201150505-Sociologija-M-Mitrović

8/12/2019 201150505-Sociologija-M-Mitrovi

1/388

Milovan M. Mitrovi

S O C I O L O G I J A

- Osnovni pojmovi i problemi -

Beograd

2!


2/388


3/388

"redgovor

Kad se neki sociolog odlui da pie udbenik sociologije, odmah se suoi saproblemom koji uzor da odabere i kako da ga prilagodi konkretnom cilju kojem napisana

knjiga treba da poslui. Unapred se pretpostavlja da potrebe studenata i ciljevi nastaveopravdavaju veoma rizian pokuaj da se unutar korica jedne knjige, vrlo ogranienogobima, smesti i rasporedi takvo mnotvo drutvenih pitanja i raznovrsnih ideja i pojmovakoji se susreu na tako irokom i ne uvek jasno omeenom duhovnom polju kakvo jepodruje savremene sociologije.

ro!esori sociologije, za razliku od sociologa analitiara, imaju pro!esionalnuobavezu da socioloke ideje i probleme sistematizuju u !ormi udbenika kao kolske knjige."naj ko je uitelj, duan je da svojim uenicima olaka snalaenje na polju na kojemogromna veina obino nailazi na nesavladive prepreke. #ato je i $uitelj sociologije$ duanda svojim uenicima ponudi putokaz za put na koji ih upuuje, uz stalno isticanje da ninajbolji $putokaz$ nije zamena za $putovanje$% ni najbolji udbenik sociologije nije zamena

za izvornu literaturu i socioloke studije drutvenih problema. Kao kolski $vodi$ krozpitanja sociologije udbenik moe imati razliite !orme.&ekad su udbenici, ne samo kod nas, pisani u krutoj !ormi dogmatskog sistema

pojmova i tema. U njima se izraavalo samo jedno vienje drutvenih pojava, sa jedne 'vieideoloke nego teorijske( take gledita koja se smatrala jedino tanom, istinitom inaunom, dok se sve drugo oznaavalo kao $nenauno$ ili, u najboljem sluaju, kao $manjetano$. )ogmatski marksizam je tipian primer $jedino tane$ drutvene teorije. onekad sei neke druge klasine socioloke orijentacije i teorije 'pozitivizam i !unkcionalizam( tumaekao $tanije od drugih$. "vakvi idejno *preieni* i metodoloki pojednostavljeniudbenici lako se ue, ali iz njih se malo valjanog i korisnog moe nauiti.

)anas se u svetu, uglavnom pod uticajem amerike pragmatizovane sociologije,svake godine objavljuje na stotine najrazliitijih udbenika. "bino neko od uglednijihsociologa oko sebe okupi vie eksperata za posebna drutvena pitanja, koji nisu uveksociolozi, ali struno obrauju pojedina poglavlja udbenika+zbornika. U njima je izbor iredosled poglavlja skoro sluajan, a udbenici kao celina stilski su neujednaeni i pojmovnonesistematini. "ni mogu biti zanimljivi za itanje, ali teko se ue.

"vde je uinjen pokuaj da se izbegnu slabosti i prvog i drugog naina pisanjasociolokih udbenika i da se odabere onaj trei koji bi pomirio dobre stranesuprotstavljenih modela%

. da se pojmovi i problemi meusobno logi#$i pove%& i sistemats$i i'lo%e kaonastavno gradivo koje, pored sve sloenosti, nije suvie teko za usvajanje-

. da se dosledno sprovede pl&rali'am osnovnih teorijskih vizija 'organske,kon!liktne i interakcionistike( i metodolokih pristupa 'pozitivistikog,dijalektikog i !enomenolokog(, koji se tretiraju kao naelno ravnopravni imeusobno komplementarni-

/. da se udbeniko tivo dopunjuje i'vodima i' i'vorne so(iolo)$e literat&re, ailustruje problemima konkretnog drutva i pitanjima od posebnog interesa za struku+ u ovom sluaju problemima savremenog srpskog drutva i njegove pravneregulacije.

3


4/388

U osnovi, navedeni koncept je o!ormljen kao produbljeni kurs savremene sociologijena studijama prava 'ranije u &ovom 0adu, a danas u 1eogradu(, ali se vodilo rauna da seudbenik moe koristiti i na drugim studijama 'ekonomskim, politikolokim,menaderskim, kulturolokim( i na svim drugim gde je sociologija jedan od optestrunihpredmeta.

&jegova skraena i pojednostavljena verzija prilagoena je srednjokolskoj nastavisociologije i kao takva se od 22. koristi i proverava u svim etvorogodinjim srednjimkolama u 0rbiji, 3rnoj 4ori, a do nedavno i u 5epublici 0rpskoj. 1ez te najire veri!ikacijeni ova produbljenija verzija ne bi bila ovakva kakva se sada objavljuje i predaje studentimana korienje, a strunoj javnosti na jo jednu ocenu.

6iljenja zainteresovanih studenata i strune sugestije kompetentnih kolega bie,kao i do sada to su bili, moji glavni orijentiri u daljem dograivanju sadraja i !orme ovoguniverzitetskog udbenika sociologije.

1eograd, 778. 9utor

4


5/388

Sadraj

I *A*O +AS,AJ I M/ SL/0I SOCIOLOGIJA1

. 0ociologija + $nauka drutvene krize$ i *moderna samore!leksija*

. )uhovni koreni sociologije.. 9ntika misao o drutvu.. 0rednjevekovna misao o drutvu./. 5aanje moderne nauke u novom veku.:. &ovovekovna misao o drutvu/. "snivai sociologije% idejni dualizam i spor oko vizija:. luralizam teorijskih i metodolokih pristupa u sociologiji

:.. 0tarije socioloke teorije:.. 0avremene socioloke teorije

II *O+S,I,/,I+I "3OBLMI SOCIOLOGIJ

. " pojmu i zadacima sociologije. )rutvo i drutvenost kao predmet sociologije/. 0ocioloki jezik ili ;diskurs* sociologije:. 0truktura drutvenog delovanja ili nain proizvoenja drutvenog ivota :.. 9kteri drutvenog delovanja su sveu obdareni ljudi :.. otrebe pokreu drutveno delovanje :./. redmeti i sredstva omoguuju drutveno delovanje :.:. . )rutvena pravila ureuju delovanje i ine osnovu drutvene

organizacije8. roblemi sistematizacije sociolokih pojmova i problema>. "dnos sociologije i drugih drutvenih nauka >.. 0ociologija prava, $pravna sociologija$ ili sociologija za pravnike?. &aela moderne nauke i problemi sociolokog metoda

?.. )rutveni determinizam, socioloki zakoni i objanjenje u sociologiji?.. @lementi, postupci i tehnike sociolokog metoda

a( 6etode za prikupljanje podataka 'posmatranje, anketa, intervju( b( 6etode za sreivanje i prikazivanje podataka 'klasi!ikacija, merenje,

statistika, sociometrija, analiza sadraja(v( 6etode za analizu i tumaenje podataka 'uporedni metod, metod

multivarijantne analize(III "3I3O4A5 O* I 43/6,O

. rirodna i drutvena sredina. 5ad i kultura povezuju ljude i razdvajaju drutvo od prirode/. 5ad i drutveno delovanje:. 5ad kao drutvena proizvodnja

5


6/388

8. odela rada + osnova strukture i razvoja drutva>. Aradicionalni seljaki radovi i tradicionalni nain drutvenog ivota?. riroda, ovek i rad u modernom $tehnolokom$ drutvu ?.. &auno+tehnike revolucije i razvoj savremenog drutvaB. )rutvo i stanovnitvo

B.. 6ogunosti i granice populacione politike2. @koloki problemi savremenog drutva

I S,3/*,/3A I O3GA+I7ACIJA 43/6,A

. ojam drutvene strukture. )imenzije i elementi globalne drutvene strukture/. )rutvene grupe + elementarni oblik drutvenosti /.. ojam, vrste i glavna obeleja drutvenih grupa /.. )rutvene zajednice a( orodica + primarna ljudska zajednica

/./. 4eneracijske i polne skupinea( &a mladima svet ostajeb( 0tarost je drutveni problemv( Cene su DDbolja polovinaDD oveanstva

/.:. @tnike zajednice + globalne kulturno+istorijske skupine a( =rste etnikih zajednica

b( &acije i meunacionalni odnosi u savremenim drutvima /.8. )rutveno raslojavanje

a( 0vojina i drutvena mo + temelj drutvenih nejednakosti /.>. 5azliiti pristupi i modeli vertikalne strukture drutva

a( 0trati!ikacijski model strukture drutvab( Klasno+kon!liktni model drutvene strukturev( @litistiki model drutvene strukture

/.?. 0iromatvo kao drutveni i socioloki problem /.B. 5aslojavanje u savremenom srpskom drutvu /.2. &aselja + projekcija drutva u prostoru

a( 5azlike izmeu sela i gradab( Eokalna drutvena zajednica i njena samouprava

:. )rutvene ustanove i organizacije + temelji drutvenog sistema :.. )rutvene ustanove + obrasci drutvenog delovanja :.. )rutvene organizacije + poluge drutvenog delovanja :./. 1irokratska organizacija :.:. "rganizacija ;totalnih* i ;disciplinskih* institucija

:.8. 9utokratske i demokratske organizacije:.>. "rganizacija industrijskog rada:.?. 5adne organizacije kao moderne institucije:.B. &ova organizacija i kultura rada:.2. "rganizacija rada i menadment% pojmovi i problemi

8. olitika + vetina upravljanja drutvom 8.. )rava + globalna politika ustanova

a( ojam, struktura i !unkcije drave

6


7/388


8/388

I "3OM+ I 3A7OJ SA3M+OG 43/6,A

. romene su stalne, a razvoj i napredak nisu. )rutvena pokretljivost + promene unutar strukture

/. )rutveni razvoj% pojam, inioci i pokazatelji:. rotivrenosti razvoja i pitanja drutvenog napretka8. "brazovanje i razvoj savremenih drutava>. Komunikacijske tehnologije i in!ormatiko drutvo?. 6oderno $svetsko drutvo$ i'li( $novi svetski poredak$B.


9/388

I *A*O +AS,AJ I M/ SL/0I SOCIOLOGIJA1

$"stvarena u skladu s mojim shvatanjem, sociologija bi, s jedne strane, trebalo dabude disciplina koja pomae ovekovo osloboenje. 0 druge, bila bi cilj po sebi,otelovljujui pradavnu ljudsku tenju za saznanjem samog sebe. 9ko to nije veliki zahtev,nita nije. 9ko to nije astan posao, nita nije asno.$

'9lvin 4uldner, Za sociologiju)

8. So(iologija - 9na&$a dr&)tvene $ri'e9 i :moderna samore;le$sija:

Kad ovek poveruje u sebe i svoj razum, kad ga ivotne okolnosti prinude da seoslanja samo na sebe, kad se ponada da bi moima svoga uma mogao dokuiti istinu o svetuu kojem ivi i silama koje njim vladaju + pojavljuje se ra(ionalna samosvest, a zatim ipotreba za naukom u njenom okviru. 0ve nauke, i prirodne i drutvene, nastaju u duhovnomokrilju racionalistike !ilozo!ije i u tom smislu su re!leksivni izraz i konstitutivni elemenatmodernog drutva i kulture. 3elokupna racionalistika misao, zajedno sa oblicimadrutvenog ivota i onim drutvenim institucijama, organizacijama i obrascima kulture 'kao

to su univerzalno pravo, trite, robno+novana privreda, nacionalna drava, ljudskeslobode( koji nastaju u razvijenijim delovima @vrope, a od ?. veka se ire na sve stranesveta, konstituiu polje $modernosti$ u kojem je postala potrebna i mogua sociologija, uzsve druge drutvene nauke.

"sobenosti sociologije i drugih nauka o oveku, drutvu i kulturi proizlaze izinjenice da su drutvo i kultura u oveku samom, a ne samo to su deo njegove ljudskeokoline. Kao to eli da upozna prirodu oko sebe, ovek jo vie nastoji da sazna i shvatidrutvo i kulturu u kojima ivi. aradoksalno izgleda, da je ono to je oveku najblie, onoto je njegova unutranja sutina i njegova ljudska okolina, najtee za racionalno iobjektivno spoznavanje, te se i nauke koje se time bave najkasnije konstituiu kao nauke. Aose obino objanjava, sa jedne strane, veom sloenou predmeta drutvenih nauka, a sa

druge, naelno nepremostivom subjektivnou istraivaa ljudskih i drutveno+kulturnih!enomena i problema drutvenih nauka. "vo se posebno odnosi na sociologiju kao naukukoja nastoji da (elovito objasniono to je spolja vidljivo i istinito s


10/388

/. predvi=anje posledi(a konkretnih drutvenih dogaaja i drutvenih postupakapojedinaca i grupa.

"bino se za sociologiju kae da je ona na&$a dr&)tvene $ri'e.< zaista, sociologijase istorijski pojavljuje sredinom 2. veka, u kriznim vremenima prelaza iz tradicionalnih,agrarnih i seljakih drutava u moderna, industrijska i graanska drutva. Aada je sociologija

postala veoma potrebna, jer je trebalo (elovito objasniti itav sklop radikalnihcivilizacijskih promena u dotadanjem nainu drutvenog ivota koji je imao vie od hiljadugodina kontinuiteta. 5anije konstituisane drutvene nauke 'pravna nauka, ekonomija,psihologija, pa ni istorija( nis& bile dovoljneda misaono i istraivaki obuhvate sve bitneaspekte pomenutog civilizacijskog prevrata, koji je za mnoge bio prebrz i veoma bolan.


11/388

razumeti. 5acionalno nauno znanje smatra se vanom osnovom za e!ikasno reavanjeproblema u modernom drutvu.

"vaj intelektualni drutveni zadatak modernog vremena ne moe da se obavi bezpomoi sociologije koja racionalno poima drutvo i svoju ulogu u njemu. Aaj zadatakra(ionalnog samosa'navanja, kao posao kreiranja racionalne drutvene samosvesti, pak,

kvalitetno moe da obavi samo ona sociologija koja je re;le$sivna, koja razumeva i samusebe u kontekstu drutva i kulture, kao i prostora i vremena kojima pripada. Ao jesociologija koja dobro poznaje svoju predistoriju i svoju istoriju, koja je svesna svojihdananjih ogranienja, ali i svojih realnih mogunosti i buduih zadataka.

0amo re;le$sivna so(iologija, koja je samosvesna i kreativna, moe da bude iperspektivna u modernim drutvima. 0ociologija je od svojih prvih poetaka bila vrloosobena nauna disciplina utoliko to je sama otkrila svoj predmet kao i metod kojim e gaprouavati. Ao svojstvo sociologije kao moderne nauke o modernom drutvu nekioznaavaju kao samore;le$sivnost5 to vie+manje karakterie i druge drutvene nauke.Gedan od najpoznatijih savremenih sociologa ntoni Gidens (Anthony Giddens)smatra da>>dis$&rs>> so(iologije, njen jezik i pojmovi, kao i pojmovi, teorije i nalazi drugih

drutvenih nauka, DDstalno kruei, ulaze i izlaze* iz onog to predstavlja predmet njihovogprouavanja. &a taj nain socioloki pojmovi re!leksivno restrukturiu objekte kojima sebave, odnosno drutvene aktere kao predmete socioloke analize i kao subjekte koji i samio sebi *socioloki misle*. Aako je *modernost po sebi duboko i imanentnosociologizovana*, kao to je *sociologinost* imanentno i po sebi modernizovana. '@.4idens,Posledice modernosti, s. :2(

5e!leksivnost sociologije ogleda se u tome to su socioloki metod, sociolokinain miljenja i diskurs 'jezik i pojmovi( koje sociologija koristi istovremeno i neizostavnisastavni deo modernog drutva kao predmeta sociolokog prouavanja. 6iljenje i govordrutvenih subjekata jedan je od najvanijih konstitutivnih elemenata objektivne drutvenestvarnosti iji odnosi se posredno ili neposredno re!lektuju u aktuelnim sociolokimteorijama. 0ociologija koja kritiki i analitiki uvaava ove injenice unekoliko podsea nanestano mae koje juri svoj rep. 0a druge strane, ona objektivistika sociologija koja bihtela da se oslobodi subjektivnog konteksta svojih analiza podsea na dete koje pokuavada pobegne od svoje sopstvene senke. 0ubjektivna dimenzija drutvene stvarnosti bitnouslonjava socioloke analize i nalae potrebu da se teorijski modeli i metodoloki postupcina suptilan i matovit nain prilagoavaju sloenom predmetu i delikatnim zadacimasociolokih istraivanja.

#ato samore!leksivna sociologija svestrano razvija svoju teorijsko+metodolokuimaginaciju, osobenu socioloku matu+ kao svoje glavno misaono orue za objanjenje irazumevanje savremenih oblika drutvenog ivota i sebe same u njihovom sklopu. "no touveni ameriki sociolog 3ajt Mils'2>+2>( pie o sociolokoj imaginaciji vai kaouniverzalni pro!esionalni imperativ za sve sociologe, a odnosi se na svaku 'a posebno na$matovitu$ i re!leksivnu( sociologiju.

6ils smatra da socioloka mataomoguuje razumevanje veza i odnosa izmeulinih i drutvenih problema, kako prilikom njihovog objanjavanja tako i pri njihovomreavanju . 0ocioloka imaginacija, takoe, pomae da se kod svakog problema jasnorazlikuje globalni socioloki planod linog i psiholokog. #ato se kae da sociologijakoristiglobalni socioloki pristuponda kada sociolozi razlikuju line i privatne tekoe odonih koje su drutvene i javne, kada se usredsreuju na drutvene probleme koji posredno

11


12/388

ili neposredno izviru iz globalne socijalne strukture. Kao tipine primere 6ils navodirazvod braka, nezaposlenost ili poziv za uee u ratu. Ao su lini problemi za svakogpojedinca kojem se tako neto desi, ali oni imaju i svoju drutvenu stranu koja se uoavakao socioloki aspekt. #ato 6ils kod svakog od ovih problema razlikuje dva plana% liniisocioloki.

9ko se u modernim drutvima skoro polovina sklopljenih brakova posle izvesnogvremena razvede, to se ne moe objasniti samo linim neslaganjem suprunika niti je tosamo njihov lini problem. &aglo poveavanje stope razvoda brakovamora imati nekidrugi optiji uzrok koji je povezan sa promenom globalne organizacije drutva ipromenjenim drutvenim odnosom izmeu polova. 5azvod braka je javni drutveniproblem zato to on izaziva mnoge posledice koje ne pogaaju samo razvedene nego injihovu decu i najbliu okolinu. 6asovnim razvodima brakova nastaju mnogi socijalniproblemi koje sami pojedinci ne mogu da reavaju nego se oni ispostavljaju dravnimslubama za socijalnu zatitu, socijalnim radnicima, poreskim obveznicima, psihijatrima.

Kada je u velikom gradu samo jedan ovek nezaposlen, to je njegova lina nevolja,i mi s pravom oekujemo da e on, svojom linom snalaljivou ili uz pomo svoje

porodice i prijatelja 'uz neku *drutvenu vezu*( ve nekako uspeti da se zaposli. 6eutim,kada u jednom narodu polovina od onih koji su sposobni za rad ostanu bez posla, to je ondaopti, javni, drutveni problem, te se ne moemo nadati da emo reenje tog problema danaemo u okviru mogunosti za zaposlenja koje se pruaju bilo kome od njih, uzetihpojedinano. &e bi bilo realno oekivanje da e se svi oni nekako *snai* u pronalaenjuposla. U ovom drugom sluaju neophodno je da sociolokom analizom razmotrimoekonomske i politike ustanove globalnog drutva koje neposredno ili posredno utiu nazapoljavanje ljudi, a ne samo njihove line situacije i karaktere, idui od jednog do drugognezaposlenog pojedinca.

6ils navodi i primer sa problemima ljudi u ratu, koji je kao i onaj sa problemomnezaposlenosti za nas 'bio( vrlo aktuelan. Kada doe do rata, onda se u vezi sa njim, kae6ils, mogu pojaviti pitanja koja se pre svega tiu pojedinca% kako preiveti ili kako u ratusa au poginuti- kako u ratu pro!itirati- kako se uvui na bezbednije mesto u vojnomaparatu ili kako doprineti da se rat zavri. Ukratko, ve prema svojim merilima vrednosti,svaki e pojedinac za sebe traiti odgovarajuu sredinu i u njoj pokuati da preivi rat, ilie, nasuprot tome, nastojati da u datoj sredini i zateenoj situaciji svoju smrt uini neimto ima nekakvog smisla i svrhe. 6eutim, za razliku od ovog linog aspekta rata, sociologposmatra rat kao strukturalni, opti, javni, drutveni problem i traga za uzrocima rata kojisu do njega doveli- pita se o tome kakvi ljudi u ratu izbijaju na komandna mesta- kako ratutie na privredne i politike, porodine i verske ustanove, i o tome kakva je veza izmeurata i onoga to 6ils naziva *organizovanom neodgovornou nacionalnih drava sveta* injihovih vladajuih elita. '5. 6ils, Socioloka imaginacija, s. /+:(.

0avremeni sociolozi "iter Bergeri ?elm&t *elnergovore o sociologiji u novomkljuu" koja razotkriva skrivenu istinu o ovekovoj drutvenosti. "ni smatraju da je vekod prvog susreta sa sociologijom potrebno razjasniti ta sociologija moe, a ta ne moeda uini. Gedno od *uroenih svojstava sociologije je trezveno priznavanje stvarnosti,probijanje kroz iluzije, u koje spadaju i one vlastite*.

1erger i Kelner smatraju da se u jezgru moderne socioloke perspektive nalazi potrebaistinitog poimanja autonomne i esto prikrivene sutine ovekove kolektivnosti. "ni misleda *drutvo* nije nita drugo do ime za ono to tek treba otkriti DispodD kolektivnih

12


13/388

struktura. 0ledi da, ako elimo biti u stanju da uopte shvatimo DdrutvoD, mora postojatijedan ugao gledanja koji u izvesnoj meri razotkriva sutinu.

0lino je mislio i ameriki sociolog 3obert Merton '27+77/(, kad je skovaotermine manifestna 'vidljiva, otvorena( i latentna 'skrivena( !unkcija. "n tako razlikuje*zvanine* i otvorene ciljeve neke drutvene ustanove, od onih drugih *dubinskih*

'skrivenih( ciljeva koje sociolog treba i moe da razotkrije zahvaljujui svom kritikommetodskom pristupu. &a primer, Dmani!estnaD !unkcija obrazovanja je da prenese znanje, anjegova DlatentnaD !unkcija je da podigne i odri klasne barijere- ili, bolnice su Dmani!estnoDustanovljene da lee bolesti, a DlatentnoD one tite status lekara. 6erton je, takoe, uoiorazliku izmeu onog drutvenog delovanja kojim se zadovoljava neka korisna potrebadrutva 'funkcije( i onoga delovanja koje izaziva tetu i stvara drutveni problem'disfunkcije(. Aako je razvijena nauka i tehnika unapredila drutvenu proizvodnju imodernizovala drutveni ivot, ali je omoguila ratna razaranja kakva ranije nisu postojala.

0ociolozi i socijalni psiholozi su uoili da postoji razlika izmeu nameravanih inenameravanihposledica nekog drutvenog delovanja. Aakav je sluaj kad roditelji strogovaspitavaju decu s namerom da ih prinude da ona potuju vladajue drutvene norme, da bi

neoekivano dolo do *pobune* dece kojom se odbija sve to je nametano i prihvata se sveto im je zabranjivano. Uopteno gledano, u drutvu ne nastaje sve ono to ljudi imajunameru da stvore, ali sve to postoji stvoreno je s nekom namerom 'otvorenom iliskrivenom, racionalnom ili neracionalnom, realistikom ili naivnom i t.d.(.

0ocioloki pogled na drutveni ivot, dakle, omoguava da se iz jednog posebnogugla koji je u biti sociologije sagleda nevidljivo ispod vidljivog, nenameravano izanameravanog, dis!unkcionalno pored !unkcionalnog.


14/388

skoro instinktivno, diktatorski reimi svih ideolokih boja i zato je sociologija ili izloenarepresiji, ili postaje vlastita karikatura u zemljama kojima vladaju takvi reimi. '. 1erger FJ. Kelner, Sociologija u novom klju"u, s. /7+//(.

0a druge strane, sociologija u demokratskim drutvima, pored podrivajue ima ikonstruktivnu ulogu. "tkrivajui objektivnu istinu o uzrocima drutvenog zbivanja

sociologija moe pomoi liberalnim politiarima da bolje upravljaju drutvom, ali i onimakoji su njihovim vladanjem nezadovoljni da ih argumentovano osporavaju. 5acionalnimuvidom u sutinu nekog drutva i kulture sociologija nam pomae da bolje upoznamo isebe i druge. Upoznavanje sa drugim drutvima i kulturama podstie uzajamnorazumevanje i toleranciju drugog i drugaijeg F bilo da je u pitanju drugi ovek, drugagrupa ili drugi narod, u istoj ili u drugoj dravi.

!azumevanje sebe i drugogasociologija nam omoguuje onda kad sebe zamislimona mestu i u ulozi tog drugog + to je osnovni preduslov, a moe biti i dovoljno, datoleriemo meusobne razlike. #amislimo samo koliko bi sukoba izbegnuto kada bi semukarac u porodici ponekad video u ulozi svoje ene, a odrasli u ulozi svoje dece, iobrnuto- kada bi muslimani pomislili da su se sami nekim sluajem mogli roditi kao

hriani, Jrvati kao 0rbi, 0rbi kao 9lbanci, i obrnuto- kad bi se strogi pro!esori podsetilikako im je bilo kad su bili studenti, a studenti kad bi zamislili kako bi sami odigrali ulogusvoga pro!esora. 0ociologija prouava razliite drutvene uloge i poloaje pojedinaca,objanjava sisteme njihovih meusobnih veza i tako osvetljava meuljudske drutveneodnose i uzajamno delovanje 'socijalne interakcije(.

2. 4&


15/388

uenja, onda se najstariji koreni modernih drutvenih nauka po prvi put susreu tek uantikoj 4rkoj. "no to se pre starih 4rka znalo o drutvu ima samo kulturno+istorijskiznaaj i nema teorijsku !ormu. #ato naznake nekakvog $pogleda na drutvo$ koje sadre!ragmentarni zapisi najstarijih pravnih propisa 'egipatskih dravnih pisara, Jamurabijevizakoni, hebrejski pravni kodeksi(, kao i kineske moralno+religijske poduke, indijske $edei

%&aniade, stari epovi i uenja raznih proroka, u najboljem sluaju predstavljaju samozanimljivu i prastaru $socioloku grau$. ronaeni istonjaki zapisi nemajusistematski karakter niti zaokrueni oblik drutvene teorije koja bi nastojala da objanjavaono o emu se u njima govori. 6isli se da istonjake despotije, sa bespogovornimautoritetom vladara, krutim kastinskim ureenjem, sa rigidnim pravom i mistinomreligijom, nisu ostavljale ni minimalnog prostora za iole slobodnije kritiko miljenje, bezkojeg racionalna drutvena teorija nije mogua.

0asvim je suprotna situacija u staroj 4rkoj ija je socijalna misao postala prviistinski temelj svih modernih nauka, pa i sociologije. Aek u staroj 4rkoj stekli su seneophodni i koliko+toliko dovoljni uslovi za racionalnu i optu drutvenu teoriju.

9ntika grka civilizacija se raa na @gejskom arhipelagu, u najkulturnijem delu

0redozemlja, na mestu dodira drugih starijih civilizacija + egipatske, persijske, hebrejske + ibatini njihove najvrednije tekovine, ali i utie na njih. Aa kultura je bila otvorena za uticajespolja, jer izrasta na prostoru pogodnom za svestranu komunikaciju ljudi, naroda i drava.Civ pomorski saobraaj i trgovina koja prvi put koristi novac kao sredstvo, ine speci!inudrutvenu podlogu za male grke dravice, tzv. polise u kojima se razvija racionalna!ilozo!sko+teorijska misao koja se vremenom iri na susedne kulture.

ostojanje slobodnih polisa 'grad+drava(, nerepresivna religija i lokalnesamouprave, omoguuju pojavu kritikog miljenja o drutvu i javnog morala koji podstieslobodno delovanje kulturne elite i njenu moralnu odgovornost za preuzete javne politike!unkcije. Aakva elita stvara i odrava demokratske ustanove u polisima, koje, potom,garantuju slobodu delovanja i miljenja irem krugu slobodnih graana. Go je ?erodotuoio da je uspostavljanje 'robovlasnike( demokratije umesto aristokratskog poretka ueriklovoj 9tini omoguilo opti duhovni napredak i podstaklo svesnu tenju irokih slojevaslobodnih graana za obrazovanjem i prosveenou. &aroito je omladina teila viemobrazovanju, jer se uvidelo da se sa steenim racionalnim znanjem lake stie do viihpoloaja, do vlasti, ugleda i slave, a sigurnije i bolje se upravlja i dravnim poslovima upolisu.

=aan i neophodan preduslov demokratije polisa bio je robovski rad kojim seslobodnim graanima pribavlja slobodno vreme i obezbeuju materijalna sredstva zabavljenje politikom kao $javnim poslom dostojnim slobodnih ljudi$.

0ve nevedeno je u starogrkom polisu omoguilo prvu pojavu slobodnog duhanaune racionalnosti'reuzeta iz jonske !ilozo!ije, a razvijena u demokratskoj 9tini, to jebila prva duhovna klica modernostiu antikom dobu. 5epolisoznaava grad, gradsku dravu, drutvenu zajednicu, politiku instituciju iglavni politiki princip organizovanja drutvenog ivota starih 4rka. 1ez poznavanja polisanije mogue razumeti ni poruke starogrkih socijalnih mislilaca. &jihova drutvena ipolitika misao, socijalna i pravna !ilozo!ija, etika i praktina politika sadri razliitepoglede na probleme u organizovanju i upravljanju polisom, od kojih su mnogiuniverzalnog karaktera te su i do danas zadrali izvestan znaaj. 0tarogrki so!isti, 0okrat,laton, a naroito veliki sistematizator antike misli o drutvu 9ristotel, esto su i danas

15


16/388

nezaobilazni pri razmatranju kljunih sociolokih problema kakvi su pitanje najboljegdrutvenog i dravnog ureenja, podela rada, kontrola javne vlasti, odnos politike i morala,cirkulacija i kvarenje vladajuih elita.

So;isti su u antikoj 4rkoj bili $putujui uitelji mudrosti$, !ilozo!ske nauke,besednitva i politike vetine. "ni su !ilozo!iju izneli na gradske trgove i pribliili je

irokom krugu slobodnih graana polisa. ovezujui teorijsku mudrost sa praktinimvetinama i konkretnim politikim 'drutvenim( ivotom, oni su izuzetno i viestrukozasluni za utemeljenje duha moderne drutvene nauke u antikoj !ilozo!iji.

. "ni su, u prvom redu, pomerili teite !ilozo!skih rasprava sa kosmolokih iprirodnjakih, na antropolokei drutveneprobleme, postavljajui oveka, drutvo ikulturu u sredite svojih rasprava.

. 0o!isti su napravili metodoloki zaokret, od spekulativne dedukcije ka iskustvenojindukciji, i zahtevali to vie podataka o drutvenom ivotu i 4rka i varvara da bi setako dolo do saznanja koje ima praktinu, a ne samo teorijsku vrednost.

/. 3ilj so!istike nije $saznanje radi saznanja$ nego znanje koje se moe praktinoiskoristiti. #ato so!isti tragaju za saznanjem o oveku za oveka.

0o!istika je vremenom postala praktina besednika 'retorska( vetina da se o svemuraspravlja $pro et contra$, da se govornikom spretnou impresioniraju sluaoci, aprotivnici zbune, nateraju na besmislene iskaze i tako pobede. rvi so!isti su bili veomaugledni !ilozo!i i pesnici, pa su i neki dravnici sebe tako nazivali. Kasnije je so!isterijapoprimila pogrdno znaenje, uglavnom pod uticajem 9risto!anovih komedija, 0okratovih,latonovih i 9ristotelovih kritika. Kad 9ristotel kae da je $so!istika prividna, a ne pravamudrost, a so!ist je ovek koji uzima novac za prividnu, a ne za pravu mudrost$, onneopravdano omalovaava sve so!iste. Aakve jednostrane ocene zadrale su se sve dokJegel nije utro put dubljem razumevanju istorijskog znaaja starih so!ista koji su putujuiod polisa do polisa bili u prilici da ih neposredno uporeuju i da bolje sagledaju njihove idobre i loe strane.

"rotagora':B+:7. p.n.e(, jedan od najstarijih i najpoznatijih grkih so!ista, pisacje spisa &o"ecima ljudskog drutva, prvog helenskog dela u kojem se iskljuivo govori odrutvu. olazei od Jeraklitove dijalektike po kojoj se sve to postoji stalno menja,rotagora je prvi jasno !ormulisao antropoloki pristup saznanju, humanistiki pristup etici ipragmatini pristup politici. &jegov spis stinazapoinje poznatim stavom DDovek je merasvih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisuDD. Ao znai da stvari ne postojeapsolutno i po sebi, nego samo relativno, u odnosu na subjekta koji ih opaa. "n time neporie spoljanji svet, kao objekt opaanja, nego ga samo dovodi u vezu sa ovekom kaosubjektom koji svet opaa. Ukoliko je opaanje tanije i uporeivanje briljivije, utoliko jevea mogunost da se istinitije sazna poredak u nama i izvan nas i da se odrede pravila'norme( ljudskog drutvenog delovanja. rotagorin saznajni i etiki relativizam vidljiv je iznjegovog stava da on DDistinitim ne smatra'm( nijedno miljenje nego samo za jedno kae'm(da je bolje od drugogaDD. U tom smislu rotagora je razvijao retoriku, kao vetinu so!istikograspravljanja 'njegov nadimak je bio DD5aspravljaDD( u emu je imao dosta uenika.O plaanj& so;ista. rialo se da je poduavajui retorici druge, rotagora zaradio i vie od slavnogavajara Iidije. 0 tim u vezi prepriava se jedna zgodna anegdota koja slikovito ilustruje so!istiku vetinu, slinuonoj kojom su se vekovima koristili advokati. rotagora je, naime, jednom svome ueniku odloio plaanje

poduke DDsve dok na sudu ne dobije svoju prvu parnicuDD. Kad se plaanje oduilo, rotagora zatrai da mu ovajplati ono to je duan, ali uenik, koji je oigledno dobro ovladao so!istikim smicalicama, odgovori svomeuitelju da mu nee platiti, preporuujui mu da ga tui ako je nezadovoljan odgovorom. 9ko sud dosudi da

16


17/388

uitelju bude plaeno, uenik nee dobiti svoju prvu parnicu, pa po prethodnom ugovoru izmeu uenika iuitelja, uenik nee biti duan da plati poduku- ako sud ne dosudi da uenik plati uitelju, uenik e postupiti

po sudskoj odluci i ni u tom sluaju nee isplatiti dug. U svakom sluaju neoprezni rotagora ostao bi bez svojeplate, a veti uenik bi izbegao da plati svoj dug uitelju koji ga je oito dobro poduio praktinoj so!istici.

rotagora je prvi uoio razliku izmeu drutvenog 9nomosa9i prirodnog 9;i'isa9itako nagovestio razliku izmeupozitivnogiprirodnog prava'$&omos$ 'zakon, ustanova( je

delo ljudi i njihovog dogovora, te je stoga relativan, promenljiv i prilagoen raznimvremenima, prilikama, dravama i narodima. $Iizis$ je, pak, stalan i nezavisan od ljudi. 2+/22. p.n.e.( je odbacivao so!istiki relativizam i skepticizam i verovaou mogunost otkrivanja prave istine o sebi, a to znai o oveku i ljudskom drutvu. 0okrat jeverovao da se dijalektikom, '$memeutikom$( metodom, u polemikom dijalogu mudrihsagovornika, ukazivanjem na neznanje drugih i sopstveno neznanje, na evidentneprotivrenosti u iskazima, iz miljenja uklanjaju razni prividi i samoobmane.#ijalektikomi

dijalogom0okrat utire put tanom opaanju pojava, jasnom de!inisanju pojmova i logikiispravnom zakljuivanju na kojem poiva istinito miljenje i pravedno postupanje. "npreispituje lina iskustva i tako dolazi do optih stavova, indukcijom stie do optihpojmova prema kojima, potom, samerava lino iskustvo. #ato je 0okratova dijalektika kao$put od pojedinanog ka optem i obrnuto$ sasvim saglasna sa logikom naunog istraivanjadrutvenih pojava.

0okratova metoda samosaznavanja je u osnovi i njegove etike i javnog politikogdelovanja. otujui imperative $upoznaj sebe$ i $vrlina je znanje istine$, 0okrat je verovaoda se vrline mogu saznati, te se mogu i nauiti. Aako se ovek samosaznavanjemsamousavrava, a isto se odnosi i na dravu i na politiku. "vim 0okrat anticipiranovovekovnu prosvetiteljsku racionalnost, a sam dosledno praktikuje svoje metode

miljenja i etike principe javnog delovanja, verujui da vrednost ivota zavisi odsaznavanja istine. "n je zbog istine rtvovao i svoj ivot i tako postao simbol stradanjaumnih i estitih ljudi, od sujetnih monika i kvarnih lakeja, povredom prava iizneveravanjem pravde u smutnim vremenima.

"laton ':B+/:B. p.n.e.( je sledio 0okratovu kritiku so!istikog relativizovanjadrutvenog ureenja polisa i traga za najpravednijim i najboljim oblikom vladavine. U svomnajpoznatijem politikom spisu*r+ava'sauvani su, pored njegovih drama jo*r+avnikiZakoni( laton razmatra pitanja idealnog ureenja pravedne drave, i s tim u vezi mnogadruga drutvena, politika i etika pitanja. o njemu, drava ne nastaje drutvenimugovorom nego podelom radameu staleima koji je sainjavaju. itajui se kakva jeidealna 'pravedna( drava, on odgovara da bi to bila drava koja najbolje zadovoljava

potrebe svojih lanova. laton misli da je pravedna ona drava u kojoj svako obavlja onu!unkciju za koju je prirodno obdaren. < za pojedinca i za dravu je najbolje da svako radi onoza ta je najsposobniji% mudri '$!ilozo!i$( treba da upravljaju dravom, hrabri 'vojnici( da jebrane, a marljivi i posluni 'zemljoradnici i zanatlije( da za sve proizvode materijalna dobra.

Aristotel '/B:+/. p.n.e.( je sintetizovao najvie domete helenske epohe i prvisistematizovao saznanja u raznim oblastima drutvenog ivota na nain na koji se to ini umodernoj nauci, postavljajui joj prve temelje. "n je sve nauke podelio na teorijske,praktine i poetike. rvom tipu pripadaju meta!izika '$prva !ilozo!ija$(, !izika i

17


18/388

matematika- drugom, politika, etika i ekonomika- a treem, retorika, dijalektika 'logika( ipoetika.


19/388


20/388

ajt


21/388

u 1olonji se studira pravo, u 0alermu medicina, teologija i !ilozo!ija, kao neto kasnije i uarizu '0orboni(, "ks!ordu i Kembridu.

&ajzad, i ono to je najspornije, a to je politika uloga hrianske crkve, nije moguejednoznano protumaiti, samo kao istorijski tetno ili kao veoma korisno. #a jedne je$bogohulno$, a za druge $bogougodno$ kad se $0veta stolica$ nametne za glavni evropski

presto koji aminuje sve ostale, u uslovima kad vie nema 'rimskih( imperatora na prestolu$svetskog carstva$. itanje je veliko kakva bi bila evropska istorija i ta bi od antikihtekovina ostalo pred naletima varvara da nije bilo =atikana kao duhovnog sredita ipolitikog koordinatora istorijskih procesa u #apadnoj @vropi, nakon pada =izantije podAurke. 9nalogno tom pitanju, stoji i 0rbima veoma blisko i vano pitanje, ta bi s njima bilo,sa njihovom verom, jezikom nacionalnom sveu i ukupnim identitetom u dugim vekovimaturskog ropstva i stalnih seoba, bez 0rpske pravoslavne crkve i njene svetovne ulogeM

#a sociologiju i druge drutvene nauke znaajne su socijalne ideje hrianskih$svetih otaca$ meu kojima su najpoznatiji 9urelije 9vgustin i Aoma 9kvinski.

A&relije Avg&stin'oko /8:+:/7( u svom delu & dravi ojoj(*e civitate *ei)suprotstavlja $dravu boju$, koju karakterie ljubav prema 1ogu koja ide do preziranja

sebe, $dravi zemaljskoj$, koju karakterie sebinost i samoljublje koje ide do prezrenja1oga. rva drava je veita, jer je po volji 1ojoj pravedno ureena, a druga je prolazna,grena i nepravedna, koja je osuena na ratove i stradanja 'poput 5ima, koji je zbog greha5imljana od 1oga kanjen i porobljen od varvara(.

Kod 9vgustina je antika ideja prirodnog prava usklaena sa 1ojom voljom, acelokupna istorija je po prvi put predstavljena kao $ostvarenje 1ojeg plana$.


22/388

antike i njenog preporoda, prekid u razvoju kulture, slom, Dmrana stoleaD + tako je glasila presuda humanista,koju je potvrdilo prosvetiteljstvo, a to su mislili i u 2. veku, kad su novom, dinaminom vremenusuprotstavljali DnazadnjatvoD i DumalostD srednjeg veka. a ak i sada, kad god je potrebno da se nekidrutveni ili duhovni pokret nazove reakcionarnim i zastarelim, bez razmiljanja se posee za otrcanom!razom DsrednjovekovnoD. 0line ocene su svojevremeno imale izvesno opravdanje. 0vet nove @vrope stvaran

je u polemici sa starim dobom, i u periodu renesanse i u periodu prosvetiteljstva postojala je sklonost da sesrednjem veku pripiu sva ta negativna obeleja kojih se + po miljenju ideologa mlade buroaske civilizacije +njihovo vlastito vreme ve oslobodilo$

'9ron 4urevi,ategorije srednjevekovne kulture, s. ?(

Srednji ve$ - stvarala#$i &'let5 isprese(an $ri'ama. +$Aaj dugi srednji vek je istorijapredindustrijskog drutva. Uzvodno to je jedna duga istorija, nizvodno to je istorija + savremena + koju trebanapraviti, ili, tanije, u pogledu metoda, izmisliti. Aaj dugi srednji vek je za mene suprotan intervalu koji suvideli humanisti renesanse i, sem retkih izuzetaka, ljudi prosveenosti. Ao je trenutak stvaranja modernogdrutva, jedne umirue ili mrtve civilizacije u tradicionalnim seljakim oblicima, ali ive po onom to jestvorila sutinsko u naim drutvenim i mentalnim strukturama. "na je stvorila grad, naciju, dravu,univerzitet, mlin i mainu, sat, knjigu, viljuku, rublje, linost, svest i, na kraju, revoluciju.


23/388

reme #&da. +$#ar nije udno, sa savremene take gledita, na primer, to to su re i ideja u sistemusrednjovekovne svesti imali istu meru realnosti kao i predmetni svet, kao i stvari kojima odgovaraju opti

pojmoviM Lto nije razgraniavano konkretno od apstraktnog ili su, u svakom sluaju, granice izmeu njih bilenejasneM Lto je u srednjem veku ponavljanje misli starih autoriteta smatrano samopregorom, a izraavanjenovih ideja osuivanoM Lto plagijat nije podlegao kanjavanju, dok je originalnost mogla biti uzeta za jeresM#ato je u drutvu, u kome je la smatrana velikim grehom, bilo mogue da se izrada !alsi!ikovanih

dokumenata u cilju zasnivanja posednikih ili drugih prava, smatra sredstvom za dokazivanje istine ibogougodnim delomM #ato u srednjem veku nije postojala predstava o tome da je detinjstvo posebno stanjeljudi i zato su deca smatrana za male odrasle ljudeM #ato ishod sudske parnice nije zavisio od dokazivanjakako stoje stvari ili ne toliko od dokaza, koliko od potovanja procedure i izgovaranja !ormula, i zato je sudnastojao da se istina otkrije posredstvom obrauna dveju strana, proveravanjem usijanim gvoem ilikljualom vodomM #ato je bilo mogue da se na odgovornost za zloin pozove ne samo ovek, kao krivac,nego i ivotinja, pa ak i mrtav predmetM #ato su zemljine mere imale isti naziv a nejednaku povrinu, to

jest, bile su praktino nesamerljiveM #ato je, slino tome, i jedinica za vreme, as, imala nejednako trajanje urazliitim godinjim dobimaM #ato je kod !eudalaca rasipnitvo cenjeno vie od tedljivosti, najznaajnijevrline burujaM #ato sloboda u tom drutvu nije bila prosta suprotnost zavisnosti nego je bila u skladu snjomM #ato su bedu smatrali bogougodnijom od bogatstva, a zato su jedni nastojali da se obogate dok su sedrugi dobrovoljno odricali sveg svog imetkaM

< ne samo to + prouavajui srednjevekovnu kulturu, stalno se suoavamo sa paradoksalnimpreplitanjem krajnjih suprotnosti sublimiranog i prizemnog, spiritualnog i grubo telesnog, mranog ikominog. 1udui da su polarizovane, te krajnosti se u isti mah neprestano zbliavaju i menjaju mesta da bi se

ponovo razile.$ '9ron 4urevi,ategorije srednjovekovne kulture, s./+:(

&ovi vek u sociokulturnom pogledu poinje onda kada se sutinski izmenila $slikasveta$ s kojom je srednjevekovni ovek iveo. aradoksalna je istina da moderna naukanajneposrednije menja staru sliku sveta, ali da sama nije mogla nastati dok se stari svet, sampo sebi, nije do odreene mere promenio. 0taro seme $naunog mentaliteta$, koje je davnoposejano u antici i dugo klijalo u srednjem veku, u novom veku je samo brzo izniklo ipoelo da daje prve plodove. Aaj zreli plod evropske kulture zove se moderna na&$a, kojaje verovatno najznaajniji 'a moda i najvredniji( kulturni biser koji je @vropa podariladrugim kulturama i oveanstvu uopte. Aa nauka nije mogla nastati pre novog veka, pre

modernog doba, ali ni to doba niti nauka u njemu nisu napreac nastali. 5aanje modernenauke, dakle, nije sluajan i iznenadan in, nego jedan dug i mukotrpan proces probijanjaracionalnog i praktino kreativnog duha kroz istoriju.

5azbijajui manihejsku, crno+belu predstavu o epohama evropske kulturne istorije uijem duhovnom okrilju izrasta moderna nauka, =ajthed iznosi smelu i provokativnu tezu,da je $moderna nauna teorija nesvesno izvedena iz srednjevekovne teologije$ 's.:2( i tutezu veoma zanimljivo argumentuje% $=era u razum jeste pouzdavanje u to da se konaneprirode stvari nalaze u uzjamnoj harmoniji koja iskljuuje puku proizvoljnost. Ao je vera dau osnovi stvari neemo nai samo udljivu tajnu. =era u poredak prirode, koja je omoguilarast nauke, jeste osobeni primer jedne dublje vere, vere koja se ne moe opravdatiinduktivnim uoptavanjem.$ '9. =ajthed, s. 8>(.

)akle, suprotno uobiajenom shvatanju da svaka vera 'a pogotovo religija(onemoguuje razvoj nauke, jer nauka, navodno, poiva na $istom razumu$, =ajthedpotencira $veru u razum$ koja je odnegovana kroz vekove u okrilju hrianstva kao religije ikao civilizacijske matrice koja je u sebe upila helenski smisao za opta naela, kao isistematinost i praktinu energiju rimskih pravnika. < jedno i drugo, stoicima pomae darazviju predstavu o moralnom, a sholastiarima o logikom redu i poretku.

6oderna nauka, pak, ne nastaje samo kad se razvije vera u opta naela i ureeniporedak svih stvari. #ato antika grka misao jo nije nauni mentalitet, iako je u mnogo

23


24/388

emu od njega bolja 'jer je svestranija(. 4enijalni izuzeci u antici su 9ristotel ili 9rhimedkoji povezuju opta naela i pojedinane i posebne injenice. 6oderna nauka, dakle, nastajetek kad se ovaj spoj ostvari% kad se smisao za apstraktno teorijsko miljenje oplodi smislomza uoavanje, povezivanje i uoptavanje pojedinanih i na apstrakciju $nesvodivih itvrdoglavih injenica$. "ptim naelima i sintetikom duhu odgovara injenica da u prirodi

i drutvu postoje lako uoljiva ponavljanja. 6eutim, teorijskim apstrakcijama ne odgovarajedna druga injenica + da se nikad nita ne ponavlja do u pojedinosti na isti nain. #ato sustari so!isti dijalektiari 'poput Jeraklita( i mogli da tvrde &anta rei'$sve tee$(. Kad jesintetiki duh, koji uoptava pojedinano, dopunjen analitikim, koji dosee do pojedinosti,nauna metoda je u !ilozo!iji bila de!initivno zaeta.

< pored toga, moderna nauka koja je osetljiva za konkretne injenice ne bi se razvilabez praktinog interesa za tehnikouplitanje u stvarnost. U svim vremenima i u svimkulturama uvek ima praktinih ljudi koji pokazuju smisao za neposredno opaanje ivotnestvarnosti i manipulaciju sa konkretnim injenicama iz prirode ili drutva. 6oderna nauka,pak, nastaje tek onda kad to vie nije sluajan izuzetak, nego opte pravilo. 5ani srednji vekje bio vreme simbolike, doba $velikih ideja i primitivne tehnike$ u kojem nije bila mogua

moderna nauka, mada je i tada bilo vrednih praktiara koji su 'poput sholastiara sv. 4rgurai sv. 1enedikta( u manastirima, pored kola, organizovali zanatske radionice ili suusavravali poljoprivrednu tehniku i tehnologiju. &ovovekovni saznajni zaokret ka indukciji, pojedinanim "injenicama, "ulnojs&onaji, &osmatranju i eks&erimentu oznaio je izrazitu prevagu analitikog ipozitivistikog, ali i antiteorijskog, antisholastikog, pa i anti!ilozo!skog duha. Aozanemarivanje !ilozo!ske spekulacije u prvi mah je pomoglo razvoj moderne nauke, ali kadse od privremenog $sklanjanja !ilozo!ije na stranu$ dolo do prekidanja svake veze nauke sa!ilozo!ijom + moderna nauka je ula u krizu iz koje jo nije uspela da se izvue.

&e!ilozo!inost je veliki nedostatak moderne prirodne nauke, ali za drutvene nauketo je jo vea mana. 0avremena sociologija se i sama suoava sa istim problemom koji semoe ublaiti samo oivljavanjem !ilozo!skih osnova sociolokih teorija i metoda. rvikorak na tom putu je preispitivanje socioloke predistorije u okrilju !ilozo!ije, emu bitrebalo da poslui i ovo razmatranje duhovnih korena savremene sociologije i drutvenihnauka uopte.

2.. +ovove$ovna misao o dr&)tv&

5aanje modernog naunog duha je, sumnje nema, bilo ne samo misaono+!ilozo!ska, politika, ekonomska ili verska reakcija na $mrani srednji vek$, nego i ploddugog i postepenog duhovnog sazrevanja evropske civilizacije u vremenu koje semeta!orino oznaava kao $jesen srednjeg veka$. U tom periodu, a naroito u vremehumanizma i renesanse 'od >. veka( oivljavaju se i antiki politiki uzori, naravno u bitnorazliitim uslovima. &ovovekovna drutva ne poznaju ropstvo na kojem poivaju antikedrave, a robno+novana privreda, graansko pravo i liberalne politike ideje poprimaju unjima sve vei znaaj. Ao su, besumnje, nove okolnosti kojima je trebalo prilagoditi antikesocijalne ideje i saobraziti ih vladajuem duhu novog vremena, graanskoj epohi u kojoj susvi ljudi po prvi put u istoriji doli u priliku da se izbore za svoju jednakopravnost.


25/388

verskim naelima i po $milosti 1ojoj$. U svom klasinom politikolokom spisu (ladalac,6akijaveli pokazuje i dokazuje da je politika, pre svega drugog, nemilosrdna borba zaosvajanje i ouvanje vlasti svim sredstvima% silom, lukavstvom, obmanama, laima, pa izloinima. "tuda potie i izraz $makijavelizam$ kojim se oznaava pragmatina ineprincipijelna politika. o 6akijaveliju, najbolja je ona politika koja jaa dravu i

uvruje vladaoca na vlasti, ne obazirui se ni na kakve skrupule '$cilj opravdava svasredstva$(. 4lavni motivi u politici su sticanje materijalnog bogatstva i uveavanje linemoi i prestia. 6eu 6akijavelijevim praktinim podukama vladaocu, poznata je ona ostalnom podozrenju prema podanicima i potrebi kombinovanja sile i lukavstva, poto zadugo i sigurno vladanje sama sila nije korisna, a samo lukavstvo nije dovoljno. 0lian jenjegov savet da je za vladara poeljno da ga se podanici i plae i da ga vole, a ako bezjednog od to dvoje mora da ostane za vladaoca je bolje da ga se boje nego da ga samo vole."n misli da neogranienoj vlasti najvie odgovara centralizovana drava, a da je naslednamonarhija u tom smislu najpoeljniji dravni oblik.

6akijaveli izraava nove poglede na politiku, koji u novom vremenu odgovarajunovim politikim akterima koji ne skrivaju svoje privatne interese ni u javnim poslovima.

Aako je doveden u pitanje antiki ideal politike zasnovane na moralu, ali je zato predstava ostvarnoj politici postala objektivnija, to je bilo korak blie naunom sociolokom pristupupolitikim !enomenima.

Iilozo! !rancuskog prosvetiteljstva 6arl L&j Montes$je'>B2+?88( u jednom odnajuticajnijih dela svoga vremena pod naslovom#uh zakonajasnije nego iko pre njeganaglaava drutvenost prava, odnosno socioloki pristup pravu 'i u tom smislu zasnivasociologiju prava(. "n razmatra konkretne drutvene grupe, njihove obiaje i nain ivota,opisuje i uporeuje razne pravne sisteme i politike institucije, nastojei da iza $slovazakona$ otkrije ono to je $duh zakona$. Kad uporeuje $prirodne$ i $pozitivne$ zakone6onteskje se zalae da ovi drugi, prolazni i promenljiviji, slede $duh$ onih prvih iuniverzalnijih. Gedan od osnovnih prirodnih zakona ljudskog drutva ogleda se u $tenji zamirom$ poto $razum ui ljude da od mira zavisi njihova egzistencija$.

6onteskje je, ipak, najveu slavu i uticaj stekao razvijajui staru 9ristotelovu idejuo potrebi ograniavanja svake vlasti da se ona ne bi izvrgla u tiraniju nad drutvom igraanima. "n a!irmie ideju opravnoj draviu kojoj je zakon 'ustav( iznad svake vlasti inaelopodele irelativne nezavisnostizakonodavne izvrne isudske vlasti, kako bi jednadrugu ograniavale i kako se ni jedna ne bi mogla otrgnuti kontroli i nametnuti drugima.0matrao je da rasprava o idealnoj dravi nije korisna, a razlike meu stvarnim dravama idrutvenim institucijama objanjavao je delovanjem geogra!skih inilaca 'kao 9ristotel ililutarh(. #ato ga neki vide kao inspiratora geogra!izma u sociologiji i zaetnika !rancuske$humane geogra!ije$.

Gedna od sredinjih ideja koja obeleava razne politike struje u novovekovnojsocijalnoj misli uobliena je u teoriju prirodnog prava i drutvenog ugovorakoju su narazne naine zastupali i obrazlagali Aomas Jobs, )on Eok, Can+Cak 5uso i drugi. 0taraideja grkih so!ista je oivljena i prilagoena novovekovnom racionalizmu zato to je bilapogodna za odbacivanje teoloke legitimacije dravne vlasti. 9ko je ovek po svojojprirodi obdaren razumom 'pa i ako je od 1oga stvoren( onda on ima $prirodno pravo$ dasvoj razum koristi u svom interesu i da tako '$drutvenim ugovorom$( ureuje svojeodnose sa drugim ljudima.

25


26/388

@ngleski !ilozo! ,omas ?obs '8BB+>?2( u svom uvenom delu )evijatanopravdava apsolutnu monarhiju prirodno+pravnim argumentima i naglaava znaaj draveza opstanak novostvorenog graanskog drutva. "n polazi od teze da je ovek po prirodisebian i nedrutven, te da je $ovek oveku vuk$ (homo homini lu&us est(. 0vaki pojedinacpo svojoj prirodi tei neogranienoj moi i bogatstvu, te je $prirodno stanje$ odnosa meu

ljudima bespotedan $rat svih protiv sviju$ 'bellum omnium contra omnes(. 5azum, pak,upozorava ljude da DDprirodno stanjeDD to pre zamene $drutvenim stanjem$ u kojem dravapisanim zakonima ureuje odnose meu graanima i propisuje ta je dobro, a ta zlo.)rava se stvara onda kada se graani $drutvenim ugovorom$ nepovratno odreknu svojihprirodnih prava, prenesu ih na dravne organe i postanu podanici apsolutnog suverena.Jobs je dravu oznaio kao $Eevijatan$ 'to je ime za svemono mitsko udovite( zato jerje dravna vlast za sebe nepovratno prigrabila graanski suverenitet.

4%on Lo$ '>/+?7:( je utemeljiva engleskog empirizma, ali i politikog iekonomskog liberalizma. U studiji &gled o ljudskom razumuEok dosledno razvija teoriju oulnom poreklu ljudskog saznanja '$nieg nema u razumu, to prethodno nije prolo krozula$( na kojoj e se kasnije razviti socioloki i svaki drugi pozitivizam. U svoje dve

!asprave o vladiEok meu prirodnim pravima istie kao $sveto i neprikosnoveno pravosvojine$, to je bilo sasvim u skladu sa novom graanskom ideologijom. )odue, on pravosvojine ograniava samo na ono to se stvara vlastitim radom, to se moe korisno upotrebitipre nego to se pokvari. Kako svojina u prirodnom stanju nije bezbedna, ljudi $drutvenimugovorom$ stvaraju $graansko drutvo$ u kojem se svojina titi, umesto prirodnim, sa$graanskim$ 'pozitivnim( zakonima. #akone propisuje drava koja i sama nastajedrutvenim ugovorom. #a razliku od Jobsa, po kojem drutveni ugovor obavezuje sve, poEoku drutveni ugovor obavezuje samo one koji su ga sklopili. Kao dosledni liberal, Eok eak i sinu priznati prirodno pravo da ponovo prihvati ili odbaci ugovor koji je njegov otacranije prihvatio.

0an-0a$ 3&so '?+??B(, !ilozo! !rancuskog prosvetiteljstva i racionalista usvojim najpoznatijim delima #rutveni ugovor i !asprava o poreklu i osnovamanejednakosti me$u ljudima,za razliku od Jobsa, romantiarski idealizuje prirodno stanje uodnosu na drutveno, a za razliku od Eoka, odbacuje privatnu svojinu i kritikuje graanskodrutvo koje su osnovali privatni vlasnici. ovek pojedinac je, po 5usou, prirodno slobodan,razuman i jednak sa svima drugima. 4raansko drutvo sve to dovodi u pitanje. Uprirodnom stanju vladaju sloboda, jednakost i razum. Aakvo prirodno stanje bespovratnonestaje kad se pojavi privatna svojina. 5uso misli da je prvi ovek koji je doao na ideju daogradi parcelu zemlje i kae $ovo je moje$, i da zato dobije saglasnost drugih ljudi koji sumu poverovali, bio pravi osniva graanskog drutva.

oto se, po 5usou, ovek raa slobodan a svuda ivi u okovima, to je za njeganajvei problem kako $nai takav oblik udruivanja ljudi koji bi branio i titio svomzajednikom snagom linost i dobra svakog lana drutva i kroz koju bi svako, udruen sasvima, ipak sluao samo sebe i tako ostao isto toliko slobodan kao i pre.$ )rutveni ugovorkojim bi se ljudi udruili u zajednicu slobodnih, razumnih i jednakih morao bi da obezbedinjihova neotuiva lina prava F ono to se danas naziva ljudskim pravima.

U tom smislu neotuiv je i $narodni suverenitet$ u odnosu na dravnu vlast koja jeduna da potuje $optu narodnu volju$. &arod drutvenim ugovorom samo privremenoprenosi svoj suverenitet na vlast i zadrava pravo da ga svaki put povrati sebi, kad god

26


27/388

proceni da se njegova volja ne potuje. Ao znai da narod ima pravo da uvek kad moesmeni svoje vlastodrce.

5usoov romantiarski naturalizam i utopijski liberalizam nisu nikog ostavljaliravnodunim + ni protivnike, ni pristalice, a bilo je dosta i jednih i drugih. Kljune 5usooveideje, iako u principu i u praksi neostvarive, na osobeni nain izraavaju liberalni duh svoga

vremena, a u izvesnoj meri su uticale na neke drutvene nauke 'na sociologiju,politikologiju, pravo i pedagogiju(, a srodne su i sa onim to bi se danas moglo oznaiti kao*ideologija ljudskih prava*.

Uz navedene !ilozo!e, mnogi drugi su na razne naine svojim idejama zaduilisociologiju i pripremili njeno raanje. Aako su !rancuski istoriari otkrili klasne osnovegraanskih revolucija, a engleski ekonomisti znaaj trita i podele rada za strukturumodernih graanskih drutava.

So(ijalisti-&topisti '.omas /or, .omao am&anela, 0obert ven, 1arl 2urije idrugi( pored utopijskih projekata, nude i veoma realne kritike opise stvarnih drutvenihodnosa. 6eu njima je za sociologiju daleko najvaniji !rancuski mislilac Sen-Simon'?>7+B8( kojeg mnogi smatraju pravim osnivaem sociologije kao nauke.

@. Osniva#i so(iologije idejni d&ali'am i spor o$o vi'ija

0ociologija se kao zasebna nauka pojavljuje sredinom 2. veka i odgovara naizazove tog vremena. Ao je bilo vreme epohalnog preobraaja agrarnih i seljakih uindustrijska i graanska drutva, vreme velike krize novostvorenog liberalnog kapitalizma unajrazvijenijim evropskim zemljama 'pre svega u Irancuskoj, nakon haosa =elikerevolucije(. ojednostavljeno gledano, jedni tada od nove drutvene nauke 'sociologije(oekuju da ona bude uvar postojeeg graanskog drutva 'kao $teorija reda i poretka$(, dokse drugi, sasvim suprotno, nadaju da drutvena teorija moe da poslui kao idejna poluga zanjegovo radikalno menjanje 'kao $teorija revolucije$(. "vaj idejni dualiam predstavljaprvobitni istorijski okvir drutvenog angamana prvih sociologa. )ualizam izmeukonzervativnog i kritikog idejnog stanovita manje+vie prati razvoj sociologije i kasnije."n je povremeno ublaavan pojavom novih srednjih, kompromisnijih i u osnovi liberalnihstanovita i orijentacija, ali nije prestao da deluje ni do dananjih dana.


28/388

Sen-Simon'3enri de Saint-Simon, ?>7+B8( u svom delu !asprava o nauci ooveku 'B/( prvi dolazi do ideje o optoj i osnovnoj drutvenoj nauci koju naziva>>so(ijalnom ;i'iologijom>> kojoj namenjuje zadatke koje e sociologija dugo 'i sve dodanas( zadrati i koji e je odreivati. &astojei da bez teolokih i meta!izikih dogmizasnuje $naunu$ sociologiju, 0en+0imon se zalae za objektivno prouavanje drutvenih

injenica, na osnovu kojih se otkrivaju zakoni drutvenog kretanja koji bi sluili kaoteorijsko uputstvo za praktino izgraivanje budueg drutva."vaj temeljni 0en+0imonov stav prihvataju, svako na svoj nain i iz razliitih

razloga, "gist Kont i Karl 6arks. Kont je jedno vreme bio lini sekretar 0en+0imona i odnjega preuzima ideju o jednoj pozitivnoj nauci o drutvu koju on najpre naziva 9so(ijalnom;i'i$om9, a potom 9so(iologijom9. ozitivno socioloko znanje bi, po Kontu, sluilo zare!orme postojeeg i izgradnju budueg $pozitivnog drutva$ u kojem bi vladala $socijalnaharmonija$.

6arks, takoe, na $naunim$ osnovama zasniva svoj projekat $izgradnjekomunizma$, ali kao budueg drutva $bez klasa i eksploatacije$. U buduemkomunistikom drutvu bi, takoe, bilo ostvareno stanje socijalne harmonije, ali ne

pozitivne, klasne i graanske, nego revolucionarne, besklasne i ljudske. osmatrani kaoideoloki antipodi, Kont i 6arks, kao 0en+0imonovi sledbenici, personi!ikuju dveprotivrene crte u delu svog uitelja, ali i dve idejne orijentacije u daljem razvojusociologije% Kont je za re!orme, 6arks za revoluciju- Kont je za ouvanje i popravljanjepostojeeg graanskog drutva, 6arks za njegovo radikalno ruenje- Kont je za saradnjudrutvenih stalea, 6arks za sukob drutvenih klasa. Kont je od 0en+0imona preuzeonjegovu tipologiju drutava na osnovu tri stupnja razvoja ideja 'teoloki, meta!iziki,pozitivni(, a 6arks 0en+0imonovu socioloku dopunu spekulativnog istorijskog kriterijumapo kojoj teolokom stadijumu odgovaraju !eudalna drutva, meta!izikom drutva kriza irevolucija, a pozitivnom industrijska drutva. 6arksu se naroito dopala 0en+0imonovakritika injenice da u klasnom drutvu neproizvoai eksploatiu proizvoae, ali ne mislikao 0en+0imon da su proizvoai industrijalci nego proizvoaima smatra samo radnike, aindustrijalce eksploatatorima.

@videntna slinost u nekim kljunim stavovima 0en+0imona i njegovih sledbenikakoji obeleavaju meusobno suprotstavljene idejne struje u sociologiji, za mnoge je razlogda se 0en+0imon smatra istinskim osnivaem sociologije kao nauke. "ni 'poput Cora4urvia( misle da je Kont vie zasluan za ime pod kojim je sociologiji postala poznata,nego to je doprineo njenom zasnivanju. &eki osporavaju originalnost, a pritom i izvornoautorstvo kljunih Kontovih teorijsko+metodolokih teza.

Ogist *ont 'Auguste 4onte, ?2B+B8?( je, ipak, za veinu jedan od osnivaasociologije kao zasebne nauke koji je najpoznatiji po tome to je prvi uveo sam termin$sociologija$ i tako ovoj nauci dao ime koje su svi drugi kasnije prihvatili. Aermin$sociologija$ predstavlja sloenicu od latinske rei societas 'drutvo( i grke logos 're,pojam, nauka(. &eki su, u poetku, zamerali zbog spajanja latinskog i grkog termina ujednu re, ali se vremenom prelo preko toga i ime sociologije je postalo opteprihvaeno.0por oko imena, pak, nekima koji sociologiju osporavaju bio je zgodan povod da ustvrdekako nije udno to je u sociologiji, kako oni kau, manje vie $sve sporno$ + kad se radi onauci kojoj je i samo ime sporno.

Kont je sociologiju shvatao kao $pozitivnu nauku o drutvu$, koju je u poetkunazivao 9so(ijalnom ;i'i$om9. "n je !iziku smatrao najrazvijenijom $pozitivnom$

28


29/388

prirodnom naukom koja treba da poslui kao uzor i za sociologiju. "vo nastojanje da sedrutvene nauke grade po uzoru na prirodne, glavno je svojstvopoztivizma'ozitivistikipristup u drutvenim naukama najvie je doprineo da se i sociologija konstituie kao zasebnanauka. U tom pravcu od Konta je u Irancuskoj daleko vie otiao )irkem.

mil 4ir$em'5mile *urkheim, B8B+2?( zasniva modernu !rancusku sociologiju

na pozitivistikim pretpostavkama, ali je njegov pozitivizam primereniji sociologiji odKontovog. "n smatra da je drutvo svojevrsna realnost koja postoji nezavisno od pojedinaca'a razlikuje se i od prirode(, pa kao takvo treba da postane predmet zasebne nauke +sociologije. U tom smislu )irkemovo stanovite se odreuje kao prvi i najdoslednijisociologizam u istoriji moderne sociologije. 0utina drutva, po )irkemu, data je u9$ole$tivnoj svesti9, odnosno u kolektivnim nainima miljenja, verovanja, oseanja iponaanja koji imaju dva bitna svojstva%

. postoje nezavisno od pojedinane svesti-. vre prinudu u odnosu na pojedinca.

Aipine $drutvene injenice$ koje postoje nezavisno od pojedinaca jesu dr&)tvene&stanove i zato )irkema mnogi s pravom smatraju zaetnikom institucionalistikog

pristupa u sociologiji.U svom delu *ravila socioloke metode 'B28( )irkem polazi od metodolokognaela da $drutvene injenice treba prouavati kao stvari$, Aako je on promovisao klasinipozitivistiki stav po kojem sociologija treba da poput prirodnih nauka tei objektivnomsaznanju zasnovanom na nepristrasno utvrenim i proverenim injenicama. "vopodrazumeva mogunost i nalae obavezu da sociologija neposredno posmatra, meri, zbrajai uoptava objektivne injenice o drutvu. U tom smislu )irkem je veoma cenio statistikepodatke o drutvu, jer se u njima pojedinano utapa u kolektivno, a pogodni su i zaraznovrsna merenja drutvenih pojava. 0tatistiki se sreuje empirijska graa koja seanalizira pomou uporednog metoda, to je i sam inio u svojim sociolokim studijama 'kaoto je njegova studija o uzrocima i tipovima samoubistava(. )irkem je zato cenio i uporednimetod, kao zamenu za eksperiment koji u sociologiji nije mogue koristiti kao u prirodnimnaukama.

&ajznaajnije )irkemovo teorijsko delo je njegova klasina socioloka studija &podeli drutvenog rada'B2/( u kojoj on iznosi svoje solidaristiko shvatanje drutvenestrukture i razvoja. 0ledei Kontovu ideju o drutvenoj harmoniji, )irkem u analizi podelerada nalazi korene raznih tipova drutvene solidarnosti 'mehanike i organske(. Aime sesuprotstavlja 6arksu koji u podeli rada vidi uzrok podele drutva na klase i razloge zaklasne sukobe. odela rada je, i za )irkema i za 6arksa, najznaajnija drutvena injenicaod koje zavisi nain organizacije i nivo razvijenosti svakog drutva. rema nivourazvijenosti podele rada )irkem razlikuje dva tipa drutva%. drutvo 9me


30/388

jedan od najboljih primera sociolokog istraivanja neke drutvene pojave koje je ikadasprovedeno% po uzornoj metodolokoj povezanosti teorijskih pretpostavki i empirijske graena kojoj se proveravaju hipoteze- po kreativnoj kombinaciji kvalitativne analize ikvantitativnih 'statistikih( podataka- po multivarijantnoj uzronoj analizi i strukturno+!unkcionalnoj sintezi u okviru njegove teorije kolektivne svesti 'socijalne kontrole( i teorije

drutvene dezorganizacije 'socijalne anomije(.#ato to je pravne norme i ustanove drutvene kontrole smatrao najrelevantnijimdrutvenim injenicama )irkem je pripremio zasnivanje sociologije prava. 0vojimraspravama o ;normalnim* i ;patolokim* drutvenim injenicama, a naroito o uzrocima,tipovima i posledicama drutvene anomije )irkem je utemeljio i sociologiju drutvenihdevijacija i socijalnu patologiju.

0ve u svemu gledano, )irkem je u Irancuskoj razvio svoju socioloku kolu ijiuticaji su se dugo oseali u raznim oblastima drutvenih istraivanja. "va uglednasocioloka kola bila je uticajna i izvan Irancuske, pa i kod nas 'naroito izmeu dvasvetska rata(. &eke kljune )irkemove ideje, a naroito one o integrativnoj !unkcijidrutvenih ustanova, zduno su prihvatali i dalje razvili utemeljivai klasine

!unkcionalistike sociologije 'Aalkot arsons i 5obert 6erton(.)irkemov pozitivistiki sociologizam donekle potcenjuje injenicu da se drutvosastoji od svesnih pojedinaca koji se razlikuju jedan od drugog, koji ne reaguju automatski iuvek na isti nain na vidljive podsticaje koji dolaze spolja 'iz prirode, od drugih ljudi ili oddrutvenih ustanova(. Ao e, pak, u kritici pozitivizma naglaavati istorizam i!enomenologija.

?erbert Spenser '3erbert S&encer, B7+27/( je bio pristalica sociolokogpozitivizma u @ngleskoj, ali on je sociologiju okrenuo prema biologiji 'umesto Kontovogizbora !izike kao idealnog uzora(. #ato se 0penser smatra glavnim zagovornikomorgani(i'ma5 biologi'mai evol&(ioni'mau sociologiji koje zastupa u svojim delima*rviprincipi 'B>/( i*rincipi sociologije 'B?>+BB(. "n drutvo posmatra po analogiji sabiolokim organizmima i na taj nain dolazi do veoma plodnih ideja za sociologiju% do idejeo jedinstvu drutva- do pojma drutvene !unkcije delova u sistemu 'kao organa uorganizmu(- do ideje razvoja drutva od prostih ka sloenijim tipovima, di!erencijacijom!unkcija i koordinacijom sistema 'poput bioloke evolucije organizama od $homogeneneodreenosti, ka heterogenoj odreenosti$(.

4ovorei o evoluciji $drutvenih superorganizama$ 0penser istie da drutvenaevolucija poinje di!erencijacijom u s!eri drutvene moi 'u !unkciji vladanja, onoj koja je inajvanija( a potom zahvata sve druge !unkcionalne s!ere 'religiju, obiaje(.


31/388

kriti"ki stav prema celokupnoj prethodnoj !ilozo!iji i drutvenoj teoriji 'ekonomskoj ipolitikoj(, pa i prema tek nastajuoj sociologiji graanskoga drutva i prema graanskomdrutvu kao takvom.

6arks 'zajedno sa svojim saradnikom i prvim sledbenikom ridri?( u podnaslovu se oznaava kao $kritikapolitike ekonomije$, drugi radovi predstavljaju $kritiku nemake klasine !ilozo!ije$, dokse trei odnose na $kritiku ideologije$ ili ove ili one politike ili linosti. Ao treba imati naumu kad god se procenjuje da li je 6arks bio $!ilozo!$, $ekonomista$, $sociolog$,$politikolog$, $ideolog$ 'osniva ;naunog socijalizma$( ili neto drugo. U strogom smislurei njegova pojava i njegovo kontroverzno delo ne moe se u celini podvesti ni pod koju odnavedenih oznaka, ali je u izvesnom smislu povezano sa svakom od njih.

Kad se radi o odnosu sociologije prema 6arksu, skoro niko ne osporava znaajanuticaj koji je on izvrio na sociologiju od samih njenih poetaka, iako ga mnogi ne smatrajusociologom. Gedni, zbog toga to ga vide prvenstveno kao socijalnog ideologa 'i demagoga(,a ne kao drutvenog naunika. )rugi ga ne smatraju sociologom zato to i on sam sebetakvim nije smatrao, poto je 'prezirui Konta( odbacivao i ime sociologije. &e sporei prvuocenu o primarnoj 6arksovoj usredsreenosti na politiko delovanje, ni drugu, da nije biosociolog po nazivu 'ni po pozivu(, veina se slae sa ocenom da su njegove osnovnesocijalne ideje i teorijska razmatranja kljunih sociolokih problema nezaobilazni usociologiji, jer su na nju izvrili veliki uticaj, bilo neposredno bilo posredno. Gednostavnoreeno, uticao je i na one koji su s njim polemisali, a pogotovo na one koji su ga sledili,esto i nekritiki, pa i sa dogmatskim oboavanjem. 5adi se, dakle, o autoru i opusu koji sene mogu, u ozbiljnoj i odgovornoj sociologiji, ni zaobii ni preutati. "d sociolokih klasika'=ebera i )irkema( pa sve do danas, nijedan znaajniji sociolog nije mogao da se premanjemu nekako ne odredi, pogotovo ako se bavio nekim od brojnih problema koje ni 6arks usvom obimnom spisateljskom opusu nije mimoiao.

6arksovi su sledbenici 'vie nego on sam( njegovo stanovite u !ilozo!iji oznailikao $dijalektiki materijalizam$, a u sociologiji kao $istorijski materijalizam$. Kao to jeKontovo pozitivistiko stanovite svojevremeno vie odgovaralo onima koji su bilizadovoljni postojeim sistemom, tako je marksistiko tada vie privlailo nezadovoljnike.6ada se od onda do danas menjao i pozitivizam, promene koje je pretrpeo marksizam kaokritika teorija drutva bile su drastinije. 0tavljen u neposrednu slubu politike ideologijekomunistikih partija, naroito posle njihovog revolucionarnog preuzimanja vlasti,marksizam je od kritike postao dogmatska teorija, sa zadatkom da po svaku cenu

31


32/388

opravdava novo!ormirani socijalistiki poredak i njegove reime. Aakva ideoloka ulogadovela je u pitanje sve ono to je u marksizmu !ilozo!ski i socioloki vredelo mnogo vienego teorijska i metodoloka kritika svih !ilozo!a i sociologa zajedno. Aeorijsku kritikumarksizam je lako podnosio sve dok ga nije teko pogodila ona praktina i istorijska, koju imarksisti sami u naelu smatraju najznaajnijom.

Ma$s eber'/a6 8eber, B>:+27( je jedan od najuticajnijih sociologa uopte ijedini meu njenim osnivaima i klasicima kome znaaj vremenom raste, dok svimadrugima opada. Kao nemaki mislilac i graanski konzervativac, =eber je svesno nastojaoda se kritiki odredi prema kontovskom i svakom drugom pozitivizmu, kao i premarevolucionarnom marksizmu. "vaj socioloki klasik nije bio optimista u pogledu nade dasociologija moe neposredno da popravlja postojee drutvo 'kao to su mislili pozitivisti(,ili da ga, kao revolucionarna teorija, iz korena promeni 'kako su verovali marksisti(. "n jeod sociologije oekivao da bude 9vrednosno ne&tralna na&$a9koja je u stanju ne damenja drutvo, ve da ga na racionalan nain shvati, tj. da drutveno delovanje 9objasnip&tem njegovog ra(ionalnog ra'&mevanja9. #ato e =eber sociologiju i da odredi kaonauku "koja hoe da razume i tumai drutveno delanje i time objasni ono to je uzrono

u njegovom toku i njegovim posledicama".U metodolokom pogledu =eber sledi tradiciju nemakog istorizmau kojem senaglaava sutinska razlika izmeu prirode 'koja se moe ulima opaati( i drutva, kaoosobene simbolike stvarnosti koja u sebi sadri znaenja 'koja se mogu samo duhovnoiznutra razumeti(. "tuda za istorizam potie kljuna metodoloka razlika izmeu prirodnih idrutvenih nauka. rirodne nauke su nomotets$e nauke koje svome predmetu prilazespolja, mogu da uoptavaju svoja saznanja i da !ormuliu naune zakone na osnovu kojihobjanjavajuipredvi$ajudogaaje. )rutvene 'duhovne( nauke su idiogra;s$e nauke kojeza predmet imaju duhovne pojave koje su nesvodive jedna na drugu, ne mogu se uoptavatiniti spolja opaati, te se njihovo saznanje svodi na razumevanjeunutarnjeg smisla znaenjakoja ih ine i ispunjavaju. )uhovne nauke ne otkrivaju zakone nego u najboljem sluajudolaze do verovatnih tipova delovanja i ponaanja.

=eber u duhu istorizma, za razliku od pozitivizma, koji drutvenim pojavamapristupa spolja i objektivistiki 'skoro naturalistiki, kao da su prirodne $stvari$(, svojusociologiju zasniva refleksivno. "n misli da je samo re!leksivna sociologija u stanju daracionalnoshvati unutarnji smisaonekog drutvenog delovanja.


33/388

"vom metodom =eber je razmatrao osnovne kategorije i probleme svoje sociologije%idealne tipove drutvenog delovanja 'vrednosno,racionalno ciljno,racionalnotradicionalnoiafektivno(- idealne tipove vlasti, s obzirom na osnovu njihovog legitimiteta'harizmatska, tradicionalna i legalna(- idealan tip birokratije 'kao najracionalnije uprave(-idealne tipove religioznosti 'naroito protestantizam, kao najracionalniju versku etiku(-

idealan tip drutva 'moderno graansko drutvo(. U osnovi svih =eberovih tipologija stojinjegova teorija racionalizacijepo kojoj su moderni oblici drutvenosti racionalniji odtradicionalnih. "ve i mnoge druge socioloke probleme =eber je mahom obradio u svomnajznaajnijem delu*rivreda i drutvo'2(. "vo kapitalno socioloko delo, koje je inaezamiljeno kao pandan jednog $klasno svesnog buruja$ 'kako je sam =eber sebe video(6arksovom a&italu, ostalo je, kao i 6arksovo, nezavreno. Gedna ranije objavljena=eberova studija, *rotestantska etika i duh kapitalizma, '278( takoe je pisana sapolemikim odnosom prema 6arksu, po kojem ekonomski inioci presudno odreuju sveostalo u drutvu. &e negirajui znaaj ekonomskog determinizma, =eber veruje da se sve udrutvu ipak ne moe objanjavati samo ekonomskim !aktorima i pokuava da dokae kako

je mogue i obrnuto, da duhovni 'religijski( inioci presudno utiu na ekonomske. U tomsmislu =eber je dokazivao da racionalistiki duh ranog protestantizma 'visoko vrednovanjeposlovnog uspeha u pragmatinoj etici engleskih puritanaca( samostalno i presudno utie narazvoj modernog kapitalizma u #apadnoj @vropi. "ko ove =eberove 9protestants$e te'e9jo uvek se vode polemike diskusije, uz rairen utisak da i ona prenaglaava religijskiinilac kao takav i izdvaja ga od ostalih + taman toliko koliko je to isto i 6arks uinio saekonomskim !aktorima.

. "l&rali'am teorijs$i< i metodolo)$i< prist&pa & so(iologiji

-lobalne teorijske vizijeoznaavaju opti pogled na drutvood kojeg se polazi usvakom konkretnom razmatranju posebnih drutvenih pojava. U normalnim prilikamatakvih vizija je uvek vie od jedne i zato govorimo o teorijsko+metodolokom i idejnompluralizmu u sociologiji. luralizam !ilozo!skih vizija, teorijsko+metodolokih stanovita iidejnih pristupa u sociologiji nuan je iz vie razloga%

+ zbog slo%enostidrutva koje se ne moe celovito i istinito sagledati samo sajednog gledita-

+ zbog razliitih interesai idejno+politikih orijentacija teoretiara-+ zbog razliitih saznajnih i praktinih (iljevaistraivanja.U dosadanjoj istoriji socijalnih ideja i sociologije javlja se vie socijalno+

!ilozo!skih, teorijskih, metodolokih i idejnih stanovita%. ;ilo'o;s$i5razlikuju se socioloki realizami socioloki nominalizam9. so(iolo)$o-teorijs$i, razlikuju se tri globalne vizije drutva 'organska, konfliktna i

interakcijska(-/. metodolo)$i5 razlikuju sepozitivizam dijalektika i hermeneutika 'ranije istorizam5

danasfenomenologijaDE:. idejno-ideolo)$i, razlikuju se konzervativno kritikoi liberalnostanovite.

rethodno su u osnovnim crtama naznaene dve suprotstavljene idejne orijentacije usociologiji 'konervativno-a&ologetska i &rogresisti"ko-kriti"ka( i tri razliita metodolokapristupa '&oitiviam, dijalektika i :enomenologija(. &a sociologiji se, takoe, naroito u

33


34/388

poetku, oseaju tragovi dve stare !ilozo!ske zamisli% realisti"kei nominalisti"ke. Kasnije suse na toj osnovi uobliile tri osnovne vrste teorijskih vizija globalnog drutva koje seuslovno mogu oznaiti kao organske, kao kon:liktne ili kao interakcijske. "ne sumeusobno razliite, ali su, kao i metodoloki pristupi, u naelu komplementarne. .eorijskai metodoloka stanovita se u obiljnoj nauci me;usobno ne isklju"uju nego do&unjuju, i &o

tome se u &rinci&u ralikuju od idejnih i ideolokih raila+enja koja su obi"none&omirljivo su&rotstavljena'Iilozo!ska osnova svih poetnih teorijskih vizija drutva data je jo u staroj

sholastikoj raspravi o univeralijama (realijama) i nominalijama. Aada je meuneoplatonistima i aristotelovcima, deduktivistima i induktivistima, otvorena rasprava ta jeosnovno, a ta izvedeno, da li je to o&teili je to&ojedina"no.

3ealisti su tvrdili da je opte ono to realno i prvo postoji, te da se to opte prednama pojavljuje u raznim svojim posebnim i pojedinanim oblicima. Aakvo opte sutinskise ne moe saznati ulima 'opaanjem( nego pre svega umom 'spekulativno(.

+ominalistisu tvrdili suprotno od realista% pojedinano je ono to stvarno postoji ijedino o emu se moe stei praktino iskustvo- opte je samo ime ili oznaka za $zbir

pojedinanih entiteta$ koji se kao takvi mogu i saznavati, najpre ulima, pa tek potomuoptavanjem ulnog iskustva."vaj sholastiki spor je u svom dogmatskom obliku bio prilino neplodan 'kao to

bi bilo traenje odgovora na pitanje $da li je starija kokoka ili jaje$(, ali je u periodu raanjamoderne nauke imao znaajne implikacije + uglavnom metodoloke. &ominalisti su seotvarali prema praktinom iskustvu i pojedinanim injenicama i na taj nain dopunjavaliranije razvijen spekulativni !ilozo!ski um onim to mu je nedostajalo do $naunogmentaliteta$.

U sociologiji je stari spor realista i nominalista oiveo na samom njenom poetku uobliku pitanja $ta je ontoloki primarnije, drutvo ili pojedinac$MN

)okle god se ovo pitanje u sociologiji postavlja ono zadrava neto od onog svogpoetnog, dogmatskog i sholastikog prizvuka. #ato e ga 4urvi i oznaiti kao jedno od$lanih pitanja sociologije 2. veka$. =remenom je samo pitanje izgubilo na znaaju, iteorijski i metodoloki, jer se vie otvoreno ne postavlja ni u jednom ozbiljnom sociolokomistraivanju. )anas se podrazumeva da je drutvo 'bilo da se ono shvati kao drutvenagrupa, ustanova ili organizacija, bilo kao globalni sistem( realnost koja se ne moe svesti naobian zbir pojedinaca. 6eutim, danas se takoe podrazumeva da su ljudi pojedinci vie ilimanje izgraene linosti koje se ne mogu svesti na kolektivitete u kojima sudeluju, te ih kaotakve treba tretirati i u sociolokim istraivanjima.


35/388

0a druge strane, tipian jesocioloki nominaliam /aksa $eberakoji drutvo shvatakao $rezultat drutvenog delanja pojedinaca$. 0ociologiju, prema =eberu, zanimadrutvenost pojedinanog delanja koja se ogleda u &oveivanju me;u &ojedincima kojenastaje kao posledica prilagoavanja sopstvenog delanja i ponaanja delanju i ponaanjudrugoga na osnovu shva


36/388


37/388

opteg pogleda na celinu '*vizije*( koji ima hipotetiki karakter, nauna teorija jerazvijenije, konkretnije i pouzdanije uenje o nekom delu stvarnosti.

Socioloka teorija je relativno celovito u"enje o drutvu kao celini ili o nekomnjegovom &osebnom delu' .o je sku& logi"ki &oveanih i iskustveno &roverenih stavovakojima se usmerava dalje istra+ivanje i omogu


38/388

'individualistiko( shvatanje u sociologiji, koje drutvo vidi kao prost skup pojedinaca.4lavni nedostatak takvog psihologizma je u tome to on previa injenicu da je drutvojedna osobena celina koja se ne moe bez ostatka svesti na obian zbir pojedinaca i njihovihpsiholokih svojstava.

U savremenijoj varijanti psihologizam se susree u okviru poznatog i uticajnog

stanovita tzv. simbolikog interakcionizma koji zasnivaju 4%ord% Mid5 arls *&li5iljem ,omas5 3obert "ar$ i drugi, ne razmilja se o $pojedincu$ i $drutvu$ kao oodvojenim realnostima. 0avremena teorijasimboli"ke interakcijeusredsreuje se na odnoseizmeu pojedinaca koji uvek $igraju preuzete drutvene uloge$ na sebi svojstven nain.Aako se istie znaaj pojedinca za drutvo, koji se prenebregava u okviru onih varijantisavremenogsociologimakoje prenaglaavaju vanost globalnog sistema za drutveni ivotljudi. ojedinac ima ontoloki prioritet, a drutvo nije nita drugo nego interakcijska mreauloga i poloaja koje pojedinci igraju i zauzimaju. redmet sociologije tako postaje*drutvenost* pojedinaca i u tom smislu se ovde radi o modernijoj verziji sociolokognominalizma. &eosporna je injenica da stvarno drutveno me;udelovanjei ponaanje nezavisi samo od globalnog drutvenog sistema nego i od psiho+socijalnih obeleja aktera-

svako na svoj nain vri svoju drutvenu ulogu 'zato je, na primer, svaki brak u poneemuosoben(./ormalistiketeorije su se pojavile u nemakoj sociologiji, ali su ideje !ormalista

inspirisale i neke druge 'interakcioniste, sociologe koji su prvi prouavali drutveni ivot uamerikim gradovima + pripadnike tzv. "ikake kole, pa i samog =ebera(. 0ociolozi oveorijentacije polaze od stava da se oblici drutvenostimogu razdvojiti od sadraja drutvenihodnosa. )ok se druge drutvene nauke bave posebnim i promenljivim sadrajimadrutvenog ivota, dotle se sociologija bavi onim to je opte i stalno, to se prouava kaoista !orma, kao to geometrija prouava matematike oblike bez obzira na sadraj 'otudaizraz $socijalna geometrija$ za !ormalistiku sociologiju(.

"vo stanovite je omoguilo da se pronae ono ime se bavi sociologija, za razlikuod svih drugih nauka, ali je i samo pribeglo nedozvoljenom uproavanju 'redukciji(problema istraivanja% nikad se oblik ne moe potpuno odvojiti od sadraja drutvenogdelovanja, pa u tome nisu uspevali ni !ormalisti. "ni, primera radi, govore o drutvenomsukobu ili saradnji u drutvu kao o istoj 'praznoj( !ormi drutvenih odnosa, ali nijesvejedno da li je re o sukobu dece u porodici, radnika u preduzeu, putnika u tramvaju,sukobu klasa u revoluciji ili sukobu naroda i drava u ratu.

Iormalistima su u savremenoj sociologiji najsrodniji strukturalisti, za koje su$drutvene strukture$ neka vrsta $kristalizovanih drutvenih oblika$ koji dugo traju tako topreivljavaju vreme i prilike u kojima su nastali.

.2. Savremene so(iolo)$e teorije

0avremene socioloke teorije prevazilaze uproena objanjenja drutvenih pojavapo modelu tzv. dominantnog !aktora, po kojem jedna grupa inilaca 'prirodnih, psiholokih,ekonomskih, duhovnih( uvek, bez izuzetka i u celini odreuje drutvena zbivanja.

/unkcionalizam je svakako najuticajnije stanovite u savremenoj sociologiji.Aemelji !unkcionalizma poivaju na nekoliko vanih ideja osnivaa sociologije.

"d Konta je preuzet stav o $socijalnoj harmoniji$ i stabilnosti poretka kaopoeljnom stanju drutvenog sistema.

38


39/388

"d 0pensera je preuzet pojam $!unkcije$ kao korisne uloge dela 'organa( u celini'drutvenom sistemu, shvaenom kao $jedinstveni organizam$(.

"d )irkema je preuzeta ideja o prevlasti celine 'kolektivne svesti( nad delovima'pojedincima kao nosiocima drutvenih uloga( i znaaju drutvenih ustanova za!unkcionisanje sistema.

"d =ebera je preuzet stav o $kulturnom konsenzusu$, tj. o saglasnosti oko osnovnihvrednosti i ciljeva kao glavnom uslovu za racionalno delovanje i organizovanje drutva i zausaglaavanje razliitih !unkcija u drutvenom sistemu. Konano, i sam pojam $drutvenogdelovanja$ 'socijalne akcije( od =ebera je preuzeo najpoznatiji !unkcionalista ,al$ot"arsons'27+2?2(.

Iunkcionalizam se najpre a!irmisao u socijalnoj antropologiji, gde su istraivanjaprimitivnih zajednica pokazala da su to vrsto integrisana drutva bez otrijih sukoba, da!unkcioniu kao jedinstvena celina, da se usklaivanje delovanja i ponaanja postie iodrava optom saglasnou institucionalizovanih vrednosti i normi '$vrednosnimkonsenzusom$( koje pojedinci usvajaju vaspitanjem 'socijalizacijom(.

Aako se i dolo do onog to je drugi poznati !unkcionalista 3obert Mertonnazvao

$jezgrom !unkcionalizma$ i to !ormulisao u obliku tri postulata, koji predstavljaju trikamena temeljca !unkcionalistikog stanovita.. ostulat funkcionalnog jedinstvadrutva podrazumeva da svi nosioci drutvenih

uloga svoje !unkcije obavljaju tako da sve one doprinose jednom cilju% stabilnosti iuravnoteenom !unkcionisanju drutvenog sistema kao celine 'delovi ne smejuometati jedan drugog i delovati $kao rogovi u vrei$(.

. ostulat univerzalne funkcionalnosti ukazuje na to da svaki deo mora da imapozitivnu ulogu u sistemu, tj. mora dati svoj doprinos !unkcionisanju celine '$svakoprema svojim mogunostima$(.

/. ostulat funkcionalne neophodnosti ukazuje na potrebe sistema za nekim vanim!unkcijama koje moraju biti zadovoljene- ako izneveri onaj deo koji je institucionalnoodreen da obavlja datu !unkciju, drutvo za njega mora nai kakvu+takvu zamenu'$koga nema bez njega se moe i mora$(.

Iunkcionalizam se pokazao u sociologiji kao stanovite veoma pogodno zaprouavanje naina na koji se odrava drutvena stabilnost, ravnotea i usklaenostdrutvenih !unkcija, ali zato nije u stanju da izae na kraj sa objanjenjem drutvenihsukoba, unutarnjih suprotnosti i velikih drutvenih lomova i prevrata 'revolucija(. &a !unkcionalistikoj tradiciji u sociologiji, krajem ezdesetih godina 7. veka,pojavljuje se tzv. sistemska teorija, iji je glavni zagovornik nemaki sociolog +i$lasL&man. "n nastoji da otkloni neke slabosti !unkcionalizma% da istakne uticaj ireg sistemana delove i ue $podsisteme$ 'naspram !unkcije delova u sistemu(- da u sistem ukljui iprocese koji dovode do njegovog razvoja i tako na dinamiki nain obezbeuju njegovotrajanje u najrazliitijim 'pa i nepovoljnim( uslovima spoljnjeg okruenja.

0ociolokoj teoriji sistema prethodi opta teorija sistema 'kako prirodnih, tako idrutvenih i tehnikih( koju je utemeljio biolog L&dvig ;on Bertalan;i.)anas sociolokuteoriju sistema prati kibernetska teorija'gr. kybernao+ upravljati, vladati, krmaniti(, kojuje zasnovao matematiar +orbert iner. "n sa svojim poznatim delom ibernetika idrutvo, unosi mnoge socioloki vane novine u teoriju automatskog upravljanja i teorijuin!ormacija, koje su veoma razvijene u tehnikim naukama.


40/388

sistemima. Aako se kao glavni cilj sistemske 'kibernetske( analize postavlja iznalaenjeoptimuma izmeu trokova '$inputa$( i rezultata '$autputa$( odgovarajueg sistema.

"snovno metodoloko sredstvo takve sistemske analize je model, pomou kojeg sesimuliranim varijacijama $inputa$ i $autputa$ analiziraju odnosi meuzavisnosti delova usistemu i sistema i delova koji ga ine, kao i odnosi sistema i njegove okoline. Aako se

precizno iznalazi sistems$i optim&mili optimalan sistem. Ao je postalo mogue tek potosu numerika matematika i moderna kibernetika razvile so!tverske modele koji omoguujuda se brzo simulira veliki broj mogunosti, sa velikim brojem inilaca koji na njih utiu'varijabli( i da se precizno opiu njihova praktina svojstva na osnovu kojih se vriracionalan izbor izmeu realnih alternativa.

Kad se teite razmatranja pomeri sa modela optimalnog sistema na modeloptimalne 'najracionalnije( socijalne akcije, odnosno najpoeljnijeg naina drutvenogdelovanja i ponaanja aktera, tada se sistemska teorija !ormalizuje i interpretira kao teorijaigara sa naglaskom na onaj njen poseban aspekt koji se obino oznaava kao teorijain;ormisanja i odlivanja.

5azumljivo je to kibernetski modeli i sistemska analiza nikad ne mogu biti tako

uspeno primenjeni na prouavanje oveka i drutva, kao to se koriste za prouavanjeprirodnih i tehnikih sistema i za e!ikasnije upravljanje njima. "tuda oni u sociologiji moguimati samo pomonu, a nikad glavnu ulogu% mogu sluiti lakoj i broj obradi mnotvain!ormacija o oveku u savremenom drutvu, ali nikad ne mogu zameniti nijedan drugikvalitativni teorijski i metodoloki pristup u sociologiji koji uvaava osobenost oveka kaosvesnog i slobodnog bia, ljudsko drutvo kao konkretan okvir zajednikog ivota i kulturukao iroko polje najraznovrsnije meuljudske komunikacije. Iormalizovani kibernetskimodeli polaze od idealnih pretpostavki da se svi akteri u sistemu savr)eno ra(ionalnoponaaju, da svi imaju sve relevantne in!ormacije i da svi uvek biraju najracionalnija reenjaF to u stvarnom drutvenom ivotu nikad nije sluaj..

)a bi nala smislenu primenu u drutvenim naukama sistemska teorija i teorija igaramora da odstupi od pretpostavke ovekove savrene racionalnosti i da poe od realnijepretpostavke ograni#ene ra(ionalnostiovekovog delovanja, ponaanja i odluivanja F toi jeste moderna i najnovija tendencija u ovoj vrsti drutvenih istraivanja. Ejudi su ustvarnom ivotu 'u privredi, u politici, u svakodnevnim meuljudskim odnosima( prinuenida brzo donose odluke a da u momentu odluivanja nemaju sve potrebne in!ormacije zaracionalno donoenje odluka F ako im je uopte i stalo do racionalne odluke. 5acionalnaodluka esto za mnoge ljude nije i najpoeljnija odluka.

#ato u sociologiji i drugim drutvenim naukama savremena teorija igarapokuavada nae realnu i optimaln& mer&izmeu dve krajnosti% savr)ene ra(ionalnostii potp&neira(ionalnostiovekovog drutvenog delovanja i ponaanja. U tom sluaju ogranienaracionalnost ogleda se u takvom nainu 'modelu( delovanja i ponaanja koji smanjujeverovatnou pogrenih odluka. Kad se pogreke ipak naprave, racionalnost se ogleda unastojanju da se na svojim i tuim grekama ui, da se u daljem toku socijalne akcije grekene ponavljaju nego da se stabilizuju, ustaljuju i institucionalizuju obrasci ponaanja idelovanja koji mogunost pogreaka svode na podnoljiv minimum. Aako se teorija igaraotvara prema teoriji evolucije koja pretpostavlja da se savreniji oblici ponaanja i drutveneorganizacije postepeno razvijaju selekcijom varijacija 'u biologiji DDmutacijaDD(. 5azlika je,ipak, u tome to u prirodnoj evoluciji nema plana 'mutacije su sluajne i slepe varijacije,koje zavisno od okolnosti mogu da budu korisne ili tetne(. ,eorija igarapolazi od toga da

40


41/388

se svi akteri drutvenog delovanja ponaaju kao razliiti DDigrai u timuDD koji imaju svojuindividualnu i zajedniku ogranieno 'i(racionalnu DDstrategij&>>'ili plan akcije( koju potomta$ti#$iprilagoavaju realnim okolnostima da bi u datim uslovima postigli eljeni cilj. 9krajnji zakljuak ove danas veoma moderne kibernetske i visoko so!isticirane teorijskometodoloke paradigme u drutvenim naukama pribliava se tradicionalnom narodnom

iskustvu koje k

Documents

201150505-Sociologija-M-Mitrović