Document26

165

Prof.dr Maja Stanivukovi, Pravni fakultet u Novom Sadu

PONITAJ ARBITRANE ODLUKE U DOMAOJ SUDSKOJ PRAKSI

1. Uvod

Stranka nezadovoljna arbitranom odlukom moe joj se suprotstaviti pred viom arbitranom instancom, ukoliko je to predvieno pravilnikom o arbitrai koji su stranke ugovorile, ili pred sudom. Pobijanje arbitrane odluke pred sudom vri se posebnim pravnim sredstvom koje se u naem pravnom sistemu naziva tubom za ponitaj arbitrane odluke. Opte je prihvaeno pravilo u uporednom pravu da je za odluivanje o ponitaju nadlean sud one drave na ijoj je teritoriji mesto arbitrae. Tako je predvieno i u naem pravu, mada su odredbe o tome jo uvek nejasno formulisane. Izuzetno, ako su stranke u arbitranom sporazumu ugovorile primenu procesnog prava neke druge drave, a ne drave u kojoj se nalazi mesto arbitrae, nadlean moe biti i sud drave ije je procesno pravo primenjeno. To znai da e nai sudovi, po pravilu, biti nadleni da reavaju o ponitaju domaih arbitranih odluka - odluka institucionalnih arbitraa sa seditem u Srbiji, kao i ad hok arbitraa kod kojih je ugovoreno mesto arbitrae u Srbiji. Iz prikaza prakse koji sledi, videemo, da su veina sudskih postupaka za ponitaj koji su zabeleeni u zbirkama sudske prakse imali za predmet odluke Spoljnotrgovinske arbitrae u Beogradu, kao najaktivnije institucionalne arbitrae na naoj teritoriji. Pokretanje postupka za ponitaj arbitrane odluke u dravi porekla odluke, kao i odluka o ponitaju, imaju dejstvo na priznanje i izvrenje te odluke u drugim dravama. Naime, ukoliko je pokrenut postupak za ponitaj, sud koji odluuje o priznanju moe prekinuti postupak priznanja, dok se postupak koji se vodi u dravi porekla odluke meritorno ne okona. Arbitrana odluka koja je ponitena u zemlji porekla, po pravilu, nee biti priznata i izvrena u drugim zemljama. U stranoj sudskoj praksi (Austrija, Belgija, Francuska, SAD) zabeleeno je ipak

166 ARBITRAA 2006.

nekoliko sluajeva kada je izvrena odluka ponitena u dravi mesta arbitrae. Najpoznatiji su sluaj Hillmarton (XX Yearbook Commercial Arbitration, str. 663) - odluka koja je ponitena u vajcarskoj ipak je priznata pred francuskim sudom i sluaj Chromalloy - odluka ponitena u Egiptu ipak je izvrena u SAD i Francuskoj.1 To zbog toga to Njujorka konvencija u lanu V ne obavezuje sud da uskrati priznanje u sluaju da je odluka ponitena u zemlji u kojoj je doneta, nego mu to samo doputa (Recognition and enforcement of the award may be refused....).

2. Izvori

2.1. Izvori koji vae u naoj zemlji

Pravo nezadovoljne stranke da tubom pokrene postupak za sudsko preispitivanje arbitrane odluke predvieno je Zakonom o parninom postupku od 1976. godine2 (lanovi 484-487). Ovaj zakon je krajem 2004. godine stavljen van snage donoenjem novog Zakona o parninom postupku. Meutim, u novom zakonu nema posebnih procesnih odredaba o arbitraama, s obzirom da je kod zakonodavca preovladalo stanovite da ovu materiju treba odvojeno regulisati, donoenjem Zakona o arbitrai, koji je ve u pripremi. Stoga je, da bi se izbeglo stvaranje pravne praznine u periodu koji e trajati od stupanja na snagu novog Zakona o parninom postupku do donoenja novog Zakona o arbitrai, reenje naeno u produenju vanosti 31. glave ranijeg Zakona o parninom postupku. Dmgim reima, odredbe lanova 485. i dalje, koje se odnose na tubu za ponitaj arbitrane odluke i dalje vae, na osnovu prelaznih odredaba novog Zakona o parninom postupku.3

Prema ovim odredbama, presuda izbranog suda moe se ponititi po tubi stranke.aZa reavanje o tubi za ponitaj mesno je nadlean sud koji bi za spor bio nadlean u prvom stepenu da nije bio zakljuen ugovor o izbranom sudu.4 Ukoliko nema takvog suda, mesno nadleni sud bie odreen od strane Vrhovnog suda (ordinacija nadlenosti). Meunarodna nadlenost odreuje se na osnovu mesta (sedita) arbitrae, u skladu sa lanom 468a. Razlozi za ponitaj navedeni su u lanu 485:

1 Vidi opirnije Ph. Wahl, Enforcement of Foreign Arbitral Awards Set Aside in their Country of Origin, Journal of International Arbitration 16(4), str. 131-140. 2 Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02. 3 lan 492. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125 od 22. novembra 2004. godine), kojima je produena vanost trideset prve glave starog Zakona o parninom postupku (lanovi 468a-487).

Prof. dr Maja Stanivukovi 167

PONITAJ ARBITRANE ODLUKE U DOMAOJ SUDSKOJ PRAKSI (str. 167-201)

4 lan 484 ZPP. 5 Stranke mogu da se sporazumeju o izostavljanju obrazloenja - l. 481. ZPP. 6 Presuda vai i kada je neki od arbitara ne potpie, ako je presudu potpisala veina sudija i na presudi utvrdila

uskraivanje potpisa - l. 481. ZPP. 7 ZPP (1976), lan 421.

1) ako uopte nije zakljuen ugovor o izbranom sudu ili ako taj ugovor nije bio punovaan (l. 469. do 471) - nenadlenost arbitrae;

2) ako je u pogledu sastava izbranog suda ili u pogledu odluivanja povreena koja odredba ovog zakona ili ugovora o izbranom sudu - sastav arbitrae i postupak donoenja odluke;

3) ako presuda nije obrazloena u smislu lana 471. stav 1. ovog zakona,5 ili ako izvornik i prepisi presude nisu potpisani na nain odreen u lanu 481. stav 2. ovog zakona6 - forma arbitrane odluke;

4) ako je izbrani sud prekoraio granicu svog zadatka - prekoraenje nadlenosti arbitrae;

5) ako je izreka presude nerazumljiva ili je sama sebi protivrena - forma arbitrane odluke;

6) ako je presuda izbranog suda u suprotnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i utvrenim osnovama drutvenog ureenja - javni poredak;

7) ako stoji koji od razloga za ponavljanje postupka iz lana 421. ovog zakona - razlozi za ponavljanje postupka.

Ukratko, Zakon predvia sledee razloge za ponitaj: nenadlenost arbitrae (razlozi navedeni pod 1 i 4), sastav arbitranog suda (razlog naveden pod 2), forma arbitrane odluke (razlozi navedeni pod 3 i 5), postupak donoenja odluke (razlog naveden pod br. 2), javni poredak i svi razlozi koji se mogu navesti za ponavljanje postupka. Ponavljanje postupka moe se dozvoliti iz sledeih razloga7: 1) ako je pri donoenju odluke uestvovao arbitar koji je po zakonu morao biti

izuzet (lan 71. stav 1. ta. 1. do 5), odnosno koji je reenjem arbitrae ili suda bio izuzet;

2) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom;

3) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo

168 ARBITRAA 2006.

8 ZPP od 1976. lan 422. 9 ZPP od 1976, lan 486. 10ZPP od 1976, lan 487. 11"Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 12/63

naknadno odobreno; 4) ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka; 5) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen

neistinit sadraj; 6) ako je do odluke dolo usled krivinog dela arbitra, zakonskog zastupnika ili

punomonika stranke, protivne stranke ili kog treeg li; 7) ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je

ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu; 8) ako se arbitrana odluka suda zasniva na odluci suda ili na odluci nekog

drugog organa, a ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno ponitena;

9) ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Iz razloga navedenih u takama 1 do 3. ne moe se zahtevati ponavljanje postupka ako je taj zahtev bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. Zbog okolnosti navedenih u takama 1, 7, 8. i 9. ovog zakona ponavljanje postupka moe se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego to je raniji postupak zavren pravnosnanom sudskom odlukom.8 Subjektivni rok za podnoenje tube za ponitaj je kratak - 30 dana od dana dostavljanja presude izbranog suda stranci, odnosno od dana kada je saznala za razlog za ponitaj. Ako se radi o razlozima za ponavljanje postupka, ovaj rok se rauna u skladu sa lanom 423. starog Zakona o parninom postupku. Objektivni rok za podnoenje tube je godinu dana od pravnosnanosti presude izbranog suda.9 Rok od godinu dana primenjuje se i ako je osnov tube za ponitaj neki od razloga za ponavljanje postupka. U ovom sluaju, dakle, ne vai objektivni rok od pet godina koji je predvien lanom 423. st. 3.za ulaganje zahteva za ponavljanje postupka. To jasno proistie iz lana 486. koji se u prvom stavu poziva na lan 423. stav 1 i 2, kada su u pitanju subjektivni rokovi, ali to ne ini u drugom stavu, prilikom odredivanja objektivnog roka (tj. ne poziva se na lan 423. st. 3 koji, kada je u pitanju ponavljanje postupka, odreuje petogodinji objektivni rok zastarelosti). Po isteku prekluzivnog roka od godinu dana, stranka gubi pravo na podnoenje tube. Stranke ne mogu ugovorom, niti arbitranim sporazumom, unapred iskljuiti pravo nezadovoljne strane na podnoenje tube za ponitaj.10



Pored zakonskih odredaba, ponitaj arbitrane odluke reguliu i odredbe meunarodnog ugovora, i to Evropske konvencije o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 1961. godine." Odredbe Konvencije posredno ograniavaju razloge za ponitaj, u odnosu na razloge predviene zakonom. Naime, ako su ispunjeni uslovi za primenu Konvencije, ponitaj odluke u jednoj dravi ugovornici predstavlja12 osnov za odbijanje priznanja i izvrenja strane arbitrane odluke u drugoj dravi ugovornici samo ako je odluka ponitena u dravi u kojoj je i doneta ili po ijem zakonu je doneta i to iz jednog od sledeih razloga: (a) nenadlenost arbitrae - nitavost arbitranog sporazuma i prekoraenje

nadlenosti;13 (b) sastav arbitrae koji nije u saglasnosti sa arbitranim sporazumom;14 (c) povreda prava odbrane;15 (d) arbitrani postupak nije bio u saglasnosti sa sporazumom strana ili ako nema

takvog sporazuma - sa lanom IV ove konvencije.16 Uoavamo da sa ove liste izostaju razlozi koji se tiu suprotnosti odluke sa javnim poretkom, arbitrabilnosti17, kao i razlozi za ponavljanje postupka. Domai sudovi, shodno tome, uvek mogu da primenjuju zakonske osnove za ponitaj arbitrane odluke koji su iri od onih predvienih Konvencijom, ali u sluaju da bude zatraeno priznanje ponitene odluke u nekoj drugoj dravi ugovornici Konvencije, injenica da je odluka ponitena od strane naeg suda nee imati uobiajeno dejstvo, odnosno nee spreiti priznanje, ukoliko razlog za ponitaj ne spada meu one koji su navedeni na prethodnom spisku. Odluka o ponitaju tada e zadrati lokalno dejstvo, vaie samo u okviru unutranjeg poretka, odnosno, nee joj biti priznato meunarodno dejstvo.

12 U prevodu Konvencije na srpski stoji pogreno nee predstavljati. Vidi lan IX Konvencije u originalu na engleskom jeziku. Takoe u prevodu se pogreno umesto termina ponititi koristi termin odbaciti. U sluaju pogrenog prevoda treba meunarodni ugovor tumaiti prema verodostojnom tekstu, na osnovu lana 33. Beke konvencije o ugovornom pravu. 13 lan IX stav 1. taka d) sastav arbitranog suda nije bio u saglasnosti sa sporazumom strana, ili ako nema takvog sporazuma - sa lanom IV ove konvencije. 14 lan IX stav 1. taka a) strane u arbitranom sporazumu nemaju potrebnu vrstu sposobnosti po merodavnom pravu ili sporazum nije punovaan po zakonu kome su ga strane podvrgle ili ako nema naznaenja o njihovoj volji, po zakonu zemlje u kojoj je odluka doneta i taka c) odluka se odnosi na spor koji nije predvien arbitranim sporazumom odnosno nije obuhvaen njegovim odredbama, ill sadri odluke o stvarima koje nisu poverene arbitrai; ukoliko se odluke o stvarima poverenim arbitrai mogu razdvojiti od onih koje joj nisu poverene, onaj deo odluke koji sadri odluke o stvarima poverenim arbitrai ne mora da budc poniten. 15 lan IX stav 1. taka b) stranka koja trai ponitaj odluke nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili o arbitranom postupku ili iz drugih razloga nije bila u mogunosti da iznese svoje stavove; 16 lan IX stav 1. taka d). 17 Arbitrabilnost se ipak moe obuhvatiti prvim razlogom, odnosno, injenica da spor nije podoban za reavanje putem arbitrae moe izazvati nitavost arbitranog sporazuma.

170 ARBITRAA 2006.

Naa zemlja je ugovornica ove Konvencije od 1963. godine, sa prekidom koji je trajao od 27. aprila 1992. do 12. marta 2001. godine.18 Konvencija se primenjuje na a) arbitrane sporazume zakljuene u cilju reavanja meunarodnih trgovinskih sporova izmeu fizikih ili pravnih lica koja imaju, u vreme zakljuenja sporazuma, redovno boravite ili sedite u razliitim dravama ugovornicama19 i (b) na arbitrani postupak i odluke zasnovane na takvim sporazumima.

2.2. Izvori u meunarodnom pravu

Evropska konvencija, koja je po svom poreklu meunarodno-pravni izvor, ratifikacijom je postala deo unutranjeg prava, pa smo je iz toga razloga naveli u prethodnoj kategoriji. Pored ove konvencije, najvaniji meunarodni akt kojim se takoe ureuje pitanje ponitaja arbitranih odluka jeste Model zakon UNCITRAL-a o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai od 1985. godine. Model zakon je uticao na nacionalno zakonodavstvo mnogih drava, tako da su nacionalne odredbe o ponitaju danas u mnogim zemalja ujednaene. Ipak, ima i odreenih razlika, koje jo uvek opravdavaju uporedno-pravni pristup ovoj temi.20

Model-zakon u glavi VII (lan 34) navodi tubu za ponitaj kao jedino pravno sredstvo koje se pred sudom moe upotrebiti protiv arbitrane odluke. U skladu sa lanom 1. stav 2. Model zakona odredbe o ponitaju, kao i veina drugih odredaba Model zakona primenjuju se samo ako je mesto arbitrae na teritoriji te drave, koja je usvojila Model zakon kao svoje unutranje zakonodavstvo. Iz toga proistie da o ponitaju arbitrane odluke moe odluivati samo nadleni sud drave u kojoj je mesto arbitrae.

18 Jugoslavija je ucstvovala u donoenju konvencije i bila je jedna od njenih potpisnica. Specijalnom sastanku Evropske kancelarijc Ujedinjenih nacija u enevi odranom od 10. do 21. aprila 1961. godine na kojem je tekst Konvencije usvojen predsedavao je Vladimir Velebit, u to vreme izvrni sekretar Ekonomske komisije UN za Evropu. Jugoslavija je ratifikovala Konvenciju 25. septembra 1963. godine. Meutim, Konvencija vai u odnosu na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno, Srbiju i Crnu Gora tek od 12. marta 2001. godine, kada je data izjava o sukcesiji. Iz toga proistie, da u naoj zemlji ova Konvencija nije vaila od 27. aprila 1992. godine, tj. od prestanka SFRJ, do toga datuma. 19 Konvencija je stupila na snagu u meunarodnom smislu 7. januara 1964. godine i trenutno vai u 29 drava: Albanija, Austrija, Belorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Burkina Faso, Danska, Kazahstan, Kuba, Italija, Letonija, Luksemburg, Maarska, Makedonija, Moldavija, Nemaka, Poljska, Rumunija, Ruska federacija, Slovaka, Slovenija, Srbija i Crna Gora, panija, Turska, Ukrajina, Francuska, eka i Hrvatska. Izvor: http://untreaty.un.org/ 20 Za uporedno-pravni pregled upuujemo itaoca na sledea dela: A. Jaki, Meunarodna trgovinska arbitraa, Beograd, 2003. str. 376 i dalje, G. Kneevi, Ponitaj odluka spoljnotrgovinskih arbitraa, Meunarodna privredna arbitraa - stanja i perspektive, Beograd 1997, str. 246-250, M. Trajkovi, Meunarodno arbitrano pravo, Beograd 2000. str. 541 i dalje.



Nadleni sud date drave koji je odreen na osnovu lana 6. Model zakona moe ponititi arbitranu odluku iz sledeih razloga21:

(a) razlozi o kojima sud vodi rauna samo na zahtev stranke: - nenadlenost arbitrae;22 - sastav arbitrae;23 - povreda prava odbrane;24 - arbitrani postupak nije bio u skladu sa sporazumom stranaka;25

(b) razlozi o kojima sud vodi rauna po slubenoj dunosti: - arbitrabilnost;26 i - javni poredak.27

Rok za podnoenje tube za ponitaj iznosi tri meseca od dana kada je strana koja je podnela tiibu primila arbitranu odluku ili od dana kada je arbitrani sud reio o zahtevu za ispravku ili tumaenje arbitrane odluke ili za donoenje dopunske arbitrane odluke.28 Sud kojem je podneta tuba za ponitaj arbitrane odluke moe, na zahtev jedne od stranaka, prekinuti postupak po tubi za ponitaj, kako bi praio mogunost arbitranom sudu da ponovo otvori arbitrani postupak i da preduzme drage radnje da bi se otklonili razlozi za ponitaj.29

21 Ti razlozi se, inae, poklapaju sa razlozima navedenim u lanu V Njujorke konvencije (1958) na koje se stranka moe pozvati da bi se suprotstavila priznanju i izvrenju strane arbitrane odluke. 22 MZU, lan 34. stav 2. taka (a)(i) da je jedna od strana arbitranog sporazuma predvienog u lanu 7. bila nesposobna; ili da pomenuti sporazum nije punovaan po zakonu kojem su ga strane podvrgle, ili, ako nema naznaenja o tome, po zakonu ove zemlje; ili (iii) da se arbitrana odluka odnosi na spor koji nije predvien arbitranim sporazumom ili nije obuhvaen arbitranom klauzulom ili da sadri odluke kojima se prekorauju granice arbitranog sporazuma ili arbitrane klauzule, s tim da se, u sluaju kada se odluke o pitanjima koja su podvrgnuta arbitrai mogu razdvojiti od odluka o pitanjima koja joj nisu podvrgnuta, moe ponititi samo onaj deo arbitrane odluke koji se odnosi na pitanja koja nisu podvrgnuta arbitrai; 23 MZU, lan 34. stav 2. taka (a) (iv) da sastav arbitranog suda nije bio u skladu sa sporazumom strana, osim ako taj sporazum nije bio u suprotnosti sa nekom odredbom ovog zakona od koje strane ne mogu odstupiti, ili ako nema takvog sporazuma, da sastav arbitranog nije bio u skladu sa ovim zakonom. 24 MZU, lan 34, stav 2 taka (a)(ii) da strana koja podnosi tubu nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra ili o arbitranom postupku ili iz nekog drugog razloga nije mogla da iznese svoje stavove; 25 MZU, lan 34, stav 2 taka (a) (iv) da arbitrani postupak nije bio u skladu sa sporazumom strana, osim ako taj sporazum nije bio u suprotnosti sa nekom odredbom ovog zakona od koje strane ne mogu odstupiti, ili ako nema takvog sporazuma, da arbitrani postupak nije bio u skladu sa ovim zakonom. 26 MZU, lan 34, stav 2 taka (b) (i) da po zakonu ove drave predmet spora nije podoban za reavanje putem arbitrae. 27 MZU, lan 34, stav 2 taka (b)(ii) da je arbitrana odluka u suprotnosti sa javnim poretkom ove drave. 28 MZU, lan 34, stav3. 29 MZU, lan 34, stav 4.

172 ARBITRAA 2006.

3. Praksa domaih sudova po pitanju ponitaja arbitrane odluke

Pre nego to zaponemo pregled i analizu konkretnih sudskih odluka eleli bismo da uputimo itaoca na izvore koje smo koristili za praenje domae sudske prakse i na vremenski period koji je obuhvaen ovim pregledom. Pregled sudske prakse je veim delom uraen na osnovu sentenci koje su objavljene u domaim biltenima, asopisima i bazama podataka, a ne na osnovu originalnih i punih tekstova odluka. Bez obzira na veliki broj nedostataka koji ima sadanji nain odabira, sastavljanja i objavljivanja izvoda sudskih odluka kod nas, one su samo u tom obliku dostupne i predoene pravnikoj javnosti, pa se moraju prihvatiti kao indikativan (mada ne uvek potpun i zadovoljavajui) izvor informacija o praksi domaih sudova. Pregledani su sledei asopisi: Sudska praksa privrednih sudova, Izbor sudske prakse, Sudska praksa, Bilten Vrhovnog suda Srbije, bilten Saveznog suda, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. Pored toga, konsultovana je i Internet baza podataka Paragraf.net. Pregledom je obuhvaen period od 1992. godine do danas, u kome je na pravni sistem doiveo znaajne promene, koje su se esto odraavale i u sudskoj praksi. Za razliku od sudske prakse u prethodnom periodu (sudske prakse SFRJ) ove odluke, osim nekoliko izuzetaka, nisu detaljno analizirane u literaturi. Odluke su prikazane hronoloki. Zanimljivo je primetiti da arbitrae, kao institucije koje bi po prirodi stvari morale biti zainteresovane za injenicu da je odluka arbitranog suda ponitena, u naem sistemu ne dobijaju zvaninu informaciju o ishodu postupka za ponitaj. Prema izjavi predstavnika Spoljnotrgovinske arbitrae u Beogradu, ova arbitraa nije upoznata sa brojem njenih odluka koje su, eventualno, ponitene. Arbitraa se sa injenicom da se vodi postupak upoznaje posredno, kada sud zatrai od nje spise predmeta, meutim, ne dobija povratnu informaciju od sudova o ishodu takvog postupka.30 Smatramo da bi ovu praksu neobavetavanja trebalo menjati, jer institucionalne arbitrae moraju znati kako sudovi ocenjuju zakonitost njihovog rada. Dovoljno bi bilo da sud, prilikom vraanja spisa predmeta arbitrai, prikljui i kopiju odluke ili odluka koje su donete po tubi za ponitaj. Pravnika javnost bi takode imala interesa za ovakvim informacijama, jer bi na osnovu njih mogla da oceni efikasnost arbitranog naina reavanja sporova. Za sada, o ovim postupcima i njihovom ishodu moemo zakljuivati samo na osnovu objavljenih izvoda odluka. 30 Prema evidenciji same Spoljnotrgovinske arbitrae, u posmatranom periodu od 27. aprila 1992. godine do danas pokrenuto je 25 postupaka za ponitaj arbitranih odluka te arbitrae pred sudom.



Napominjemo da smo prilikom prikazivanja sudske prakse u pogledu osnovnog predmeta prikaza upotrebili drugaiji pravni termin nego sami sudovi. Naime, sudovi, osim nekoliko izuzetaka, koje smo posebno naveli, sledei tekst Zakona o parninom postupku, govore o ponitaju presude izbranog suda, dok smo se mi u ovom prikazu, opredelili za termin ponitaj arbitrane odluke, koji je uobiajen u literaturi. Smatramo da time nismo bitno uticali na smisao i razumevanje odluka. Spisak prikazanih odluka:

1. Presuda Vieg privrednog suda, P. 4103/92 od 28. aprila 1992. godine; 2. Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 342/94 od 23. novembra 1994. godine; 3. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 330/95 od 17. 10. 1995. godine; 4. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 465/95 od 22. novembra 1995. godine; 5. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 536/96 od 24. januara 1996. godine; 6. Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev. 12/96 od 30. januara 1996. godine 7. Reenje Saveznog suda, Gzs. 20/96 od 31. oktobra 1996. godine; 8. Presuda Vrhovnog suda Srbije, broj Prev. 622/96 od 13.11.1996. godine -

Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 1/1997 str. 16 9. Reenje Saveznog suda Gzs. 29/96 od 14. 11.1996. godine 10. Reenje Saveznog suda Gzs. 55/97 od 18. 9. 1997. godine 11. Presuda Vieg privrednog suda, P. 6134/98 od 25. novembra 1998. godine; 12. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 226/99 od 6. decembra 2000. godine; 13. Odluka Saveznog suda, Gzs. 50/2001 od 25. aprila 2002. godine; 14. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 364/02 od 20. novembra 2002. godine; 15. Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 2495/2004 od 9. jula 2004. godine;

3.1. Presuda Vieg privrednog suda Srbije, P. 4103/92 od 28. aprila 1992. godine31

Predmet: alba protiv odluke privrednog suda kojom se odbija tuba za ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije; nije naveden broj arbitrane odluke, niti odluke privrednog suda koja se pobija albom.

31 Objavljena u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 5/1992, str. 465.

174 ARBITRAA 2006.

Osnov nitavosti na koji se tuba poziva: nije naveden. Osnov albe su svi razlozi navedeni u lanu 353. ZPP (bitna povreda odredaba parninog postupka, pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje, pogrena primena materijalnog prava). Izmeu ostalog, podnosilac albe istie da nije pravilno utvreno injenino stanje i daje povreeno naelo utvrivanja materijalne istine, kao osnovno naelo postupka. Ishod tube: Vii privredni sud je potvrdio prvostepenu presudu. Razlozi odluke: Prvostepeni sud je pravilno utvrdio injenino stanje i pravilno primenio materijalno pravo. Ne postoji nijedan razlog za ukidanje (sic!) odluke arbitrae na osnovu lana 485. ZPP. Vii privredni sud prihvata razloge prvostepenog suda, ali dodaje, da se odluka arbitrae ne moe uopte pobijati zbog pogreno utvrenog injeninog stanja. U postupku za ponitaj ocenjuje se zakonitost arbitrane odluke i proverava da li je postupak pravilno primenjen, odnosno, da li postoji bitna povreda postupka, a injenino stanje se utvruje u postupku pred arbitraom, a ne pred sudom. Komentar: Iz izvoda ove odluke ne vidi se sasvim jasno, da li se alilac i u tubi pozvao na razloge iz lana 353. ZPP, koje navodi kao razloge albe. Ipak, s obzirom na pouku niestepenom sudu koju sentenca sadri, u smislu da se arbitrana odluka ne moe uopte pobijati zbog pogreno utvrenog injeninog stanja, pretpostavljamo da je tuilac napadao i samu arbitranu odluku iz istih razloga. Takoe, ukazujemo da Vii privredni sud u ovoj odluci koristi pogrean termin ukidanje odluke arbitrae, umesto zakonskog ponitaj. Odluka provocira pitanje, na koji osnov stranka treba da se poziva kada ulae albu protiv presude kojom se odbija ili usvaja tuba za ponitaj arbitrane odluke. Da li je ona ograniena u pogledu osnova albe, u odnosu na albe na ostale odluke suda. Dolazimo do zakljuka da se stranka moe pozivati na svaki od osnova koji moe biti osnov albe, pa ak i pogreno utvreno injenino stanje. Meutim, injenice koje je niestepeni sud eventualno pogreno utvrdio mogu se ticati samo razloga za ponitaj koji su predvieni u lanu 485. (na primer, da li je arbitrana odluka doneta propisanom veinom, da li je sudio arbitar koji je morao biti izuzet, da li je izvreno dostavljanje poziva stranci, itd.), a ne injenica koje se odnose na materijalnopravni odnos izmedu stranaka, koji je meritorno raspravljala arbitraa. alilac se, dakle, ne moe pozivati na pogreno utvreno injenino stanje u arbitranom spora, ali moe da se poziva na pogreno utvrenje injenica koje su relevantne u postupku za ponitaj tube. Posle itanja ovog, a zatim i sluajeva



koji slede, namee se, takoe, pitanje, da li je vaei sistem pravnih lekova, koji doputa trostepeno (za vreme Jugoslavije, ak i etvorostepeno) odluivanje u postupku za ponitaj, oportuno reenje. U mnogim zemljama sudska kontrola arbitrane odluke po tubi za ponitaj svodi se na jednu instancu,32 ili najvie dve.33 Tako se obezbeuje strankama pravo na pravni lek, ali se istovremeno bez potrebe ne produava post-arbitrani postupak. Trostepeno odluivanje u postupku za ponitaj arbitrane odluke obesmiljava ideju arbitrae kao brzog i efikasnog naina reavanja sporova. Pojednostavljeno reeno, stranke koje sklope prorogacioni sporazum u korist stranog suda ili ugovore nadlenost inostrane arbitrae su u boljem poloaju u pogledu trajanja i postupka provere odluke od strane domaih sudova, od onih stranaka koje ugovore nadlenost domae arbitrae. Strana sudska i arbitrana odluka, naime, prolazi postupak priznanja i izvrenja od strane prvostepenog suda, a odluka o priznanju prvostepenog suda zatim podlee samo jo jednoj proveri vieg suda u postupku po albi. Revizija nije doputena.34 Ako je, pak, re o domaoj arbitranoj odluci, sudska kontrola je trostepena. O tome bi, svakako, trebalo dobro razmisliti, pre nego to se postojee reenje prenese u novi zakon o arbitrai.

3.2. Reenje Vrhovnog suda Srbije, Prev. 342/94 od 23. novembra 1994. godine35

Predmet: revizija protiv reenja Vieg privrednog suda. Ovim reenjem odbijena je alba tuioca protiv reenja privrednog suda kojim se oglasio apsolutno nenadlenim za ponitaj strane arbitrane odluke s pozivom na lan 16. ZPP; nije navedeno mesto donoenja arbitrane odluke, niti da li je doneta u okviru institucionalne ili ad hoc arbitrae, nisu navedeni ni brojevi sudskih odluka koje se pobijaju revizijom. 32 Na primer, u Bugarskoj, Francuskoj, Maarskoj, Rumuniji, Rusiji, vajcarskoj. Vidi, G. Kneevi, Ponitaj odluka spoljnotrgovinskih arbitraa, Meunarodna privredna arbitraa - stanja i perspcktive, Beograd 1997, str. 246-250. vedski zakon o arbitrai (1999) predvia u lanu 43. dvostepenost samo kao izuzetno reenje, ukoliko prvostepeni sud smatra da bi bilo od interesa za pravnu praksu da albu razmotri Vrhovni sud. Vidi, prevod vedskog zakona u Arbitrai 2003., str. 170. Takoe, po Engleskom zakonu o arbitrai (1996), pravo na albu protiv odluka suda kojima se odluuje o zahtevima za pobijanje arbitrane odluke ogranieno je, jer je za podnoenje albe potrebna dozvola suda (vidi lanove 67-69). Prevod engleskog zakona objavljen je u Arbitrai 2001,str. 121. 33 Na primer, prema Nemakom zakonu o arbitrai (1997), lan 1065. Vidi prevod nemakog zakona u Arbitrai 2000. str. 84. Takoe, po Japanskom zakonu o arbitrai (2003), lan 44. 34 Pravno shvatanje utvreno na sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 16. decembra 1991. godine. Dodue zabeleeni su sluajevi kada je Savezni sud odluivao o reenju o priznanju strane odluke povodom zahteva za zatitu zakonitosti saveznog javnog tuioca. Vidi, M. Stanivukovi, . ivkovi, Meunarodno privatno pravo, Beograd 2004, str. 444. 35 Sudska praksa privrednih sudova br. 2/95 str. 69.

176 ARBITRAA 2006.

Osnov nitavosti na koji se tuba poziva: nije naveden. Ishod tube: Vrhovni sud Srbije je presudio da je revizija tuioca neosnovana.

Razlozi odluke: Predmet spora je pobijanje strane arbitrane odluke. Nadlenost stranog arbitranog suda predviena je u kupoprodajnom ugovoru stranaka. Na osnovu lana 97. Zakona o reavanju sukoba zakona, odluka se smatra stranom, kako po dravnoj pripadnosti arbitrae, tako i po pravu koje je prilikom njenog donoenja primenjeno. Zbog toga je iskljuena jurisdikcija jugoslovenskog pravosua za suenje po tubi za ponitaj te arbitrane odluke. Nadlenost jugoslovenskog suda za suenje po tubi za ponitaj arbitrane odluke, mogua je samo ako su ispunjeni uslovi iz lana 469. ZPP, odnosno, ako je ugovorena nadlenost domae arbitrae.

Komentar: Smatra se da su ovom odlukom domai sudovi prihvatili naelo da su nadleni samo za ponitaj domaih arbitranih odluka. Pre ove odluke bilo je, naime, sluajeva da su domai sudovi prihvatali nadlenost za ponitaj stranih arbitranih odluka, a jedan deo teorije ih je u tome podravao.36 Postavlja se pitanje ta su bili uzroci ove dileme i da li su oni sada u potpunosti otklonjeni. Dva glavna razloga koji su prouzrokovali lutanje prakse u ovom pogledu nalaze se u neadekvatno formulisanim odredbama domaeg arbitranog prava i u nepravilnom tumaenju meunarodnih ugovora. Zakon o parninom postupku pre 1990. godine nije sadravao odredbu kojom bi se odreivala meunarodna nadlenost naih sudova u postupku za ponitaj, niti je odreivao polje primene odredaba glave XXXI. kojom je regulisan postupak pred izbranim sudovima (arbitraama). Tako se moglo desiti da se jedan sud oglasio nadlenim za ponitaj strane arbitrane odluke s pozivom na lan 484. stav 2. u vezi sa lanom 475. stav 3 ZPP, koji odreuje da je za reavanje po tubi za ponitaj nadlean sud koji bi za spor bio nadlean u prvom stepenu da nije bio zakljuen ugovor o izbranom sudu.37 Nije teko razumeti dvoumicu domaih sudova kada je u pitanju tumaenje lana 484. stav 2. ZPP. Naime, ova odredba je tako formulisana da zaista moe da navede na pogrean zakljuak da je njena svrha odreivanje meunarodne, a ne mesne, nadlenosti. Zakljuivanje arbitranog sporazuma predstavlja jedan 36 Vidi, jasno iskazano gledite u torn smislu od strane Predsednika Vieg privrednog suda, J. Mitrovi, Preispitivanje odluke spoljnotrgovinske arbitrae, Pravo i privreda br. 5-8/1998, str. 444. 37 Okruni privredni sud u Skoplju, P. 2529 od 18. decembra 1981. godine koji je ponitio odluku MTK u Parizu.



od naina da se izvri derogacija nadlenosti domaeg pravosua, te ,,sud koji bi bio nadlean za spor u prvom stepenu" da nije zakljuen arbitrani sporazum, moe lako da se shvati i kao upuivanje na meunarodno nadleni sud. Takvo tumaenje bi, meutim, dovelo do toga da postupanje naih sudova bude suprotno postupanju svih drugih sudova u odnosu na ponitaj stranih arbitranih odluka. Pod uticajem kritika ovakve prakse, prilikom noveliranja Zakona o parninom postupku 1990. godine usvojen je lan 468a. koji odreuje polje primene glave XXXI. na sledei nain:

Odredbama ove glave ureuje se postupak pred izbranim sudovima, ije je sedite u Saveznoj Republici Jugoslaviji, osim ako iz odredaba drugog saveznog zakona ili meunarodnog ugovora ne proizlazi da se odreeni izbrani sud, ije je sedite u Saveznoj Republici Jugoslaviji smatra inostranim izbranim sudom."

Iz ovoga lana proistie da se odredbe lanova 485-487. (tuba za ponitaj) koje pripadaju ovoj glavi primenjuju u sluaju da je sedite arbitrae koja je donela odluku bilo u SRJ. Ovaj kriterijum - kriterijum sedita (mesta, situsa) arbitrae za odreivanje meunarodne sudske nadlenosti za ponitaj arbitrane odluke prihvaen je u Model-zakonu UNCITRAL-a i u veini nacionalnih zakonodavstava. Istovremeno, ovaj kriterijum slui i za odreivanje mesta gde je arbitrana odluka doneta, tako da posredno odreuje i pripadnost arbitrane odluke. Meutim, i posle ove novele, bilo je rasprava u teoriji da li se mogu ponitavati strane arbitrane odluke (dakle, odluke koje su donele arbitrae ije je sedite u inostranstvu).

Jedan deo teorije je smatrao da se mogu ponitavati i one odluke koje su donete u inostranstvu, ako su donete primenom domaeg materijalnog prava. Ovo shvatanje je posledica pogrenog tumaenja tekstova meunarodnih ugovora (Njujorke i Evropske konvencije) i domaeg Zakona o reavanju sukoba zakona, koji kada govore o razlozima koji mogu da spree priznanje i izvrenje strane odluke pominju, izmeu ostalog, i razlog da je odluka ponitena u dravi u kojoj je doneta ili na osnovu ijeg prava je doneta.38 Iz te odredbe koja se ponavlja u sva tri izvora, izvlaio se gornji zakljuak o nadlenosti naih sudova u sluaju kada je odluka doneta po naem pravu. Meutim, u stranoj teoriji vlada saglasnost da je tu re o arbitranom procesnom, a ne o materijalnom pravu date drave. Takav su stav zauzeli i neki strani sudovi, kada se pred njima postavilo pitanje tumaenja

38 lan V NjK, lan IX EK i lan 99. stav 1. taka 10 ZRSZ.

178 ARBITRAA 2006.

navedene odredbe Njujorke konvencije.39 Lako je razumeti pokuaje stranaka, da se proiri broj meunarodno nadlenih sudova za ponitaj. Meutim, sudovi bi morali tome da se odupra, jer je za proveru stranih arbitranih odluka zakonom i meunarodnim ugovorom predvien drugi put - postupak za priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka. Zbog toga je pozitivno to je u naoj sudskoj praksi dilema razreena u korist restriktivnog shvatanja meunarodne nadlenosti za ponitaj. Ipak, ne moe se rei da je Vrhovni sud ovom prilikom precizno odredio sedite (mesto) arbitrae kao osnov za odreivanje svoje meunarodne nadlenosti. U izvodu obrazloenja koji nam je predoen, jo uvek se oseti lutanje u tom pogledu. Mesto arbitrae se uopte ne pominje, a neposredni osnov za odbijanje nadlenosti je injenica da se radi o stranoj odluci, na osnovu lana 97. stav 1. Zakona o reavanju sukoba zakona, mada Zakon o parninom postupku ne pominje ovaj kriterijum. Pored toga, sud navodi jo jedan posredni kriterijum - pripadnost arbitrae. Nadlenost domaeg suda postoji samo ako su ispunjeni uslovi iz lana 469. ZPP, odnosno, ako je ugovorena nadlcnost domae arbitrae, a u ovom sluaju ugovorena je nadlenost strane arbitrae. Sud se, dakle, ne poziva direktno na kriterijum sedita arbitrae iz lana 468a (a ne lana 469. re je, oigledno, o omaci), ve pomou njega donosi zakljuak o pripadnosti arbitrae, koji navodi kao kriterijum za odsustvo nadlenosti.

U novom zakonu o arbitrai, trebalo bi preciznim jezikom odrediti nadlenost domaih sudova za tube za ponitaj. Kada je u pitanju meunarodna nadlenost, naem sudu treba dati nadlenost da odluuje uvek kada je mesto (sedite) arbitrae u naoj zemlji. Za odluivanje po tubama za ponitaj protiv odluka koje su eventualno donete u inostranstvu primenom domaeg procesnog prava koje su stranke ugovorile kao merodavno (u praksi, izuzetno retka situacija), nadlenost ne mora biti posebno predviena zakonom, jer ve proistie iz lana IX Evropske konvencije. Nadlenost prema seditu arbitrae treba da postoji i u sluaju da je odluka doneta u naoj zemlji primenom stranog procesnog prava. Mada se time stvara mogunost za konkurentnu meunarodnu nadlenost dva suda (domaeg suda prema mestu arbitrae i suda strane drave po ijem je procesnom pravu odluka doneta), smatramo da zbog ovih, inae u praksi veoma retkih sluajeva da odluka bude doneta primenom nekog drugog procesnog prava, ne treba naruavati istou i jednostavnost zakonskog reenja.

39 Na primer, ameriki sud u predmctu International Electric Corp. v- Bridas Sopciedad Anonima Petrolera, Industrial Y Commercial, 745 F. Supp. 172 (S.D.N.Y. 1990). cit. kod A. Redfem i M. Hunter, Law and Practice of International Commercial Arbitration, Fourth Edition, London 2004. str. 507.



Ukoliko bi se prihvatila jednostepenost postupka za ponitaj arbitrane odluke (kao to predlaemo u komentara prethodne odluke), trebalo bi odrediti samo jedan sud koji bi bio mesno i stvamo nadlean za odluivanje po svim tubama za ponitaj. To bi mogao biti, u zavisnosti od ocene zakonodavca, bilo Vii trgovinski sud, bilo Vrhovni sud Srbije.

3.3. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 330/95 od 17. 10.1995. godine40

Predmet: revizija protiv reenja Vieg privrednog suda. Ovim reenjem je odbijena alba tuioca protiv presude privrednog suda kojom se odbija tubeni zahtev za ponitaj arbitrane odluke; nisu navedeni nikakvi podaci koji bi omoguili identifikaciju arbitrane ili sudskih odluka. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. stav 4. ZPP - arbitraa nije u potpunosti odluila o zahtevu tuioca - tubenim zahtevom je traena isplata daleko veeg iznosa od onog koji je dosuen. Ishod tube: Vrhovni sud Srbije je presudio da je revizija tuioca neosnovana.

Razlozi odluke: Ponitaj arbitrane odluke moe se zahtevati samo u sluajevima navedenim u lanu 485. ZPP, a tu ne spada i sluaj kada arbitraa ne odlui o celom tubenom zahtevu. Arbitraa nije prekoraila granice svog zadatka u smislu lan 485. taka 4. ZPP, ve je samo propustila da odlui o delu tubenog zahteva. O ovom delu tubenog zahteva arbitraa moe odluiti naknadno, dopunskom presudom. Ovakav propust arbitrae ne predstavlja razlog za ponitaj arbitrane odluke. Komentar: U nekim pravima, propust arbitranog tribunala da odlui o svim pitanjima koja su mu poverena (odluivanje infra petita) predstavlja razlog za pobijanje arbitrane odluke.41 Ovaj razlog predvien je kao jedan od razloga za odbijanje priznanja i izvrenja strane arbitrane odluke po enevskoj konvenciji od 1927. godine, ali ga Njujorka konvencija, kao ni Model zakon UNCITRAL-a vie ne 40 Sudska praksa privrednih sudova br. 1/96 STR. 86. 41 Na primer, na osnovu engleskog Zakona o arbitrai od 1996. godine paragraf 68 stav 2 pod d. U Holandiji, arbitrana odluka se moe pobijati iz ovog razloga, pod uslovom da je tuilac prethodno traio donoenje dopunske odluke i da je arbitraa odluila po tom njegovom zahtevu Zakon o arbitrai (1986), lan 1065. stav 6.

180 ARBITRAA 2006.

pominju. Meutim, u Model zakonu je predvieno (lan 34. stav 4) da sud kojem je podneta tuba za ponitaj arbitrane odluke moe, ako smatra da je celishodno i ako to zatrai jedna od strana, prekinuti postupak po tubi za ponitaj na odreeni rok koji sam odredi, kako bi pruio mogunost arbitranom sudu da ponovo otvori arbitrani postupak ili da preduzme druge radnje koje smatra za potrebne da bi se otklonili razlozi za ponitaj. U naem zakonu ova mogunost nije predviena. Stoga je sud u ovom sluaju odbio tubu za ponitaj, a kako vidimo, u obrazloenju uputio stranku da se obrati arbitrai za zahtevom za dopunsku presudu.42 Moemo se zapitati, kako bi dalje trebalo postupati, u sluaju da arbitraa odbaci ili odbije zahtev tuioca za donoenje dopunske presude (arbitrane odluke)? Koje bi pravno sredstvo stajalo na raspolaganju tuiocu za zatitu njegovog prava da arbitraa odlui o njegovom tubenom zahtevu u celosti?

3.4. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 465/95 od 22. novembra 1995. godine 43

Predmet: revizija protiv reenja Vieg privrednog suda. Ovim reenjem se odbija alba tuenog protiv presude privrednog suda kojim je ponitena arbitrana odluka arbitrae preduzea DD. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: 485. taka 1. ZPP.

Ishod tube: Vrhovni sud Srbije je presudio da je revizija tuioca neosnovana. Razlozi odluke: Tuioca, kao samostalno preduzee, ne moe da obavezuje odluka arbitrae u ijem formiranju nije uestvovao. Pravilnik o reavanju sporova putem arbitrae, o sastavu arbitrae i izboru arbitara, donet je od strane tuenog preduzea. U donoenju ovog akta tuilac, kao samostalno preduzee, nije uestvovao. Tueni se u reviziji poziva na lan 65. i l. 101. taka 11. Zakona o preduzeima kojima je predviena mogunost da se statutom dratvenog preduzea uredi nain reavanja sporova izmeu delova preduzea. Meutim, tuilac i tueni su dva posebna preduzea, pa tueni ne moe svojim aktima ureivati obrazovanje, nadlenost i sastav arbitrae koja bi obavezivala tuioca. Iz tih razloga nema sporazuma o formiranju arbitrae, pa su ispunjeni uslovi za ponitaj arbitrane odluke u smislu lana 485. stav 1. ZPP.

42 Iz izvoda ne vidimo da li se radi o odluci Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije. Pravilnik ove arbitrae ne predvia izriito mogunost podnoenja zahteva za donoenje dopunske prcsude. Ipak, takva mogunost bi proisticala iz shodne primene odredaba Zakona o parninom postupku, koja je predviena u lanu 44. Pravilnika. 43 Sudska praksa privrednih sudova br. 4/96 str. 66.



Komentar: ovde se oigledno radi o ponitaju odluke arbitrae u sporu bez inostranog elementa (lan 469a. ZPP). Razlog zbog kojeg je sud usvojio tubu i ponitio arbitranu odluku nalazi se u lanu 485. stav 1: "Ako uopte nije zakljuen ugovor o izbranom sudu." ak i da je bilo arbitranog sporazuma, pitanje je da li bi on bio punovaan, imajui u vidu ogranienja u pogledu toga koja arbitraa moe reavati sporove bez inostranog elementa navedena u lanu 469a. ZPP.

SS3.5. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 536/96 od 24. januara 1996. godine44

Predmet: revizija protiv presude Vieg privrednog suda. Ovom presudom se odbija alba tuioca protiv presude privrednog suda kojom se odbija tubeni zahtev za ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije; nisu navedeni podaci koji bi omoguili identifikaciju arbitrane ili sudskih odluka. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. st. 1. taka 6. ZPP - odluka je suprotna Ustavu SFRJ i utvrenim osnovama dratvenog ureenja - potraivanje je zasnovano na odredbama ugovora koji je apsolutno nitav i kao takav ne moe uivati sudsku zatitu. Ishod tube: Vrhovni sud Srbije je presudio da je revizija tuioca neosnovana. Razlozi odluke: Cenei sadrinu ugovora, Vrhovni sud nalazi da se radi o dozvoljenom pravnom poslu. Po odredbi lana 49. ZOO predmet ugovora je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ovim ugovorom se ne vrea nijedna kogentna norma pravnog poretka. Iz toga proizilazi da odluka Spoljnotrgovinske arbitrae nije suprotna Ustavu ni osnovama drutvenog ureenja.

Komentar: U literaturi je istaknuto da je Vrhovni sud Srbije ovde usvojio previe iroko shvatanje javnog poretka.45 Mada je tuba za ponitaj arbitrane odluke zbog povrede javnog poretka odbijena, iz obrazloenja presude Vrhovnog suda proistie da bi sama injenica da je ugovorom povreena neka imperativna norma pravnog poretka, automatski dovela do toga da arbitrana odluka bude suprotna javnom poretku. Za vie o ovom sluaju, vidi komentar uz odluke br. 3.7. i 3.12. 44 Sudska praksa privrednih sudova br. 2/96, str. 83. 45 Vidi, G. Kneevi, op.cit. str. 258.

182 ARBITRAA 2006.

AA3.6. Presuda Vrhovnog suda Srbije

Prev. 12/96 od 30. januara 1996. godine46 Predmet: revizija protiv presude Vieg privrednog suda. Ovom presudom je usvojena alba tuioca i preinaena presuda prvostepenog privrednog suda, tako to je ponitena arbitrana odluka stalnog izbranog suda privredne komore. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. st. 1. taka 1. ZPP Ishod tube: Vrhovni sud Srbije je presudio da je revizija tuenih neosnovana. Razlozi odluke: Drugostepeni sud (Vii privredni sud u Beogradu) je naao da je arbitraa sudila i pored injenice to nije nadlena, s obzirom da je odlukom Vrhovnog suda Srbije ukinuta klauzula nadlenosti arbitrae. Zbog ovoga je arbitranom presudom izvrena povreda lana 485. st. 1. taka 1 ZPP. Vrhovni sud Srbije tome dodaje sledee argumente: Kada sud oglasi prestanak vanosti arbitrane klauzule, izbrani sud prestaje biti nadlean za suenje u tom spora izmeu tih stranaka. Ukoliko izbrani sud nastavi sa postupkom uprkos prestanku vanosti ugovora o izbranom sudu i donese presudu, ini apsolutnu bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. st. 2. taka 4 ZPP, s obzirom da je odluio o tubenom zahtevu za koji nije stvarno nadlean. Komentar: Vii privredni sud kao osnov ponitaja navodi lan 485. st. 1. taka 1. ZPP - ako ugovor o izbranom sudu nije punovaan, dok Vrhovni sud tome dodaje i bitnu povredu odredaba parninog postupka, pozivajui se na lan 354. st. 2. taka 4. ZPP. Bitna povreda postupka, inae, nije meu zakonskim razlozima za ponitaj arbitrane odluke. U ovom sluaju, odluivanje arbitrae o zahtevu za koji nije "stvarno" nadlena, bi se, eventualno, moglo podvesti pod razloge za ponitaj arbitrane odluke odreene lanom 485. st. 1. taka 2. - ako je u pogledu odluivanja povreena koja odredba ovog zakona, ali se Vrhovni sud na ovaj razlog ne poziva. ini nam se da Vii privredni sud ispravnije postupa, kada se poziva na nitavost arbitranog sporazuma (tj. na lan 485. st. 1. taka 1. ZPP), kao osnov za ponitaj arbitrane odluke u ovom sluaju. Jasno je da arbitrani sporazum koji je sudskom odlukom oglaen nevaeim, nije vie punovaan. U izvodu ove odluke Vrhovnog suda uzgred se pominje da je osnov za proglaenje prestanka vanosti arbitrane klauzule bio lan 476. starog ZPP. Ovaj lan predvia da sud po tubi zainteresovane stranke moe da oglasi prestanak vanosti

46 Sudska praksa privrednih sudova br. 2/96 str. 82.



arbitranog sporazuma 1) ako stranke ne mogu da se sloe o izbora arbitara koje zajedniki treba da postave, ili 2) ako lice koje je u samom arbitranom sporazumu postavljeno za arbitra nee ili ne moe da vri ovu dunost.47 Pored ovog sluaja, sud je takoe nadlean da oglasi prestanak vanosti arbitranog sporazuma na osnovu lana 480. starog ZPP (ako se ne moe postii potrebna veina glasova za donoenje odluke). Meutim, lan 485. stav 1. taka 1, koji predvia nevanost arbitranog sporazuma kao osnov za ponitaj, poziva se samo na lanove od 469. do 471. a ne i na lanove 476. i 480. ZPP. Drugim reima, zakonodavac prilikom navoenja ovog razloga za ponitaj ne uzima u obzir mogunost da je sud ve ranije odluivao o punovanosti sporazuma, nego polazi od pretpostavke da e se o tome uvek odluivati tek u postupku za ponitaj arbitrane odluke. Zbog toga je verovatno Vrhovni sud, u potrazi za sigurnijim osnovom, smatrao da treba pomenuti i lan 354. ZPP koji ureuje bitne povrede odredaba parninog postupka.

U ovoj odluci sud govori i o posledicama odluke o prestanku vanosti arbitranog sporazuma. Arbitraa nakon toga prestaje biti nadlena za suenje u sporu izmeu tih stranaka. Umesto nje, nadlean je privredni sud koji bi inae bio nadlean za spor u prvom stepenu u smislu lana 475. st. 3. ZPP. S obzirom da je ovde re o sporu bez inostranog elementa (zakljuujemo to na osnovu injenice da je re o ponitaju odluke izbranog suda privredne komore), ne postavlja se pitanje meunarodne nadlenosti. Meutim, da je poniten arbitrani sporazum u sporu sa inostranim elementom, posledica bi bila da e spor reavati meunarodno nadleni sud, to znai da bi se moglo desiti da to ne bude domai sud.

AAAAA3.7. Reenje Saveznog suda,

Gzs. 20/96 od 31. oktobra 1996. godine48 Predmet: zahtev za zatitu zakonitosti saveznog dravnog tuioca protiv odluke privrednog suda kojom je odbijen ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije i protiv odluka Vieg privrednog suda

47 G. Knccvi, op.cit. str. 256. koji je imao uvida u puni tekst prcsude Vrhovnog suda navodi jo sledee detalje koji se tiu postupka za ponitaj arbitranog sporazuma koji je prethodio postupku za ponitaj arbitrane odluke: "na bazi sporazuma o arbitrai tuilac se ovoj obratio tubom juna meseca 1992. g. Tueni se upustio u spor, bez prigovora nenadlenosti, bio je prisutan na vise roita, da bi tek decembra meseca 1993. g. od privrednog suda traio tubom presudu o prestanku vanosti sporazuma o arbitrai. Iako ju je ishodio arbitraa je nastavila svoj rad i donela presudu. Tueni (u parnici za ponitaj tuilac) obratio se Privrednom sudu tubom za ponitaj ovako donete odluke." Teko je zakljuiti bez itanja presude koja se ovde pominje, kako je na osnovu ovih injenica moglo doi do ponitaja arbitranog sporazuma s pozivom na lan 476. ZPP. 48 Sudska praksa privrednih sudova br. 2/97 str. 102.

184 ARBITRAA 2006. datum arbitrane odluke, niti sudskih odluka protiv kojih je uloen zahtev za zatitu zakonitosti. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. taka 6. ZPP. Tuilac istie injenicu da se potraivanje tuenog o kome je odlueno arbitranom odlukom, zasniva na odredbama ugovora koje su apsolutno nitave, jer imaju nedoputen predmet - korupciju i kao takve ne mogu uivati sudsku zatitu. Tuilac je i u arbitranom postupku, u kome se nalazio u ulozi tuenog, isticao iste navode. Ishod zahteva: Savezni sud je odluio da je zahtev saveznog dravnog tuioca za zatitu zakonitosti osnovan. U izvoru odluke nije navedeno, ali se iz izvornika odluke koji nam je u ovom sluaju bio dostupan, vidi da se presude niestepenih sudova ukidaju i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. U pogledu krajnjeg ishoda ove tube za ponitaj videti takoe i odluku navedenu pod brojem 3.12.

Razlozi odluke: Ponitaj arbitrane odluke moe se zahtevati samo iz razloga taksativno propisanih u l. 485. ZPP. Tuilac trai ponitaj iz razloga propisanih u taki 6. toga lana zato to je arbitrana odluka u suprotnosti sa Ustavom ili utvrenim osnovama drutvenog ureenja. Niestepeni sudovi su stali na stanovite da se prema sadrini spornog ugovora radi o dozvoljenom pravnom poslu koji u sebi sadri elemente vie ugovora koji su po odredbama Zakona o obligacionim odnosima dozvoljeni. S obzirom da se sadrinom spornog ugovora ne vrea nijedna norma jugoslovenskog prava, niestepeni sudovi nalaze da je zahtev tuioca za ponitaj arbitrane odluke neosnovan. Nasuprot miljenju niih sudova, arbitrana odluka moe da bude suprotna Ustavu ne samo onda kada je nitav ugovor, nego i onda kada je suprotno Ustavu izvrenje pravno valjanog ugovora, kakav je sporni ugovor. Prema lanu 7. st. 2. spornog ugovora provizija pripada konsultantu samo za one poslove u ijem je obezbeenju direktno uestvovao. Tuilac osporava da je tueni direktno uestvovao u obezbeenju zakljuenog pravnog posla. Poto je po naelu autonomije volje, ugovor zakon za stranke, ako tueni nije direktno uestvovao u obezbeenju zakljuenog pravnog posla, onda bi isplatom provizije on sticao drutvena sredstva vee vrednosti bez rada, to je suprotno lanu 11. stav 2. Ustava SFRJ, koji bi se na ovaj sluaj imao primeniti, poto je pravna situacija zavrena u vreme vaenja tog Ustava.

49 Vidi odluku prikazanu pod brojem 3.5.



Sudovi su propustili da cene sve izvedene dokaze u odnosu na ugovorne obaveze tuenog, a to su sve vane okolnosti za pouzdan zakljuak, da li je tueni direktno uestvovao kao konsultant u zakljuenju ugovora po kome trai proviziju. Komentar: Ova odluka je veoma zanimljiva, iz vie razloga. Prvo, kao razlog za vraanje predmeta prvostepenom sudu na odluivanje pominje se mogunost da je postojala povreda javnog poretka. Ali, sud se ne poziva na povredu aktuelnog javnog poretka, koji vai u momentu presuenja, ve na povredu javnog poretka, koji je, po miljenju suda, bio na snazi u vreme zakljuenja i ispunjenja spornog ugovora. To je veoma neuobiajeno tumaenje klauzule javnog poretka. Sudovi obino vode rauna o javnom poretku koji vai u vreme donoenja odluke. Sudiju ne treba da interesuje kakav je bio javni poredak koji je prethodio sadanjem, ak i ako je pravni odnos nastao u vreme vaenja prethodnog javnog poretka (princip aktuelnosti javnog poretka).50 Drugo, Savezni sud potvruje previe iroko shvatanje javnog poretka koje su ispoljili privredni sudovi i Vrhovni sud Srbije u odlukama protiv kojih je zahtev podnet. Iz ove odluke, isto kao i iz odluke Vrhovnog suda Srbije koju smo prethodno analizirali,51 implicite proizilazi da bi svaka povreda imperativnih normi Zakona o obligacionim odnosima ili nekog drugog zakona, mogla biti smatrana za povredu javnog poretka. Tree, usvajajui takvo shvatanje javnog poretka, Vrhovni sud u ovoj odluci u sutini upuuje niestepene sudove da jo jednom razmotre ispravnost arbitrane odluke u pogledu utvrivanja injeninog stanja i ocene dokaza. Kao to znamo, sudska kontrola arbitrane odluke, u pogledu pravilnog utvrivanja injeninog stanja i pravilne primene materijalnog prava, nije doputena u naem pravnom sistemu. Jedini, veoma ogranieni izuzetak od ovoga pravila, jeste institut javnog poretka. To znai da je arbitraa suverena u pogledu ocene dokaza i utvrivanja injeninog stanja, te u pogledu odreivanja merodavnog prava i utvrivanja njegove sadrine. ak i kada je arbitraa oigledno pogreila u utvrivanju neke injenice, u oceni njenog znaaja ili u tumaenju neke pravne norme od koje zavisi ishod spora, sud nema pravo da odluku ponitava iz tog razloga, osim ako se takvim propustom arbitrae dolazi do odluke koja je suprotna domaem javnom poretku. U naem sluaju, injenica koja, po miljenju suda, nije pravilno utvrena, jeste da li je tueni direktno uestvovao u zakljuenju ugovora po kome trai proviziju. Od te injenice, tvrdi sud, zavisi usklaenost odluke sa javnim poretkom. Ukoliko tueni nije direktno uestvovao u poslu nije imao pravo na proviziju, jer bi to bilo suprotno nekadanjem javnom poretku koji je zabranjivao sticanje drutvenih 50 Vidi, M. Stanivukovi, M. ivkovi, op.cit. str. 350. 51 Vidi br. 3.5.

186 ARBITRAA 2006.

sredstava bez rada. U punom tekstu reenja Saveznog suda koji nam je u ovom sluaju bio dostupan, pominje se jo jedna injenica koju prvostepeni sudovi treba da utvrde, a to je da li je ugovor o posredovanju otkazan 28. maja 1987. godine, tj. dve godine pre zakljuenja ugovora o prodaji za koji je dosuena provizija. Da bismo sve ovo razumeli potrebno je da se upoznamo sa osnovnim injenicama sluaja, koje se u izvodu odluke ne navode, ali ih bar delimino moemo naslutiti iz punog teksta odluke. Stranke, prodavac iz Srbije i konsultant iz Kuvajta, su 14. avgusta 1985. godine zakljuili ugovor kojim je prodavac poverio konsultantu poslove nuenja proizvoda navedenih u aneksu ugovora oruanim snagama Drave Kuvajt. Ugovorom je predvien rok vanosti od dve godine od dana stupanja na snagu, sa mogunou da se ugovor automatski produi za isti period, ukoliko ga jedna od ugovomih strana ne raskine najmanje tri meseca pre isteka roka vanosti. Ugovorom je takode bilo predvieno da provizija pripada konsultantu samo za one poslove u ijem je obezbeenju direktno uestvovao. Domae preduzee je 29. maja 1989. godine zakljuilo ugovor sa Ministarstvom odbrane Drave Kuvajt. U prvobitnoj prijavi izvoznog ugovora Narodnoj banci Jugoslavije nije prijavljena posrednika provizija. Meutim, domai izvoznik je 9. avgusta 1989. godine izmenio prijavu i naveo da je taj posao zakljuen preko posrednika, ne oznaavajui ime posrednika, ve samo da posrednika provizija iznosi 25 miliona amerikih dolara. Sve ove injenice, kako se ini, bile su iznete ve u arbitranom postupku. Domae preduzee je i u arbitranom postupku u kojem je bilo tueno za isplatu provizije i kao tuilac u postupku za ponitaj arbitrane odluke kojom je tubeni zahtev usvojen, tvrdilo da se potraivanje tuenog zasnivana odredbama ugovora koji je apsolutno nitav, jer ima nedoputen predmet - korupciju. Moemo pretpostaviti da tuilac tvrdi da je posredniki ugovor na osnovu koga je arbitranom odlukom drugoj strani dosuena provizija, ustvari, ugovor kojim se prikriva korupcija - uticaj nezakonitim sredstvima na kuvajtske nadlene organe da zakljue ugovor sa naim prodavcem. Ako bi se dokazalo da je to tano, takav ugovor svakako ne bi uivao pravnu zatitu i odluka arbitrae kojom se takvom ugovoru daje pravna snaga bila bi suprotna javnom poretku. Savezni sud se upuivanjem niestepenih sudova da utvruju injenice koje su gore navedene (tj. da li je posrednik direktno uestvovao u zakljuenju posla i da li je ugovor o posredovanju raskinut pre zakljuenja kupoprodajnog ugovora) udaljava od razloga za ponitaj na koji se poziva tuilac. Umesto da naloi niestepenim sudovima da utvruju injenice koje bi, eventualno, mogle potvrditi tvrdnje tuioca, da je ovde bila re o korupciji (na primer nesrazmerno velik iznos provizije u poreenju sa uobiajenim provizijama ili sasluanje nekog svedoka koji bi mogao potvrditi da su izvreni nezakoniti uticaji), Savezni sud ih



upuuje da utvruju injenice koje, po naem miljenju, uopte ne mogu uticati na usklaenost odluke sa javnim poretkom, ve samo na pravilnost odluke o meritumu spora.52 Drugim reima, ako bi sud u ponovljenom postupku utvrdio da posrednik nije direktno uestvovao u poslu ili da je ugovor prethodno bio raskinut, onda bi jedini pravni zakljuak koji bismo iz toga mogli izvesti bio da arbitraa nije pravilno ocenila dokaze i utvrdila injenino stanje, kada je dosudila proviziju iako nisu bili ispunjeni ugovorni uslovi, ili kada je dosudila proviziju na osnovu ugovora koji je prestao da vai. Ni u jednom ni u drugom sluaju ne bi se, meutim, moglo tvrditi da je odluka zbog toga suprotna javnom poretku. Zakonodavac je, meutim, kao razlog za ponitaj arbitrane odluke predvideo samo suprotnost javnom poretku, a ne i pogreno utvreno injenino stanje. To je jasno i Saveznom sudu, pa zato pokuava da formulie sporno pravilo o javnom poretku koje je povreeno u konkretnom sluaju - da se ne mogu sticati drutvena sredstva velike vrednosti bez rada. Takvo nakaradno shvatanje javnog poretka onda predstavlja opravdanje za ponovno razmatranje merituma spora. Da zakljuimo, sudovi mogu ponovo preispitivati injenice koje je prethodno utvrdila arbitraa samo ako te injenice mogu da utiu na zakljuak o tome da li je odluka suprotna domaem javnom poretku. Meutim, tumaenje ta spada u javni poredak mora biti razumno, restriktivno i aktuelno.

3.8. Presuda Vrhovnog suda Srbije, broj Prev. 622/96 od 13.11.1996. godine - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 1/1997 str. 1653

Predmet: revizija presude privrednog suda kojom se odbija ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije; nije naveden broj niti datum arbitrane niti sudskih odluka. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. stav 1. taka 7 ZPP u vezi sa lanom 421. taka 2 (proputanje dostavljanja), 3 (nepravilnosti u zastupanju stranke) i 9. ZPP (nove injenice i novi dokazi). Ishod tube: Nije izriito navedeno, ali iz onoga to stoji u izvodu odluke proistie da Vrhovni sud smatra da je revizija tuioca neosnovana. Razlozi odluke: Iz spisa predmeta proizilazi da je tuiocu u toku arbitranog 52 Vidi, nasuprot tome, Odluku Saveznog suda navedenu pod brojom 3.13. u kojoj Savezni sud izriito prihvata princip ograniene sudske kontrole arbitrane odluke. 53 Vidi Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 1/97, str. 16.

188 ARBITRAA 2006.

postupka omogueno da raspravlja, da u tom postupku nije bilo nezakonitog postupanja, da nisu ispunjeni uslovi iz take 3. i 9. lan 421. ZPP, jer je tuilac uredno zastupan u arbitranom postupku, a injenice koje tuilac istie u ovom postupku ne mogu biti nove injenice na osnovu kojih se moe zahtevati ponavljanje postupka, prema lanu 421. taka 9. ZPP. Neosnovan je navod tuioca da je njegov dug prema tuenom preuzet od strane drugog lica, jer o tome ne postoji saglasnost poverioca, tj. tuenog. U svakom sluaju, ta injenica isticana je i u toku postupka pred Spoljnotrgovinskom arbitraom, te ona ne moe biti nova injenica na osnovu koje se moe traiti ponavljanje postupka i pobijati arbitrana odluka pred sudom. Komentar: Vrhovni sud ovde konstatuje odsustvo povreda u arbitranom postupku koje bi mogle dovesti do ponavljanja postupka, kao to su proputanje dostavljanja i nepravilnosti u zastupanju. Posebno je vaan deo koji se odnosi na nove injenice i dokaze, jer se odlukom jasno naglaava da injenice koje su isticane u toku postupka pred arbitraom, ne mogu biti razlog za ponavljanje postupka, bez obzira da li ih je arbitraa uzela u obzir i bez obzira kako je ocenila njihov pravni znaaj.

3.9. Reenje Saveznog suda Gzs. 29/96 od 14.11.1996. godine

Predmet: zahtev za zatitu zakonitosti saveznog javnog tuioca uloen protiv arbitrane odluke. Osnov zahteva: lan 401. i 409. ZPP

Ishod spora: Zahtev za zatitu zakonitosti se odbija. Protiv pravnosnane arbitrane odluke nije dozvoljeno podizanje zahteva za zatitu zakonitosti.

Razlozi: Zahtev za zatitu zakonitosti je vanredni pravni lek i moe se pod odreenim uslovima podii protiv presuda redovnih sudova. Zakonom nije predvidena mogunost podizanja zahteva za zatitu zakonitosti protiv pravnosnanih presuda izbranih sudova. Ne moe se koristiti vanredni pravni lek kada to nije zakonom predvieno. U ovoj situaciji tim pre to je protiv pravnosnanih arbitranih odluka predviena mogunost podnoenja tube redovnom sudu radi ponitaja istih iz taksativno nabrojanih razloga, a tek protiv pravnosnanih presuda redovnog suda o ponitaju presuda izbranog suda moe se podii zahtev za zatitu zakonitosti.



Komentar: Savezni sud u ovoj odluci potvruje stav da je tuba za ponitaj jedino pravno sredstvo kojim nezadovoljna strana moe aktivno pobijati arbitranu odluku.

3.10. Reenje Saveznog suda Gzs. 55/97 od 18. 9.1997. godine

Predmet: zahtev za zatitu zakonitosti Saveznog dravnog tuioca protiv reenja Vieg privrednog suda kojim je odbijena alba dunika i potvreno prvostepeno reenje privrednog suda kojim se odbija predlog dunika za odlaganje izvrenja po reenju o izvrenju istog suda, do okonanja postupka za ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije. Osnov na koji se zahtev za zatitu zakonitosti poziva: lan 63. stav 1. taka 1. Zakona o izvrnom postupku (1978). Ishod zahteva: Savezni sud je uvaio zahtev za zatitu zakonitosti i preinaio reenja privrednog i Vieg privrednog suda, tako to je usvojio predlog dunika za odlaganje izvrenja po reenju privrednog suda do okonanja postupka po tubi za ponitaj odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije. Razlozi odluke: Uslov za odlaganje izvrenja na predlog dunika jeste da on uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo znatniju tetu. Dunik nije u obavezi da dokae da bi za njega nastala neprocenjiva teta. Smatra se da je verovatnoa dovoljan stepen izvesnosti o istinitosti neke tvrdnje, odnosno o postojanju odreenih injenica, to je stvar ocene suda. Kako se u konkretnom sluaju obaveza dunika po arbitranoj odluci sastoji u obavezi isplate 1.999.999 USA dolara sa kamatom i trokovima postupka i kako navedeni novani iznos treba prebaciti na nerezidentni raun sa koga je mogue nesmetano ga preneti van granica Jugoslavije, verovatno je da dunik, za sluaj uspeha u postupku po tubi za ponitaj arbitrane odluke, ne bi mogao da ostvari povraaj isplaenog iznosa. S obzirom da je u pitanju zaista veliki novani iznos, sprovoenjem izvrenja, dunik bi, ukoliko kasnije bude uspco u sporu, verovatno pretrpeo ogromnu materijalnu tetu. Komentar: Prema Zakonu o izvrnom postupku iz 1978. godinc, tuba za ponitaj arbitrane odluke nije imala automatsko suspenzivno dejstvo, ali izvrni sud je mogao u potpunosti ili delimino da odloi izvrenje pobijane arbitrane odluke

190 ARBITRAA 2006.

ako dunik uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo znatniju tetu. Iz navedene odluke vidimo kada se moglo smatrati da je dunik uinio verovatnim takvu posledicu. Zakon o izvrnom postupku iz 2000. godine, nije predvideo mogunost odlaganja izvrenja podnoenjem tube za ponitaj. Novi Zakon o izvrnom postupku iz 2004. godine ponovo predvia mogunost da izvrni sud u potpunosti ili delimino odloi izvrenje u sluaju da se vodi postupak za ponitaj arbitrane odluke (lan 64). Izvrni sud e to uiniti na predlog izvrnog dunika, ako izvrni dunik uini verovatnim da bi sprovoenjem izvrenja pretrpeo nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu i ako je po zahtevu izvrnog dunika za ponitaj presude arbitranog suda na osnovu koje je odreeno izvrenje donesena prvostepena odluka kojom se zahtev usvaja. Ukoliko je ispunjen prvi uslov (nenadoknadiva ili teko nadoknadiva teta), sud moe nakon odranog roita odloiti izvrenje i u drugim sluajevima u kojima za to postoje naroito opravdani razlozi a izvrni dunik te razloge dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom. To znai da bi odlaganje, ukoliko su ispunjeni ovi uslovi, moglo biti dozvoljeno i pre donoenja prvostepene presude kojom se tuba za ponitaj arbitrane odluke usvaja. Sud moe prema okolnostima sluaja odlaganje izvrenja usloviti polaganjem jemstva.

U susretu sa tekstom novog Zakona o izvrnom postupku, sa zanimanjem primeujemo promene u zakonskoj terminologiji koje se odnose na arbitrau. Novi zakon vie ne govori o presudama "izbranih sudova", ali i dalje ostaje kod termina "presuda", mada je u arbitranom pravu prihvaen termin arbitrana odluka. "Izbrani sud" sada je postao "arbitrani sud", to je, u svakom sluaju, bolje od ranijeg reenja. Pretpostavljamo da je ovo najava nove terminologije koja e biti usvojena i u predstojeem Zakonu o arbitrai.

AA3.11. Presuda Vieg privrednog suda, P. 6134/98 od 25. novembra 1998. godine54

Predmet: alba protiv odluke kojom se ponitava arbitrana odluka Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije br. T-114/91 od 20. februara 1995. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. taka 1. ZPP (nepostojanje ili nepunovanost arbitranog ugovora) i lan 485. taka 6. ZPP (povreda javnog poretka).

54 Arbitraa, asopis Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije, br. 1/2000, str. 156.



Ishod tube: Drugostepeni sud (Vii privredni sud) je potvrdio presudu prvostepenog suda. Razlozi odluke: Prvostepeni sud je ponitio arbitranu odluku iz razloga predvienih u lanu 485. taka 7. ZPP (razlozi za ponavljanje postupka) u vezi sa lanom 421. stav 1. taka 9 ZPP (postojanje novih injenica i dokaza). Sud je smatrao da je potvrda Savezne uprave carina - Carinarnice Beograd novi dokaz na osnovu kojeg je mogla biti doneta povoljnija odluka za tuioca. Iz ove potvrde proizilazi da je predmetna roba bila i ostala vlasnitvo tuenog i da je tuilac od tuenog nije kupio kako tvrdi arbitrani sud u napadnutoj odluci, ve da tuilac dri ovu robu kao komisionar i da je prodaje u skladu sa uslovima koji vae za prodaju strane robe na konsignacionom skladitu. Po arbitranoj odluci tuiocu nije omogueno da upotrebi carinsku deklaraciju kao dokaz, jer je arbitraa odbila da izvede taj dokaz koji po svojoj sadrini moe da bitno utie na relevantno injenino stanje od koga opet zavisi kakva e odluka biti doneta po tubi. Ovo uskraivanje upotrebe pismenih dokaza predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 421. st. 1. taka 2. ZPP i predstavlja razlog za ponitaj arbitrane odluke po lanu 485. st. 1. taka 7. ZPP. Komentar: Ova odluka Vieg privrednog suda ve je bila detaljno komentarisana u istom asopisu pa upuujemo itaoca na odgovarajui tekst.55 Ovde bismo dodali samo nekoliko zapaanja. Rekli smo da sudska kontrola arbitrane odluke, u pogledu pravilnog utvrivanja injeninog stanja i pravilne primene materijalnog prava, nije doputena. Jedini, veoma ogranieni izuzetak od ovoga pravila, jeste institut javnog poretka. Postavlja se pitanje, na primera ove odluke, da li je ovo pravilo ugroeno postojanjem lana 485. st. 1. taka 7. ZPP, koji upuuje na shodnu primenu razloga za ponavljanje postupka predvienih zakonom kao razloga za ponitaj arbitrane odluke. Jedan od razloga za ponavljanje postupka jeste ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku (clan 421. stav 1. taka 9.) U ovom sluaju, prvostepeni sud je smatrao da je odbijanjem arbitrae da izvede sporni dokaz ispunjen uslov za ponavljanje postupka, naime da stranka nije imala mogunost da koristi dokaz o kojem je re. Cini nam se da se sticanje mogunosti korienja novih dokaza ne moe tumaiti na ovaj nain. Drugostepeni sud, naprotiv, izlazi van okvira razloga koji se navode u tubi i ponitava presudu s pozivom na bitnu povredu odredaba parninog postupka, odnosno na povredu 55 M. Cukavac, Jedan sluaj ponitenja odluke Spoljnotrgovinske arbitrae, Arbitraa 1/2000, str. 156.

192 ARBITRAA 2006.

prava odbrane, iz lana 421. stav 1. taka 2. Zbog toga je ova njegova odluka podvrgnuta kritici. Meutim, postavlja se pitanje ta bi bilo da se stranka pozvala na povredu prava odbrane? Da li bismo u tom sluaju mogli smatrati da je odluka suda ispravna? ini nam se da bi bilo opasno shvatanje da procena arbitrae o tome koji su dokazi relevantni za pravilno utvrivanje injeninog stanja, podlee naknadnoj sudskoj kontroli. Tada bi stranke u postupku za ponitaj uvek mogle tvrditi da je arbitraa, kada je odbila izvoenje nekog dokaza, uinila povredu prava odbrane, a na sudu bi bilo da svaki put procenjuje da li je ponueni dokaz mogao bitno da utie na pravilno utvrivanje injeninog stanja. To bi otvorilo put sistemu neograniene sudske kontrole arbitranih odluka. Arbitrani sud ima slobodu da odredi dokaze koje e izvesti radi utvrivanja injeninog stanja i sud nema pravo da preispituje njene odluke o tome, osim u sluaju da su eventualne procesne povrede arbitrae u pogledu izvoenja dokaza, toliko oigledne da predstavljaju povredu javnog poretka.

AA3.12. Presuda Vrhovnog suda Srbije,

Prev. 226/99 od 6. decembra 2000. godine56

Predmet: revizija protiv odluka niestepenih sudova kojima se odbija tuba za ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Jugoslavije; nije naveden broj ni datum arbitrane niti sudskih odluka.

Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: lan 485. stav 1. taka 6. ZPP - arbitrana odluka je u suprotnosti sa Ustavom SRJ i odreenim osnovama drutvenog ureenja. Tuilac tvrdi da se radi o apsolutno nitavom ugovoru koji ima nedoputen predmet korupciju, te kao takav ne moe uivati sudsku zatitu u smislu lana 3. ZPP.

Ishod tube: Nije navedeno, ali se moe zakljuiti da se revizija protiv odluka niestepenih sudova odbija kao neosnovana. Ova presuda odnosi se na sluaj koji je ve jednom bio pred Vrhovnim sudom sa istim ishodom - odluka je prikazana pod brojem 3.5. - a zatim je vraen prvostepenom sudu na ponovno odluivanje odlukom Saveznog suda koja je prikazana pod brojem 3.7.

Razlozi odluke: Prethodno pitanje koje se namee u parnicama za ponitaj odluka Spoljnotrgovinske arbitrae, jeste pitanje koje se odnosi na granice kontrole arbitrane odluke. U vezi sa tim, nuno je bilo dati odgovor na pitanje da li 56 Sudska praksa br. 1/2002, str. 45.



prvostepeni sud moe da provodi postupak i utvruje injenino stanje vezano za odluku o meritumu spora i da li uopte moe da odluuje u pogledu osnova i visine tubenog zahteva i da daje pravnu kvalifikaciju odnosa stranaka. Granice kontrole arbitrane odluke u jugoslovenskom pravu odreene su lanom 485. ZPP. Tuba za ponitaj arbitrane odluke moe se podneti samo iz razloga koji su ovom odredbom pobrojani, s tim to je, po miljenju Vrhovnog suda, sud vezan za razloge koje navodi tuilac koji trai ponitaj arbitrane odluke. U ovoj parnici tuilac trai ponitaj arbitrane odluke iz razloga koji je predvien lanom 485. stav 1. taka 6. ZPP, odnosno tuilac smatra da je presuda arbitranog suda u suprotnosti sa Ustavom SRJ i odreenim osnovama drutvenog ureenja. Ovako data formulacija podrazumeva da povreda javnog poretka ne postoji ukoliko je povreena bilo koja imperativna norma domaeg prava. Potrebno je i neto vie - a to je da se sadrinom povreene norme pogaaju osnovne vrednosti drutvenog sistema. Prvostepeni sud je zakljuio da je ugovor zakljuen posredstvom treeg lica. Ocenjujui sadrinu ugovora zakljuenog izmeu stranaka, prvostepeni sud je utvrdio da se radi o doputenom pravnom poslu. Nedoputenom ugovorom po odredbi lana 49. i 103. ZOO smatra se onaj ugovor koji je suprotan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim poslovnim obiajima. Ugovor zakljuen izmedu stranaka u spora ne protivi se ni prinudnim propisima, ni javnom poretku, ni dobrim poslovnim obiajima. Ovakav svoj stav sud zasniva na injenici da je ugovorom predviena primena jugoslovenskog prava. Neosnovani su navodi revizije da pravni posao zakljuen izmeu stranaka ne bi bio dozvoljen zato to se radi o korupciji, odnosno, da je sadrina posla tuenog bila u "delikatnom uticaju na uklanjanju konkurencije". Vrhovni sud i ovoga puta smatra da takva sadrina pravnog posla niim nije dokazana, da tuilac nije pruio dokaze o tome ni u arbitranom postupku, ni u ovom postupku. Stoga, gornje injenice, te injenica da je tuilac sam u izvoznoj prijavi posla naveo da je posao zakljuen uz angaovanje posrednika, najbolje ukazuju da su pravilni zakljuci niestepenih sudova o angaovanju tuenog u poslovima posrednitva. Kako je predmet ugovora doputen, te kako je na nesumnjiv nain potvreno u arbitranom postupku da je tueni sve svoje obaveze iz ugovora izvrio, onda i samo izvrenje ugovora od strane tuioca u ovom spora ne moe biti suprotno Ustavu, odnosno utvrenim osnovama drutvenog ureenja. Komentar: Ova odluka znaajna je iz vie razloga. Prvo, ona nam pokazuje koliko kod nas moe da traje postupak po ponitaju arbitrane odluke. Odluka je doneta 6. decembra 2000. godine i predstavlja sedmu po redu odluku u postupku ponitaja (prethodile su joj prvostepena odluka privrednog suda, odluka Vieg

194 ARBITRAA 2006. privrednog suda, odluka Vrhovnog suda Srbije od 24. januara 1996. godine, opisana pod br. 3.5., odluka Saveznog suda opisana pod br. 3.7, nova odluka privrednog suda i nova odluka Vieg privrednog suda). Tuba za ponitaj morala je biti podneta 1995. godine, a moda i ranije. Postupak po ponitaju je, znai, trajao najmanje 5 godina. Ako tome dodamo i trajanje arbitranog postupka, koje nam u ovom sluaju nije poznato (znamo samo da je ugovor zakljuen 1985. godine a da je sporno potraivanje provizije nastalo 1989. godine), vidimo da od brzog i efikasnog ostvarivanja prava za tuioca koji se opredelio za arbitrani nain reavanja sporova u ovom sluaju nije bilo nita. Drugo, ovom odlukom Vrhovni sud menja stav u pogledu irine javnog poretka o kome se vodi rauna. Sud naglaava da je za zakljuak o povredi javnog poretka nedovoljno da bude povreena bilo koja imperativna odredba domaeg prava, ve da to moraju biti norme koje tite osnovne vrednosti sistema.57 Zatim, u odluci se zauzima jasan stav povodom dileme da li je sud vezan razlozima koje stranka navodi u tubi za ponitaj. Vrhovni sud smatra da je sud vezan tim razlozima i pri tome ne pravi izuzetak ak ni u pogledu povrede javnog poretka, na koju, recimo, po l. 34. Model zakona UNCITRAL-a sud pazi po slubenoj dunosti. Konano, kada je u pitanju granica kontrole arbitrane odluke u pogledu utvrenog injeninog stanja, Vrhovni sud se jo uvek koleba. Mada naelno prihvata stav doktine koji pledira za ogranienu kontrolu, u drugom delu obrazloenja, pozitivno ocenjuje rad niestepenih sudova, koji se nisu ograniili samo na utvrivanje da li je sam ugovor bio nedoputen i protivan javnom poretku, kao to je tvrdio tuilac, ve su se upustili i u ocenu injenice da li je kupoprodajni ugovor za koji je traena provizija zakljuen uz uee posrednika, kao to im je naloio Savezni sud. Ako Vrhovni sud Srbije prihvata restriktivno shvatanje javnog poretka i ako smatra da je vezan razlozima za ponitaj koje navodi tuilac, onda nema mesta preispitivanju injenice da li je ugovor zakljuen uz uee posrednika, jer ak i da se utvrdi da nije, to samo po sebi ne bi arbitranu odluku inilo suprotnom javnom poretku. Iz ovog primera vidimo koliko je u praksi teko razgraniiti ona injenina utvrenja arbitrae koja su podlona kontroli od onih koja to nisu. Konano, sa terminoloke take gledita, vidimo promenu u reniku suda. Vrhovni sud vie ne govori o "presudi izbranog suda" (zakonski termin), ve koristi paralelno dva termina - "arbitrana odluka" i "presuda arbitranog suda". 57 U ovoj odluci, pored ostalog, moemo jasno videti uticaj doktrine na sudsku praksu. Naime, dve reenice koje se odnose na restriktivno tumaenje javnog poretka su verbatim prepisane iz gore citiranog lanka o ponitaju arbitranih odluka, kolege G. Kncevia (str. 258). Ako su savremene sudije ve spremne da o pojedinim spornim pitanjima koja zakon izriito ne rcgulie usvoje miljenje doktrine, to smatramo pozitivnim, ne vidimo razloga da ne odu i korak dalje i da to izriito i navedu citiranjem miljenja teoretiara u samoj presudi, kao to je to uobiajeno u nekim stranim zemljama.



Bie interesantno videti koji e termin konano biti usvojen u novom Zakonu o arbitrai. Videli smo ve da novi Zakon o izvrnom postupku nagovetava da e to biti termin presuda arbitranog suda".

3.13. Odluka Saveznog suda, Gzs. 50/2001 od 25. aprila 2002. godine58 Predmet: zahtev za zatitu zakonitosti Saveznog dravnog tuioca protiv odluke kojom se odbija ponitaj arbitrane odluke Spoljnotrgovinske arbitrae; nije naveden broj niti datum arbitrane odluke, niti odluke suda protiv koje je uloen zahtev za zatitu zakonitosti. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: nije naveden. Ishod tube: Savezni sud je doneo odluku da zahtev za zatitu zakonitosti nije osnovan. Razlozi odluke: Odluka arbitranog suda moe se pobijati tubom za ponitaj iz razloga taksativno navedenih u lanu 485. ZPP, a raspravljanje u tom sporu se ograniava na pitanje da li je odluka nevaea iz nekog od razloga navedenih u tubi, a pobrojanih u navedenoj odredbi ZPP-a. Na osnovu utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su pravilno zakljuili da ne stoji ni jedan od razloga za ponitaj sporne odluke Spoljnotrgovinske arbitrae iz lana 485. ZPP. Osnovno pravno pitanje - da li je tuilac pravno ili fiziko lice - je materijalno-pravno pitanje. Tu injenicu je u okviru svoje nadlenosti utvrdio arbitrani sud i na osnovu toga doneo svoju odluku. Pogrean zakljuak arbitranog suda o ovoj injenici ne moe biti razlog za ponitaj arbitrane odluke, jer bi se time zadiralo u preispitivanje pravilne primene materijalnog prava od strane arbitranog suda, to izlazi izvan domena ovlaenja dravnog suda na osnovu lana 485. ZPP. Komentar: Savezni sud je u ovoj odluci precizno formulisao princip ograniene sudske kontrole arbitranih odluka. Taj princip je posebno vaan kada je u pitanju nepravilna ocena injeninog stanja i nepravilna primena materijalnog prava. Ovi razlozi ne mogu biti osnov za ponitaj arbitrane odluke, osim ako nisu takvog znaaja da je usled njih sama arbitrana odluka postaje suprotna javnom poretku.

58 Sudska praksa br. 11-12/2002, str. 38.

196 ARBITRAA 2006.

3.14. Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 364/02 od 20. novembra 2002. godine59

Predmet: revizija protiv presude Vieg privrednog suda kojom je potvreno prvostepeno reenje kojim jc odbaena kao neblagovremena tuba tuioca za utvrenje da je odluka Spoljnotrgovinske arbitrae u Beogradu nevaea. Osnov nitavosti na koji se tubeni zahtev poziva: tuilac je podneo tubu za utvrenje na osnovu lana 187. ZPP traei da sud utvrdi da je odluka Spoljnotrgovinske arbitrae u Beogradu nevaea, jer je suprotna jugoslovenskom javnom poretku. Ishod tube: Revizija je odbijena kao neosnovana. Razlozi odluke: tuba za utvrenje nevanosti arbitrane odluke nema pravnog dejstva i nije pravi put kojim tuilac moe ostvariti sudsku zatitu. Komentar: Vrhovni sud u ovoj odluci potvruje stav da je tuba za ponitaj jedino pravno sredstvo kojim nezadovoljna strana moe aktivno pobijati arbitranu odluku. Vidi takoe odluku Saveznog suda prikazanu pod br. 3.9.

3.15. Reenje Vieg trgovinskog suda, P. 2495/2004 od 9. jula 2004. godine60

Predmet: alba protiv reenja trgovinskog suda kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida pesuda Privrednog suda u B. XLVII P. br. 3401/96 od 23. 6. 1997. Osnov na koji se alilac poziva: predlog za ponavljanje postupka nije dozvoljen u postupku za ponitaj arbitrane odluke. Ishod spora: Vii trgovinski sud je odbio albu kao neosnovanu. Razlozi odluke: Stranka moe da trai ponavljanje svakog postupka koji je zavren presudom. Ovo se odnosi i na presudu koja je doneta u postupku za ponitaj arbitrane odluke. Odredbama o posebnom postupku koje se primenjuju

59 Paragraf.net, sudska praksa 60 Paragraf.net, sudska praksa



u postupku za ponitaj arbitrane odluke nije propisano odstupanje od odredaba opteg postupka, prema kojima stranka moe da trai ponavljanje svakog postupka koji je zavren presudom. Stoga nisu osnovani navodi albe tuenog da predlog za ponavljanje postupka u ovoj vrsti spora nije dozvoljen. Za postupak koji je zavren arbitranom odlukom postoji stav da se ne moe ponoviti po odredbama koje vae za ponavljanje postupka, ali stranka moe iz svih razloga predvienih lanom 421. ZPP, tubom traiti da se poniti arbitrana odluka. Tuba za ponitaj arbitrane odluke moe biti zasnovana na razlozima za ponavljanje postupka, ali se radi o drugom pravnom sredstvu, tubi za ponitaj, a ne o predlogu za ponavljanje. Dakle, predlog za ponavljanje nije doputen protiv arbitrane odluke, ali se neki od razloga za ponavljanje poklapaju sa razlozima tube za ponitaj arbitrane odluke. Ovde se ne radi o ponavljanju arbitranog postupka, ve o ponavljanju sudskog postupka za ponitaj arbitrane odluke. Komentar: Sva vanredna pravna sredstva stoje strankama na raspolaganju u postupku za ponitaj arbitrane odluke. Iz ranijih odluka videli smo da nezadovoljna stranka u ovom postupku ima pravo na albu i reviziju, a dravni tuilac moe uloiti zahtev za zatitu zakonitosti. S dmge strane, sudovi dosledno potvruju da jedino sredstvo kojim se arbitrana odluka moe aktivno pobijati jeste tuba za ponitaj. Ranije prikazane odluke odbile su tubu za utvrenje nevanosti arbitrane odluke, zahtev za zatitu zakonitosti, a sud u ovoj odluci potvruje da se ni zahtev za ponavljanje postupka ne moe uloiti protiv arbitrane odluke. 4. Zakljuak Pre zakljuka o ponitaju arbitranih odluka, najjai utisak koji stiemo nakon itanja ovih odluka tie se nepreciznosti reportera sudskih odluka. Oni kao da esto ne znaju koje su sve injenice relevantne za pravilno razumevanje jedne sudske odluke. Gotovo nijedna od sentenci ne omoguava identifikaciju odluke, koja bi dozvolila da se detaljnije proui njen sadraj i smisao. esto se ne navode ni osnovi tube, ni glavne injenice na koje se tuilac poziva da bi izdejstvovao ponitaj. Zato je itanje sudske prakse u ovom obliku esto frustrirajue iskustvo. Priprema rezimea sudske odluke podrazumeva zaista dobro poznavanje materije u kojoj je odluka doneta i vrhunsku pismenost. Ove odlike esto izostaju kod naih reportera sudske prakse. Neko e verovatno rezignirano rei - kakvo sudstvo, takvi i reporteri - a nama se ini da bitku za bolje sudstvo treba upravo zapoeti od takvih stvari, kao to je nain na koji se pravnika javnost obavetava o sudskoj praksi.

198 ARBITRAA 2006.

U pogledu samog ponitaja arbitranih odluka, moemo konstatovati da je broj sudskih odluka relativno veliki i da dozvoljava izvoenje zakljuka o tome kakve su anse da arbitrana odluka bude ponitena pred naim sudom. Takoe, sudska praksa nam otkriva izvesne slabosti zakonskih reenja koje bi trebalo otkloniti prilikom donoenja novog Zakona o arbitrai. Konstatujemo da je u veoma malom broju ovde prikupljenih odluka ishod postupka za ponitaj arbitrane odluke bio pozitivan po tuioca (to su odluke pod br.3.4., 3.6. i 3.11), to se moe smatrati dobrim znakom po arbitrau. Od zakonskih razloga na osnovu kojih se moe traiti ponitaj, tuioci su se pozivali, uglavnom bezuspeno, na nevanost arbitranog sporazuma, javni poredak, prekoraenje nadlenosti arbitrae i nove injenice i dokaze. S druge strane, odluke pokazuju da su u naem pravnom sistemu u postupku za ponitaj dozvoljena sva redovna i vanredna pravna sredstva i da taj postupak moe veoma dugo da traje. Takvim zakonskim reenjem se naruava jedna od prednosti arbitranog naina reavanja sporova nad sudskim. Pored toga, uoavamo da se uprkos naelnom prihvatanju sistema ograniene kontrole arbitranih odluka, nai sudovi teko odriu svoje uloge nadzornika nad pravilnim utvrivanjem injeninog stanja i pravilnom primenom materijalnog prava u arbitranom postupku.



Setting aside of arbitral awards in the practice of Serbian courts

This article gives an overview of the challenge of arbitral awards in the Serbian law and judicial practice. It first outlines the relevant sources of law in Serbia (the Code of Civil Procedure, Articles 485-487 and the European Convention on International Commercial Arbitration, Article IX) and the rules they contain. This is followed by a short exposition on the UNCITRAL Model Law on International Commercial Arbitration, Article 34. Finally, there is an analysis of domestic judgments that treated this matter and that were published during the preceding 13 years

Documents

Document26