20122169

7/24/2019 20122169

1/14

169

Originalni nauni rad

primenjena psihologija, str. 169-182

PRIMENJENA PSIHOLOGIJA, 2012, Vol. 5 (2) STR. 169-182 UDC 7.071:159.923

OPTA KREATIVNA SPOSOBNOST I ASPEKTIKREATIVNOG MILJENJA KOD UMETNIKA I

NEUMETNIKA

U istraivanju je ispitivana razlika izmeu umetnika i neumetnika upogledu opte kreativne sposobnosti i razliitih aspekata kreativnosti.Uzorak je inilo 128 studenata Univerziteta u Beogradu (66 stude-

nata umetnikih i 62 studenta neumetnikih fakulteta). U istraivanjuje korien viedimenzionalni test opte kreativnosti baziran na Gil-fordovom modelu kreativnog miljenja. Ovaj test procenjuje optukreativnu sposobnost i etiri aspekta kreativnosti nieg reda: uent-nost, produktivnost, originalnost i elaboraciju. Rezultati su pokazali danema razlike izmeu umetnika i neumetnika u pogledu opte krea-tivne sposobnosti. Sa druge strane, umetnici imaju bolje postignuena subskali Originalnost. Dobijeni rezultati sugeriu postojanje optekreativne sposobnosti koja nije rezervisana samo za umetnike. Ipak,razlike u postignuu u domenu originalnosti upuuju na postojanje

dominantnog naina kreativnog miljenja u grupi umetnika.

Kljune rei: kreativnost, umetnici, originalnost, domen-specinakreativnost

Milica Eri1

,Jovana Bjeki,Elena Stojimirovi iMarko ivanovi

Univerzitet u

Beogradu,

Filozofski fakultet,

Odeljenje za

psihologiju

1Adresa autora

[email protected]

Primljeno: 15.03.2012.

Prihvaeno za tampu:30.04.2012.

7/24/2019 20122169

2/14

170 Milica Eri, Jovana Bjeki, Elena Stojimirovi i Marko ivanovi

primenjena psihologija 2012/2

Uvod

Da je kreativnost jedna od osnovnih osobina koja razdvaja umetnike od neumet-nika, ne predstavlja novinu u psiholokim istraivanjima, ali pitanje postojanjaspeciine vrste kreativnosti koja se sree iskljuivo kod umetnika je predmet

otrih debata poslednjih godina (Kaufman & Baer, 2005). Ideja o postojanju

umetnike kreativnosti, kao kvalitativno razliite od drugih vrsta kreativnosti

proizilazi iz socio-kulturalnih teorija (Sawyer, 2006) i teorija reavanja problema(Weisberg, 2006), koje pretpostavljaju da osoba moe imati kreativne sposobnosti

specijalizovane u tom smislu da se ispoljavaju samo pri odreenoj vrsti aktivnosti.

Sa druge strane, veliki broj autora smatra da kreativnost predstavlja optu crtu,odnosno da osobe kreativne u jednoj oblasti imaju tendenciju da budu kreativnei u drugim, kao to osobe visoke inteligencije bivaju uspene u reavanju velikogbroja razliitih tipova kognitivnih zadataka (Silvia, Kaufman, & Pretz, 2009). Ovo

stanovite bazira se, pre svega, na psihometrijskim studijama individualnih raz-lika (Plucker, 2004).

Jedan od osnovnih razloga za postojanje inkonzistentnih nalaza u ovoj oblastipredstavlja neujednaenost studija u pogledu naina merenja kreativnosti (Cro-pley, 2000). Naime, neki autori kreativnost mere pomou testova samoprocene,

koji najvie lie na testove linosti (Barron & Harrington, 1981; Kreitler & Casakin,

2009), drugi pomou testova sposobnosti, koji podseaju na testove inteligencije(Charyton & Snelbecker, 2007; Silvia, Martin, & Nusbaum, 2009; Torrance, 1981;Wallach & Kogan, 1965). Takoe, nekada su predmet merenja kreativni produkti,

a nekada karakteristike samih stvaralaca, to oteava poreenje dobijenih nalaza.

Ova neujednaenost mogla bi se pripisati postojanju malog broja standardizo-vanih mernih instrumenata ijom primenom bi se mogli dobiti pouzdani i valjani

podaci.

U prilog teorijama viestruke kreativnosti govore razlike izmeu muziara i

naunika dobijeni merama samoprocene kreativnog stvaralatva (Barron & Harr-

ington, 1981). S obzirom da su obe grupe ispitanika bile podjednako uspene uoblasti kojom se bave, postavlja se pitanje da li umetnici zaista poseduju speciinu

vrstu kreativnosti, koja je dola do izraaja na korienom testu ili su pak oni vie

fokusirani na kreativnost kao inilac uspeha u svojoj profesiji, te posledino pro -cenjuju svoj rad kreativnijim nego to to ine naunici. Tome u prilog govori ideja

da naunici i umetnici ive u dva razliita sveta i kulture, koji ipak imaju neke

zajednike kvalitete (Snow, 1959), odnosno, da oni na razliite naine gledaju na

proces stvaralatva, to ne znai da jedni jesu a drugi nisu stvaraoci. Drugi pristup

izuavanju domen-speciine kreativnosti imaju istraivanja koja koriste testove

specijalizovane za merenje razlitih tipova kreativnosti. Tako su u istraivanju

7/24/2019 20122169

3/14

171OPTA KREATIVNA SPOSOBNOST I ASPEKTI KREATIVNOG MILJENJA KOD UMETNIKA I NEUMETNIKA


koje govori o superiornosti umetnika na testu umetnike kreativnosti i inferi-ornosti u odnosu na ininjere u pogledu naune kreativnosti, korieni odvojeni

instrumenti za svaki od tipova kreativnosti (Charyton & Snelbecker, 2007). Uovom istraivanju dobijene su razlike izmeu umetnika i opte populacije u po-gledu umetnike ali ne i u pogledu naunike kreativnosti, dok su ininjeri bili

bolji u pogledu naune ali ne i umetnike kreativnosti. Slini rezultati dobijeni su

poreenjem naunika sa drugim umetnikim grupama (Baer, 1993; Rawlings &

Locarnini, 2007). Problem koji se javlja kod interpretacije rezultata ovakvog tipaistraivanja je raznovrsnost korienih mernih instrumenta. Naime, nije jasno, da

li se korienjem razlitih mernih instrumenata na vetaki nain formiraju raz-like u jedinstvenoj sposobnosti kroz pribliavanje sadraja testa iskustvu razliith

grupa. Odnosno, da li umetnici postiu bolje rezultate na testu umetnike krea-tivnosti zato to poseduju posebne sposobnosti ili zato to je sadraj testa njima

iskustveno blii nego neumetnicima. Stoga, moglo bi se pretpostaviti postojanje

razlika i meu samim umetnicima s obzirom na umetnost kojom se bave, kada bimerni instrumeni bili konstrusani za svaku od umetnosti. Sa druge strane, osimpitanja postojanja umetnike kreativnosti kao zasebne sposobnosti, postavlja

se pitanje prirode te sposobnosti. U ovom smeru kreu se istraivanja osobina

kreativnog procesa i stvaralaca razliitih profesija (Feist, 1999; Feist & Barron,

2003; Helson, 1996) i istraivanja latentne strukture kreativnosti kod umetnika

i neumetnika, gde i kada razlike u faktorskoj strukturi postoje (Carson, Peterson,& Higgins, 2005; Silvia, Kaufman, & Pretz, 2009), veoma se teko interpretiraju, s

obzirom na prirodu korienih testova.

O kreativnosti kao jedinstvenoj sposobnosti koja razlikuje umetnike od neumet-nika govore uglavnom istraivanja koja se bave kreativnou osobe, a ne njenog

umetnikog produkta (Baer, 1993). U prilog tome govore i rezultati psihometrij-

skih istraivanja, u kojima su korieni testovi kreativnih sposobnosti koji po

formi lie na testove inteligencije, a koji pokazuju da je kreativnost jedinstven

konstrukt razliit od inteligencije i konstrukata linosti (Plucker, 1999; Torrance,

1967; Wallach & Kogan; 1965). Postojanje razlika u pogledu opte kreativnosti

izmeu umetnika i neumetnika dobijeno je u veem broju istraivanja. Tako su

dobijene razlike izmeu vizuelnih umetnika i neumetnika (Burch, Pavelic, Heu-

slen, & Corr, 2006), muziara i naunika (Kersting, 2003), umetnika i ininjera,(Simonton, 1999). Takoe, opta kreativnost povezana je sa nekim speciinim

umetnikim izrazima, kao to je dez improvizacija (Sawyer, 1992). Jedan od os-novnih nedostataka dosadanjih istraivanja razlike umetnika od neumetnika u

pogledu opte kreativnosti je korienje kratkih testova, esto jednodimenzio-

nalnih ili delova baterija koje mere kreativnost, a koji se obino sastoje iz ma-

nje ili vie uniformnih zadataka. Tako su obino korieni testovi: Test neobinih

upotreba (Gulford, 1950), Test asocijacija (Mednic & Mednic, 1972), Test instanci

i upotreba (Wallach & Kogan, 1965).

7/24/2019 20122169

4/14



Cilj ovog istraivanja je provera mogunosti razlikovanja umetnika od neumet-nika na viedimenzionalnom testu opte kreativnosti, kako u pogledu ukupnogpostignua na testu, tako i u pogledu postignua u razliitim domenima krea-tivnosti. Stoga je u istraivanju korien viedimenionalni test opte kreativnosti

(Mili, Milievi, Maksimovi, Bjeki i Eri, 2011).

Ovaj test baziran je na Gilfordovom modelu kreativnosti i srodnim modelima (Tor-rance, 1981; Guilford, 1967). Kreativnost, u skladu sa ovim modelima, ima etiri

domena ispoljavanja, odnosno komponente kreativnog ponaanja: luentnost,

produktivnost, originalnost i elaboraciju.

Fluentnost se deinie kao sposobnost generisanja velikog broja ideja (Guilford,

1967) i alternativnih reenja nekog problema (Torrance, 1981). Ideje koje osobagenerie potrebno je da budu interpretabilne, zasiene znaenjem i relevantne za

dati okvir. Fluentnost ne ukljuuje samo priseanje ranije steenih informacija,

ve njihovo razumevanje i adekvatnu upotrebu (Guilford, 1967).

Za merenje ovog aspekta kreativnosti, najee se koriste zadaci u kojima se od

osobe trai da nabroji objekte koji imaju neku zajedniku karakteristiku, koji se

po nekom kriterijumu razlikuju, da nabroji razliite upotrebe nekog objekta, itd.

Produktivnost se deinie kao sposobnost generisanja raznovrsnih ideja i

razliitih pristupa reavanju problema (Guilford, 1967). Produktivnost ukljuuje

sposobnost da se problem sagleda iz razliitih uglova, kao i da se za njegovo

reenje upotrebi vie razliitih pristupa i strategija (Torrance, 1981). Jedna od

mogunosti merenja ovog aspekta opte kreativnosti je zahtev za produkcijom

raznovrsnih ideja od zadatih elemenata.

Originalnost se odnosi na sposobnost stvaranja novih, retkih, neobinih i ino-vativnih ideja (Guilford, 1967; Torrance, 1981). Ovaj aspekt kreativnosti obino

predstavlja najvei problem kako za operacionalizaciju, tako i za deinisanje krite-

rijuma za ocenjivanje odgovora, te iz psihometrijske perspektive predstavlja naj-slabiju taku svih testova kreativnosti (ONeil, Obedi, & Spilberger, 1994). Stoga,

za ovaj aspekt kreativnosti postoji veliki broj razliitih operacionalizacija.

Elaboracija predstavlja sposobnost upotpunjavanja ideje detaljima (Guilford,1967), odnosno dodavanja detalja u cilju boljeg razumevanja (Torrance, 1981).Ovaj aspekt mogue je meriti obrazlaganjem ideja, upotpunjavanjem postojeih

objekata detaljima, kritikim pristupom idejama, itd.

Pristup izuavanju kreativnosti kod umetnika i neumetnika viedimenzionalnim

testom, osim utvrivanja postojanja razlika izmeu ove dve grupe u pogledu opte

kreativnosti, omoguava poreenje grupa na pojedinanim apektima kreativnog

miljenja. S obzirom da su aspekti ispitivani ovim testom teorijski jasno deini-

sani, postojanje razlika na pojedinanim skalama, daje jasan uvid u strukturu

7/24/2019 20122169

5/14



postignua, koje se moe interpretirati u skladu sa postojeim teorijskim mo-

delom. U ovom istraivanju bie dat odgovor na sledea pitanja: (1) Da li pos-toje razlike u postignuu umetnika i neumetnika u pogledu opte kreativnosti na

viedimenzionalnom testu? (2) Da li postoje razlike u strukturi postignua izmeu

ove dve grupe i (3) Na osnovu kojih aspekata kreativnosti je mogue razlikovati

umetnike od neumetnika?

Metod

Uzorak i postupak

U istraivanju je uestvovalo 128 studenata Beogradskog Univerziteta, uzrasta20.89 godina (SD= 1.58), od kojih je bilo neto manje ispitanika mukog (Nm=44; 34.4%) i neto vie enskog pola (N= 84; 65.6%). U Tabeli 1 prikazana je

struktura uzorka s obzirom na grupu kojoj ispitanici pripadaju.

Tabela 1Struktura uzorka s obzirom na pripadnost grupi umetnika i neumetnika

grupa N %

umetnici 66 51.5

Fakultet likovnih umetnosti 29 22.7Muzika akademija 23 17.9

Fakultet dramskih umetnosti 14 10.9

neumetnici 62 48.5

Hemijski fakultet 24 18.7

Fakultet organizacionih nauka 17 13.4

Pravni fakultet 12 9.4

Instrument

Korien je Test opte kreativnosti u formi za grupno zadavanje (Mili et al.,

2011), koji se sastoji iz 21 zadataka, organizovanih u 4 subskale: Fluentnost (6zadataka), Produktivnost (5 zadataka), Originalnost (5 zadataka) i Elaboracija

(5 zadataka).

Fluentnost. Zadaci koji pripadaju ovoj subskali verbalnog su tipa i dizajnirani su

da mere luentnost ideja pod vremenskim ogranienjem. U okviru ove subskale

7/24/2019 20122169

6/14



postoje dva tipa zadataka: Na slovo, u kome je zadatak ispitanika da u okviruvremenskog ogranienja od 1 minut nabroji to vie ivotinja na slovo M, vlastitih

imena na slovo F i zanimanja na slovo I, Upotreba, u okviru kog je zadatak ispi-tanika da u okviru vremenskog ogranienja od 3 minuta nabroji to vie razliitih

naina na koji se mogu upotrebiti raunar, u prvom zadatku i voda, u drugom

zadatku.

Produktivnost. Zadaci koji pripadaju ovoj subskali dizajnirani su da mere produk-tivno divergentno miljenje. U okviru ove subskale postoje verbalni i neverbalnitip zadatka. U okviru verbalnog zadatka Reenice od ispitanika se trai da sas-tave to vei broj reenica koristei svaki put tri zadate rei, dok se neverbalnog

zadatka Elementi od ispitanika trai da koristei 4 elementa (krug i tri linije)

nacrta to vie razliitih objekata i pored svakog od njih napie ta svaki od njih

predstavlja.

Originalnost. Zadaci koji pripadaju ovoj subskali dizajnirani su da mere original-nost ideja prema kriterijumu uestalosti. U okviru ove subskale postoji pet tipova

zadataka od kojih 3 ukljuuju verbalni, a dva neverbalni materijal: Objedinjava-

nje pojmova, gde je zadatak ispitanika da na to neobiniji nain objedini poj-movepismo, krilo iprsten, Neobina upotreba, gde je zadatak ispitanika da na-vede to neobiniji nain na koji bi mogao da iskoristi novi (u okviru ovog tipa

zadatka boduje se i neobinost odgovora iz zadatka Upotreba), Davanje naziva

slikama, gde je zadatak ispitanika da svakoj od tri umetnike slike da naziv koji

e joj najbolje odgovarati, Davanja naziva priama, gde je zadatak ispitanika da

tematski zaokruenim odlomcima iz tri razliita teksta da naziv koji e im najboljeodgovarati, Davanje naziva oblicima, gde je zadatak ispitanika da za svaki od trijednostavna graika sloaja (mali i veliki trougao, kvadrat i izlomljena linija, tri

ukrtene linije sa krunicama na krajevima) napie ta oni mogu da predstavljaju.

Elaboracija. Zadaci koji pripadaju ovoj subskali, verbalnog i neverbalnog su tipa,a dizajnirani su da mere sposobnost ispitanika da neku ideju ili crte upotpuni

detaljima. U verbalnom zadatku Razlozi od ispitanika se trai da navedu to vie

razloga zato ljudi sluaju muziku, volontiraju i tetoviraju se, dok se u okviru ne-verbalnog zadatka Detalji od ispitanika se trai da na jednostavnu skicu ljud-

skog lica i prozora docrtaju to vie detalja.

Odgovori ispitanika ocenjeni su na osnovu normi formiranih na uzorku od 178studenata psihologije, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Iako su koriene

norme formirane na selekcionisanom uzorku, one predstavljaju jedine trenutnodostupne norme za ovaj test opte kreativnosti. Uprkos ogranienjima, ove norme

se mogu smatrati odgvarajuim za ovo istraivanje, s obzirom da je uzorak u ovom

istraivanju uzrasno i obrazovno ujednaen sa normativnim uzorkom.

7/24/2019 20122169

7/14



Pojedinani odgovori ispitanika na svakom zadatku uporeivani su sa odgovori-ma ispitanika dobijenim na normativnom uzorku, dok u sluaju kada odgovori

nisu bili obuhvaeni normama, koriene su opte smernice za ocenjivanje svakog

pojedinanog zadatka2. Svaki zadatak ocenjuje se bodovima od 0 do 3, a skor za

svaku subskalu dobija se kao prosena ocena na zadacima sa te subskale, dok se

ukupan skor ispitanika na testu dobija sabiranjem skorova sa sve etiri subskale.

Postupak

Test je ispitanicima zadat prema proceduri za grupno zadavanje. Svakom ispita-niku dat je list za upisivanje odgovora i sveska sa zadacima, a ispitivanje je vodiojedan ispitiva, koji je ispitanicima davao usmeno uputsvo pre poetka rada na

svakom od zadataka, prema protokolu za grupno zadavanje testa.

Analize podataka

U cilju davanja odgovora na istraivaka pitanja sprovedena je t test analiza i

diskriminacina kanonika analiza. U t-test analizi, zavisne varijable bile su opta

kreativnost i postignue na pojedinanim aspektima kreativnosti, dok je nezavisna

varijabla bila grupa kojoj ispitanici pripadaju, sa dva nivoa: studenti umetnikih

fakulteta (umetnici) i studenti drugih fakulteta (neumetnici). U kanonikoj dis-kriminacionoj analizi, nezavisne varijable bile su subskale testa kreativnosti (Flu-entnost, Produktivnost, Originalnost i Elaboracija), dok je pripadnost grupi bilazavisna varijabla.

Rezultati

Inicijalne analize

U Tabeli 2 prikazane su aritmetike sredine i standardne devijacije na svakoj od

subskala, kao i na ukupnom skoru na testu kreativnosti za umetnike i neumetnike.

2 Opte smernice za ocenjivanje pojedinanih zadataka su data u uputstvu za zadavanje

i ocenjivanje testa opte kreativnosti (Mili, Milievi, Maksimovi, Bjeki, & Eri, 2012)

7/24/2019 20122169

8/14



Tabela 2Deskriptivne mere kreativnosti kod umetnika i neumetnika

umetnici neumetnici

M SD M SD

Fluentnost 1.14 0.672 1.24 0.561

Produktivnost 1.06 0.607 1.26 0.649

Originalnost 2.12 0.397 1.83 0.471

Elaboracija 1.80 0.531 1.82 0.581

Kreativnost(ukupni skor)

6.12 1.749 6.17 1.925

Umetnici se od neumetnika ne razlikuju u pogledu opte kreativnosti mereneviedimenzionalnim testom. Ipak, kada se postignue ove dve grupe poredi na

svakoj od subskala pojedinano, vidi se da umetnici postiu bolje rezulatate

na skali Originalnosti (t(126) = 3.66, p < .01). Sa druge strane, razlika na skaliProduktivnost je granine znaajnosti (t(126) = 1.84, p= .068), dok na skalamaFluentnosti i Elaboracije nema razlika izmeu ove dve grupe.

Kanonika diskriminaciona analiza

Kanonika diskriminaciona analiza je primenjena sa ciljem da se utvrdi pomou

kojih aspekata kreativnosti se najbolje moe izvriti razlikovanje izmeu umet-nika i neumetnika. Kako je primena Boksovog testa pokazala da matrice kovari-jansi nisu homogene (M= 28.034,p< .01), diskriminaciona kanonika analiza jesprovedena na odvojenim matricama kovarijansi za svaku podgrupu. Izdvojila sejedna diskriminativna funkcija (Wilks = .80; 2

(4)= 28.07,p< .01), ija je svojst-

vena vrednost .25, a koeicijent kanonike korelacije je Rc= .45. U Tabeli 3 prika-zana je matrica strukture.

Tabela 3

Matrica strukture izolovane funkcije

Domen kreativnosti Struktura

Originalnost .74

Elaboracija -.11

Produktivnost -.21

Fluentnost .07

7/24/2019 20122169

9/14



Kao to se u Tabeli 3 moe uoiti, diskriminativna funkcija je najvie zasiena

skorovima na skali Originalnosti. Tako da je na osnovu diskriminativne funkcije,koja je najvie zasiena dimenzijom Originalnost, mogue uspeno klasiikovati

71.9% ispitanika. Poloaj na centroidu ukazuje na to da umetnici (.49), za raz-liku od neumetnika (-.52), imaju vie skorove na dikriminativnoj funkciji. Uzevi

u obzir rezultate diskriminacione kanonike analize, moemo rei da je razlikova-

nje umetnika od neumetnika mogue vriti, pre svega, na osnovu njihovih skorova

na dimenziji Originalnosti.

Diskusija

iroko zastupljeno stanovite je da kreativnost predstavlja osobinu koja deli

umetnike od neumetnika. Ipak, rezultati ovog istraivanja pokazuju da u pogleduopte kreativnosti ne postoje razlike izmeu studenata umetnikih i neumetnikih

fakulteta. Ovakav nalaz suprotan je nalazima ranijih istraivanja (Burch et al.,

2006; Kersting, 2003; Simonton 1999), u kojima su korieni kratki i relativno

uniformni testovi.

S obzirom da test koji je korien u ovom istraivanju obuhvata vei broj aspekata

kreativnog miljenja mogue je da se korienjem jednodimenzionalnih testova

zanemaruju oni aspekti kreativnog miljenja na kojima umetnici nisu superirorni.Zanimljivo je to da su u istraivanjima koja su utvrdila postojanje razlika izmeu

umetnika i neumetnika korieni testovi iji zadaci najvie lie na zadatke sa skale

Originalnosti, kao sto je Test neobinih upotreba (Gulford, 1950). Rezultati ovog

istraivanja pokazali su da se umetnici i neumetnici razlikuju upravo na skali Orig-inalnosti, to govori da dobijeni rezultati ipak nisu u nesaglasnosti sa dosadanjimnalazima u ovoj oblasti.

Kreativnost predstavlja viedimenzionalan konstrukt, za ije merenje je potrebno

koristiti testove koji raznovrsnou svog sadraja i tipova zahteva u zadacima

pokrivaju sve, ili bar veinu apekata kreativnog miljenja. S obzirom da korieni

test sadri veliki broj razliitih zahteva, zadatke verbalnog i neverbalnog tipa i imaveoma raznovrstan sadraj zadataka, on omoguava da kreativnost razliitih gru-pa doe do izraaja. Rezultat da se umetnici i neumetnici ne razlikuju u pogledu

opteg postignua na testu, govori u prilog tome da kreativnost nije sposobnost

rezervisana za umetnike profesije, ve da se ona ee pripisuje umetnicima zbog

postojanja produkta njihovog kreativnog stvaralatva - umetnikih dela. Ovakvo

tumaenje u skladu je sa stanovitem da je kreativnost kao i inteligencija, opta

sposobnost, koju svi poseduju u manjoj ili veoj meri, a da od drugih linosnih i

situacionih inilaca zavisi da li e ona biti ostvarena i na koji nain (Sternberg,

2003).

7/24/2019 20122169

10/14



Ipak, kao to su to pokazala i ranija istraivanja postoji razlika u kreativnoj

sposobnosti umetnika i neumetnika (Burch et al., 2006; Kersting, 2003; Simonton

1999). Rezultat da umetnici imaju znaajno bolje postignue na skali Originalno-

sti govori da je kod njih izraenija sposobnost stvaranja novih, retkih, neobinih

i inovativnih ideja, to je upravo ono to prepoznajemo u produktima njihovogkreativnog stvaralatva. Stoga, sposobnost koja je bolje razvijena kod umetnikanije opta kreativnost, ve samo jedan njen aspekt, te bi se moglo rei da su umet-nici originalniji od neumetnika, ali ne i kreativniji. U prilog tome govore i nalazidiskriminacione analize, jer u izgradnji funkcije koja razlikuje umetnike od neu-metnika najvie uestvuje skala Originalnosti.

Na pitanje postojanja kreativnosti speciine za domen ispoljavanja, odnosno pos-tojanja umetnike kreativnosti, ovo istraivanje ne moe dati konaan odgovor.

Relativna ujednaenost uspenog reavanja zadataka sa razliitih skala u grupi

neumetnika sugerie postojanje opte sposobnosti, odnosno pokazuje da osobekreativne u jednom aspektu imaju tendenciju da budu kreativne i u drugim as-pektima. Sa druge strane, u grupi umetnika uspenost na skali Originalnosti nijeu skladu sa uspenou na drugim skalama, to vodi zakljuku da u nekim popu-lacijama, kao to je na primer umetnika, postoji dominantan aspekt kreativnog

miljenja. S obzirom na razlike u sklopu razultata umetnika i neumetnika, verovat-no je da postoji sposobnost koju bismo mogli nazvati umetnikom kreativnou,

koja se razlikuje od drugih vrsta kreativnosti utoliko to je znatno vie zasiena

sposobnostima formiranja novih i originalnih ideja, odnosno originalnou.

Zakljuak

Na osnovu dobijenih rezultata, a u skladu sa teorijskim postavkama i nalazima ra-nijih istraivanja mogu se izvesti dva zakljuka. Prvi, da je za merenje kreativnosti

potrebno koristiti viedimenzionalne testove raznovrsnog sadraja i zahteva, jer

se korienjem jednodimenzionalnih testova ne dobija uvid u sva mogua ispolja-vanja kreativne sposobnosti. Drugi, da je originalnost osobina koja deli umetnike

od neumetnika te da je za merenje umetnike kreativnosti potrebno koristiti tes-tove koji mere upravo ovu sposobnost.

Takoe, nalazi ovog istraivanja ukazuju na potencijal primene testa opte krea-tivnosti u ispitivanju razliitih subpopulacija za koje se pretpostavlja vea razvi-jenost nekog od aspekata kreativne sposobnosti, s obzirom da ovaj test omoguava

dobijanje mera kako optih kreativnih potencijala, tako i pojedinanih aspekata

kreativnosti. Kako se u ovom istraivanju korieni instrument pokazao visoko

osetljivim u ispitivanju pojedinanih aspekata kreativnosti, ini se da bi njegova

upotreba mogla biti znatno ira (npr. u selekciji za speciina zanimanja, identii-

kaciji darovitih uenika, profesionalnu orijentaciju uenika, itd.).

7/24/2019 20122169

11/14



Reference

Baer, J. (1993). Creativity and divergent thinking: A task-specific approach. Hills-dale, NJ: Erlbaum.

Baer, J. (1998). The case for domain speciicity in creativity. Creativity Research

Journal, 11, 173177. DOI:10.1207/s15326934crj1102_7

Barron, F., & Harrington, D. M. (1981). Creativity, intelligence, and person-ality. Annual Review of Psychology, 32, 439-76, DOI: 10.1146/annurev.ps.32.020181.002255

Burch, G. J., Pavelis, C., Hensley, D. R., & Corr, P. J. (2006). Schizotypy and crea-tivity in visual artists. British Journal of Psychology, 97, 177-190. DOI:

10.1348/000712605X60030

Carson, S. H., Peterson, J. B., & Higgins, D. M. (2005). Reliability, validity, and fac-tor structure of the Creative Achievement Questionnaire. Creativity ResearchJournal, 17, 37-50. DOI:10.1207/s15326934crj1701_4

Charyton, C., & Snelbecker, G. E. (2007). General, artistic and scientiic creativity

attributes of engineering and music students.Creativity Research Journal, 19,213-225. DOI:10.1080/10400410701397271

Cropley, A. J. (2000). Deining and measuring creativity: Are creativity tests worth

using? Roeper Review, 23, 72-79. DOI:10.1080/02783190009554069

Feist, G. J. (1999). The inluence of personality on artistic and scientiic creativity.

In R. J. Sternberg (Ed.), Handbook of creativity(pp. 273-296). Cambridge, UK:Cambridge University Press.

Feist, G. J., & Barron, F. X. (2003). Predicting creativity from early to late adult-hood: Intellect, potential and personality.Journal of Research in Personality, 37,6288. DOI:10.1016/S0092-6566(02)00536-6

Glover, J. A., Ronning, R. R., & Reynolds, C. R. (1989).Handbook of Creativity.NewYork: Plenum Press.

Guilford, J. P. (1967). The nature of human intelligence. New York: McGraw-Hill.

Helson, R. (1996). Arnheim Award address to division 10 of the American Psycho-logical Association: In search of the creative personality. Creativity ResearchJournal, 9, 295306. DOI:10.1207/s15326934crj0904_1

Kaufman, J. C., & Baer, J. (2005). Creativity across domains: Faces of the muse.Mahwah, NJ: Erlbaum.

7/24/2019 20122169

12/14



Kersting, K. (2003). Considering creativity: What exactly is creativity? American

Psychological Association Monitor, 34, 40.

Kreitler, S., & Casakin, H. (2009). Self-percieved creativity. European Journal of Psy-chological Assessment, 25, 194-203. DOI 10.1027/1015-5759.25.3.194

Mili, N., Milievi, J., Maksimovi, G., Bjeki, J. i Eri, M. (2011). Konstrukcija i

provera metrijskih karakteristika testa za procenu kreativnih sposobnosti. Radprezentovan na Meunarodnom nauno-strunom skupu Savremeni trendovi

u psihologiji, Novi Sad, RS.

Mili, N., Milievi, J., Maksimovi, G., Bjeki, J., & Eri, M. (2012). Development and

psychometric evaluation of a creativity test.Manuscript submitted for publica-tion.

ONeil, H. F., Obedi, J., & Spilberger, C. D. (1994). The measurement and teaching ofcreativity. In H. F. ONeil & M. Drillings (Eds.), Motivation: Theory and research(pp. 245-264). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.

Plucker, J. A. (1999). Is the proof in the pudding? Reanalyses of Torrances (1958

to present) longitudinal data. Creativity Research Journal, 12, 103114.DOI:10.1207/s15326934crj1202_3

Plucker, J. A. (2004). Generalization of creativity across domains: Examinationof the method effect hypothesis. Journal of Creative Behavior, 38,112. DOI:

10.1002/j.2162-6057.2004.tb01228.x

Rawlings, D., & Locarnini, A. (2007). Validating the creativity scale for diverse do-mains using groups of artists and scientists. Empirical Studies of the Arts, 25,163172. DOI:10.2190/Q538-2307-2627-1256

Sawyer, R. K. (1992). Improvisational creativity: An analysis of jazz performance.Creativity Research Journal, 5, 253-263. DOI:10.1080/10400419209534439

Sawyer, R. K. (2006). Explaining creativity: The science of human innovation.NewYork: Oxford University Press.

Silvia, P. J., Martin, C., & Nusbaum, E. C. (2009). A snapshot of creativity: Evaluat-ing a quick and simple method for assessing divergent thinking. Thinking Skills

and Creativity, 4(2), 79-85. DOI:10.1016/j.tsc.2009.06.005.

Simonton, D. K. (1999). Creativity and genius. In L. A. Pervin & O. P. John (Eds.),Handbook of personality: Theory and research (pp. 163-183). New York: Guil-ford.

Snow, C. P. (1959). The two cultures and the scientific revolution. New York: Cam-

bridge University Press.

7/24/2019 20122169

13/14



Sternberg, R. J. (2003). Giftedness according to the theory of successful intelli-gence. In N. Colangelo & G. Davis (Eds.), Handbook of gifted education (pp. 88-99). Boston MA: Allyn and Bacon.

Torrance, E. P. (1967). The Minnesota studies of creative behavior: National

and international extensions. Journal of Creative Behavior, 1, 137154. DOI:10.1002/j.2162-6057.1967.tb00021.x

Torrance, E. P. (1981). Empirical validation of criterion referenced indicators ofcreative ability through a longitudinal study. Creative Child and Adult Quarterly,6,136-140. DOI: 10.1002/j.2162-6057.1967.tb00021.x

Wallach, M. A., & Kogan, N. (1965). Modes of thinking in young children: A study

of the creativityintelligence distinction. New York: Holt, Rinehart, & Winston.

Weisberg, R. W. (2006). Creativity: Understanding innovation in problem solving,science, invention, and the arts. Hoboken, NJ: Wiley.

7/24/2019 20122169

14/14

GENERAL CREATIVTY AND ASPECTS OF

CREATIVE THINKING IN ARTISTS AND NON-

ARTISTS

This study examined differences between artists and non-artists crea-

tivity proles, considering both general creativity and specic aspectsof creative thinking. A sample of 128 students (66 artists and 62

non-artists) participated in the study. All participants completed a mul-

tidimensional creativity test, which is based on the Guilfords model

of creative thinking. Both general creativity and several aspects of

creativity (uency, productivity, originality, and elaboration), were as-sessed. Results have shown no signicant differences between artistsand non-artists in general creativity. On the other hand, artists scored

higher on the Originality subscale (t(126) = 3.662, p< .01). Re-

sults of discriminant analyses supported these ndings by showingthat respondents on the basis of creativity, mostly Originality, could be

classied with 71.9% of accuracy. These ndings support the exist-ence of general creativity as an ability that is not reserved only for

artists. However, results also indicate that artists and non-artists differ

on the basis of Originality, which implies that this aspect is essential

for artistic creativity.

Keywords:creativity, artists, originality, domain-specic creativity

Milica Eri,Jovana Bjeki,Elena Stojimirovi,& Marko ivanovi

University of

Belgrade,

Faculty of Philosophy,

Department of

Psychology



Documents

20122169