Berane dobilo novo-starog predsjednika i bud`et za 2018.

U op{tinskoj kasi vi{e od 11 miliona evraStrana II

PETAK, 27. april 2018, broj 7515/573, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Mehmed Slezovi}

Istok ili Zapad - pitanje je sadStrana II

Eldin Red`ovi}

Nismo bez {ansi Strana VII

Dejan Aleksi}, pisac za decu

Moja delapostavljajuzadatke

Strana V

Novi Pazar - U prostorijama Bo{nja~kognacionalnog ve}a (BNV) u Novom Pazaruotvorena je izlo`ba „Kemanke{“, tradicional-ne ve{tine turskog streli~arstva. Za ovu izlo-`bu, organizatori su rekli da na ovim prosto-rima, treba da doprinese promociji zajedni~-kog kulturno-istorijskog nasle|a narodaodavde i iz Turske, ali i da popularizuje samudisciplinu.

Streli~arstvo je veoma star sport u Turskoj,rekao je doma}inima Bilal Erdogan, predsed-nik Upravnog odbora Federacije streli~araTurske, ina~e mla|i sin turskog predsednika.Dodaju}i da su ljudi sa sand`a~kih prostorauspe{ni u toj disciplini, istakao je da veruje da}e to „biti jedan od motiva da streli~arstvo po-stane zanimljivo i mladima u Sand`aku“. Naizlo`bi su prikazani primerci streli~arskogoru`ja iz seld`u~kog i osmanskog perioda (lu-kovi, strele, {titovi, {titovi za zglobove, futro-le za ~uvanje lukova i strela) i brojna prate}aoprema. Izlo`ene su i fotografije i zapisi kojiprate razvoj ove vojne i sportske discipline. Iz-lo`bu su otvorili predsednik BNV SulejmanUgljanin, osniva~ streli~arskog vakufa BilalErdogan, turski parlamentarac i direktor Va-kufa za streli~arstvo Hajdar Ali Jildiz. An-sambl „Mehter“ odr`ao je koncert na {etali-{tu u centru grada. S. N.

Izlo`ba turskog streli~arstva „Kemanke{“

Turska tradicija na novopazarskim ulicama

Ministarstvo turizma i Op{tina Nova Varo{ finansiraju izgradnju atraktivnog turisti~kog kompleksa na vodi

Akva park na Zlatarskom jezeruNova Varo{ - Na obali Zlatarskog jeze-

ra u Kokinom Brodu uskoro }e po~etigradnja akva parka. Moderni kompleksna vodi, jedinstven na prostoru Balkana,

bi}e pu{ten u funkciju ovog leta, a sred-stva za njegovu izgradnju, od 4,6 milio-na dinara, obezbedili su Ministarstva tu-rizma i Op{tina Nova Varo{. Sadr aj par-

ka, koji }e se prostirati na 1.248 metara,zami{ljen je kao zabavni poligon sa broj-nim i raznolikim sadr ajima. R. P.

Strana VI

M. \

erle

k

petak, 27. april 2018.II

LI^NI STAV

Pi{e: Mehmed Slezovi}

Istok ili Zapad- pitanje je sad

U nedavnom intervjuu Danasu (7 - 8 april 2018),istori~ar i biv{i diplomata, Milan St. Proti} je jasno iglasno izneo imperativ da ,,Srbija mora da seodlu~i kojoj civilizaciji pripada''. Iako na prvi pogledizgleda da dileme nema, jer Srbija zvani~no te ievropskim integracijama i pri tom otvara poglavljana svom evropskom putu, ovo pitanje zaslu`ujedublju pa`nju koja se ne mora sagledavati samo usvetlu aktuelne politike koja podrazumevasedenje na dve stolice (i EU i Rusija) ili i daljeprisutne i EU i Kosovo.

Za zemlju koja sebe sagledava ,,Istokom naZapadu i Zapadom na Istoku'', ovo je mnogosu{tastvenije i ozbiljnije pitanje nego {to se u prvimah ~ini. [tavi{e, dilema - Istok ili Zapad, pojavljujese kao sudbinska, pa bi se i aktuelno "muljanje"izme|u Istoka i Zapada moralo posmatrati pre kaoposledica duboko prisutnog konfuznog stanjakoje ne sagledava jasno sopstvene civilizacijskepozicije, kao i nedostatak vizije o sopstvenojbudu}nosti. Dakako da se onda ni pro{lost nesagledava u jasnim obrisima.

Zanimljiv bi bio pogled na Titovu Jugoslaviju oovom pitanju. Nastala u procepu blokovskepodeljenosti sveta i hladnog rata,Jugoslavija je mogla da izgradi svojpoliti~ki i kulturni identitetnesvrstane i otvorenesocijalisti~ke zemljesamoupravnog tipa koja se odbirokratskih strukturarealsocijalizma razlikuje upravosvojom otvoreno{}u premakulturnim i civilizacijskimvrednostima zapadnog sveta.Kulturni model umerenog modernizmaelitisti~kog tipa bio je sposoban da razvije visokekulturne domete {to je u~inilo Jugoslavijukulturnom ~injenicom u svetu. Naravno, treba bitisvestan da se kulturna politika ozbiljno shvatala ikao takva bila je deo ukupnog izgleda koji jeJugoslavija gradila o sebi.

Me|utim, promene koje su nastaleuru{avanjem sovjetskog bloka imale su kobneposledice po Jugoslaviju. Pokazalo se da je ,,spojnespojivog'', vrlo plodonosan u jednoj fazi, udrugoj se pokazuje kao kob. Geopoliti~ki lom kojise desio na globalnom nivou pocepao jeJugoslaviju po {avovima. Nakon svega {to sede{avalo, danas imamo Sloveniju i Hrvatsku ugranicama EU, Srbiji i Crnoj Gori se pru`amogu}nost ulaska do 2025 godine dok je ulazakBosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova,Albanije i Turske upitan i vremenski prili~noneodre|en. Kao {to su nekad Rumunija i Bugarskaimale druga~iji status za prijem, prvenstveno zboggeostrate{kih interesa, takav se danas nudi i Srbiji.Pomenute zemlje koje ostaju na {tapu dugog~ekanja, zemlje su sa ve}inskim ili zna~ajnimprocentom muslimanskog stanovni{tva, drugimre~ima orijentalna kulturno-civilizacijskakomponenta Osmanskog nasle|a je evidentnoprisutna, {to uveliko uti~e na njihovu evropskupoliti~ku sudbinu iako im se to otvoreno ne ka`e.

Da li je danas Srbija u mnogo druga~ijoj situacijinego {to je bila Jugoslavija? Na`alost nije iakopostoje bitne razlike. Obnova hladnoratovskeatmosfere i prakse izme|u Zapada i Rusije, ~ineBalkan prostorom sukoba interesa ne samo ovadva subjekta. Globalna raspodela mo}i, politi~ke,vojne, ekonomske, kulturne i svake druge ide zaukrupnjavanjem, stvaranjem makroregija {topodrazumeva i civilizacijsko grupisanje u kojemgeografski faktor ima veliki zna~aj i ulogu. Ostatiusamljenim ostrvom u moru druga~ijegcivilizacijskog ili ideolo{kog okru`enja nije vi{enikakva komparativna prednost. Pogotovu neukoliko se to pretvori u ne~iju vojnu i politi~ku

ekspozituru {to Srbiji realno preti kada su pitanjuruski interesi. Svakako nije samo evroazijski okviralternativa EU. Mo`e se govoriti i o nesvrstanombloku ili "Velikom Bliskom istoku". Da li je bilo kojaod postoje}ih opcija alternativa EU?

Otuda, ne samo zbog mogu}ih politi~kihimplikacija, Srbija pre svega zbog sebe mora jasnoda postavi pitanje sopstvenog identiteta ikulturno-civilizacijske pripadnosti. Da li kao takvaprevashodno pripada zapadnom ili isto~nomsvetu, da li svoju budu}nost vidi u okvirima onihvrednosti koje karakteri{u zapadnu civilizaciju ikulturu ili ne ? Vreme koje ubrzano proti~e ne radiza one koji ~ekaju da se stvari same po sebiiskristali{u i ponude gotova re{enja. Ono {to Srbijurazlikuje od neposrednog okru`enja je ~injenica daje ona mnogo vi{e subjekt sopstvene sudbine. Ali ipromoter sudbine drugih iz svog neposrednogokru`enja. Mo`e biti zna~ajan faktor kakostabilnosti, ali isto tako i nestabilnosti regiona.Postavlja se, ipak, pitanje - do kad? Iskustvo ipoliti~ka praksa pokazuju da dru{tvimanesposobnim da re{e svoje probleme, kad to

postane smetnja {irih interesa i zajednica,re{enja prosto budu nametnuta, na ovaj

ili onaj na~in. To je logika istorijskogkretanja. Drugim re~ima, nastavak

onog politi~kog pona{anja kojeje vodila nesvrstana Jugoslavijate{ko je mogu}e u aktuelnimuslovima.

injenica je da je pitanjesopstvenog identiteta i te kako

promi{ljano 20-ih i 30-ih godinadvadesetog veka. Neobi~no je da tog

promi{ljanja danas skoro i nema. Ako jetada izbor ipak napravljen, danas taj izbor realnone postoji. Tako je Rastko Petrovi} pisao: ,,Sigurnoje da bi se na{ narod, isto tako kao {to se, u tokuvekova u rasnoj i politi~koj borbi izme|u Zapada iOrijenta, opredelio za odbranu Zapada, opredelio isad za pre~i{}eni duhovni ivot Zapada. ...Alimisticizam koji sad natapa na{u misaonost, mutnimisticizam donet dekorativno sa Istoka, jedanidejni ha{i{izam u na{oj misaonosti, koji uspavljujei donosi ko{mare! Na{to!'' "Plemenske ideologijesu na{i jarmovi i treba ih se, ukoliko su negativne,osloboditi, radi davanja, op{toj kulturi, na{egprinosa'', pisao je drugi autor Branko Lazarevi}.

O~ito, Kosovo je pomutilo sve horizontesagledavanja sopstvene stvarnosti. Bez njeganiti se sagledava sopstvena pro{lost nitisopstvena budu}nost. Ono se sagledava kaoznamen na po~etku i na kraju istorijske staze,kao krucijalna i sudbinska odrednica identiteta,znak kulturnog i civilizacijskog pripadanja.Zapravo zastor koji zaklanja preko potrebnipogled na onu istorijsku putanju koja i preKosova ima svoje dubinske po~etke i koja nezavr{ava sa njim. Otuda i sintagmu o "Orijentuna Zapadu i Zapada na Orijentu" treba kriti~kirazmotriti, jer i ova pitanja su duhovnekategorije koje ba{tine svi balkanski narodi, {tojeste komparativna prednost. Rastko Petrovi}nije imao dilemu: "U duhovnom ivotu Istokapostoje ~itave kategorije specifi~nih vrednostikoje bi na{ narod mogao, pre nego drugi sa`etiu sebi. Pomiriti ove sa vrednostima Zapada, istvoriti iz toga, genijem rase, jednu specijalnukulturu, kojom bi se bogatio sutra{nji duhovni`ivot Evrope, u tome bi, intelektualno shva}ena,bila uglavnom misija, op{te~ove~anska, na{emisli i u budu}nosti."

Te{ko da bi se ovim re~ima i danas ne{to mogloi dodati i oduzeti, izuzmu li se oni koji na tragu[penglerove misli nestrpljivo ~ekaju propastZapada.

Autor je akademski slikar iz Novog Pazara

Da li je danas Srbija

u mnogodruga~ijoj

situaciji nego {to je bila

Jugoslavija

Berane - Odbornici Skup{tineop{tine Berane bili su vredniovih dana, pa su najprije za no-vog predsjednika op{tine pono-vo izabrali Dragoslava [}eki}a(SNP), a na drugoj sjednici su iz-glasali i bud`et za ovu godinu od11.341.191 evra. Za taj predlogglasalo je 18 odbornika vladaju-}e koalicije „Zdravo Berane“ iDemokratske Crne Gore, dok je11 odbornika opozicione koalici-je „Berane pobje|uje“ koju pred-vodi DPS glasalo protiv.

Raspravu o bud`etu obilje`i-le su replike odbornika pozicije iopozicije u kojima su predstav-nici DPS-a i Koalicija „ZdravoBerane“ imali dijametralno su-protne stavove. Prvobitni prije-dlog bud`eta pove}an je amand-manom predsjednika op{tine[}eki}a. Opozicioni odbornici suisticali da je bud`et nerealno pla-niran, da je potro{a~ki i da nemo`e da se ostvari, dok su od-

bornici vladaju}e ve}ine odgo-varali podsje}anjem na bud`eteiz 2013. godine i prije, kada jenjihova stranka vladala Berana-ma. Na sjednici lokalnog parla-menta usvojene su odluke o za-radama lokalnih funkcionera,kao i slu`benika i namje{tenika.Na sjednici lokalnog parlamen-ta [}eki} je odbacio zamjerkeDPS, ocjenjuju}i da su njihoveprimjedbe vi{e politi~kog negostru~nog karaktera. Odgovara-ju}i na primjedbu o velikom

broju zaposlenih u lokalnojupravi, on je rekao da pravo narad imaju svi gra|ani, a ne samo~lanovi DPS-a i da ne}e biti ot-pu{tanja dok taj proces ne po~-ne na dr`avnom nivou.

Glasovima vladaju}e koalicijekoju ~ine „Zdravo Berane“ i De-mokrate, dosada{nji predsjednikberanske op{tine Dragoslav [}e-ki} (SNP), ponovo je, krajempro{le nedjelje, izabran na tu

funkciju. Protiv njegovog izborabila je opozicija koju ~ini koalici-ja DPS, BS, SD. Pola`u}i sve~anuizjavu, [}eki} je zahvalio svima iporu~io da }e biti predsjedniksvih gra|ana. „Siguran sam da}emo sa na{im partnerima iz De-mokratske Crne Gore svakustavku iz predizbornog progra-ma preto~iti u djelo i nastaviti svezapo~ete projekte“, rekao je [}e-ki} i dodao da u narednom peri-odu o~ekuje da saradnja sa Vla-dom Crne Gore bude mnogo in-

tenzivnija, uz „eliminisanje bilokoje vrste opstrukcije“. Na istojsjednici Skup{tina je za potpred-sjednika SO Berane izabrala od-bornika Gorana Kikovi}a, koji }etu du`nost obavljati volonterski.

Na izborima u februaru vlastu Beranama je sa 18 odbornikaosvojila koalicija Zdravo Beranei Demokratska Crna Gora, dok jesa odbornikom manje u opozici-ji koalicija DPS, BS i SD. C. D.

SNS: Presuda o Hanki Hajdarevi} nije kona~na

Prijepolje - Prvostepena pre-suda koja je izazvala nevi|enumedijsku pompu i hajku protiv~lanova Op{tinskog ve}a kao do-nosioca re{enja o razre{enju biv-{e na~elnice Op{tinske upraveHanke Hajdarevi}, ne zna~i ipravosna`nost iste, jer je Op{ti-ni dozvoljeno pravo `albe dru-gostepenom organu, Apelacio-nom sudu u Kragujevcu, koje }eona svakako i iskoristiti, saop{tioje prijepoljski odbor vladaju}eSrpske napredne stranke.

Prijepoljski naprednjaci suo{trim saop{tenjem odgovorilina pro{lonedeljno tako|e o{trosaop{tenje Sand`a~ke demo-kratske partije. Koalicija oku-pljena oko SNS u Prijepolju zakoalicione partnere je 2016.izabrala tada{nju BDZ Mua-mera Zukorli}a (sada Strankupravde i pomirenja), SDA i De-mokratsko sand`a~ku partiju

(DPS) i sa njima formirala lo-kalnu vlast. Time je SDP, kojuje osnovao Rasim Ljaji}, nakondugogodi{nje vlasti oti{la uopoziciju

Op{tinsko ve}e, koje predvo-di SNS je septembra 2016. godi-ne donelo re{enje o smeni Han-ke Hajdarevi} sa mesta na~elni-ce Op{tinske uprave. Smatraju}ida je njena smena politi~ka, Haj-darevi}, koja je imenovana uvreme vlasti SDP, podnela je tu-`bu protiv op{tine Prijepolje.Osnovni sud je presudio u njenukorist. U prvostepenoj presudise navodi da je njeno razre{enjei imenovanje Sabire Hod`i} ne-zakonito i poni{tava se.

Prijepoljski naprednjaci, me-|utim, tvrde da je Hajdarevi}razre{ena zbog lo{eg rada. „O ra-du biv{e na~elnice sudili su i gra-|ani na lokalnim izborima i dalisvoj sud, a njihov sud jeste bio

smena sa mesta na~elnika op-{tinske uprave zbog brojnih za-merki na njen rad i rad cele slu-`be kojom je ona rukovodila“,navodi se u saop{tenju prijepolj-skih naprednjaka.“Koliko je ne-logi~nosti u prvostepenoj presu-di, dovoljno govori i ~injenica dase biv{a na~elnica ne mo`e vra-titi na to radno mesto, jer je Za-kon jasan, na~elnika op{tinskeuprave postavlja i razre{ava Op-{tinsko ve}e, u skladu sa odred-bom ~lana 46. ta~ka 7 Zakona olokalnoj samoupravi i ~lana 71.Statuta op{tine Prijepolje. Ovasudska odluka tretirala je samoobrazlo`enje re{enja koje je do-nelo Op{tinsko ve}e, ~iji sasta-vlja~ je slu`ba kojom je rukovo-dila biv{a na~elnica, a koja je o~i-gledno radila isklju~ivo po nje-nom nare|enju i u njenom inte-resu“, zaklju~uje se u saop{tenjuprijepoljske SNS. S. D.

Berane dobilo novo-starog predsjednika i bud`et za 2018.

U op{tinskoj kasi vi{eod 11 miliona evra

Bud`et pove}an na inicijativupredsjednika op{tine: Berane

petak, 27. april 2018. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

VEST

I

POSETA SAND@A^KOJ DIJASPORIBerlin, Novi Pazar - Gradona~elnik

Novog Pazara Nihat Bi{evac, kao i pred-sjednici op{tina Tutin i Sjenica Kenan Hoti Hazbo Mujovi}, stigli su u posjetu san-d`a~koj dijaspori u Nema~koj. „Ovdje `ivesvi na{i sugra|ani koji su glavni potenci-jali razvoja na{eg kraja. Tokom ove posje-te, trudi}emo se da razgovaramo sa na{imsugra|anima, razmijeni}emo mi{ljenja irazmatra}emo {ta je to u ~emu oni viderazvoj na{eg kraja , odnosno {ta je to u ~e-

mu bi oni voleli da ula`u u narednom pe-riodu“, istakao je gradona~elnik NovogPazara Nihat Bi{evac.

TU@ILA[TVO ISPITUJE DA LI JE BILO KUPOVINE GLASOVA

Berane - Osnovno tu`ila{tvo u Berana-ma ispita}e da li je bilo kupovine glasova usjedi{tu beranskog odbora Demokratskepartije socijalista (DPS) na dan predsjedni~-kih izbora a u korist predsjedni~kog kandi-data Mila \ukanovi}a. „U Osnovnom dr`av-

nom tu`ila{tvu u Beranama je formiranpredmet, u kojem je u toku postupak izvi|a-ja“, kazao je Vijestima portparol tu`ila{tva idr`avni tu`ilac Marko Bojovi}. DemokratskaCrna Gora proslijedila je medijima snimak nakojem se, kako se sumnja, na dan predsjed-ni~kih izbora 15. aprila odvijala kupovinaglasova. Iz stranke Alekse Be~i}a su u saop-{tenju naveli da se navodna kupovina glaso-va odvija u kancelariji DPS-a u Beranama,navode}i da se bira~ima novac navodno di-jelio za putne tro{kove. N

OVO

PAZA

RSKE

SL

IKE

I PRI

LIKE

SnageGodinama je ~ar{ija bila na nogama da fudbalere ugura u

elitu. Do iznemoglosti se `vakalo da je ovo grad fudbala. Gura-li, gurali, pa posustali. Ne{to se fudbalu ne}e, a „crno iza nokti-ju“ mu se dalo. Iz pozadine, tiho, nenametljivo i finansijskioskudno „nadirali“ su atleti~ari, odbojka{i i ko{arka{i. Po onojnarodnoj, na mrzana osta ku}a. „Mrzani“ u elitu, ljubimci vannje. Jo{ i du`ni ostali svima. Ostalo jo{ snage da se prebrojava-ju dugovanja. Na drugim stranama snage ima. Eto, tu ono-mad, u dr`avnom parlamentu na{a poziciona snaga razdvajalakrupnu opozicionu snagu. Argument mi{i}a razumeju svi, adobra je za fotkanje. Neka neko ima, makar malo, koristi. Da nebude zaludnog boravka u prestonom gradu. Kad se ne udara uvre}u, razvla~e se luk i strela. I za to snage treba. Posebno onenervne. Bio senior, pa do{ao junior. Grad u dodatnom saobra-}ajnom kolapsu. Sve be{e preko pre~e, a okolo bli`e. Jednomse vi|a razvla~enje bratskog luka i strele. Mo`da nekom za okozapadne vite{tvo. Ima snage. S. N.

Novi Pazar - Sve~anom akademijom iuru~ivanjem gradskih priznanja, u No-vom Pazaru je zavr{eno obele`avanje557. godi{njice postojanja grada. Novo-pazarski gradona~elnik Nihat Bi{evac je,tom prilikom, sumirao rezultate u minu-lih godinu dana. Ocenio je da je „mnogoura|eno u poslednjih nekoliko godina, apomogli su nam brojni prijatelji“

- Bez njihove podr{ke na{i napori nebi dali rezultate vidljive na svakom kora-ku. Zna~ajna nam je podr{ka Vlade Sr-bije, na{ih prijatelja iz zemalja Evropskeunije, [vajcarske, Turske, Norve{ke, Uje-dinjenih Arapskih Emirata, Australije,Kanade i mnogih drugih. Kada imate to-liko prijatelja , koliko smo mi stekli, bira-ju}i model saradnje i povezivanja kaona~in ivljenja i rada, svaki je cilj realniji,a uspeh izvesniji - naglasio je Bi{evac idodao da je obele`avanje Dana gradaprilika da se uputi zahvalnost svima.

Onima koji su doprineli razvoju ipromociji grada dodeljena su priznanja.Status po~asnog gra|anina Novog Paza-ra i zlatni klju~ grada dodeljen je pred-sedniku Turske Red`epu Taipu Erdoga-nu, ~ija je pro{logodi{nja poseta gradu sapredsednikom Srbije Aleksandrom Vu-~i}em, ocenjena kao istorijski doga|aj.Priznanje u ime predsednika Turske pri-mio je ambasador te zemlje u Srbiji Tan-`u Bilgi}.

Ovogodi{nji dobitnik povelje grada jeambasador Norve{ke u Srbiji Arne SanesBjornstad, zbog izuzetne podr{ke razvo-ju Novog Pazara. Povelje grada dobili supenzionisani univerzitetski profesor drSait Ka~apor, za doprinos razvoju obra-zovanja i Rodoljub Ni}iforovi}, osniva~

istoimene fondacije koja je, do sada, sti-pendirala vi{e od {est hiljada u~enika,studenata i mladih talenata iz Novog Pa-zara. Priznanje ambasadoru Norve{keBjornstadu uru~eno je prilikom njegoveposete Novom Pazaru. Norve{ki diplo-mata je rekao da }e saradnja njegove ze-mlje i ovog grada u narednom periodubiti jo{ bolja i da }e to biti potvr|eno rea-lizacijom konkretnih projekata.

- Tim projektima elimo da stvorimobolje mesto za ivot, ekonomski prospe-ritet i nova radna mesta za va{e gra|ane.Pomo}i }emo, jer ve} radite izuzetan po-sao, da postignete jo{ bolje rezultate. Ovoje izvanredna oblast i centar jedne odnajbrojnijih manjina u Srbiji. Imam obi-

~aj da ka`em da Beograd ~ini velikim to{to je raskrsnica jugoisto~ne i zapadneEvrope, ali se ta konstatacija jo{ vi{e od-nosi na Novi Pazar - naglasio je ambasa-dor Bjornstad.

Norve{ka je, pro{le godine, u ovomgradu, sa 360 hiljada evra finansirala re-konstrukciju Osnovne {kole „Stefan Ne-manja“ i krovne konstrukcije na novo-pazarskom Domu zdravlja. U {koli jeura|ena rekonstrukcija krova, ki{ne ka-nalizacije, grejanja i fasade. Rekonstruk-cijom kompletnih grejnih instalacija,prelaskom sa mazuta na biogorivo i po-stavljanjem fasadne izolacije, energetskaefikasnost je vi{estruko uve}ana.

S. Novosel

Povodom Dana grada u Novom Pazaru uru~ena priznanja

Predsednik Turske po~asni gra|anin

Sajmovi zapo{ljavanja u Novom Pazaru i Tutinu

Poslodavci ponudili vi{eod 300 radnih mesta

Novi Pazar - Filijala Nacionalne slu`bezapo{ljavanja (NSZ), u proteklih nedeljudana, organizovala je sajmove zapo{lja-vanja u Novom Pazaru i Tutinu. Na ovojmanifestaciji, koja je ju~e odr`ana u No-vom Pazaru, tridesetak poslodavaca po-nudilo je 200 novih radnih mesta. Posaoje ponu|en za delatnosti koje su karak-teristi~ne za proizvodnju i usluge uovom gradu. Prvi sajam ove godine, no-vopazarska Filijala NSZ, organizovala jepro{le sedmice u Tutinu. Tada je 18 po-slodavaca nezaposlenim Tutincima po-

nudilo vi{e od stotinu novih radnih me-sta. Direktor NSZ u Novom Pazaru Fa-hrudin \eki} ka`e da ove godine ima vi-{e poslodavaca „pa su o~ekivanja ve}a“ iisti~e dobru saradnju sa obe lokalne sa-mouprave. U saradnji sa lokalnom sa-moupravom u Tutinu, NSZ je, ove godi-ne, ulo`ila je 2,5 miliona dinara u noveprograme aktivnih mera zapo{ljavanja.Ove dve op{tine karakteristi~ne su po to-me {to se na evidenciji nezaposlenih na-lazi vi{e od 50 odsto radno sposobnogstanovni{tva. S. N.

SDA imenuje povereni{tva u op{tinama

Novi Pazar - SDA Sand`aka je, u sklo-pu strana~kih reformi, po~ela da imenu-je povereni{tva u op{tinama. Na zajed-ni~koj sednici Predsedni{tva i Izvr{nogodbora stranke imenovana su povereni-{tva za Novi Pazar i Sjenicu i povereniciza Novu Varo{, Sjenicu i Tutin.

U Novoj Varo{i za poverenicu SDAimenovana je Behija Had`i}, u Tutinu}e tu funkciju obavljati Mirfat Tahiro-vi}, a u Sjenici Kaso Avdovi}. Stavstranke je da predsednici op{tina nemogu da budu na ~elu strana~kih op-{tinskih odbora, pa su zbog toga Tahi-rovi} i Avdovi} imenovani umesto ak-

tuelnih predsednika op{tina Tutin iSjenica, Kenana Hota i Hazba Mujovi-}a. Njih dvojica }e, kako je saop{teno izstranke, biti kooptirani u Glavni odborSDA. Poverenici bi na ovim funkcija-ma trebalo da ostanu do jeseni, kada suplanirani izbori za op{tinske odborestranke. Doneta je odluka da se odborSDA formira u Brodarevu (op{tina Pri-jepolje), U saop{tenju za javnost se na-vodi da je rukovodstvo stranke „usvoji-lo izve{taj o preduzetim aktivnostimana realizaciji zaklju~aka usvojenih naprotestnom skupu odr`anom 2. martau Novom Pazaru“. S. N.

Dr`avni univerzitet se priprema za upis novih studenta

Upisne kvote sli~ne prethodnim

Novi Pazar - Dr`avni univerzitet je sa-op{tio da je Ministarstvu prosvete upu-tio predlog da, na 20 studijskih progra-ma na prvu godinu osnovnih studija{kolske 2018/2019. godine, bude upisa-no 1.029 studenata. Na bud`etu bi bilo739, a samofinansiraju}ih 290.

Ova visoko{kolska ustanova i slede-}e {kolske godine zadr`a}e iste upisnekvote na svim studijskim programima,osim na informatici i matematici, gra-|evinarstvu, arhitekturi, biologiji i psi-hologiji, gde je broj mesta pove}an od 4-10 za bud`etske studente. Novina je, {toove godine nisu planirani upisi na stu-dijskim programima Audio i video teh-nologije i Likovna umetnost. Pro{le go-dine upisna kvota na studijskom pro-

gramu Audio i video tehnologije bila je40, a na Likovnoh umetnosti pet bu-d`etskih studenata. Na bud`etu }e biti i60 studenata na Departmanu za bioteh-ni~ke nauke u Sjenici. Portparolka Dr-`avnog univerziteta Biljana Dumi} na-gla{ava da se „i ove godine dosledno dr-`e principa da studente upisuju, isklju-~ivo, na akreditovane studijske progra-me“. Isto, kao i prethodnih godina, je iz-nos {kolarine za samofinansiraju}e stu-dente. Za pravne, ekonomske, filolo{ke ifilozofske nauke je 50 hiljada dinara, a zatehni~ke, hemijsko-tehnolo{ke i biome-dicinske 60.000 dinara. I ove godine, ovavisoko{kolska ustanova organizuje bes-platnu pripremnu nastavu za budu}estudente. S. N.

Za doprinos razvoju Novog Pazara plaketa gradauru~ena ambasadoru Norve{ke Bjornstadu

Ambasador Turske primio priznanja zapredsednika Erdogana

Foto

: S. @

uplja

nin

Foto

: S. @

uplja

nin

petak, 27.IV

KULTURA

Prijepolje - U Muzeju u Prijepolju otvorena je izlo`ba posve-}ena delu prvog srpskog fotografa i litografa Anastasa Jovano-vi}a, umetni~ki vi{estruko nadarene li~nosti, velikog ugleda uvreme vladavine Obrenovi}a i izrazitog predstavnika romanti-zma. Portreti zna~ajnih li~nosti, me|u kojima kneza MihajlaObrenovi}a i njegove supruge, ali i Dositeja Obradovi}a i Nje-go{a koje je uradio Jovanovi}, iz zbirke su beogradskog Narod-nog muzeja i govore o po~ecima razvoja grafike u Srbiji sredi-nom 19. veka.

Autorka izlo`be, koja nosi naziv „Slika gra|anskog dru{tva“Evgenija Blanu{a ukazala je da prijepoljska publika ima prilikuda pogleda kako je Anastas Jovanovi} oslanjaju}i se na svoje fo-tografije ostvario galeriju litografskih portreta predstavnikadru{tvenog, kulturnog, politi~kog i drugih oblasti `ivota Srbijeu 19. veku. Prema njenim re~ima, ovako zna~ajna kolekcija mo-`e se posmatrati sa dva aspekta: kao istorijska evokacija li~nostiAnastasa Jovanovi}a i njegovog dela i sa op{teg dru{tvenog iistorijskog koji je u dana{nje vreme posebno vredan.

- Iako je bio poznavalac litografske tehnike ovim delima ipaknije uspeo da dosegne umetni~ku vrednost svojih fotografija.Budu}i da je imao sposobnost da uo~i osobenost ljudske priro-de, Anastas je znao da prepozna trenutak u kojem se otkriva su-{tina predstavljene li~nosti, intenzivno usmeravaju}i svoju pa-`nju na lice modela. Prema na~inu na koji pokazuje specifi~nostformiranja ikonografije gra|anskog portreta, fotografije i lito-grafije Anastasa Jovanovi}a predstavljaju jedinstvenu pojavu usrpskoj kulturi 19. veka. One na simboli~an na~in odra`avajuop{tu te`nju srpskog dru{tva ka velikoj transformaciji -zamenitradicionalnog duha orijentalizma sa novom sve{}u zajednicepro`ete idejom gra|anskog dru{tva, kazala je Evgenija Blanu{a,vi{a kustoskinja Narodnog muzeja iz Beograda. Ina~e, li~nostprvog srpskog fotografa Anastasa Jovanovi}a je veoma zanimlji-va i tretirana je ~ak i kroz knji`evna dela. Izlo`ba je realizovanapovodom 200 godina od njegovog ro|enja. I. H. Durakovi}

Priboj - Pobednici 39. regionalne smo-tre u recitovanju, koja je krajem pro{lenedelje odr`ana u Kosjeri}u su Eva VI-dakovi} i Kamber Hasanagi}, recitatoriiz Priboja. Oni }e Zlatiborski okrug pred-stavljati na Smotri recitatora Srbije, koja}e pod nazivom „Pesni~e naroda mog“biti odr`ana 18. maja u Valjevu.

Po zavr{enoj smotri u Kosjeri}u, u or-ganizaciji Narodne biblioteke „Sreten

Mari}“, `iri je jednoglasno doneo odlu-ku da su pobednici, Eva Vidakovi}, u~e-nica Gimnazije Priboj u starijem uzrastui u~enik O[ „Branko Radi~evi}“ KamberHasanagi} u srednjem uzrastu. „Radilose vredno i na kraju se taj trud isplatio.Zasluge pripadaju i na{im nastavnicima. Tako|e, ne smemo zaboraviti ni kakose u Priboju neguje ljubav prema poezijikroz ve} poznate manifestacije - „Dane

Danila Lazovi}a“ i „Limske ve~eri poezi-je“ „, ka`e za na{ list pobednica u recito-vanju Eva Vidakovi}. Kamber Hasanagi}ka`e da ga je tata od malena u~io pesmi-cama. „Kasnije sam po~eo da u~im i u{koli. Tako|e redovno idem na „DaneDanila Lazovi}a“ i „Limske ve~eri poezi-je“. Tako mi se pojavila ta `elja da govo-rim poeziju i po~eo sam redovno da setakmi~im“, obja{njava Hasanagi}. S. B.

Nova Varo{ - Lokalna samouprava jeputem konkursa opredelila 2.000.000 di-nara iz op{tinske kase za finansiranje se-dam projekata dve verske zajednice napodru~ju zlatarskog kraja.

Op{tina }e sa 950.000 dinara podr`a-ti izgradnju kapele na gradskom grobljuKocelj i ure|enje trotoara oko Parohij-skog doma u porti hrama „Svete Trojice“u Novoj Varo{i. Za realizaciju projektaizgradnje gorionika za paljenje sve}a, cr-kva u Negbini }e iz gradske kase biti po-dr`ana sa 100.000 dinara, koliko }e dobi-ti i bogomolja u Radijevi}ima za izgrad-nju pristupne staze na ulasku u hram,manastir „Svetog Joakima i Ane“ u Janjikod Ruto{a za tre}u etapu projekta iz-gradnje mona{ke ku}e, kao i hram „Sve-tog preobra`enja Gospodnjeg“ u BelojReci, objektu ~ija je rekonstrukcija neo-phodna do kraja ove godine. Iz op{tin-skog bud`eta }e sredstvima od 150.000dinara biti finansirani i radovi na adap-

Nova Varo{ - Ministarstvo dr`avneuprave opredelilo je iz Fonda za lokal-nu samoupravu 3,6 miliona dinara zamodernizaciju i unapre|enje rada Op-{tinske uprave u Novoj Varo{i. Ugo-vor o donaciji potpisali su pre par da-na, u beogradskoj Palati Srbija, resor-ni ministar Branko Ru`i} i predsedniknovovaro{ke Op{tine Radosav Vasi-ljevi}.

Projekat ovda{nje lokalne uprave,koji podrazumeva nabavku dva novaservera, desetak ra~unara i redizajni-rani op{tinski sajt, dobio je „zelenosvetlo“ na konkursu resornogMinistarstva za informaci-one tehnologije. Finan-sijsku podr{ku zaunapre|enje radalokalnih admini-stracija, u ukup-nom iznosu od48.000.0000 dina-ra, dobilo je 18 op-{tina i gradova u Sr-biji.

- Zahvaljuju}i dona-ciji iz dr`avne kase, ove go-dine zapo~e}emo prvu fazu mo-dernizacije informacionog sistema ucilju stvaranja tehni~kih uslova za br-`e i kvalitetnije uvo|enje e-uprave ielektronskog povezivanja sa brojnimrepubli~kim i drugim organima i in-stitucijama, ka`e za Sand`ak DanasMirel Roljevi}, na~elnik Op{tinskeuprave. On dodaje da }e u sklopu oveprve etape modernizacije biti kuplje-ni novi hardver i softver, kao i deo sa-vremene ra~unarske opreme neop-

hodne da bi se podr`ao moderni ope-rativni sistem odnosno pristup aplika-ciji ra~unovodstva, de~ije za{tite, bi-ra~kim spiskovima, APR-u, central-nom registru socijalnog osiguranja,elektronske gra|evinske dozvole...Op{tinska uprava trenutno raspola`esa prili~no zastarelom i izraubovanominformacionom opremom, u koju sezna~ajnije nije ulagalo gotovo vi{e odjedne decenije.

- U naredne dve-tri godine bi}enam potrebno jo{ oko 6.000.000 dina-ra kako bismo u potpunosti unapredi-

li rad lokalne uprave, sa krajnjimciljem pru`anja {to efika-

snije i kvalitetnije uslugegra|anima. I u 2019.

konkurisa}emo zasredstva resornogMinistarstva, a deonovca izdvaja}emoi iz op{tinske kase,najavljuje Rade Va-

siljevi}, predsednikop{tine Nova Varo{. Ina~e, podr{ku Fonda

za lokalne samouprave Mi-nistarstva dr`avne uprave ove go-

dine je na vi{e javnih poziva dobiloukupno 59 gradova i op{tina. „Fond jeu 2018. uve}an za 32 puta u odnosu nalane, tako da je 320.000.000 dinarazna~ajna pomo} lokalnim sredinamaza sre|ivanje infrastrukture, unapre-|enje rada op{tinskih i gradskih ad-ministracija, kao i za organizovanjekulturnih, sportskih, turisti~kih i dru-gih lokalnih manifestacija“, kazao jeministar Branko Ru`i}, nakon potpi-

Novovaro{ani me|u najslabije

Prose~na plataNova Varo{ - Nova Varo{ se nalazi me-

|u ~etiri lokalne samouprave na teritorijiZapadne Srbije ~iji zaposleni imaju najta-nje nov~anike. Prose~na neto plata u gra-du na padinama Zlatara ispla}ena u janu-aru ove godine iznosila je 41.016 dinara.Iza nas su Novopazarci sa 38.423 dinara iAriljci sa 37.357, dok su na samom za~eljuIvanji~ani sa prosekom od 37.181 dinar.

Prema podacima republi~kog Zavodaza statistiku, najvi{e plate u Zlatibor-skom, Moravi~kom i Ra{kom okruguimaju zaposleni u Lu~anima, koji su u ja-nuaru primili prose~nu platu u iznosu od50.125 dinara. Na drugom mestu su rad-nici u U`icu sa 48.000 dinara, a tre}emoni u Gornjem Milanovcu sa 45.366 di-nara. Tek potom sledi a~ak u kojem oni

U prijepoljskom Muzeju otvorena zanimljiva izlo`ba

Portreti Anastasa Jovanovi}a

Autorka izlo`be: Evgenija Blanu{a, vi{akustoskinja Narodnog muzeja Beograd

Pribojci najbolji na smotri recitatoraPobednici: Predstavlja}e Zlatiborski okrug

Rad lokalne

administracije bi}e unapre|en

sa dva nova servera, desetak ra~unara i redizajniranim

sajtom

Ministarstvo dr`avne uprave poma`e mo

Za novu opremu 3

Op{tina Nova Varo{ po

Za obnovu bogomoljZa Islamsku versku zajednicu pola miliona dinara: Novovaro{ka d`amija

april 2018. V

INTERVJU

Prijepolje - Dejan Aleksi} je ~est gostprijepoljske Biblioteke. Voli da razgova-ra sa decom, da ih animira, da „odgone-taju“ poeziju koju pi{e za njih. Voli daobilazi {kole i ta interakcija omogu}avada poezija Dejana Aleksi}a bude pri-jem~iva generacijama koje odrastaju jerim je bliska. Skoro kao „mobilni“.„Knji`evnost za decu na na{em jezi~-kom prostoru ima bogatu tradiciju kojasavremenim stvaraocima daje dobreuvode i mogu}nosti da stvaraju novo alii obavezuje zbog visoko ostvarenih do-meta“, ka`e Aleksi} u razgovoru.

Ipak, sla`ete li se da je njena dru-{tvena uloga zna~ajno promenjena?

- Mesto knji`evnosti za decu danasnije isto kao pre 30 godina, a nije ni dru-{tvena uloga. To je zato {to je briga onjoj bila nekada sistemska i jasno se isti-cala va`nost obrazovne, vaspitne i estet-ske komponente. Danas je, poput svihdrugih knji`evnih vrsta i knji`evnost zadecu marginalizovana i medijski skraj-nuta, tako da su i pisci manje vidljivi imanje prisutni u javnom `ivotu negoranije. Mesto knjige u svakodnevnom`ivotu deteta ugro`avaju nove tehnolo-gije i novi mediji, odnosno dru{tvenemre`e, pa je i prihvatanje knji`evnostiumanjeno.

Deca knji`evnost i ~itanje do`ivlja-vaju danas ~esto kao „smor“. Za{to?

- Postoji nesklad izme|u lektire i no-ve produkcije. Deca smatraju da u lek-tiru treba da u|u neka dela savremenihpisaca zbog aktuelnosti tema koje su imbliskije. Institucije i obrazovni sistemsu, pak, inertni, sporo reaguju i unosepromene. Imam pozitivnu reakciju na~injenicu da je Zavod za unapre|enjeobrazovanja i vaspitanja revidirao lek-tiru za osnovnu {kolu i da su uvr{tenipisci kao {to su Jasminka Petrovi}, IgorKolarov, a me|u njima i ja.

Ipak, izostaje agilnija promocija sa-vremenih knjiga za decu.

- Generalno izostaje su{tinska pa`njai briga za promociju savremenih knjigaza decu ovde ali i u inostranstvu. Nemasredstava za prevo|enje ili su jako mala,pa se izdava~i i autori sami snalaze.

Obilazite biblioteke i kroz nepo-sredne programe promovi{ete svojupoeziju i ostale `anrove koje pi{ete.Da li je to jedini ili ako ne jedini, on-da najbolji na~in da se pribli`ite ~ita-ocima?

- Va`no su mi susreti sa decom kojevolim da ~inim interaktivnim jer su nji-hove reakcije neposredne. Kod dece neprolazi bilo {ta. Kao pisac nastojim daodgovorim na potrebe savremenogmladog ~itaoca koji je neminovno izlo-`en brzim interaktivnim sadr`ajimakroz internet, igrice, TV. To uti~e na po-trebu da i knji`evnost bude zanimljiva,duhovita, zagonetna kako bi pa`nja de-teta bila o~uvana u procesu ~itanja.Smatram da je ~itanje stvarala~ki ~inkao i pisanje, pa zato moja dela pred ~i-taoce postavljaju zadatke i knjiga se nezavr{ava sklapanjem korica.

Odgovornost pisaca i stvaralaca zadecu je veoma velika. Barem bi treba-lo da bude. Ipak, svedoci smo hiper-produkcije svega i sva~ega namenje-

nog deci jer se ~ini da su oni konzu-menti na kojima se mo`e najbr`e ste-}i finansijski efekti. Da li to zna~i danema nikakvih kriterijuma, da suugro`ene osnovne vrednosti tog stva-rala{tva, da se decom i ose}anjima ro-ditelja ~esto manipuli{e kroz vrlo po-vr{ne, pa i neprimerene sadr`aje, ia-ko posledice mogu biti dalekose`ne?

- Odgovornost pisaca za decu je izu-zetno velika, posebno danas jer se deca

na ranoj literaturi kulturno, estetski iobrazovno odre|uju i vaspitavaju. Beztoga ne mo`emo u budu}nosti dobitikvalitetnog ~itaoca. Literatura razvijasposobnost za kriti~ko mi{ljenje {to je odpresudnog zna~aja za dono{enje odlukai mi{ljenje „svojom glavom“. Dubokosam uveren da je ~ovek koji ~ita kvalitet-nu literaturu spremniji za hod kroz ivoti savladavanje prepreka koje ga ~ekaju,

od ~oveka kome knjiga nije deo svako-dnevice. Po prirodi stvari i ono {to je na-menjeno deci ima svoju materijalnu di-menziju. To se odnosi i na knjigu. Sa iz-ostankom sistemske brige za knjigu na-menjenu deci otvara se polje mogu}ihmanipulacija i lo{e knji`evne ponude. Utehni~kom smislu knjiga danas nije„skupa roba“, dostupna je, objaviti knji-gu nije vi{e komplikovano. Tako imamoinflaciju lo{ih autora koji su ve{ti trgovci

i koji lako ulaze u {kole i obrazovni si-stem i uspe{no prodaju svoja dela, budu-}i da nema kriterijuma za kvalitet.

[ta bi pisci za decu mogli da urade?- Veoma malo. Na `alost, i u ovoj

oblasti je prisutna nametljiva bahatost.Naravno, svaki kvalitet, pa i ovaj knji-`evni, do|e na svoje ali je potrebno da sepotvrdi u vremenu, a to je spor proces.

Indira Had`agi} Durakovi}

taciji i ure|enju manastira Dubnica uBo`eti}ima.

Nadle`na op{tinska komisija za ran-giranje projekata i programa crkava iverskih zajednica koje deluju na podru~-ju zlatarskog kraja, predlo`ila je da se izgradske kase sa 500.000 dinara pomog-ne i Islamska verska zajednica, koja pla-nira da nastavi radove na uvo|enju gre-janja u zgradi Mekteba.

Komisija je, ina~e, vrednovala projek-te prema kriterijuma od kojih su najzna-~ajniji kvalitet ideje, izvodljivost plana re-alizacije, odr`ivost i ekonomska oprav-danost. Odluku o raspodeli sredstavaverskim zajednicama je, u skladu sa za-konskom procedurom, potpisao pred-sednik op{tine Radosav Vasiljevi}. Onpodse}a da lokalna samouprava putemprojektnog finansiranja obnovu bogo-molja poma`e jo{ od 2014. a da je najve-}i iznos sredstava iz op{tinske kase opre-deljen ove godine. R. P.

sivanja ugovora sa gradona~elnicimai predsednicima op{tina koje su dobi-le sredstva iz Republike. On je ocenioda je cilj ovog programa da se lokal-nim samoupravama pomogne u po-

slovima koji su njihova izvorna nadle-`nost, a da im je podr{ka neophodnagovori i ~injenica da je 120 op{tina igradova prijavilo blizu 200 projekata.

R. Popovi}

e pla}enima u Zapadnoj Srbiji

a 41.000 dinara koji imaju sre}u da poseduju radnu knji-`icu primaju prose~nu platu u iznosu od43.581 dinar. Zaposleni u Kraljevu su ujanuaru primili svega ne{to preko 43.000dinara. Sredinu tabele predvode radniciu Sjenici sa 42.476 dinara, iza njih je Po-`ega sa 42.343 i Ra{ka sa 41.221 dinar.

- Prose~na neto plata u Srbiji u prvadva meseca 2018. Iznosila je 50.048 di-

nara - 422 evra, {to je za 2,4 odsto vi{enego u decembru pro{le godine. Ovajnivo zarada je, me|utim, jo{ uvek ne-dosti`an za zaposlene u zapadnom i ju-gozapadnom delu Republike, gde su za-rade u pojedinim op{tinama manje zavi{e od tre}ine ovog iznosa - navodi seu najnovijem izve{taju republi~kog Za-voda za statistiku. R. P.

dernizaciju Op{tinske uprave Nove Varo{i

3,6 miliona dinara

oma`e verske zajednice

a dva miliona dinara Moja dela pred ~itaocepostavljaju zadatke

Dejan Aleksi}, pisac za decu

O piscu Pobediv{i na festivalu poezije mladih u Vrbasu Dejan Aleksi} je u{ao

na velika vrata u knji`evnost, objaviv{i prvu knjigu sa samo 22 godi-ne. Smatra se jednim od najzna~ajnijih knji`evnih stvaralaca mla|e ge-neracije (ro|en je 1972. godine). Autor je desetak knjiga za decu, svesu nagra|ivane, a najvi{e nagrada dobile su:“Pustolovine jednog zr-na kafe“, „Muzika tra`i u{i“, „Koga se ti~e kako `ive pri~e“. Njegovepesme su uvr{tene u brojne zbornike i antologije. Dobitnik je NagradeZmajevih de~jih igara 2008. za izuzetan stvarala~ki doprinos knji`ev-nom izrazu za decu. Prevo|en je na engleski, nema~ki, norve{ki, bu-garski, ma|arski, slovena~ki, slova~ki, gr~ki jezik. „. Autor je i vi{e knji-ga pesama, nekoliko dramskih tekstova i dobitnik gotovo svih rele-vantnih knji`evnih nagrada. @ivi u Kraljevu i urednik je za poeziju uknji`evnom ~asopisu „Povelja“

„U{ao“ u lektiru: Dejan Aleksi}

Pomo} za 59 gradova i op{tina: Ministar Ru`i}sa predsednicima op{tina Nova Varo{ i Priboj

petak, 27. april 2018.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH

STRU^NJAKA

Zarazne bolesti ovaca

Zarazne bolesti kod ovaca su : crni pri{t - antraks, enterotokse-mije, oboljenje papaka, salmoneloza, bruceloza , tuberkuloza i ov-~ije boginje.

CRNI PRI[T - ANTRAKS - Od svih doma}ih `ivotinja ovca je naj-osetljivija na crni pri{t. Ona se inficira sporama antraksovog bacila, ko-je se nalaze na pa{i, travi, senu ili vodopoju. To je posebno slu~aj kadase bacaju le{evi uginulih `ivotinja u bare ili vode koje slabo oti~u. Dozaraze, naro~ito, dolazi u prole}e ili u jesen, kada je trava niska, a ovce~upaju travu i korenje i uzimaju zemlju inficiranu bacilima crnog pri-{ta. U organizmu ovce bolest se brzo razvija, nekada samo za nekolikosati. Da se radi o antraksu vidi se po tome {to se `ivotinja obi~no zate-tura i stropo{ta na zemlju, trese se, ubrzano di{e, {kripi zubima i poslebrzog uginu}a iz prirodnih otvora le{a curi crna katranasta krv. Protivantraksa postoji sigurno sredstvo: vakcinacija zdravih ovaca, posle ~e-ga imunitet traje najmanje osam meseci. Ali u suzbijanju antraksa tre-ba primenjivati i higijenske mere, a pre svega ne{kodljivo uklanjanje,odnosno duboko zakopavanje le{eva uginulih `ivotinja od crnog pri-{ta. Najbolja dezinfekcija je posipanje tora i zemlji{ta hlornim kre~om.

ENTEROTOKSEMIJE - To su zarazna oboljenja koja nanose velikegubitke na{em ov~arstvu. O ovim bolestima odgajiva~i vrlo malo zna-ju. Izaziva~i su klice koje `ive u samom aparatu za varenje hrane kodovaca i u normalnim uslovima od njih nema nikakvih {teta, ali u po-sebno odre|enim uslovima one postaju velika opasnost, jer dolazi dodirektnog uginu}a ovaca. Te{ko je odrediti uslove u kojima se razvija-ju ova oboljenja. Ali, ako je jagnje krupno i zdravo, ujutru na|eno ugi-nulo, ako najbolja {ilje`ad i ovce od kojih se o~ekuje najvi{a proizvod-nja, uginu samo za nekoliko sati, a odgajiva~ je nemo}an, treba sum-njati da se radi o uginu}u od enterotoksemije tj. o uginu}u koje je na-stalo neregulisanim na~inom ishrane. Prelaz od jedne vrsta hrane nadrugu ne sme da bude nagli ve} postepen. Ne sme da se daje mnogohrane bogate belan~evinama. Iz tih razloga u Francuskoj odgajiva~i ko-ji tove jagnjad odre|uju u toku nedelje jedan dan posta, tj. tog dana sekoncentrat isklju~uje iz obroka. To je radi za{tite od enterotoksemije.Postoji i vakcina protiv enterotoksemije, koja bi u na{em ov~arstvu mo-rala da se znatno vi{e upotrebljava, nego {to je to slu~aj do sada.

ZARAZNO OBOLJENJE PAPAKA OVACA - Ova bolest je dostara{irena u Evropi. Kod nas znatno manje, mada smo imali pojavu ovogoboljenja kod ovaca uvezenih iz inostranstva i to dok su jo{ bile u ka-rantinu. Znaci bolesti ispoljavaju se u hramanju ovaca na jednu ili vi{enogu, u po~etku slabo uo~ljivo, a kasnije sve ja~e izra`eno. Treba izdvo-jiti obolele i sumnjive `ivotinje od zdravih. Pre le~enja izvr{i se dezin-fekcija papaka sa 2.5 odsto kreolina ili 5- 10 odsto rastvora formalina.Posle hirur{ke obrade rane, pristupa se mazanju, u po~etku sa pet od-sto hloromicetinom ili teramicin ma{}u, a kasnije zasi}enim rastvoromacidrum pikromitrikuma sa 96 odsto alkohola

SALMONELOZE - Od ovog oboljenja javljaju se poba~aji kod ovaca.Kod infekcija izazvanih bakterijama salmonele do poba~aja obi~no do-lazi u ~etvrtom mesecu bremenitosti. Posle poba~aja `ivotinja le`i i neustaje, a mo`e da ugine posle nekoliko ~asova ili posle 1-3 dana. Za{ti-ta od salmonela je u vakcinisanju, ali je zbog suzbijanja ovog oboljenjava`no da se ovce dr`e u dobrim higijenskim uslovima i da ishrana bu-de dobro izbalansirana.

BRUCELOZA - Radi se o hroni~noj bolesti doma}ih `ivotinja i ~o-veka. Ispoljava se nekroti~nim promenama u napadnutim organima ipoba~ajem gravidnih `ivotinja. Uzro~nik je B. Melitensis, a re|e B.Abortus. Zaraza se suzbija iskorenjivanjem zara`enih `ivotinja i spro-vo|enjem veterinarsko-sanitarnih mera.

TUBERKULOZA je kod ovaca veoma retka. U klanicama je uo~enoda je samo 0,25% zaklanih ovaca imalo tuberkulozno oboljenje. Jednaod mera je uklanjanje bolesnih ovaca iz stada.

OV^IJE BOGINJE su veoma opasna bolest, koja se vrlo brzo {iri inanosi velike {tete ov~arstvu. Zbog toga odmah treba da se obavesti ve-terinarska slu`ba. Bolest se manifestuje visokom temperaturom, 41-42stepeni Celzijusa, uz pojavljivanje ospi na ko`i gde nema vune iz kojihse razviju ~vori}i i bubuljice.

Zumreta Trtovac, dipl. in`. sto~arstva

Ministarstvo turizma i Op{tina Nova Varo{ finansiraju izgradnju atraktivnog turisti~kog kompleksa na vodi

Akva-park na Zlatarskom jezeru

Nova Varo{ - Na obali Zlatarskog jeze-ra u Kokinom Brodu uskoro }e po~etigradnja akva-parka. Moderni kompleksna vodi, jedinstven na prostoru Balkana,bi}e pu{ten u funkciju ovog leta, a sred-stva za njegovu izgradnju, od 4,6 milio-na dinara, obezbedili su Ministarstva tu-rizma i Op{tina Nova Varo{.

Sadr`aj parka, koji }e se prostirati na1.248 metara, zami{ljen je kao zabavnipoligon sa brojnim i raznolikim sadr`a-jima. Kompleks se sastoji iz dva dela -poligonskog i sportskog. To zna~i da }ese, pored tobogana, skakaonica i tram-bolina, urediti i ograditi povr{ine zasportove poput odbojke na vodi i vater-pola. Projektom je predvi|eno da se naspecijalizovanoj platformi istovremenomo`e nalaziti 85 ljubitelja ove vrste zaba-

ve. Kompleksom }e gazdovati Turisti~kaorganizacija odnosno Op{tina, a cenaulaznice i broj radnika koji }e biti anga-`ovani u okviru akva-parka bi}e poznatinakon otvaranja.

- Zlatarsko jezero, koje je poslednjihgodina u turisti~koj ekspanziji, dobi}e iz-gradnjom akva-parka sasvim novi iz-gled, privla~an za razli~ite profile turista- od avanturista, preko kampera i izletni-ka do porodica sa decom. I Kokin Brod}e dobiti potpuno novi smisao i sjaj. Ko-rist }e imati i seoska doma}instva na tompodru~ju, kojima }e pove}anje turistazbog pro{irenja lepeze sadr`aja biti prili-ka za dodatni profit. Benefit, na kraju,imaju i dr`ava odnosno lokalna samou-prava koje su bogatije za jo{ jedno atrak-tivno letovali{te na jezerskom „biseru“,

isti~e Rosa Jakovljevi}, direktorka TO„Zlatar“.

Ovda{nja Turisti~ka organizacija je,ina~e, u saradnji sa Razvojnom agenci-jom „Zlatibor“ , sa projektom akva-par-ka konkurisala na javnom pozivu resor-nog Ministarstva u oblasti programa zaaktivni odmor i dobila „zeleno svetlo“ naiznos sredstava od tri miliona dinara. Iz-gradnju kompleksa na vodi Op{tina No-va Varo{ }e finansijski podr`ati sa oko1,6 miliona dinara.

- Kandidovali smo jo{ dva projekta.Prvi je izgradnja zip-lajna, u du`ini odoko 1000 metara, na potezu od „Zlatar-skog zlatnika“ do Smiljani}a vile. Proje-kat je vredan ~etiri miliona dinara. Dru-gi je iz segmenta promocije, a odnosi sena program pod nazivom „Zlatovanje“.Njime je predvi|eno da, u saradnji sa or-ganizacijom „Srbija za mlade“, raznovr-snim i zanimljivim sadr`ajima privu~e-mo {to vi{e gostiju, posebno stranaca, dado|u u novovaro{ki kraj i ovde boravebar sedam dana. Projekat je izuzetnoosmi{ljen, a njegova realizacija ko{tala bidesetak miliona dinara, obja{njava di-rektorka Jakovljevi}. R. Popovi}

Priboj - Op{tina Priboj raspisala jejavnu nabavku za izgradnju jo{ jednekotlarnice na biomasu. Kako se mo`ezaklju~iti iz konkursne dokumentaci-

je, planirano je da toplana, snage 1,8megavata, greje dve osnovne i dvesrednje {kole, kao i de~iji dispanzer, unovom delu grada. Gorivo koje }e ko-

ristiti je drvna se~ka, od jele i smr~e.Priboj je pretpro{le godine dobio jed-nu toplanu na biomasu. Ona ve} grejejavne objekte u starom delu grada (vr-ti}, {kolu, dom kulture i zgradu Op{ti-ne). Iz obnovljivih izvora, sada }e bitiobezbe|eno i grejanje za javne objekteu novom delu Priboja. Kako su ranijenajavili predstavnici Op{tine Priboj,toplana }e biti izgra|ena u teku}oj go-dini, u sklopu rekonstrukcije Ma{in-sko-elektrotehni~ke i Osnovne {kole„Desanka Maksimovi}“. Sredstva zaizgradnju je obezbedila Kancelarija zaupravljanje javnim ulaganjima. S. B.

Nova Varo{ - Kancelarija za mlade,udru`enje „Smart“ i Centar za prava de-teta sproveli su u Novoj Varo{i vi{e ak-tivnosti koje doprinose razvijanju anti-diskriminatorske kulture kod mladih.

Jedna od klju~nih aktivnosti bile suradionice na temu o pravima najmla|ihna za{titu od diskriminacije. Skupovi suodr`ani u ovda{njim obrazovnim usta-novama i Omladinskom centru, a u nji-hovom radu u~estvovalo je stotinak

srednjo{kolaca i u~enika zavr{nog raz-reda O[ „@ivko Ljuji}“.

- Razgovarali smo sa mladima i pod-setili ih da svaki akt njihove diskrimina-cije zna~i da im je uskra}eno osnovnopravo i time onemogu}eno da se pravil-no razvijaju i ostvare svoje snove. Svakitakav akt zna~i i da dete pati jer ne razu-me za{to je isklju~eno i nejednako treti-rano u odnosu na vr{njake. Takav akt jesuprotan osnovnim na~elima po kojima

je svima priznato pravo bez obzira nanacionalnost, pol, poreklo, invaliditet,imovno stanje - isti~e koordinator KZMBranko Pucarevi}.

Ove tematske aktivnosti su, ina~e, re-alizovane u okviru projekta pod nazi-vom „Monitoring ostvarivanja pravadeteta u procesu pridru`ivanja SrbijeEvropskoj uniji“, koji u`i~ki Centar zaprava deteta sprovodi uz podr{ku Kra-ljevine [vedske. R. P.

U Priboju jo{ jedna kotlarnica na biomasu

Nova kotlarnica na biomasu u sklopu {kola

Radionice u organizaciji Kancelarije za mlade, Udru`enja Smart i Centra za prava deteta

Stop diskriminaciji dece

U pripremi klizali{te U Turisti~koj organizaciji pripremaju i dokumentaciju za projekat klizali{ta sa

kojim }e se konkurisati na javnom pozivu Ministarstva turizma u oblasti infra-strukture. Ideja je da klizali{te bude monta`no-demonta`nog tipa, a sezonski bipostavljalo na sportskim terenima hotela „Panorame“. Investicija bi ko{tala okopet miliona dinara.

Na Kokinom Broduuskoro novi sadr`aji

Novi Pazar - To je nepravda, rekao bicrtani junak Kalimero. Isto to mogu daka`u i u Klubu malog fudbala Novi Pazar.Deluje da su nekako skrajnuti na periferi-ju sportskih zbivanja u gradu, a godinamasu jedan od najboljih futsal klubova u ze-mlji. Imaju jo{ jednu fenomenalnu sezo-nu, sigurni su u~esnici plej - ofa u kojem}e poku{ati da spre~e Ekonomac da se ra-duje novoj tituli prvaka. Poput odbojka{adrugu godinu zaredom igra}e i u finaluKupa Srbije (sreda - Obrenovac 19 sati),

opet protiv dominantnog Ekonomca, odkojeg su pro{le godine u Po`arevcu pora-`eni (3:0). Organizacija je ono {to ih izdva-ja od ostalih gradskih klubova, dva ~ove-ka rade poslove koje u mnogim drugimklubovima ponekad obavlja nedopustivoveliki broj ljudi. Enes Deli} i Fikret Me|e-dovi} savr{eno u praksi primenjuju for-mulu formiranja tima, i to rade vi{e negodobro punih osam godina. Bazu ~ine do-ma}i igra~i, i to ne bilo koji, nego oni okokojih se vrti igra. Od prvog dana do danasnosioci igre su Elvedin Sadovi}, MirzaHot, Elvir Bihorac i Ilhan Kari{ik, kojimase svake godine pridru i neko ime sa stra-

ne koje i te kako ima {ta da ka`e u ovomsportu. Najdu`e u klubu je Milan Mutav-d i} iz Ra{ke, momak koji je nedavno upi-sao i prvi nastup za reprezentaciju Srbije.Me|utim, jedan ~ovek je srce ovog sjajnogtima i bez njega on ne bi bio ono {to jeste,uz Ekonomac i Novu Pazovu najbolji fut-sal tim u zemlji - Eldin Red`ovi} (30). Mo-zak je ekipe, kreator svih akcija, majstordriblinga, savr{enog pasa i golgeter. To-kom ovog razgovora dru{tvo su mu pra-vili njegovi najdra i, supruga Alma, }erkaMedina (3) i najmla|i ~lan porodice Idriz.Nedostajao je samo 6 - godi{nji Lamin,budu}i fudbaler

Sportisti u porodici imaju najve}ioslonac, verovatno je to i sa tobomslu~aj.

- Velika su mi podr{ka u svemu {to ra-dim, pa i u futsalu. Daju mi snagu i otkakoih imam u potpunosti sam posve}ensportu. Obaveze i treninzi ne padaju te{ko,posebno {to mi dru{tvo sad pravi najstari-ji sin Lamin. Pokazuje interesovanje, vide-}emo, za sada, je najva`nije da voli sport.

Drugu godinu uzastopno Novi Pazar}e igrati u finalu Kupa Srbije. Opet je ri-val niko drugi do veliki Ekonomac. Dali je do{lo vreme da Kragujev~ani neko-me gledaju u le|a?

- Nedavno smo u prvenstvenoj utak-mici u Kragujevcu pokazali da imamo s~im i da znamo kako da im se suprotstavi-mo (pobeda Ekonomca 3:1). Ova utakmi-ca bi trebalo da bude druga~ija od one u fi-nalu pro{le godine. Tada su na vreme po-stigli golove i to u igri 5 na 4. Kada su naterenu po ~etiri igra~a u oba sastava ne-maju prednost, me|utim, njihov specija-litet je da izvuku golmana i uvedu igra~a, utakvom odnosu snaga su nenadma{ni.O~ekujem da }e isti sistem primeniti i uovom finalu. Zaista, mnogo dobro to ra-de, {to su pokazali i u Ligi {ampiona pro-tiv Sportinga i Barselone. Pripremili smose za takav koncept igre i svaku drugu vr-stu mogu}eg iznena|enja. Bez {ansi ni-smo, naprotiv. Mislim da su trenutno zanijansu slabiji nego {to su bili, a mi smo is-kusniji za godinu dana, i za to finale. Bi}eto u psiholo{kom smislu te`ak, a u rezul-tatskom, neizvestan me~.

U {ampionatu ste dugo dr`ali mestobroj dva, koje donosi utakmicu manjeu doigravanju. U plej - of mo`da }ete ne-{to te im putem, sa tre}e pozicije. Budeli tako, je li to ote`avaju}a okolnost?

- Teoretski jo{ smo u igri za drugo me-sto. Bilo bi dobro i mnogo lak{e da ga se idomognemo, ali ako se to i ne dogodi i da-lje mislim da nam se otvorila lepa {ansa dado|emo do finala i novog duela sa Eko-nomcem. Najrealnije je da se u polufina-lu sastanemo sa Novom Pazovom. Bi}e tozanimljivo nadigravanje u kojem su na{iizgledi za pobedu ne{to ve}i. U prvom ko-lu plej - ofa neva`no je koga }emo imati zaprotivnika, zaslu`uju po{tovanje i Inter-nacional i Kal~a, velika prednost je {to }e-mo revan{ me~ igrati u ,,Pendiku“. Vrationam se u pravom trenutku i Pavlovi},igra~ koji ima odli~nu realizaciju i jo{ bo-lju igru u situacijama jedan na jedan.

ini se da je liga vra}anjem plej - offormata postala mnogo zanimljivija.

- Jeste. U dve utakmice uvek postojimogu}nost da se ispravi lo{ dan iz pr-vog me~a. Mislim da se time pove}ava-ju i izgledi da se sa trona kona~no skineEkonomac.

Postoji li na~in da Novi Pazar ili nekidrugi klub prekine dugogodi{nju vlada-vinu Ekonomca u doma}im okvirima?

- U Ekonomcu svi igra~i su profesio-nalci. Mi imamo svoje glavne poslove, ausput igramo i futsal. Recept kako se pra-vi dobra ekipa mnogi bi mogli da preu-zmu od nas. Jednostavan je, dobri doma-}i igra~i, kojih uvek ima, plus dva tri maj-stora sa strane, i to je to. Naravno, bez nov-ca se ne mo`e ni{ta. Odbojka{i su tako ra-dili i ulagali, i zato su uspeli. Sli~na situaci-ja je i kod nas. Da imamo mogu}nost dana doma}u igra~ku osnovu dodamo jo{tri reprezentativca, a bilo je pregovora i iz-vodljivo je, do{li bi do samog vrha. Ono{to mi imamo, a nemaju drugi, i to je tajnana{eg uspeha, je bliskost izme|u igra~a.Od po~etka nas nekolicina je u klubu, po-

put Elvira Bihorca, Mirze Hota, Ilhana Ka-ri{ika i naravno Elvedina Sadovi}a, s ko-jim sad mogu da igram zavezanih o~iju.[teta je {to mladi igra~i, od 17, 18 godina,kojih ima, ve} posle jednog ili dva trenin-ga ele odmah u najbolji tim, pa kad videda to ne ide tako odmah se razo~araju inapu{taju futsal.

Jo{ kad bi publike na utakmice bi-lo vi{e.

- Po komentarima na dru{tvenimmre`ama vidljivo je da nas mnogi prate ida znaju za na{e rezultate. Na`alost, izu-zmemo li me~eve sa Ekonomcem nema-mo veliku podr{ku sa tribina ,,Pendika“.Mo`da imamo i najmanju posetu od svihprvoliga{a, u Blacu, Novom Sadu, pa i uostalim gradovima dvorane su dupke pu-ne. Nemam logi~no obja{njenje za taj fe-nomen. Ono {to je sigurno, futsal je brzaigra, puna ritma u kojoj je u ivanje zaga-rantovano.

Najbolji si igra~ Novog Pazara i jedanod najboljih u ligi, ali poziv za reprezen-taciju nikako da stigne. Za{to?

- U poslednje dve-tri godine mnogi meto pitaju. Nije fer da govorim o sebi i o to-me da li su se oni koji sastavljaju spisak re-prezentativaca o mene ogre{ili. Protiv svihnajboljih igra~a u zemlji igram godinama,a selektor je taj na kome je da donosi ko-na~ne odluke.

petak, 27. april 2018. VII

^ETVRTI PORAZ I NOVI TRENER Novi Pazar - Novi Pazar je i u ~etvrtom uzastopnom me~u do`iveo poraz, u

23. kolu Prve lige doma}in In|ija savladala je tim koji je u ovom me~u sa klupepredvodio Ivan Jovanovi} 2:0 (2:0). Golove su postigli Kova~evi} u 22. i Gaji} u 45.minutu. Zanimljivo je da je Novi Pazar imao prvi jedanaesterac u sezoni, ali je Vu-~eti} pogodio stativu. Od utorka Novopazarci imaju novog trenera, to je Vladica Pe-trovi} (47). Prvi veliki ispit Petrovi} }e imati u subotu na Gradskom stadionu u du-elu sa u`i~kom Slobodom (17.30).

BEZ GOLOVANovi Pazar - U 23. kolu Kadetske lige Srbije, Novi Pazar i OFK Beograd odigra-

li su u [utenovcu iako bez golova vrlo zanimljivu utakmicu. Bez golova su igrali ifudbaleri Mokre Gore i Tutina u 24. kolu Srpske lige - Zapad

SJAJNA JOŠANICANovi Pazar - Jo{anica sjajno igra u nastavku prvenstva zone ,,Morava“, u 21.

kolu deklasiran je Kara|or|e u Ribnici kraj Kraljeva 5:0 (Li~ina 2, Had`ibuli}. Kurtii Ibrahimovi}).

NEPRIJATNO IZNENA\ENJESjenica - Sjeni~ka Sloga neprijatno je iznenadila i ~ini se zaostala u borbi za ti-

tulu posle remija u 21. kolu zone ,,Drina“ na doma}em terenu sa Sevojnom 2:2 (Ka-ri{ik iz jedanaesterca u 40. i Simi} u 49).

BLIZU ISTORIJSKOG PLASMANANovi Pazar - Rukometa{i Novog Pazara sasvim su blizu istorijskog plasmana

u Super ligu, u 18. kolu Super B lige (Istok - Zapad) u Priboju je pobe|en istoime-ni doma}in 32:22. Kako je u ovom kolu jedini konkurent Vranje iznena|uju}e po-kleklo u Beloj Palanci 30:27, Novopazarci ~etiri kola pre kraja takmi~enja imaju trivelika boda prednosti.

U D

VE R

E^I

Tra~ak nade za drugo mestoMe~ 21. kola izme|u Novog Pazara i Kal~e nije odigran, jer gosti nisu doputova-

li, pa }e biti registrovan slu`benim rezultatom 5:0 za Novopazarce. U poslednjemkolu Novi Pazar danas gostuje Smederevu. Da bi se domogao drugog mesta predplej - of neophodna mu je pobeda, ali i da Nova Pazova kao doma}in do`ivi porazod Internacionala.

SPORT

Prvoslav Le{evi}

Kapiten KMF Novi Pazar Eldin Red`ovi} predvodi}e svoj tim u drugom uzastopnom finalu Kupa Srbije protiv Ekonomca

Nismo bez {ansi

Srce sjajnog tima:Eldin Red`ovi}

Košarkaši u elitiNovi Pazar - Posle samo godinu dana debitanskog na-stupa u Drugoj ligi, Novi Pazar je prvoliga{. Od idu}e se-zone igra}e KLS (Ko{arka{ku ligu Srbije). Ekipa je sa petporaza osvojila drugo mesto i zajedno sa prvoplasira-nom Slobodom iz U`ica izborila istorijski uspeh za no-vopazarsku ko{arku. Za ovakav rezultat klju~an je bio

dolazak trenera Bo{ka \oki}a u 11. kolu, poznati stru~-njak i ekipa su do zavr{etka takmi~enja do`iveli samojedan poraz, od Mladosti iz Smederevske Palanke. Po-vodom velikog uspeha ko{arka{a u utorak je za nove pr-voliga{e prijem priredio i gradona~elnik Novog Pazara,Nihat Bi{evac. Tom prilikom na poklon je dobio dres sabrojem ~etiri (Du{ana Filipovi}a) na kojem su bili potpi-si svih igra~a.

Jedan je Rikardinjo

Eldin Red`ovi}, kao i ogromnafutsal populacija u svetu nema dile-mu kad treba da se odlu~i za najve-}eg majstora igre na malom prosto-ru. „Rikardinjo je jedan. Ne mislimsamo na njegove nepredvidive pote-ze i driblinge. Oni kod velikih igra~ado|u kad - tad. Njegov glavni kvali-tet je u kretanju i {to igra skoro bezgre{ke. On je maestro futsala“, odu-{evljen je Red`ovi} Portugalcem. Oddoma}ih majstora izdvaja Raj~evi}ai ivu legendu @ivi}a, kao i Brazilce izEkonomca, Igora i Talesa.

Porodica najve}a podrška: Eldin, Idriz, Alma i Medina

petak, 27. april 2018.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dan planete Zemlje obele`en u Novoj Varo{i

Mla|ani ~uvari prirode [kolarci i aktivisti KZM u akciji

Nova Varo{ - Nizom manifestacija mali{ani iznovovaro{kog De~jeg vrti}a, zajedno sa svojimvaspita~icama, roditeljima i rukovodstvom usta-nove, ve} po tradiciji i ove godine obele`ili su 22.april - Svetski dana planete Zemlje.

Centralni doga|aj bila je {etnja gradskim uli-cama, tokom koje je 150 mali{ana uzrasta oddve do {est godina prodefilovalo Kara|or|evomi Ulicom Svetog Save, mame}i osmehe sugra|a-na koje su na simpati~an na~in upozorili na zna-~aj o~uvanja `ivotnog okru`enja. Kostimirani i

opremljeni transparentima, polaznici ovda{njePred{kolske ustanove uzvikivali su parole, po-put one „^uvajmo prirodu“, ele}i da na simbo-li~an na~in pru`e svoj doprinos u obele`avanjuovog datuma. Povodom ekolo{kog dana, u De~-jem vrti}u organizovali su, ina~e, i akciju podnazivom „Recikla`a nije gnjava`a“. „Dan plane-te Zemlje je prilika da uka`emo na va`nost zdra-ve ekolo{ke sredine, da upozorimo da je ekosi-stem ugro`en i da smo svi podjednako odgovor-ni za njegovo o~uvanje i brigu o za{titi prirode“,

isti~e Olgica Mini}, direktorka novovaro{kePred{kolske ustanove.

Zajedni~kom akcijom „Ne bacaj sme}e, po-sadi cve}e“, Svetski dan planete Zemlje obele`i-li su novovaro{ka i radoinjska osnovna {kola iKancelarija za mlade. [ezdesetak omladinaca iaktivista KZM su tim povodom ~istili turisti~kuzonu na Zlataru, pre svega „prsten“ oko hotela„Panorama“ , kao i okolne pe{a~ke staze i zele-ne javne povr{ine na potesu od Babi}a brda dobiv{eg RE Centra. R. P.

Ro`aje - U~enici ro`ajske Gimnazi-je „30. septembar“ Amar Brali} i EdvinMedunjanin osvojili su prvo mjesto nanacionalnom nivou na konkursu„Mladi eko-reporteri“, koji jedanaestugodinu organizuje NVO „EKOM -Udru`enje za ekolo{ki konsalting u Cr-noj Gori“ na temu „Odr`ivi gradovi izajednice“ i „Eko {kole“. Brali} i Me-dunjanin su se tako direktno plasiralina me|unarodno takmi~enje „Youngreporters Environment“ koje }e seodr`ati u Kopenhagenu 5. juna, naSvjetski dan za{tite ivotne sredine.

Tema njihovog rada je bila „[u-me su izvor na{ih `ivota“, a mentor-

ke u~enicima su bile profesoriceAdisa Malagi} i Sabaheta Ramovi}.Da ro`ajski {kolarci imaju razvijenuekolo{ku svijest, pokazalo je i obilje-`avanje Dana planete Zemlje. Ro-`ajska O[ „Bo{ko Buha“ inicirala jetim povodom akciju „^epom doosmjeha“. U~enici i nastavnici suanimirali svoje okru`enje i skupilivi{e od 40 hiljada plasti~nih ~epova,koje }e proslijediti recikla`nom cen-tru. Sredstva od prikupljenih ~epo-va namjenjena su djeci sa smetnja-ma u razvoju. Pridru`ili su im semali{ani vrti}a Eko bajka i polazni-ci Dnevnog centra. C. D.

Nagra|eni mladi ro`ajski ekolozi Bijelo Polje - Sportsko ribolovno

dru{tvo (SRD) „Sinjavac“, koje gazdu-je vodama na podru~ju bjelopoljskeop{tine, nedavno su u mjestu Goja, ublizini grani~nog prelaza Dobrakovo,organizovalo veliku ekolo{ku akciju io~istili stotinak metara obala Lima saobje strane.

- Nakon smanjenja vodostaja naobalama su ostale velike koli~ine sme-}a i raznog otpada. Sve smo to o~istili,ali i odsjekli stabla koja su pravila pro-blem prilasku rijeci, s obzirom na to dana ovo mjesto uvijek dolaze strastvenisportski ribolovci. Nije nam bilo nima-lo lako. Sme}a je bilo svuda pa se na`a-lost i na ovom primjeru vidjela na{asavjest i svijest o o~uvanju ivotne sre-

dine, s obzirom na to da su nam po-slednjih godina rijeke postale pravedeponije, rekao je Ismet Softi}, pred-sjednik SRD „Sinjavac“. Poseban pro-blem u akciji, ka`e on, bilo je uklanja-nje velikog broja plasti~nih kesa. USRD „Sinjac“ podsje}aju da je stupiona snagu Zakon o slatkovodnom ri-barstvu - akvakulturi koji propisujenov~ane kazne od 500 do 2.000 evra zafizi~ka lica koja po~ine prekr{aj i zatek-nu se da obavljaju ribolov na neodgo-varaju}i i zabranjen na~in, ili budu vr-{ili druge radnje koje se kvalifikujuovim zakonom kao prekr{aj SRD „Si-njavac“ je anga`ovao {est ribo~uvarakako bi stao na put sve izra`enijem kri-volovu. C. D.

„Sinjavac“ ~istio Lim