ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAOtkrie destilacije pripisuje se starim Egipanima. Ova predpostavka zasniva se na spisima cara Zoizmea, o boanskoj kapljici, u kojima se iznose pojedinosti za nekoliko aparata za destilaciju, navodei da ih je video kao crtee, na zidu antikog hrama u Memfisu, prestonici starog Egipta (period 3400-2445 g pne). Sinesije (kao i Zoizme, iveo u 4 veku) takoe je pisao da su Egipani poznavali sprave i zakonomernosti destilacije vina, jo 40 vekova pne. Postoje predpostavke da se u navedeno prastaro doba, ipak nije znalo za destilaciju vina i da su pomenuti aparati sluili za destilaciju aromatinog bilja, u cilju dobijanja parfema i ulja za balsamovanje faraona. Re alambik, kojom se ranije oznaavao aparat za destilaciju, prvi put se sree u arapskim spisima iz 10 veka ne. Predpostavlja se da sama re alkohol ima korene u arapskom jeziku u nazivu al-kohol ili al-kuhul, kojom se nekada oznaavao fini puder za ulepavanje ena. Postepeno je re poprimila znaenje esencije.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAU Kini su od VII veka proizvodili alkohol od pirinda a ima podataka da su Indijci u IX veku destilisali aromatino bilje i da su ve tada poznavali arak i rum. Na Cejlonu su u to doba, destilacijom sandalovog drveta izdvajali ulje, koje su upotrebljavali za balsamovanje. Grki filozofi i lekari Aristotel, Hipokrat, Galen, Plinije, Diskarid i drugi, pisali su o destilaciji u doba pne. Ipak, smatra se da je u Evropi alkohol bio nepoznat do IX veka, kada je Mako Greko pisao o dobijanju vatrene vode od vina. Ana Komena, ki cara Aleksandra I Komena (Carigrad, 10831148) potvruje da je destilacija bila poznata na vizantijskom dvoru i da se car, izgubivi svest, osvestio zahvaljujui nekoj alkoholnoj tenosti koja mu je usuta u usta. U srednjem veku u Francuskoj i Italiji, alhemiari su obavljali destilaciju vina i opisivali postupke proizvodnje rakije na bazi groa.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAProizvedena rakija je imala razliita imena: voda ivota, vatrena voda, lozova voda, vinska voda, duh zaina i td. Prvo su je proizvodili alhemiari , zatim apotekari, budui da se sve do 15 veka smatrala kao lek. Preporuivana je protiv svih bolesti, pripisivana joj je mo da starijima vraa mladost i da produava ivot. Kasnije, ona se proizvodila i prodavala u manastirima. Luj XII je 1514 godine dao privilegiju proizvoaima sireta da proizvode rakiju destilacijom. Od XVI veka pa nadalje, rakija postepeno postaje narodno pie. ak i kada se prestalo verovati u njenu lekovitost, oznaavana je kao pitko zlato i ostala s velikom potronjom. Ratovi i epidemije u velikoj meri doprineli su njenom irenju. Englezi su je prvi put davali svojim vojnicima 1581 godine za vreme rata s Holandijom. Krajem XVI rakija se proizvodila gotovo u svim zemljama Evrope.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAPosle otkria tamparije i pojave prvih tampanih knjigam u Strazburu se pojavila knjiga koja daje prikaz razvitka destilacije u srednjem veku, pod naslovom Mala knjiga o destilaciji od Braunsviga. Mada je razvoj procesa bio veoma spor, ipak se 1808 godine u Francuskoj javlja prvo kontinualno postrojenje, koje su sagradili Cellier i Blumental. Sa razvojem organske hemijske sinteze, u drugoj polovini XIX veka, etanol postaje potreban kao gorivo, rastvara, antiseptik, i kao sirovina za proizvodnju velikog broja organskih komponenti. Meutim, njegova upotreba je zbog uvedenih taksi bila skupa.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAU Aziji su alkoholna pia poela da se piju mnogo ranije nego u Evropi. Prema Gorbo-u u VIII veku u Kini je postojalo udruenje neumorna pijana bratija, iji su lanovi bili obavezni da konzumiraju znatnu koliinu rakije. Huber navodi da su mongolski nomadi, ija su obitavalita bila severno od pustinje Godi, poznavali destilaciju alkoholnih tenosti jo u VIII veku. Prema izvetajima Marka Pola iz 1297 godine i francuskog misionara Rubrika, mongolski nomadi su u konim meinama podvrgavali vrenju mleko od kobila i dobijali vino kumis. Destilacijom ovog vina dobijali su rakiju zvanu karakumis. Ova mlena rakija bila je veoma opojno pie. U istoriji o Dingiz Kanu i njegovim potomcima, navodi se da su mongoli u to vreme pili liker pripremljen od kumisa, koji je dva puta destilisan, da bi se dobio jai karakumis.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIANajstariji aparati za destulaciju, po nainu kretanja para iz dela u kojem se zagreva sirovina, mogu se svrstati i tri tipa: silazno, uzlazno i bono. Za grejanje je koriena otvorena vatra, vru pepeo, zagrejani pesak, kljuala voda, ivi kre, suneva energija i dr. Hlaenje produkata destilacije obavljalo se okolnim vazduhom, mokrom zemljom a tek kasnije vodom. Aparati za destilaciju silaenjem pare Kod ovog tipa aparata zagrevanje je vreno iznad sirovine koja se destilie, a produkti destilacije su se sputali ispod destiliue sirovine, gde su se kondenzovali i hladili. Aparat za destilaciju na sl.1 sastoji se od dva spojena suda. U gornji sud stavlja se sirovina za destilaciju, rasporeena po slojevima na metalne reetke i okolo zagreva direktno vatrom. Osloboena para ili smola se zagrevanjem sputa u donji sud za kondenzovanje, koji je ukopan u vlanu zemlju.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAIspod suda za kondenzovanje nalazi se up za prihvatanje destilata. Ovakav nain je pogodan za izdvajanje teko isparljivih smola. ovani Della Porta u XII veku opisuje dva aparata za silaznu destilaciju uz zagrevanje sunevom energijom (slike 2 i 3). Sud sa sirovinom za destilaciju sferinog oblika, postavljen je iznad podloge u vidu stola i spojen sa sudom za kondenzovanje, koji se nalazi ispod. Sunevi zraci, u varijanti na slici 2, padali su direktno na sud sa materijalom za destilaciju, a u varijanti na slici 3, zagrevanje se pojaava pomou konkavnog ogledala. Aparati za destilaciju uzlaznim kretanjem pare Ovi aparati destiliu suprotno predhodnim, tako to toplota za zagrevanje dolazi odozdo, a pare se diu i kondenzuju. Aparat na sici 4 ima donji masivni sud, u kojem se nalazi sirovina za destilaciju, a iznad ovog je kupola u kojoj se pare kondenzuju hlaenjem okolnim vazduhom. Sa dna ove kupole, kroz cev je izlazio

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAdestilat. Aparati na slikama 5 i 6 podseaju na one koje je Zoizme video kao crtee na zidu hrama u Memfisu, a prvi od ovih opisala je i Kleopatra u II veku pne. Ovaj aparat se sastoji od dva sferina suda meusobno povezanih jednom cevi. U donjem sudu zagreva se sirovina za destilaciju, a u gornjem se vri kondenzovanje para. Iz ovog kondenzat izlazi preko jedne ili vie cevi u sabirni sud. Na isti nain radi i aparat na slici 6. U ovakvim aparatima nisu se mogle destilisati tenosti sa vie alkohola, zato to je hlaenje okolnim vazduhom bilo nedovoljno. Alambik u vidu vie meusobno spojenih posuda koji su koristili alhemiari srednjeg veka (slika 7), predstavlja znatno poboljanje uslova kondenzovanja u odnosu na predhodne , a takoe omguava izvesnu frakcionu destilaciju. ovani Della Porta u XVI veku opisuje alambik (slika 8), kod koga od kazana polazi na gore zmijolika cev, koja zatim uvodi paru

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAu vazduni kondenzator. Vitorio Biringuo je u XVI veku dao nacrt znatno usavrenijeg alambika od onog na slici 8. Pomou ovog aparata (slika 9) istovremeno se obavlja destilacija i rektifikacija. Kod ovog aparata pare prolaze kroz dugake kanale, i flegmu koja se stvorila deliminim isputnim kondenzovanjem, pa se tako dobija destilat sa znatno veom koncentracijom alkohola. Francuski autor Dejean je u XVII veku opisao alambik predstavljen na slici 10. Kod ovog alambika, od bakarnog kalaisanog kazana za destilaciju, produavala se ira cev u vidu vrata, koja je uvodila pare u uzdignutu glavu za kondenzovanje. Ovde se hlaenje para vri vodom, koja protie oko peharastog kondenzatora, sa ijeg se dna izvodi hladan destilat. Slian nain hlaenja primenjuje se i sada kod alambika u Kini (slika 11) i kod alambika i Indokini (slika 12).

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAAparati za bonu destilaciju Ovaj nain destilacije slian je predhodnom u pogledu zagrevanja, ali alkoholne pare odlaze bono na kondenzaciju u posebnom sudu koji se dri na hladnom ili se hladi vodom. Klasini antiki alambik koji destilie na ovaj nain, prikazan na slici 13 je u obliku guske. Na slici 14 prikazan je alambik slian predhodnom, ali uz zagrevanje sunevom energijom preko kristalnih kugli, to je u XVI veku preporuio E.Filiatro. Efikasniji nain destilacije dao je V.Binguo u XVI veku na svom drugom aparatu, kod koga se od kazana za destilaciju alkoholnovodene pare odvode u zmijastu cev uronjenu u kacu s vodom (slika 15).Postoje tvrdnje da su Arapi ve u VIII veku koristili zmijoliku cev za hlaenje alkoholnih para.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAPosebno interesantan oblik aparata za destilaciju, koristio je u 16 veku Fridrih Ulsted Nirnberkij-Patricij. Ovaj alambik (sl.16) ima dva kazana za destilaciju, od kojih pare prolaze kroz kruno savijene cevi jednim delom ugraene u stub, kroz koji protie hladna voda. Na ovom aparatu dobija se rakija sa visokim sadrajem etanola. Od 18 veka za prekidnu destilaciju koriste se alambici, koji su u upotrebi i kod tehniki razvijenih zemalja, s tim to im je zapremina poveana (slika 17). Poetkom 19 veka otpoelo se sa konstrukcijama sloenijih ureaja za kontinualnu destilaciju, u vidu kolona. Proizvodnja jap-a i rafinisanog alkohola postala je industrijska.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAPostoje pisani dokumenti iz 5 veka, da su stari Sloveni pili medovau i medovinu, i da su s tom navikom u 7 veku doli na Balkansko poluostrvo. U novoj sredini primali su od Vizantije tadanja saznanja iz domena privrede, prosvete i kulture. Ne zna se tano kada se poelo sa proizvodnjom rakije, ali se zna da je ona postojala za vreme cara Duana. Duanov zakonik iz 1354 godine, u paragrafu 166 predvia kazne protiv zloupotrebe alkohola, bez blieg definisanja. Proizvodnja rakije je nastavljena i za vreme turske okupacije, to se zakljuuje po podatku, da su Turci sakupljali takse na kazane u iznosu od 12 aspri. Proizvodnja i potronja rakije od druge polovine 16 veka osetno raste, jer se tada otpoelo sa otvaranjem kafana. Drugo naglo poveanje proizvodnje rakije povezano je s konanim oslobaanjem naih krajeva od Turaka i naglim razvojem voarstva.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAProizvodnja je bila primitivna ali masovna, tako da je rakija postala poljoprivredni artikal. Glavni centri proizvodnje bili su Uice, Tuzla, Sarajevo, Zvornik i td, odakle su kiridije raznosile rakiju u druge krajeve, sve do uvoenja eleznikog saobraaja u naoj zemlji 1886 godine. Prema usmenim kazivanjima, koje se prenosilo s kolena na koleno, u staro doba u naim krajevima rakija se pekla u kazanima od peene gline. Od istog materijala bio je i poklopac iz koga su se alkoholno-vodne pare izvodile preko drvene cevi bez hlaenja. Na ovakvim kazanima, destilacija se izvodila veoma sporo, kako bi se smanjili gubici zbog nepotpunog kondenzovanja para. Sve do kraja 19 veka aparati za destilaciju bili su veoma prosti. Tada poinje postepeno prenoenje tehnolokih i tehnikih saznanja sa Zapada, posebno iz Austrougarske i Francuske, pa su se aparati za destilaciju modernizovali.

ISTORIJAT PROIZVODNJE JAKIH ALKOHOLNIH PIAOd ovog perioda pa sve do II svetskog rata istovremeno su se koristili i prosti aparati i relativno savremeniji ureaji za destilaciju. U svim krajevima nae zemlje seoski aparati za destilaciju imali su kazane od bakra, a gornji deo zvani kalpak bio je od peene gline, drveta ili bakra. Iz kalpaka alkoholnovodne pare odlazile su u kosu bakarnu cev, koja je delom prolazila kroz tabarku sa vodom. Ovako mala povrina hlaenja uslovljavala je da kazani budu male zapremine i da se destilacija odigrava polako. Posle II svetskog rata aparati za destilaciju izrauju se uglavnom od bakra. Seoski aparati su i dalje jednostavne konstrukcije, ali i sa tehnikim poboljanjima za normalno hlaenje, bolje dihtovanje, bri i udobniji rad. Istovremeno dolazi do osnivanja veih drutvenih pogona za proizvodnju vonih rakija. Ovi pogoni su bili opremljeni najsavremenijim sloenim ureajima za baterijsku i kontinualnu destilaciju.