-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
1/18
EMOCIJE
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
2/18
Status emocija u psihologiji,nekad i sad
Emocije lee u osnovi svakog ljudskog iskustva i
procesaprilagoavanja, pa ipak
kognitivni procesi su se neuporedivo vie izuavali i dobivali vie
prostora uudbenicima
pojam emocija je bio praktino prognan iz psihologije za vreme
bihejviorizma
Prve naune studije emocija: Darvin (1872): Izraavanje emocija
kod oveka i ivotinja
Dejms (1884): ta je emocija - prva teorija emocija
Podsticaji za savremeno izuavanje emocija:
Klinika psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju
subjektivnog aspektaemocija i na negativnim oseanjima (anksioznost,
depresivnost, oseanjekrivice...)
Psihologija stresa (izuavanje meudejstva kognitivnih i
emocionalnih procesa,individualnih razlika u reagovanju na stres,
izuavanje procesa tugovanja, nainaprevladavanja...)
Humanistika i egzistencijalistika psihologija, interesovanje za
pozitivna oseanja(srea, ljubav, ponos..)
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
3/18
Odreenje emocija
ta su emocije, kada se javljaju i emu slue:
Emocija je uzbueno stanje organizma izazvano subjektivno
znaajnim,vanim stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno,
motivaciono imentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost.
Emocije se javljaju na tri plana: Fiziolokom (ubrzan puls,
irenje zenica, ubrzano disanje, pojaano luenje
adrenalina, poveanje eera u krvi..)
Subjektivnom (doivljaj specifinog kvaliteta oseanja sree,
prezira, tuge,ponosa...)
Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipine
promene u ponaanju,stavu tela, gestovima, mimici...)
Emocija je, prema tome, sloena
kognitivno-fizioloko-bihejvioralna reakcijakoja ima dvojaku
funkciju: adaptaciju i komunikaciju.
Emocije kod oveka pobuuju ne samo spoljanji stimulusi nego i
mentalnereprezentacije, prilikom seanja ili zamiljanja, pri emu ne
moramo biti svesnitih reprezentacija
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
4/18
Bitni pojmovi
Afektivni ton bazini kvalitet prijatnosti/neprijatnosti;
elementarno oseanje; kvalitet drugih
oseanja
Afekt
Emocionalni doivljaj velikog intenziteta, burnog toka, s
izrazitim telesnim ipsihikim promenama, praeni suenjem svesti,
smanjenomsamokontrolom, impulsivnim ponaanjem
Raspoloenje Dugotrajan emocionalni doivljaj slabog intenziteta.
Uzrok: dugotrajna
izloenost nekoj situaciji ili hronina preokupacija nekim
mentalnimsadrajima.
Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom,
amelanholoci negativnom raspoloenu.
Sentiment Sloena, steena, relativno stabilna mentalna struktura
koju ine oseanja,
stavovi usmereni ka odreenom objektu (primer: ljubav,
patriotizam)
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
5/18
Fizioloke teorije emocija
Objanjavanju fizioloku osnovu emocija; odnosorganskih promena i
subjektivnog doivljaja
1. Dejms-Langeova teorija
2. Kenon-Bardova teorija
3. Papez-Meklinova teorija
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
6/18
Dejms-Langeova teorija ta je emocija, V. Dejms, 1884
Cerebralni korteks
Senzorni korteks Motorni korteks
Odgovor organizma
3
2
4
Subjektivni doivljaj
1
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
7/18
Kenonova kritika Dejms-Langeoveteorije (oko 1920)
Razliite emocije su povezane s istim ili skoro identinimtelesnim
procesima
Mnogi telesni organi reaguju sporo, a oseanja mogu
nastati neposredno po opaanju situacije Telesne promene izazvane
nekim drugim stimulusom ne
dovode do emocija koje su povezane s tim promenama(primer: suze
usled seckanja luka ne izazivaju doivljajtuge)
Nakon presecanja senzornih puteva koji vode odvisceralnih organa
ka mozgu, ivotinje i dalje pokazujuekspresiju emocija na
bihejvioralnom planu
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
8/18
Kenon-Bardova teorija Hipotalamus kao centar regulacije
emocija
Cerebralni
korteks
Hipotalamus
Talamus
1
Odgovor organizma
Subjektivni
doivljaj
2
3
4
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
9/18
Savremene fizioloke teorije
Papec-Meklinova teorija Papec (1937) i Meklin (1949, 1952,
1970)
Pored talamusa, hipotalamusa i korteksavanu ulogu u nastanku
emocija ima tzv.visceralni mozak (limbiki sistem, naroitohipokampus
i amigdala). On je centar
emocionalnog ivota
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
10/18
Kognitivne teorije emocija
Objanjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku iizraavanju
emocija
ahter -Singerova (dvofaktorska) teorija Za nastanak subjektivnog
doivljaja emocije potrebne su
dve informacije: o naem fiziolokom stanju i o situaciji ukojoj
se takvo fizioloko stanje pojavilo.
Primer: strah i privlanost
Lazarusova teorija Emocijama prethode kognitivni procesi
Primarna kognitivna procena: ta se deava, znaenje iznaaj
situacije, mogue posledice
Sekundarna kognitivna procena: odluka o tome ta dainimo
Primer: reakcija na beskunika
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
11/18
Savremena saznanja oneurofiziolokim osnovamaemocija
Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):
Subkortikalni evolutivno stariji bri vaniji za preivljavanje
ne ukljuuje svesnost Kortikalni evolutivno mlai sporiji omoguava
svestan, subjektivni doivljaj
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
12/18
Dva puta emocionalnogreagovanja
SENZORNI KORTEKS
TALAMUSAMIGDALA
EMOCIONALNISTIMULUS
EMOCIONALNIODGOVOR
Subkortikalni put
Kortikalni put
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
13/18
Osnovne (primarne) emocije
Postoje jednostavna, osnovna ili elementarna oseanja.Zavisno od
autora procena njihovog broja varira od 2 do ak11. Neki autori
smatraju da sloene emocije nastaju spajanjemili meanjem primarnih
emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gaenje(prema Pluiku)
V. Dejms navodi sledee primarne emocije: strah, tuga, ljubavi
bes
Prema P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gaenje, strah,
radost,tuga, iznenaenje. Bitne i zajednike odlike primarnih
emocijasu:
Rano se javljaju tokom individualnog razvoja Zajednike su
ljudima i viim primatima
Kulturno su univerzalne
Imaju specifinu fizioloku osnovu
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
14/18
Gnev (ljutnja)
doivljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaana nain
koji ugroava nas ili nau vrednost, odnosno kada smoosujeeni u
postizanju cilja
Kada smo gnevni znai da oekujemo da druga osoba promenisvoje
ponaanje
Manifestacije gneva: mrtenje, stezanje vilice, stezanje
pesnica,ukruivanje tela, variranje jaine glasa (smanjuje se ili
pojaava uodnosu na uobiajenu jainu); stiskanje usta,
izbegavanjegledanja u objekt, udaljavanjenaini da se zaustavi
napad
Agresivno ponaanje moe da proizae iz gneva, treba garazlikovati
od agresivnosti koja nastaje usled mrnje
Pasivna agresija: utanje, izbegavanje, zaboravljanje,
odlaganjesabotaa zajednikih aktivnosti
Adaptivno i efikasno izraavanje ljutnje: utie na promenuponaanja
druge osobe, ublaava ili reava konflikt
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
15/18
Principi efikasnog verbalnog
izraavanja ljutnje Poruku treba uputiti na ponaanje, a ne na
bie
druge osobe
Poruka mora biti jasna i razumljiva
Treba opisati eljeno ponaanje
Razdvojiti utiske i pretpostavke od injenica
Poruka treba biti dovoljno snana, ali nepreterano!
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
16/18
Strah
doivljavamo kada procenjujemo da smo ugroeni mi (ilineka naa
vrednost), a ne moemo adekvatno da sesuprotstavimo ugroavajuem
objektu ili situaciji
Trema: strah u vezi budue situacije provere sposobnosti iliumea,
za koju ocenjujemo da prevazilazi ili moe daprevazie nae
sposobnosti: inhibitorna i stimulativnatrema
Anksioznost (strepnja): doivljavamo kada procenjujemo da
ne moemo da izaemo na kraj sa ivotnim tekoama. Razlika izmeu
straha, panike i uasa: procena mogunosti
da se uklonimo ili izbegnemo ugroavajuu situaciju
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
17/18
Strah panika - uas
Strah Panika Uas
Procena Moemo da seuklonimo iz
ugroavajuesituacije
Ne znamo da li
moemo da seuklonimo iz situacije,
verujemo da
nemamo vremena i
moramo odmah
pronai izlaz izsituacije
Mislimo ili znamo
da nema izlaza iz
ugroavajuesituacije
Ponaanje Bekstvo,udaljavanje,
povlaenje
Dezorganizovano,smeteno,
nekoordinisano
ponaanje: samonaizgled
neadaptivno
Malaksalost,koenje,gubljenje svesti,
disocijacija
-
7/30/2019 20101130 EMOCIJE 2009
18/18
RadostTugaLjubav
ZahvalnostPrezir
LjubomoraStid
...
