PRIVREDNA IZGRADN.lA (2002) XLV: 3-4, str. 149-178

Radovan Kovacevic"

TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE UTRZISNU PRIVREDU

Uvodne napomene

Tranzicija u pravcu trzisne privrede dala je vidne rezultate u mnogim zemljamacentralne i istocne Evrope (CIE). SR Jugoslavija se nalazi pred stupanjem u procesznacajnijeg restrukturiranja realnog sektora privrede, pa je namera ovog rada daosvetli dosadasnje rezultate tranzicije u drugim zemljama. U prvom delu radaukazuje se na tranzicione kontroverze. Drugi deo rada upoznaje citaoca satranzicionim strategijama. U trecern delu rada se obraduje povezanost ozivljavanjaproizvodnje i strukturnih reformi. Karakteristike Iiberalizacije finansijskog sektoraobradene su u cetvrtom delu.

1. Tranzicione kontroverze

Dok je u pogledu globalnog cilja tranzicije - stvaranje trzisne privrede - primetnogeneralno slaganje istrazivaca, dotle je razvijena zivahna diskusija 0 tome kako dase najbolje postigne ovaj cilj. Zakljucke u glavnim tekstovima po pravilu ne dele sviucesnici, pa je korisno da se skrene paznja na alternativne poglede na neka kljucnapitanja. Vee ina ovih diskusija predstavlja referentno polaziste reformske strategije"trzisnog fundamentalizrna" koju je sledila vecina zemalja u tranziciji ClE, baltickezernlje i zernlje bivseg Sovjetskog Saveza, sto je odraz razrnisljanja vecinepolitickih lidera u ovirn zernljarna, a to su podrzali mnogi istaknuti akademskisavetnici i medunarodne finansijske institucije, ukljucujuci i Medunarodnimonetarni fond (MMF). Ovaj pristup podrazumeva simultano iniciranje i primenumakrostabilizacije, reforrnu trzista i cena, restrukturiranje preduzeca i privatizaciju iinstitucionalnu reorganizaciju - takozvani "big bang" pristup'. Odluka da sesimultano deluje na nekoliko frontova posledica je uverenja da su segmenti reforme

* Institut za spoljnu trgovinu. Beograd. Rad je primljen jula 2002.

I Za detaljniju analizu videti, Alan Gclb i Cheri I Gray (1991); Stanley Fischer i Alan Gelb( 1991).

149

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

povezani i komplemetarni, tako da delimicne reforme ne bi dale zadovoljavajucerezultate. Brzo iniciranje obuhvatnog tranzicionog programa odmah nakon raskidasa bivsirn politickim rezimom trebalo je da otvori nepovratan proces trzisnihreformi.

Diskusija u pogledu tranzicionih strategija vodi se izrnedu cetiri grupeanaliticara, Jednu grupu cine protagonisti reformske strategije koji smatraju da jeova strategija imala uspeha tamo gde je zestoko primenjena, a da su se problemijavljali tamo gde je bilo nedoslednosti u njenoj primeni". Ostale tri grupe su: autorikoji se u principu slazu sa trzisno fundamentalnom reformskom strategijom, ali sene slazu sa nekim specificnostima njene primene; oni koji smatraju da supredlozene sekvence i brzina reformi bili nesmotreni; i oni koji ocenjuju da je celastrategija bila pogresno vodena zbog stavljanja naglaska na radikalne reforme uokruzenju postepenog razvoja institucija, U skorasnje vreme ova debata je pojacanajer joj podsticaj daju brojne analize iskustava prve decenije tranzicije.'.

Sem privatizacije, diskusije 0 primeni reforme koja se zasniva na principimatrzisnog fundamentalizma, bile su usredsredene na makroekonomsku stabilizaciju.Ova debata je bila koncentrisana na prihvatanje cvrste fiskalne i monetarne politike,sto je, prema kritikama, uvecalo inicijalni pad proizvodnje i podstaklo bartertransakcije i kasnjenja", Drugi iznose argumente da je pad proizvodnje uglavnomposledica inicijalnih uslova i spoljnih sokova, i da cvrsta makroekonomska politikapredstavlja osnovu za brze i stabilnije ozivljavanje. Ovaj argument se posebnoodnosi na drzave u okviru Zajednice nezavisnih drzava (ZND), gde je pocetnahiperinflacija nametula stabilizaciju kao prvorazredan prioritet, i gde su spoljniizvori bili ograniceni. Cvrsta makroekonomska politika je bila uspesna ustabilizaciji posmatranih zernalja, cirne je ispunjen neophodan preduslov zanastavak procesa tranzicije.

Diskusija 0 optimalnim sekvencama i brzini reformi bila je potisnuta izainicijalnog naglaska na 'graduelizam' versus 'sok terapija'. Kriticari "big bang"pristupa isticu da naglasak na brzinu razara jos uvek vredne organizacione vezeizmedu postojecih preduzeca i da rezultirajuca "dezorganizacija" znacajnodoprinosi padu proizvodnje. Po njima, ova] pad, kada je kombinovan saliberalizacijorn cena i dubokim rezovima jayne potrosnje, dovodi do ostrog porasta

2 Zemlje koje su sprovelc ambieioznije programe strukturnih reformi ujedno su bilenajuspesnije u postizanju makroekonomske stabilizacije (Oleg Havrylyshyn i ostali, 1999;Andrew Berg i ostali, 1999).

] Za pregled diskusije videti Gerard Rolan (2000); Grzegorz Kolodko (2000). Pregled kojiiskazuje naklonost prerna strategiji trzisnog fundamentalizama nalazi se kod Marek Dabrowski.Stanislaw Gomulka i Jaoek Rustowski (2000); Nesto kriticniji pregled moze se naci kod JanosKornai (2000); Jos kriticniji pristup. sa primesama institucionalizma, moze se naci kod JosephStiglitz (1999).

4 U ranijoj literaturi se iznose argumenti 0 potrebi cvrste rnakroekonornske politike, pri cemuje stabilizacija trebalo da bude ostvarena putern alternativne politike deviznog kursa, uz jacumedunarodnu finansijsku podrsku i vece napore u pogledu nemonetarnog finansiranja budzetskogdeficita (Jeffrey Sachs. 1999)

IS°

BROJ 3-4 TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

siromastva i nejednakosti dohotka. Polazeci od neizvesnosti koje prati tranzicija,neki isticu da su u brojnim slucaievima, posebno u Rusiji, lose sekvence reformidovele do raspodele privatnih interesa, sto je blokiralo dalje reforme. Medutirn,drugi istrazivaci odbacuju ovaj kriticizam, isticuci da je pad proizvodnje registrovanpre nego sto je otpocela tranzicija, da organizacione veze nasledene iz centralnogplaniranja nisu odgovarale trzistu, i da su privatizovana preduzeca u mnogoslucajeva restrukturirana brze od onih koja su ostala u drzavnom vlasnistvu, Onitakode isticu da se veci deo nejednake raspodele bogatstva i izrazen porastnejednakosti dohotka i porast sirornastva uglavnom dogadao u zemljama gde sureforme primenjene same delimicno. Na kraju, oni napominju da je odluka da sepristupi brzim reformama imala uspeha u zemljama CIE, dok se slabije ozivljavanjeproizvodnje i njeni prekidi u zemljama bivseg Sovjetskog Saveza dovode u vezu sanedovoljnom odlucnoscu da se dosledno primeni navedena strategija.

Krupnija kritika trzisnog fundamentalizma je da su znacajno potcenjeni vaznost iteskoce stvaranja institucionalne infrastrukture koja je neophodna za funkcionisanjetrzisne privrede. Stvaranje efiksnih institucija, prema ovom gledistu, je dug proceskoji podrazumeva mnogo proba i gresaka, sto znaci da reforma treba da budeevolutivna tako sto se pragmaticno i postepeno prilagodavaju postojece institucijenovim potrebama, kao sto se dogadalo u Kini. Prema ovom gledistu, trzisn!fundamentalizam je predstavljao gresku jer je eliminisao institucije koje su bilekorisne u ranim fazama tranzicije i zbog toga sto je stavljen naglasak na finansijskereforme i prihvatanje novog pravnog okvira, dok je potcenjen znatno duzi procesozivotvorenja novog pravnog okvira, reformisanja organizacije upravljanja i razvojpravnih normi koje podsticu preduzetnistvo. Neki isticu da su zbog nepostojanjajezgra trzisnih institucija ostali reformski napori cesto imali nezeljene negativneposledice. i

Iskustva tranzicije su razlicita izmedu pojedinih regiona. U Istocnoj Aziji,posebno u Kini i Vijetnamu, inflacija je bila zaustavljena pre otpocinjanja reformi.U zemljama CIE i bivseg Sovjetskog Saveza (BSS) doslo je do znacajnog padaproizvodnje a mnoge od ovih zemalja su dozivele hiperintlaciju. Neke privrede uregionu, posebno u zemljama OlE, postigle su ozivljavanje privrednog rasta i sveleintlaciju na umeren nivo; ostale su bile sporije u ostvarivanju pozitivnog zaokreta.

U diskusijama se cesto postavljalo pitanje iskustva sa tranzicijom. Istrazivaci sudosli do zakljucka da putevi tranzicije za datu zemlju zavise od njenih inicijalnihuslova i izabrane ekonomske politike. Oni su utvrdili da su zemlje Istocne Azije,CE i ZND imale razlicite ekonomske preduslove, lokaciju, prirodne resurse, istorijui institucije'. Medutim, empirijske analize varijacija stopa privrednog rasta iintlacije izmedu zemalja (cross-country variation) uglavnom su se koncentrisale naekonomsku politiku (videti, Aslun, Boone i Johnson, 1996; de Melo, Denizer iGelb, 1996; de Melo i Gelb, 1996; Fisher, Sahay i Vegh, I996a, 1996b; Sachs,

, Za poredenje izmedu zemalja CIE i BSS videti, Fisher i Gelb (1991) i Bruno (1992, 1993).Za poredenje izmedu zemalja Istocne Azije i CIE/BSS videti, Sachs i Woo (1996), Parker. Tritt iWoo (1997), i Thomas i Wang (1997).

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XI,V

1996; Selowski i Martin, 1997; Hernandez-Cata, 1997; Blanchard, 1997; Brixova iKiyotaki, 1997)6. U meri istrazenih determinanti izbora politike u zernljama CIE iBSS, naglasak je bio na politickoj tranziciji. Istrazivaci su sistematski ukazali naulogu inicijalnih uslova u oblikovanju ekonomskih rezultata, direktno iiiposredstvom njihovog uticaja na politiku'.

U svojoj analizi de Melo, Denizer, Gelb i Tenev (2001) su izneli integrisanpristup razvoju veza izmedu svih faktora - ukljucujuci inicijalne uslove, politickepromene i reforme - u jedinstven okvir koji pokriva 28 zernalja u Istocnoj Aziji,zemljama CIE i BSS.

Bilo je tesko da se prilagodi iskustvo Kine i Vijetnama, unutar istog analitickogokvira, sa zemljama CIE i BSS, delimicno zbog toga sto interpretacijaistocnoazijskog tranzicionog iskustva po pravilu nagalasava inicijalne uslove, kaosto je ucesce radne snage u poljoprivredi, a delom zbog toga sto je tranzicijaotpocela ran ije, posebno u Kini8

. Istrazivaci su dosli do saznanja da se zernljerazlikuju u mnogim dimenzijama, pri cemu bi se naiveci deo varijacija izmedu IIinicijalnih uslova mogao svesti na dye glavne komponente. Prva se mozeinterpretirati kao merenje makroekonomske neravnoteze i neuskladenost sa trzisnirnprocesima (trzisne distorzije); druga reprezentuje nivo drustvenog razvoja i sa njimpovezane strukturne neuravnotezenosti (prenaglasena industrijalizacija). Zernlje sugrupisane u cetiri siroke grupe. Zemlje BSS su otpocele reforrne uz postojanjedubokih trzisnih neravnoteza, dok su slovenske zernlje bile razvijenije od zemalja ucentralnoj Aziji i imale su ozbiljnije strukturne poremecaje. Zemlje CIE su imalemanje strukturne neuskladenosti, ali kada su LIsle u razvijeniju fazu, pojavili su sejaki strukturni porernecaji. Kina i Vijetnam, i u manjoj meri Albanija, su imalemanje strukturne i trzisne neuskladenosti.

Lokacija je vazna determinanta rasta i za trzisne privrede, kako to pokazujuMoreno i Trehan (1997). Zemlje CIE i Baltika su imale koristi od blizine zapadnih

(, Balcerowiez i Gelb (1994). de Melo, Denizer i Gelb (1996). Fisher. Sahay i Vcgh (1996a.h) iDenizcr (1997) ukljucuju jedan iii dva inicijalna uslova u svoje analize, ali ovc studijc nisu dobilcneke znacajnije dimenzije,

7 Istrzazivanja pokazuju jaku vezu izmedu politicke tranzicijc i intcnzitcta rcforrni(Balcerowicz i Gelb. 1994; Aslund, 1995; de Melo. Denizer i (iclb. 1996; Aslund. Boonc iJohnson, 1996). U zemljama gde su se desilc fundamcntalne politickc promcne, period"izvanrednc politike" stvorio jc prostor nosiocima ckonomskc politikc da pristupc odlucnimrcformama, Shlcifcr (1997) je istakao znaca] politickc tranzicije za uspeh ekonomskih reformi uRuskoj Fcdcraciji i Poljskoj. Ickes (1996) iznosi neke od posledica zbog izostavljanja inicijalnihuslova u analizu rcforrni i perfonnansi u kontekstu tranzicije. Murrell (1996) jc istakao da Sll

stepen politickih promena i libcralizacija u tcsnoj vezi sa iniciialnim uslovima i ratom.

8 Za azijsko iskustvo. kao suprotnost cvropskorn iskustvu, vidcti, Sachs i Woo (1996) i Parker.Tritt i Woo (1997). Thomas i Wang (1997) iznosc argumente da zemlje sa rclativno stabilnimpolitickirn i makrockonornskim uslovima mogu sebi dopustiti luksuz da reforme sprovodc naevolutivnom principu. Na primer. Vijetnarn je prcduzeo "sok terapiju u sprovodcnjumakroekonomskih reforrni u rnartu 1989. godinc, kao odgovor na zcstoku inflaciju, dok jc Kinamogla da prihvati postepenijc rcformc u stabilnijcm makrockonornskom okruzcnju,

BROJ 3-4 TRANZICLJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

trzista kao jak podsticaj da se prihvati institucionalni okvir EU, zbog perspektivaclanstva u EU.

2. Tranzicione strategije

Nakon poljskog iskustva (Lipton i Sachs, 1990) medu vodecim ekonomistirnapocinje da se javlja saglasnost II pogledu glavnih pravaca tranzicione strategije.Stika 1. surnira ovo slaganje.

Posrnatrano iz danasnje perspektive, II pregledu koji se daje na slici 1. se nalazeneki elementi koji su bili precenjeni u inicijalnim fazama, na primer pravnereforme. Takode treba skrenuti paznju na procenjeno vrerne na slici I. koje seodnosi na institucionalne reforme i restrukturiranje velikih preduzeca, Ujedno trebaistaci da Sll na slici I. predlozene urnerenije reforme nego sto je to stvarno bioslucaj,

U okviru globalne strategije pojavljuje se nekoliko pitanja, posebno II pogledusok terapije i sekvenci reformi, Brza akcija je bila mogucna II nekirn oblastimareformi - liberalizacija cena i trgovine, stabilizacija inflacije, i mozda privatizacijamalih preduzeca - dokje za ostale oblasti bilo jasno da reforrna zahteva duze vreme.Kontroverze II pogledu sok tretmana odnose se uglavnom na makroekonornskustabilizaciju i brzinu privatizacije, a II manjoj meri na brzinu trgovinskeliberalizacije. U pogledu sekvenci sprovodenja, neke reforrne Sll preduslov za drugerefonne - na primer, privatizacija bi propala bez zadovoljavajuceg pravnog okvira ifinansijskog sistema, a liberalizaciju cena bi trebalo sprovesti nakon postizanjamakorekonornske stabilizacije.

Zbog togaje debata 0 sok terapiji u tesnoj vezi sa sekvencama reforrni. Oni kojise zalazu za brze promene svoje argumente zasnivaju ne samo na ekonomskimrazlozima - kao sto je ocena da bi kumulativni gubitak proizvodnje bio manjiukoliko se reforme brzo sprovedu - vee i na razlozima politicke prirode. Politickirazlozi su bili naglaseno prisutni II diskusijama oko ruskih reforrni, kako II faziinicijalne liberalizacije cena tako i II pitanjima u vezi sa privatizacijom (Boycko,Shleifer i Vishny, 1993).

153

PRIVREDNA IZGRADNJA

Makrostabilizacija

Cene i reforme trzista

Roba i usluge:

Reforma cena

Trgovinske reforme

Trziste rada

Finansije i bankarstvo

Restrukturiranje i privatizacija

Privatizacija malih prsduzeca

Velika preduzeca, restrukturiranje i privatizacija

Redefinisanje uloge drzave

Pravne reforme

Institucionalne reforme

Nezaposlenost

GODINA XLV

Slika 1.Faze reformi

Demonooolizaciia i orivatizaciia distribuciie

Porezi. vlasnlstvo. troovinskoo oravo

o 2 4 6 8 10 12

Izvor: Fischer i Gelb (I 991).

Vreme tranzicije (u godinama)

IIlntenzivne reforme l:l Manje intenzivne reforme

Najzivlja diskusija 0 privatizaciji odnosila se na brzinu sprovodenja i naoblike privatizacije (na primer, masovna privatizacija nasuprot direktne prodaje). Usvim zemljama se razvila diskusija u pravcu da Ii strancima treba dopustiti dakupuju domace akcije. Argumenti koji su tada izneti mogu se naci kod Lipton iSachs (1990), Balcerowitz (1994) i Blanchard i ostali (1992). Glavna diskusija seodnosila na potrebu brzog razdvajanja preduzeca od drzave, da se zaustavicerupanje imovine, i 'Cia se spreci blokiranje privatizacije od strane novoformiranihinteresnih grupa. Medu autorima koji su prednost dali postepenim promenamanalazi se Newbery (1991), koji se koncentrisao na pitanja koja proisticu izneefikasnosti monopola, Dewatriponti Roland (1995), koj i su smatrali da brzaprivatizacija rnoze biti isuvise skupa u politickorn srnislu, i Aghion i Blanchard(1994), koji su bili zabrinuti zbog brzog porasta nezaposlenosti.

154

BROJ 3-4 TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

3. Smirivanje inflacije, ozivljavanje proizvodnje i strukturne reforme

U pocetku procesa tranzicije vecina ekonomista se slozila da je neophodnoodmah preduzeti makroekonomsku stabilizaciju i liberalizaciju, kako bi seuspostavio mehanizam trzisnih cena, uprkos mogucim teskocama, Rasprostranjenoje glediste da bi teskoce bile privremene i sa manje ostrine nego kada bi se ovaj

9 . 'proces rastegao tokom vremena . .

U vecini zemalja tranzicija je otpocela liberalizacijom cena sa vestacki niskihnivoa, sto je trenutno dovodilo do porasta korektivne inflacije. Prekomerna traznjaiz perioda centralnog planiranja odrzavala je inflaciju. Prosecna stopa inflacijepocetkorn tranzicije u zemljama elE iznosila je oko 450%, skoro 900% u baltickimzemljama i preko 1000% u zemljama bivseg Sovjetskog saveza. Medutim, godisnjainflacija u prve dye grupe zemalja u 1998. godini je bila smanjena na jednocifreneiznose i na oko 30% u trecoj grupi zemalja.

Sem porasta inflacije, tranzicija je otpocela drugim sokom: na pocetku tranzicijeje doslo do pada proizvodnje u sve tri grupe zemalja u proseku oko 40% pre negosto je dostignut najnizi nivo, sto je bilo znatno vise nego sto se ocekivalo lO

.

Moguce je da je nivo proizvodnje pre otpocinjanja tranzicije bio precenjen zbogmanjkavosti statistickih podataka. Da je dodata vrednost izracunata korektno potrzisnirn cenama, nivo proizvodnje pre otpocinjanja tranzicije, pa stoga i padproizvodnje, bio bi manji (Havrylyshyn i ostali, 1999).

Kako je ukrocena inflacija? Vecina zemalja koje su rano pristupile reformamaimala je eksplicitno iii implicitno vezivanje deviznog kursa'". Drugacije receno,vlade su pokazale spremnost da zamenjuju sopstvenu valutu za tvrdu medunarodnuvalutu sa relativno stabilnom vrednoscu, Ukoliko dode do prevelike jayne potrosnjeto bi prouzrokovalo brz porast novcane rnase, zbog cega bi bilo tesko odrzato fiksankur~,. pal~e bilo izuz.e~no ~azno ~bec~nje d~ ce se sp~ovodi.ti cvrs~a rr~akr~eko~omska

politika -. Ove politike I efekti koje su unale na inflaciona ocekivanja pnvatnogsektora potpomagali su da se odrzi niska stopa inflacije. Medutim, i ostalimehanizmi sem vezanog deviznog kursa su doprinosili uspesnorn smanjivanjuinflacije. Na primer, mnoge zemlje su dozvolile visok stepen nezavisnosti centralne

') lzlaganja u ovom poglavlju se oslanja na: Stanley Fischer and Ratna Sahay (2000. pp. 2-6);Charles Wyplosz (1999), Oleh Havrylyshyn, Ivailo Izvorski i ROll van Rooden (1998) i CarloColtarelli i Peter Doyle ( 1999).

10 Gomulka je otkrio cetiri grupe specificnih uzroka pada proizvodnje: I) masivne i brzepromenc relativnih cena u uslovima ogranicene mobilnosti resursa; 2) eliminisanjc prevelikerealne agregatne traznje kako bi se uspostavilo trzistc kupaca; 3) posrnucc zatvorenog trzistaunutar bivscg SSSR i 4) pad vojne industrije i drzavnih investicija u gradevinarstvo, energiju.poljoprivredu i infrastrukturu (Stanislav Gornulka, 1998).

II Hrvatska, I\eska Republika, Estonija, Madarska, Poljska, i Slovacka su prihvatile relativnofiksne rczime, dok su Letonija, Litvanija i Slovenija prihvatile fleksibilnije rezime deviznogkursa,

12 Za razrnatranje vezc izmedu fiskalne konsolidaciic i inflacije videti Cottarelli i Doyle( 1999).

155

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

banke u sprovodenju monetarne politike iii su prihvatile disciplinu u okviru podrskeMMF makroekonornskirn programimaJ:1. Ovo je prilicno pomoglo da se zadrziinflacija na niskom nivou l 4

.

Zasto je doslo do znacajnog pada drustvenog proizvoda u pocetku tranzicije,zasto je struktura pada bila razlicita izrnedu zemalja i kako se moze objasniti porastproizvodnje?" Analiticari su se u brojnim ekonometrijskirn istrazivanjima baviliovim pitanjima, Rezultati i nalazi pokazuju da je relativno manji deo inicijalnogpada proizvodnje nastao zbog cvrste makroekonomske politike, kojaje koriscena dabi se ukrotila inflacija'", Kidanje proizvodnih veza izrnedu zemalja clanica bivsegSaveta za ekonomsku pomoc (SEV) i razbijanje vertikalno integrisanihkonglomerata, predstavljalo je znacajan uzrok pada drustvenog proizvoda.

Cesto se nepovoljni "inicijalni uslovi" u nekim zemljama navode kao razlog zarazlike u strukturi posrnuca izmedu zemalja. Ovo upucuje na cinjenicu da su se

13 Kadu je 25 zcmalja CE, baltickih zemalja i zemalja ZND stupilo u tranzicioni proces,spoljna pornoc iz razlicitih izvora je bila ncophodna za sprovodcnje ovog proccsa, Sve ovc zcmljcsu pocetkorn I990-tih godina postale clanice MMF. Ubrzo nakon toga su dobilc pomoc od MMF',Da bi pomogao zemljama u pocetnim fazama tranzicije, MMF je uveo tukozvane sistemskctranzicionc olaksice (Systemic Transformation Facility - STF) na ograniccn period (1993-1995).

14 Videti Prakash Loungani i Nathan Sheets (1997, pp. 381-99). i Tonny Lybek (1999).Prilikom usvajanja rcforrnske strategije i spccificnih politika, zcmlje u tranziciji su po!azile odposebnih ekonornskih okolnosti i politickih ogranicenja. Takva strategija po pravilu ima sestglavnih komponenti: mikroliberalizacija (posebno u poglcdu cena, trgovine i pristupa trzistu),makroliberalizacija (narocito u pogledu inflacije, javnih finansija i spoljnog duga), strukturncpromene (pre svega privatizacija i medunarcdna trgovina), nove trzisne institucije (sa tezistem [1<1

trgovacke kodove, vlasnickih prava i finansijsko trziste i trziste kapitala). mreza socijalne zastite ispoljna pomoc. Prve cetiri kornponente su sastavni deo pakcta svake reforrne (Stanislav Gomulka.2000).

lj Kornai (2000) je predlozio termin "transforrnaciona recesija" da bi pokazao da jc ovaj padbio vise u direktnoj vezi sa promenom ckonomskog sistema nego sto je bio povczan satranzicionom politikom. Aslund, Boone i Johnson (1996) su utvrdili da je brzinamakroekonomske stabilizacije irnala znacajan uticaj na vremcnski profil pada proizvodnje, ali jeimala neznatan utica] na obim njenog kumulativnog pada. Ovaj pad jc bio veci u zcmljama kojcsu bile sporije u svodenju inflacije na umerene nivoe, na primer ispod 40% godisnje,

16 Iskustva smanjivanja inflacije u zcmljama u tranziciji pokazuju da je kljucni faktordezinflacije bila velicina budzetskog deficita i nacin njegovog finansiranja, dok je politika fiksnognorninalnog deviznog kursa bila korisna ali ne i bitna, mada je doprinosila cvrstoj fiskalnojpolitici (D.Begg, 1998). Stopa dezintlacije u naprednijoj fazi tranzicije je ogranicena slobodnmccntralne banke da uvede i odrzi kamatne stope iznad svetskog nivoa. Ako je devizni kurs fiksan.restriktivna monetarna politika podstice priliv kapitala, zajmoprimci se zaduzuju u inostranstvu anc u zemlji, a strani investitori kupuju dornacu imovinu, Sterilizacija ovih tokovaje rnogucna alije skupa i zbog toga ima svoja ogranicenja. Ukoliko je devizni kurs flotirajuci, priliv kapitaladovodi do precenjenosti dornace valutc. To pomaze da se smanji inflacija na kratak rok, ali takodemoze dovesti do velikog deficita tekuceg racuna, sto bi moglo da poveca rizik nagle devalvacije.uz porast inJlacije na srednji rok. U fazi ulaska u clanstvo EU, kratkorocni inostrani dug imatendenciju rasta. Zbog toga se preporucuje da se tokom ovog perioda deviznc rczerve drzc navisokom nivou, cak i u slucaju da to uspori dezinllaciju privrcde (Z.Drabek i S.Grillith-Joncs.1999).

BRO.J 3-4 TRANZIClJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

privrede znatno razlikovale na pocetku tranzicije, sto je otezavalo odrzavanjeekonomske aktivnosti. Na primer, postojale su razlike u sposobnostipreusmeravanja trgovine u pravcu razvijenijih trzista, u stepenu industrijalizacije(sto odslikava ulogu zemalja u sovjetskom sistemu) i u udelu poljoprivrede udrustvenom proizvodu zemlje, kvalifikovanosti radne snage sto pokazuje stepenrazvijenosti srednjoskolskog obrazovanja, i razlike u broju godina provedenih podkomunizmom. Ne iznenaduje cinjenica da su zemlje sa pocetnim nepovoljnijimuslovima imale ostriji inicijalni pad proizvodnje.

Mada je napredak na planu smanjivanja intlacije bio nuzan za ozivljavanjeprivrednog rasta, to nije bilo dovoljno. Strukturne reforme su predstavljale kljucnifaktor odrzivog ozivljavanja kroz olaksavanje rasta privatnog sektora. Tamo gde sustrukturne reforme bile cvrsce i gde su otpocele ranije, razvijene su brze noveproizvodne mreze.

Rast proizvodnje, u odnosu na pretranzicioni period, bio je veci u zemljama gdesu strukturne reforrne, iskazano preko indeksa koji je konstruisala Evropska bankaza obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD I7

)

bile najdublje. U ovu grupu spadaju zemlje eIE i balticke zemlje.Strategija koju su koristile azijske zemlje u tranziciji nije mogla jednostavno da

se preslika na evropske zemlje u tranziciji sa velikim drzavnirn industrijskimpreduzecima i manjim poljoprivrednim sektorom. Sem toga, strategija koju suizabrale azijske zemlje u tranziciji nosi odredene rizike: finansijske reforme u ovimzemljarna generalno su kasnile u odnosu na naprednije evropske zernlje u tranziciji;a kasni i reforrna preduzeca u drzavnom vlasnistvu".

Ekonornisti se general no slazu da je potrebno brzo sprovodenje liberalizacije istabilizacije. U pogledu privatizacije velikih preduzeca razvila se diskusija oko togada Ii je bolje izvrsiti brzu privatizaciju drzavnih preduzeca iIi prihvatiti koncept

• . .. 19postepene pnvanzacije .

Oni koji predlazu brzu privatizaciju pozivaju na ukidanje drzavnih preduzecatransferisuci aktivu grac1aniIIIa, na primer posredstvom vaucera koji njihovimvlasnicirna daju pravo i mogucnost da kupuju drzavna preduzeca na rasprodaji. Onisu motivisani pravicnoscu i zeljorn da obican gradanin postane akcionar u privredi.

Drugi smatraju da je bolji pristup postepenije transforrnacije drzavnih preduzecau meri kako se razvija privatni sektor u privredi. Oni se zalazu za privatizacijupreduzeca prodajorn irnovine onim subjektirna koji ce raditi na poboljsanjuperforrnansi kornpanije. Ova gledista posebno isticu nametanje "cvrstog budzetskogogranicenja" kako bi se eliminisali hronicni gubitasi, ostavljajuci profitabilnijapreduzeca da privuku investitore, Mac1arska je sleclila ovaj postepen pristupprivatizaciji, ito se pokazalo kao pogodan oblik restrukturiranja preduzeca.

17 lndcks EBRD prcdstavlja slozen pokazatelj napretka u slcdecim oblastima reformi:Iiberalizacija ceria, trgovinc i deviznog rczima, uvodcnje privatnog sektora i pravnc reforme.

IX Ovc occnc su zasnovanc na Kalra i Slock (1999); Dodsworth, Chopra, Pham i Shishido(1996): Aghevli i Dodsworth (1997).

I') Vidcti Janos Kornai ('WOO).

157

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

Nasuprot tome, iskustva su otkrila neke zamke ubrzanog procesa privatizacije.Na primer, u Ceskoj republici, imovina preneta milionima obicnih gradana i prvojfazi brze privatizacije bila je prodata i konsolidovana je u investicionim fondovima.Medutim, izostalo je pravo restrukturiranje preduzeca iii zbog toga sto investicionifondovi nisu imali kapitala da ih razviju iii zbog toga sto su sredstva kontrolisaledrzavne banke, koje nisu nametale cvrsta budzetska ogranicenja, Siabijeperformanse rasta Ceske Republike u kasnim 1990-tim godinama, u odnosu naostale zemlje u tranziciji CIE, delimicno se pripisuju slabim reformama preduzeca.

lskustva zemalja u tranziciji sugerisu zakljucak da se privatizovana preduzecabrze restrukturiraju i da imaju bolje performanse od preduzeca koja su ostala udrzavnorn vlasnistvu, ali samo ako su ispunjeni i prateci uslovi. Ovi usloviobuhvataju postojanje tvrdog budzetskog ogranicenja i konkurencije, efikasnihstandarda upravljanja preduzecima i efikasne pravne strukture i intelektualnihprava'",

Prelazak u trzisnu privredu zahteva znacajne iznose sredstava kako bi se olaksalarealokacija investicija u produktivne sektore, modernizovale zastarele rnasine,poboljsala javna infrastruktura i obezbedilo finansiranje za novonastajuce firme 21

•

U prvim godinama tranzicije zemlje ClE su tesko uspevale da sakupe potrebankapital. "Marsalov plan" za ove zemlje nije ostvaren. Spoljnu pomoc manjeg obimapre svega su obezbedile medunarodne finansijske institucije, EU i pojedine zemlje.Drugi razlog nestasice kapitala je bekstvo privatnog kapitala kao odgovor naneizvesne okolnosti u pocetku tranzicije. Medutim, kada se pravac reformi jasnoucvrstio u mnogim zemljama u tranziciji CIE i baltickim zemljama, privatni kapitalse ubrzano vracao. Smanjivanje intlacije u zemljama CIE i unapredenje strukturnihreformi bilo je praceno povratnim tokovima kapitala, od neto odliva u visini 15$ percapita do neto priliva od 75$ per capita. lsto tako, smanjivanje intlacije i strukturnereforme u baltickim zemljama i kontrola fiskalnog bilansa, pretvorili su neto odlivod 30$ per capita u neto priliv od 70$ per capita. Suprotno je rusko iskustvo. Inakon nekoliko godina tranzicije, Rusija se jos uvek suocava sa masovnimbekstvom kapitala. Mada je intlacija stavljena pod kontrolu, Rusija je kasnila saprimenom strukturnih reformi (Prakash Loungani i Paolo Mauro, 2000).

Tokom tranzicije je doslo do porasta nejednakosti u dohocima". Najcescekoriscena mera nejednakosti je Gini koeficijent za dohodak, koji ima vrednostizmedu Oil (0 pokazuje perfektnu jednakost u dohocima). Gini koeficijent pretranzicije je bio oko 0,25, sto je blizu koeficijentu u skandinavskim zemljama iznatno ispod onog u SAD (0,4). Nakon otpocinjanja tranzicije Gini koeficijent jeporastao, uzimajuci vrednosti u rasponu od 0,2 u Sloveniji do 0,5 u Ukrajini. Zemlje

20 Videti, IMF (2000); Frydrnan, Gray, Hessel i Rapaczynski (1999); John Nellis (1999).

21 Porast trgovine sa zemljama EU predstavljao je pravac za brze ozivljavanjc proizvodnje 1I

zemljarna u tranziciji (Helen Wallace, 1998).

22 Ocene su zasnovane na Keane i Prasad (2000). Na ova] problem skrtcce paznju i G.Roland(200 I, p. 49).

158

BRO.J 3-4 TRANZIClJAZEMALJACENTRALNEI ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

sa boljim performansama rasta - mereno kao kumulativni rast GOP u prvih osamgodina tranzicije - imale su manji porast nejednakosti.

Uprkos slicnim krajnjim ciljevima i osnovnim pravcima zahtevanih promena,tranziciono iskustvo se znacajno razlikuje medu zemljama, kako u pogleduprimenjene politike tako i u pogledu ostvarenih rezultata. Razlozi zbog kojih sepojavljuju ove razlike leze u razlicitim pocetnim uslovima zemalja, spoljnomokruzenju (posebno spoljnim sokovima), i specificnim 'politikama koje susprovodene tokom tranzicije.

Medu najznacajnije razlike izrnedu zemalja u tranziciji spada kretanjeproizvodnje i intlacije nakon otpocinjanja tranzicionih procesa. Empirijski rezultatipokazuju da se ove razlike mogu objasniti sa cetiri faktora: razlike u nasledenojprivrednoj strukturi, razvoj politickih dogadaja - ukljucujuci civilne razdore i ratoveu nekim zemljama jugoistocne Evrope i zemljama bivseg Sovjetskog Saveza,reformske strategije i makroekonomske politike (Janos Kornai, 2000). Posebno jeuocljivo da Sll zemlje ZNO i balticke zemlje ostvarile znatno vecu inicijalnukontrakciju proizvodnje 1I poredenju sa zemljama u tranziciji CE zbog nepovoljnijihpocetnih uslova na podrucju cenovnih i trgovinskih distorzija (tabela I.). Zbog togaje neophodna ekstenzivna reorganizacija resursa uz strukturna prilagodavanja. Nekezemlje jugoistocne i centralne Evrope (posebno zemlje naslednice bivseJugoslavije, ali i Madarska i Poljska) Sll ostvarile zapazene rezultate na podrucjureformi, pre svega na sektoru jayne kontrole cena, vlasnistva malih preduzeca i

k I· . 71stru ture spo Jne trgovme.':Sporije ozivljavanje proizvodnje u zemljama ZNO, uporedeno sa zemljama koje

su kandidati za clanstvo u EU, bilo je povezano sa skromnijim strukturnim iinstitucionalnim refonnama, u ambijentu manje uspesne stabilizacione politike, stoje dovelo do povecane makroekonomske nestabilnosti na pocetku tranzicije. Brojnaistrazivanja pokazuju da su brze ozivljavanje proizvodnje i smanjivanje intlacijeostvarile one zemlje koje Sll sprovele dublje i sire reformske zahvate, dok kasnjenjeu sprovcdenju kljucnih strukturnih reformi iii preduzimanju stabilizacionih meranije sprecilo opadanje proizvodnje. Zemlje koje su sprovele ambicioznije programestrukturnih reformi ujedno su bile zemlje sa boljim rezultatima na podrucjumakroekonomske stabilizacije. Kasnjenje u sprovodenju kljucnih strukturnihrefonni (liberalizacija cena i trgovine i uklanjenje mekanog budzetskogogranicenja) po pravilu je bilo praceno vecorn i trajnijom inflacijom i sporijimozivljavanjem proizvodnje nakon njenog inicijalnog pada.

23 Za detaljnije objasnjenje razlika u performansama rasta zemalja u tranziciji videti WorldBank (2002).

159

PRIVREDNA IZGRADN.lA

Tabela I.Inicijalni uslovi

GODINA XLV

Zcmlje u tranziciji Udeo lndeks Suzbi- Premi- Godino Paritct Trgovina Ras-IGrupe' indus- libera- jcna jum na prove- kupovnih sa SEV- polo

trije u liza- inflacija crnom denc u snaga per om zi-

GDPu cijc 1987- trzistu cent- capita dohotka (procenat Yost1990 1989 90' 1990 ralnom (SAD $) 1990 GDP) pri-

(%) planiranju 1990 rod-

nunresur

SlIna

Zemlje koje 0,52 0,16 5,5 339 43 6.547 fL3pristupaju EU(izuzev baltickihzenalja)Buzarska 0,59 0,13 18,0 921 43 5.000 16,1 slaba

Ceska Renublika 0,58 0,00 -7,1 185 42 8.600 6,0 slaba

Madarska 0,36 0,34 -7,7 47 42 6.810 13,7 slaba

Poljska 0,52 0,24 13,6 277 41 5.150 8,4 urncrcn:l

Rumunija 0,59 0,00 16,8 728 42 3.470 3.7 umcr

ella

Slovacka Republika 0,59 0,00 -7, I 185 42 7.600 (,,0 slaba

Siovenija 0,44 0,41 12,0 27 46 9.200 4,0 slaba

Balticke zemlje 0,45 0,05 25,7 1.828 51 7.973 35,9

Estonija 0,44 0,Q7 25,7 1.828 51 8.900 30,2 slabaLctonija 0,45 0,04 25,7 1.828 51 8.590 36,7 slabaLitvanija 0,45 0,04 25,7 1.828 51 6.430 40,9 slaba

Ostale zemlje 0,38 0,27 9,4 163 47 3.655 (,,2

jugoistocneEvrope

Albanija 0,37 0,00 4,3 434 47 1.400 6,6 slaba

I-Irvatska 0,35 0,41 12,0 27 46 6.171 6,0 slabnBJRM 0,43 0,41 12,0 27 47 3.394 6,0 slaba

ZND 0,41 0,04 24,3 1.795 70 4.755 27,2

Naporncnc: I Poclaci za grupe zemalja su obicni proseci clanica grupe. 2 Suzbijanje influcijc jc

izracunato kao proccntualna promena prosccnc realne zarade umanjena za procentualnu prorncnu

realnog GDP u periodu 1987-90. gocline.1

Do pocetka tranzicijc.

lzvor: Prilagocleno prema Martha De Melo, Ccvdct Denizer, Alan Gclb i Stoyan Tcncv (1997).

Znacaj institucionalnih refonni je sagledan na pocetku procesa tranzicije, ali je 1I

praksi neuporedivo veea paznja posvecena makroekonornskirn kretanjima,verovatno zbog toga sto Sll bile potcenjene teskoce 1I sprovoctenju ovih refrorni, i

160

BROJ 3-4 TRANZICIJAZEMALJACENTRALNEI ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ".

zbog pomanjkanja iskusnih operativaca. Izgradnja efikasne institucionalne i pravnestrukture kao podrska trzistu i aktivnosti privatnog sektora zahteva prilagoctavanjedrustvene prakse i ponasanja kako drzavnih cinovnika tako i privatnih subjekata".Iskustvo zemalja u tranziciji, kandidata za clanstvo u EU, pokazuje da spoljnipoliticki faktori mogu znacajno doprineti izgradnji institucija i sprovoctenju reformidrzavne uprave. .

U pogledu trgovinske politike zemalja u tranziciji, Hare (200 I) daje obuhvatanpregled iskustava od zemlje do zemlje, uz preporuke da se usvoji cvrsta trgovinskapolitika (uzimaju6i u obzir clanstvo u STO i disciplinu koju namece ovo clanstvo),u skladu sa razlicitim fazama opsteg reformskog procesa i razlicitimkompetencijama posmatranih drzava, Brown i Earle (2000) iznose argumente dasmanjivanje uvoznih ogranicenja i geografska segmentacija trzista - pri cernu je ovodrugo posebno znacajno za geografski vece zemlje u tranziciji - moze podstaci brzirast industrijske produktivnosti, jacajuci konkurenciju".

24 Kojc vrste institucija pruzaju korisnu pomoe u Iunkcionisanju trzisne privrede? Jedan odpristupa u odgovoru na ovo pitanje je pozivanje na razlicite istorijske studije koje pokusavaju dautvrdc razloge zbog kojih su neke zemljc iIi grupc zemalja dobro tunkcionisalc tokom duzcgvremenskog perioda, u poredenju sa ostatkom sveta. Tako Landes (1998) istice da "kultura"prcdstavlja kljucni faktor, dok su drugi istakli "protestansku etiku", postojanje jakog "civilnogdrustva", iii okruzcnje koje pothranjuje "mala preduzeca" (za poslednji od ovih argumenata videtiBrandel. 1985). Robertson (1985) je stavio naglasak na brojne institucionalne karakteristike"zapadnog modela civilizacije". "vrsce se naslanjajuci na osnovne ckonornske realnosti, Kennedy(1988) iznosi argumentc za vezu izmedu "ekonomskog uspeha i vojnih mogucnosti". Teorijskipristupi institucionalnim prornenama u zcmljama u tranziciji su prilicno razliciti i rangiraju se odzaokruzenih teorija reforrnskih procesa do specificnih model a pojedinih aspekata institucionalnihpromena. Mozda je najopstiji i najambiciozniji pristup dao Roland (2000). U neformalnimdiskusijama 0 tranziciji institucija, pravni okvir se cesto oznacava kao kritican za uspesan razvojprivatnog sektora, Analiticki gledano, ovo se moze posmatrati na opstem nivou u smisluckonomskih podsticaja pravnog okvira, iii na konkretnom nivou na kome se istrazuju specificneoblasti pravnog regulisanja trzisnih institucija, uz iznosenje zakljucaka 0 pozitivnoj praksi naosnovu porcdcnja izmedu zemalja. Roland i Verdier (2000) daju primere za prvi pristup, a njihovopsti stav, u kontekstu vlasnickih prava, dobro jc ilustrovao Rapaczynski (1996). Black (2000) jedao intercsantnu analizu slucaja u kontekstu regulisanja trzista hartija od vrednosti i zastiteinvestitora. Boeri (2000) se osvrcc na aspekte pristupanja zemalja u tranziciji EU u svetlukredibiliteta celog procesa. Istice se da je pitanje da li zemljama koje pristupaju EU odgovarajusadasnje institucije i praksa posto one postepeno sve vise i vise usvajaju acquis communautaire,naravno, posmatrano iz ugla razvoja ovih zcrnalja. Ovaj autor istice da kontinuirano kasnjcnje upristupanju EU smanjuje kredibilitet BU "projckta" u tranzicionim privredama, sto verovatnopotkopava njihovu sposobnost da sprovedu pratece institucionalne reforme, posebno zbog togasto su one komplcksne i skupe, Institucionalna struktura BU se razila da sluzi grupi relativnorazvijcnih zernalja koje irnaju visok dohodak, koje su naviknute na stabilan ali sasvim umcrenprivredni rast. Medutirn, za zemlje u tranziciji koje zele da sto pre uhvate korak sa razvijenimzemljarna, ovo moze predstavijati preveliki zalogaj acquis, koji im, jednostavno, ne odgovara. Zaveze izmedu institucionalnih promena i ekonornskih pcrforrnansi videti Raiser i ostali (2000),Sachs i Warner (1997), Fischer, Sahay i Vcgh (1997), Havrylyshyn ivan Rooden (2000).

25 Za razlicite pozitivne aspekte industrijske, trgovinske i politike konkurentnosti postojikorisna novija literatura koja obraduje relcvantna zapadna iskustva, pri cemu se posebno isticeElsner i Groenewegwn (2000) i Cowling (1999).

161

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

Na osnovi empirijskih istrazivanja, Hare (2001a) osvetljava nekoliko izuzetnovaznih pokazatelja uspesne privrede, pri cemu se prvi odnosi na makroekonomskeuslove, a sledeca tri pripadaju mikroekonomskoj zoni: (a) visoke stope dornacestednje i investicija; (b) visoke stope nove poslovne aktivnosti; (c) dovoljna ali ne ipreteran a konkurencija i (d) efikasni aranzmani za regularno zatvaranje propalih

d,26

pre uzeca .U vezi sa tackom (a) autor naglasava da skoro da nema slucajeva da privreda irna

brz rast uz nisku stednju u odnosu na GOP, dok ima slucajeva da privrede imajuvisoku stopu stednje a nisku stopu privrednog rasta. lz toga zakljucuje da su visokestope stednje i investicija potreban ali ne i dovoljan uslov za privredni rast. Semtoga, vazno je da izabrane investicije budu ekonomski efikasne. Dakle, ovaj autorsmatra da se privreda ne moze jednostavno osloniti na tezu da ce privuci stranedirektne investicije (SOl; Foreign Direct Investment - FDI), koje bi finansiralenjene investicione programe, cime bi se izbegla potreba mobilizacije domacestednje, Ocekivanje velikog priliva SOl tamo gde je skrornna domaca stednja, jedavno prevaziden mit. Zbog toga autor zakljucuje da bi se osigurao kontinuiran iodrziv rast, zemlje moraju stedeti, bez obzira koliko bile siromasne na pocetku ovogprocesa.

Oa bi se utvrdio pokazatelj reda velicina za zemlje u tranziciji, polazeci od togada one zele da napreduju po stopama koje ce im omoguciti postepeno sustizanje percapita dohotka razvijenijih trzisnih zemalja, Hare (200Ia, p. IS) smatra da jeneophodan rast od najmanje 4-5% godisnje (u toku nekoliko decenija). Da bi se topostiglo potrebne su stope stednje 25-30% GOP. Za vecinu zernalja ovaj uslov nijedovoljan.

Prethodne napomene pod (b), (c) i (d) isticu znacaj povratnog efekta ekonomskihperformansi na nivo preduzeca". Sve privrede su u stalnirn promenama i razvoju,pa je veorna znacajno pitanje kako se to prenosi na porast produktivnosti i nivoadohotka posredstvom prilagodavanja preduzeca - nastanak novih, gasenje starih ipoboljsanje karakteristika onih koja prezive. Zbog toga su institucije i politika kojautice na ove procese veoma znacajni za privredni razvoj.

Postoje dye dirnenzije promena strukture tranzicionih privreda nakonotpocinjanja tranzicije: sirok spektar strukturnih i institucionalnih reformi koje susprovele vlade i rezultirajuce promene u ekonomskorn ponasanju institucija. Madaje na opstem planu postignut vidan napredak, tokorn 1999. godine processtrukturnih reformi je bio daleko od svog kompletiranja, a napredak je znacajnovarirao izmedu oblasti (videti sliku 2.).

26 Privatizacija nije uvek bila efikasna na podrucju restrukturiranja preduzcca, Mada jeprivatna aktivnost profitno rnotivisana, privatno vlasnistvo samo po sebi nije dovoljno dapreduzece ucini efikasnirn - potrebni su dodatni uslovi da bi privatizacija dovcla do efikasnogrcstrukturiranja (Jeffrey Sachs. Clifford Zinnes i Yair Eilat, 2000).

27 Za analizu efekata na nivou preduzeca videti Carlin (200 I). Ekstremno obuhvatan preglcdistrazivanja koja se odnose na restrukturiranje preduzeca u zemljarna II tranziciji su dali Djankov iMurrell (2000). Uticaj budzetskih ogranicenja na poboljsanje perforrnansi preduzeca istrazivali Sll

Frydman i ostali (2000).

BROJ 3-4 TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU '"

SIika2,Napredak reformi po oblastima u 1999. godini'

(Obican prosek svih tranzicionih privreda za svaki pokazatelj)

Trziste hartija od vrednosli i nebankarske finansijskeinslilucije

Politika konkurencije

Reforma uprave i preduzeca

Reforme banka i liberalizacija kamala

Finansijsko zakonodavstvo

Privalizacija velikih preduzeca

Trqovacko pravo

Liberalizacija cena

Trgovinski i devizni sistern

Privalizacija malih preduzeca

",.' , '$,

"

,.'~>'

~, ""

" "

v$t< ",:::..

~. :,*,

<r: " -.i·>, " .:"". ':'~:" "";::,"

e ~.".. " ,', .'/ " ,,"X ;::>, ;:-.....~:" ..~.'

'< '" ", ",

"

:,",

ii:.~~ "..;.•:.:. ':''*::C "..", ."'", .•.•' W.J.<.:«","

...... .":. "".'

N'@ifuiit.{J.tr.i#~;_J'., :,."x>:' ;;. : "",

" ..'

o 0.5 1.5 2 2.5 3 3.5 4

Naporncna: I Agregatni tranzicioni pokazatelj je prosek osam komponcnti tranzicionih pokazatclja

struktumih rcformi koje objavljujc EBRD Transition Report, koji mere stepen privatizacijc i

restrukturiranje (tri pokazatcl]a), trisnu liberalizaciju i konkurenciju (tri pokazatelja) i reformc

finansijskog scktora (elva pokazatelja) (EBRD, 1999, table 3.9). Tri od posmatranih osam pokazatelja

su konstruisana do 1989. godinc a ostali posle 1994. odnosno 1995, godine. Pokazatelji EBRD se

rangiraju 1I intervalu od I do 4+, gde 4+ pokazuje da su struktume karakteristike zemlje uporedivc sa

onim koje cine prosek u razvijenim privredama, a I pokazuje uslove pre reforme u centralnoplanskoj

privredi sa dominantnim drzavnim vlasnistvom nad sredstvima za proizvodnju. Na OV011l grafikonu

tranzicioni indikatori su linearizovani tako sto vrednost +1/3 zamenjuje znak "+", a vrednost -1/3 znak"_,,.2 Standard razvijenih zemaljaje 4 1/3.

Izvor: EBRD (1999).

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLV

Na slici 2. se zapaza da su reforme najdalje odmakle u privatizaciji malihpreduzeca. Oruga oblast u kojoj su reforme relativno odmakle je devizna ispoljnotrgovinska Iiberalizacija i eliminisanje kontrole cena. Strukturne reforme sunajmanje odmakle u regulisanju i nadgledanju bankarskog i finansijskog sektora,razvoju i podsticanju politike konkurentnosti, restrukturiranju velikih preduzeca ireformisanju uprave u privatnom i javnom sektoru.

Privatni sektor u zemljama u tranziciji danas cini preko polovine njihovog GOP.Ucesce privatnog sektora u GOP za pojedine zemlje moze se videti na slici 3.

Sve zemlje u tranziciji CIE su ostvarile znacajan napredak, ali u razlicitirngruparna, u pogledu rasta per capita dohotka u 1999. godini, izracunato primenorntrzisnog deviznog kursa, rangirano od oko 1.500 dolara za Bugarsku i Rumuniju doskoro 11.000 dolara za Sioveniju (tabela 2.). Naprednije od ovih zernalja - CeskaRepublika, Estonija, Madarska, Poljska i Slovenija" - otpocele su pregovore zapristupanje EU u 1998. godini, i sada sustizu brojne ekonomske pokazatelje tekucihclanica Unije. Prosecan per capita dohodak, na bazi teorije pariteta kupovnih snaga,'grupeI998' (oko 10.200 dolara1 jos uvek je upola manji od odgovarajucegpokazatelja za EU (22.300 dolarar'", mada Siovenija ima veci per capita dohodak(15.700 dolara) od najsirornasnije clanice EU (Grcka sa per capita dohotkom od15.200 dolara). Medutim, ostale zemlje koje su otpocele pregovore 0 pristupanjuEU u 2000. godini", izuzev Slovacke Republike - ukljucujuci Bugarsku, Letoniju,Litvaniju i Rumuniju - zaostaju sa per capita dohotkom koji je manji od per capitadohotka bilo koje clanice EU iii 'grupe 1998'.

28 LJ daljern tekstu ave zernlje se oznacavaju kao "grupa 1998".

29 Ove razlikc su vece ako sc primcni trzisni devizni kurs .

.10U daljem tekstu one sc oznacavaju kao 'grupa 2000'.

BRO.! 3-4

Ceska Republika

Madarska

Estonija

Slovacka Republika

Litvaniin

Letonija

Poljska

Buqarska

Rumunija

Slovenija

TRANZICI.IA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Stika3.Udeo privatnog sektora u GDP, sredina 1999. godine

(u procentima od GDP)

le,,";';'

.';S'",

o 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Izvor: E13RD (1999).

Ostali pokazatelji takode potvrduju da 'grupa 1998' nije same naprednija od'grupe 2000' (sa izuzetkom Slovacke Republike), vee je po nekim pokazateljimaslicna EU. Stope stednje za 'grupu 1998' su u slicnorn interva1u kao i kod zemaljaEU, au stvari su vece posmatrano u odnosu na prosek. Stope stednje u grupi 2000general no su manje od stopa stednje u grupi 1998 i zemljama EU (videti tabelu 2.)

Stope investicija u zemljama u tranziciji CIE neuobicajeno su vece nego uzemljama EU, U odnosu na one sto bi se moglo ocekivati za zemlje koje su u fazisustizanja razvijenih zemalja i koje imaju znacajne investicione mogucnosti,Medutim, udeo novcane mase u GDP, kao pokazatelj finansijske dubine, general noje nizi ncgo u zernljama EU, izuzev Ceske i Slovacke Republike'l.

11 Mcdutim, yeti kocficijent II ove dye zcmlje mazda jc poslcdica problcma u bankarskornscktoru,

PRTVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

Prema pokazateljima tranzicije koje objavljuje Evropska banka za obnovu irazvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD), zemlje utranziciji CIE vecim delom su uspesno liberalizovale trgovinu i devizni sistem iprivatizovale znacajan broj preduzeca male i srednje velicine. 'Grupa 1998' jeimala bolje rezultate od 'grupe 2000'. (videti sliku 4.). Cene su takodeliberalizovane, mada ne u istoj meri. Na drugoj strani, reforme politikekonkurencije, unapredenje upravljanja, restrukturiranje preduzeca, i razvojfinansijskih institucija su kasnili, ali u razlicitom stepenu.

Tabela 2.Ekonomski pokazatelji izabranih evropskih zemalja u 1999. godini

Nivo GOP

POPLI U PPP Stopa Stopa Novelacija mlrd. ponderi II GOP per capita stednje!? invest ana

SAO mlrd. icija' masadolara 1.'1

Mili SAO PPPom dolari nonderi

Zcmljc ccntralnc 104, 36S,1 903,8 3.490 8.638 21,S 26,9 4Si istoene Evropc 6

'Grupa 1998' 62,4 282,5 635,9 4.524 10.184 23,0 28,4 50

Ceska Renublika 10J 53,1 137,6 5.170 13.389 26,9 28,5 77Estonija 1,4 5,1 11,8 3.585 8.223 21,3 31,0 39

Madarska 10,1 48,4 113,4 4.805 11.265 26,6 31,5 45Poljska 38,7 154, I 342,2 3.984 8.845 20,1 27,6 43Slovenija 2,0 21,7 31,0 10.981 15.669 24,9 25,2 33

'Grupa 2000' 42,2 82,6 267,9 1.958 6.349 17,8 23,3 34Bugarska 8,3 12,7 42,5 1.540 5.149 12,6 18,0 30Letonija 2,4 6,3 14,7 2.593 6.074 20,8 28,9 37Litvanija 3,7 10,6 25,2 2.885 6.833 II ,8 23,0 21

Rumunija 22,4 34,2 130J 1.523 5.807 16,1 19,9 23Slovacka 5,4 18,8 55,2 3.491 10.230 28,0 33,8 68Republika

Ell-I S" 37S, 8S09,S 8371,0 22.672 22.303 20,9 20,7 693

Maksimurn 82, I 2114,8 1940,8 43.467 36.727 25,9 26,6 96Minimum 0,4 18,7 15,8 11.433 15.207 16J 16,9 41

Napomene: I Procenat GDP. Agregati su ponderisani sa PPP GDP. 2 lskljucuje Luksemburg, J

1998 za EU-IS. 4 EU-15 obuhvata Austriju, Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemacku,

Grcku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Portugaliju, Spaniju, Svedsku i Veliku Britaniju.

Izvor: TMF (2000, p. 140, Table 4.2).

Zemlje koje su primenile ambicioznije programe strukturnih reformi bile suujedno zemlje koje SLI bile uspesnije na planu postizanja makroekonomske

r66

BROJ 3-4 TRANZICI.JA ZEMAL.1A CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

stabilizacije", Glavni elementi tranzicionih procesa ukljucuju makrostabilizaciju,cenovnu i trzisnu liberalizaciju (ukljucuj uci medunarodnu trgovinu),restrukturiranje i privatizaciju drzavnih preduzeca i redefinisanje uloge drzave. Ovielementi su otkriveni rano (vee u fazi otpocinjanja tranzicionih procesa), mada su segledista 0 relativnom znacaju pojedinih komponenti vremenom menjala". Vecinagledista smatra da trgovinske reforme treba otpoceti ukidanjem kvantitativnihogranicenja, da bi se, zatim, reforme nastavile svodenjem carinske zastite naumeren nivo. Rasprostranjeno je koriscenje "indeksa liberalizacije" kao pokazateljastrukturnih reform!". Vrednosti ovog pokazatelja za zemlje 1.1 tranziciji CIE date suu tabeli 3.

32 Za ulogu strukturnih reforrni videti Oleg Havrylyshyn i ostali (1999); Andrew Berg i ostali(1999); Holgcr Wolf (1999); Peter Christoffersen i Peter Doyle (1998); Martha De Melo, CcvdctDcnizer i Alan Gelb (1996); Mark de Brocck (2000). Znacaj institucija za rast zemalja 1I tranzieijinaglasili su izmedu ostalih i Aymo Brunetti. Gregory Kisunko i Beatrice Wedwe (1997): OlehHavrylyshyn i Ron van Rooden (2000). Tckuca faza tranzicije 1I Slovackoj Republici dobroilustruje veze koje postoje izmedu razlictih segmenata rcfonni. Strukturni aspekti tranzicije Sll bilizanemareni 1I pocetnim fazama rcformc, pa je doslo do pogorsanja makroekonornskih rczultata.Izmedu 1996. i 1998. godine, slovacka privreda je akumulirala ogroman spoljni i fiskalni deficit,na neodrzivom nivou javnih investicija i potrosnje (Joaquim Oliveira Martins i Tristan Price,2(00).

]J Trajanje i intenzitet pojedinih mera obuhvatno su obradeni kod Stanley Fischer i Alan Gelb(1991 ).

34 Ovaj indeks su konstruisali De Melo, Denizcr i Gelb (1996) i kasnije ga azurirali. Podaci 1I

ovoj analizi pokrivaju period od 1989. do 1997. godine. Indeks je ponderisan prosek tri odvojenaindcksa: liberalizacija domaceg tdista (ponder 0,3), liberalizacija spoljne trgovine (ponder 0,3) iprivatizacija preduzeca i reforma bankarstva (ponder 0,4). Indeks liberalizacije ima vrednostizmcdu 0 i I, pri cemu 0 predstavlja uslove u ccntralnoplanskirn privredama pre otpocinjanj»reforme i sa dominantnim drzavnim vlasnistvom, dok I pokazuje da su struktume karakteristikezemlje uporedive sa preovladujucim prosekom u razvijenim privrcdarna, lndeks kumulativncliberalizacije (zbir indeksa godisnje liberalizacije od 1989. godine do posmatrane godine)ponekad sc koristi kao kombinovana mera obima i trajanja reformi. lzrnedu posmatranih zemaljainicijalno su postojale velike trgovinske distorzije (videti, Martha De Melo, Cevdet Denizer, AlanGelb i Stoyan Tenev, 1997). Ovaj pokazatelj, takode, skrece paznju na brzinu tranzicije, pri cemusmatramo korisnim da sc spornene da Stiglitz (1999), izmedu ostalih, smatra da ubrzana tranzicijapredstavlja gresku, Obilje cmpirijske literature potvrduje tezu da zemlje sa manjim ogranicenjimaspoljne trgovine imaju vece stope privrednog rasta, Medutim, pokazatelji "otvorenosti" kojekoriste istrazivaci cesto su tesno povezani sa ostalim izvorima koji uticu na lose ekonomskcperformanse. D.Rodrik i F.Rodriguez (1999) nisu pronasli ubedljive dokaze za tezu daje politikaotvorene trgovine - u smislu nizih carinskih i necarinskih prepreka - znatno uticala na privrednirast. Medutirn, postoje dokazi da strani kapital, nezavisno ocl nacina na koji ulazi u zemlju,doprinosi otvorenosti prema medunarodnoj trgovini (Marcelo Olarreaga, 2(00).

PRIVREDNA IZGRADN.JA

Slika4.Pokazatelji tranzicije u 1999. godini'

(iODINA XLV

t4.5

1.

L~

1.(>. 3.5

~.

1.::'

1.,1

2.5~

2

1.5

I • Grupe 2000 - prosek2 A Grupe 1998 - prosek3 I

Napomene: I Vrh i dO,nji deo svakc linijc predstavljaju maksirnum i minimum, rcspcktivno, za

zemlje kojc pristupaju EU. Vrcdnosti su rangiranc od 1 do 4+, pri cernu 4+ prcdstavlja najvisirang sa ekvivalentnorn vrednoscu od 4,3. 2 Ukljucuje Bugarsku, Lctoniju, l.itvaniju, Rumuniju i

Slovacku Republiku. ] Ukljucuje Cesku Rcpuhliku, Estoniju, Madarsku, Poljsku i Slovcniju.

lzvor: IMF (2000, p. 141, Figure 4.2).

r68

BRO.l 3-4 TRANZICI.JA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Tabela 3.Indeks Iiberalizacije

Zcmlje 1I tranziciji Kumula-tivniindcks

1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 libcralizacije 1997

Zcmljc kojepristupaju Ell(izuzcv Balticihzcmalia)

Buaarska 0,13 0,19 0,62 0,66 0,66 0,64 0,58 0,65 0,79 4,92

Ceska Rcnubliku 0,00 0,16 0,79 0,86 0,90 0,90 0,93 0,93 0,93 6,40

Madarska 0,34 0,57 0,74 0,78 0,82 0,86 0,90 0,90 0,93 6,84

Poljska 0,24 0,68 0,72 0,82 0,82 0,86 0,89 0,89 0,89 6,81

Rumunija 0,00 0,22 0,36 0,45 0,58 0,68 0,71 0,72 0,75 4,47

Slovacka Renublika 0,00 D,16 0,79 D,86 0,83 0,83 0,86 0,86 D,86 6,05

Siovenija D,41 0,62 D,71 0,78 D,82 D,82 D,85 D,87 D,89 6,77

Haltickc zcmlje

Estonija O,D7 D,20 D,32 0,64 D,81 0,89 D,93 0,93 0,93 5,72

l.atva 0,04 D,13 0,29 0,51 0,67 0,81 0,81 0,85 0,89 5,nOLitvanija 0,04 0,13 0,33 .0,55 0,78 0,89 0,89 0,89 0,89 5,39

lzvor: Martha De Melo, Cevdct Denizer i Alan Gelb (1996). Aktuelizacija poclataka je prema

IMF (200n, p, 135, Table 3.10.). Slican indeks liberalizacijc publikuje EBRD u svom izvestaiu"Transition Report".

4. Finansijski sektor

Liberalizacija trzista i formiranje efikasnih institucija u finansijskom sektorupredstavljalo je znacajan izazov za zemlje u tranziciji, posebno zbog cinjenice sto jeformiranje trzisno orijentisanih bankarskih sistema i trzista kapitala otpocelo odnule.". Posmatrano iz makroekonomskog ugla, finansijski sektor ima cetirispecificnosti (Robert Feldman i Watson Maxwell, 2000). Prvo, bankarska krizamoze da prouzrokuje ogromne fiskalne troskove, Drugo, stabilnost ovog sektora jeod kljucnog znacaja za efikasnu monetarnu transrnisiju, Trece, efikasnoposrednistvo je kljucni faktor finansijskog rasta. Cetvrto, upravljanje rizikom uOVOITI sektoru je osnovna zastita od problema koji mogu nastati zbog naraslog nivoaduga zbog progresivnog otvaranja racuna kapitaJa.

U meri u kojoj se priblizuje datum ulaska zemalja u tranziciji u EU, njihovoiskustvo sa kretanjima LI finansijskom sektoru osvetljava tri fenomena. Prvo,postojali su problem] sa primenom bankarskih pravila i pravila kontrole u veciniovih zemalja. Drugo, postojao je strah od vece transparentnosti i otvaranja trzista

1, Detaljna analiza po zcmljama moze se naci u OECD (1998).

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

akcija zbog problema insajder trgovine. Trece, ispoljena je potreba daljeg rastainstitucionalnog i maloprodajnog sektora na trzistu hartija od vrednosti.

Zemlje u tranziciji CIE su u bankarskom sektoru prihvatile pravila kontrole kojavaze u EU, ukljucujuci univerzalne dozvole za sve banke. Medutirn, primenaeftkasne bankarske kontrole u pojedinim slucajevirna je bila dosta teska zbogmanjka utreniranog personala i pratece infrastrukture. Kada kandidati udu u EU,ove razlike izmedu kontrole banaka i standarda superkontrole - posebno primenatakvih standarda - mogu prouzrokovati probleme. Na primer, teskoce mogu nastatiako su banke locirane jedna do druge u istoj zemlji regulisane razlicitim stepenomkontrole u njihovim odgovarajucim zemljama porekla. Zbog toga zemlje u tranzicijikoje pristupaju EU treba da usvoje ne same set bankarskih standarda vee daobezbede i slican kvalitet superkontrole.

Prema tranzicionim pokazateljima EBRD, vecina zemalja u tranziciji koje su uprocesu pristupanja EU, je postigla zapazen napredak u razvoju trZista kapitala. Odsredine 1990-tih godina se zapaza unapredenje trzisne infrastrukture i efikasnosti,dok ftnansijska trzista sve vise nalikuju onim u zemljama EU.

Umesto zakljucka

Dosadasnji rezultati tranzicije na podrucju liberalizacije trgovine, privatizacije iprivrednog rasta su razliciti po zemaljama. Zajednicka je karakteristika da se zernljeu tranziciji CIE uspele da znacajno modiftkuju svoju privrednu strukturu i bitnoprornene strukturu svoje spoljne trgovine. Sve ove zemlje su irnale probleme u vezisa pocetnim opadanjem industrijske proizvodnje i usporavanjem privrednog rasta.Izgradnja institucija je pomogla brzoj integraciji ovih zemalja u svetsku privredu.Zahvaljujuci znacajnim pozitivnirn promenama u pravcu izgradnje trzisne privrede,vecina zemalja CIE se ozbiljno priprema za ulazak u Evropsku uniju. Na tom putuje postignuta znacajna harmonizacija zakonodavstva uz ispunjavanje ostalihkriterijuma koji su neophodni za ulazak u Evropsku uniju.

SR Jugoslavija se nalazi na pocetku procesa tranzicije. Domaca privreda jeizlozena zaostajanju poslednjih desetak godina, upravo onoliko koliko se zemljeCIE nalaze u procesu tranzicije. Znacajno kasnjenje za ovim zemljama otvarapitanje brzine reintegracije u svetsku privredu. Nesumnjivo je da ce iskustva ovihzemalja biti od koristi domacim nosiocima ekonomske politke u pogledu izboraoptimalnih mera sa stanovista troskova i koristi tranzicije u trzisnu privredu. U tomkompleksu se nalazi i otvaranje pregovarackog procesa sa Evropskom unijom zasklapanje Sporazuma 0 stabilizaciji i asocijaciji.

Citirana literatura

Aghevli and Dodsworth (1997), Transition in East Asia: Stabilization andEconomic Reforms, mimeo.

BROJ 3-4 TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Aghion, Philippe and Olivier Jean Blanchard (1994), "On the Speed ofTransition in Central Europe", in Stanley Fischer and Julio J. Rotemberg (eds),NBER Macroeconomic Annual 194, MIT Press, Massachusetts, Cambridge.

Aslun, Anders (1995), "The Political Economy of Post-CommunistTransformation", paper prepared for the World Background Development Report1996, World Bank.

Aslun, Anders, Peter Boone and Simon Johnson (1996), "How to Stabilize:Lessons from Post-communist Countries", Brookings Papers on Economic Activity1, pp. 217-313.

Aslund, A., P.Boone and SJohnson (1996), "How to Stabilize: Lessons fromPost-Communist Countries", Brookings Papers on Economic Activity, 81 (1).

Balcerowicz, Leszek and Alan Gelb (1994), "Macropolicies in Transition to aMarket Economy: A Three-Year Perspective", prepared for the World Bank AnnualConference on Development Economics, April 28-29, Washington, D.C.

Begg, D. (1998), "Disinflation in Central and Eastern Europe", and S.Gomulka,"Coment on Begg", Moderate Inflation: The Experience of Transition Economies,IMF and National Bank of Hungary, eds. c.Cottarelli and G.Szepary, Washington,D.C.

Berg, Andrew and others (1999), "The Evolution of Output in TransitionEconomies: Explaining the Differences", IMF Working Paper 99173, IMF,Washington, D.C.

Black, Bernadr (2000), "The legal and institutional preconditions for strongsecurities markets", Olin Program in Law and Economics, Working Paper 179,Stanford Law School.

Blanchard, Olivier (1997), The Economics of Post-Communist Transition,Oxford University Press, New York.

Blanchard, Olivier, Rudiger Dornbusch, Paul Krugman, Richard Layard andLawrence Summers (1992), Reform in Eastern Europe, MIT Press, Massachusetts,Cambridge.

Boeri, Tito (2000), Structural Change, Welfare Systems, and LabourReallocation, Oxford University Press, Oxford.

Boyco, Maxim, Andrei Shleifer and Robert Vishny (1993), "Privatizing Russia",Brookings Papers on Economic Activity, No.2, pp. 139-92.

Braudel, Fernanrd (1985), Civilization and Capitalism, is".ts" Century, Volume3 - The Perspective ofthe World, Fontana Press, London.

Brixova, Zuzana and Nobuhiro Kiyotaki (1997), "Private Sector Development inTransition Economies", Carnegie-Rochester Conference Series on Public Policy,vol. 46.

PRIVREElNA IZGRADNJA GODINA XLV

Brown, J.David and John Earle (2000), "Competition and firm performance:Lessons from Russia", CEPR Discussion Paper 2444, CEPR, London.

Brunetti, Aymo, Gregory Kisunko and Beatrice Wedwr (1997), "Institutions inTransition: Reliability of Rules and Economic Performance in Former SocialistCountries", World Bank Policy Research Working Paper No. 1809, World Bank,Washington, D.C.

Bruno, Michael (1993), "Stabilization and the Macroeconomics of Transition ­How Different Is Eastern Europe?", Economic ofTransition, EBRD, Vol. I, pp. 5­19.

Carlin, Wendy, Jonathan Haskel and Paul Seabright (200 I), "Understading 'theessential fact about capitalism': Markets, competition and creative destruction",National Institute Economic Review, No. 175 (January), pp. 67-84.

Christoffersen, Peter and Peter Doyle (1998), "From Inflation to Growth: EightYears of Transition", IMF Working Paper 98/100, lMF, Washington, D.C.

Cottarelli Carlo and Peter Doyle (1999), Disinflation in Transition, 1993-97,Occasional Paper No. 179.

Cowling, Keith (ed.) (1999), Industrial policy in Europe: Theoreticalperspectives and practical proposals, Routledge, London.

Dabrowski, Marek, Stanislav Gomulka, and Jacek Rustowski (2000), "WhenceReform? A Critique of the Stiglitz Perspective", CASE Working Paper, Center forSocial add Economic Research, Warsaw.

de Melo, M., Cevdet Denizer, Alan Gelb i Stoyan Tenev (2001), "Circumstanceand Choice: The Role of Initial Conditions and Policies in Transition Economies",The World Bank Economic Review, Vol. 15, NO.1 (September).

de Melo, Martha and Alan Gelb (1996), "A Comparative Analysis of Twenty­eight Transition Economies in Europe and Asia", Post Soviet Geography andEconomics, Vol. 37, pp. 265-85.

de Melo, Martha, Cevdet Denizer and Alan Gelb (1996), "From Plan to Market:Patterns of Transition", Policy Research Working Paper # 1564, World Bank,Washington, D.C.

De Melo, Martha, Cevdet Denizer and Alan Gelb (1996), "Patterns of Transitionfrom Plan to Market", The World Bank Economic Review, Vol. 10, No.3, pp. 397­424.

De Melo, Martha, Cevdet Denizer, Alan Gelb and Stoyan Tenev (1997),"Circumstances and Choices: The Role of Initial Conditions and Policies inTransition Economies", World Bank, Washington, D.C.

BROJ 3-4 TRANZICIJAZEMALJACENTRALNEI ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Dewatripont, Mathias and Gerard Roland (1995), "The Design of ReformPackages under Uncertainty", American Economic Review, Vol. 85, No.5, October,1207-1223.

Djankov, Simeon and Peter Murrell (2000), "Enterprise restructuring intransition: Evidence from a quantitative survey", The World Bank, Washington,mimeo (April).

Dodsworth, Chopra, Pham and Shishido (1996), "Macroeconomic Experiencesof the Transition Economies in Indochina", IMF Working Paper 96/112.

Drabek, Z. and S.Griffith-Jones (1999), Managing Capital Flows in TurbulentTimes: The Experience of Europe's Emerging Economies in Global Perspective,M.E.Sharpe, Armonk, N.Y.

EBRD (1999), Transition Report, London.

Elsner, Wolfram and John Groenewegen (eds) (2000), Industrial Policies after2000, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht.

Feldman, Robert and others (1998), Impact ofEMU on Selected Non-EuropeanUnion Countries, IMF Occasional Paper No. 174, IMF, Washington.

Feldman, Robert and Watson Maxwell (2000), "From Transition to Membershipin the European Union", Finance and Development, Vol. 38 (September).

Fischer Stanley and Ratna Sahay (2000), "Taking Stock", Finance andDevelopment (September).

Fischer, Stanley and Alan Gelb (1991), "The Process of Socialist EconomicTransformation", Journal ofEconomic Perspectives, Vol. 5, No.4, pp. 91-105.

Fischer, Stanley, Ratna Sahay and Carlos Vegh (1997), "From transition tomarket: Evidence and growth prospects", ch. 4 in Part 1 of Salvatore Zecchini (ed),Lessons from the Economic Transition: Central and Eastern Europe in the 1990s,Kluwer Academic Publishers, pp. 79-1OJ.

Fischer, Stanly (1998), "Capital-Account Liberalization and the Rule of theIMF", in Should the IMF Pursue Capital-Account Convertibility", PrincetonUniversity, International Finance Section, Essays in International Finance, No. 207(May).

Fisher Stanley and Alan Gelb (1991), "Process of Socialist EconomicTransformation", Journal ofEconomic Perspectives, Vol. 5, pp. 91-105.

Fisher Stanley, Ratha Sahay and Carlos Vegh (I 996a), "Economic in Transition:The Beginning of Growth", American Economic Review, Papers and Proceedings86, (vol. 2),pp. 229-33.

Fisher, Stanley (1996b), "Stabilization and Growth in Transition Economies",Journal ofEconomic Perspectives, vol. 10, pp. 45-66.

173

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

Frankel, A..Jeffrey (1999), "No Single Currency Regime is Right for allCountries or at all times", NBER Working Paper No. 7338.

Frydrnan, Gray, Hessel and Rapaczynski (1999), "When Does PrivatizationWork? The Imapact of Private Ownership on Corporate Performance in theTransition Economies", The Quarterly Journal ofEconomics (November).

Frydman, Roman et al. (2000), "Ownership and hard budget constraints intransition economies", Economics ofTransition, vol. 8 (3), pp. 577-60 I.

Gelb, A. and Ch. Gray (1991), "The Transformation of Economies in Central andEastern Europe", World Bank Policy and Research Series No. 17, The World Bank,Washington.

Ghosh, Atish, Anne-Marie Guide and Holger C.Wolf (2000), "Currency Boards:More than a Quick Fix?", Economic Policy 31 (October), pp. 270-335.

Gomulka, Stanislav (1998), "Output: causes of the decline and the recovery", inP.Boone, S.Gomulka and R.Layard (eds.), Emerging from Communism: Lessonsfrom Russia, China and Eastern Europe, MIT Press, Cambridge, M.A.

Gomulka, Stanislav (2000), "Macroeconomic Policies and Achievements inTransition Economies, 1989-1999", UN Economic Survey ofEurope 2000, No. 2/3.

Hare, Paul G. (200 I), "Trade policy during the transition: Lessons from the]990s", The World Economy, forthcoming.

Hare, Paul G. (200] a), "Creating a supportive Environment for BusinessEnterprise and Economic Growth: Institutional Reform and Governance", UNSpring Seminar, 2001, Session II, Institutional Change and Economic Performancein the Transition Economies, Palais des Nations, Geneva, 7 May.

Havrylyshyn and others (1999), Growth Experience in Transition Countries,1990-98, IMF Occasional Paper 184, 1999.

Havrylyshyn Oleh, Ivialo Izvorski and Ron van Rooden (1998), "Recovery andGrowth in Transition Economies, 1990-97: A Stylized Regression Analysis", IMFWorking Paper No. 98/141 (September).

Havrylyshyn, Oleh (2001), "Recovery and Growth in Transition: A Decade ofEvidence", IMF Staff Papers, Vol. 48, Special Issue, pp. 53-87.

Havrylyshyn, Oleh and others (1999), Growth Experience in TransitionCountries, 1990-98, Occasional Paper No. 184, IMF, Washington, D.C.

Havryiysyn, Oleh and Ron van Rooden (2000), "Institutions Matter, But So DoPolicies", IMF Working Paper 00/70, IMF, Washington, D.C.

Hernandez-Cata, Ernesto (1997), "Liberalization and the Behavior of Outputduring the Transition From Plan to Market", Staff papers, IMF, vol. 44, pp. 405-29.

174

BRO.J 3-4 TRANZICI.1A ZEMALJACENTRALNEI ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Ickes, Barry (1996), "Comments to Aslund, Boone and Johnson (1996)",Brookings Papers on Economic Activity, No. l , pp. 298-305.

IMF (2000), World Economic Outlook - October 2000: Focus on TransitionEconomies, Washington, D.C.

Kalra and Sloek (1999), "Inflation and Growth in Transition: Are the AsianEconomies Different?", IMF Working Paper 99/1 ]8. '

Keane and Prasad (2000), "Inequality, Transfers and Growth: New Evidencefrom the Economic Transition in Poland", IMF Working Paper 00/117 (June).

Kennedy, Paul (1988), The Rise and Fall of the Great Powers, Unwin Hyman,London.

Kolodko, Grzegorz (2000), From Shock to Therapy: The Political Economy oj"Postsocialist Transformation, Oxford University Press, Oxford.

Kornai, .Janos (2000), "Ten Years After The Road to a Free Economy: TheAutor's Self-Evaluation", paper presented at the World Bank Annual Conference onDevelopment Economics held in Washington, D.C. on April 18-20.

Landes, David (1998), The Wealth and Poverty of Nations, Little Brown andCompany, London.

Lipton, David and Jeffrey Sachs (1990), "Creating a Market Economy in EasternEurope: The Case of Poland", Brookings Paper on Economic Activity, Vol. 1, pp.74-]47.

Loungani Prakash and Nathan Sheets (1997), "Central Bank Independence,Inflation and Growth in Transition Economies", Journal of Money, Credit andBanking (August).

Lybek, Tonny (1999), "Central Bank Autonomy, and Inflation and OutputPerformance in the Baltic States, Russia, and Other Countries of the Former SovietUnion, 1995-97", IMF Working Paper 99/4, IMF, Washington, D.C.

Martins Joaquim Oliveira and Tristan Price (2000), "Policy interdependenceduring economic transition: The case ad Slovakia ]999-2000", OECD workingpaper 26.

Moreno, Ramon and Bhart Trehan (1997), "Location and Growth of Nations",Working Paper, Federal Reserve of San Francisko.

Murrell, Peter (1996), "How Far Has the Transition Progressed?", Journal ofEconomic Perspectives, Vol. 10, pp. 25-44.

Nellis John (1999), Time to Rethink Privatization in Transition Economies, IFCDiscussion Paper No. 38.

Newbery, David (199]), Sequncing the Transition, CEPR Discussion PaperSeries, No. 75.

175

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

Olarreaga, Marcelo (2000), Foreign-owned capital and endogenous tariffs,World Bank, Washington, D,C.

Parker.S, Gavin Tritt and Wing Thye Woo (1997), "Some Lessons Learned fromComparisons of Transitions in Asia and Eastern Europe", in W.Woo, StephenParker and Jeffrey Sachs, eds., Transition: Comparing Asia and Europe, MIT Press,Cambridge, Mass,

Raiser, Martin, Di Tornrnaso, Maria L. and Melvin Weeks (2000), "Themeasurement and determinants of institutional change: Evidence from transitionaleconomies", EBRD Working Paper 60, EBRD, London.

Rapaczynski, Andrzej (1996), "The roles of the state and market in establishingproperty rights", Journal ofEconomic Perspectives, VoL 10 (2), pp. 87-103,

Robertson, J,M, (1985), The Triumph ofthe West, BBC, London.

Rodrik, 0, and F.Rodriguez (1999), "Trade Policy and Economic Growth: ASkeptic's Guide to the Cross-National Evidence", University of Maryland andHarvard University.

Roland, Gerard (2000), Transition and Economics: Politics, Markets and Firms,The MIT Press, Cambridge, Mass.

Roland, Gerard (200 I), "Ten Years After.", Transition and Economics", IMFStaff Papers, Vol. 48, Special Issue,

Roland, Gerard and Thierry Verdier (2000), "Law enforcement and transition",CEPR Discussion Paper 2501, CEPR, London,

Sachs, Jeffrey (1996), "The Transition at Mid Decade", Proceedings of theAmerican Economic Association, No.2, Vol. 86, pp. 128-33.

Sachs, Jeffrey and Andrew Warner (1997), "Fundamental sources of long-rungrowth", American Economic Review, vol. 87 (2) (Papers and Proceedings), pp,184-188.

Sachs, Jeffrey and Wing Thyo Woo (1996), "Reforms in Eastern Europe and theFormer Soviet Union in Light of the East Asian Experience", NBER No. 5404, pp.1-71.

Sachs, Jeffrey, Clifford Zinnes and Yair Eilat (2000), "The Gains fromPrivatization in Transition Economies: Is 'Change of Ownership' Enough?", CAERDiscussion Paper No. 63, Harvard Institute for International Development, Mass.,Cambridge.

Selowsky, Marcelo and Ricardo Martin (1997), "Policy Performance and OutputGrowth in the Transition Economies", Proceedings ofthe American Association,Vol. 87 (no. 2), pp. 349-53.

BRO.I 3-4 TRANZICIJA ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE U TRZISNU ...

Shleifer, Andrei (1997), "Government in Transition", Harvard Institute forInternational Development Discussion Paper no. 573, pp. 1-40, Harvard University,Cambridge, Mass.

Stiglitz, Joseph (1999), "Whither Reform?" a paper presented at the World BankAnnual Conference on Development Economics-Europe, Paris.

Thomas, V. and Yan Wang (1997), "East Asian Lessons from EconomicReforms", in W.Woo, Stephen Parker and Jeffrey Sachs, eds., Transition:Comparing Asia and Europe, MIT Press, Cambridge, Mass.

Wallace, Helen (1998), "Coming to Terms with a Larger Europe: Options forEconomic Integration", Working Paper 133, BRIE, Prepared for the Kreisky Forumand BRIE Policy Conference: Foreign Direct Investment and Trade in. EasternEurope: The Creation of a Unified European Economy, Vienna, June 5-6, 1997.

Wolf, Holger (1999), "Transition Strategies: Choice and Outcomes", PrincetonStudies in International Finance No. 85, Princeton University, Princeton.

World Bank (2002), Transition: The First Ten Years; Analysis and Lessins forEastern Europe and the Former Soviet Union, World Bank, Washington, D.C.

Wyplosz Charles (1999), "Ten Years of Transformation: MacroeconomicLessons", Working Paper (April).

Rezime

Tranzicioni procesi u zemljama centralnc i istocne Evrope (ClE) pruzili su ubedljive dokaze 0

povezanosti makroekonomskih kretanja i strukturnih reforrni, Nakon pocetne debate izmedu'graduclista' i onih koji su zastupali 'sok terapiju', odnosno onih koji su se zalagali za optimalnubrzinu reformi, postalo jc ocigledno da su reforme cvrsto mcdusobno povezane, Uspeh bilo kojcpojedinacne politike zavisi od reformi na sirokom frontu. Isto tako jc potrebno izvesno vreme dabi sc izgradile institucije koje podrzavaju trzisni mehanizam. Time se srediste debate pomerilo odbrzinc reformi na njihov obuhvat i cvrstinu.

Novija krctanja u zcmljama u tranziciji CIE potvrduju tendencije tranzicije oformljene tokomposlednjih deset godina. Ovi obrasci razvoja obuhvataju liberalizaciju i privatizaciju pre nego stose razviju trzisnc institucijc, kao i jak uticaj drustvenih, ekonornskih i politickih uslova sa pocetkatranzicije na buduci napredak reforrni. Zemlje u tranziciji ccntralne Evropc (CE) su imaleodredcne prednosti zbog relativno povoljnijih inicijalnih uslova, mada su pocetne pogodnostipostepeno iscezle. Ipak, tamo gde se odrzala tendencija liberalizacije uz obuhvatnu privatizaciju,otvorenost medunarodne trgovine i investicije, to je uticalo na stabilnost i cvrstinu trzisnihinstitucija. Treba istaci da ovakav postepen napredak nije bcz teskoca. Postoje mnoge zamke kojemogu uhvatiti u klopku reformske procese,

Tokom poslednjih deset godina. zernlje u tranziciji CIE ostvarile su izuzetan naprcdak na putuintcgracije u svctsku privredu. Medutim, napredak nije bio ravnomeran za sve zemlje. U nekim odnaprednijih zemalja nosioci ekonornske politike se suocavaiu sa brzim porastom uloge trzista ivelikim prilivom kapitala, sto jc praceno srednjorocnim fiskalnirn problemima kao u razvijenimprivredama Evropskc unije (EU). U drugim zernljama napredak nije bio ujednacen u vaznimoblastima kao sto su restrukturiranje preduzeca i banaka i reforma pravnog okvira, uz znacajanposao koji preostajc da se uradi 1I procesu tranzicije ka trzisnoj privredi.

177

PRTVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLV

Kljucue reci: libcralizacija, privatizacija, strukturne reforrne, rast, razvoj, trgovina, sekvcnce,inflacija, kontroverze.finansijski sistem.

Summary

This paper analyze economic growth during the transition from centrally planned to marketeconomy in Central and Eastern European and former Soviet Union countries. It provides adescriptive analysis of regional growth performance vis-a-vis countries at similar levels ofdevelopment, including a discussion of the available growth accounting results. The importanceof different factors that have been identified in the cross-country literature as being associatedwith economic growth. Several points of controversy emerged within the overall stategy,particularly over so-called shock therapy, and over sequencing. Rapid policy action was possiblein some areas of reform - price and trade liberalization, and inflation stabilization, and perhapssmall scale privatization - but in others it was clear that reform would take a long time. Thecontroversies over shock treatment related mainly to macroeconomic stabilization and the pace atwhich privatization could be attempted, and, to a lesser extant, over the pace of tradeliberalization; tor some reason there was less controversy over the pace of trade liberalization; torsome reason there was less controversy over the pace of price liberalization. On sequencing, theargument was that some reforms were preconditions for others - tor instance, that privatizationwould fail unless the right legal framework or financial system or both were in place, or that pricedecontrol should not take place until macroeconomic stabilization could be assured. After a briefassessment of the extent to which economic growth has been associated with progress on differentmeasures of well being, the paper concludes with a list suggested issues to be investigated in thecontext of specific country studies.

Key words: liberalization, privatization, structural reform, growth, development, trade,sequencing, inflation, controversy, financial system.

178