2011_Vezbe_8_ZEL

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k

Pripremila: Jelena V. Vlaji 1

TEHNOLOGIJE SKLADITENJA

- Teni materijali

Osnovna literatura: Vukievi, S., 1995, Skladita, PrevingPomona literatura:Prikril B., Boievi D. Mehanizacija pretovara i skladitenje

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


SKLADITENJE TENE ROBE U REZERVOARIMA

Skladitenje tene i gasovite robe moe se posmatrati kao skladitenje:

ambalairane tene ili gasovite robe prevedene u teno stanje, koja se onda posmatra kao komadna roba, masovne robe, koja zahteva specifine skladine objekte i pretovarna sredstva (sisteme cevovoda, ventile, pumpe).

Skladita za tenu i gasovitu robu karakterie:posedovanje odgovarajuih mehanikih i konstruktivnih osobina, koje obezbeuju sigurnost suda u razliitim reimima rada,obezbeenje adekvatnog zaptivanja, kako se ne bi pojavio gubitak sadraja (ekonomske i ekoloke posledice),postizanje eljenih temperaturnih uslova.

Skladita za masovnu tenu i gasovitu robu imaju oblik rezervoara.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


REZERVOARI

REZERVOARI predstavljaju hermetiki zatvorena skladita, u kojima se obavlja skladitenje te-nosti (vode, hemikalija ili ostalih opasnih materija u tenom stanju) ili plinova.

Postoji mnogo razliitih tipova rezervoara u zavisnosti od geometrijskih i konstruktivnih karakteristika, kapaciteta, materijala od koga su napravljeni, karakteristika robe koja se skladiti, mesta i naina ugradnje, naina postavljanja, primene i drugo.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Primena rezervoara i vrsta robe koja se skladiti

Osnovna namena rezervoara je skladitenje tenosti i plinova, ali se njihova primena definie u odnosu na mesto i ulogu u logistikom sistemu i vrsti robe koja se skladiti. Roba koja se skladiti: U rezervoarima se moe skladititi voda (za pie, tehnika/industrijska, otpadna), mleko, hemikalije, ulja, nafta i naftvni derivati, plin itd. Veina navedene robe spada u kategoriju opasnih materija, tako da se pri lociranju, izgradnji i eksploataciji rezervoara moraju respektovati relevantne karakateristike robe (na primer, temperature na kojima dolazi do zapaljivosti, eksplozija, smrzavanja, korozivna dejstva materije i slino) i potovati odgovarajui propisi i preporuke o transportu, rukovanju i skladitenju vezani za datu klasu opasnih materija.U odnosu na mesto i ulogu takvih skladita u logistikom sistemu, rezervoari mogu spadati u razliite kategorije

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Na primer, u sluaju skladitenja pogonskih materijala ili sirovina (razne vrste hemikalija) rezervoari spadaju u grupu proizvodno prijemnih skladita, ija je tehnoloka funkcija obezbeenje rezervi (primer, kompleks fabrike siretne kiseline MSK u Kikindi, Slika 1).

Slika 1. Kompleks rezervoara fabrikog kompleksa MSK u Kikindi

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



U sluaju skladitenja vode za pie rezervoari spadaju u proizvodno otpremna skladita (rezervoari kod izvorita vode, bunara i sl.), ili kod skladitenja naftnih derivata u rafinerijskom kompleksu ije su tehnoloke funkcije distributivne (primer rafinerija u Panevu i Novom Sadu, Slika 2).

Takoe, rezervoari za skladitenje naftnih derivata se mogu nai i u terminalima (na primer, naftni terminali u lukama i slino), pri emu je njihova funkcija sabirno distributivna (primer terminala Jugopetrola na ukarici, Beograd).

Slika 2. Rafinerijski kompleks

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Kapacitet, masa i dimenzije rezervoaraKapacitet je odreen unutranjim obimom i visinom rezervoara.

Kapacitet se obino izraava u moe izraavati u m3 ili litrima.

U odnosu na kapacitet, grade se razliiti rezervoari, to zavisi od vrste industrije gde se primenjuju, njihovoj ulozi i funkciji, vrste robe, ugradnje (nadzemni, podzemni), materijala od koga su napravljeni i slino.

Masa i dimenzije rezervoara su ograniene tehnolokim svojstvima tla na/u koje se postavljaju.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Kapacitet, masa i dimenzije rezervoara -primeri

U naftnoj i petrohemijskoj industiji kapacitet rezervoara se kree u opsegu od 10001000 do 150 000150 000 m3. Tipini kapaciteti rezervoara za skladitenje manjih koliina tenosti i plinova kreu se u rasponu od 10001000--50005000 m3, a za vee koliine od 10 00010 000 20 20 000000 m3. Kapacitet velikih rezervoara moe zavisiti od konstrukcije rezervoara (na primer, rezervoari sa fiksnim krovom se grade do 80 00080 000 m3, a rezervoari sa plivajuim krovom i do 150 000150 000 m3zapremine). Jedan od najveih rezervoara je izgraen u Japanu, polu-ukopanog je tipa, kapaciteta od 200 000200 000m3.U industriji mleka kapacitet rezervoara od rostfraja se kree u opsegu od 300300 litara (rezervoari u samoj proizvodnji, sa specijalnim dodatnim elementima) pa do 75 00075 000 litara.Rezervoari za vodu se kreu u rasponu od stotinak litara (prenosni rezervoari) pa do 20 000 00020 000 000 litara (nadzemni rezervoari od stakla i elika).

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Rezervoari prema mestu ugradnje

Nadzemni rezervoariNadzemni rezervoari predstavljaju najea reenja ugradnje (Slika 3).

Slika 3. Nadzemni rezervoari

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Rezervoari prema mestu ugradnjeNadzemni rezervoari izdignuti na posebnu konstrukciju (vodo tornjevi)Nadzemni rezervoara izdignuti na posebnu konstrukciju se najee primenjuju za skladitenje vode. Danas se uglavnom izrauju od elika, dok su se ranije gradili i od drveta. Sreu se u velikom broju oblika okrugli, elipsoidni, pravougaoni itd (Slika 4)

Slika 4. Izgled elinog rezervoara kapaciteta 150 000litara, od oko 2 7.5 miliona litara i drvenog rezervoara za vodu kapaciteta 950 000 litara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Podzemni rezervoari se esto ugrauju u proizvodnim kompleksima za skladitenje pogonskih materija (vode, benzina, hemikalija) i na benzinskim stanicama.

Usled este potrebe da se u okviru jednog rezervoara skladite razliite materije (kao to je sluaj na benzinskim pumpama), ovakvi rezervoari se proizvode sa vie komora, pri emu njihova konstrukcija i opremanje podlee posebnim propisima (Slika 5).

Podzemni rezervoari

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 5. Izgled podzemnog rezervoara sa komorama

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Podvodni rezervoari

Podvodni rezervoari se koriste kod naftnih platformi i buotina (Slika 6).

Slika 6. Izgled i oblici podvodnih rezervoara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni zemljom)Usled ekolokih i bezbednosnih pogodnosti, za skladitenje opasnih materija se koriste i polu-ukopani rezervoari, betonske konstrukcije (Slika 7)

Slika 7. Polu-ukopani rezervoari

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Rezervoari prema mestu ugradnje Prenosivi rezervoari

Prenosivi rezervoari se grade u razliitim varijantama i veliinama. Rezervoari ovog tipa za skladitenje vode se uglavnom prave od polietilena velike gustine , fiberglasa ili visoko kvalitetnih smola i stakla. Koriste se takoe za skladitenje pesticida, hemikalija i ostalih tenosti. Izrauju se mahom u sledeim varijantama:

-etvrtasti ili valjkasti rezervoari za smetaj na pick-up vozila (Slika 8)

Slika 8. Rezervoari za vodu kapaciteta 750-2000 litara (levo) i kapaciteta 1600 litara (desno)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Rezervoari prema mestu ugradnje Prenosivi rezervoari

Slika 9. Rezervoar za vodu sa postoljem kapaciteta 3800 litara

-Rezervoari sa sopstvenim postoljem (nogarima ili nekim drugim oblikom postolja) Slika 9

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Rezervoari prema mestu ugradnje Rezervoari kao paletne jedinice

Rezervoari kao paletne jedinice su posebno prilagoeni za transport. Obino paleta ima metalni okvir, a cilindrini rezervoar bazu od plastike (Slika 10). Kapaciteta su od 500 do 1500 litara.

Slika 10. Rezervoari kao paletne jedinice

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Oblik rezervoara

Rezervoari se izgrauju u vie oblika mogu biti: sferni (Slika 11), cilindrini (postavljeni vertikalno ili horizontalno Slika 12)

Vertikalni cilindrini i sferni rezervoari se prilikom ugradnje postavljaju na specijalna postolja, dok se horizontalni cilindrini rezervoari najee postavljaju na nosae ili sedlo. Prenosni rezervoari se izrauju i u drugaijim oblicima (slike od 8 do 10).

ili oblika kvadra.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Oblik rezervoara

Slika 11. Sferni rezervoar i rezervoar u obliku kvadra

Slika 12. Vertikalni i horizontalni cilindrini rezervoari

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Materijali od kojih se izgrauju rezervoari i izgradnja/ugradnja rezervoara

Generalno gledano, rezervoari se izgrauju od razliitih materijala: elika (galvaniziranog rebrastog ili nerajueg), betona, prednapregnutog betona, fiberglasa, plastike, titanijuma, drveta itd.

Postoje i rezervoari koji su izgradjeni u kombinaciji razliitihmaterijala, kao na primer elini rezervoari u kombinaciji sa staklom ili nekim drugim materijalim u cilju zatite od korozije.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



elini rezervoari se izrauju obino od hladno valjanog elika, koji se povrinski tretiraju slojem cinka.

Radi bolje zatite od korozije, u eline rezervoare se mogu ugraivati obloge od stakla.

Na primer, vareni elini rezervoari se proizvode u skladu sa odreenim specifikacijama, pri emu debljina elika zavisi od veliine suda rezervoara. Sud rezervoara se obino pravi od elinih prstenova odreene irine, koji se vare jedan za drugi, a debljina donjih prstenova je vea kako bi donje strane omotaa mogle da podnesu vei pritisak (slika 12). Obloge za omota i dno suda mogu biti raene od epoksita ili fiberglasa.

Slika 13. Izgradnja elinih rezervoara (izvor - http://www.duro-dakovic.com)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Rezervoari od galvanizovanog rebrastog elika (Slika 14) se runo zakivaju, imaju specifian dizajn i konstrukciju, valovito galvaniziranu elinu oplatu, i predstavljaju nepromoiva, hermetiki trajna i kvalitetna skladita. Izuzetno su izdrljivi i nepropustljivi. Nain postavljanja zavisi od veliine rezervoara, lokacije i lokalnih propisa. Unutranji zatitni sloj se moe postaviti ili tokom proizvodnje ili po samoj ugradnji rezervoara.

Slika 14. Rezervoar od galvanizovanog rebrastog elika kapaciteta do 57000 l i 150000 l

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



elini rezervoari su esto podloni koroziji (i sa unutranje i sa spoljanje strane Slika 15). Korozija obino poinje sa pojavom jamica na metalnoj povrini. Sa njihovim napredovanjem javljaju se i otvori. ak i kroz jako male otvore za godinu dana moe iscureti stotinu litara tenosti. Pored rezervoara i cevi, koroziji su izloeni i svi drugi delovi sistema tako da svi oni treba da budu zatieni od nje.

Slika 15. Pojava korozije na unutranjem (levo) i spoljanjem delu (desno) dna elinog rezervoara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Najbolji metod zatite od korozije je unutranje oblaganje rezervoara.

Izuzetni rezultati postiu se hladnom galvanizacijom, iako i druge vrste oblaganja (epoksi-smola, ugljeni katran, poliuretanska boja i dr.) takoe mogu pruiti pogodnu zatitu u nekim sluajevima. Pre samog oblaganja, potrebno je pripremiti povrine koja e se tretirati sredstvom zatite kako bi se postiglo odgovarajue prijanjanje sredstva na materijal na koji se nanosi.

Pored navedenih naina, moe se primenjivati i katodna zatita.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



U cilju zatite od korozije, esto se grade i rezervoari u kombinaciji elik beton ili elik staklo. Kapaciteti rezervoara od elika i stakla se kreu od nekoliko desetina hiljada litara do nekoliko miliona litara (Slika 16, Slika 17).

Slika 16. Rezervoar za vodu od stakla i elika kapaciteta 75 000 litara

Slika 17. Kompleks rezervoara od elika i stakla

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Izgradnja/ugradnja rezervoara

Postoje dva naina ugradnje elinih rezervoara.

Manji rezervoari (do nekoliko desetina hiljada litara) se proizvode i sklapaju u fabrici, a potom se isporuuju korisniku i instaliraju na predvienu lokaciju (primer postavljanja podzemnih elinih rezervoara - Slika 18).

Vei rezervoari (nekoliko stotina hiljada litara i vie) se proizvode u obliku komponenti, a sklapaju se na mestu ugradnje (primer sklapanja i izgradnje nadzemnih sfernih elinih rezervoara - Slika 19). Prilikom instalacije se mogu postaviti na podlogu od ljunka ili se mogu privrstiti na prethodno izgraenu betonsku podlogu.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 18. Postavljanje podzemnih elinih rezervoara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 19. Izgradnja nadzemnog elinog rezervoara kapaciteta 2000 m(sklapanje na mestu ugradnje)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Tokom izgradnje elinih rezervoara se mora sprovoditi i njihovo testiranje na udar, toplotna dejstva, udar projektila, a vri se i testiranje optereenja rezervoara teretom.

Postupci testiranja su strogo propisani odgovarajuim procedurama na primer, koji deo rezervoara se testira (obino je to najizloenije i najosetljivije mesto), kolikom pristisku i temperaturama se rezervoar izlae, sa kolike udaljenosti se ispaljuju projektili, koliko projektila se ispaljuje i kojom brzinom i slino.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Rezervoari se grade od betona i armiranog betona takoe, pri emu se mora voditi rauna o unutranjoj izolaciji rezervoara (Slika 20).

Beton se koristi za gradnju podzemnih rezervoara,(specijalnih rezervoara u moru, rezervoara sa posebnom zatitom), i nadzemnih rezervoara za skladitenje tenosti sa = 0,825t/m3).

Na primer, rezervoari za vodu od armiranog betona se oblau odreenim oplatama, a sve betonske povrine se premazuju polimer cementnim kompozicijama kako bi se spreilo proputanje rezervoara.

Betonski rezervoari se grade na samoj, predvienoj lokaciji za smetaj rezervoara (Slika 21, Slika 22)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 20. Cilindrini betonski rezervoari visine 16m spoljanji i unutranji izgled (izvor - www.xypex.co.yu)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 21. Izgradnja armiranih betonskih rezervoara, prenika 60m i visine 4.5m (izvor - www.xypex.co.yu)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k



Slika 22. Izgradnja rezervoara od armiranog betona (u Rakovici) dimenzija 24,55x36,75x6,5 m

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Izgradnja/ugradnja rezervoaraRezervoari od fiberglasa se proizvode od dugakih staklenih vlakana u kombinaciji sa smolama. Ovaj materijal ima odlinu otpornost na koroziju i mogunost lakog oblikovanja. U nekim sluajevima fiberglas se koristi sa plastinim omotaem u unutranjosti rezervoara. Podzemni rezervoari od fiberglasa se obino sklapaju u fabrici i potom ugrauju na datu lokaciju (Slika 23).

Slika 23. Ugradnja podzemnih rezervoara za vodu od fiberglasa

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Izgradnja/ugradnja rezervoaraRezervoari od fiberglasa se moraju paljivo postavljati.Nepravilno postavljanje predstavlja znaajan uzrok oteenja plastikeojaane fiber-staklom, a naroito kvarova na cevovodima.

Postavljanje ovih rezervoara obuhvata odreivanje mesta za postavljanje tankova i dubinu ukopavanja, potom samo iskopavanje i postavljanje rezervoara, nasipanje oko njih i obradu povrinskog sloja.

Prilikom postavljanja rezervoara se mogu desiti razni propusti koji mogu imati i tee posledice. Na primer, loe rukovanje pri postavljanju tanka moe izazvati njegovo strukturno oteenje, moe doi i do oteenja unutranjeg sloja i katodne zatite.

To se odnosi i na postavljanje cevi, nedovoljno privrivanje sastava, neodgovarajuu gradnju postamenta i slino.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Izgradnja/ugradnja rezervoara Titanijum je veoma lak i veoma jak materijal i koristi se za

aplikacije gde su prisutne visoke temperature ili veoma neuobiajeni pritisci ili potresi.

Drveni materijali se sve ree koriste u izgradnji rezervoara usled nepogodnosti za skladitenje opasnih materija i slino. Ranije su se esto koristili za skladitenje vode. Takvi rezervoari su se obino isporuivali u delovima i sklapali na licu mesta.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Izgradnja/ugradnja rezervoara Plastini rezervoari se obino proizvode od polietilena velike gustine i

mahom se koriste za skladitenje vode (Slika 24). Imaju dobre karakteristike - podnose loe klimatske uslove, ne raju,

laki su, postojani, imaju UV zatitu, mogu se izraivati u razliitim bojama (na primer, kod skladitenja vode potrebno je spreiti razmnoavanje algi, to se postie redukovanjem svetlosti tj. ubacivanjem crne boje u plastini materijal od koga se proizvodirezervoar Slika 24, levo).

Izrauju iz jednog dela, bez avova su i nepropustljivi. Debljina zida tipinig rezervoara je u rasponu od " do 5/8". Vei rezervoari, veliine preko 38 000 litara mogu imati debljinu zida koja prelazi 1".

Slika 24. Rezervoari od polietilena za skladitenje vode, kapaciteta od 1100 do 38000 litara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Konstruktivni elementi rezervoara

Konstruktivni elementi rezervoara zavise od: mesta ugradnje (podzemni, polu-ukopani, nadzemni, podvodni), oblika rezervoara (sferini, cilindrini ili neki drugi oblik), materijala od koga se proizvodi (elik, beton, fiberglas, ...) i karakteristika robe koja e se uvati u njemu (naroito ako se radi o

opasnoj robi). U daljem testu e biti predstavljeni konstruktivni elementi

rezervoara koji se najee pojavljuju u naoj zemlji.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Nadzemni rezervoari

Nadzemni rezervoari vertikalnog cilindrinog tipa se sastoje iz sledeih elemenata: suda rezervoara, sekundarnog sistema sigurnosti i sistema cevovoda.

Sud rezervoara se sastoji iz dna suda, omotaa (zidova) i krova.

Omota elinog rezervoara (zidovi) se na primer obino izrauje od limova debljine 5 mm, irine pojasa150 cm. U odnosu na karakteristike zidova, na primer elini rezervoari za skladitenje naftnih derivata mogu imati razliita reenja.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Nadzemni rezervoari

Rezervoar sa jednostrukim zidom Ovakvi rezervoari se danas retko koriste jer samo jednim

zidom razdvajaju uskladitene tenosti od ivotne sredine. Obino imaju sekundarne (pomone) sisteme sigurnosti, ija je svrha da prihvate sadrinu rezervoara za sluaj njegovog potpunog propadanja. Takvi sistemi se grade tako da prime isti volumen tenosti kao u rezervoaru, a mogu se izgraditi u vidu spoljanjeg omotaa (od sintetikih materijala, betona, gline, zemlje, cementa, asfalta i slino) oko rezervoara ili svoda (podzemne zasvoene odaje iji su zidovi obino od betona, a plafon od vodootpornog materijala).

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Nadzemni rezervoari

Rezervoari sa dvostrukim zidom Sastoji se iz dva suda, unutranjeg i spoljnjeg, pri emu je

spoljni 10% vei od unutranjeg. Propisi takoe nalau praenje prostora izmeu sudova rezervoara, kako bi se na vreme signaliziralo proputanje unutranjeg suda. Oba suda poseduju ventile. Najei materijali za izgradnju sekundarnog osiguranja (spoljnjeg suda) su nekorodirajui metal, epoksidalna smola, staklena vlakna ili metal sa sintetikom membranom (''zavojem'').

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Nadzemni rezervoari

Rezervoar sa otvorenim krovom. Sastoji se iz dva suda, unutranjeg (koji je zatvoren) i

spoljanjeg (koji je kompletno otvoren na vrhu). Uloga spoljnjeg suda je da zadrava tenost koja moe iscureti iz unutranjeg suda.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Nadzemni rezervoari

Natkriveni rezervoar Slian je rezervoaru sa otvorenim krovom, sem to na vrhu

ima elini krov koji natkriva oba suda radi zatite od padavina i slino. Ovakvi rezervoari obino ne zahtevaju ventile na spoljnjem sudu, jer je otvoren na vrhu. Propisi nalau praenje prostora izmeu sudova rezervoara, kako bi se na vreme signaliziralo proputanje unutranjeg suda.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Krov rezervoara Krov rezervoara takoe moe imati razliite konstrukcije

najee se koriste rezervoari sa fiksnim krovom, plivajuim krovom ili krovom sa oslabljenim spojem izmeu krovnog lima i plata.

Rezervoari sa fiksnim krovom eline konstrukcije se sastoji iz radijalno rasporeenih nosaa, koji se jednim krajem oslanjaju na omota, a drugim na centralni cilindar (Slika 25).

Slika 25. Skladini rezervoar za tene terete sa fiksnim krovom (2000 m3)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Krov rezervoara Plivajui krov rezervoara moe biti dvojakog konstruktivnog

reenja kao spoljni ili unutranji plivajui krov. Rezervoar sa spoljnim plivajuim krovom se sastoji od cilindrine otvorene eline koljke opremljene krovom koji plovi na povrini uskladitene tenosti. Krov se podie i sputa zajedno sa nivoom tenosti (Slika 26).

Unutranji rezervoar sa plivajuim krovom je opremljen prostorima koji se mogu iriti, a povezani su sa rezervoarima pare koji se prilagoavaju promenama volumena pare izazvanim temperaturnim razlikama i barometarskim pritiskom. Ovakvi rezervoari su pogodni za materije koje razvijaju gasove prilikom promene temperature i pritiska.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Krov rezervoara

Slika 26.Skladini rezervoar sa plivajuim krovom (40000 m3)

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Sekundarni sistem Sekundarni sistem sigurnosti zavisi od same konstrucije

rezervoara. Sa jedne strane, on se moe izraivati kao betonski temelj, podloga ili konstrukcija na koju se postavlja sud rezervoara, ili kao spoljni sud u koga se smeta unutranji sud rezervoara. Na primer, kada se koriste rezervoari sa jednostrukim zidovima, pri ugradnji se oni obino postavljaju na odreene postamente (vertikalni cilindrini i sferni) ili sedla (horizontalni cilindrini) oko kojih se moe izgraditi betonski temelj ili bankine od zemlje (radi bolje zatite od izlivanja tenosti u okolinu, eventualnih poara i eksplozija). Prema preporukama, prostor u okviru bankine treba da bude najmanje 100% zapremine rezervoara na koji se dodaje prostor za prihvat padavina tokom 24 asa u dvadesetpetogodinjem periodu (Slika 27).

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Sekundarni sistem

Slika 27. Zemljani nasip oko rezervoara

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Dodatna oprema Rezervoari poseduju stalnu opremu i armaturu, ali i neku

dodatnu opremu, ija ugradnja i primena zavisi od karakteristika robe koja se skladiti.

Na primer, za rezervore u kojima se skladite naftni derivati, stalna oprema i armatura obino podrazumeva spoljne stepenice (koje omoguavaju pristup na rezervoar), ulazni otvor na krovu i omotau, zatitnu ograda na krovu rezervoara visine 1100 mm, unutranje stepenice, sigurnosni ventil, mera nivoa, otvor za utakanje, otvor za istakanje, otvor za uzorkovanje, otvor za preiavanje i slino.

Ve

b

e

B

r

.

0

8

,

S

k

l

a

d

i

t

a

,

2

0

1

0

,

e

l

e

z

n

i

k

i

o

d

s

e

k


Dodatna oprema Dodatna oprema koja se ugrauje na/u rezervoar moe biti:

disajni ventil sa protiv poarnim osiguraem za spreavanje porasta pristiska u rezervoaru (neophodni su kod rezervoara sa fiksnim kro-vom, a usled pojave isparavanja robe takozvanog efekta evaporacije; ova pojava je karakteristina za skla-ditenje motornih benzina, mlaznih goriva i dizel goriva, naroito u situacijama kada se re-alizuje punjenje rezervoara ili kada su spoljne temperature visoke.),

ureaji protiv poarne zatite, za gaenje poara na rezervoarima i tankvanima,

sistem za hlaenje omotaa i krovnog lima (za tenosti osetljive na visoke spoljne temperature),

podni greja i elektrini grejai u zidovima (neophodni su u rezervoarima za mazut kako bi se smanjila njegova viskoznost na niim temperaturama tako omoguilo istakanje iz rezervoara; zagrevanje se moe izvriti na dva naina: pregrejanom vodenom parom, koja struji kroz izmenjiva toplote postavljen u rezervoaru ili grejaima koji su postavljeni u pod i zidove rezervoara),

otvor za izjednaavanje pritiska pri punjenju i pranjenju rezervoara (predvieni su za skladitenje mazuta).

Documents

2011_Vezbe_8_ZEL