ZAKON O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU

"Slubeni glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005, 57/2011, 110/2012 - Odluka US RS broj IUz-314/2011,119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014 - Odluka US RS broj IUz-361/2012.

I. OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih graana, obuhvaenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i druga pitanja od znaaja za sistem zdravstvenog osiguranja.

lan 2.

U Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) zdravstveno osiguranje je obavezno zdravstveno osiguranje i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

lan 3.

Obavezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima i drugim graanima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade za sluajeve utvrene ovim zakonom.

lan 4.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje od nastanka rizika plaanja uea u trokovima zdravstvene zatite u skladu sa ovim zakonom, osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu odnosno koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.

lan 5.

Obavezno zdravstveno osiguranje organizuje se na naelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim naelima, utvrenim ovim zakonom.

U sprovoenju obaveznog zdravstvenog osiguranja primenjuju se naela zdravstvene zatite i ostvaruju prava pacijenata, utvrena zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita.

lan 6.

Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi u Republikom fondu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republiki fond) i u organizacionim jedinicama Republikog fonda (u daljem tekstu: filijale).

Odreeni poslovi obaveznog zdravstvenog osiguranja sprovode se i u Pokrajinskom fondu za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Pokrajinski fond) u skladu sa zakonom.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu da sprovode pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom, kao i Republiki fond.

lan 7.

Prava iz obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se mogu nasleivati.

Novane naknade koje su dospele za isplatu, a ostale su neisplaene usled smrti lica obuhvaenih obaveznim, odnosno dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem, mogu se nasleivati.

lan 8.

Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos), kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Sredstva za ostvarivanje prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se u skladu sa zakonom.

II. OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE

lan 9.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata:1) osiguranje za sluaj bolesti i povrede van rada;2) osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

1) NAELA OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

Naelo obaveznosti

lan 10.

Naelo obaveznosti ostvaruje se organizovanjem i sprovoenjem sveobuhvatnog obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene i druge graane u Republici (u daljem tekstu: osiguranici) u skladu sa ovim zakonom, kojim osiguranici za sebe i lanove svojih porodica (u daljem tekstu: osigurana lica) obezbeuju pravo na zdravstvenu zatitu i pravo na novane naknade, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Naelo obaveznosti obezbeuje se obavezom plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od strane zaposlenih i poslodavaca, kao i drugih obveznika uplate doprinosa u skladu sa zakonom, to predstavlja uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Naelo obaveznosti ostvaruje se i sprovodi ukupnom organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja, kojom se zaposlenima i drugim licima obuhvaenim ovim osiguranjem obezbeuje i garantuje ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisanih ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Naelo solidarnosti i uzajamnosti

lan 11.

Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem meugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti izmeu polova, izmeu bolesnih i zdravih, kao i izmeu lica razliitog materijalnog statusa, u obezbeivanju i korienju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Naelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje se uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem trokove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa, srazmerno svojim materijalnim mogunostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani sluaj.

Naelo javnosti

lan 12.

Naelo javnosti ostvaruje se pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnou rada organa i slubi Republikog fonda za potrebe osiguranih lica, organa i organizacija zainteresovanih za rad Republikog fonda.

Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa

lan 13.

Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se preduzimanjem mera i aktivnosti koje omoguavaju da interes osiguranog lica, zasnovan na pravednoj dostupnosti, predstavlja osnovu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da osigurano lice to lake zatiti i ostvari svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, vodei rauna da ostvarivanje tih prava ne bude na tetu prava i pravnih interesa drugih osiguranih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvrenim javnim interesom.

Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i obavezom Republikog fonda da osiguranim licima ukae na postojanje osnova za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na obaveze osiguranog lica radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa ostvaruje se i preduzimanjem mera i aktivnosti za finansiranje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na nain koji omoguava da finansijska sredstva koja se obezbeuju od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje prate osiguranika prema mestu utvrivanja svojstva osiguranika, odnosno ostvarivanja prava.

Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 14.

Naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se praenjem savremenih dostignua u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i sprovoenjem

mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog osiguranja poveavaju mogunosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.

Naelo ekonominosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 15.

Naelo ekonominosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz to manje finansijskih i drugih sredstava.

Naelo efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se postizanjem najboljih moguih rezultata u odnosu na raspoloive resurse, kao i postizanjem najvieg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najnii utroak finansijskih sredstava.

2) OSIGURANA LICA I DRUGA LICA OSIGURANA ZA ODREENE SLUAJEVE

lan 16.

Osiguranim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se osiguranici i lanovi njihovih porodica, kojima se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se i drugim licima koja su osigurana za odreene sluajeve, u skladu sa ovim zakonom.

1. Osiguranici

lan 17.

Osiguranici su fizika lica koja su obavezno osigurana u skladu sa ovim zakonom, i to:1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom drutvu, drugom pravnom licu,

dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem tekstu: zaposleni);

2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu,

odnosno platu ili naknadu zarade;4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van prostorija

poslodavca;5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog pomonog

osoblja;6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili meunarodnih

organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;

7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;

8) zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima o radu;

9) dravljani Republike zaposleni u inostranstvu kod stranog poslodavca koji nemaju zdravstveno osiguranje stranog nosioca zdravstvenog osiguranja ili koji nisu obavezno osigurani prema propisima strane drave, odnosno ako prava iz zdravstvenog osiguranja po propisima te drave, za sebe ili lanove svoje porodice, ne mogu ostvarivati ili koristiti van teritorije te drave;

10) strani dravljani i lica bez dravljanstva koji su, na teritoriji Republike, zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno, kao i kod meunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava, ako je takvo osiguranje predvieno meunarodnim ugovorom;

11) dravljani Republike zaposleni u domainstvima dravljana Republike u radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije ije je sedite na teritoriji Republike;

12) lica koja imaju pravo na novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapoljavanju;

13) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad (lica koja nisu u radnom odnosu, zaposleni koji rade nepuno radno vreme - do punog radnog vremena i korisnici starosne penzije);

14) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske, odnosno studentske zadruge a imaju navrenih 26 godina ivota, odnosno bez obzira na godine ivota ako nisu na kolovanju;

15) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, u skladu sa ovim zakonom;

16) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osnovu ugovora o porodinom smetaju prema propisima o socijalnoj zatiti, kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvren posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada);

17) lica koja su osnivai, lanovi, odnosno akcionari privrednih drutava (ortaka drutva, komanditna drutva, drutva sa ogranienom odgovornou, akcionarska drutva i druge pravne forme privrednih drutava, odnosno preduzea), koji u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju odreene poslove (u daljem tekstu: osnivai privrednih drutava);

18) preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);

19) sportisti, koji u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport obavljaju sportsku delatnost kao samostalnu delatnost;

20) svetenici i verski slubenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost;21) poljoprivrednici stariji od 18 godina ivota, koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao

jedino ili osnovno zanimanje, u skladu sa zakonom, ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz take 17) ovog stava, korisnici penzija, lica na kolovanju;

22) korisnici penzije i prava na novane naknade koji su ova prava ostvarili prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

23) lica koja primaju penziju ili invalidninu iskljuivo od inostranog nosioca osiguranja i koja imaju prebivalite ili boravite, odnosno stalno nastanjenje ili privremeni boravak u Republici u skladu sa zakonom, odnosno ako sa dravom od koje primaju penziju ili invalidninu ne postoji

bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju ili je bilateralnim sporazumom drugaije odreeno, odnosno ako kod tih lica postoje odreene pravne smetnje zbog kojih ne mogu da ostvare zdravstveno osiguranje primenom bilateralnog sporazuma i to samo radi ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja na teritoriji Republike;

24) strani dravljani koji na teritoriji Republike rade kod domaih organizacija, odnosno privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni strunjaka ili sporazuma o meunarodnoj tehnikoj saradnji;

25) strani dravljani za vreme kolovanja ili strunog usavravanja na teritoriji Republike.Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog lana moe se stei samo po jednom osnovu osiguranja.Izuzetno od stava 1. taka 16) ovog lana, lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu na osnovu

ugovora o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita, a nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici iz stava 1. taka 17) ovog lana, korisnici penzija ili lica na kolovanju, svojstvo osiguranika stiu u skladu sa stavom 1. taka 21) ovog lana.

lan 18.

Pod obavljanjem odreenih poslova u smislu lana 17. stav 1. taka 17) ovog zakona smatra se predstavljanje i zastupanje privrednog drutva od strane njegovih osnivaa, ortaka, lanova drutva, odnosno akcionara i drugih lica u skladu sa zakonom, na osnovu upisa u registar nadlenog organa, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.

lan 19.

Preduzetniku iz lana 17. stav 1. taka 18) ovog zakona prestaje svojstvo osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako za to vreme ne plaa doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, osim za vreme trajanja privremene spreenosti za rad nastale pre odjave, u skladu sa ovim zakonom.

lan 20.

Osiguraniku iz lana 17. stav 1. taka 21) ovog zakona koji je navrio 65 godina ivota prestaje svojstvo osiguranika pod uslovom:

1) da nije ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom;2) da su prihodi osiguranika ispod prihoda utvrenih aktom iz lana 22. stav 2. ovog zakona.Osiguraniku iz stava 1. ovog lana kome je prestalo svojstvo osiguranika po tom osnovu,

utvruje se novi osnov za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa lanom 22. ovog zakona, na lini zahtev osiguranika.

lan 21.

Ako osiguranik iz lana 17. ovog zakona ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po vie osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji iskljuuje druge osnove osiguranja, utvruje se po sledeim prioritetima:

1) osiguranje po osnovu zaposlenja ili penzije (lan 17. stav 1. ta. 1)-12) i 22)-23) ovog zakona;

2) osiguranje po osnovu osnivanja privrednih drutava, po osnovu preduzetnitva, odnosno po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;

3) osiguranje po osnovu bavljenja poljoprivredom (lan 17. stav 1. taka 21) ovog zakona);4) osiguranje po osnovu drugih propisanih osnova osiguranja (lan 17. stav 1. ta. 13) - 16),

24) i 25) ovog zakona).Lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika iz lana 17. stav 1. ta. 1)-12), ta.

17)-20), kao i ta. 22) i 23) ovog zakona, po vie osnova osiguranja, duno je da izabere jedan od osnova osiguranja po kome e biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome e ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Osiguranici iz stava 1. ovog lana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju prema prioritetno utvrenom osnovu osiguranja.

lan 22.

Osiguranicima, u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom, smatraju se i lica koja pripadaju grupaciji stanovnitva koja je izloena poveanom riziku oboljevanja; lica ija je zdravstvena zatita potrebna u vezi sa spreavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i leenjem bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja; kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroenog stanovnitva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz lana 17. ovog zakona, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao lanovi porodice osiguranika, i to:

1) deca do navrenih 18 godina ivota, kolska deca i studenti do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godina, u skladu sa zakonom;

2) ene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja;

3) lica starija od 65 godina ivota;4) osobe sa invaliditetom, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i

mentalno nedovoljno razvijena lica;5) lica u vezi sa leenjem od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti koje su utvrene

posebnim zakonom kojim se ureuje oblast zatite stanovnitva od zaraznih bolesti, malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, lica u terminalnoj fazi hronine bubrene insuficijencije, cistine fibroze, sistemske autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti zavisnosti, oboleli od retkih bolesti, kao i lica obuhvaena zdravstvenom zatitom u vezi sa davanjem i primanjem tkiva i organa;

6) monasi i monahinje;7) materijalno neobezbeena lica koja primaju novanu socijalnu pomo, odnosno koja su

korisnici porodine invalidnine, po propisima o socijalnoj zatiti, odnosno po propisima o zatiti boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata;

8) korisnici stalnih novanih pomoi, kao i pomoi za smetaj u ustanove socijalne zatite ili u druge porodice, po propisima o socijalnoj zatiti;

9) nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroenih lica iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom;

10) korisnici pomoi - lanovi porodice iji je hranilac na odsluenju vojnog roka;11) lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog naina ivota nemaju stalno

prebivalite, odnosno boravite u Republici;12) rtve nasilja u porodici;13) rtve trgovinom ljudima;14) lica koja su obuhvaena obaveznom imunizacijom u skladu sa propisima kojima se

ureuje zdravstvena zatita stanovnitva od zaraznih bolesti;

15) lica koja su obuhvaena ciljanim preventivnim pregledima, odnosno skriningom prema odgovarajuim republikim programima;

16) samohrani roditelji sa decom do sedam godina ivota iji su meseni prihodi ispod prihoda utvrenih u skladu sa ovim zakonom.

Meseni iznos prihoda kao cenzus za sticanje svojstva osiguranog lica iz stava 1. ta. 9) i 16) ovog lana sporazumno propisuju ministar nadlean za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) i ministar nadlean za poslove obezbeivanja socijalne zatite graana.

Domainstvom, u smislu ovog zakona, smatra se zajednica ivota, privreivanja i troenja prihoda ostvarenih radom njenih lanova bez obzira na srodstvo.

Osiguranikom, u smislu ovog zakona, smatra se i lice kome je nadleni republiki organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivih republika SFRJ, ako ispunjava uslov iz stava 2. ovog lana i ako ima boravite na teritoriji Republike.

U budetu Republike obezbeuju se sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za lica iz st. 1. i 4. ovog lana, na osnovicu i po stopi doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje koje su propisane ovim zakonom.

Osiguranici iz st. 1. i 4. ovog lana ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju, obimu, na nain i po postupku propisanom ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

2. Lica koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje

lan 23.

Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se ukljue u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbeivanja za sebe i lanove svoje ue porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na nain, u sadraju i obimu propisanim ovim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo osiguranika, odnosno osiguranog lica.Svojstvo osiguranika stie se, odnosno prestaje danom podnoenja zahteva, u skladu sa ovim

zakonom.Lica iz stava 1. ovog lana koja imaju svojstvo osiguranika plaaju doprinos iz svojih

sredstava u skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

3. lanovi porodice osiguranika

lan 24.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima porodice osiguranika iz lana 17. stav 1. ovog zakona, osim iz stava 1. ta. 24) i 25) tog lana.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima ue porodice osiguranika iz lana 22. stav 1. ta. 7)-9), 11) i 16) ovog zakona, kao i iz lana 23. stav 1. ovog zakona.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom obezbeuju se i lanovima ue porodice osiguranika iz lana 22. stav 4. ovog zakona, pod uslovima koji su propisani za te osiguranike.

lanovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se:

1) lanovi ue porodice (suprunik ili vanbrani partner, deca roena u braku ili van braka, usvojena i pastorad i deca uzeta na izdravanje);

2) lanovi ire porodice (roditelji, ouh, maeha, usvojitelj, deda, baba, unuad, braa i sestre, koje osiguranik izdrava, u smislu propisa o porodinoj zatiti, kao i propisa o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana).

Vanbrani partner smatra se lanom ue porodice, u smislu ovog zakona, ako sa osiguranikom ivi u vanbranoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnoenja prijave na osiguranje.

lan 25.

Suprunik ili vanbrani partner osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok je sa osiguranikom u braku ili u vanbranoj zajednici u smislu propisa o porodici.

Razvedeni suprunik kome je sudskom odlukom utvreno pravo na izdravanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina (ena) odnosno 55 godina (mukarac), ili bez obzira na godine ivota ako mu je u vreme razvoda utvren potpuni gubitak radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

lan 26.

Dete osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota.

Dete iz stava 1. ovog lana koje je zbog bolesti prekinulo kolovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi kolovanje ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice utvrene u stavu 1. ovog lana, ali najdue onoliko vremena koliko je trajao prekid kolovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida kolovanja zbog bolesti ceni lekarska komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.

Ako dete iz stava 1. ovog lana postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nego to isteknu rokovi za kolovanje, ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost traje.

Dete iz stava 1. ovog lana koje postane nesposobno za samostalan ivot i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrenog u stavu 1. ovog lana ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik izdrava zbog toga to nema sopstvenih prihoda za izdravanje.

lan 27.

Roditelji, braa i sestre, ouh i maeha, usvojitelj, koje osiguranik izdrava u smislu propisa o porodici, zbog toga to nemaju dovoljno sredstava za izdravanje imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ako su navrili 65 godina ivota, ili ako su mlai ali su nesposobni za privreivanje, a ta nesposobnost odgovara potpunom gubitku radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Deda i baba osiguranika imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

4. Lica kojima se u odreenim sluajevima obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 28.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrena ovim zakonom, samo u sluaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti, obezbeuju se:

1) uenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi;

2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju odreene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu (na osnovu ugovora o volonterskom radu);

3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge do navrenih 26 godina ivota, ako su na kolovanju;

4) licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadlene za zapoljavanje;

5) licima koja uestvuju u organizovanim javnim radovima od opteg znaaja;6) licima koja uestvuju u akcijama spasavanja ili u zatiti i spasavanju prilikom elementarnih

nepogoda i drugih nesrea;7) licima angaovanim u vatrogasnim slubama za gaenje poara i na obuci za gaenje

poara;8) licima koja se nalaze na osposobljavanju i obuavanju za odbranu i druge vidove obuke za

potrebe odbrane zemlje;9) licima koja su angaovana na obezbeivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih dogaaja

i drugih javnih okupljanja graana;10) licima koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda

za izdravanje kazne zatvora (radionica, radilite i sl.) i na drugom mestu rada.

5. Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju

lan 29.

Dravljani, odnosno osiguranici zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u sadraju i obimu koji su utvreni ovim zakonom, ako meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju nije drukije odreeno.

Trokovi zdravstvene zatite stranih dravljana, odnosno osiguranika iz stava 1. ovog lana, ako je meunarodnim ugovorom utvreno reciprono plaanje, isplauju se u skladu sa zakonom, odnosno meunarodnim ugovorom.

Trokove zdravstvene zatite dravljana, odnosno osiguranika zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrena naknada stvarnih trokova, snosi Republiki fond u celini, a nadoknauje ih od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja.

3) PRAVA IZ OBAVEZNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA

lan 30.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja jesu:1) pravo na zdravstvenu zatitu;2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika (u daljem

tekstu: naknada zarade);3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite (u daljem

tekstu: naknada trokova prevoza).Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog lana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli

doprinos za zdravstveno osiguranje plaen, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

lan 31.

Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) - 3) ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Osiguranicima iz lana 17. stav 1. ta. 24) i 25) obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.

Osiguranicima iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.

Licima koja se ukljuuju u obavezno zdravstveno osiguranje iz lana 23. stav 1. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.

Pravo na naknadu zarade pripada osiguranicima iz lana 17. stav 1. ovog zakona, pod uslovima propisanim ovim zakonom, ako za vreme privremene spreenosti za rad gube zaradu ili deo zarade.

lanovima porodice iz l. 24 - 27. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona.

Licima iz lana 28. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 30. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakona samo u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Dravljanima, odnosno osiguranicima zemalja sa kojima je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju iz lana 29. ovog zakona obezbeuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa tim ugovorom.

1. Prethodni sta zdravstvenog osiguranja

lan 32.

Za ostvarivanje prava iz lana 30. ovog zakona, osiguranici moraju da imaju sta osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika u skladu sa ovim zakonom, u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili est meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre poetka korienja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: prethodno osiguranje).

U prethodno osiguranje rauna se vreme od dana kada je osiguranik stekao svojstvo osiguranika u skladu sa ovim zakonom, za koje je uplaen doprinos.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranik ostvaruje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i u sluaju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu prethodnog osiguranja, i to:

1) u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika iz l. 17. i 23. ovog zakona;2) u sluaju hitne medicinske pomoi i ostvarivanja pripadajuih novanih naknada iz lana

30. ovog zakona;3) za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade utvrene u skladu sa

propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplauje.lanovi porodice osiguranika ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod

uslovom da osiguranik na osnovu koga ostvaruju ta prava ispunjava uslove u pogledu prethodnog osiguranja.

2. Pravo na zdravstvenu zatitu

lan 33.

Pravo na zdravstvenu zatitu za sluaj nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zatitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja, kao i zdravstvenu zatitu u sluaju bolesti i povrede van rada bez obzira na uzrok, koja se obezbeuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti obuhvata zdravstvenu zatitu u sluaju nastanka povrede na radu ili profesionalne bolesti koja se obezbeuje na primarnom, sekundarnom i tercijernom nivou.

Zdravstvena zatita iz st. 1. i 2. ovog lana prua se na nain da sauva, povrati ili unapredi zdravstveno stanje osiguranog lica i njegovu sposobnost da radi i zadovolji svoje line potrebe u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Povreda na radu, u smislu ovog zakona, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesree na poslu, odnosno kao posledica svakog neoekivanog ili neplaniranog dogaaja, ukljuujui i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled due izloenosti tetnostima nastalim na radnom mestu.

Povreda na radu utvruje se na osnovu izvetaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republikom fondu, odnosno matinoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.

Sadraj i obrazac povredne liste i nain popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od znaaja za utvrivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadleni za poslove zatite zdravlja i bezbednosti na radu.

lan 34.

Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz lana 33. ovog zakona, obuhvata:

1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;2) preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i

materinstva do 12 meseci nakon poroaja;3) preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede;4) preglede i leenje bolesti usta i zuba;5) medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede;6) lekove i medicinska sredstva;7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh,

govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala (u daljem tekstu: medicinsko-tehnika pomagala).

Republiki fond moe propisati prethodnu saglasnost prvostepene lekarske komisije za korienje zdravstvene zatite iz stava 1. ovog lana, a posebno za odreene vrste dijagnostikih i terapijskih postupaka, stacionarno leenje ili kunu negu.

Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti

lan 35.

Osiguranim licima se, radi ouvanja i unapreenja zdravlja, spreavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremeaja zdravlja obezbeuju sledee mere:

1) zdravstveno vaspitanje koje se sprovodi organizovanjem posebnih predavanja ili davanja saveta od strane zdravstvenog radnika u vezi sa zatitom, ouvanjem i unapreenjem zdravlja, sticanjem znanja i navika o zdravom nainu ivota, otkrivanjem i suzbijanjem faktora rizika;

2) sistematski i ostali pregledi dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, ena u vezi sa trudnoom i odraslih osoba u skladu sa republikim programom prevencije i ranog otkrivanja bolesti od veeg socijalnog - medicinskog znaaja, odnosno skrining programa;

3) preventivne stomatoloke i profilaktike mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota.

4) zdravstveno vaspitanje u vezi sa planiranjem porodice, prevencijom trudnoe, kontracepcijom i hirurkom sterilizacijom, testiranjem na trudnou, testiranjem i leenjem seksualno prenosivih bolesti i HIV infekcije;

5) vakcinacija, imunoprofilaksa i hemoprofilaksa koja je obavezna prema republikom programu imunizacije stanovnitva protiv odreenih zaraznih bolesti;

6) higijensko-epidemioloke i druge zakonom predviene mere i postupke u vezi sa spreavanjem, otkrivanjem i leenjem HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti i spreavanjem njihovog irenja.

Vlada donosi republiki program prevencije i ranog otkrivanja bolesti od veeg socijalno-medicinskog znaaja, republiki program stomatoloke zdravstvene zatite dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, i trudnica, kao i republiki program imunizacije stanovnitva protiv odreenih zaraznih bolesti, kao i medicinske standarde mera i postupaka koji proistiu iz programa.

Pregledi i leenje u vezi sa trudnoom, poroajem i postnatalnim periodom

lan 36.

enama u vezi sa planiranjem porodice, u trudnoi, za vreme poroaja i materinstva do 12 meseci obezbeuje se:

1) pregledi i leenje od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnou (ukljuujui prenatalni period, poroaj i postporoajni period), stanja koja mogu da izazovu komplikaciju trudnoe, kao i prekid trudnoe iz medicinskih razloga;

2) bolniko leenje kada je medicinski neophodno i poroaj u zdravstvenoj ustanovi;3) patronane posete i pomo porodilji i rutinska nega novoroeneta od strane patronane

sestre;4) dijagnostika i leenje steriliteta.Pod pregledom u smislu stava 1. taka 1) ovog lana podrazumeva se i prenatalno i genetsko

testiranje i druge preventivne mere, u skladu sa medicinskim standardima.

Pregledi i leenje u sluaju bolesti i povreda

lan 37.

Obolelim, odnosno povreenim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i struno-metodolokih i doktrinarnih stavova, obezbeuju se:

1) ukazivanje hitne medicinske pomoi na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom obliku zdravstvene slube (u daljem tekstu: privatna praksa);

2) hitan sanitetski prevoz za bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog lica;3) sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan;4) pregledi i leenje u primarnoj zdravstvenoj zatiti, kao i u kui osiguranika, od strane

izabranog lekara;5) ambulantni pregledi i leenje kod specijaliste i zdravstvenog saradnika, po uputu izabranog

lekara;6) laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika koja je predloena od izabranog lekara ili

lekara specijaliste, a medicinski je neophodna i opravdana za dijagnostiku i leenje bolesti ili povrede;

7) stacionarno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno, koje obuhvata preglede i leenje od strane lekara specijaliste, medicinsku negu, smetaj u zajednikoj sobi ili sobi intenzivne nege i ishranu, odnosno specifinu dijetu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;

8) pravo na pratioca osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu koje je tee telesno ili duevno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u mogunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i gluva lica, za vreme stacionarnog leenja i medicinske rehabilitacije, a da je to medicinski neophodno, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno;

9) kuno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno.

lan 38.

Hitan sanitetski prevoz iz lana 37. taka 2) ovog zakona obuhvata prevoz sanitetskim vozilom zbog bolesti ili povrede koje su opasne po ivot osiguranog lica do najblie zdravstvene ustanove koja je osposobljena za nastavak daljeg leenja obolelog, odnosno povreenog.

Sanitetski prevoz koji nije hitan, iz lana 37. taka 3) ovog zakona, obuhvata prevoz do zdravstvene ustanove u kojoj se prua zdravstvena zatita koja je opravdana i medicinski neophodna, kao i prevoz iz zdravstvene ustanove do kue osiguranog lica.

Sanitetski prevoz koji nije hitan opravdan je i medicinski neophodan u sluaju da transport bilo kojim drugim transportnim sredstvom moe ugroziti ivot i zdravlje osiguranog lica.

lan 39.

Stacionarno leenje iz lana 37. taka 7) ovog zakona opravdano je i medicinski neophodno ako potrebna zdravstvena zatita (dijagnostika, leenje ili rehabilitacija) ili njen deo moe iskljuivo da se prui u stacionarnim zdravstvenim uslovima, odnosno ako se ne moe obezbediti ambulantnim i kunim leenjem.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranom licu koje je u terminalnoj fazi bolesti i nepokretno, odnosno pokretno uz pomo drugih lica, a kome je potrebno palijativno zbrinjavanje, ima pravo na kratkotrajno bolniko leenje radi primene simptomatske terapije i zdravstvene nege, pod uslovima propisanim optim aktom Republikog fonda.

lan 40.

Kuno leenje iz lana 37. taka 9) ovog zakona opravdano je i medicinski neophodno u sluaju kada je od strane izabranog lekara ili lekara specijaliste indikovana primena parenteralnih lekova, medicinskih i rehabilitacionih procedura koje zdravstveni radnik moe da prui u kunim uslovima osiguranom licu koje je nepokretno ili ije kretanje zahteva pomo drugog lica.

Kuno leenje se sprovodi i kao nastavak stacionarnog leenja.

Pregledi i leenja bolesti usta i zuba

lan 41.

Osiguranim licima obezbeuju se pregledi i leenja bolesti usta i zuba u ambulantno-poliklinikim i stacionarnim uslovima i to najmanje:

1) pregled i leenje bolesti usta i zuba kod dece do navrenih 18 godina ivota, odnosno do kraja propisanog srednjokolskog, odnosno visokokolskog obrazovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, starijih lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju, kao i lica sa teim uroenim ili steenim deformitetom lica i vilice;

2) pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, kod ena u vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja;

3) ukazivanje hitne stomatoloke zdravstvene zatite za odrasle;4) pregledi i leenje bolesti usta i zuba, izuzev protetskog zbrinjavanja, pre transplantacije

bubrega, odnosno operacija na srcu;5) pregledi i leenje bolesti usta i zuba u okviru preoperativnog i postoperativnog tretmana

malignih bolesti maksilofacijalnog predela;

6) urgentni stomatoloki i hirurki pregledi i leenje povreda zuba i kostiju lica, ukljuujui primarnu rekonstrukciju osteosintetskim materijalom;

7) izrada akrilatne totalne i subtotalne proteze kod osoba starijih od 65 godina ivota;8) neophodan stomatoloki tretman, ukljuujui i fiksne ortodonske aparate u okviru

preoperativnog i postoperativnog tretmana kod osoba sa uroenim i steenim teim deformitetom lica i vilice;

9) izrada protetskih nadoknada lica i vilice (intraoralne postresekcione proteze i proteze lica) u okviru posttumorske rehabilitacije i rekonstrukcije, ukljuujui i implantate za njihovo uvrivanje;

10) pregledi i leenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega nisu u mogunosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog ivota;

11) pregledi i leenje bolesti usta i zuba osiguranika iz lana 22. ovog zakona.Licima iz stava 1. ta. 10) i 11) ovog lana obezbeuje se pravo na preglede i leenje bolesti

usta i zuba ako su prihodi osiguranog lica ispod cenzusa utvrenog aktom iz lana 22. stav 2. ovog zakona.

Medicinska rehabilitacija u sluaju bolesti i povrede

lan 42.

Osiguranim licima obezbeuje se medicinska rehabilitacija radi poboljanja ili vraanja izgubljene ili oteene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoranja hronine bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremeaja.

Medicinskom rehabilitacijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija rehabilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala, nametanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomagala kod osiguranog lica.

Okupacionom terapijom se osiguranom licu obezbeuju postupci medicinske rehabilitacije posle bolesti i povrede koji imaju za cilj da se osigurano lice osposobi za samostalnu brigu o sebi, odnosno da unapredi funkcionisanje u ostalim aktivnostima svakodnevnog ivota.

Rehabilitacijom glasa i govora se osiguranom licu obezbeuju medicinski postupci uz upotrebu odgovarajuih pomagala koja su neophodna za dijagnozu i tretman bolesti i povreda ili kongenitalne anomalije koje za posledicu imaju poremeaj glasa i govora koji onemoguava komunikaciju osiguranog lica, odnosno poremeaj gutanja koji je posledica bolesti ili povrede.

Fizikalnom terapijom obezbeuje se utvrivanje, primena i evaluacija svih odgovarajuih fizikalnih agenasa, ukljuujui prirodni lekoviti faktor u tretmanu povreenog i obolelog osiguranog lica.

Osiguranom licu obezbeuje se medicinska rehabilitacija u ambulantno-poliklinikim i bolnikim uslovima kada je opravdana i neophodna za tretman stanja osiguranog lica.

Osiguranim licima se rehabilitacijom u stacionarnim zdravstvenim ustanovama (rana rehabilitacija) obezbeuje sprovoenje intenzivnog programa rehabilitacije, za koji je neophodan multidisciplinarni timski rad, u okviru osnovnog medicinskog tretmana, radi poboljanja zdravstvenog stanja i otklanjanja funkcionalnih smetnji.

Osiguranim licima obezbeuje se rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju (produena rehabilitacija) kao kontinuirani produetak leenja i rehabilitacije, u okviru indikacionog podruja, kada se funkcionalne smetnje ne mogu ublaiti

ili otkloniti sa podjednakom efikasnou u ambulantno-poliklinikim uslovima i u okviru bolnikog leenja osnovne bolesti.

Pravo na pratioca obezbeuje se osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu koje je tee telesno ili duevno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u mogunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i gluva lica.

Republiki fond optim aktom utvruje vrste indikacija za korienje medicinske rehabilitacije, duinu trajanja rehabilitacije, nain i postupak ostvarivanja rehabilitacije i upuivanja na rehabilitaciju iz stava 1. ovog lana.

Opti akt iz stava 10. ovog lana objavljuje se "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Lekovi i medicinska sredstva

lan 43.

Pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata:1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova);2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrauju u organizam osiguranog lica.Izuzetno od stava 1. ovog lana, osiguranom licu obezbeuje se i lek koji nije na Listi lekova,

a medicinski je neophodan za leenje, pod uslovima utvrenim optim aktom Republikog fonda .

Republiki fond donosi opti akt kojim utvruje Listu lekova, koja najmanje sadri neophodne - esencijalne lekove za leenje bolesti i povreda, bez obzira na uzrok, u skladu sa listom esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije.

Republiki fond donosi opti akt kojim se utvruju uslovi, kriterijumi, nain i postupak za stavljanje lekova na Listu lekova, izmene i dopune Liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa Liste lekova.

Republiki fond donosi opti akt kojim se utvruju vrsta i standard medicinskih sredstava koja se ugrauju u organizam osiguranog lica (u daljem tekstu: implantati), kao i druge vrste neophodnih medicinskih sredstava.

Vlada daje saglasnost na opti akt Republikog fonda iz stava 3. ovog lana.Opti akti iz st. 3, 4. i 5. ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije.

lan 43a

Radi obavljanja poslova u postupku za stavljanje lekova na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno za skidanje lekova sa Liste lekova, u Republikom fondu obrazuje se Centralna komisija za lekove o emu odluku donosi Upravni odbor Republikog fonda.

Centralna komisija za lekove ima 11 lanova, iz reda istaknutih strunjaka u oblasti medicine, stomatologije i farmacije, izmeu kojih se bira predsednik i potpredsednik.

Ministar nadlean za poslove zdravlja i direktor Republikog fonda imenuju po pet lanova Centralne komisije za lekove, a jednog lana imenuje zajednica medicinskih fakulteta.

Mandat predsednika, potpredsednika i lanova Centralne komisije za lekove traje etiri godine i ne mogu biti birani dva puta uzastopno.

Centralna komisija za lekove donosi poslovnik o radu.Centralna komisija za lekove donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova.Predsednik i lanovi Centralne komisije za lekove duni su da pre poetka rada u Centralnoj

komisiji za lekove potpiu izjavu da oni, kao i njihovi srodnici u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, poboni srodnici zakljuno sa drugim stepenom srodstva, suprunici i srodnici po tazbini zakljuno sa prvim stepenom srodstva, direktno ili preko treeg fizikog ili pravnog lica nemaju uee kao vlasnici udela, akcionari, u pravnom licu koje obavlja proizvodnju, odnosno promet lekova, odnosno da nisu lanovi organa upravljanja i drugih tela kod nosioca dozvola za stavljanje lekova u promet.

Predsednik, potpredsednik i lanovi Centralne komisije za lekove koji su na bilo koji nain uestvovali u obavljanju strunih i drugih poslova za potrebe nosioca dozvole za lek u postupku dobijanja dozvole za lek u skladu sa zakonom kojim se ureuju lekovi i medicinska sredstva, ne mogu da uestvuju u donoenju odluke Centralne komisije za lekove o stavljanju tog leka na Listu lekova, odnosno izmene i dopune Liste lekova, odnosno skidanja tog leka sa Liste lekova.

lan 43b

Centralna komisija za lekove utvruje predlog Liste lekova, odnosno njene izmene i dopune i predlog za skidanje odreenih lekova sa Liste lekova, koji usvaja Upravni odbor Republikog fonda.

Republike strune komisije obrazovane za pojedine oblasti medicine i stomatologije uestvuju u postupku stavljanja lekova na Listu lekova, odnosno izmene i dopune Liste lekova, kao i postupku skidanja lekova sa Liste lekova, u skladu sa ovim zakonom.

Centralna komisija za lekove utvruje predlog iz stava 1. ovog lana na osnovu prethodno pribavljenog miljenja nadlene republike strune komisije obrazovane za odreene oblasti medicine, odnosno stomatologije, o opravdanosti stavljanja odreenog leka na Listu lekova, odnosno njene izmene i dopune, odnosno skidanja leka sa Liste lekova, u skladu sa aktom iz lana 43. stav 4. ovog zakona.

lanovi republike strune komisije duni su da potpiu izjavu iz lana 43a stav 7. ovog zakona, s tim da se na njihov rad shodno primenjuje lan 43a stav 8. ovog zakona.

lanovi Centralne komisije za lekove, kao i republike strune komisije koji uestvuju u postupku stavljanja lekova na Listu lekova, izmene i dopune Liste lekova, odnosno skidanja odreenog leka sa Liste lekova imaju pravo na naknadu za rad iz sredstava Republikog fonda.

Visinu naknade iz stava 5. ovog lana, utvruje Upravni odbor Republikog fonda.

lan 43v

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet podnosi zahtev Republikom fondu sa potrebnom dokumentacijom za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje leka sa Liste lekova.

Nosilac dozvole za stavljanje leka u promet duan je da uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnese i dokaz o izvrenoj uplati takse za ocenu o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje odreenog leka sa Liste lekova, na raun Republikog fonda.

Visinu takse utvruje Upravni odbor Republikog fonda, na koju saglasnost daje ministar nadlean za poslove finansija.

Republiki fond duan je da u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva iz stava 1. ovog lana, izvri formalnu procenu dokumentacije.

Ako zahtev iz stava 1. ovog lana, nije potpun Republiki fond pismeno obavetava podnosioca zahteva da zahtev dopuni u roku od 30 dana od dana dostavljanja pismenog obavetenja.

Republiki fond duan je da u roku od 90 dana od dana podnoenja potpunog zahteva za stavljanje leka na Listu lekova, odnosno skidanje generikog leka sa Liste lekova iji se internacionalni nezatieni naziv (u daljem tekstu: INN), kao i isti ili srodan farmaceutski oblik nalazi na Listi lekova, donese reenje o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona.

Republiki fond duan je da u roku od 90 dana od dana podnoenja potpunog zahteva za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje generikog leka sa Liste lekova iji se INN ne nalazi na Listi lekova, kao i generikog leka iji se INN nalazi na Listi lekova ali u razliitom farmaceutskom obliku, donese reenje o ispunjenosti kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona.

Republiki fond duan je da u roku od 120 dana od dana podnoenja potpunog zahteva za stavljanje leka na Listu lekova, izmenu i dopunu Liste lekova, odnosno skidanje inovativnog ili originalnog leka sa Liste lekova, donese reenje o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz lana 43. stav 4. ovog zakona.

Ako ovim zakonom nije drukije ureeno na postupak donoenja reenja iz st. 6-8. ovog lana, primenjuje se zakon kojim se ureuje opti upravni postupak.

Reenje iz st. 6-8. ovog lana, konano je u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Medicinsko-tehnika pomagala

lan 44.

Osiguranim licima obezbeuju se medicinsko-tehnika pomagala koja slue za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delova tela, odnosno za omoguavanje oslonca, spreavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojeih deformiteta, kao i olakavanje vrenja osnovnih ivotnih funkcija.

Osiguranim licima obezbeuju se medicinskotehnika pomagala potrebna za leenje i rehabilitaciju koja omoguavaju poboljanje osnovnih ivotnih funkcija, omoguavaju samostalan ivot, omoguavaju savladavanje prepreka u sredini i spreavaju sutinsko pogoranje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica.

Republiki fond optim aktom utvruje vrstu medicinsko-tehnikih pomagala i indikacije za njihovo korienje, standarde materijala od kojih se izrauju, rokove trajanja, odnosno nabavku, odravanje i njihovo zanavljanje, kao i nain i postupak ostvarivanja prava na medicinsko-tehnika pomagala.

Opti akt iz stava 3. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 45.

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz l. 34. - 44. ovog zakona, osiguranim licima obezbeuje se:

1) 100% plaanja od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za:

- mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;- preglede i leenje u sluaju planiranja porodice, trudnoe, poroaja i u postnatalnom periodu,

ukljuujui prekid trudnoe iz medicinskih razloga;- preglede, leenje i medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povreda dece, uenika i

studenata do kraja propisanog kolovanja a najkasnije do navrenih 26 godina ivota, odnosno starijih lica koja su teko telesno ili duevno ometena u razvoju;

- preglede i leenje bolesti usta i zuba kod lica iz lana 41. ta. 1), 10) i 11) ovog zakona, kao i ena u vezi sa trudnoom i 12 meseci posle poroaja;

- preglede i leenje u vezi sa HIV infekcijom i ostalim zaraznim bolestima za koje je zakonom predvieno sprovoenje mera za spreavanje njihovog irenja;

- preglede i leenje od malignih bolesti, hemofilije, eerne bolesti, psihoze, epilepsije, multiple skleroze, progresivnih neuro miinih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije, tetraplegije, trajne hronine bubrene insuficijencije kod koje je indikovana dijaliza ili transplantacija bubrega, cistine fibroze, sistemskih autoimunih bolesti, reumatske bolesti i njenih komplikacija;

- preglede i leenje u vezi sa uzimanjem, davanjem i razmenom tkiva i organa za transplantaciju od osiguranih i drugih lica za obezbeivanje zdravstvene zatite osiguranih lica;

- preglede, leenje i rehabilitaciju zbog profesionalnih bolesti i povreda na radu;- pruanje hitne medicinske i stomatoloke pomoi, kao i hitan sanitetski prevoz;- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, u vezi sa leenjem bolesti i

povreda iz ove take;2) najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

za:- intenzivnu negu u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;- operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, ukljuujui i implantate za najsloenije i

najskuplje zdravstvene usluge;- najsloenije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostike i terapijske procedure

(magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i dr.);- leenje osiguranih lica upuenih u inostranstvo;3) najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

za:- preglede i leenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste;- laboratorijske, rendgen i druge dijagnostike i terapijske procedure koje nisu obuhvaene

takom 2) ovog lana;- kuno leenje;- stomatoloke preglede i leenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatoloke

preglede i leenje zuba pre operacije srca i transplantacije bubrega;- leenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vaenje zuba kao posledice karijesa, kao i

izradu pokretnih ortodonskih aparata;

- stacionarno leenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;- preglede i leenje u dnevnoj bolnici, ukljuujui i hirurke zahvate van operacione sale;- medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima;- medicinsko-tehnika pomagala, implantate i medicinska sredstva, koja nisu obuhvaena

takom 1) ovog lana;4) najmanje 65% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

za:- dijagnostiku i leenje steriliteta;- izradu akrilatne totalne i subtotalne proteze kod lica starijih od 65 godina ivota;- ona i sluna pomagala za odrasle;- promenu pola iz medicinskih razloga;- sanitetski prevoz koji nije hitan.Za zdravstvene usluge koje se obezbeuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u

skladu sa stavom 1. ovog lana, a za koje Republiki fond ne vri plaanje na osnovu cene zdravstvene usluge, ve trokove obraunava i plaa na drugaiji nain (po poseti osiguranog lica zdravstvenom radniku, dijagnostiki srodnih grupa zdravstvenih usluga, programima, bolesnikom danu i dr.), osiguranim licima obezbeuje se pravo na zdravstvenu zatitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u procentima propisanim u stavu 1. ovog lana.

Izuzetno od stava 1. taka 1) alineja etvrta ovog zakona, za ostvarivanje prava na stomatoloku zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, Republiki fond moe optim aktom iz lana 48. stav 3. ovog zakona da utvrdi plaanje participacije, ako se osigurano lice ne odazove pozivu izabranog lekara na preventivni pregled, odnosno ako ne ostvaruje pravo na preventivne stomatoloke usluge u skladu s ovim zakonom, odnosno republikim programom stomatoloke zdravstvene zatite koji donosi Vlada u skladu s ovim zakonom.

lan 46.

U Listi lekova iz lana 43. stav 3. ovog zakona Republiki fond utvruje iznos sredstava koji se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeuje osigurano lice.

lan 47.

Republiki fond za svaku kalendarsku godinu donosi opti akt kojim ureuje sadraj, obim i standard prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja iz lana 45. ovog zakona za pojedine vrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, procenat plaanja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaanja osiguranog lica.

Opti akt iz stava 1. ovog lana mora biti usklaen sa planom zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i godinjim finansijskim planom Republikog fonda .

Za pojedine vrste zdravstvenih usluga i pojedine vrste bolesti, aktom iz stava 1. ovog lana, Republiki fond moe utvrditi da se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja plaa vei procenat cene zdravstvene usluge do punog iznosa cene iz lana 45. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona.

U optem aktu iz stava 1. ovog lana, Republiki fond utvruje i najvii godinji iznos, odnosno najvii iznos po odreenoj vrsti zdravstvene usluge, koji osigurano lice plaa iz svojih

sredstava, vodei rauna da takav iznos ne odvraa osigurano lice od korienja zdravstvene zatite, odnosno da onemoguava osiguranom licu uspeno sprovoenje zdravstvene zatite.

Republiki fond donosi opti akt iz stava 1. ovog lana najkasnije do 31. decembra tekue godine za narednu godinu.

Vlada daje saglasnost na akt iz stava 1. ovog lana.Akt iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Participacija

lan 48.

Novani iznos do punog iznosa iz lana 45. stav 1. ta. 2) do 4) i stav 2. ovog zakona, kao i novani iznos iz lana 46. ovog zakona (u daljem tekstu: participacija), plaa osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu uslugu, odnosno lek, ako ovim zakonom nije drukije odreeno, odnosno plaa pravno lice koje osiguranom licu obezbeuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

Republiki fond moe optim aktom iz lana 47. stav 1. ovog zakona utvrditi da se participacija koja pada na teret osiguranog lica plaa u fiksnom iznosu, s tim da fiksni iznos ne sme biti vei od procentualnog iznosa odreenog u skladu sa ovim zakonom.

Optim aktom iz lana 47. stav 1. ovog zakona Republiki fond ureuje nain i postupak naplaivanja participacije, prestanak plaanja participacije u toku kalendarske godine, kao i povraaj sredstava uplaenih iznad najvieg godinjeg iznosa, odnosno najvieg iznosa participacije po odreenoj vrsti zdravstvene usluge.

Zabranjeno je da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, ili drugo pravno lice sa kojima je matina filijala, odnosno Republiki fond zakljuio ugovore o pruanju zdravstvene zatite (u daljem tekstu: davalac zdravstvenih usluga) naplati drukije iznose participacije za pruene zdravstvene usluge koje su obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem od propisanih u skladu sa l. 45-47. ovog zakona, kao i da naplati participaciju osiguranom licu koje je uplatilo najvii godinji iznos participacije ili najvii iznos participacije po odreenoj vrsti zdravstvene usluge.

Osigurano lice ima pravo da iz svojih sredstava, odnosno iz sredstava dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvari pravo na vei sadraj, obim i standard prava iz l. 45. i 46. ovog zakona, koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, na taj nain to plaa razliku od cene utvrene u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, i stvarne cene prava iz l. 45. i 46. ovog zakona.

Republiki fond optim aktom blie ureuje uslove, nain i postupak ostvarivanja prava iz stava 5. ovog lana za odreena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja propisana l. 45. i 46. ovog zakona.

Opti akt iz stava 6. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 49.

Davalac zdravstvene usluge duan je da osiguranom licu izda raun za izvrenu zdravstvenu uslugu koji sadri podatak o iznosu koji se obezbeuje iz sredstava Republikog fond kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosu participacije koju plaa osigurano lice.

Obrazac rauna iz stava 1. ovog lana propisuje Republiki fond.Akt iz stava 2. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Osigurano lice duno je da uva sve raune o naplaenoj participaciji u toku jedne kalendarske godine, koji slue kao dokaz u postupku utvrivanja prava na prestanak plaanja participacije u toku te kalendarske godine, kao i druge raune za naplaene zdravstvene usluge radi ostvarivanja prava iz dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Zabrana naplaivanja zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 49a

Zabranjeno je da davalac zdravstvenih usluga, odnosno lice zaposleno kod davaoca zdravstvenih usluga, odnosno drugo lice koje obavlja odreene poslove kod davalaca zdravstvenih usluga naplati zdravstvenu uslugu na koju osigurano lice ima pravo u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da trai ili primi ili na bilo koji drugi nain navede osigurano lice ili lanove njegove porodice, odnosno drugo pravno ili fiziko lice, na plaanje, odnosno davanje bilo kakve materijalne ili nematerijalne koristi za pruanje takvih usluga osiguranom licu, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Licu koje postupi u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana poslodavac moe, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, da otkae ugovor o radu, odnosno da raskine drugu vrstu ugovora na osnovu koga je to lice angaovano kod davaoca zdravstvenih usluga za obavljanje odreenih poslova.

Kod davaoca zdravstvenih usluga mogu da se naplauju osiguranim licima, kao i drugim pravnim i fizikim licima, samo one zdravstvene usluge koje nisu obuhvaene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i iznos participacije utvren u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Osigurana lica kojima se obezbeuje zdravstvena zatita u punom iznosu

lan 50.

Osiguranim licima obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije, i to:

1) ratnim vojnim invalidima, mirnodopskim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata;2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novanu naknadu za

tuu pomo i negu drugog lica, u skladu sa zakonom;3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i vie puta, osim za lekove sa Liste

lekova, kao i za medicinsko-tehnika pomagala i implantate;4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste

lekova, kao i za medicinsko-tehnika pomagala i implantate, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi.

lan 51.

Osiguranicima iz lana 22. st. 1. i 4. ovog zakona obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije.

lanovima ue porodice osiguranika iz lana 22. stav 1. ta. 7)-9), 11) i 16) ovog zakona, kao i lanovima ue porodice osiguranika iz stava 4. tog lana, obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaanja participacije.

Sadraj, obim i standard zdravstvene zatite

lan 52.

Pod sadrinom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se postupci i metodi dijagnostike, leenja i rehabilitacije radi spreavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i leenja bolesti, povreda i drugih poremeaja zdravlja, a koji su obuhvaeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

Pod obimom zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumeva se broj i duina trajanja postupaka i metoda dijagnostike, leenja i rehabilitacije, kao i druge veliine kojima se moe izraziti obim pojedinih sadraja zdravstvene zatite (sistematsko pruanje zdravstvenih usluga u odreenom vremenskom periodu i dr), a koji ine sadrinu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Pod standardima zdravstvene zatite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se uslovi za korienje postupaka i metoda koji ine sadrinu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, ukljuujui ogranienja za korienje i nain pruanja tih zdravstvenih usluga.

Hitna medicinska pomo i neophodna zdravstvena zatita

lan 53.

Hitna medicinska pomo, u smislu ovog zakona, jeste neposredna - trenutna medicinska pomo koja se prua da bi se izbeglo dovoenje osiguranog lica u ivotnu opasnost, odnosno nepopravljivo ili ozbiljno slabljenje ili oteenje njegovog zdravlja ili smrt.

Pod hitnom medicinskom pomoi, u smislu ovog zakona, smatra se i medicinska pomo koja se prui u toku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica da bi se izbegao oekivani nastanak hitnog medicinskog stanja.

Neophodna zdravstvena zatita, u smislu ovog zakona, obuhvata zdravstvenu zatitu koja je odgovarajua, odnosno potrebna za dijagnostiku, odnosno leenje bolesti ili povreda osiguranog lica, koja je u skladu sa standardima dobre medicinske prakse u zemlji i koja nije pruena, na zahtev osiguranog lica ili zdravstvenog radnika, radi stavljanja osiguranog lica u povoljniji poloaj u odnosu na druga osigurana lica, odnosno radi sticanja posebnih koristi za zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu ili zdravstvenog radnika.

Hitnu i neophodnu zdravstvenu zatitu u postupku ostvarivanja prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvruju struno-medicinski organi u postupku ostvarivanja prava.

Plan zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

lan 54.

Pravo osiguranog lica na zdravstvenu zatitu iz l. 34-45. ovog zakona utvruje se na osnovu plana zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji se donosi na osnovu:

1) zdravstvenih potreba osiguranih lica;2) obezbeenih finansijskih sredstava za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja;3) utvrenih prioriteta za sprovoenje zdravstvene zatite na primarnom, sekundarnom i

tercijernom nivou;4) raspoloivih kapaciteta zdravstvene slube.

Plan iz stava 1. ovog lana Republiki fond donosi za period za koji se donosi budetski memorandum, odnosno finansijski plan Republikog fonda, a u izuzetnim sluajevima - za jednu kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra - za narednu godinu.

Ministar daje saglasnost na plan iz stava 1. ovog lana.Plan iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Nomenklatura i cene zdravstvenih usluga

lan 55.

Nomenklaturu zdravstvenih usluga iz lana 45. ovog zakona utvruje ministar.Republiki fond donosi akt kojim se utvruju: cene zdravstvenih usluga, program zdravstvene

zatite, cene dijagnostiki srodnih grupa zdravstvenih usluga, bolesniki dan, posete osiguranog lica zdravstvenom radniku, plaanje po opredeljenom pacijentu, kao i drugi trokovi zdravstvenih usluga koje se obezbeuju kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona.

Ministar daje saglasnost na akt iz stava 2. ovog lana.Cene, odnosno trokovi iz stava 2. ovog lana utvruju se na osnovu nekih od navedenih

elemenata:1) nomenklature zdravstvenih usluga;2) normativa i standarda rada, kada je to neophodno za utvrivanje cene, odnosno trokova;3) trokova uloenog rada zaposlenih u pruanju zdravstvenih usluga koji se obezbeuju iz

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom i zakljuenim kolektivnim ugovorima, osim onih prava koja obezbeuje poslodavac na osnovu zakljuenih kolektivnih ugovora kod poslodavca;

4) analize trokova zdravstvene zatite;5) amortizacije propisane zakonom, odnosno drugim propisima;6) materijalnih trokova;7) drugih zakonskih obaveza.Radi utvrivanja cene, odnosno trokova iz stava 2. ovog lana Republiki fond utvruje

normative i standarde rada iz stava 4. taka 2) ovog lana, ako isti nisu ureeni na drukiji nain.Republiki fond aktom iz stav 2. ovog lana, na osnovu metodologije za obraun trokova

obrade krvi i komponenata krvi, utvruje trokove obrade krvi i komponenata krvi.Akt iz st. 2. i 5. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Lista ekanja

lan 56.

Za odreene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne moe se utvrditi redosled korienja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme ekanja ne moe da bude takvo da ugrozi zdravlje ili ivot osiguranog lica (u daljem tekstu: lista ekanja).

Republiki fond donosi opti akt kojim utvruje vrste zdravstvenih usluga za koje se utvruje lista ekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja pacijenata

i za stavljanje na listu ekanja, najdue vreme ekanja za zdravstvene usluge, neophodne podatke i metodologiju za formiranje liste ekanja.

Akt iz stava 2. ovog lana Republiki fond donosi na osnovu struno-metodoloke instrukcije ministra.

Aktom iz stava 2. ovog lana ureuje se i nain informisanja pacijenta, lekara koji je uputio pacijenta i Republikog fonda o bitnim podacima sa liste ekanja, izmenama, dopunama, kao i brisanju osiguranih lica sa liste ekanja, nadzor nad listom ekanja, kao i nain korienja zdravstvene zatite mimo liste ekanja.

Davalac zdravstvenih usluga sa kojim je matina filijala, odnosno Republiki fond zakljuio ugovor o pruanju zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duan je da utvrdi listu ekanja u skladu sa st. 1 - 4. ovog lana i da osiguranom licu prui zdravstvenu uslugu u skladu sa tom listom ekanja.

Prethodno obavetenje osiguranog lica

lan 57.

Ako davalac zdravstvenih usluga sa kojim je Republiki fond, odnosno matina filijala zakljuila ugovor utvrdi da zdravstvena usluga nije medicinski neophodna, odnosno opravdana za zdravstveno stanje osiguranog lica, duan je da o tome izda pismeno obavetenje osiguranom licu, pre pruanja zdravstvene zatite (u daljem tekstu: prethodno obavetenje).

Prethodno obavetenje davalac zdravstvenih usluga mora dati i osiguranom licu koga stavlja na listu ekanja, u skladu sa lanom 56. ovog zakona.

Prethodno obavetenje sadri pismenu informaciju davaoca zdravstvenih usluga o razlozima zbog kojih zdravstvena usluga nije medicinski neophodna, odnosno opravdana za zdravstveno stanje osiguranog lica, kao i razlozima za stavljanje na listu ekanja i o utvrenom redosledu na listi ekanja.

Ako se osiguranom licu i pored prethodnog obavetenja iz stava 1. ovog lana zdravstvena usluga prui na lini zahtev osiguranog lica, trokovi zdravstvene usluge padaju na teret osiguranog lica.

Pravo Republikog fonda da odbije plaanje odreenih zdravstvenih usluga

lan 58.

Republiki fond ima pravo da odbije plaanje trokova davaocima zdravstvenih usluga za pruene zdravstvene usluge, medicinsko-tehnika pomagala, lekove, medicinska sredstva, implantate, kao i za druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koje nisu u skladu sa sadrinom, obimom i standardom zdravstvene zatite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u posebnim okolnostima

lan 59.

Ukoliko se sadrina i obim prava na zdravstvenu zatitu obuhvaenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem, utvrenih u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, ne moe ostvariti usled nedovoljno ostvarenih prihoda Republikog

fonda, odnosno usled drugih posebnih okolnosti, Vlada moe doneti akt kojim e se utvrditi prioriteti u obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite.

U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za leenje obolelih od odreenih vrsta retkih bolesti pod uslovom da Republiki fond ne moe da obezbedi dovoljan iznos sredstava za leenje tih oboljenja od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom.

Vlada, za svaku kalendarsku godinu, na predlog ministra nadlenog za poslove zdravlja, donosi akt kojim se utvruju vrste retkih bolesti, kao i druga pitanja od znaaja za leenje obolelih od ovih bolesti za koje se sredstva obezbeuju u budetu Republike Srbije.

Dravna garancija za izvrenje obaveza Republikog fonda

lan 60.

Republika je garant za izvrenje obaveza Republikog fonda u ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (dravna garancija), za hitnu medicinsku pomo i zdravstvenu zatitu koja se prua u stacionarnim zdravstvenim ustanovama osiguranim licima, a koja je kao prioritet utvrena u skladu sa lanom 59. ovog zakona.

Zdravstvena zatita koja se ne obezbeuje u obaveznom zdravstvenom osiguranju

lan 61.

Osiguranim licima u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja ne obezbeuje se zdravstvena zatita koja obuhvata sledee:

1) medicinska ispitivanja radi utvrivanja zdravstvenog stanja, telesnog oteenja i invalidnosti u postupcima kod nadlenog organa, osim ispitivanja po uputu struno-medicinskog organa u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, odnosno radi ostvarivanja odreenih prava kod drugih organa i organizacija;

2) zdravstveni pregledi radi upisa u srednje kole, visokokolske ustanove i na kurseve, dobijanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, odnosno dobijanje drugih dozvola za rad, za bavljenje rekreacijom i sportom;

3) utvrivanje zdravstvenog stanja osiguranog lica po zahtevu drugih organa, odnosno koje se ne ostvaruje po zahtevu struno-medicinskih organa u postupku u skladu sa ovim zakonom (kod osiguravajuih drutava, sudova, u krivinom i pretkrivinom postupku, kod izdavanja potvrda za vozae motornih vozila, utvrivanja zdravstvene sposobnosti po predlogu poslodavca, mera u vezi sa zatitom na radu itd.), ako ovim zakonom nije drukije odreeno;

4) obaveza poslodavca da iz svojih sredstava obezbedi specifinu zdravstvenu zatitu zaposlenih, kao drutvenu brigu za zdravlje na nivou poslodavca u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita;

5) korienje zdravstvene zatite u suprotnosti sa nainom i postupkom ostvarivanja zdravstvene zatite koji je propisan ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;

6) lini komfor i posebna udobnost smetaja i line nege u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno smetaj u jednokrevetnu ili dvokrevetnu bolniku sobu sa posebnim kupatilom, kao i televizorom, telefonom i drugim vanstandardnim uslovima smetaja, a koji nije medicinski neophodan ili se vri na lini zahtev;

7) zdravstvena zatita koja je povezana sa leenjem akutnog pijanstva;8) kozmetike hirurke procedure koje imaju za cilj da poboljaju spoljanji izgled bez

uspostavljanja i vraanja telesne funkcije, kao i vrenje hirurkih estetskih korekcija organa i delova tela, osim za: korekcije uroenih anomalija koje prouzrokuju funkcionalne smetnje, estetske rekonstrukcije dojke koje su nastale nakon mastektomije i estetske korekcije nakon tekih povreda, odnosno bolesti koje su neophodne za uspostavljanje bitnih funkcija organa i delova tela;

9) prekid trudnoe iz nemedicinskih razloga;10) neobavezne imunizacije i imunizacije koje su vezane za putovanje u inostranstvo ili za

obavljanje odreenog posla;11) stomatoloke usluge koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u

skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona;12) dijagnostika i leenje seksualne disfunkcije ili seksualne neadekvatnosti, ukljuujui

impotenciju, zdravstvene usluge, lekove i medicinsko-tehnika pomagala koja su vezana za promenu pola osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno i reverzija prethodne dobrovoljne hirurke sterilizacije;

13) hirurki ili invazivni tretman (ukljuujui gastini balon) koji se odnosi na redukciju telesne teine, osim ako su medicinski neophodni, dijetetski saveti i program gubitka telesne teine kod lica starijih od 15 godina ivota, izuzev predlaganja dijetetske ishrane kod novootkrivenih bolesnika sa eernom boleu i bolesnika sa terminalnom bubrenom insuficijencijom;

14) metodi i postupci alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine;15) lekovi koji nisu na Listi lekova (osim lekova iz lana 43. stav 2. ovog zakona), odnosno

lekovi koji se izdaju bez recepta, profilaktiki lekovi i lekovi koji slue za promenu atletskih mogunosti, lekovi koji se daju u svrhu kozmetike, za prestanak puenja, gubitak telesne teine, kao i suplementi hrane za specifine dijete osim za leenje naslednih metabolikih bolesti i bolesti praenih malapsorpcijom;

16) dijagnostika i leenje koji su u fazi istraivanja, odnosno eksperimenta, leenje uz primenu lekova i medicinskih sredstava koji su u fazi klinikih ispitivanja, dijagnostika, leenje i rehabilitacija, lekovi i medicinsko-tehnika pomagala koji nisu prueni u skladu sa prihvaenim standardima medicinske, stomatoloke i farmaceutske prakse;

17) pregledi i leenja profesionalnih i amaterskih sportista koji nisu utvreni kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno programi medicine sporta koji imaju za cilj poboljanje sportske sposobnosti;

18) radijalna keratotomija ili bilo koja druga hirurka procedura za poboljanje vida, u sluaju kada se vid moe adekvatno poboljati korienjem naoara ili kontaktnih soiva;

19) sanitetski prevoz u sluaju kada osigurano lice moe da bude bezbedno transportovano na drugi adekvatan nain, i hitan vazduni saobraaj u sluaju kada osigurano lice moe biti sigurno transportovano drumskim ili drugim prevozom;

20) hidroterapija, terapija hipnozom, elektrohipnoza, elektroslip terapija, elektronarkoza i narkosinteza;

21) psiholoko savetovanje koje se odnosi na promenu ponaanja, tretman loih porodinih i radnih odnosa i nesposobnost pamenja i uenja;

22) dugotrajna nega i kuna nega, kao i nega u zdravstvenoj ustanovi i ustanovi socijalne zatite koja se prevashodno prua s ciljem uobiajene line nege i oporavka, odnosno radi staranja i pomoi pri dnevnim ivotnim aktivnostima, kao to su pomo pri hodu, smetanje i

ustajanje iz kreveta, kupanje, oblaenje, spremanje hrane, nadzor nad uzimanjem lekova, i koja nema za cilj dijagnostiku, terapiju ili rehabilitaciju zbog bolesti ili povrede;

23) medicinsko-tehnika pomagala i implantati koji su preko standarda funkcionalnosti koji je medicinski neophodan za tretman bolesti ili povrede;

24) leenje komplikacija koje su posledica zdravstvenih usluga koje se ne obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa ovim zakonom;

25) druge vrste zdravstvenih usluga koje nisu utvrene kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa optim aktom Republikog fonda.

Usluge iz stava 1. ovog lana plaa osigurano lice iz svojih sredstava, po cenama koje utvruje davalac zdravstvene usluge.

Korienje zdravstvene zatite osiguranih lica u inostranstvu

lan 62.

Osiguranik iz lana 17. ovog zakona koga je poslodavac uputio na rad, struno usavravanje ili kolovanje u zemlju sa kojom je zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju.

Osiguranik iz stava 1. ovog lana koristi zdravstvenu zatitu u inostranstvu u sadraju, obimu, na nain i po postupku propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovoenje ovog zakona, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju.

lan ue porodice osiguranika iz stava 1. ovog lana koji boravi sa osiguranikom u inostranstvu koristi zdravstvenu zatitu pod istim uslovima pod kojima zdravstvenu zatitu koristi i osiguranik iz stava 1. ovog lana.

lan 63.

Osiguranik, koji je od strane poslodavca sa seditem na teritoriji Republike, upuen u zemlju sa kojom nije zakljuen meunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ako je:

1) kao zaposlen u domaem ili meovitom privrednom drutvu, ustanovi, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika (detairani radnici) upuen na rad;

2) kao zaposlen u domainstvu domaeg dravljanina na slubi u toj zemlji, kod meunarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavaca, upuen na rad;

3) upuen na kolovanje, struno usavravanje i specijalizaciju;4) na slubenom putu.Lica iz stava 1. ovog lana za vreme boravka u inostranstvu imaju pravo na korienje

zdravstvene zatite samo u sluaju hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i zdravlje osiguranog lica.

Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu, pod istim uslovima kao i osiguranik iz stava 1. ovog lana, imaju lanovi ue porodice dok sa osiguranikom borave u inostranstvu, osim u sluaju slubenog putovanja osiguranika.

lan 64.

Osigurano lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistiko putovanje i dr.) ima pravo na korienje zdravstvene zatite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u sluaju hitne medicinske pomoi kako bi se otklonila neposredna opasnost po ivot i zdravlje osiguranog lica.

lan 65.

Pravo na korienje zdravstvene zatite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima osigurano lice ako je pre njegovog odlaska u inostranstvo utvreno da ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge.

Zdravstveno stanje iz stava 1. ovog lana utvruje prvostepena lekarska komisija matine filijale, a filijala izdaje potvrdu o zdravstvenom stanju osiguranog lica radi korienja zdravstvene zatite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda o korienju zdravstvene zatite).

Potvrda o korienju zdravstvene zatite izdaje se na osnovu nalaza i miljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge.

Radi izdavanja potvrde o korienju zdravstvene zatite, prvostepena lekarska komisija moe naloiti da osigurano lice izvri odreene vrste medicinskih pregleda s ciljem utvrivanja zdravstvenog stanja osiguranog lica.

Davanje nalaza i miljenja izabranog lekara, odnosno utvrivanje zdravstvenog stanja od strane prvostepene lekarske komisije, odnosno izdavanje potvrde o korienju zdravstvene zatite, obezbeuje se osiguranom licu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Potvrda o korienju zdravstvene zatite izdaje se na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica od strane izabranog lekara, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, i to: uvida u zdravstveni karton, uvida u izvod zdravstvenog kartona, nalaza i miljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje i da nije bolovalo od akutnih ili hroninih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno due ili stalno leenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo due leenje, odnosno smetaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, ukljuujui trudnou i druge zdravstvene usluge, kao i potvrde izabranog lekara - stomatologa o stanju zuba.

Matina filijala izdaje potvrdu o korienju zdravstvene zatite na obrascu koji propisuje Republiki fond, a na kojem je odtampano i detaljno objanjenje o nainu, postupku i uslovima za korienje zdravstvene zatite u inostranstvu.

lan 66.

Potvrda o korienju zdravstvene zatite vai do isteka vremena za koje je izdata, a najdue za period od 12 meseci od dana izdavanja, odnosno za krai period za koji je o