојали без заштитеауторским правом;

•Потрошачи не би ималиначина да сигурно купујупроизводе или услуге безпоуздане, међународнезаштите жига и спрово -ђе ња права чиме сеобесхрабрују кривотво -рење и пиратерија;

•Без награда предвиђенихпатентним системом,истраживачи ипроналазачи имали бимало подстицаја данаставе да производебоље и ефикаснијепроизводе за потрошачеширом света.

Шта је патент?

Патент је искључиво правопризнато за проналазаккоји је производ илипоступак који обезбеђујенов начин да се нештоуради или нуди новотехничко решењепроблема.

Патент обезбеђује заштитуза проналазак власникупатента. Заштита сепризнаје у ограниченомпериоду, обично20 година.

Коју врсту заштите нудипатент?

Патентна заштита значи дапроналазак не може битинаправљен, коришћен,дистрибуиран или продату комерцијалне сврхе безпристанка власникапатента. Ова патентнаправа се обично спроводеу суду, који, у већинисистема, има овлашћења дазаустави повреду патента.Обрнуто, суд може дапрогласи патент ништавимна основу успешногизазова треће стране.

Која права има власникпатента?

Власник патента има правода одлучи ко може –или неможе –да користипатентирани проналазак упериоду у коме јепроналазак заштићен.Власник патента може дада дозволу, или лиценцу,другим странама дакористе проналазак подзаједнички договоренимусловима. Власник може,такође, да прода права напроналазак неком другомкоји тада постаје новивласник патента. Кадаједном патент истекне,заштита престаје и

5

проналазак улази у јавнидомен, то јест власниквише нема искључиваправа на проналазак, којипостаје доступан и свимадругима за комерцијалноискоришћавање.

Зашто су патентинеопходни?

Патенти обезбеђујуподстицај појединциманудећи им признање зањихову креативност иматеријалну накнаду зањихове проналаске којисе користе на тржишту.Ови подстицаји охрабрујупроналазаштво којеобезбеђује да се квалитетљудског живота сталнопобољшава.

Коју улогу патентииграју у свакодневномживоту?

Патентирани проналасцису, у ствари, проткалисваки аспект људскогживота, од електричнесијалице ( патенти којиприпадају Едисону и Свону)и пластике ( патенти којиприпадају Бекеленду) дохемијских оловки (патентикоји припадају Бироу) имикропроцесора (патентикоје има Интел,на пример).

Сви власници патента имајуобавезу да за патентнузаштиту открију у јавностиинформације о свомепроналаску да биобогатили свеукупнопостојеће техничко знањена свету. Таква база јавнихинформација, која сталнорасте, промовише даљестваралаштво и подстичеиновације код других људи.На овај начин патентиобезбеђују не само заштитуза власника већ и вреднеинформације и инспирацијуза будуће генерацијеистраживача ипроналазача.

Како се признајепатент?

Први корак у обезбеђивањупатента је подношењепатентне пријаве. Патентнапријава обично садржинаслов проналаска, као иназначење техничкеобласти; она мора даукључи постојеће стањетехнике и опис новостипроналаска језички јаснои довољно детаљно дастручњак са просечнимразумевањем те областиможе да користи илирепродукује проналазак.Такви описи су обичнопраћени визуелнимматеријалима као што су

6

цртежи, планови илидијаграми који бољеописују проналазак.Пријава такође садржиразличите „патентнезахтеве“ , т ј , информацијекоје прецизно одређујуобим заштите признатепатентом.

Која врста проналазакаможе да се штити?

Проналасци морају,генерално, да испунеследеће услове да би сештитили патентом. Морајуимати практичну намену,морају показати елементновости, то јест неке новекарактеристике непознатеу свеукупном постојећемзнању у техничкој области.Ово свеукупно већпостојеће знање назива се„стање технике“ .Проналазак мора да покажеинвентивни ниво до кога неби могао да дође просечанстручњак у тој техничкојобласти. Коначно, предметпријаве мора битиприхватљив као„патентибилан“ на основузакона. У многим земљаманаучне теорије,математички методи,биљне или животињскесорте, открића природнихсупстанци, пословнисистеми или методе

медицинског лечења(за разлику од производау медицини) уопште узевшинису патентибилни.

Ко признаје патенте?

Патент признајенационални завод запатенте или регионалнизавод који ради заизвестан број земаља, каошто је Европски завод запатенте (EPO) и Афричкаорганизација заинтелектуалну својину(OAPI). На основу таквихрегионалних система,подносилац пријавезахтева заштиту запроналазак у једној иливише земаља, а сваказемља одлучује да ли ћедати патентну заштиту усвојим границама.Уговор о сарадњи уобласти патената (PCT),којим администрира WIPO,омогућава да подношењеједне међународне пријавепатента има исто дејствокао националне пријавеподнете у назначенимземљама. Подносилац којитражи заштиту може даподнесе једну пријаву изахтева заштиту у жељеномброју држава потписница.

7

Шта је жиг?

Жиг је знак разликовањакојим се идентификујуизвесне робе или услугекао оне које је произвелаили обезбедила одређенаособа или предузеће.Његово порекло датира издревних времена, када сузанатлије репродуковалесвоје потписе или „жигове“на својим уметничким илиупотребним производима.Током година ови жиговису еволуирали у данашњисистем регистрације изаштите жига. Системпомаже да потрошачиидентификују и купујупроизвод или услугу затошто њена природа иквалитет, назначенијединственим жигом,испуњавају њиховепотребе.

Шта је жиг?

AM

Koja je улога жигa?

Жиг осигурава заштитувласнику жига,обезбеђујући му искључивоправо његовог коришћењада би идентификовао робеили услуге, или са циљемда се овласти неко другида га користи, уз новчанунадокнаду. Период заштитеварира, али жиг се можеобновити неограниченоуз плаћање одговарајућихтакси. Заштиту жигаспроводе судови, што увећини система има снагуда спречи повреду жига.

У ширем смислу, жиговипромовишу иницијативуи предузећа широм света,награђујући власникежигова признањем ифинансијском добити.Заштита жига такођеосујећује напоре нелојалнеутакмице, којој прибегавајукривотворитељи, па користесличне дистинктивне знакеса намером да изнесу натржиште инфериорне илиразличите производе илиуслуге. Систем омогућаваљудима који поседујувештину и предузимљивостда произведу и пласирају натржишту робе и услуге поднајпоштенијим могућимусловима, олакшавајућитако међународну трговину.

Које врсте жигова могубити регистроване?

Могућности су готовонеисцрпне. Жигови могубити једна реч иликомбинација речи,слова и бројева.Они се могу састојатиод цртежа, симбола,тродимензионалнихзнакова као што су облики паковање роба, ту су извучни знаци као што јемузика или вокалноизвођење, мириси илибоје коришћене каодистинктивне одлике.

Поред жигова, којиидентификују комерцијалниизвор роба или услуга,постоји неколико другихкатегорија жигова.Колективни жигови су увласништву удружења чијиих чланови користе да бисебе идентификовали саизвесним нивоом квалитетаи других захтевапостављених од странеудружења. Примери таквихудружења би били они којизаступају рачуновође,инжењере или архитекте.Сертификациони жигови седају за усклађеност садефинисаним стандардима,али нису ограничени нанеко чланство. Они се могупризнати сваком ко можеда потврди да производи

9

који су у питањуиспуњавају одређенеуспостављене стандарде.Међународно признати „ ISO9000“ стандарди квалитетасу примертако широко признатихсертификата.

Како се региструје жиг?

Прво, пријава зарегистрацију жига морабити поднета кододговарајућег националногили регионалног завода зажигове. Пријава мора дасадржи јасну репродукцијузнака поднетог зарегистрацију, укључујућисве боје, форме илитродимензионалне одлике.Пријава мора такође дасадржи листу роба илиуслуга на које би се знакпримењивао. Знак мора даиспуни извесне услове даби био заштићен као робнижиг или друга врста жига.Жиг мора битидистинктиван, тако дапотрошачи могу да гаразликују од других жиговакоји идентификују другепроизводе, као и даидентификују одређенпроизвод са њим.

Он не сме да доводи узаблуду или заваравапотрошаче или руши јавнипоредак или морал.

Коначно, права за која јеподнета пријава не могубити иста или сличнаправима која су већпризната другом власникужига. Ово може битиодређено путемпретраживања ииспитивања од страненационалног завода, илиприговором трећих странакоје захтевају слична илиидентична права.

10

Колико је широказаштита жига?

Готово све државе на светурегиструју и штите жигове.Сваки национални илирегионални завод водиРегистар жигова којисадржи потпунеинформације о пријави,о свим регистрацијама иобнављањима права,олакшавајући испитивање,претраживање („решерш“ )и могући приговор трећихстрана. Дејства такверегистрације су, међутим,ограничена на државу(или, у случајурегионалних регистрација,државе) где је извршенорегистровање.

Да би се избегла потребада се региструје одвојеноу сваком националном илирегионалном заводу,WIPO администрира

системом међународногрегистровања жигова.Овај систем успостављајудва уговора, Мадридскиаранжман о међународномрегистровању жигова иМадридски протокол.Лице које има везе(преко националности,боравишта или пословногседишта) са неком државом- страном једног или обаова уговора може,на основу регистрацијеили пријаве код завода зажигове те земље, да добијемеђународну регистрацијукоја производи дејство унеким или у свим другимдржавама Мадридске уније.

11

Шта је индустријскидизајн?

Индустријски дизајн јеукрасни или естетски изгледнеког предмета. Дизајн семоже састојати од тродимен-зионалних одлика, као штоје облик или површина некогпредмета, или дводимензио-налних одлика, као што суузорци, линије или боја.

Индустријски дизајн сепримењује на широком низуразноврсних индустријскихпроизвода и ручног рада:од техничких и медицинскихинструмената до сатова,накита или других луксузнихпредмета; од ствари за кућуи електричних уређаја довозила и архитектонскихструктура; од дизајнатекстила до луксузне робе.

Да би био заштићен наоснoву већине националнихзакона, индустријски дизајнмора бити нов или оригина-лан и нефункционалан.Ово значи да је индустријскидизајн превасходно естетскеприроде и било којетехничке одлике предметана коме је примењенсе не штите.

Шта јеиндустријскидизајн?

Swiss

Arm

y Kn

ife: c

ourte

sy V

ictor

inox

Ltd

Wat

ch: C

ourte

sy S

wat

ch A

G

Зашто се штитииндустријски дизајн?

Индустријски дизајн је башоно што чини неки предметатрактивним и привлачним,стога је он допунакомерцијалној вредностипроизвода и побољшавањегов пласман на тржишту.

Када је индустријски дизајнзаштићен, власник –лице или предузеће које јерегистровало дизајн –је обезбедило искључивоправо против неовлашћеногкопирања или имитациједизајна од стране трећихлица. Ово помаже да сеобезбеди праведан повраћајулагања. Ефикасан системзаштите такође користипотрошачима и јавностиуопште, промовисањемправедне тржишне утакмицеи поштене трговине,охрабривањем креативностии стављањем у први планпроизвода који су естетскиатрактивнији.

Заштита индустријскогдизајна помаже економскомразвоју, охрабривањемкреативности у индустријскоми мануфактурном сектору,као и традиционалнимуметностима и вештинама.Они доприносе интензивномширењу трговачких пословаи извозу националнихпроизвода.

Индустријски дизајн можебити релативно једноставани јефтин да би се развијаои штитио. Он је разумноприступачан малим и средњимпредузећима као ииндивидуалним уметницимаи занатлијама и уиндустријализованимдржавама и у земљамау развоју.

Како индустријски дизајнможе да се заштити?

У већини држава индустријскидизајн може да се региструјекако би се заштитио наоснову закона оиндустријском дизајну. Премаопштем правилу, да би семогао регистровати, дизајнмора да буде „нов“ или„оригиналан“ . Различитедржаве имају различитедефиниције таквих термина,као и варијације самогпроцеса регистрације.Генерално, „нови“ значи даније истоветан или врлосличан дизајну који нам јевећ познат из прошлости.Када се једном дизајнрегиструје, издаје се потврдао регистрацији. После тога,време заштите је обично петгодина, уз могућност даљихпериода продужавања,у већини случајева до 15година. Зависно од посебнихнационалних закона и врстедизајна, индустријски дизајнможе бити такође заштићен

13

14

као дело примењене уметностина основу закона о ауторскомправу. У неким државамапаралелно постоје индустријскидизајн и заштита ауторскимправом. У другим државама,они су међусобно искључиви:кад једном власник изабереједну врсту заштите, он неможе даље да се позива надруги вид заштите.Под извесним околностимаиндустријски дизајн можетакође да се штити на основузакона о нелојалној утакмици,иако услови за заштиту, праваи обезбеђени правни лек могуда буду значајно различити.

Колико је широко присутназаштита индустријскогдизајна?

Уопште узевши заштитаиндустријског дизајна јеограничена на државу у којојсе заштита признаје. На основуХашког аранжмана омеђународном депоновањуиндустријског дизајна, уговоракојим администрира WIPO, нудисе поступак за међународнорегистровање. Пријавилац можеда поднесе једну међународнупријаву, било у WIPO или унационалном заводу државекоја је страна уговора. Дизајнће онда бити заштићен уонолико држава чланица тогуговора колико пријавилацжели да назначи.

Шта јегеографскаознака?

Шта је географскаознака?

Географска ознака је знаккоришћен на робама којеимају специфичногеографско порекло ипоседују квалитете илидобар углед који јевећином последица тогместа порекла. Најчешће,географска ознака сесастоји од имена местапорекла роба.Пољопривредни производитипично имају квалитетекоји проистичу из њиховогместа производње и на којеутичу посебни локалнигеографски фактори, каошто је клима и земљиште.Да ли знак функционишекао географска ознаказависи од националногзакона и доживљајакупаца. Географске ознакемогу бити коришћене зашироки низ разноврснихпољопривреднихпроизвода, као што су,на пример, „Тоскана“ замаслиново уљепроизведено успецифичним областимаИталије, или „Рокфор“ за сиреве произведене уовом региону у Француској .

Употреба географскихознака није ограничена напољопривредне производе.Оне могу такође да нагласеспецифичне квалитете

производа који су последицаљудског фактора који семоже наћи у месту пореклапроизвода, а то су посебневештине занатлија итрадиције у занатскојпроизводњи. То местопорекла може бити селоили град, регион илидржава. Пример за оводруго је „Швајцарска“ или „Швајцарски“ , што сепосматра као географскаознака у многим земљамаза производе који сунаправљени у Швајцарској ,а нарочито сатове.

Шта је ознака порекла?

Ознака порекла је посебнаврста географске ознакекоја се користи напроизводима који имајуспецифичан квалитет којије искључиво или суштинскипоследица географскогокружења у коме супроизводи настали.Концепт географске ознакеобухвата ознаке порекла.Примери ознака пореклакоји су заштићениу државама странамаЛисабонског аранжманао заштити ознака пореклаи њиховом међународномрегистровању су „Бордо“ за вино произведеноу регији Бордо у Француској ,„Хавана“ за дуван узгајан

15

у региону Хаване на Кубиили „Текила“ за алкохолепроизведене у посебнимобластима Мексика.

Зашто је географскимознакама потребназаштита?

Географске ознакепотошачи пре свегаразумеју као посебнонаглашавање пореклаи квалитета производа.Многи од њих су стекливредан високи углед који,ако није одговарајућезаштићен, може битипогрешно представљенод стране непоштенихпредузетника у трговини.Лажно коришћењегеографских ознака однеовлашћених страна,на пример „Даџерлинг“за чај који није узгајанбаш у баштама Даџерлинга,је штетно за потрошачеи легитимне произвођаче.Први су обманути инаведени да верују како сукупили прави производ саспецифичним квалитетимаи карактеристикама,док су они у ствари добилибезвредну имитацију.Други трпе штету зато штосу њима одузети вреднипослови, а изграђени угледњихових производа јенарушен.

Која је разлика измеђугеографских ознака ижига?

Жиг је знак који користинеко предузеће да направиразлику између својихроба и услуга од оних којеприпадају неком другомпредузећу. Он дајевласнику право да искључидруге из коришћења жига.Географска ознака говорипотрошачима да јепроизвод произведен наизвесном месту и да имаизвесне карактеристикезахваљујући меступроизводње. Он може битикоришћен од стране свихпроизвођача који правесвоје производе на местуозначеном географскомознаком и чији производиделе типичне квалитете.

Како се штитигеографска ознака?

Географске ознаке сештите у складу санационалним законимаи на основу широког низаконцепата, као што сузакони против нелојалнеутакмице, закони зазаштиту потрошача, закониза заштитусертификационих жиговаили посебни закони зазаштиту географских

16

ознака или ознака порекла.У суштини, неовлашћенестране не могу да користегеографске ознаке ако јевероватно да ће такваупотреба довести јавносту заблуду у погледу правогпорекла производа.Санкције које се примењујуиду од судскихпривремених мера којеспречавају неовлашћенокоришћење до плаћањаодштете или казни или,у озбиљним случајевима,до затворске казне.

Како су географскеознаке заштићене намеђународном нивоу?

Известан број уговора,којима администрира WIPO,обезбеђује заштитугеографских ознака,од којих су најзначајнијеПариска конвенција зазаштиту индустријскесвојине из 1883. иЛисабонски аранжман озаштити ознака пореклаи њиховом међународномрегистровању.

Шта је „„генеричка“географска ознака?

Ако се име неког местакористи као назначењепосебног типа производа,пре него ли ознака порекла

тог производа, терминвише не функционише каогеографска ознака. Например „дижонски сенф“ је тип сенфа који водипорекло од пре многогодина, из францускогграда Дижона; међутим,с временом он је почеода означава известан типсенфа који се производи намногим местима. Стога је„дижонски сенф“ садагенеричка ознака и односисе на тип производа, пренего на место настанка.

Која је улога WIPO узаштити географскихознака?

WIPO администрираизвесним бројеммеђународних споразумакоји се баве делимичноили потпуно са заштитомгеографских ознака(на пример, Парискаконвенција за заштитуиндустријске својине иЛисабонски аранжман зазаштиту ознака пореклаи њихово међународнорегистровање). Штавише,државе чланице WIPO идруге заинтересованестране разматрају насастанцима WIPO новеначине проширењамеђународне заштитегеографских ознака.

17

Шта су ауторско исродна права?

Ауторско право је корпусзакона који признајуписцима, уметницимаи другим ствараоцимазаштиту њихових књижевнихи уметничких креација, којасе обично називају„делима“ . Блиско повезанаобласт правау спрези са ауторскимправом су „сродна права“ ,која обезбеђују праваслична или идентичнаауторским правима, иакопонекад ограниченија иликраћег трајања. Корисницисродних права су:

•извођачи (као што суглумци и музичари) зањихова извођења;

•произвођачи звучнихзаписа (на примерснимака на касетама икомпакт дисковима) зањихове снимке; и

•организације зарадиодифузију зањихове радио илителевизијске програме.

Дела обухваћена ауторскимправом укључују, али нисуограничена на: романе,поезију, драме, референтнадела, новине, компјутерскепрограме, базе података,филмове, музичкекомпозиције, кореографију,сликарство, цртеже,

Шта суауторско исродна права?

фотографије, скулптуре,архитектуру, рекламе, мапе и техничке цртеже.

Која права обезбеђујеауторско и сроднаправа?

Ствараоци дела заштићенихауторским правом и њиховинаследници и правниследбеници (обично познатипод називом „носиоциправа“ ) , имају извеснаосновна права на основузакона о ауторском праву.Они имају искључиво правода користе или овластедруге да користе дело поддоговореним условима.Носилац (носиоци) права надело може да забрани или

одобри:

Слична права, измеђуосталог, записивање(снимање) и репродукцијадела су призната на основусродних права.

Многи типови дела,заштићени на основузакона о ауторском исродним правима, захтевајумасовну дистрибуцију,саопштавање, и озбиљнофинансијско инвестирањеза њихово успешно ширењеи пласирање ( на пример,публикације, звучни записии филмови); стога,ствараоци често уступајуправа на своја делакомпанијама које ћенајбоље моћи да развију ипласирају дело на тржишту,тражећи за узврат накнадуу облику исплате и/илиауторског хонорара(накнада је заснована напроценту од прихода којидоноси дело).

Финансијска права уауторском праву имајутрајање , као што јепредвиђено у релевантнимWIPO уговорима, којапочињу са стварањем изаписивањем дела и трајунајмање 50 година послесмрти аутора. Националнизакони могу да усвоје идужи период заштите. Овајпериод заштите омогућаваи ствараоцима и њиховимнаследницима и правним

19

•

•

••••

његово репродуковање у свим облицима, укључујући штампање и звучне записе; његово јавно извођење и саопштавање јавности;његово емитовање; његово превођење на друге језике; и његову адаптацију, као што је роман који се транспонује у сценарио за филм.

следбеницима да имајуфинансијске користи уразумно дугом периодувремена. Сродна правауживају краћи периодзаштите, обично 50 годинапосле извођења, записивањаили пошто се одигралоемитовање. Ауторско правои заштита извођача такођеукључују морална права, штоје право да се захтеваауторство над делом и правода се успротиви променамадела које штете угледуаутора.

Права обезбеђена на основуауторског и сродних правамогу бити спроведена одстране носиоца права прекониза метода и форума,укључујући покретањеграђанског поступка,тражење административногправног лека, и прекокривичног гоњења.Привремене мере, наредбекојима се захтева уништењепредмета који вређају право,инспекторске мере итд,се користе за спровођењеправа.

Које су користи одзаштите ауторског исродних права?

Заштита ауторског и сроднихправа је суштинскакомпонента у подстицањуљудског стваралаштва

и иновација. Давањеподстицаја ауторима,уметницима и ствараоцимау форми признањаи праведне финансијскенакнаде повећава њиховеактивности и домете и честоувећава стваралачкерезултате. Такође,обезбеђивањем постојањаи спроводивости права,предузећа и компаније могулакше да инвестирајуу стварање, развој иглобално пласирање дела;ово, са своје стране, помажеда се повећа приступделима и наглашавауживање у култури, знању изабави широм целог света,као и повећање привредноги друштвеног развоја.

Како ауторско и сроднаправа држе корак санапретком технологије?

Област ауторског и сроднихправа се огромно проширилатоком последњих неколикодеценија са спектакуларнимнапретком технолошкогразвоја, који је са својестране донео нове начинеширења стваралаштва путемтаквих форми као што јесаопштавање сателитскимемитовањем за цео свет,компакт дисковима и DVD.Пласирање дела путемИнтернета је већ најновији

20

развој , који покреће и новапитања у вези са ауторскими сродним правима у овомглобалном медију. WIPO јеорганизација дубокоукључена у непрестанумеђународну дебату оформирању нових стандардаза заштиту ауторског правау кибернетском простору.У том погледу, Организацијаадминистрира WIPOУговором о ауторском праву(WCT) и WIPO Уговором оизвођењима и фонограмима(WPPT), који се честопомињу као „Интернетуговори“ . Ови Интернетуговори су разјаснилимеђународне нормеусмерене на спречавањенеауторизованог приступаи коришћења ауторскихдела на Интернету.

Како су регулисаниауторско и сроднаправа?

Заштита ауторским исродним правима прибављасе аутоматски без билокакве потребе зарегистрацијом или другимформалностима. Међутим,многе државе обезбеђујуза национални системмогућност регистрације идепоновања дела;ови системи олакшавају,на пример, питања која

укључују спорове надвласништвом или ауторскимделом, финансијскетрансакције, продају,цесију или пренос права.

Многи аутори и извођачинемају могућност илисредства да истрају управном илиадминистративномспровођењу ауторског илисродних права, посебноимајући у виду све већекоришћење широм светакњижевних, музичких иправа извођења. Резултаттога је да се успостављајуи јачају организације илиудружења за колективноостваривање права, што јерастући и неопходан тренду многим земљама.Ова удружења могу даобезбеде својим члановимакористи од административнеи правне експертизеорганизације и ефикасност,на пример, у сакупљању,израчунавању и расподелиауторских хонорараприбављених на темељунационалног и међународногкоришћења дела илиизвођења њиховог члана.Извесним правимапроизвођача звучних записаи организација зарадиодифузију понекад се,такође, колективно управља.

21

Шта је Светскаорганизација заинтелектуалнусвојину?

Основана 1970, Светскаорганизација за интелекту-алну својину (WIPO) јемеђународна организацијапосвећена идеалу подсти-цања стваралаштва и обез-беђивања да се права ства-ралаца и власника интелек-туалне својине штитеширом света и да се прона-лазачи и аутори признајукао такви и награђују засвоју генијалност.

Ова међународна заштитаделује као подстицај људ-ском стваралаштву, поме-рајући границе наукеи технологије и обога-ћујући свет књижевностии уметности. Обезбеђујућистабилно окружење за мар-кетинг производа интелек-туалне својине, такођеокреће точкове међународ-не трговине. WIPO блискосарађује са својим држава-ма чланицама и унутарсвоје организације сациљем да обезбеди дасистем интелектуалнесвојине остане еластичнооруђе које се може подеша-вати за просперитет и доб-робит, направљено санамером да се помогнесхватању пуног потен-

Шта је Светскаорганизацијазаинтелектуалнусвојину?

Watch: Courtesy Swatch AG

цијала интелектуалнесвојине за садашње и буду-ће генерације.

Како WIPO промовишезаштиту интелектуалнесвојине?

Будући да је деоУједињених нација, WIPOпостоји и као форум засвоје државе чланице гдемогу да створе и хармони-зују правила и праксузаштите права интелекту-алне својине. Већина инду-стријализованих нација имасистеме заштите који сустари вековима. Многемладе државе и земље уразвоју, међутим, садаизграђују своје системе изаконе о патентима, жиго-вима и ауторском праву.Сабрзом глобализацијом трго-вине у последњој деценији,WIPO игра кључну улогу упомагању овим новимсистемима да се развијукроз трговинске преговоре,правну и техничку помоћ иобуку различитих врста,укључујући област јачањаправа интелектуалнесвојине.

WIPO такође обезбеђујеглобалне системе регистра-ције –за патенте, жигове ииндустријски дизајн –

који се редовно преиспитујуод стране држава чланица идругих заинтересованих лицада би се одредило како могубоље да послуже потребамакорисника и потенцијалнихкорисника.

WIPO сарађује са државамачланицама на демистифика-цији интелектуалне својинеиз корена преко пословногсектора све до политичкогнивоа да би обезбедило дакорист од ње буде добропозната, правилно схваћенаи приступачна свима.

Како се WIPOфинансира?

WIPO је организација којасе у великој мери самостал-но финансира, остварујућивише од 90% свог годишњегбуџета преко широко кориш-ћених сервиса међународнихрегистрација, као и прекопубликација и активностиарбитраже и посредовања.Остатак долази од контрибу-ција држава чланица.

23

24

Наслов оригиналаWhat is Inte l lectua l Property?

ИздавачЗавод за интелектуалну својинуКњегиње Љубице 5БеоградТел.+ 381 11 2025 902, + 381 11 2025 800Факс+ 381 11 311 23 77

За издавачаБранка Тотићдиректорка

УредникЕмина Куленовић-Грујић

Превод Мара Јовановић

Штампа Албатрос плус, Београд

Тираж1000

ISBN 978-86-7811-037-5ISBN 978-92-805-1844-3

Београд, 2009.

„Ово издање је преведено и штампано уз дозволу Светске организацијеза интелектуалну својину (WIPO), власника ауторског права на основуоригиналне верзије на енглеском језику. Секретаријат WIPO не преузи-ма ни моралну ни материјалну одговорност за превод или било којудругу адаптацију овог издања“.WIPO ©(2003)Без писане дозволе носиоца ауторског права, ни један део ове публи-кације не може бити умножен нити емитован ни у једном виду, нитибило којим средством, електронским или механичким, осим на закономпрописан начин.Дисклејмер: Информације које су објављују у овој публикацији нисузамена за стручне правне савете. Главни циљ је пружање основнихобавештења о предмету ове публикације.

CIP – Kаталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

347.77/.78(035)ШТА је интелектуална својина? / [уредник ЕминаКуленовић-Грујић, превод Мара Јовановић] - Београд:Завод за интелектуалну својину, 2009 (Београд, Албатросплус) – 24 стр: илустр., 30 cmПревод дела: What is Intellectual Property? - тираж 1000.ISBN 978-86-7811-037-5ISBN 978-92-805-1844-3а) Интелектуална својина - ПриручнициCOBISS.SR-TD 167545356

За више информација контактирајтеthe World Intellectual Property Organization:

Адреса:34, chemin des ColombettesP.O.Box 8CH-1211 Geneva 20Switzerland

Teлефон:41 22 338 91 11Факс:41 22 733 54 28e-mail wipo.mail@wipo.int

или New York Coordination Officeна адреси:United Nations PlazaSuite 2525New York, N.Y. 10017United States of AmericaТелефон:1 212 963 6813

Факс:1 212 963 4801e-mail: wipo.@un.orgПосетите WIPO web странуhttp://www.wipo.intИли наручите у WIPO електронској књижари:http://www.wipo.int/ebookshop

За више информација oбратите се на:

Завод за интелектуалну својинуРепублика СрбијаКнегиње Љубице 5, 11000 БеоградТел: 011 20 25 800Факс: 011 311 23 73Е-mail: zis@zis.gov.rsИнтернет сајт: www.zis.gov.rs

WIPO публикација бр. 450 (Е) ISBN 978-86-7811-037-5Публикација бр. 450 СВ (српски)ISBN 978-92-805-1844-3