27. oktobar 2018

KLJUČ JEDINSTVA

Jedinstvo u Hristu: Efescima 1,3-14.

Jedinstvo bez granica: Efescima 2,11-22.

SFERE JEDINSTVA

Crkva i jedinstvo: Efescima 4,1-6.

Crkvene vođe i jedinstvo: Efescima 4,11.12.

Ljudski odnosi i jedinstvo: Efescima 5,15-6-9.

Jedinstvo među Hristovim sledbenicima je središnja tema Pavlove Poslanice Efescima.

Ljudi raznih rasa i kultura bili su deo verništva crkve u Efesu. Pavle ih je poučavao da su Hristov život i smrt ključ za postizanje jedinstva, tako su mogli zajedno raditi.

Ovo jedinstvo uključuje dve sfere: Jedinstvo u Crkvi i jedinstvo u univerzumu (Nebo i Zemlja).

“Za uredbu izvršetka vremena, da se sve sastavi u Hristu što je na nebesima i na zemlji; u njemu.” (Efescima 1,10)

Bog je u svom planu hteo da popravi pukotinu koju je greh uzrokovao, tako da sva Njegova deca mogu ponovo da postanu jedno kroz Isusa Hrista.

Do tada, Bog je odlučio da nas adoptira kao svoju decu. I tako smo postali deo njegove porodice (stih 5).

Tto znači da je svako pojedinačno bio predodređen da bude spasen (Jovan 3:16; 1. Timoteju 2,6; 2. Petrova 3,9).

Kada prihvatimo to uzvišeno određenje, Bog nam daje Svetoga Duha kao garanci-ju za Njegovo obećanje (stih 13.14).

“Jer je on mir naš koji oboje sastavi u jedno i razvali plot koji je rastavljao, neprijateljstvo, telom svojim.” (Efescima 2,14)

U Hramu je postojao veliki vidljivi znak koji je svim nejevrejima ograničavao pristup bogoslu- ženju u Hramu, a samim tim i pristup Bogu.

Hristov krst je srušio svaki zid razdvajanja i obrezao Jevreje i neznabošce obrezanjem njihovih srca da bi svi imali isti pristup Bogu.

Bog je načinio Zavet obećanja sa izrailjskim narodom i dao im naredbu da se obrezuju i to je postalo znak tog Zaveta.

Izrailj nije dalje širio taj Božji Zavet obećanja već je umesto toga figurativno gradio zid razdvajanja između njih i nejevreja.

Kao rezultat onoga što je Bog učinio u Hristu za nas mi smo sada “sveta crkva” “u jednom Duhu” (Efescima 2, 21.18).

Jedno telo

Jedan Duh

Jedna nada

JedanGos-pod

Jrdna vera

Jedno krštenje

Jedan Bog i Otac svih

“Starajući se držati jedinstvo Duha u svezi mira.” (Efescima 4,3)

Pozvani smo da sarađujemo na donošenju Hristovog jedinstva u Crkvu.

Šta možemo da učinimo u tom pravcu (stih 1-3)?

1. Ponašati se ljubazno. 2. Postupati jedan sa drugim sa ljubavlju i dobrostivo. 3. Dopustiti Svetom Duhu da održava mir.

Sedam elemenata koji drže vernike zajedno (stih 4-6)!

Pavle je stavio na listu pet različitih darova koji omogučavaju vođama da vode Crkvu imajući na umu dva specifična cilja:

Bog daje pojedine duhovne darove određenim ljudima. Oni su pozvani da izvrše službu poma-ganja drugima na sazidanju Hristovog tela (Marko 10,43).

“Slušajući se među sobom u strahu Božjem.” (Efescima 5,21)

Pavle nas hrabri da se slušamo među sobom “nego se ispunjavajte Duhom” (Ef. 5,18). Bićemo ujedi- njeni Duhom ako poštujemo i slušamo jedni druge.

To uključuje tri vrste odnosa u našem načinu življenja:

• Naši razgovori se fokusiraju na Boga u radosti i poniznosti (Ef. 5:19-21).

Društveni odnosi:

• Hristova nesebična ljubav i međusobno poštovanje prisutni su u domu među roditeljima i decom (Ef. 5,22-6:4).

Porodični odnosi:

• Upravitelji i radnici poštuju jedni druge, jer smo pred Bogom svi isti (Ef. 6,5-9)

Radni odnosi:

“Bog se slavi pesmama zahvalnosti koje potiču iz čistoga srca ispunjenog ljubavlju i odanošću prema Njemu. Kada se posvećeni vernici sakupe, njihovi razgovori ne treba da budu o nesavršenosti drugih, niti da imaju prizvuk gunđanja ili žalbi, već da budu milo- srdni i puni ljubavi koja je sveza savršenstva. Ljubav prema Bogu i bližnjima treba da pri- rodno teće u rečima ljubavi, naklonosti i po- štovanja prema svojoj braći. Mir Božji vlada u njihovim srcima; zato njihove reči nisu prazne, uzaludne i površne, već su to reči uzajamnog hrabrenja, utehe i usavršavanja.”

Elen Vajt, Svedočanstva za Crkvu, sv. 1. str.. 509. original.