1zagađenježivotneiradnesredine

8/19/2019 1zagađenježivotneiradnesredine

1/17

Универзитет у Нишу

Факултет заштите на раду у Нишу

Предмет:Хемијски параметри радне и животне средине

Семинарски рад

Загађења животне и радне средине

ентор: Студент:

Ниш! "#$#


2/17

Увод

Хи%адама година су се &овек и природа складно развијали и напредовали' Природа јепомагала &овеку да опстане! нудила му своје (огаство и (ила несе(и&на у томе')авнотежа је постојала вековима' *н је за+ва%ују,и својим великим интелектуалним истварала&ким потен-ијалом! (огато наслеђеном искуству! знању и континуитету %удскемисли и %удски+ достигну,а у толикој мери усавршио те+нологију да је могао се(и даствори средину у којој ,е живети! практи&но на (ило ком делу планете' При томенаравно није водио ра&уна о капа-итетима средине и равнотежи у њој' . у природипостоје грани-е до који+ она може апсор(овати одређену коли&ину супстан-и иенергије а да се не угрози ста(илност система друштво/природа' 0ада се та грани-апређе онда настаје загађење природне средине при &ему је &овек и његова активностнајве,и загађива&'Са наглим те+ни&ко/те+нолошким развојем и развојем индустрије! загађивање природе

по&иње да (ива интензивније и да прелази локалне грани-е! постају,и гло(алнипро(лем савременог &овека' 0валитет и квантитет загађивања у по&етној 1азииндустријализа-ије зависио је једино од те+нолошког про-еса' одерниза-ијапроизводње и те+нолошки+ про-еса! поред користи које доносе %удском друштву уподизању продуктивности и животног стандарда! доносе и нове опасности &овеку којене могу да се одстране ни најсавременијим заштитним мерама'Поред тога! развој +емијске индустрије знатно је ути-ао на појаву и употре(у све ве,ег(роја разноврсни+ супстан-и и њи+ови+ смеша које имају спосо(ност да изазовузна&ајне промене на живим организмима' 2н1орма-ије о штетним осо(инама ти+супстан-и су веома важне! јер у савременим те+нолошким про-есима! прерадом!транс1орма-ијама и синтезама! супстан-е се став%ају у услове где се њи+ова

реактивност пове,ава! а самим тим и њи+ова штетна дејства како на &овека тако и на-елокупну животну средину'


3/17

1. Животна средина

Свака средина заузима одређени простор у одређеном времену и са одређеномструктуром! дају,и му (о%и смисао и о(јашњавају,и га на (о%и на&ин'Животна средина представ%а део свеопштег пространства! Универзалног простора'*на је све оно што нас окружује! односно оно са &име је директно или индиректноповезана &овекова животна и производна активност' По о(иму може да (уде некаконкретна животна средина! разни+ размера и о(има! до гло(алне животне средине којазаузима -ео еколошки простор'Еколошки простор или екос1ера није само голи простор насе%ен живим организмимаве, организовани комплексни систем' *на је истовремено енергетски и ки(ернетскисаморегулисана' У њој сваки део ути&е на -елину и о(рнуто! -елина делује на свакидео'

3колошки простор о(у+вата: (иос1еру и антропос1еру'Биосфера представ%а животни простор на планети' *на је основни транс1орматоренергије на Зем%и: претвара косми&ку енергију 4 зра&ну енергију сун-а 5 у сло(одну иактивну +емијску енергију кроз про-ес 1отосинтезе који се одиграва у зеленим(и%кама' *на 1унк-ионише управо на основу стални+ прилива сун&еве енергије икружења материје' 2стовремено претстав%а свеопшту енергетску (аријеру измеђуЗем%е као планете и космоса'6иос1ера се састоји из два простора и то:/ простор који заузима нежива природа / а(иоти&ки и/ простор живе природе / (иоти&ки простор'Абиотички простор о(у+вата:

/ литос1еру 4 максимално у ду(ину до ""78 5!/ -елокупну +идрос1еру и/ атмос1еру 4 максимално до ""78 висине од површине Зем%е 5'Зем%иште! вода и вазду+ су основни 1актори животне средине који о(ез(еђују живот иопстанак свим врстама живи+ организама' )азноврсност и распрострањеност живогсвета у међузависности је са зем%иштем! водом и вазду+ом! (ез који+ не (и постојала! аистовремено! ови 1актори зависе од живи+ (и,а која и+ о(ога,ују'Биотички простор заузимају животиње! (и%ке и микроорганизми'Све ове компоненте (иос1ере су међусо(но везане (иогео+емијским -иклусима

размене материје и енергије' 9о су простори насе%ени живим (и,има и њи+овимзаједни-ама'Простор антропосфере о(у+вата простор који заузима:/ &овек и %удско друштво 4 со-иоекономска с1ера 5 и/ творевине %удског ума! рада и активности 4 те+нос1ера 5'Техносфера је вешта&ка животна средина коју је &овек створио транс1ормишу,иприродну средину и у којој ради и живи' За разлику од (иос1ере! која 1унк-ионише наоснову сун&еве енергије и кружења материје! те+нос1ери је потре(на! осим сун&еве!

још и додатна енергија! коју %уди производе прерађују,и природне ресурсе: 1осилна инуклеарна горива! (и%ну масу! +идроенергију! руде метала и неметала' *на о(у+вата:%удска насе%а! ин1раструктурне о(јекте! системе те+нике и те+нологије! предмете зазадово%ење %удски+ потре(а и све остале антропогене о(јекте и појаве које супроизвод %удског рада' У њој &овек ради и живи! али истовремено врши загађивање идеграда-ију (иос1ере'


4/17

2. Радна средина

Радна средина је вешта&ка животна средина &овека 4 затворен или отворен ам(ијент 5 укојој се одвија сврсис+одна делатност у -и%у стварања уптре(не вредности' *наподразумева 1изи&ку средину и њене 1акторе! односе &овек/машина/радна средина каои међу%удске односе' Зна&ај радне средине је у томе што је она услов за одвијањепро-еса производње и што ути&е на квалитет и здравствену исправност производа'Састоји се од три групе 1актора и то:/ природни+ 1актора!/ 1актора материјалне радне средине и/ друштвено економски+ односа'Природни фактори 4 (иолошки! климатски! геолошки и др' 5 о(у+ватају делова%е

животне средине на &овека' Поред непосредног ути-аја на 1ормирање услова рада4 температура! притисак! влажност итд' 5! они ути&у и на примену одређене те+нологијеи организа-ију производње'Фактори атери!алне средине ! као производи %удског рада! састоје се из триподгрупе:/ те+ни&ко те+нолошки 1актори!/ организа-ионо кадровски и/ +игијенско меди-ински 1актори'"р#$твено % еконо ски односи 4 1актори со-ијалне радне средине 5 о(у+ватају:/ полити&ке односе 4 могу,ност ути-аја радника на доношење одлука 5!/ међу%удске односе!

/ породи&не односе!/ со-ијално пси+олошке 1акторе!/ животне услове 4 ис+рана! одевање! становање 5!/ кориш,ење сло(одног времена!/ 1инансирање радне организа-ије!/ на&ин сти-ања до+отка и њи+ова расподела';уди стварају и ути&у на радну средину! али и радна средина као -елина! или сапојединим елементима! ути&е повратно на &овека! жива (и,а! неживу природу иматеријална до(ра' Зна&ај радне средине је у томе што је она услов за одвијање про-есапроизводње и стварање материјални+ вредности неоп+одни+ за опстанак &овека'

еђутим! радна средина је и извор разни+ загађења која се! поред тога што ути&у насаме %уде и њи+ово здрав%е! преливају и у животну средину! угрожавају,и -елокупан(иолошки систем'

&. '#пстан(е и )ихове особине

)азвој +емијске индустрије коју карактеришу разноврсни те+нолошки про-еси и услови рада знатно су ути-али на појаву и употре(у све ве,ег (роја разноврсни+ супстан-и'


5/17

супстан-е располажу и штетним осо(инама које могу да изазову зна&ајне промене наживим организмима! па и+ називамо штетне или опасне супстан-е'*пасне или штетне осо(ине! које овакве супстан-е могу да поседују су: токси&ност!запа%ивост! самозапа%ивост! експлозивност! корозивност! радиоактивност!оксидоредук-ионе осо(ине и др' али (рој супстан-и је (ез ови+ осо(ина'

=ако је важно имати што више ин1орма-ија о овим штетним осо(инама! јер усавременим те+нолошким про-есима! њи+ова реактивност се пове,ава а тиме и њи+оваштетна дејства' При томе део супстан-и загађује радну средину а други део животнусредину' *во се догађа при нормалном одвијању те+нолошки+ про-еса! а како нисуискњу&ене и +аварије! пожари! експлозије и друге нео&екиване појаве! штетна дејства сеенормно пове,авају' >а (и се спре&иле несре,е при контакту са овим супстан-ама!неоп+одно је за супстан-е са којима се контактира имати најпотре(није податке оосо(инама' Свака супстан-а која има своју примену у неком те+нолошком про-есу!мора да задово%и два основна критеријума и то да има до(ре 1изи&ко+емијске осо(инеи да (уде дово%но (ез(една за рад'За сваку супстан-у је неоп+одно знати њене основне податке 4 назив произвођа&а!квалитет! годину производње 5! основне 1изи&ке ! +емијске и токси&не осо(ине'2зу&авање и познавање фи*ичких особина с#пстан(и и једињења је важно јер наоснову вредности константи! релативни+ односа и на&ина на који се мењају у

разли&итим условима! могу,е је одредити на&ин примене! време задржавања уатмос1ери! води или зем%ишту! дејства на &овека и живи свет! о транспорту! &увању!заштити итд' Физи&ке осо(ине де1инишу понашање и постојаност једињења ванживи+ организама и у о(ласти дејсва на живе организме'Најкомплетнија класи1ика-ија 1изи&ки+ осо(ина је на основу нивоа организа-ијеструктуре супстан-е' По овој калси1ика-ији све 1изи&ке осо(ине сврстане су у триосновне групе:/ осо(ине карактеристи&не за изнадмолекулски ниво организа-ије супстан-е 4 моларнасло(одна енергија! моларна ентропија итд' 5!/ осо(ине карактеристи&не за молекул 4 осо(ине везане за структуру молекула!кинети&ку или потен-ијалну енергију! енергију молекула унутар молекула 5!/ осо(ине карактеристи&не за атомско / електронски ниво'Познавање хе и!ских особина омогу,ава да се о(јасни понашање токси&не супстан-епре уласку у живи организам 4 при производњи! транспортовању! &увању итд' 5 ипонашање супстан-е у организму односно да се о(јасни токси&ни е1екат супстан-е наорганизам као -елину! као и посе(не промене на органима и ткивима' 9акође! омогу,ујеодређивање и предвиђање понашања супстан-е ван живог организма! односно упогледу времена задржавања и транс1орма-ијама у вазду+у! води! зем%ишту и +рани!

као и код &увања! складиштења! транспорта итд'Хемијске осо(ине супстан-и које се разликују квантитативно! могу да се одредеквалитативно вели&инама попут: релативне атомске масе! релативне молекулске масе!моларне запремине! вален-е! густине! раствор%ивост! енталпије! ентропије!температуре к%у&ања раствора! константе јониза-ије! константе равнотеже итд'

+. ,а-а$е)е радне средине

)адна средина као део животне средине је веома зна&ајна јер је услов за одвијањепро-еса производње' икроклима! освет%ење! +емијске! 1изи&ке и (иолошки штетнематерије које могу да постоје у њој! ути&у на здрав%е радника и њи+ову радну


6/17

спосо(ност' Поред тога! штетне материје из радне средине могу се непосредно! уо(лику гасова и аеросоли или као енергија преносити и на животну средину'9оме тре(а додати и велике несре,е у предузе,има 4 +аварије 5! при којима може до,идо катастро1алног загађења животне средине и угрожавања здрав%а и животастановништва у непосредној или далекој околини'

9рајно испуштање гасова и аеросоли у вазду+! отпадни+ вода у ре-ипијенте и тло идепоновање &врсти+ отпадни+ материја! постаје про(лем -елог &ове&анства ! јер овизагађива&и непосредно или посредно могу угрожавати не само здрав%е %уди ве, и&итаву (иос1еру и опстанак живота на планети'Загађење ва*д#ха радне средине је један од најве,и+ штетноси која се сре,е на раду'?азду+ као неоп+одан услов живота! као природни део радног ам(ијента и природни1актор радне средине! трпи одређене промене у свом саставу! под дејством те+ни&ки+ ивешта&ки+ 1актора радне средине' 9е промене имају своје последи-е на &овека ињегову радну спосо(ност'Састав вазду+а у радној средини тре(а да одговара нормалном атмос1ерском саставу'Свако одступање од оваквог састава вазду+а представ%а загађење' Услед загађеностивазду+а! долази до смањења продуктивности рада! замора! малаксалости! опадања раднеспосо(ности! +рони&на о(о%ења и општег погоршања здрав%а радника'>о загађења вазду+а долази услед:/ пореме,аја гасова од који+ је вазду+ састав%ен и присуство други+ гасова!/ присуство испарења разни+ једињења!/ присуство (актерија и микро(а који могу условити ин1ек-ије и/ присуство прашине'Уколико кон-ентра-ија гасова и аеросоли пређу максимално допуштене или те+ни&кекон-ентра-ије! онда могу (ити угрожени здрав%е радника и квалитет и здравственаисправност производа' )адна и животна средина морају (ити такве да је у њимаиспо%авање штетности сведена на грани-у која не изазива 1унк-ионалне пореме,аје' Упревен-ији се полази од тога да многе супстан-е у малим кон-ентра-ијама или дозамане изазивају акутне е1екте' >оношење и примена +игијенски+! прописани+ норми &естоизазива дилеме! а њи+ово неисправно тума&ење може нанети штету како здрав%у %удитако и привреди'2спитивање +емијски штетни+ супстан-и се врши на радним местима на којима се при

раду користе! појав%ују или производе +емијски производи' 2спитивање њи+овекон-ентра-ије заснива се на потпуном познавању те+нолошког про-еса и могу,ностинастајања поједини+ штетни+ материја на радним местима у одређеном простору' Услу&ајевима када се кон-ентра-ија штетни+ материја у току те+нолошког про-еса велкеили су присутне изузетно токси&не +емијске материје! пра,ење кон-ентра-ије се врши

континуално' Не тре(а се одре,и ти+ корисни+ супстан-и! ве, је неоп+одно студијомњи+ови+ осо(ина 4 1изи&ки+! +емијски+! токси&ни+ 5 утврдити услове за њи+ову(езопасну примену'Присутан је и про(лем ком(инованог дејства штетни+ супстан-и и 1изи&ки+параметара радне средине наро&ито у металургији! машиноградњи и +емијскојиндустрији' ?исока те перат#ра вазду+а по правилу у(рзава развој токсика-ије! аможе допринети и појави спе-и1и&ног дејства отрова које је скоро непоже%но нао(и&ним температурама! али исто тако може у(рзати реак-ије +емијске транс1орма-ијетокси&не супстан-е' Поред тога висока температура пове,ава осет%ивост организма надејство скоро сви+ токси&ни+ супстан-и које се могу на,и у њој' У слу&ају кадатерморегула-ија тела није нарушена! токси&но дејство остаје исто! или се &ак смањује!

док у слу&ају отказивања ме+анизма који спре&авају прегревање организма! дејство


7/17

токси&ни+ супстан-и се поја&ава' При томе настају зна&ајне промене у нервномсистему'Хипертермија и пове,ање минутне запремине дисања и рада ср-а може довести дозна&ајнијег у(рзања сорп-ије гасовити+ загађују,и+ супстан-и кроз горње дисајнепутеве! и њи+овом доспевању у крв' .кумула-ија загађују,и+ супстан-и у организму

при његовом прегревању може (ити услов%ена успоравањем њи+ове транс1орма-ије иелимина-ије из организма! и то услед нарушавања мета(олизма'?исока вла ност ва*д#ха (итно мења раздражују,е и опште токси&но дејствосупстан-и које се лако +идролизују' Поред тога и висока влажност! сли&но високојтемператури вазду+а може допринети прегревању организма и поја&ању осет%ивостина дејство загађују,и+ супстан-и' 2страживања дејства б#ке и загађују,и+ супстан-ина организам! указују на зна&ајне промене у нервном систему у односу на њи+овопоједина&но дејство'

/. ,а-а$е)е ивотне средине

,а-а$е)е ивотне средине је присуство материје у некој с1ери животне средине4 вазсу+! вода! зем%иште 5! у одређеној коли&ини! простору или временском интервалу икоји представ%а опасност за &овека! живи свет! неживу природу и материјална до(ра'9а материја може да (уде супстан-а! смеша супстан-и! 1изи&ко по%е илимикроорганизам! па самим тим загађење може да (уде: 1изи&ко! (иолошко и +емијско'Фи*ичко *а-а$е)е животне средине је 1изи&ко по%е 4 други о(лик постојања материје5! које се мани1естује силама којима тела делују јадна на друго (ез непосредног додира

и које представ%а опасност за &овека! живи свет! неживу природу и материјална до(ра'Физи&ко по%е може да (уде:/ природно 4 зем%ино магнетно по%е! косми&ки зра-и! природна радиоактивност!сун&ева светлост! топлота! влага! струјање вазду+а и др' 5 и/ вешта&ко 4 (ука! ви(ра-ије! вешта&ка радиоактивност! термална загађења! стати&киелектри-итет и др' 5'Биолошко *а-а$е)е животне средине поти&е од &овека и живог света 4 вируси!(актерије! паразити! алергени! протозое итд' 5 у вазду+у! води или зем%ишту! којаизазивају разне (олести! пореме,аје! повреде и септи&ка стања'6иолошко загађење врши свако постројење! о(јекат или поједина- који у природииспушта материјал 4 (иолошки 5 који тој о(ласти не припада! моди1икован или нов поструктури' Постријења која су у вр+у штетни+ по производњи (иолошког материјала сувојне! меди-инске и (иолошке ла(ораторије! 1арме! ин1ективне (олни-е! канализа-ијеи др'У ла(ораторијама се врше промене генетске структуре вируса! (актерија и г%иви-акако у мирнодопске тако и у војне свр+е што &ове&анство може коштати опстанка' 2акодржаве тврде да не развијају (иолошко оружје! то се ипак &ини под геслом развијањавак-ина и заштите' 0уга! (огиње! антракс! е(ола и др'! део су арсенала једне војнела(ораторије' Све то није (ило дово%но ве, су постоје,и организми моди1иковани да(и (или имуни на постоје,е конвен-ионалне терапије! под геслом да оружје мора (итишто е1икасније' Најопасније је то што су! поред остали+ ин-идената у ла(ораторијама!нау&ни-и и културе опасни+ организама постали доступни свакоме па и терористима а

ради се о организмима патогености степена @! што зна&и смртност од A#B до $##B'


8/17

0е и!ско *а-а$е)е ивотне средине је присуство супстан-е које настају у природиили про-есима које ствара &овек! у зем%ишту! води или вазду+у у одређеном простору!коли&ини и временском интервалу! која представ%а опасност за &овека! живу и неживуприроду као и материјална до(ра'Хемијски загађују,е материје из природе поти&у од вулкана! пожара! ветрова!

испаравања водени+ површина итд'! и из про-еса које ствара &овек у индустрији!енергетским постројењима! сао(ра,ају! по%опривреди! дома,инствима итд'Загађују,е материје се нај&еш,е појав%ују у о(лику &врсти+! те&ни+ или гасовити++емикалија произведени+ као нуспроизвод или отпад у про-есу екстрак-ије! производаодређени+ ресурса или у про-есу потрошње 1инални+ производа' 0акав и коликие1екат ,е имати одређене загађују,е материје у животну средину зависи од три1актора:/ +емијске природе 4 колико је загађују,а материја активна и штетна за живе организме5!/ кон-ентра-ије загађују,и+ материја 4 коли&ина загађују,и+ материја по једини-ио(има вазду+а! воде 5!/ дуготрајност загађују,и+ материја 4 колико дуго загађују,е материје остају у вазду+у!води! зем%и или %удском организму5'Хемијско загађење животне средине се на основу с1ере неживе природе у којима сеналазе! класи1икују на/ загађење атмос1ере 4 вазду+а 5!/ загађење +идрос1ере 4 воде 5 и/ загашење литос1ере 4 земњишта 5'

/.1. 0е и!ско *а-а$е)е ва*д#ха

а*д#х је 1изи&ка смеша природни+ гасова и ситни+ &ести-а које имају сталан састави које се налазе у ста(илној равнотежи' CC'CB запремине вазду+а &ине &етири гаса: азотDAB! кисеоник "$B! аргон #!CEB и угњен диоксид #!#EB'А*от је веома зна&ајан у (иос1ери за синтезу протеина у (и%кама' 9о је гас (ез (оје!укуса и мириса! не гори и не подржава горење! није отрован' У води се сла(ије раствараод кисеоника и лако се једини са алкалним и земноалкалним металима! граде,инитрите' На вишој температури се (рзо везује са кисеоником и ствара азотне оксидекоји загађују животну средину'

исеоник се непрекидно троши и ствара у про-есима 1отосинтезе' еђутим! &овек

својим активностима стално смањује главне генераторе кисеоника зелене површине!истовремено пове,авају,и потрошњу у индустрији и приликом сагоревања 1осилни+горива'>ово%на коли&ина кисеоника у затвореним просторијама о(ез(еђује се проветравањем!док недово%на коли&ина у(рзава дисање и рад ср-а' *з(и%но нарушавање здрав%аорганизма настаје када његова кон-ентра-ија падне испод $"B! а смрт наступа прикон-ентра-ији мањој од DB'У-3ен диоксид се такође непрекидно троши и ствара у про-есима сагоревања иоксида-ије органски+ материја! дисању! 1ермента-ији' Неоп+одан је за про-ес1отосинтезе у (и%кама! и до(ро се раствара у води' Зна&ајан пораст његовекон-ентра-ије у вазду+у сматра се загађењем'


9/17

Ар-он настаје из калијума и својом коли&ином неколико пута превазилази осталеплемените гасове' Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању' 2нертан

је и не реагује ни под којм стандардним те+нолошким условима'одена пара је птомен%иви саставни део вазду+а и њена коли&ина зависи од про-еса

који се одвијају у природи или затвореном простору' )азлог сталног присуства воде у

вазду+у је непрекидно кружење воде а главни извори су океани! реке! језера! мо&вареитд' ?ода при кружењу раствара гасове! паре и аеросоли из загађене атмос1ере! као иштетне и токси&не супстан-е из загађеног зем%ишта'Поред водене паре! вазду+ садржи и промен%иве коли&ине *а-а$#!#4их атери!а 'Fасови попут уг%ен/диоксида! уг%ен/моноксида! сунмпор/диоксида! метана и др' као иситне &ести-е &ађи и прашине осло(ађају се у атмос1еру при &ему долази до променеприродног односа и кон-ентра-ије основни+ компоненти вазду+а'*ве &ести-е и гасови долазе у атмос1еру природним путем услед вулкански+ еруп-ија!зем%отреса! природни+ пожара! испаравања мора и океана али много &еш,е каопоследи-а &овекове активности' Поред природни+ гасова у атмос1еру се испуштају имноге вешта&ке материје као што су 1луориди! уг%оводони-и! кетони! тешки метали идр' *сновни извори загађивања вазду+а су сао(ра,ај и индустрија јер у њи+овој основилежи потре(а &овека за енергијом која се одвија на ра&ун сагоревања 1осилни+ горива'0ада једном доспу у атмос1еру гасови осло(ођени овим сагоревањем ступају у

разли&ите +емијске реак-ије! при &ему настају опасна једињења'=едно од ти+ једињења је с# пор5диоксид &ија емисија поти&е из термоелектрана! изпрераде сул1идни+ руда! руда олова! -инка и (акра! производње сумпорне киселине и

ра1инерија на1те' 0ао и ве,ина други+ загађују,и+ супстан-и ни сумпор/диоксид неостаје дуго у атмос1еру ве, се у неизмењеном или измењеном о(лику вра,а наповршину зем%е' *н се претвара у сумпорну киселину и у споју са водом &ине киселукишу' За индустријске -ентре су карактеристи&на сезонска варирања кон-ентра-ијесумпор/диоксида! са најве,им вредностима у току зимски+ месе-и' *ксидована

једињења сумпора заузимају воде,у пози-ију међу загађива&има вазду+а поквантитативној заступ%ености штетним е1ектима по (иолошке системе' Зато секон-ентра-ија сумпор/диоксида у вазду+у узима као ре1ерентни параметар за про-енуквалитета! тј' степена загађености вазду+а'Загађују,а азотна једињења у вазду+у заступ%ена су а*отни оксиди а и то азот/моноксидом и азот/диоксидом' Нјзна&ајнији извор антропогеног загађења атмос1ереазотним оксидима су 1осилна горива односно њи+ово сагоревање у индустрији!производњи електри&не енергије! моторима са унутрашњим сагоревањем' Присагоревању се најпре осло(ађа азот моноксид који касније у вазду+у оксидира у штетниазот/диоксид који у реак-ији са влагом из вазду+а ствара азотну киселину која је такође

одговорна за настанак кисели+ киша'исела киша је падавина загађена сумпор/диоксидом! азотним оксидима! амонијаком идругим +емијским спојевима' >ок се нормалан GH вредност кише налази око I!I! GHвредност киселе кише износи у просеку @ / @!I' Смањење GH вредности за једну мерузна&и пораст киселости за десетоструко' Своје штетно дејство! киселине запо&ињу узем%ишту пре свега на оскудне (рдске пределе јер отапају +ран%иве супстан-е као нпр'кал-ијум! из танког слоја +умуса! магнезијум! калај и др' >олази до драсти&ногсмањења GH вредности и настанка иона који имају штетно дејство на корен (и%ке и натло'Сагоревањем 1осилни+ горива такође се пове,ава и ниво #-3ен5диоксида којипроизводи наја&и е1екат стаклене (аште јер заустав%а топлоту у атмос1ери! не

допуштају,и јој да оде у висину па доводи до гло(алног загревања планете'


10/17

Последи-е овог про(лема се осе,ају свакодневно! а осим пораста температуре! долазидо промена у (иолошким про-есима! топ%ења ледени+ санти! подизања нивоа мора!промене станишта (и%ака и животиња услед адапта-ије на нове климатске услове'=ош једа од директни+ последи-а нагли+ промена у атмос1ери је и уништавањеозонског омаота&а' *зон је (ез(ојан гас &ији су молекули састав%ени од три атома

кисеоника и 1ормира танак заштитни слој око зем%е' 9име заустав%а продор штетни+ултравиолетни+ сун&еви+ зрака' Под нормалним условима! озон раз(ијен под дејствомJK зрака се (рзо спаја у нове молекуле' еђутим! уколико у атмос1ери има гасова којисадрже хлор ! озон се не може о(новити па озонски омота& постаје тањи а на некимместима се појав%ују озонске рупе кроз које пролазе ултравиолетни зра-и' Преиндустријске ере! веома мало гасова! који садрже +лор се налазио у горњим слојевимаатмос1ере' .ли током ХХ века произведена је велика коли&ина ови+ гасова'Најпознатији су 1реони 4 +лоро/1луоро/уг%ени-и 5! кориш,ени за производњу спрејеваи уређаја за +лађење' Фреони су лакши од вазду+а и остају веома дуго у атмос1еру'


11/17

Под +емијским загађењем подразумева се загађење (азирано на широком спектру+емијски+ агенаса којима се нарушавају неке од основни+ природни+ карактеристикаводе: GH! минерални састав! коли&ина раствореног кисеоника! мирис! укус и др'Нај&еш,и +емијски загађива&и воде су киселине! алкалије! разне соли! пести-иди!детерLенти! 1енили и др'

Загађење воде може да (уде: минералног! органског или мешовитог порекла' Уминерлна загађења спадају песак! глина! растворене минералне соли! киселине! (азе идр' *рганска загађења могу (ити (и%ног! животињског и %удског порекла'Појава органски+ материја у природним водама нај&еш,е представ%а резултат

разли&ити+ антропогени+ ути-аја! али и сами+ природни+ про-еса' Загађење водеорганским материјама може да (уде слу&ајно и понекад са веома оз(и%нимпоследи-ама! али је нај&еш,е резултат неконтролисани+ испуштања разли&ити+отпадни+ вода као што су: комуналне и индустријске! отпадне воде из дома,инстава ио(јеката за узгој стоке! површинске воде које оти&у са зем%ишта градски+ површина!сао(ра,ајни-а и депонија'*рганске материје у тим водама су разноврсне и много(ројнеM нпр' код комунални+отпадни+ вода то су нај&еш,е аминокиселине! масне киселине! сапуни! површинскиактивне супстан-е из детерLената и др' У индустријским водама зависно од типаиндустријске производње! то могу (ити: на1та и њени деривати! разли&ити раствара&и!1енолна једињења! органске киселине! алко+оли! алде+иди и др'Сапуни и детерLенти су површински активна једињења која мењају површински напонводе и кон-ентришу се на површини воде' Са променом површинског напона воде!мења 4 смањује 5 се размена кисеоника са вазду+ом и да%е з(ог смањења коли&инекисеоника у води и долази до изумирања живог света у њој! што опет подсти&еанаеро(ни про-ес' Синтети&ке површинске активне материје су постојане у води ињи+ова разградња може да потраје и неколико месе-и'Садржај природни+ органски+ материја у води варира у зависности од врсте воде!оптере,ења воде органским материјама антропогеног порекла и климатски+ услова'9ако се нпр'! једињењ азота и 1ос1ора 4 тзв' нутријентима 5! који доспевају у водуза+ва%ују,и %удском 1актору а поти&у углавном из ђу(рива! пести-ида и детерLената!приписује главна улога у вешта&кој еутро1ика-ији површински+ вода! односнопове,ању садржаја природни+ органски+ материја у води' 0ао градивне материје ова

једињења поспешују (рзи раст алги 4 од који+ су неке и токси&не 5 које се затим развијају у коли&инама која нарушава природну равнотежу водене 1лоре и 1ауне'С друге стране! +уминске киселине у води! могу да послуже као извор 1ос1ора иуг%еника (актеријама које и+ затим осло(ађају користе,и ензиме као катализатор'*сим тога! еутро1ика-ија! која је наро&ито карактеристи&на за плитке воде! има за

последи-у ве,у потрошњу кисеоника! &име овај животворни гас постаје недоступан заостали живи свет у води'Показате%и саджаја органски+ материја у отпадним водама могу (ити:/ (иолошка потрошња кисеоника 4 NOP 5!/ +емијска потрошња кисеоника 4 HOP 5 и/ укупни органски уг%еник'Хемијска потрошња кисеоника је мера органског оптере,ења воде' 9о је коли&инакисеоника потре(на да се изврши оксида-ија сви+ матеруја у води +емијским путем'6иолошка потрошња кисеоника је коли&ина кисеоника потре(на да се изврши(иолошка оксида-ија присутни+! (иолошки разград%иви+ састојака воде' *вајпараметар озна&ава коли&ину кисеоника коју потроше микроорганизми при природном

аеро(ном самопре&иш,авању воде'


12/17

Укупни органски уг%еник је мера садржаја органски везаног уг%еника у отпадној води'*дређује се мерењем коли&ине уг%ен/диоксида насталог оксида-ијом органскогуг%еника'0исеоник се 1ормира у про-есу 1отосинтезе! док се у про-есима дисања и разградњетроши' 0ако је за 1отосинтезу неоп+одна сун&ева светлост! про-ес се одвија само током

дана' 9оком но,и кон-ентра-ија кисеоника се смањује и најнижа је пред зору' *сталиизвори кисеоника су вазду+ и водене струје које прити&у у аквати&ки систем'

/.&. 0е и!ско *а-а$е)е *е 3ишта

Површински слој зем%ине коре назива се зем%иште или тло и основни је део животнесредине' *но служи као средина за живот и незамен%ива је карика и регулатор сви+(иогео+емијски+ -иклуса' *сновна осо(ина му је плодност односно спосо(ност дасна(дева (и%ке! водом! минералним супстан-ама и кисеоником' *но је станиште замноге микроорганизме ! г%иве! мекуш-е! глодаре и др' икроорганизми имају улогупрерађива&а изумрле органске материје од остатака (и%ака и животиња! којеприродном ре-иклажом претварају у +ран%иве минералне материје' .ктивност ти+организама креира структуру! плодност и о(радивост зем%ишта'Промене 1изи&ки+! +емијски+ и (иолошки+ осо(ина зем%ишта доводе до смањењањегове плодности и спосо(ности за нормално одвијање про-еса разлагања! имајувелике последи-е на укупне осо(ине екосистема' *но се загађује на многе на&ине а

један од најве,и+ извора загађивања је савремена по%опривреда'Хемијски третмани зем%ишта! ради суз(ијања корова и други+ штето&ина као ипрекомерна употре(а вешта&ки+ ђу(рива! су директни згађива&и' 6и%ке искористе

велике коли&ине ти+ ђу(рива али онај део који остане неутрошен! остаје трајно везан узем%ишту' Путем воде доспевају и у ду(%е слојеве зем%е! где у о(лику нитрата могуопасно да загаде подземне воде'Хемиза-ија зем%ишта представ%а велику опасност по квалитет зем%ишта и његову(иолошку ста(илност' *на је углавном изазвана %удским активностима: применавешта&ки+ ђу(рива! примена заштитни+ +емијски+ средстава у по%опривреди!индустријска производња као и +аватије при транспортовањеу'Применом вешта&ког и минералног ђу(рива за до(ијање ве,и+ приноса поједини+(и%ни+ култура! мењају се и осо(ине зем%ишта! посе(но у микро(иолошком погледу'6инерална и вештачка $#брива у свом саставу највише садрже азот! 1ос1ор икалијум' *ни се углавном производе у о(лику соли потре(ни за раст (и%ака' По

+емијском саставу су нај&еш,е нитрати и сул1ати' 6уду,и да су раствор%иви у води несамо да загађују зем%иште ве, спирањем доспевају и загађују подземне воде а самимтим и површинске воде' 6и%ке у по&етку употре(е један део ови+ препарата док другидео који (и%ке нису употре(иле и нису спирањем отишли у ду(%е слојеве! апсор(ују сена површину тла и прелазе у ста(илна једињења! тако да ути&у на мењање +емијскогсастава зем%ишта што се огледа у промени киселости 4 GH 5 зем%ишта! што запоследи-у има измену у микро(иолошком пореклу'Пести(иди су +емијска средства која се користе за уништавања штето&ина упо%опривреди и инсеката преносио-а разни+ (олести' Пести-иди су нај&еш,е малеперзинстентности и њи+ова разградња у зем%иште се развија веома (рзо' Негативнастрана им је што се много употре(%авају и нај&еш,е квантитативно и квалитативнодејство им је широког спектра а супстан-е од који+ су направ%ени су веома токси&не'


13/17

З(ог тога пести-иди могу у кратком временском року изазвати драсти,не промене уквалитету и плодности зем%ишта а преко зем%ишта да осиромаше и умање (иолошкипотен-ијал'

е+анизам деловања инсекти(ида се заснива на везивању арсена насумпорводони&ним групама ензима или заменом 1ос1ора у аденозин три 1ос1ат' 9ада

долази до промена мета(олизма и до коагула-ије протеина' *ва једињења су веомаотровна не само за исекте којима су намењени ве, и за %уде и животиње'Ф#н-и(иди су пести-иди који се користе за уништавање разни+ врста паразитског(и%а' У те&ном стању се користе за прскање производа да (и се спре&ило

размножавање плесни и г%ива' Нај&еш,е су у употре(и једињења живе! сумпор1ормалде+ида и једињења (акра'0ерби(иди могу да уништавају све или поједине (и%не врсте' *(и&но се користе увиду киселина и то натријумове и сумпорне и у%ани раствори' *сим за коров отровнису и за %уде и животиње'Сва ова средства &овек користи у -и%у до(ијања што више и што квалитетнијегпроизвода! међутим дугом употре(ом пести-иди шире своја штетна својства однамењене врсте деловања на зем%иште па тако да%е и на остале (и%ке и животиње пасе у да%ем току кружења материја преко лан-а ис+ране или директним контактомпреко воде и вазду+а преносе и на &овека'>иректан извор загађувања зем%ишта је и постојање (ројни+ депонија комуналног ииндустријског отпада:/ сагориви органски отпат-и подложни (рзом распадању 4 +артија! кожа! дрво 5!/ неоргански несагориви отпад 4 стакло! метал! керамика 5!/ ка(асти предмети 4 ам(алажа! стари аутомо(или! од(а&ен грађевински материјал 5!/ &врсти отпат-и из +емијске индустрије!/ отпат-и од прерађевина руда!/ радиоактивни отпад итд'?елике коли&ине загађују,и+ материја доспевају из вазду+а и током времена се таложена површину зем%ишта'


14/17

Про-еђивање 1илтра-ија зависи првенствено од састава зем%ишта! коли&ине и врстезагађења! коли&ине атмос1ерски+ падавина' 6рзина про-еђивања зависи од

раствор%ивости загађују,и+ материја и њи+ове кон-ентра-ије'

7. 6ере *а с а)е)е *а-а$#!#4их атери!а '

С о(зиром на велики (рој штетни+ супстан-и и њи+ови+ једињења које ути&у назагађивање вазду+а воде и зем%ишта! веома је (итно предузети одговарају,е мере зањи+ово смањење'За смањење отпадних е иси!а пореклом из индустрије! у прин-ипу постоје два пута:/ по(о%шање те+нолошког про-еса и/ пре&иш,авање отпадни+ емнисија! односно задржавање штетни+ компоненти емисије'Применом савремени+ метода код термоелектрана могу,е је из отпадни+ емисијаодстранити C#B сумпор/диоксида и CCB пепела' У ове свр+е користе се два приступа:/ нерегенеративни 4 када гас ступа у реак-ију са апсорентом 5 и/ регенеративни приступ који се заснива на ре-иклажи гасова'Прва оп-ија је еколошки тешко при+ват%ива јер је скупа и њоме се стварају великеколи&ине е1луената који загађују воду'>руга оп-ија подразумева додавање песка и кре&њака у смешу ради лакшег сагоревања'9акође је неоп+одна и поја&ана аера-ија: кре&њак упија сумпор/диоксид приликомсагоревања уг%а а затим се уклања пепелом'Уређаји за пре&иш,авање штетни+ отпадни+ емисија зову се скру(ери и могу (ити сувии те&ни 1илтери' Суви скру(ери су мање е1икасни јер задржавају гасове насорп-ионом грануларном матеијалу' окрим скру(ерима се могу уклонити гасови и&ести-е' 0ао сорп-иони материјал користи се кре&њак! једињења натријума!магнезијума и амонијак' 0ао спе-ијални апсор(ери користе се активни уга%4 уклањање уг%оводоника 5! силикагел 4 одстрањивање влаге и уг%ен/водоника 5!зеолити 4 сушење и до(ијање &исти+ гасова 5'

еђутим! у -и%у задово%ења енергетски+ потре(а! предвиђа се пове,ање потрошњеуг%а па (и се могло о&екивати још ве,е загађење отпадним емисијама на (азисагоревања уг%а' Нове те+нологије наговештавају и промене у структури отпадни+емисија у смислу смањења коли&ине сумпор диоксида и азот диоксида! као и појавенови+ сумпорни+ једињења у отпадним емисијама'9ретман отпадних вода је неоп+ода јер многе индустријске отпадне воде су алкалногкарактера и нипошто се не смеју испуштати у ре-ипијент док им се не снизи GH

вредност до дозво%ене грани-е' Уо(и&ајени реагенси за регула-ију GH до сада су (илисумпорна и +лороводони&на киселина али се исти е1екти постижу и дејством уг%ен/диоксида' Уг%ен/диоксидом се успешно третирају и алкалне отпадне воде (огатетешким металима и кал-ијумом' 9ешки метали (ивају уклоњени седимента-ијом! накондодатка одговарају,ег 1локуланта'0омуналне отпадне воде показују велико оптере,ење азотовим једињењима и овајпро(лем се успешно решава применом кисеоника! који у исто време! помаже и(иолошки третман пре&иш,авања' *вај (ио+емијски про-ес се одвија у два ступња:прво се сав амонијум претвара у нитрат а затим се врши денитри1ика-ија доелементарног азота у одсуству кисеоника'*тпадна вода (огата органским! тешко разградивим супстан-ама! успешно се оксидује

озоном' *зон је! после 1луора! наја&е оксида-ионо средство! производи се на ли-уместа из кисеоника у озонгенераторима и не може се складиштити'


15/17

,ак3#чак

0валитет живота %уди и квалитет животне средине су уско повезани али не и узајамни'>а (и %уди о(ез(едили сопствени квалитет живота! то &ине на ра&ун квалитетаживотне средине'6ез о(зира што су аутоматиза-ија и ме+аниза-ија те+нолошки+ и радни+ про-еса! као изаштита радне и животне средине! знатно напредовали! &ињени-а је да и да%е долазидо загађења екосистема' *сновни узро-и овог загађења ,е и да%е постојати' 6ројстановника на планети! као један од њи+! ,е и да%е растиM индустрија и те+нологија ,есе и да%е развијатиM стална ур(аниза-ија и пове,ање животног стадндарда ,е (ити ида%е основни -и% многи+ зема%а' Питање јае само! колико је %удско друштво спремнода контролише ове 1акторе! да нађе оптималан (аланс између напретка и заштите раднеи животне средине'*ви про(леми представ%ају претњу за квалитет живота и здрав%а постоје,и+

генера-ија али и њи+ови+ потомака' >а%и развој ,е зависити од о(ез(еђењаодрживости (иос1ере и њени+ екосистема' Неоп+одна је много &врш,а међународнасарадња са новим о(рас-има живота који ук%у,ују све неоп+одне услове запрежив%авање на планети'


16/17

8итерат#ра

QQQ 'RSTUVW 'SX8QQQ 'TYZ 'VY '[S 'TRQQQ '8\][^_TYU`[ 'XTY 'TRQQQ 'YTZ 'VY '[S 'a_QQQ 'bWT[cbUcU] 'SX8QQQ 'b[Rc\ 'd\]QQQ '8\RR\TYTX_G 'SX8QQQ 'UbbR '_dR '[S 'TRQQQ 'Q\^ ̂'XTY 'TRe]]G :ff e\8U`[ 'Se\8 'VY '[S 'TR

http://www.scribd.com/http://www.rgf.bg.ac.rs/http://www.metalurgija.org.rs/http://www.grf.bg.ac.yu/http://www.zdravzivit.com/http://www.zasve.net/http://www.messergroup.com/http://www.izzs.uns.ac.rs/http://www.well.org.rs/http://hemija.chem.bg.ac.rs/http://www.scribd.com/http://www.rgf.bg.ac.rs/http://www.metalurgija.org.rs/http://www.grf.bg.ac.yu/http://www.zdravzivit.com/http://www.zasve.net/http://www.messergroup.com/http://www.izzs.uns.ac.rs/http://www.well.org.rs/http://hemija.chem.bg.ac.rs/


17/17

Садржај

Увод$' gивотна средина"' )адна срединаE' Супстан-е и њи+ове осо(ине@' Загађење радне срединеI' Загађење животне средине

Хемијско загађење вазду+аХемијско загађење водеХемијско загађење зем%ишта

h' ере за смањење загађују,и+ материјаЗак%у&акiитература

Documents

1zagađenježivotneiradnesredine