Из садржаја

4. КОНФЕРЕНЦИЈА УДРУЖЕЊА „СУЗА”„ОЛУЈА” И ДАЉЕ ТРАЈЕ10. АКТУЕЛНОСТИМИР ЖИВИМА – ПОШТА УБИЈЕНИМА

32. ПИШУ НАМСМИРИО СЕ СТРАДАЛНИК ИЗ „ОЛУЈЕ”40. ПОЕЗИЈАОЈ КРАЈИНО

15. ЗЛОЧИНИСМРТ НА КУЋНОМ ПРАГУ17. СУДБИНЕНАЈТУЖНИЈА ПРИЧА „ОЛУЈЕ”14. ИНТЕРВЈУНИСУ ДОЧЕКАЛИ ДА САХРАНЕ УБИЈЕНУ ДЈЕЦУ

21. СЈЕЋАЊЕЗАЈЕДНИЧКО СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛО – „ОЛУЈУ”

3. ЧЕДОМИР МАРИЋ, савјетник удружењаДОКЛЕ ВИШЕ БЛОКАДЕ

Аутор знака:

Фотографије на корицамаСаша Чолић, Милован Миленковић иархив „Сузе”

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦАНЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ЛИЦА

„СУЗА”Ломина 4, Београд

Тел./факс: 011/362-1542имејл: afmpkr95@verat.net

www.afmpkr.org.rs

Предсједница удружењаДрагана Ђукић

СекретаркаЉиљана Радиновић

Управни одборМара Беадер, Нена

Благојевић, Нада Бодирога,Мира Деветак, Душанка

Којић, Драган Пјевач, БранкаХинић и Владо Шашо

Главни и одговорни уредникЧедомир Марић

УредникРаде Матијаш

Техничко уређивање и преломИгор Маринковић

ЛекторкаСандра Шаре

Компјутерска обрадаЉиљана Радиновић

Штампа„Спринт” Београд

Тираж 2000

текући рачун: 205-9077-17девизни рачун: 00-708-0003446.7IBAM RS 35205007080003446726

Комерцијална банка – Београд

SUZA 1

Перо Чимбур

Задржавамо право да интервени-шемо на преузетим текстовима услучају концептуалних грешака.

Часопис је бесплатан

2. УМЈЕСТО УВОДНИКАРЈЕШАВАЊЕ СТАМБЕНОГ ПИТАЊА ИЗБЈЕГЛИЦА

SUZA

УМЈЕСТО УВОДНИКА

2

Због из у зет не ва жно сти,текст из „Бли ца“ од 2. но вем бра2015, пре ма ко јем ће пре ко 2.000из бје глич ких по ро ди ца ри је ши -ти стам бе но пи та ње, пре но си моумје сто увод ни ка

– Пред став ни ци ма 61 оп -шти не и гра да у Ср би ји да нас су уСрп ском на род ном по зо ри ши ту уНо вом Са ду уру че ни уго во ри уокви ру Ре ги о нал ног стам бе ногпро јек та за ре ша ва ње стам бе ногпи та ња из бе гли ца укуп не вред но -сти 47.000.000 евра.

Пред став ни ци ма гра до ва иоп шти на Ср би је уго во ре је уру чиоми ни стар спољ них по сло ва и пр випот пред сед ник вла де Иви ца Да -чић, ко ји је ујед но пред сед ник Ко -ми си је за ко ор ди на ци ју про це сатрај ње ин те гра ци је из бе гли ца.

Уру чи ва њу уго во ра при су -ство ва ли су шеф Де ле га ци је ЕУ уСр би ји Мајкл Де вен порт, ам ба са -дор САД Мајкл Кир би, ам ба са дорТур ске Мех мет Ке мал Бо зај, ко ме -сар за из бе гли це и ми гра ци је Вла -ди мир Цу цић, гра до на чел ник Но -вог Са да Ми лош Ву че вић и пред -став ни ци UNHCR-а, ОЕБС-а и Раз -вој не бан ке Са ве та Евро пе.

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма,Да чић је ре као да да на шње до де -љи ва ње уго во ра пред ста вља на -ста вак при ме не Ре ги о нал ног стам -бе ног про гра ма за збри ња ва ње из -бе гли ца.

Он је под се тио на број не ак -тив но сти ко је је Ср би ја до са даспро ве ла на омо гу ћа ва њу ин те гра -ци је из бе гли ца у за јед ни цу, као ина стам бе ном збри ња ва ју.

Да чић је ка зао да ће но виуго во ри трај но ре ши ти стам бе непро бле ме за ви ше од 2.000 по ро -ди ца из бе глих из Хр ват ске и БиХ.

Ср би ја ће ис тра ја ти на им -пле мен та ци ји Са ра јев ске де кла ра -ца ци је, ре као је Да чић до да ју ћи даје број из бе гли ца у Ср би ји тре нут -но око 45.000 и да је број зах те ваза ре ша ва ње стам бе ног пи та њатре нут но мно го ве ћи од рас пло жи -вих сред ста ва.

– За 61 оп шти ну и град у Ср -би ји кроз по ме ну ти про је кат до де -ље но је 47.500.000 евра и ни је речни о ка квом кре ди ту, већ бес по -врат ним сред стви ма – об ја снио јеДа чић до да ји ћи да ће до ко нач ногре ша ва ња стам бе них про бле масвих из бе гли ца у ту свр ху би тиуло же но ви ше од 300.000.000евра.

– На дам се да ће мо сви уре ги о ну за јед нич ки ре ша ва ти про -бле ме из бе гли ца, а да ће ме ђу на -род на за јед ни ца и ми са ми за јед -нич ки до при не ти ми ру и ста би ли -за ци ји – ре као Да чић.

Шеф Де ле га ци је ЕУ МајклДе вен порт је ре као да се це ло куп -на ме ђу на род на за јед ни ца овихда на су сре ће с ве ли ким та ла сом

из бе гли ца не за бе ле же ним у исто -ри ји, али да је да на шњи чин до де -ле уго во ра по ка за тељ да љу ди ко -ји су де ве де се тих го ди на оста либез сво јих до мо ва и по ста ли из бе -гли це ни су за бо ра вље ни.

Пре ма ње го вим ре чи ма, уокви ру овог про гра ма у Ср би ји ћеби ти фи нан си ра на ку по ви на 320се о ских ку ћа и 1.623 ста на и би ћедо де ље но 500 па ке та гра ђе вин -ског ма те ри ја ла, чи ме ће ви ше од2.000 по ро ди ца би ти стам бе нообез бе ђе но.

Ко ме сар за из бе гли це Вла -ди мир Цу цић је на гла сио да Ко ме -са ри јат за из бе гли це и ми гра ци је,за јед но с ло кал ним са мо у пра ва ма,Је ди ни цом за упра вља ње про јек -том и тех нич ком по мо ћи, тре нут нора ди на обез бе ђи ва њу 1.492 стам -бе на ре ше ња фи нан си ра них из до -на тор ског фон да РСП-а.

– Пред на ма је за да так да уна ред них го ди ну до две усе ли мо2.083 по ро ди це и оправ да мо по ве -ре ње свих оних ко ји су нас не се -бич но по др жа ва ли од са мог по чет -ка про це са ре ги о нал не са рад ње.Хва ла и ов де при сут ним до на то ри -ма ко ји су нам по мо гли да ба рем ујед ном де лу свог на у ма и успе мо –ре као је Цу цић.

У НО ВОМ СА ДУ СЕ ГРА ДИ 276СТА НО ВА ЗА ИЗ БЕ ГЛИ ЦЕ

Гра до на чел ник Но вог Са даМи лош Ву че вић из ја вио је да насда ће про грам Ре ги о нал ног стам -бе ног про јек та омо гу ћи ти да се уНо вом Са ду из гра ди 276 ста но ваза из бе гли це.

Ву че вић је ре као да ће тих276 ста но ва би ти из гра ђе но у на -се љу Ве тер ник и да ће, по сло вууго во ра, град ња тих ста но ва би тиза вр ше на до но вем бра 2017. го -ди не.

– Ми смо већ при пре ми ли ипре да ли апли ка ци ју за да ље уче -ство ва ње у на ред ним фа за ма про -гра ма Ре ги о нал ног стам бе ног про -јек та, и то за из град њу још 152 ста -на ко ји ће за ре ша ва ње стам бе ногпро бле ма из бе гли ца би ти из гра ђе -ни у Фу то гу – ре као је Ву че вић.o

Р.М.

3SUZA

ЧЕДОМИР МАРИЋ, савјетник удружења

Наша очекивања да ће се овe годинe, по-слије обећања званичника комисија Хрватске иСрбије на округлом столу у организацији Коорди-нације српских удружења, озбиљније рјешаватисудбине несталих, нажалост се нису остварила,већ је настављено као и свих година до сада. Очи-гледно, надлежне институције у Хрватској нисуспремне мијењати учмали ритам ексхумација иидентификација. Још горе је стање у покретањупоступака починиоцима злочина над Србима. Ова-ква политика Хрватске према српским жртвама по-вређује породице жртава. Стиче се утисак да сесве то чини с циљем обесхрабривања породица утражењу својих права.

Док год траје такав однос према нашимжртвама, ми ћемо писањем и на други начин на-ставити прозивати надлежне институције у Хр-ватској. Један од облика је и конференција зановинаре 4. августа „Двадесет година злочина у„Олуји“ – судбине несталих и даље неизвјесне“.Шта су учесници конференције говорили, наве-дено је у тексту „Олуја и даље траје“ у рублициАктивности.

Послије 20 година по завршетку рата у Хр-ватској, потребно je и овом приликом поновитинека питања:

- Зашто још нису ексхумиране познате лока-ције српских жртава из „Бљеска“ и „Олује“?

- Зашто се од неких званичника из Хрватскеподмеће информација да је извршена ексхумација12 жртава с Миљевачког платоа, на книнском гро-бљу?

- Зашто се и у овој години број идентифика-ција смањује иако се на Институту за судску меди-цину у Загребу налази неколико стотина ексхуми-раних крајишких жртава?

- Зашто тужбе породица крајишких жртавазаврше неуспјехом иако се ради о очигледним зло-чинима?

- Зашто се тужбе по истом предмету раз-двајају?

- Зашто се неки процеси завршавају пону-дом породици да одустане од тужбе у замјену засимболичну новчану накнаду, којом се додатновријеђа достојанство породице?

Могли бисмо овако наставити и даље. Закључићу само још једним питањем: има

ли краја блокади остваривања елементарних пра-ва породица?

Период од почетка августа до данас био је узнаку обиљежавања 20. годишњице прогона истрадања Срба, који су до тог тужног августа жи-вјели у Хрватској. Тим поводом наше Удружење јеорганизовало, осим поменуте конференције и ав-густовски број „Сузе“ и пригодни меморијални

програм у слици и ријечи: „Незаборав за нестале“. Одлука којом су Владе Србије и Републике

Српске, на заједничкој сједници прогласиле 5. ав-густ Даном жалости у обе републике примљена јемеђу нашим породицама с поштовањем и захвал-ношћу.

Коначно нисмо сами на тужним годишњица-ма. Услиједиле су комеморације на државном ни-воу. Прикладне програме, осим нас, приредила суи друга избјегличка удружења, о чему више обја-вљујемо у овом броју „Сузе“.

Наше удружење је, одликом Управног одбо-ра, а у складу с поменутом одлуком влада, помје-рило датум парастоса на Пети август. С обзиромна то да се све ове године парастос одржавао 4.августа, требало је уложити пуно труда у анимира-ње породица, њихових пријатеља и шире јавности.Захваљујући личним контактима и медијима, напарастос је дошло много људи. Чинодејствовао јеЊегова светост патријарх Српске православне цр-кве господин Иринеј.

Користим прилику да се у име породица за-хвалим Његовој светости господину Иринеју, прео-свештеном митрополиту црногорско-приморскомгосподину Анфилохију и свештенству Цркве Све-тог Марка у Београду. Захваљујем се представни-цима Владе Србије, као и пријатељима породицате грађанима који су достојанствено обиљежилиовогодишњи Дан сјећања.o

ДОКЛЕ ВИШЕ БЛОКАДЕ?

4 SUZA

АКТИВНОСТИ

Судбина несталих у „Олуји”још је непозната, породице и да-ље живе у неизвесности, а њиховубол продубљује чињеница што сузлочини почињени 1995. осталибез казне, рекли су данас пред-ставници Удружења породица не-сталих и погинулих „Суза” и поро-дица жртава.

На конференцији за нови-наре посвећеној 20. годишњицизлочина у Олуји, председницаУдружења породица несталих ипогинулих „Суза” Драгана Ђукић,најављујући сутрашњи парастос уЦркви Светог Марка у Београду,рекла је да после 20 година, замноге породице Олуја још трајејер живе у неизвесности.

Како је речено, до данас јес регистрованих локација ексхуми-рано 875 жртава „Олује”, а још је215 жртава с неексхумираних ре-гистрованих гробних места.

Председник Комисије за не-стале Вељко Одаловић рекао је

да је да се око 2.100 људи водикао нестало у Хрватској, од чега сеоко 1.100 српске националности.

Одаловић каже да се у Хр-ватској данас дешава оно што секонтунирано понавља од изборадо избора, а то је заоштравањереторике и политике. Те порукенису поруке добре воље, него, на-жалост, повређују ране.

Грађанско и цивилизованодруштво, навео је Одаловић, зах-тева да се мења циклични, орке-стрирани однос Хрватске према„Олуји”.

Одаловић каже да је, поевиденици, у Србији 26.000 избе-глих из Хрватске који желе да севрате у ту државу, али не постојиспремност међународне заједни-це да им омогући сигурност, а Хр-ватске да се суочи са злочинима у„Олуји”.

Поводом организовања вој-не параде у Хрватској, Одаловићкаже да ниједној војци не може да

служи на част то што је нападалаљуде који су у колонома избеглииз Хрватске.

Одаловић је рекао да сеудружење „Суза” с поштовањемодноси према трагедији више од250.000 протераних Срба и премажртвама „Олује” и тиме шаље по-руку да се оно што се десило несме заборавити.

Добро је што је Србија уста-новила Дан сећања на страдање ипрогон Срба, каже Одаловић, на-водећи да Србија не жели сукобенити да продубљује јаз, него пру-жа руку помирења.

Чедомир Марић, чији је синЖелимир убијен 5. августа 1995. уКнину а за којим је трагао осам го-дина, рекао је да „Олуја” није траја-ла само 4. и 5. августа него и послетога и да, нажалост, траје и данас.

Перо Дамјановић, чији суродитељи Ђука и Душан убијени5. августа пре 20 година, каже даје јако тежак процес доказивања исазнања ко су кривци за злочине,наводећи да су налогодавци и из-вршиоци тих злочина богати људикоји уживају све привилегије у Хр-ватској.

Заменик председника Срп-ског народног вијећа Саша Мило-шевић рекао је да се у Хрватскојодржава низ комеморативних ску-пова у организацији српских већакојих је укупно 150, на којима сечитају изјаве сећања.

Наводећи да је јавност не-довољно информисана о дешава-њима у Хашком трибуналу веза-ним за „Олују”, Милошевић кажеда је на сајту Српског народног ви-јећа постављена апликација на ко-јој је доступна аргументација од-бране и отпужбе, као и неколикостотина докумената презентова-них у Трибуналу.

Марица Шеатовић из Удру-жење породица „Против заборава”из Загреба рекла је да се то удру-жење, основано 2011. године, ба-ви несталима и убијенима од1991. године и настоји да обележиместа страдања.

Шеатовићева каже да јењен супруг убијен 1991. године ида је прошла „сву тортуру” хрват-ске администрације. o

Конференција удружења „СУЗА”: „20 година злочина у„Олуји“ – судбине несталих и даље нерасветљене“

„ОЛУЈА” И ДАЉЕ ТРАЈЕСудбина несталих у „Олуји” још је непозната, породи-

це и даље живе у неизвесности, а њихову бол продубљујечињеница што су злочини почињени 1995. остали без казне,рекли су данас представници Удружења породица несталихи погинулих “Суза” и породица жртава

Tанјуг ― Београд

5SUZA

У организацији Координа-ције српских удружења породицанесталих, убијених и погинулих спростора бивше Југославије, јучеје у Скупштини града Београдаобиљежен Међународни дан не-сталих. Програм је почео минутомћутања за све погинуле у Рату зајугословенско насљеђе. Наконхимне Србије у извођењу хораЦркве Свети Димитрије, предсјед-ник координације Драган Пјевачобратио се скупу. Његов говор об-јављујемо на сљедећој страни.

Изнет је и податак да је ме-ђу несталима с простора бившедржаве њих 3.600 било српске на-ционалности.

Познати глумац ЉубивојеТадић говорио је стихове песме„Мајка православна“ ВладимираНазора. Познати хрватски пјесникнаписао је потресне стихове1943. године, ужаснут призоримаспаљеног српског села код Вргин-моста. Скупштинском салом сепотом зачуо сјетни глас народногпојца Светлане Стевић-Вукоса-вљевић, који је дирнуо све при-сутне. Драгана Мајсторовић сестиховима своје пјесме „Убицо“обратила непознатом убици свогсина Ивана, који је као седамнае-тогодишњак киднапован на Косо-ву и Метохији, што је чланове по-родица, публику и госте довелодо суза. Коста Којић, дванаесто-годишњак, говорио је стихове пје-сме „Тата“ Драгана Кончара изЛике, чији је отац Никола нестаоприје него што је Драган рођен. Исам Коста име је добио по дједукоји се још налази међу Србиманесталим у западној Славонији.Послије њих, своје стихове „Са-патници“ говорила је МиленаПарлић, чији је брат ВладимирМладеновић нестао на Косову иМетохији. Подсјетила је и на при-годне стихове пјесника Рајка Пе-трова Нога “Нек пада снијег, Го-споде!“

Пред крај програма, Љуби-воје Тадић је говорио одломке из

представе „Чујте Срби!“ великогсрпског пријатеља АрчибалдаРајса, који се показао актуелнијинего икад.

Након извођења једне однајсвечанијих српских пјесама „Во-стани Сербие“, присутни су позва-ни да као и сваке године у колонис ружама у рукама оду до споме-ника свим старадалим Србима у

ратовима од 1991. до 2000. годинеу Ташмајданском парку. На томмјесту је народни умјетник и чуварсрпске традиције Светлана Спајићпојала тужбалицу „На Кордунугроб до гроба“. Скуп се завршиопаљењем свијећа у оближњој Цр-кви Светог Марка за све нестале ипогинуле.o

Ј. Марић

Координација српских удружења породица обиљежила Међународни дан несталих

„ПРАВДУ ЋЕМО ТЕШКО ДОЧЕКАТИ“

Конференција за новинареДва дана раније, одржана је конференција за новинаре

у београдском Медија центру под називом „Правда, солидар-ност и саосећање за породице несталих и погинулих”. На кон-ференцији су учествовали: Вељко Одаловић, предсједник Ко-мисије за нестала лица Владе Републике Србије, Драган Пје-вач, предсједник Координације српских удружења породицанесталих, убијених и погинулих лица с простора бивше Југо-славије, Саво Штрбац, предсједник Документационо-инфор-мационог центра „Веритас”, Душко Челић, замјеник предсјед-ника Координације, и Недељко Митровић, предсједник Репу-бличке организације породица заробљених и погинулих бо-раца Републике Српске из Бањалуке. Том приликом госпо-дин Одаловић је нагласио како посебно забрињава податакда и даље 5.000 неидентификованих тијела стоји у мртвач-ницама широм региона. Оцијенио је да Мостарска деклара-ција о несталима, коју су прошле године потписали лидериСрбије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, не дајерезултате.o

6 SUZA

Поштоване породице жртава, правде за наше жртве и сатисфакције за породице нема иакоје прошло двадесет година од престанка рата.

Ако кренемо од Хрватске, примјера има много, као илустацију наводим да је за злочине по-чињене у акцији “Олуја” када је убијено преко 1.200 српских жртава, од чега преко 60 посто циви-ла, до сада правоснажно осуђена само једна особа.

Идентификације и ексхумације српских жртава иду споро и дозирано. Хрватска држава до да-нас није у стању да ексхумира преко двјеста српских жртава на познатим гробницама и гробниммјестима. Суђења за ратне злочине почињене над Србима су таква да додатно трауматизују поро-дице жртава.

Да може бити горе и од овога, примјер је Косово и Метохија, гдје суђења за ратне злочинепочињене над Србима уопште нема, а посљедњих година нема ни есхумација ни идентификацијасрпских жртава.

Ми знамо да ћемо правду тешко дочекати од оних који су убили наше најмилије, али ми неможемо одустати од тражења правде. То је наш дуг према нашим мртвима. То је наше основно људ-ско право.

Наше је право да тражимо правду и да тражимо бољи третман наше државе Србије према на-ма. Приликом припреме и расправа о новом закону о правима бораца, инвалида и цивилних жрта-ва рата, нашу координацију и удружења породица жртава нико није звао ни консултовао, а на при-мједбе које смо дали нисмо добили одговор.

Уз пуно поштовање оним новинарима и телевизијама које су дошле, морамо истаћи неодго-воран однос медија према нама. Државна телевизија не извјештава о нама, можда нас се стиди,дневним новинама нисмо интересантни. Највјероватније ће данашњи догађај, као и конференцијаза медије у петак, остати прећутани. Зар ове мајке морају да иду протестовати пред Владу Србиједа би нас она примијетила?

Када говоримо о неправди према несталим Србима, увијек говоримо и о неправди према сви-ма, како Србима, тако и Хрватима, Бошњацима, Албанцима и свима осталима. Поред истицања жр-тава породица чланова наше координације, увијек смо говорили и о жртвама других и безрезервносмо (и слободно) осуђивали злочинце који су долазили из нашег народа. Ако хоћемо правду за се-бе, морамо се залагати и за правду према другима.

Да ли је тако код других?

Све противничке снаге у протеклим ратовима нам поручују: “Да се зна ко је био агресор, а кожртва”. Есклузивност жртве имају Бошњаци, Албанци и Хрвати. На овај начин прави се категори-зација ратних жртава на вриједне, мање вриједне и безвриједне. Ми знамо да смо ми жртве, као исви остали. Ми добро знамо да су наши најмилији убијани као цивили, паљени, мучени, одвођенида би се највјероватније вадили органи, заробљавани и ликвидирани по кратаком поступку.

Антицивилизацијско потцјењивање српских жртава деведесетих и наметање једностране, ис-кључиве и колективне кривице за рат Србима и Србији од стране наших сусједа води схваћању дасмо сами криви за злочине који су почињени над нашима жртвама. То је тренутно оно што живи уХрватској и на Косову.

То је велика неправда за све невино стадале и то мора да се мијења.

Ово важно и битно питање морају да имају у виду владине и невладине организације, као исви који се на било који начин баве узроцима и посљедицама Рата за југословенско насљеђе.

Говорити о истини у протеклим ратовима и не споменути страдања српских жртава и етнич-ка чишћења у Хрватској и на Косову и Метохији није пут до истине и правде.o

Уводно излагање драгана Пјевача, Предсједника координације

7SUZA

Поштовани чланови поро-дица несталих и погинулих, часниоци, драги гости.

Дозволите ми да вас по-здравим и захвалим се на дола-ску.

Молим вас да минутом ћу-тања одамо дужну пошту свим на-шим несталима и погинулима.Слава им!

Посебно поздрављам пред-ставнике организација и институ-ција који нам највише помажу и скојима имамо дугорочну успјешнусарадњу:

Имам посебну част да вамсе обратим у име Удружења поро-дица погинулих и несталих “Суза”.Наши чланови породица боре севише од 20 година да сазнају исти-ну о својим најмилијима. И нашданашњи програм посвећен је сје-ћању на њих.

Удружење породица не-сталих Срба из Крајине и Хрват-ске почело је с радом прије 18година. Мултимедијални про-грам „Незаборав за нестале“ ни-смо случајно организовали башна овом мјесту.

У Дому војске прву скуп-штину смо одржали 14. фебруара1998. године, што је и дан званич-не регистрације нашег удружења.С овом установом имали смо уви-јек добру сарадњу, на чему јој се иовом приликом најтоплије захва-љујемо.

Од прије пет година зва-ничан назив нашег удружења јеУдружење породица несталих ипогинулих лица „Суза“. Назив„Суза” смо преузели од нашегистоименог часописа чији је пр-ви број изашао фебруара 2000.године, а ове године је изашао46. број. Тако и „Суза“ ове годи-не обиљежава 15-годишњицуизлажења. Највећу захвалностза прву афирмацију врло ва-жног информатора Сузе дугује-

мо Међународној комисији занестала лица – ICMP-у, а за оп-станак Међународном комитетуЦрвеног крста.

Све су то разлози што смосе данас окупили на програму сје-ћања „Незаборав за нестале“, уоквиру којег сте претходно видјелиизложбу “Страдање Срба у 20. ви-јеку”.

Данашњи програм имапосебну тежину јер је навршило20 година од прогона и страда-ња Срба у хрватским агресијама„Бљесак“ и „Олуја“, а проблеминаших породица се не смањују.

Процес ексхумације и иден-тификације предуго траје. Питањенесталих се често истиче и у су-сретима највиших званичника Ср-бије и Хрватске – нажалост, реа-лизација не прати дата обећања.

Жалосно је да и послије 20година, у Хрватској има још увијек15 регистрованих гробница са око220 тјела страдалих у „Бљеску“ и„Олуји“.

Кад ће онда доћи на редскривене локације укопаних жрта-ва од 1991. до 1995. године?

Према нашој евиденцији,још увијек тражимо 2.035 неста-лих Срба. Прије почетка дана-шњег програма чули сте само диоимена са списка несталих и поги-нулих, а управо гледате фотогра-фије из наше базе података.

Незадовољни смо динами-ком досадашњег расвјетљавањасудбина несталих у Хрватској. Акоби се поменутом динамиком на-ставио процес, када ће ове поро-дице престати да трпе болну неиз-вјесност? Зато тражимо да се про-цес тражења убрза и искључи сва-ка политизација овог тешког хума-нитарног питања.

Желим искористити прили-ку да истакнем и проблем мемори-јализације, то јест, обиљежавањамјеста страдања Срба у Хрватској.

Само неколико спомен-обиљежјасвједочи о њиховом страдању и тосамо због отпора хрватске јавно-сти и подсјећања да су и Срби жр-тве. Удружење „Суза“, поред за-лагања да се наведени пробле-ми брже рјешавају, све ове го-дине обиљежава парастосима уЦркви Светог Марка већа стра-дања Срба у акцијама хрватскевојске;

- 22. јануар (1993) за страдалеу Масленици

- 1. мај (1995) за страдале у„Бљеску“

- 21. јун (1992) за страдале наМиљевачком платоу

- 5. август (1995) за страдале у„Олуји“, што је од ове године по-стао и државни празник – Дан сје-ћања и жалости.

Управо ових дана, 9. сеп-тембра, организовали смо, као исваке године, парастос за Србестрадале у Медачком џепу.

Овом приликом желим дасе захвалим на изузетној подр-шци свештенству Цркве СветогМарка, у којој се увијек у истовријеме служи парастос.

На крају користим приликуда се захвалим свима који су про-грам помогли:

- Комесаријату за избеглице имиграције Републике Србије

- Српском народном вијећу изЗагреба

- Министарству одбране Репу-блике Србије

- Црвеном крсту Србије- Градској општини Савски ве-

ПРЕДСЈЕДНИЦА УДРУЖЕЊА „СУЗА“ ДРАГАНА ЂУКИЋ ОБРАТИЛА СЕПРИСУТНИМА НА ПРОГРАМУ „НЕЗАБОРАВ ЗА НЕСТАЛЕ“

ПРЕДУГО ТРАЈУ ЕКСХУМАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

8 SUZA

АКТИВНОСТИ

„Незаборав за нестале“ на-зив је мултимедијалног програмакоји је одржан 17. септембра у До-му војске у Београду у организаци-ји Удружења породица несталих ипогинулих лица „Суза“. Програмповодом двадесет година од стра-дања и прогона Срба из Хрватскеи 18 година од оснивања удруже-ња отворила је женска пјевачкагрупа „Ево жена Крајишкијех села“тужбалицом „Ој, Крајино“. Потомсе скупу обратила Драгана Ђукић,предсједница „Сузе“, која је скре-нула пажњу на споро рјешавањупитања несталих и да овај про-грам управо представља сјећањена њих. Подсјетила је да програмније случајно организован у Домувојске и да је у њему одржана пр-ва скупштина Удружења. Затражи-ла је још једном да се из процесатрагања и идентификације искљу-чи свака политизација. Пригоднубесједу одржао је историчар дрМилан Гулић, који је с 10 годинапрогнан из Бенковца. У својој бе-сједи дао је историјски пресјекстрадања Срба у Хрватској под-сјетивши да је са Србима из Хр-ватске нестала и једна аутентичнакултурна традиција. Гулић је до-дао да рат није завршен за оне ко-ји и даље трагају за својим најми-лијима: „Опет ћу бити личан па исебе сврстати у ту скупину јерсе, у документацији коју имаУдружење породица несталих„Суза“, налазе и подаци о мојимблиским сродницима“.

Глумица Маја КолунџијаЗорое, рођена је Книњанка која је5. августа 1995. године напунила18 година. Умјесто да тада славипунољетство, и она се нашла у ду-гој избјегличкој колони. У Дому вој-ске говорила је потресне стиховеБранка Ћопића, Скендера Кулено-вића и одломак из „Молитве” Пе-тра Кочића. Народни појац Света-лана Спајић, вјерна пријатељицакрајишких Срба, аутентичним из-вођењем познатих пјесама: „НаКордуну гроб до гроба“, „Мајка

православна“ и „Смрт мајке Југо-вића“ подсјетила је на страшниусуд који кроз вијекове прати срп-ске мајке у потрази за својим не-сталим и погинулим синовима. Бо-гатом програму који су присутничесто у сузама пратили, великидопринос дао је диплар и гајдашМилан Вашалић, потомак колони-ста који су се својевремено дове-зли „возом без возног реда” доВојводине, гдје су се и настанили.

Програм су употпунили ичланови завичајног удружења„Славонија у срцу“, који су у живо-писним славонским ношњама обо-јили свечану салу Дома војске. По-сјетиоци су потом позвани да по-гледају изложбу „Страдање Србау Хравтској у 20. вијеку“ аутораМилојка Будимира.

Организацију програма по-могли су: Комесаријат за избегли-це и миграције Републике Србије,Српско народно вијеће – Загреб,Градска општина Савски венац,Црвени крст Србије, Министар-ство одбране и Медија центар„Одбрана“. Удружење се посебнозахваљује на промоцији догађаја:Медија центру „Одбрана“ и орга-низацији младих „Систем вредно-сти“, листу „Вечерње новости“ изавичајним удружењима.o

Удружење „Суза“ културним програмом обиљежило 20 годи-на страдања у „Олуји“ и 18 година рада

ОД „МАЈКЕ ЈУГОВИЋА“ ДО „МАЈКЕ ПРАВОСЛАВНЕ“

Драги земљаци и земљаки-ње, даме и господо, као и увијек уоваквим приликама, када требада говорим, осјећам двије разли-чите емоције. С једне стране, уви-јек ми је част да вам се обратим, ас друге, осјећам жал због тога штоова наша окупљања обично нема-ју никакву веселу црту, већ суобично тужне годишњице.

Ова 2015. година је некакопрепуна тих великих годишњица,важних по српски народ. Обиље-жава се 200 година од Другог срп-ског устанка, 180 година од првогустава који је донијела Србија.Обиљежава се 100 година од оногтешког и туробног слома Краље-вине Србије и албанске голготе.Обиљежава се 70 година од крајаДругог свјетског рата и ослобође-ња, а обиљежава се и 20 годинаод завршетка Рата у Босни и Хер-цеговини и Рата у Хрватској.Управо када је српски народ изХрватске у питању, та двадесето-годишњица je била један крај, јед-на завршница туробног 20. вијека,који је за њих био препун прекрет-ница и представљао једну цјело-виту, усудићу се да кажем, готовои завршну епизоду.

Двадесети вијек за Србе уХрватској протекао је врло тешко,као уосталом за цијели српски на-род, ма гдје он живео на Балкан-ском полуострву. У Првом свјет-ском рату, Срби који су живјели уХрватској, били су у оквирима Ау-строугарске монархије, суочили сусе с репресијом, глађу, прогони-ма, ратовали на двије стране. УДругом свјетском рату, нашли сусе у оквирима Независне Државе

Бесједа проф. др МиланаГулића на програму „Неза-борав за нестале“

ИСТОРИЈСКИОСВРТ НА СУДБИНУСРБА У КРАЈИНИ

9

АКТИВНОСТИ

SUZA

Хрватске, били масовно убијани,протјеривани. Крајем осамдесетихгодина, Срби у Хрватској испоља-вају национална осјећања, обна-вљају се стара културна друштваи, као и остали народи на просто-ру социјалистичке Југославије,схватају да је дошао тренутак дасе изборе за нека права која имможда раније нису била додије-љена. Срби су пошли путем ауто-номије, најприје кроз Заједницуопћина сјеверне Далмације и Ли-ке, кроз Српско национално вије-ће, кроз три српске аутономнеобласти: Крајину, западну Славо-нију и Славонију, Барању и запад-ни Срем, да би коначно дошли доРепублике Српске Крајине. Иуправо ове године ми обиљежава-мо 20 година од тог српског поку-шаја да створи своју аутономију,или чак у једном тренутку, државуу тада већ међународно признатојРепублици Хрватској. Акција „Олу-ја“ из 1995. године, срушила је санСрба у Хрватској да сами одлучујуо својој судбини, али и много вишеод тога. Она је скоро у потпуностисатрла Србе у Хрватској. Шта је тосрушила „Олуја“?

„Олуја“ је у четири данаразрушила све темеље РепубликеСрпске Крајине. Државе коју нијепризнавао нико, која, чини се у томтренутку, није имала ничију подр-шку. До „Олује“ је дошло у ономтренутку када је, вјероватно, Хр-ватска, била на врхунцу, а Крајинаод свог почетка вјероватно стајаланајслабије. Не само да није ималаподршку међународне заједнице,на то су се ваљда Срби навиклиод почетка деведесетих годинавећ, чини се, да није имала ни пу-ну подршку Београда. О томе дали је њено руководство било до-стојно историјског тренутка у којемсе налазило, још ће се причати иписати. Ипак, не можемо споритичињеницу да је она постојала, даје имала свог предсједника, владу,скупштину, народ који је призна-вао њену власт, војску, полицију,територију.

Сада је септембар, попри-лично врео, чини нам се. Прије 20година, у септембру, горјеле су ку-ће диљем Крајине. Оно мало пре-осталих Срба покушавало је да

спасе живу главу. Тешко нам је да20 година након тога и помислимокако је изгледао септембар у Кра-јини 1995. Мало је људи који о то-ме могу свједочити. Ипак, чини седа је „Олуја“ учинила и много вишеод онога што нам основна стати-стика може рећи. Од броја убије-них до броја несталих, попаљенихкућа, људи који су и данас по хр-ватским затворима, отетих стано-ва, чини се да су Срби изгубили инешто што се бројевима не можеизразити. Нестала је једна аутен-тична култура у оквиру српског на-рода. Оно мало Срба који је његу-ју, како на простору који је некадачинио Крајину тако и у прогонству,само је реликт. Једна аутентичнакултура која је свакако чинила бо-гатство српског народа у цјелини,богатство његове културе, чининам се као да је у потпуности не-стала. Часни су покушаји да се та-ко нешто барем у траговима данассачува. Управо због тога, отваранам се питање: гдје смо ми то да-нас? Гдје су Срби из Хрватске? Го-тово свугдје, осим у Хрватској. Акосамо погледамо попис из 1991. го-дине, онај посљедњи који је извр-шила социјалистичка Југославија,Срба у Хрватској је било више од580.000. Ако том броју додамо јоши знатан дио оних који су се још1991. године изјаснили као Југо-словени, а било их је око 106.000,видимо да је Срба у Хрватској би-ло сасвим сигурно више од600.000. За земљу од тек нештовише од 4.000.000, то је приличанброј.

Шта данас имамо? Данас уХрватској имамо мање од 200.000

Срба. Барем 180.000, како се то попоследњем попису који је Репу-блика Хрватска спровела 2011. го-дине, чини. Већина Срба која овајброј данас представља остала је уисточном дијелу Републике Срп-ске Крајине: Славонско-барањскојобласти, нешто Срба по градови-ма и јако мали број повратника.Управо, чини се да је све оно штосе догодило августа 1995. године иимало тај циљ. Требало је број тихљуди свести на што мањи. Самопо подацима којима располаже„Веритас“, више од 7.200 људи јенастрадало, само у „Олуји“ вишеод 1800. Око хиљаду људи је про-нађено и сахрањено, око 800 људииз „Олује“ води се као нестало. Иа-ко се многима од нас чини да је ратзавршен, барем формално, за љу-де који и данас траже своје најми-лије, своје најближе, то сасвим си-гурно није тако. Опет ћу бити ли-чан па и себе сврстати у ту скупи-ну јер су у документацији Удруже-ња породица несталих „Суза“ по-даци о мојим блиским сродницима.

Шта је преостало Србимакоји су некада живјели у Хрват-ској или онима који данас живеили покушавају да живе у Хрват-ској? Да барем у траговима поку-шају сачувати ону аутентичнукултуру, за којом готово да непрође дан а да ја, а можда и мно-ги од вас, не зажалимо. Остало једа барем и кроз оваква окупља-ња, ма колико она имала тужниповод, запамтимо ко смо, штасмо, одакле смо и шта смо у по-сљедње вријеме преживјели.Хвала вам најљепше. o

Ј. Марић

10 SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

Сунчан суботњни дан биоје као створен за образовни излетна Космај и Авалу који је за члано-ве породица организовало удру-жење „Суза“. Зелени предјели на-домак градске вреве подразумије-вају уживање у природи, али и мо-гућност да се више сазна о слав-ној прошлости и борбеном духуовог дијела Шумадије.

Прво одредиште за излет-нике био је споменик „Космајскаискра“, подигнут у славу борацаКосмајско-посавског партизанскогодреда. Идеја аутора овог споме-ника била је да повеже искру уста-ника запаљену у непосредној бли-зини давне 1804. године и форми-рања поменутог одреда у Другомсвјетском рату. Прије неколико го-дина, овај споменик је приказан наизложби једног белгијског фото-графа у Њујорку као један од нај-љепших споменика ккоји се тичуДругог свјетског рата.

Чланови породица су, на-кон краћег задржавања код „Ис-кре“, наставили пут према обли-жњем манастиру „Тресије“, који јеприје шест година прославио се-дам вијекова постојања. За то ври-јеме, ова задужбина краља Драгу-тина више пута је рушена и обна-вљана. Њена посљедња обнова идаље траје.

Након паљења свијећа,обиласка и одмора у хладу мана-сторског дрвећа, пут је настављендо сопотског насеља Бабе, гдје суу мирној околини чланови породи-

ца провели пријатна два сата ушетњи и одмору.

Посљедње одредиште на-шег излета била је најнижа шума-дијска планина, Авала. На самомврху налази се монументални ма-узолеј „Незнаном јунаку“ ИванаМештровића из 1938. године. Овајспоменик подигунт је на иниција-тиву краља Александра, који ниједочекао његово откривање. Збогрушења остатака средњовековногграда Жрнова, својевремено је би-ло много протеста од стране мје-штана и Београђана, али ништаније могло одвратити краља ододлуке да баш на том мјесту по-дигне маузолеј. Тијело непознатогсрпског војника из Првог свјетскограта, које је у близини пронађено,било је повод да се свим незна-ним јунацима посвети овај репре-зентативни споменик. Осим тури-ста и излетника који га редовнообилазе, овдје сваке године пола-жу цвијеће домаће и стране деле-гације. Уз панорамско разгледањеспоменика совјетским ветеранима– ослободиоцима Београда, и об-новљеног Авалског торња, у добр-ом расположењу завршен је ово-годишњи излет за чланове поро-дица несталих и погинулих.

Излет је у потпуности реа-лизован средствима Комисијевладе Србије за нестала лица иСрпског народног вијећа из Загре-ба, у склопу пројекта психосоци-јалне помоћи породицама. o

Ј. Марић

Jеднодневни излет за чланове породица несталих

ОБРАЗОВАЊЕ И ОПУШТАЊЕ НА КОСМАЈУ И АВАЛИ

АКТИВНОСТИ

Мир наступа када се казнионе који су починили злочине, ажртвама ода пошта од стране др-жаве и њених представника. Но,ми још увијек нисмо чули ријечикоје исказују жаљење због готово700 убијених с подручја Книна,Бенковца, Грачаца, Коренице иЛапца, истакнуо је Милорад Пу-повац поводом комеморативнихскупова који су данас одржани уВариводама и Гошићу

У знак сјећања на српске ци-виле с подручја Шибенско-книн-ске жупаније, који су убијени на-кон акције Олуја, у организацијиСрпског народног вијећа и Опћи-не Кистање данас су у Варивода-ма и Гошићу одржани комемора-тивни скупови.

Након парастоса и полагањавијенаца, чему су уз породицежртва, представнике локалнихвласти и Амбасаде РепубликеСрбије у Хрватској присуствова-ли Домагој Јуричић, Вито Туршићи Мате Радељић, изасланиципредсједнице Колинде Грабар--Китаровић, те Миодраг Линта,Небојша Берић и Милан Ђурица,посланици Скупштине РепубликеСрбије, окупљанима у Варивода-ма се обратио Драган Пјевач,предсједник Координације срп-ских удружења несталих и поги-нулих лица с простора бивше Ју-гославије.

– Злочини који су се догодилиовдје почињени су након ратнихдјеловања, а потом је учињеносве да се починиоци никада непронађу. Нажалост, 20 година на-кон рата жртве се и даље дијелена оне вриједне, мање вриједне ибезвриједне – казао је Пјевач, ко-ји је поздравио изасланике хрват-ске предсједнице и изразио надуда је њихово присуство на ового-

Мирживима – пошта

убијенима

11SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

дишњој комеморацији пут ка дру-гачијем приступу жртвама рата.

– У Хрватској још увијек посто-ји недвосмислено мишљење тко јебио агресор, а тко жртва. Рођенсам у Читлуку, односно Медачкомџепу, гдје је убијено 36 цивила, одчега 17 жена, а међу њима је билаи моја мајка. Осамнаест дана на-кон убојства мој брат је пронашаоњено простријељено тијело раз-бијене главе и с откинута три пр-ста. Из свог искуства могу рећи даправда за српске жртве још увијекне станује у Хрватској. Ми, поро-дице убијених покренуле смо при-је много година поступке за надок-наду штете, за што нам је на крајуиспостављен велики рачун, одно-сно трошак парничног поступка –казао је Пјевач и додао да нитконема право на мржњу и освету уиме жртава.

– Спирала зла мора да се зау-стави. На реду је опрост. Особноникад не бих био у кожи злочинца,увијек бих радије одабрао кожу жр-тве. С овога мјеста, у име свих срп-ских жртава, упућујем изразе суо-сјећања осталим жртвама које сустрадале у Хрватској. Исто тако сенадам да ће ускоро доћи дан кадаће Хрватска суосјећати са жртвамаВаривода и других мјеста – закљу-чио је Пјевач.

Окупљанима се обратио и Ми-лорад Пуповац, предсједник Срп-ског народног вијећа.

– Прошло је 20 година откакосу у Вариводама на данашњи данубијени они који су живјели у вјерида никоме нису починили ништанажао, а поготово да никад ни накога из вјерске или етничке мржњенису подигли руку. Остали су вје-рујући да могу живјети у миру, дамогу живјети на својему, у својојземљи као што су живјели свој ци-јели вијек и као што су њиховипреци стољећима живјели у овоми у околним мјестима. Они који суимали обавезу да им заштите жи-воте, осигурају мир у њиховим до-мовима и селима то нису урадили.Мјештани Варивода, као ни мје-штани других села с книнског под-ручја, нису имали право на мир иживот. Као што њима није осигура-но право на живот, тако до дана-шњег дана за велику већину почи-

нитеља злочина није осигуранаадекватна казна. Нетко очито сма-тра да је било у реду што су тизлочини почињени те да није у ре-ду да они као љага падну на лицедржаве. Ако држава сматра да ћесвоје лице обранити тако што ћекажњавати оне који су починилизлочин према припадницима хр-ватског народа, а из редова сусрпског народа, а неће кажњаватионе који су починили злочин премаприпадницима српског народа изредова хрватског народа у име др-жаве, носећи њене ознаке и оруж-је које је та иста држава осигура-ла, како се онда може осигуратиправда и успоставити равноправ-ност и помирење међу људима –упитао је Пуповац те подсјетио даје држава различитим поступцимаизбјеглима онемогућавала повра-так на ово подручје.

– Ништа од тога не смије битиразлог за ружну ријеч и мржњу усрцима јер смо искусили како је токада безумници из редова српскогнарода то искористе да би се чини-ли злочини над нашим сусједимаХрватима, а тих је злочина, као штознамо, било у пљачки, убојствима ипрогонству. Ако то допустимо, онданисмо достојни оваквог окупљања.Ако се томе отхрвамо, онда ћемобити достојни жртава и с правомћемо моћи рећи да смо ми ти којине ширимо мржњу те истински по-штујемо другог човјека – истакнуоје предсједник СНВ-а.

Подсјетимо, готово два мјесецанакон Олује, 28. септембра 1995,убијено је девет мјештана Вариво-да. Убијени су хицима из непо-средне близине на својим кућнимпраговима. У селу се нису одвија-ле никакве војне активности нитије у њему пронађено оружје.

Мјесец дана раније, односно,27. аугуста 1995, у сусједном Го-шићу убијено је осам старијих осо-ба. Сви убијени су били цивили, ау селу ни раније нити у вријемеубојстава није било никаквих рат-них активности.

– Мјештани Гошића убијени сузато што су хтјели умријети у сво-јим кућама. И умрли су. То им пра-во нитко није одузео. Ни избјегли-штво, ни војска нити било тко тре-ћи, али одузели су им право да по-

живе, да на миру издахну, мождаза годину дана, можда за двије јерје сватко од њих био у таквој добида им није остало много од живота.Али што је њима мање остало одживота, то је више остало на душа-ма оних који су одлучили да им тепосљедње дане и године одузму,оних који нису скинули униформе иодложили оружје након завршеткарата и који су наставили ратоватиубијајући, палећи и пустошећи. Собзиром на то како се држава од-носи према овоме злочину и на токако се власти односе према убој-ству ових цивила, очито је да доданашњега дана нетко на другачи-ји начин води рат доказујући да јебило могуће убијати недужне, ста-ре и немоћне људе – казао је Пу-повац на комеморацији у Гошићу.

– Окупили смо се да опоменемосве оне којима је опомена потреб-на и да кажемо да прави мир насту-па онда када се по улицама преста-не ходати и слати политичке пору-ке у униформама. Мир наступа ка-да се казни оне који су починилизлочине, а жртвама ода пошта одстране државе и њених представ-ника и када се на овом мјесту каже:осуђујемо и судит ћемо. Но, ми јошувијек нисмо чули ријечи које иска-зују жаљење због готово 700 убије-них с подручја Книна, Бенковца,Грачаца, Коренице и Лапца. Нисмочули ни једну ријеч жаљења збогтога што је око 50 посто стамбенихобјеката уништено у првих неколи-ко мјесеци рата, потом и све до1997. године, чему сам особно свје-дочио. Требамо чути и осуду онихкоји су сматрали да је нормално дасе људи не могу враћати у ова се-ла и то зато да бисмо могли ство-рити претпоставке да за надолазе-ће генерације и међусобне односеизмеђу Хрватске и Србије не оста-не сјеме мржње које се свако маломоже пробудити и израсти у порукемржње и спремност на насиље.Све док се буде водила кампањада су ови злочини били инциденти,а не системски приступ онима којису остали и порука онима који су сетребали вратити, све дотле ће би-ти потребно да упозоравамо на овечињенице – закључио је Пупо-вац.o

„Новости” ― Загреб

12 SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

Поводом 22 године од злочина који јеу српским селима Дивосело, Читлук Почи-тељ и Орнице починила хрватска војска слу-жен је парастос за жртве

Тог 9. септембра 1993. године десио се једанод најгорих ратних злочина у иначе тешком и крва-вом рату. Убијено је 88 људи, од тога 36 цивила, 17жена и 26 особа старијих од 60 година. Сва села супотпуно уништена. Поред тога, тежина овог злочинасе огледа и у самом начину страдања: жртвама суодсијецане главе, набијане су на колац, вучене суколима по земљи. Иживљавање које није оставиломјеста за преживјеле ни рањене трајало је све до17. септембра када су канадски војници из саставаУнпрофора реаговали, а након чега се хрватска вој-ска повукла из опустошених села Медачког џепа.Када је 19. септембра обишао то подручје, коман-дант Унпрофора, француски генерал Кот је изјавио:“Нисам нашао знакове живота, ни људи, ни животи-ња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Ра-зарање је потпуно, систематско и намјерно”.

По командној одговорности, Хашко тужила-штво је подигло оптужнице против начелника Гене-ралштаба генерала Јанка Бобетка, команданта вој-ног подручја Госпић генерала Рахима Адемија и ко-манданта Девете гардијске бригаде генерала МиркаНорца. Поступак је 2005. године просљеђен хрват-ском правосуђу. Бобетко је у међувремену умро безуручене оптужнице. Хрватско тужилаштво је терети-ло Адемија и Норца за убиство 28 цивила и 5 војни-ка, за уништавање 300 кућа и других објеката, као икомплетно убијање стоке и тровање бунара. На су-ђењу су изнијети стравични детаљи злочина у Ме-дачком џепу. Упркос томе, Адеми је ослобођен свихоптужби, док је Норац оптужен за неспречавање,подржавање и охрабривање на убиство четири ци-вила, мучења и убиства заробљеника и пљачкањеимовине. Осуђен је на казну од седам година затво-ра, која је касније смањена на 6 година. Канадскимедији, који су због повезаности канадских војника сдогађајем, помно пратили суђења, навели су да јеказну избјегао тада актуелни премијер Косова АгимЧеку, који је ратовао на хрватској страни.

Након парастоса у београдској Цркви СветогМарка, представници Удружења „Суза“ и других ор-ганизација положили су вијенце и цвијеће на споме-ник свим српским жртвама у ратовима 1991–2000.године у Ташмајданском парку.o

Ј. Марић

Удружење Госпићана „Никола Тесла“ из Бео-града, којем је на челу Милан Судар, дало је да сеслужи парастос Србима убијеним у Госпићу 1991.године 18. октобра 2015. у 14 часова у Цркви Све-тог Великомученика Георгија на Новом Београду.

Овом приликом окупио се велики број суна-родника, пријатеља и родбине Госпићана страда-лих октобра 1991. године, и то само због тога штосу били Срби, да им заједнички одају помен, помо-ле се за њих и да покажу да се овакав злочин учи-њен од стране хрватских паравојних снага не смијезаборавити.

Парастосу су присуствовали и предсједникИнформационо-документационог центра “Веритас”Саво Штрбац, предсједник Координације српскихудружења породица несталих с подручја бивше Ју-гославије Драган Пјевач, замјеник предсједника Од-бора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Ср-бије Миодраг Линта и представници портала сасвојим уочљивим транспарентима и натписима намајицама „Да се не заборави“.

Прије самог парастоса, присутнима се испредцркве обратио Милан Судар захваливши се свимашто су дошли и подржали ову иницијативу Удруже-ња „Никола Тесла“ и нагласивши значај овог оку-пљања. Такође, присутнима се обратио замјеникпредсједника Одбора за дијаспору и Србе у регионуу Скупштини Србије Миодраг Линта и поручио да сезлочин над нашим сународницима не смије забора-вити, да морамо његовати културу сјећања и у штовећем броју долазити на парастосе.

Парастос су служили отац Драган и отацСлавко. Прочитана су имена побијених Госпићана, анакон службе присутни су могли да се послуже жи-том и вином за покој душа настрадалих.o

Б. Ђорђић – Удружење Госпићана „Никола Тесла“ – Београд

Обиљежене 22 године од крвавог септембра у Лици

ПАРАСТОС ЖРТВАМА„МЕДАЧКОГ ЏЕПА”

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМАУБИЈЕНИМ У ГОСПИЋУ 1991.

13SUZA

Неколико догађаја посљедњих тједана потвр-ђује напредак у остваривању Регионалног програмастамбеног збрињавања у Хрватској: од почетка из-градње дома за старе и немоћне у Глини, преко по-дјеле кључева довршених станова у Кореници, доскорашњег започињања подизања стамбених зградау Книну и Бенковцу. Занимало нас је како се исти про-јект одвија у Србији, која треба збринути највећи бројбивших избјеглица, оних које су се одлучиле за инте-грацију у тој земљи, о чему смо разговарали с Ива-ном Анић-Ћурко, руководитељицом групе за повра-так, сурадњу с међународним организацијама и одно-се с јавношћу српскога Комесаријата за избеглице имиграције.

Пет потпројекатаКолико је тренутачно у Србији особа избје-

глих из Хрватске?По подацима Комесаријата, у јуну ове године у

Србији је било 35.295 избеглих лица, од чега оних изХрватске око 20.000. Процењујемо да се током проте-клих година у вашу земљу вратило око 69.500 лица.Иначе, на првом попису након ратних дејстава, ономиз 1996, у Србији је било 537.937 избеглица и 79.791ратом угрожено лице. Избеглице на пописима спро-вођенима у сарадњи с UNHCR-ом прошлих су годинаувек у проценту испод десет одсто оптирали за по-вратак као трајно решење, не зато што се нису хтеливратити, него зато што је обнова у суштини текла спо-ро, па још увек више од 2.000 породица чека решава-ње захтева у другом степену. Немогућност уласка упосед заузете имовине и негирање постојања станар-ских права од стране хрватске државе опструиралису повратак у већој мери. Стамбено збрињавање иоткуп станова иду споро, а ту су и други проблеми ко-ји прече одржив повратак Срба у Хрватску: исплатадоспелих а неисплаћених пензија, поврат пољопри-вредног земљишта, динарске и девизне штедње…Због свега тога највећи број избеглица се опредељу-је за интеграцију у Србији. Ипак, Комесаријат и даљедонира хуманитарну помоћ повратницима и поврат-ничким задругама. Тих акције је било пре, током овегодине, а планиране су и убудуће.

Колико је током досадашњег спровођењаРегионалног програма стамбеног збрињавањаосигурано страних средстава, донација појединихдржава и оних преко Европске централне банке, аколико се за њега издваја из буџета Републике Ср-бије? Колика су уопће издвајања државе за осталепрограме помоћи избјеглима и расељенима?

Кроз пет одобрених потпројеката Регионалногпрограма, вредних око 88.000.000 евра, биће стамбе-но збринуто више од 4.000 породица, и то кроз доделумонтажних кућа за лица која у власништву имају пла-цеве, доделу пакета грађевинског материјала за завр-шетак започете изградње или адаптацију неусловнихобјеката у власништву, куповину сеоских домаћинста-ва с окућницом те изградњу станова за социјално ста-новање у заштићеним условима и станова који се дајуу закуп с могућношћу откупа. Четири потпројекта су уфази реализације, а пети, најскупљи – око 40.000.000– потписан је пре неколико дана. Потписивање спора-зума с 29 општина у целој Србији биће обављено докраја септембра. Из буџет�