ITALIJANSKI FASIZAM

ISTORUA

rnSrz.qu I FRANcusKA AKCUA

t54

ITALUANSKO VEZIVANJE EVROPSKOG CVORA

Odnos nacionalne dtlave i antifeudalne revolucije, znadajan za unutra5njukonstiruciju svih evropskih drZrva, u Italiji je bio sasvim drugadiji nego uFrancuskoj. U Francuskoj revolucija je nasrupila posle nacionalne drZave; biloje logidno miSljenje da je revolucija ugroZava, jer je uni3tila dvrstinu nacionalnedrLave eliminasijem drZavotvorne vlasti, kraljevstva, i proglaSenjem principanacionaliteta stavila pod znak pitanja njen spolja5nji primat. Nasuprot tome, uItdiji je nacionalna drlava bila posledica revolucije i dinioci ove revolucije, uzsve unutra5nje zategnutosti, nikada se nisu raspali, kao Sto je to bio sludaj uFrancuskoj. Doberti, kao sardinijski predsednik vlade 1948. godine, nije bioMirabo, a Macini kao trijumvir rimske republike svakako nije bio Robespjer.Narodne mase tamo nisu nikada bile zaista pokrenute i ono Sto je nazvano ,motipopolari( bilo je upravljeno protiv stranaca, koji su vekovima predstavljali pre-preku na putu Italije ka jedinstvu. Nijedno ubistvo nije zastraSilo kralja i podeliloduhove, pa ipak je pobeda utrla Siri put Kawru i Viktoru Emanuelu za buduinostnego Sto je to francuska revolucija bila kadra. Vodeci sloj iz perioda pre revolucijenije, uprkos porazu, i dalje igrao znaeajnu ulogu kao u Francuskoj. Papskauprava u crkvenoj drZavi nestala je zauvek baS kao burbonska u Napulju. Nikakvalinija kontinuiteta nije vezivala oficirski kor nove drlave sa korom stare, dak iako je ,crna aristokratija* Rima joS decenijama mrzela kuiu Savoja, smatrajuiinlene dlanove bezodnim pljadkaSima. Papa je sebe i svoje pristalice sa 'nonexpedit. iskljudio joS drastidnije iz politidkog zivota nego Sto je to bio kadarnajkrvaviji rad giljotine, a na drugoj strani drbva je bila dovoljno mudra da ne

knjigu o 'Italijana -Medutim,crkvu slunostro(2 kpitanja?3 loslobodensu se Teni Macinijrnaslute nc

U z tiznosilo rdinilo sanSto nikakrKomuna Icrtu podeJna njima

uklj- biie tcSinovi jukoja bi sePostepentvelikim zAdue 189i istovrersordimentiako u prnego u vine moze

Neguspehe. (godine ptrnOtr

xpje moralaupravo 0posurmjaOvo uzbtonimkojrSto je ptdemokrat

U tigri Dovdobije p

2 r l

Milano 193 r I

155

:u s_e Tel i Renan povijali i menjali prei Macinija takode postoji nekoliko^pcnaslute novi tokovi.

na njima se zahtevalo da novo kraljevstvo anektira I. . ]Jklludivanje narodnih rnsa u potititu i provera izdraLjivosti liberalnih ideja

- biie.to za Italiju, bas kao i za c-elu Evropu, problem u rr"a..i. decengarni.sinovi j'naka risordimenta razresili

_su ga spretno, ali bez sjaja, sa sporosiu,koja bi se nazvala mudrosiu samo.u slueaju aiie mogta o"-i-.[r:uti'o.predvidivo.Pollepenoje prosirivan.krug. onih kojiimaju prau6 da biruju, i tek su se savelikim zakasnjenjem pridruziti trci siia za totonilatni, p.orieji-". poraz kod

ne moZe porediti sa znadajem koji je poraz iz 1g71. godine imao za Francusku.Negde u isto vreme socijalisiieka i anarhistidki agitacija uet"zite su prveuspehe. ostre represivne mere davare su malo plodova i E"n.rir"i struJ k iz r9o4.godine pro-rzveo je takav rrias medu gradanstvbm Oa.;e Fiief fi"tiie"o ukinuoDnon expedit* i time oslobodio put ka stvaranju tatotiete"maso'u'e partile, to3aje morala da irna negativniji ideoloski stav o isordimentu

".g" ,*ii"lizam. Aliupravo ova srodnost socijalizma i liberalizma navela je pie nacionaliste daposumnjajg u. partrjy iz koje su dosli, i da razmisljaju "o ,iurrr, sa katolicima.uvo'zbudenJe, doduse, po obimu i dubini ni izdaleka se nije moglo meriti saonim koje je u Francuskoj- izazvala afera Drajfus, ali je uito utdirc frrspektivnijeSto je primarno bilo okrenuto protiv socijalista, i tek u drugom redu protivdemokrata i liberala.. , J to vreme je socijalizam, toliko zastrasujuii, vec postao karta u politidkojlt^1,P":l11,?"li,tq. On je Zeleo da reforrnistieio r,ir" 5*ri"ri.,ier." partijeqoDUe premoc r u vradu pozove socijalistidku partiju Italue (psD kao levicu

2 'Ai Giovani drtaria* (Le piit beile pagine di Giuseppe Mazzlni-scerte da carlo sforTa,Milano- 1923, str. 63)

' ,La Pace., n.i.m., str. 69.

156

-*

druStll

zlz(naci

na intrisodiujednizbegbio dioseiavrlineranihdo ors-22

i te5lhriSCrzanjrsvogevroldonucusk

1903prevnovrje fSindikalisti. se u Italiji nisu uvek lako mogli razlikovati od marksista: tako Edmondo Rosoni,diji 1ir razvoj ispoljio izvesne slidnosti sa Musolinijevim, pre nego Sto je postao organizator i vodafa5istidkih sindikata. Pravi anarhosindikalisti igrali su samo marginalnu ili privremenu ulogu ufa5izmu; npr. Aldeste de Ambris, pored D'Anuncija inspirator Carta del Carnaro (Kvarnerskapovelja), ili Masimo Roka (Libero Tankredi), voda prvih gruppi di competenza, koje su bilezametak konzervativizma. Obojica su kasnije otiSla u emigraciju. Stari anarhista bio je LeandroArpinati, >Ras< Bolonje i 1929-1933 drZavni sekretar u Ministarstvu unutra5njih poslova. U internojborbi za vlast potisnuo ga je Starade i morao i da ode u progonstvo (upor. De Benjak, n.n.m.,str.557 i d.d.).

I

,idejndulomsjajenprinuc

(Kroeegrdkojno;l l iMarksnestopolitidpored(Otudaiskrenr(fenom,dodacipotpurteSkodistorijrlidnonskidiv

Idudenjrevolura5irerlatnoslstupio

1(il

dobro, amensutt

,Historirosudenoche tu pabbastar

t3Torkvatblankistista-Berstavio gtom. X\

I onubomvnogTalia

skih) s abalot&aliko:ano2Q,su:tataCkeamrna-

nj-oraSegnajna,takineriJ'iilarve

yo-r tuitukoa")i,

[a(tD.nLdau

kaileroojn.,

159

160

rsihidka sklonost da vodi'a bio voda u posedu verovanja ili u potra'i za

verovan jem.odnosovadvao,oounoe lementad in in jegovu is to r i ju .on isusavrSeno sjedinjeni .uiro

"

p*g. i najduZem periodu nlegove politidke delatnosti,*j.

";"*tini tita u stuiui Socijalistidke partije'

" T"k. od ranije objavljenih dela: paolo_Alatri Le origini del fascismo,

Roma, 1956' str'

323; Paolo Moneli Mussoliii ii'""to borlhe.se.' Milano' 1950'

15 o istoriji *nog"it"ii:u"rtog socijalizma^"Jit,--Bin"rto Radonijeri socialdemocrazia

tedesca e sorciatiiti itatiini rcis-legs' Milano' 196l'

16 pr" ,u"g" "

L;--*j; vjla (napisano lgltllz),I izd, Roma, 1941, srr.25,32; sada i o'o''

tom XXXIII17 uPor. o.o., tom I, str' 251'18ok renu tos t seb i i ( e ro t ska )b ru ta l nos t zadudu juceo t vo reno . i z l aza ' nav ide louLan ia

vita. Aline bi trebalo "rn"-uriti

da je ova prvai najpouzdanija autobiografija:rapisana u zatvoru'r9 npr. Ivon de Benjak vita cli Benito, uutiitini,3 toma, Milano, 1936 i d'd'' Margerita

Sarfati Dz.x, Milano, i.9Ze iO tome uPor' Nolte' n'n'm'' str' 250' str' 292 i d'd')

20 o.o., tom IV, str. 155'

iosnovvec usaradrTrentikomor1912.ClasstznadajnajZivvanjeprotivudaljarat da

lmerisazetipsihol(kao,

Imarlakoji ii najqupompozivi,luii,

nikadrmalopraktisu udr

sve nkarakprivid

prorz

vodatrednonjega

161;l m uMO,o s:lrecii ? AIikonovImaffatoFor-h j ef i ulovawdeveCnda

)rg()niecijekimeverojeler,aSu)stiametu

b

od

72su

sti,

str,

eia

).o.,

tna

)ru.rita

., .DqlS", njegov marksizam nije trTLrd" nUe, poput Lenjina, bavio 6pseinuuo se interesovao za razlikt izm6dupraktidno relevantne osnovne crte doktril

troletera je za Musolinija, ba5 kao i zanlegovog vremena i n3en univerzalnisve ostale borbe i odreduje dak i oneg pona9nja.

,ajanja proizvodnih sredstava od proiz_ffi "#:1"1":'jJ"'ill":iuffi#:*T

crly klasne borbe je: eksproatacija burzoazlie i korektivizacija sredstava zaproizvodnju.Protiwzik proletarijata u klasnoj borbi prvenstveno je drlavakao ,6r4614p_

r62oblasl

men-llide sdomuje mckoji spravoteorijr)Sam(negirinaueirpoliti,i prol,Dfu'dijalsvestisadrzmetalorulirodnormoC(samrealnosti< ftojoj nrje mogao da utekne dak ni dovek popht Georgija plehanova),i za njeno sprovodenje bila im je potrebna sva resenost na revolucionarnu borbu.Tako zaista nisu ostali ,po strani od krvavog svetskog puta ratau,lla koji je, polrnjinu, postedeo samo unebitne odnose nekoliko manjih drzava*,t" ostavivsi ihu ravnodu5noj ugodnosti njihove beznadajnosti.

Kako da ova situacija bude podnosljiva za doveka kao sto je Musolini, dijaje prva reakcija na rat bila karakteristidna. U njemu on vidi presuditelja u bor6il la Lenjin n.n.m., tom I, str. 884."- n.r.m.116 o.o., tom VI, str. 3ll.

izmedu rumesto t(posibilistlpreteranaAli, akoondaje une rat zarrazvoj ute5ko molksizam jevoljeno, 1oslobodil:vlast u T,Ne odupirugroZavali

Medistori.iu, avrednostikvijetista,

TaJlSto je samodluka o r

7-anSve ,

1914. gocredenicamiZivimo usocijalistiZelimo daznadi usmr

Mustseptembari objektivrpravu, ne'Ne stidirznalo za k

Ozbilda stave 1Nemadku isvoju srecr

Za ttnedvosmis

l l7 n.i.rlrt o.(ll9 o.(14 n.i.r

177

178o kasniie on energidno napada 'nedu19-ioro szmaje da nemadka opasnost mJe', dakle Pie kraja bitke na Marni' zarte i to zloog engiesto-francusko-ruskog

a bez odlaganja bacimo^sva naSa uveren1a ustaro gvoZde samo zato Sto nas 5e rznenadila nova realnosfl"'"'

Istonadao dloktobra ted operaprim. prmeseci ivi5e ne bnuZnostimedutimfleksibitpartUu Izaobilazofanzivn

ZaAvantiiana9o ntpomirenprilikonneutralnustanak,neuspehnetaneutraliSto je o

Nrgovorapodruejje njuie partnekolikprijate!partrja,

Nod njetlzgleAasmoga(se izmmrZnjg

cgovonje shvada dorstvori

t:.

niie mo- 1 :

I

121 n.i'm., str. 318' y !!!L -.^r^ :r-rii-acrrnc I12 Trebalo je da on kasnije postane jedan od najvaznijih voda italijanskog komunizma'123 9.9. tom VI, str. 331. i d.ra ni'm., str. 339' i d'd'125

'La cultura ttalian-a del,900 attravelso le riviste., tom II, ,La Voce., str.716.

126 6u6u Musolini -.;g;1;;;-iis+ll irju"lj"j. (tato ti opravdao-ulazak ltalii: u svetski

rat) da su samo tri cor"r," i"?-" z"f"f'u *,r xoriaoni,-D'Anuncio i on (o'O., tom XXXI' str' 161)'

onda ie makar u pru,,otno*-JiiJi"-it i"c"t samo ako se doda jos nekoliko zrnaca istine'

-127 9.9.. tom VI, str. 391.

lve-nije

7AKog

na'nijiditilnovioO(rilru

itronihradltivojavni

ostWi:at:)verla.ni,ileski)ruse

ala0stKoikeno1 U

179

Istorijska realnost ,zadrLzlaje preimucstvo, ali se Musolini odigledno joS

nadao da ce izmedu .nje i nadela uspeti da ostvari nov odnos. osamnaes-tog

oktobra objavl.ien je njegov dlanak 'Dalla neutraliti assoluta alla neutraliti attivi

din3enica da je Musolini mogao da napise tako presudan dlanak, a da pri tom nikoganije morao da moli za sallasnost, vrlo jasno pokazuje snagu niegove poziiip u partiji.tD o.o. tom vI. ri. ato.ls n.i.m- str. 44i.

180 oko n*sindikarukovoi drugid'aziorje iz^"baS ldkritike

Esoctialrealnotdorastiutiskei napu

\da isk(teletizadzamadkemo/nzakljupostojSto PlsocljaneotksakritzooloskimnMesbnebesnadalMuscMaciCe Ptkreta

enje da su prema njemu bili nepra.ve4ni'r zaista se 6dnosila-na jedno pitanje koje* Oua tabora, i uPravo se iz 'duha"

ii".io""tit" odludnosti i lidni kukavidluk'Iz ovog uzajamnog nesporazuql *uif" se vrlo o5tra polemika i eesto vrlo

podlo neprijatef.lstuol Jimffipo.t.ut3"o temelj za socijalistitko poimanje faSizmai fasisticto poirnanie socijalizma'

u svakom.hi[jil#;;je disocijacija. sadaje Musolini bio vojskovodabez vojske, vemik bez vere'

Jedna rnla g;; b"ei; za koju je on bio "Dude'' ubrzo se ponovo okuplja

R i m :reda.!: svtnip tsud i:1947i

"t*. Gaetano Salvemini Mussolini e l'oro francese (u prilogu njegove knjige Mussolini

diptomatici, Bari, 1952, str' 419-431)' 19 O.O- tom VII, str. 441.

mu.a.laraaa,(an.a,o(,iom[.ihieji

i.iel(unoielariieBt-'p

ieo

oB

h

181

oko njega. VeC u oktobru, dok se Musolini jo5 uvek borio sa sobom, iz redovasindikalista i socijalista formirale su se intervencionistidke gnrpe frscd, podnrkovodstvom Filipa Koridonija, Mikele Bjankija, Masima Roka, Cezara Rosliar33i drugih. U decembru su se udruZile sa Musolinijevim pristalicama u ,fasciod'azione rivolizionaria", u praceliju fasizma. Jedina bitna tadlo programa bilaje iz^"ivanje intervencije na strani Antante; inale, Musolini iznosi zahtev, neba5 lako ostvarljiv: ,Potkrepiti socijalistidke ideale i revidirati ih u svetlostikritike, s obzirom na sada5nju stra5nu lekciiu Cinjenica..rs

Dakle, Musolini se prihvata niSta manjeg zadatkt do aktuelne revizijesocljalizma, u dde 'ideale( ne dira, premda uspostavlja novi odnos prema novojrealnosti. To je skoro marksistidka namera. Ali, da li Ce joj Musolini bitidonstao? On, koji nije hladnokrvni i distancirani mislilac, veC prijemdiv za sveutiske trenutka? Moze li da saCuva svoju 'fede. ako ispusti nrku modnog dubai napusti nit-vodilju, koju do sada ni u najsmelijim ispadima nije gubio iz vidttl

VeC prvi pokuSaj razmiSljanja u vlastiton listu dokazuje u kojoj meri podinjeda iskade iz koloseka.

Cinienica da bi u ovom trenutku bilo revolucionamije Inleti nt nego nelrleti ga, da je Marks pozvao proletarijat da pomogne u regvanju gradanskihzadataka, na primer u pogledu nacionalnog jedinstva, da se rat napadada (Ne-madke) i napadnutog (Belgije) ne moZe meriti istim merilom: to se sve, ipak,moZe redi u socijalistidkom duhu; ali, nroZda je ipak preterano )apsolutao(zakljueak korda iz svega ovoga proizilazi: ,Zivot je ono relativno; apsolutnopostoji samo u hladnoj i neplodnoj apstrakciji..l$ I tai zatgudak je utoliko CudnijiSto priprema tlo za vaspostavljanje prastarih >vednih istinao, koje je upravosocijalizam hteo da podrije: uobidajene izjave o ratu su nedovoljne: '. . . postojineotklonjiv sukob medu narodima. Ali, postoji neSto joS viSe, Sto ne moZemosakriti, a to-je da je dovek ratobomo biCe, moZda najratobornije bide ditavezoologiie..'" Kao krunskog svedoka poziva Prudona, kojije rat proglasio ,boZan-skim*. No, Musolini ne zM da ova slavna red prvobitno potide od Zosefa deMestra i ne polaZe svojoj svesti raduna o tome da su sistemi mi5ljenja nalik nanebeska tela, da zatim gravitacioni centri imaju privladnu snagu koja delujenadaleko, a izmedu njih individui ne osqie nnogo prostora za slobodno delanje.Musolini ,r,li dA opovrgne Marksa samo tanro gde je 'zastareo( da bi se vratioMaciniju, Prudonu, Bakunjinu, Furijeu i Pizakaneu,rt ali veliko je pitanje da liCe planeta, koja je postala kometa, po svom nahodenju moCi da odredi pravackretanja.

r35 Mikele Bjanki igrao ja kasni!: kao generalni sekretar parti!: i kvadrumvir marSa naRim znedajnu ulogu. Posle pobede Musolini ga je koristio samo na poloZajima drugog i tredegre'da, Cezare Rosi ostao F irdan od najblizih Musolini!:vih saradnika do ubLtva trlaieoti.ln, kaaaje svako oti5ao svojim putem. Rosijeva otkrida gotovo da su svrgnula Musotinilu medutim, onnije uspeo da utekne osveti modnika. Kidnapovan !> sa Svaiarske teritorilr i Specij.rtni politickisud izrekao mu je dugogodiSnju kaznu zatvora" Posle rata napisao il: Mussotini com'cra, Roma,1947; Il Tribunalc Speciale, Milanq 1952.

tt o.o, tom vII, str. z0.l3s n.i.m, str. 81.15 ni.m. str. 99.13? ni.m, str. 153.

t82

Od sada r" l4uselinUevo miSljenie viSe ne moZe odvojiti od nlegovog Livota

u nekoliko italijanskih gradova brojni pripadnici manjine opredeljene za rat nijeizalao na ulicu i nametnuo svoju volju narodu, koji se s tim nije slagao. U Rimu

'kvantitativnog".l,li, iako je Italija u skladu sa Musolinijevom voljom stupila u rat, iako je

rat konadno zavrSen u skladu s njegovim idejama, ipakje duhovni razvoj u toku

teor{amkao naMusolinculpa, nu igri \takode tkulturepoprim

Sttu rat: EoholostrAvantiRusije,u Ametsmislu

Clda imepreduzlmadka'orgenizikakvibizdajnii

Nemcipremakojijena inttFrandeIr{estnprve \pod noseiari n e ngalicij

d'ingandicevaPet m(

rata: )zemljat

I\

I

Il1t3E Musolinijevo drZanje u ratu nije davalo povoda za pisanje junadkih epova, ali ne

opravdava ni kritiku za kukaviCluk ili strah, Sto su njegovi protivnic{ desto dinili (kao na primerBalabanova, n.n.m.).

19 Uporediti sedanja Erzbergera i kneza Biloa, od kojih nipdan nije spomenuo Musolinija.t* o.o" tom vII, str. 386.141 o.o., tom VIII, str. ll.142 n.i.m, str. 13.143 o.o, tom lX, str. 5.

comm((o.o.,

183

teor|arna prisvajali njihove pesnike i vode, gledajuii oholo na italijanski narodkao na manje vrednu rasu i smatrajuii ih iskljudivo ,sviradima mandolina*.Musolini se dak ne usteZe da izridito pnma lidnu krivicu: socijalizam je ,meaculpa, mea culpa, mea maxima culpa(, zbg toga Sto je pre rata bio modan adutu igri Velike Nemadke.la Neprestanim zehtevima za obj4vu rata Nemadkoj ontakode vodi rat protiv sopstvene proSlosti, a za svoju buduinost branioca latinskekulture i Macinijevog pristalice. Zbrlg toga sva opsta mesta ratne propagandepoprimaju vrlo lidni karakter.

Stoga se 1915. godine dosledno i vrlo odludno zaloZ,io protiv ulaska Japanau rat: Evropljani bi sami morali daizadu rn kraj sa Nemcima, inade ie njihovaoholost postati joS veca.tas Dve godine kasnije on piSe elanak pod naslovom,Avanti, il Mikadolu, u kojem predlaZe intervenciju Japana u Evropi prekoRusije, kojaje upravo postala boljSevidka. A 1918. godine sve svoje nade polaZeu Amerikance. Z.{ to nije znadilo da je rat u svom najdubljem i suStinskomsmislu bio uzaludan?

dini se da njegovi napadi na Nemce postaju sve nervozniji i oStriji, kaoda imaju zz cilj da bukom zaglu5e ovo pitanje. On histeridno poziva da sepreduzmu mere protiv ,guinta ar63o (pete kolone - prim. prev.),146 koju Ne-rndka veSto infiltrira u narode:

"Ona rasprostranjena, skrivena, prdzr;fitna, stra5naorganizzcija - s leda - preti da paraliSe narode detvorne Antante.r'r7; on bezikakvih obzira ZigoSe socijaliste kao saveznike neprijatelja u zemlji, kao zlodinceizdajnidkog

"udarca noZem u ledao,ra8 bez razmiSljanja skicira program gradanskograta:

"Bombe u ruci protiv Nemaca i njihovih prijatelja u Rusiji i drugimzemljama.(149

Musolini odigledno ne Leli da ga zamene sa onima koji neprijateljstvo premaNemcima (iako na daleko manje izraZen lidan nadin) povezuju sa neprijateljstvomprema socijalistima: sa nacionalistima. I tako se ponovo vraia starom dvoboju,kojije zapoieo 1910. godine i nastavio se 1914. godine, neposredno pre prelaskana intervencionizam.r$ Za np,gaje polazna tadka prva ruska revolucija. Nllj jeFrandesko Kopola )sa provalam:r besa i odajanjem doveka koji se napajao DeN{estrom" pripisivao odgovornost za neuspeh ruske vojske. Tek Sto su doSleprve vesti o Brusilovl.ievoj ofanzivi, Musolini piSe dlanak uperen protiv njegapod naslovom

"Bandiere Rosse*, koji odaje veliki broj njegovih potajnih nada iosecanja:

"Dogadaji, dakle, budno opovrgavaju reakcionarnu teZnju nacionalizmai ne manje reakcionarnu cimervaldsku tear . Crvene zastave, postavljene nagalicijskim streljackim rovovime, imaju vrednost najveceg simbola. Revolucija

la o.o., rom XI, str. 343.145 o.o., tom vIII, str. 157.tou o.o., tom X, str. 136.147 n.i.m., str. 158.148 o.o., tom XI, str. 446149 n.i.m., str.249.l$ JoS 26. avgusta 1914. on je podrugljivo odbacivao nacionaliste: >E assai ridicolo prercndere

d'ingannare il prossimo co portare sulle spalle I'ermollino di Grande Potenza quando - comediceva Bismarck dei nobili polacchi - non si ha la camicia sotto .. (O.O.' tom VI, str. 3l).Pet meseci kasnije on kaZe: >Insomma, bisogna decidersi: o la guerra o se no finiamola con lacommedia della Grande Potonza. Facciamo delle bische, degli alberghi, dei postriboli e ingraniamo.(O.O., tom VII, str. 147).

184

je ta.koja.ne. strahuje $-r1ta, rat je aj koji spasava revoluciiu. zastave sacarskim or[ovima nece odoreti crvenim zaitauana ievolucije. cnt'nN,r zAsrA_ve poolct cn se i na potsdamskom dtoicu, kaga ar'ij; revorucije i zapadnihdemotratija budu razbile Nemadku Hoencolerna t Saia.""L..isl'i; je ociglednonaj$piji i ryjgmiti:niji san.jakobinskog socijaliste", sto j;-Mus;iini los uuek:na delu revolucionamih armija brani i siri re"btucg,i. rta.iutiro, ni u Rusiji sannije- postao.stvanost, kobna delatnost rnemedkih ig"*t". ; Ln-iino. na deruunistio ga je u zametku, tako da je u ovoj stvari Frandesto r6pora ostao upravu.

Ali Musolini se-jos uvek ne predaje. sredeii napad vodi protiv Enrika{turadinija, koji je sudio.demokratiii. i p-ripisao joj od;;;;-;o i ,u, slabostiSr-!9 u. vodeqiu rala:rt o.1 ! roraoini, t"t" irriri*"j" ni"rlmi, zeti daNemadka i rurska budu uzori? 7-ar canzam nije bio,p.rriit.ti Lim*2 ga o"zeli. d?-se qiegova kritika demokratiie pomesa sa kritikom nacionalisra. Nacio-nalisti kritikuju demokratiju kao takvu; Musolini

"ahteva diktaturu kao sredstvo,:,d-35:fi,!-"1T,1u1_r,ol tome, kao citi T-anjega je Klemanso iJeat Oemorcatstogqu(ratora r u poslednjoj fazi rzta on nikome ne odaje toliko priznanja, nikomEne poklanja.toliko poverenje kao njemu. zanpgaro ro3o nEri/i vilroo takodedemokratski diktatori.

.

Ova faza dvoboja ostaje privremepitanjima Musolini se tek tokom rata uppJogiji i nadinu mi5genja, kao u pogl&r sto se tree nove ocene katolicizmamisticizam prvobitnog hriScanstva svelaJe ree o razradunavanju koje pruZa mno. -.

Medutim, najlidnije i naJintenzivniboljSevidkom revolucijom. Za vreme bautonomisti< na delu sa Zanelom, kolr |r Musolini rado nazivao >Hrvatima

188

intervencijna redirnknjinovaprevariti:drZave, prpoSto je zodludivanj

Tu trizborili pcdomovinireformompostupka.nadovezalizajedno sadruStvene

Istornase nisuop5tenezarStrajkovirnDa je refckalnih orgvezu sa ltonda bi, linicirala ddemokratinisti, podj

Tu jrtompravclproSlo5cuod trenutl

NemKritidko pizmeni svrgradualistrsada uventrenutak zsada on u'potezom(.diferenciripoput Iibolj5evizakritikuje t

176 Dldina koja

rn o.1[ o.tD v,

sebe (Taska

12 Ugovorom iz Rapala izmedu Italije i Jugoslavije (1920) Rilka !: postala >slobodan

La naissance du fascisme.- '-lt M;"S" iasnije dude Musolini pripisao je ovu ulogu bici kod reke Pijave od juna 1918'

(O:O, tom XXl, str. 2i4;. U totu tutr Mu*lini .;u n" ro gledao daleko trezvenije (O.O., tom XI'str. 148 i d.d.).

t t t upot .npr.171.

189

kalnih organizacija poSlo za nrkom da prekinu dvosmislenu i u su$tini neiskrenu

Tu je 1919. godine postojala Musolinijeva politicka moguinost delanja i utom pravcu se zaista kretala njegova politicka volja. Ali, ta volja bila je opterecenaproslosdu i oslabljena onom prijemdivosiu koja nije bila kadra da se distanciraod trenutka nabijenog emocijama.

trenutak zahteva klasnu saradnju. Ako je nekada govorio o ,giomata storica(,sada on uvida da se

"izuzetno sloZena svetska privreda ne moZe izmeniti jednimpotezom(.177 Raslojavanje na gradanstvo i proletarijat je simplicistidki, a :uizrazitodiferenciranim i individualistickim drustvima zapada nije moguia revolucijapopxt lnjinove. (Zbog toga Musolini jqi aprila 1919. godine izjavljuje dabo]jsevizam ni na koji nadin ne preti Italiji.tTs) Ispravnim i pronicljivim pogteaomkritikuje taktiku Socijalistidke partije,lD koja masu ispunjava oiekivanjima-, a niti

176 non Sturcova partija popolara (PPI) mogla bi se nazvati njenim desnim krilom: ona jePdina.$rja je zaista oi;ivela.

" 'O.O., tom XII , s t r ,255.178 O.O.. rom XIII. str. 58.lD Vrlo je Iudno Sto A. Taska, n.n.m., desto mora da dA za pravo Musoliniju i opovrgne

sebe (Taska d 1919-1922).

190

moze niti ,r,li da ih ostvari. On progla5ava svojim zadatkom da 'urazumi( ovupartUu. Niie te5ko uoditi gde vidi taj )razum(: to je svojevremeno tako o5tronapadnuti Turatijev reformizam ftome lidno joS nedostaje hrabrosti) i uzorfrancuske Generalne konfederacije rada pod Leonom Zuoom.

Fasizam, \gji zu osnovali 23. marta 1919. godine prereZno bivSi leviintervencionisti'" na jednom slabo posecenom skupu u Milanu, Zeli da budeshvaien kao podetak nacionalnog sociializma, zametak socijaldemokratije. Naime,on je smi5ljen kao privremeno, labavo udruZenje, bez dogmi i 'finaliti remote(,sa pragmatienim prisrupom pri re5avanju odredenih zadataka.l8r A ovi zadacidine one osnovne druStvene promene koje je lenjinizam povezao sa neodrZivimdogmama i koji upravo zbg toga vode u opasnost: republiku, agramu reformu(rla terra ai contadini"), ukidanje Senata, konfiskaciju crkvenih dobara, delimidnueksproprijacrju kapitala, privredne savete (oConsigli nazionali.) i politidki Par-lament. U svakom sludaju, Musolini u tom pogledu ima vrlo jasnu predstavuda baS )revolucUa( mora da se bavi pravom svojine. Mladi faSizam navodi kao\zor z:r svoj program, u viSe navrata, ne samo Kurta Ajznera,tn vef, i ponosnoukazuje na )carattere popolare e sowersivo* osnivadke skupStine. lE3

Pa ipak, vec je tada bilo mnogo dobrih razloga da se ne veruje revolucio-narnom karakteru ove

"antipartije. i teSko daje sludajnost ili propust Sto Turati,D'Aragonare ili Buocitts nisir trt6ti da se stave fod pokioviteljstvo ovog pomagaca.

zem. Pod plahovitim nagonom besa zbog ,visokog saveta vukova, lisica i Sakalau Parizu,*1e on se baca u narudje teoriji o proleterskim narodima, iako verovabroma sa kojom nemerom ju je postavio Koradini i svakako nije prevideo da jojse moZe uputiti ista kritika kao i ,simplicistidkoj* teoriji o proleterskoj klasi.

Ako u znadajnoj fazi dvoboja sa Ienjinom prebacuje velikom protivnikuda u Rusiji ponovo zavodi kapitalizam, onda saveznidkim demokratikim anti-boljsevistima mora biti veoma sumnjivo sto Musolini koristi mitologemu antise-

ls M"d.. prisutnima nalazili su se od kasnije mnogo spominjanih faSista izmedu ostalihItalo Bresijani, Roberto Farinadi, Filipo Tomazo Marineti, Djovani Marinoli, Mario Djampaoli,Umberto Pazela.

"t O.O, tom VIII, str.220.1e n.i.m" str. 18.ttt o.o., tom XII, str. 338.19 Predsednik Confederalione Generale del Layoro (najveCe sindikalne organizacije u

zemlji; pored nje postojale su Unione Sindacale ltoliona, ciju su politiku odredivali anarhisti, iUnione Nazionale del Lavoro, iz koje je pored Edmonda Rosonija potekla veCina faSistidkihsindikalista).

185 Predsednik Saveza radnika metalske industrije.t* o.o., tom xII, str. 71.tt O.o., tom XIV, str. 9.

mitizme:drugovimiuperen p(

Ovaobjasniti CpoloZaju.odbojnostredu njeni izdajnik.planovi, rsa vojnols arditimtkoji su saali su biliuvuHi suse usudiogranice ninajvarnijiulidne bitopravdaviprotiv Dkmorali da

Parlodi u Pogzato sto ISam' On Islave nad.s popohne govor

Mqdobrovolmenta 72

l s ru Rilrci srazlikuju ,su sntrop(

189r90

Bisolati izga je predduh risortrleader desrdadan n

191

nn ,PopoJNjihov ocle mnogo'

rqz

uo)rt/ile

( rcintuIU

uorO

)-i ,l .tatr(t

eEie)-i-larOtui-

191

mitizma: zajednidko delovanje jevrejskih bankara u Inndonu i Njujorku sadrugovima po rasi u Moskvi spredava pobed3 belih armija i predstavlja din osveteuperen protiv arijevske rase i hriScanstva.'*

Ova i slidna odstupanja od glavnog puta moZda se mogu prevashodno

koji su sa noZem izmedu zuba i bombom u pesnici, -izvodili smele poduhvate,

ali su bili oslobodeni bremena rovovskog ratovanja.ls Arditi i njihovi prijateljiuvukli su ga u jednu vrlo ruZnu demonstraciju protiv Leonida Bisolatija, kojise usudio da se zaloZi za razmeu Dalmacije i Rijeke i posumnja u korisnost

odi u pogledu njegove situacije. Pregovori o bloku levice doZivljavaju neuspehzato Slo niko ne Zeli da niegovim imenom navude na sebe gnev naroda. OstavSi

dobrovoljaca zaposeo Rijeku i kada su socijalisti iskoristili prnr sednicu Parla-menta za isprami gest, nacionalistidke rnase su iste veCeri na ulicama Rima

ls O.O., tom XIII, str. 170. dak se mogu naCi poCeci politidkog udenja o rasama: revolucijau Rijeci stavlja dve rase i dva tipa Italijana jedan naspram drugog; svi udesnici u ratu bitno serazlikuju od onih koji su ostali kod kuCe (O.O., tom XIV, str. 2l); socijalistidki poslanici delimidnosu antropoloski kreteni (O.O., tom XIII, str. 199).

1S O arditima upor. Manlio Kakonji Storia dello squadrismo, Milano, 1959, str. 13 i d.d.1s Musolini p 1912. isterao Bisolatija iz Socijalistidke partiir, a za vreme rata (koji je

Bisolati izvesno vremo gotovo kao Sezdesetogodi5njak dobrovoljno upoznao u rovovima) smatraoga je predstavnikom levih intervencionista u kabinetu; kada je Bisolati posle rata hteo da prihvatiduh risordimenta kao smernicu, a ne samo formalno, kao ukras, Musolini ga jo hitro proglasio,leader dei tedeschi. (O.O., tom XII, str. 143), a opet godinu dana kasnije napisao mu je topao isrdadan nekrolog (O.O., tom XIV, str. 437). (upor. i gore str' 196)

191 Ova epizoda, bas kao i dinjenica da socijalisti nisu poku5ali da izvr5e odmazdu napadomna ,Popolo d'Italia" jasno pokazuje da su od podetka bili slabiji na poliu organizovanog nasilja.Njihov odgovor sastojao se u tome Sto su radnici za svoj list skupili izuzetno veliki iznos, kojije mnogostruko prevazisao iznos Stete. Ali to nije bio poslednji put da je zapaljen rAvanti!

t92

organizovale lov i zlostavljale neke socijalistidke poslanike. Dok se dinilo daMusolinijeva zvezda zalazi, na politidkom horizontu Italije pojavljuju se dvanova sazveZda: nacionalizam i D'Anuncio.

NACIONALIZAM

Italijanski nacionalizam nije mladi od francuskog; dok je ovaj drugi rodeniz unutraSnj

) d adva

dengre-kodkob,ceslineekoila,)maraloija-hh0mslaomrilorci-stuspr'ogrlo{ie';azo

rinoiatno

kojh

to8ogrojl io).dolel

193

t94

licemerstva, koju su vodili izolovani narodi, dak ni u Hitlerovoj Nemadkoj nijeotislo tako dalefto kao u italijanskom nacionalizmu Koradinija, Kopole i njihovih

"eove4anstvou.U celini gledano, italijanski nacionalizam malo je mladi i daleko neotesaniji

brat francuskJg, bokier kraj madevaoca, neoptereien- pr.edlaguiama dugog ii.t*C*og obrffovanja; istini, malo bolje posmatrano, takode daleko od njegovog

tualac:vaze szatlzelsveran lreznji.i vladamentuneposrsecanfje doSlga je Iu Rija

Ppridruizbog nmogaoskog nbili zaiNirija,Sto je traspolckomanu neponameftkomanr

Dpridodrvrlo rennguprivilelpalati svlastitokao dou rat. Tumiranmocnol

m.parlamoruditelia rposle MpotisnuliAkademMusolini

19s

D'ANUNCIO U RUECI

namerom da zaposednu Rijeku i molili su Gabrijela D'Anuncija da preuzmekomandu.

196

NovinKvarn

(najstamisijeslovenkanshtara pl

't

Versajkrstaslme(nilljudi fnarodi

1brodolje svoCarnaje meiusuva('ConporacianarhEcho de Paris. iz oktobra 1933: ,Intendo sperimentare comme stanno facendo Roosvelt e Stalin..Ova redenica je izostavljena u italijanskom prevodu (Gaetano Salvemini Sotto la scure del

2" o.o., tom XV, str. l5l.

201

socuAlrsrrdro rrcn 1920. coDrNE

adaj, koji ni izvanzakonski nadin dovoditom,smislu se iznudivanje intervenci.jeMedylim, ona je dovela samo Oo ond!i legalnim putem, ne dirajuii u politiekE

o politidkoj revoluciji govoriti tek onda*, ,:

:", _rU** moguda konstelacija13fr :;1;X",ffi"j'o:;?.'il3'i3l}:

Od Marksa naovamo postoji navika da se termin ,revolucrja( prizna samoonim preobrazajima koji oovooe a" fu"d"-;,uh" pro-.ne ekondmske strukrure,a rime svojinskih odnosa i prava .aspotagania. rra"autiill lrilt niposto ne

lllffi; ililf;'^

202Da li

revolucijaDa

sprenunDa

povoljan?Sudt

treba odgrN a l

otcepl.ienj:sizma, zJ;tda u tomdirljiva i1ital|anskiMusolinijiizrazio nadelovati kljudi bilireformato:

MoZmoze se r(iz ruke m

ItalUd a b i s e s

Onapanike.

Kaktpopolarincijalistidk:bila uspel

Ali,Tret

Socijalistije svojimdiktahrruposle bur,stidke pu

2 9 K2ao 1

profesor girzbog toga 1

u r Au 2 T

postojao zrpolaznu poblagonaklorborbena di'niiu *rT"{

II

-L

II

rsi

iri

kafi,Iv

teadno

irurSu

ItUiloodlmdarjuZA)jajervOnolz-oj-:voajetiat

la.lz

),8DM)ati0mr jetekju.tko

t{a

203

Da li je ltalija bila jo5 toliko agrarno-feudalna da je proletersko-antifeudalnarevolucija bila moguda?

Da li je socijalistidki vodeci sloj po svom obrazovanju i mentalitetu biospremrn i voljan da podnese Zestinu takve revolucije?

Da li je izabrani trenutak posle pobede u jednom 'neZeljenom( ratu biopovoljan?

Sudbina italijanske revoluciie odredenaje dinjenicom da na sva ova pitanjatreba odgovoriti negativno, a pogotow na trede.

Na partijskom kongrezu u Livornu (anuara l92l) na kojem je doSlo dootcepljenja komunista, Konstantino Iacari, jedan od glavnih eksponenata mark-sizma, z:;rrzenje kritidki stav prema grupi oko Ordine nuovo, sa obradoZenjemda u tom listu nikada nije proditao niSta o 'dovednosti< i 'bratstw*.2e To ;edirljiva ujava, karakteristidna za duh gradanske humanosti, koja je uticala naitalijanski socijalizam viSe nego na bilo koji drugi i izezvala reakciju i rrtadog14uss1inUa.^ S dnrge strane, sam Filipo Turati je neposredno pred mar5 na Rimarazio nadu da ie od tog trenutka odvojene frakciie socilializrr,a ipak zajednidkidelovati kako bi izzt!,zle,pokrov gradanskom dru5tvu*.zr Nema zumnje, svi tiljudi bili su nedovoljno revolucionari da bi Zeleli krv i katastrofe, nedovoljnoreformatori da bi se sa odludno5cu izvukli a pomatrh formi razmi5ljanja.

MoZda je to bio samo odraz objektivne situacije. Donoseci unapred sudmoZe se redi: sociialisti su navodili daLele nemoguiu revoluciju i zato su ispustiliiz ruke moguiu.

Italija, zemlb najstarijeg gradanstva u Evropi, bila je dovoljno gradanskada bi se suprotstavila eak i ozbiljnom pokugju proleterske revolucije.u2

Ona nije bila dovoljno gradanska da bi mu se suprotstavila bez straha ipanike.

Kako Musolini nije uspeo da aveAe moguCu revoluciju sa sociialistima ipopolarima (a samo sc qiima revolucija nije bila himera), on je sa nacionalso-cijalistidkim gradanstvom stvarao totalnu politiku revolucije, koja je istovremenobila uspeSna kontrarevolucija.

Ali, ove teze su samo anticipirajuie jezgrojedne duge i sloZene istorije.Treba poCi od dinjenice, bitne za celokupni posleratni razvoj, da direkcija

Socijalistidke partije nije, poput javnog mnenja, usvojila zahtev konstihrante, veije svojim direktnim ciljem proklamovala: ,Osnivanje socijalistidke republike idiktaturu proletarijata./t Ova redenica dominirata je svim pokretim,a koji suposle bure 1919. godine, zbog izuzetno povecanog politidkog znahja Socijali-stidke partije, objedinjeni, iskoriSieni i - zaboravljeni.

29 Kiurko, n.n.m., tom III, str. 25.m ltiuknuii zagovornici maksimalizma bili su izmedu ostalih grof Antonio Gracijadei i

profesor gimnazije Adelki Baratono, koji F u naslov stavio Horacijev citat, pa mu se Musolinizbog toFa podsmevao (O.O., tom XVIII, str.400).

^' Alatri, n.n.m, str. 248.u2 TuSko je poverovati da bi socijalistiCki poku5aj revolucije u bilo koje doba, dak i da je

postojao znaCajni voda, mogao da bude uspo5an. Nezamislivo je da socijalizam ostvari takvupolaznu poziciju kakvu su faSisti osvojili oktobra l92L zahvaljujudi sloZenom zdanju drZave iblagonaklonosti armije. Medutim, oni bi verovatno doZiveli neuspeh da im se suprotstavila jednaborbena divizija sa doslednom komandom. Narodna pobuna, koja bi svuda istovremeno izbila,nije se mogla odekivati zbog vrlo raznolikih italijanskih prilika.

^' Taska, n.n.m., str, 21.

2M

Medutim, kako su samo ovi pokreti bili razliditi!U Torinu se jedna grupa yisokokvalifikovanih radnika, okupljena oko

Gramsijvog lista ordine nuow,M vrlo ozbiljno bavila problemom da samiproizvodadi upravljaju predrzecima, tim osnovnim problemom socijalista. Ovdeje nastala i isprobana ideja i praksa ,fabridl:ih saveta(; no bilo je nerazboritoSto su vrlo desto koristili rusku red 'sovjeto.

Jedinstvenu Skolu politike i svesti o odgovornosti za narodne slojeve, kojisu vekovinu bili pod tutorstvom, predstavljalo je upravljanje socijalistidkimkomunama. Ali novi gradonadelnici i op5tinski saveEdci ne samo da su izazvalineizbeZan bes razvlaSdenih uglednih gradana, vei zu desto pribegavali nepotrebnimprovokacijama. Najde5ie se crvena zastava, a ne trobojnica vijorila na gradskimvecnicama, iz prostorija komune hitro su bili sklonjeni krstovi i kraljeve slike,a tu i tamo Stampane su poStanske marke i privremeni novac sa znakom dekiiai srpa. U rnloj opStini Podjibonsi dak su spalili trobojnicu na lomadi.us

Klasnu borbu u najogordenijem, ali ne i revolucionarnom smislu predstavljalisu odnosi u poljoprivredi u dolini reke Po. Prenaseljenost i uspostavljanp brac-ciantato (nadnidarstva) morali su da izazow potpunu nemoc bezobzimo izrablji-vanih nadnidara, zaposlenih samo nekoliko meseci godiSnie, ili su pak radnici upoljoprivredi morali da se udruZe i da se kao kolektiv izbore za dovoljne nadnicei iste uslove za sve. Razumljivo je Sto su ,ligeu nadnidara bile izuzetno tiranskeorganizacije: neophodna disciplina bila je odraz slabosti poloZaja. Oni su, presvega, nastojali da sprovedu princip ,imponibile della mano d'operau, to znadida je zemljoposedniku ili napolidaru nametnut odredeni broj radnika, bili muoni potrebni ili ne. Obmuto, svaki radnik samo u dogovoru sa ligom mogao jeda raspolaZe svojom radnom snagom. Ko bi prekrsio solidarnost bio bi lr,lohennemilosrdnom

"bojkotu": nijedan trgovac ne bi mu prodao hleb, nijedan stolarne bi mu pomogao, nijedan se lekar ne bi usudivao da poseti npgovu kuiu.Lige su ponekad i5le tako daleko u monopolskom raspolaganju radnom snagomda su napol,idaru nametale ,talja" (porez), zato Sto je, na primer, svog sina, kojinije clan lige, poslao na rad. Razuriljivo je Sto je ovaj sistem morao da izazovemnogo gneva i ogordenja, i to ne samo medu veleposednicirna, vei i Sto jevlastirna sve glasnije upuiivan zahtev da se vaspostavi i obezbedi princip ,sloboderada".

Drugu oblast delanja predstavljala je nreia kooperativa i potro5adkih za-druga, koja je razvijana decenijama upornog rada - i nigde nije bila boljeorganizovana nego u Raveni, Sto je delo poslanika Nula Baldinija,% udenikaAlesandra Musolinija, koji je mladog Benita nosio na rukama.u? Radilo se ojedinstveno ambicioznom poku5aju Sirom Evrope da se unutar kapitalistidkogdruStvenog poretka stvori organizam, koji bi ga imutra mogao podriti i konadno

M upor. Antonio Gram$i L'Ordine Nuovo,Torino 1955. Musolini o Gramsiju: rMonstruosoe deforme nel corpo e nell'anima . . .. (O.O., tom XVI, str.225), Dun sardo gobbo . . . un cervelloindubbiamente potente) (O.O., tom XVII, str. 291). Gram5i o Musoliniju: ,il tipo concentrato delpiccolo boighese italiano rabbioso, feroce, impasto di tutti i detriti lasciati sul suolo nazionale daivari secoli di dgminazione degli stranieri e dei preti< (citirano kod Taske, n.n.m., str. XXIX).

^' Kjurko, n.n.m., tom II, str. 49.'t upo.. izjavu veleposednika, koju prenosi Taska: ,Non abbiamo mica paura di Bombacci,

d Baldini che ci fa paura perchd, colla sua Federazione delle Cooperative, ci fa sostituire dappertutto"(n.n.m, str. l5l).

z7 De Ben3"k, n.n.m., str. 492.

uklonirefornrarna,namopravu

I\italijarje jedmeduti)zaoSti

I\bimazpreteruStrajkatvrdogranju Ii opijekrajennizgynpolitidlpravonbio janeusptehnidli prod:postupizdejstprava,

Pguinosborbi.Ali pauverelpromekomruvincijrskih pje dinjpred r

IAli, orredimrnesagl

2wissonsi d.d.

205

ukloniti nakon stvaranja novih vodecih grupa: bio je to pokusaj proizisao izreformistidkog duha - ali sve njegove institucije, zajeono ia naoilcti^ komo-rama, Narodnim domovima i kulturnim kruZocima, predstavljale su revolucio-narno dinjenidno stanje: drzavu u drZavi, u kojoj su siroke ruse videle svojupravu domovinu..

Na trecoj strani, sasvim drugadijeg karaktera bile su burne teznje juznoitalijanskih seljaka-bezemlja9 koje su ih navele da jurisaju na latifundiji j- stoie iedan moini revolucionld pokret, u ovom srudaju Socijalistidki partija,medutim, manje-viSe ignorisao, jer nije imao gotovo nikat"og uticaja oa oue)zaostale( m2se.

Medutim, nisu li mese u gradovinn zaostajale? 7ar s u bezbrojnim suko-birn zbog poskupljenja nisu po pravilu otirnale kontroli partije? Nisu liispoljavalepreteranu osetuivost? Pa dak i najmanji povod bio je dovoljan za progl-asavanpstrajka. u svakom sludaju, groteskni otpor protiv uvodenja letnjeg vremena ilitvrdoglavo opiranje da se plaiaju doprinosi upravo stvorenom socii-atnom osigu-1anlu pokazuju koliko su te nase u rnrksistidkom smislu bile maio ,vaspitaie.i oprjene samo revolucionarnim parolama. Nije to uopste bila masa, koja jekqajem avgusta p-ristupila slavnom zauzimanju fabrika, vec elita radnistva, 6rgi-nizovana u sindikatu metalaca (FIOM). po svojoj nameri ova akcija nije b-ilapolitidko-revolucionarni din,u8 pa ipak, taj oogacaj, do tada bez piesedana, splavgm se smatrao poslednjim vrhuncem revolucionarnog pokreta. Musolini iebio jedan od prvih koji je velidao tu vrstu

"produktivnog strajka*.ue Bio jeneuspesan zato sto radnici nisu u potpunosti shvatili oproizvodnju*. Rukovodede!.h"igko osobl.ie iskljudilo se (sto nije bilo zadudujuie) iz ueesca, stale su isporukei prodaja, medunarodna reagovanja nisu mogla izostati. Kao sef vlade obliti jePolTpuo vrlo oprezno, izbegavao je sve nasilne mere i na kraju posredovanjemizdejstvovao sporazum, koji je radnicima garantovao do tada potp-uno nepoantaprava, ali je zato zauvek pokopao sve revolucionarne nade.d

Posle 25. septembra za italijanski proletarijat postojala je jos samo mo-guinost da se odbrane prava i dobit, do kojihje doslo posle dve godine mukotrpnihbo1bi. ona su se mogla odbraniti jedino da je proletarijar irno uticaj na vlidu.Ali partlja je nastavila da govori o ,revoluciji" kao da se ni5ta nije dogodilo:uverenje i nadin misljenja se autornatski isto tako malo prilagodavaju upravopromenjenim odnosima kao sto je sludaj sa pravima i vidovima svojine. Nakomunalnim izborima od 31. oktobra jedna riecina italijanskih komuia i pro-vincijskih.uprava,dospela je u socijalistidke nrke uprkos formiranju bloka gradan-skih partija. Partrjaje ostala div - ali njena kolena bila su paratisana. Tiagidnaje dinlenica da je nastavila da govori o sebi kao da je najbrii trkad. pri tom supred vratima vec bili oni koji je trebalo da je izneJu.

Istina, u celini gledano, revolucionarni pokret je bio upadljivo miroljubiv.Ali, on je svojom mnogostrukoscu, svojom smetenoscu i pre svegi svojim uetiti^reding preplasio gnoga srca i povredio premnogo interesa, zuog cegaje sakupljennesaglediv kapital gneva, rnrZnje, osvetoljubivosti i prezrenja. - -

28 Taska, n.n.m., str. ll9.^' O.O., tom XII. str. 314.

.

2$ Nu1*iji izvestaj o zbivanjima daje Robert Mihels u Nemadkoi u >Archiv fiir Sozial-wissenschaft< Takode u Sozialismus und Faschismus in ltalien, rom 2,'I\,liinchen, 1925, str. 201.i d.d.

Eriko Malatesta sagledao je ispravno stvari kada je rekao: 'Ako ne idemodo kraja, morademo krvivim suzama-platiti strah koji sada ulivamo gradanstw".2srOvo prorodanstvo ispunilo se u potpunosti. Medutim, za Malatestu bilo je n4jgoreSto su u tome znadajan u6eo imali ljudi koje je nekada veome cenio.

FASISTIEKA RE-AKCUA

Neprijateljske snage odgovorile su u suprotnom smislu na pitanje kakav jeznadaj faSistidka akcija imala po poraz socijalizma. FaSizam je pripisao sebi uzaslugu pobedu nad boljSevidkom revolucijom, spas Italije. Ali, malo govori uprilog takvom odgovoru. Isto se toliko rnlo potvrde 7a to mole naii u onimianim, a bitnimMusolinijevim ujavama, ba$ kao i u samim dirfenicarla. Odigled-no je daleko tadnija antifaSistidka teza dt je faSizam zadao revoluciji poslednjiudaiac i to nakon Sto je ona zabelehila neuspeh.2t

Nekoliko neospornih dinjenica potvrduje njenu nadmoi: joS u oktobru t92O.godine u celoj Italiji bilo je 190 faSistidkih organizacija, dok ih je krajem godinebilo uec 800-2s3 Musolini je odbio da sudeluje na komunalnim izborima, jer jepredvideo odigledan poraz. Tokom zauzimanja fabrika faSisti nisu preduzelinikakw akciju.

Ako je tadno da je okupacija fabrika predstavljala vrhunac i istovremenoposlednju Sansu revolucionarnog pokreta, onda je ova antifa$istidka teza bezre-ieruno iadna. I zaista, velika verovatnoia u domenu objektivnog govori u prilogovoj proceni.

- -Dodu5e, iz subjektivne perspektive stvari su izgle/.ale potpuno drugadije.

JoS novembra 1920. godine u Bolonji se nije mogao sahraniti mrtvac niti zaposlitiradnik bez dozvole Canura del Lawro. U to vreme brojne su socijalistidkegradske uprave jo5 poku5avale da uz pomoc municipalnih predlzeca eliminiSulrgouce i

-zanatlije. Ni u ovaj pozni das Italiji nisu nedostajali revolucionarni

govori. Razumljivo je da su veliki slojevi gradanskog stanovniStva u mnogimpoorue;ima jo51 sada osecali da su im ugroZeni najvitalniji interesi. oni nisuiazmiSlpti o opasnosti po drZavu, videli su opasnost po sebe. Verovatno ne bibilo na mestu zahtevati od njih razumevanje da ie ukoliko nestane opasnost podrZaw uskoro nestati opasnost i po njih. T.elimo li da steknemo sliku o Zestinii razmerama borbe koja se odvijala sledecih meseci, ne smemo kao osnovuuzimati Musolinijeve dlanke, koji u odnosu na socijaliste uvek irnju mentorskiili prezrivi prizvuk, vec b! pogled trebalo da upravimo na energidne izlive Stoih j; rnladi Dino Grandi2s objavio u bolonjskom listu ,{ssa/ro: "Beiite od nas!NJdodirulte nas! Postedite nis truda da pljunemo u vase ruZno lice!*255

206

251 Taska, n.n.m., str. 7&29 npr: >Non E il fascismo che ha vinto rivoluzione, i l'inconsistenza della rivoluzzione

che provoca il sorgere del fascismo. (Taska, n.n.m., str. 123).253 Salvatoreli-Mira Storia del fascismo, str. 108.29 Diro Grandi, roden 1895. kod Imole, pravnik bio ie pored Balboa i Botaia verovatno

najsamosvesnija i najznadajnija lidnost medu fa5istidkim politidarima; 1926-1929. drZavni sekretaru Ministarstvu spoljnih poslova; 1929-1932. ministar spoljnih poslova; 1932-1939. ambasador uLondonu, glavni zagovornik prozapadne orijantacije Italije. Njegov nacrt odluke za setnicu Velikogveda od 25. jula 1943. znatno je doprineo Musolinijevom padu.

255 K;urko, n.n.m., tom II, str. 214.

Vripak sht

Utrebna j(razlike Ipretpostjaz negEpoca".

Revolucizvanzakonsk

FaSistidlmoln nazvatdolazi do izncionama pan@rSkom kqfa3izma u melone svakakokao,ambicio,o nenurnom1922. godnepokazujeodnvrstom konzeokolnostima rnije bila za rrevolucijom ipravima), jerpostojanja zastavljena pol:

Tako jekada se baci

Kabinet,kabinet nac:preuzeo polo;i spoljnih poti vanpartijskii 'Duca delFa5isti su ug

Velikenjegove protida komunisttsumnjao daParlamennr tAko su autorMusolinija,besprekornibza stabilnoSckozmetidka 1

Y2 lzglaDosledniem tret^ f3 Nuju,dlan slavne Drmilici!: (O.O, Ikoja je izbila zgrupe partizant

22smne ilbu za

st27.t udinisamo

donelahalju,la nijeBgovokli zufzonajedanfaSistiment,ilucijaris nal, vedrvolji.ne Sefialan-dnici'ojomralnihvlast.knlj

ini jena jelljenu

pteyp..polo?j predsednika i sefa Miniitarstui unutiasnjih poslova, a privremeioi WoljnihWslova; sva ostala vatna minista$tva zaposeii su nacionatisti, liberali

vanpartUski konzervativci (kao na primer ,Duca deila vittoria*, geniral Dijaz,,,Duca del Jvlare., adm$l Taon.di Revel), atili su^?a.topfiiilpopolari.

oScu.ijamaPo je

ti davimalidita

atomiuiihkoja

cito e

)ca(

226uvek rurildakle, nijilegalnostdriave, v

Otutpravna pldrZavni o

Navoljno ptprostora inika i jarje prihvaMestra inije ustez

Svonadin u ilzu se ujrsocijalistidristidkoOvaj dova MusolinjegorufaSistidklupuiivalipraznogsmatralo"zloeinc:

Ovibila je 1bila je ttmrak.

Navidelo u

350

scena polimolto dello camiciebene. Ap)

35t

1923: "Io

con questUpor. i 1nacionaliz

352

Upor. zat- 353

354

4 Ti." je zakonska procedura, koja !l izaSla na videlo u svim zemljama' samo naglalenai ubrzana. o" tizs. godine iibilo je jns nekoliko ,fasistickih. strajkova.

s5 o.o., tom XIX, str. 187.Y6 o.o, tom XX, str. 167.

prekide (terreur t

227

)gardeojece.0mlila)ut,,.345

tamr j erenrlne

Iaomar j eom

L i hod

oraile,

lkulju,aieijihr t relajurrimako;ivo;tvan a iljaliima

uvek nanovo mogao da preti da ie na njih nahuSkati crnokoSuljaSe.3$ Milici.la,dakle, nije bila samo legalni napad na Ustav, vec je upravo znadila legalizovanuilegalnost. I utoliko njena egzistencija nije bila uperena samo protiv liberalnedrlave, vec u zuStini i protiv drbvnosti uopSte.

Otuda je bilo dobrih razloga za pretpostavku da i drugaznadajna ustavno-praun promena ovih ranijih gdina, preobrabj 'Velikog faSistidkog veCa* u

,zlodinca..Ova divna reakcija je u najvecoj meri dinila dast zemUi i njenim ljudima i

bila je poput jasnog svetla pred tamnim vragriquna sledeCe dve decenije. Alibila je to irageOfa sudbine Sto je upravo to svetlo u izvesnom smislu proizvelonrak.

Naime, Musoliniju je udinjena nepravda. ono sto je negodovanje narodavidelo u njemu nije bila stvarnost, veC moguinost koja, dodu5e, nije ostala bez

3s ,Se cioE questi residui di cui parlavo poco fa intendessero occupareancora un po' la

scena politica, essi sanno, e tutti gli italiani debonno sapere' che io chiamerei le camicie nere,molte lelle quali mordono il freno e sono impazienti. (o.o" tom XIX, stt.274). >Ditemi dunque,o camicie neie di Toscana e di Firenze, se E necessario di ricominciare, ricominceremci?' ('Si, si

terreur f asciste 1922-1926, Paris' 193t).

!enaloraleno

228

Telpreuzimiv*, je zs u g a uposledicnije uvtkonstinrIateransprivredrredu zalvode kopredstarlinijevorMusolinPosle pIse runilpronic$

NaMusolinnaziva t

Potalnom,Sto su rdelo i ssekretartenttizz;(revoluIl ponte

230

6 o.o., tom XXI, str' 36?-f O.O., tom XXI[ str' 379's

,Legge sulla societi segrete, Legge suoi fuorusciti, Legge sulla burocrazia, Legge sulla

difesa dello stato'Lrtt" f""otti del potere esecutivo di emanare norme giuridiche,

Leggo sulle

attribuzioni e prerogative del capo del governo p.i-o.inirtro sogretario di stato, Riforma della

rappresentanza politica, otiinuil"nto e attribuzioni del Gran Consiglio del fascismo'"

3?o,Legge sulla disciplina giuridica dei rapporti collettivi del lavoro, costituzione e funzioni

delle corrPoraziTil *"u, str. r09. u detalju ova retenica, doduse, vrro neprecizno. opisuje

stanje;

)controllare< ne samo sto lr.""iri rf"c"i" ila razlidit smisao, vec u jeclnoj jedinoj izjavi ob!:dinjujtr

veomarazl id i tadin jeniCnastanja:organizaci jeposloaavacunist 'kontrot isanenaist inadinkaoorganizacije radnika.

porativizradniStvc

Uistoriji upoloz4ie'ali samokontroliltako imanad armida se uslna HitlelMusolinHitlera,biti te5k(u pogd(nakon 1

Dadakle Ptdolazi ubi trebadredenili svet, 'celine.je mogklasidnisnatrajalnomnjihovilod relilTime Slpottielspasa, Itakvu sduhovr

Lvamo ()telo(,(a fakt

I\postlibtotalit:prividt

1totaliti

33

231)vaflani.jjad-)mr i

nattoneogda1 iia,nu

lgiio

[o4.,jua,

n.r-ludiluu[-tor-

Pofalivrzag je sistem partilislce drrave, koja svom vodi stavlja na raspotaganjeradniStvo ftxo rposluSng mrsu

232

Musolinijev razvoj vrlo jasno pokazuje razliku. Naime, u posleratnim go-dinann on vrlo odludno prolazi kroz razvoj od ranog antiklerikalizma i mrZnjeprefira religiji do izuzebrog poStovanja crkve. Ovaj razvoj ne moZe se srntratiiskljudivo oportunisdekim, on je sadrZan u ishodiStu Musolinijevog starog uve-renja, proisteklog iz filozofije zivota, i nuZno je u sprezi sa njegovim novimkonzervativnim misaonim tokovima. On vec u svom prvom govoru u Parlamentuizrrtava poStovanje crkvi. Od tada, Musolini ne prestaje da je pridobija za geki Iateranski sporazum predstavlja knrnu. Time Sto je ,duSebriZniStvo" iskljudivoprepustio crkvi, mogao je utoliko odludnije da obeleZi podrudje na koje je ,inmanislx totalitarian (na totalitaran nadin - prim. prev.) polagao pravo: vaspitanjegradanina, koje je odmah bliZe odredio kao ,rauridko vaspitanje".3Ta Crkveniposrednici moZda su slutili da je pravljenje razlike varljivo i neosnovano kadaje reC o doveku kao Sto je Musolini, za koga je teZiSte iskljudivo bilo na stranioa t o.lu je sam polagao pravo. Ali, on to nije poricao i crkva je popustila.3TsPri tom je u najdostojanstvenijim Musolinijevim javnim istupanjima potencijalnoneprijateUstvo bilo veoma konkretno, kao, na primer, kada je u velikom govorupred Parlamentom sa ciljem ,conciliazione* izneo radikalno konzervativno opStemesto o tome da je Rim suzbio hri$cansku pobunu robova, ili kada je na sledecinadin objasnio katolidki karakter faSistidke dr-zave:,FaSistidka driavaupotpunostiistide svoje pravo na etieki karakter: ona je katolidka, no ona je i fasistidka;dak, pre ivega, iskljudivo, u biti, faSistidka.*376

Istinr, papstvo je u odnosu na Musolinija saduvalo daleko veCu samostalnostod monarhije, premda nije predstavljalo ozbiljno ogranidenje Musolinijevoj vlasti.Njegov otpor ogranidio se na enciklike ("Ir[e125biamo bisogno(' Nernamo-potrebe

-

frim. preu.) i tek je u poslednjoj etapi rata bio znadajan u praksi.3z Ovdebi se, dodu5e, mogao izneti odgovarajuii prigovor. Moglo bi se reci da itali-janskom faSizmu nedostaju dve najvaZnije generidke karakteristike politidkogtotalitarizma uopste: teror, koji iznudujejedinstvo politidkog ponahnja, i potpunorazvijena ideologija, koja daje svoj pedat celokupnom duhovnom Zivotu.

Sto se tide terora, u njegov pojam ne spada nuZnost da w za cilj ima fizidkouniStenie protivnika ili da on bude uperen protiv apolitidnih grupa stanovniStva(kao, na primer, protiv kulaka ili Jevreja). Fa5izam je doSao na vlast pomoiutako snaZnog teroia da je kasnije preduzirnnje mera bilo delimidno suviSno. Sdruge strane, on i posle svoje pobede nije posrupao popustljivije prema poli-tidko-duhovnom rukovodecem sloju protivnika nego Sto je to, na primer, biosludaj u Nemadkoj.sro A kako je ostvario pobedu zuoden sa daleko snaZnijim iogordenijim otporom, njegove mere morale su da izazovu daleko veci, opStuistratr, koji je, doduSe, pogadao iskljudivo slojeve stanovni5tva naklonpne soci-

"o o.o., tom XXIV, str. l0l.

"t upo..ovaj rad, str.330.ttu o.o., tom XXIV, str. 89.'' upot.Luidi Salvatoreli La chiesa e il f ascismo, u rll Ponte., sv. VI (1950), str. 594-605.378 Politidki general5tabovi antifa5istidkih partija oti5li su u najmanju ruku isto tako kompletni

u emigraciju kao Sto je to bio sludaj u Nemadkoj (i.o. Turati, Treves, Amendola, Don Sturco,Niti, Buoci, Neni, Taska, Toljat). Novi politidki poteci, koji su se u Nemadkoj formirali ipak usamoj zemlji, mogli su kod Italijana samo da nastanu u emigraciji (Karlo Roselini rGiustizia eLiberti.). I bez rasnog pogroma znaCajni deo najvi5e duhovne elite napustio je zemlju: Salvemini,D. A. Borgeze, De Bozis, Silone, Gobeti.

jalizmu ilistovima

Stonedovo$Partije jedel fascitideologijnjegove r

Italneridka vernom

4:

I)IIi

251

ludadkoj koSulji svog sistema, koji je upravo iz tog raAoga uZivao tako velikesimpatije u svetu. Upravo ove spontane mage pokuSava Musolini da sada povratii ohrabri. To se, istina, deSava na veorna neodludan nadin. Spominje kao znadajnoda jedan od zamenika gradonadelnika Milana nije dlan partije. Zakon o ,consultecomunali elettive* trebalo bi da na jednom mestu provetri olovne oklope drZavnevlasti i gradane koji su se odvikli od svake politidke aktivnosti (na nadin kojipodseca na Morasov

"libert6*) opet navede na odgovomu saradnju. Musolini CakrazmiSlja da li da dozvoli osnivanje jedne opozicione partije, ali taj plan neuspeva da sprovede zbog otpora koji pruzaju Farinadi i ostali ekstremisti.at stoji,medutim, dvrsto na stanovistu da jedinstvenu partuu treba ,kontrolisati" drugimlojalnim grupama. Sasvim napusta ideoloSki zahtev za totalitarnosCu:

" . sd

nikoga se ne zahteva da se pod zakletvom od nedeg odride, da poride idologiju,kledi na kolenima, pravi gestove lcukavidluka."4t

Na taj nadin bi Musolini napokon Leleo da stvori drZavu 'proizvdaea( ukojoj niko ko ne radi nenn politidka prava, ali i u kojoj nijedan radnik nijeiskljuden iz politidkog Zivota. Ovo su dudni zahtevi za autokratskog Dudeaautoritarnog i militaristidkog fa5izma koji je, krenuvSi nacionalistidkim stoparna,mnse temeUito ukrotio i disciplinovao, ali ih nikada nije

"prihvatio*. S drugestrane, to nisu nimalo dudni zatrtevi za jednog biv$eg marksisru i vatrenog borcaza socijaldemokratiju, koji tek 3. januara 1925. konadno odustaje od svojih starihi{eja. To je taj rani Musolini koji Repubblica Sociale ltalianu definiSe na sledeCinaein: ,Ona ie biti republika italijanskih radnika i veC je podela sa odludnimsprovodenjem svih onih postulata koji su punih detrdeset godina ispisani nazastavama socijalistidkih pokreta(.4s8 On dakle RSI ne proglasava za nestavljadafa5izma, niego ?-a ostvarenje socijalistidke aktivnosti koja trqie detrdeset godina(1880-1920) i u kojoj su njegov otac i on udestvovali!

Musolinijevi protivnici su govorili o njegovoj dsmegogiji, o doveku komenije preostalo niSta drugo nego da se trudi ne bi li zadobio naklonost radnika,nakon Sto su ga napustili stubovi njegove moCi - moharhija, armija, industrijalci.Onaj ko baci pogled na ceo Musolinijev Zivot neCe moci da se pridruZi ovakvojoceni. Vremenski periodi, razdvojeni osarnnaestogodiSnj

2s2

ag Dialogo quasi socratico, n.i.m, str. gZ i d.d.l: O.O., tom XXXI, str. 250.

--------lt u u,vodu za svoj mladaracki spis (rgr) It rrentino veduro daun sociarista, o.o" tomXXXII, str. 153 i d.d.e o.o. tom XXXI. str.250.a6 npr. o.O, tom *XXII, str. ll5.w Storia di un anno - Il tempo del bastone e della carota, najpre Milano,1944, sada

u O.O., tom XXXN

ro ie, pi,kad se:itdiianskida daje tada sada tjalizacilieneuspeha,maksima:

NajtZivota. Ggovorio sgla5ava trteljstvo pkoji nisuvodili ratkritike saupravlja Ievropskesam faSizsami biliEvropi s

Ali rpunoj smapologetslmeni sredpobede sojedinstvenNedemo cli je tompokazuje rda je

"finNaicgo dubljenema gov

upr:madkoj, nnespojivolTrideset gduhu. Onnadin pre

6 o .466 n;e tt"i46

,I@ n i4ro n.i47r N

(n.i.m, str. 2

253

a6 O.O., tom XXXII, str. 13&aG n.i.m. str. 132.4fl n.i.m. srr. 201.46,I tedeschi sono yesponsabili di tutto< (n.i.m. str. l9O).a@ n.i.m, str. 189.470 n.i.m, str. l9Z.a7l Najkrace u pismo od 18. oktobra 1944: ,Chi non ha fatto la guerra, non i un uomo.(n.i.m, str. 211).

Posle toga je, medutim, pokazivao slabu odludnost. Konadno. su se on i

254

& n.i.m, stt.2O2.473 Mudo njima su se nalazili i streljani su: Alesandro Pavolini, Fernando Mezasoma, Gofredo

Kopola, Nikola Bombadi (koji !r 1920. kao komunistiCki voda pla3io burZoaziju). U drugim mesrimasu istih dana od strane partizana streliani izmedu ostalih Farinadi, Starade, Arpinati. Dino Grandi,De Veki a drugi su pobegli u JuZnu Ameriku.

*'' Moneli, n.n.m, str. 347.ott upor. primedbu 304.

Istorrazvoja vSe OvO Uivrocnostirpolitidkeda ga odr,dcl foscis

U s lbide dovotipu tuma

Istolda opiSenPagirc Lieist 'revosvojim miOvde nijeMusolinilikoji je su:prijateljaproSlost iJjasnUe zaiznajmi ztkao pokremanje polakademsk

unjmaterija, Ij e d a s e i

1 ,En

matizacije p1937, koje cMusolini tal

2 ,No

(De Benjak,

256

aprioristieke konstnrkcije, ali i da, obratno, izgedq- fiSen svega tudeg i opasnogi na pozornicu stupa kao.najmladi sin priznarog olrazrcyqtJa'-

-

bva shema p6staje sasuimiasna u sledecoj definiciji Serda Panuncija: ,KaoSto nema materije bez forme i kao Sto je forrn bez rr,aterije pra:En1, tako se nisindikalizam ne mo2e razumeti bez korporativumz, i on bez njega ne moZe dapostoji."3 Nadelno, slidna je misao Dovanija Dentilea: ,Fasizam ne stoji nasuPrgtiiU"ritir-u kao sistem auioriteta protiv siatema slobode: nego kqo sistem istinitei konkretne slobode protiv sistern'a apstraktne i lazne slobode'"

Dovoljno je citirati u Dottrini samo jednu reCenicu da bi nam postalaodigledna ni"or Uti.tost s ovom shemom: ,FaSistidka drlava . . - je oblik'unftrdn:i zjkon i disciplina celog eoveka. Ona plozimg uoljo i$uh' Njen plncip'id;F k"Jt; nahzi u srediSniljudske lidnoiti, koja se- ulrlapa u gradanslq-:'if"i.t prodire u dubinu i spu5ia se q sr.cg doveka od akcije kao i doveka od-misti,

,rmetnita kao i naudnika: kao duh duha.'sTo su svakako lepe i upedatljive redi. Ali o specifidnom,.obliku faSistidke

drravi, npnom odnosu pre'a karakteristiCnoj realnosti partije,. 9 konkretnojriruu.iji;';;kr oO Oun"'*"tar njegove stvarnosti one govgle isto tako melokoliko i ki53 Sto ravnomerno pada-o ranovrsnim dogadanjima _u sali o dijepio"o.tuaut". preuzirnajuii oA bentitea - u ovom spisu neuporedivo vi5e nego'tito

gAe drugde o suoi delu - Hegelolu terminologiju, Musoliniju uspeval*lou puZrp-vredna mistifikacija, ali ol faSizam odseca i od njegove stvarne"ti*o*" viznosti (koja ima koiene u njegovom odnosu prena. Marksu i Nideu)ipd"rlj" g"; t

"tjl stupanj duhnvngisorije. Ali i 1i:e1Ce da apmutira, liSi6e

;; "d"d f,t"*

pojmoniin civilizacije i slobode, tako da na kraju ostaje bitno.leaino oUraztozenie jake drZave i osuda anarhije''--

fu-o gOe nlgitganizam .o,raiava originalne tendenciLje Musolinija, mog99eje razumeti-ga tao puto terminoloSko odevanje misli o..filozofiji tivota' Na'p.i-ar,

"spi-ritualistieka( antiteza ekonomskom materijalizmu ,takozvanogi"*erog ili rnarksistiekog socijalizma" koja voluntarizam mladog MusolinijaOo"oOi"u jo! grublju suplotoosi prema wl-gamo shvacenom rnrksizmu, a istoiuto i Jti.;

"oF oa o"-otiberarni XIX ti,1til Y#,';;:?; J ["ff:fl;#::tr;ffi ilS"Jffi"lffij#rd:"',i:TT

r svojoj unutmsnjoi tendenciji stremi mnogg daljoj proslosti nego stolTgg;6 mu ooduse niie reka6 Dovani Dentile, nego n3 v@m, ubedljiv;lf Hitler, kad mu je godine 1941. pisao: rCesto mi se dini da je u

poslednjih 1500 godina razvoj eoveeanstva imao samo jedan prekid i sada opetpoeinje"da se ,rrada suom oekidaSnjem p1tu.*5 Neprijateljstvo prema istoriji Mu-'*fi"i

irpof:,*a kad god govori, bei viSih pretenzija, svojim_sopstvenim jezikom.To se, pr"".u"g", Oogu[u u njegovom tekstu protiv pacifizma, koji polazi od

romantiaalternati

FilMusolindinaca.stoidke ivaspitanZivota..'Zeli da tbeZnomno5Cu nzubjekaodludivadrZave ije pokazpreworirnazi -imperijamalobro.

Onkonzerv:retko, a

dostalan, rotadzbinpredanjuistorijskrdeluje, iudini rnrgodina snjegovolapstrakc:utopija iprimer,njegovihkontelsti lekovilmladostiNemadknemadkstvame( demokratije.

MoZe se posurrnjati u istinitost prve citirane Musolinijeve redenice i tvrditida risordimento u stvari nema nideg zajedniekog sa demokratijom i liberalizmom.

Napokon, moZe se prihvatiti suprotstavljanje i reSiti koliko neprijatna tolikoi vredna veza.

Sve tri moguinosti nalaze se kod Musolinija bar u zametku.Prva je nuzgld najjednostavnija, ili bar najpovoljnija za velike govore.Izmedu Garibaldija i crnokoSuljaSa nema nikakve afiiteze nego ,istorijski

i ideoloSki kontinuiteto, izjavljuje_decembra 1923.4 i rralo potom sugeri5e milicijida ona ostvari san risordimenta.'

Pred celim svetom zastupa ovaj stav u velikom govoru povodom Lateranskihugovora: ,Mi ital[janski risordimento ne poridemo, nego ga Stavise upotpunju-jemo.*6 Najostriju kritiku upuiuje tom prilikom pokusaju oizvesnih katolidkihkrugovau da osude risordimento.

Slabost risordimenta Musolini vidi u tome Sto je do sada bio delo maju5nihmanjina: falizam se, dakle, pojavljuj-e kao neka vrsta ponovljenog risordimentana viSem i sveobuhvatnijem stupnju.'

Posvecivanje jednog spomenika Aniti Garibaldi sluZi kao povod da se ovateza jo5 jedanput svedano potvrdi. Pred garibaldincima koji su stigli marSirajuiiu svojim crvenim koSuljama Musolini izjavlj{e: ,Cmoko5uUaSi koji su u godi-narna sramote umeli da se bore i da umiru stoje takode politidki na liniji ideala

nego je bliZi drugom vidu razmi5ljanja i Zeli, zaprzvo, da razdvoji rune )aspekteI nostri bersaglieri con Ceccherini in testaAndrenno da Cagoia e gli faran la festausNjihovi odredi su nosili dudna imena: oDisperatao, rMe ne fregoo i slidno.

Komandanta su zvali viduii u horu i uveravali ga u vernost i odanost:oQuando vorra il comandante,Dove vora il comandante!Uno per tutti, tutti per unoo6

uskoro je fasizam prisvojio ove elemente i dao im, u okvirima drLave isocijalne borbe, rnnogo veiu vaZnost. Preuzimanje se dogodilo u isto vreme kad

5 "NaSi bersaljeri s dekerinijem na delu ici de u Kagoju (Niti) i svirari mu."

",Kad komandant ZeliGde komandant ZeliIedan za sve, svi za jednog..

je i osekpobede rkao one

Pdje fa5izarasporedri planskidirekcijaubrzo pr,su pomaipodrudjukao gracnaroditoimala jenerio i slpodela dnajdraZe("teschio

Imagrupa odda na nedemski gkod nenMusolini

Naa kasnijeorganizarudarajuneograni,Bolonja rnego radu kaznenkoji Ce Iprisustvc

Ovifa5istidk

Z,Azastave.ranogjutnose svoodjekujukoje pozda dodek

l R tna osnivadMusolini IE r i

zimatidana

rcraz-

265

opoloret uk togzdthefa5ioga ne

lirao,stila

rdtro,

,olet,run-

ix!*itza?

:no.

use;mih: i unom

je i oseka revolucionarnog-pokreta pruZila fa5izmu odludujuCu priliku. Ali velikeryb.d" nad lgnrijateljem koji je uzmicao nisu se mogle postizati na isti nadinkao one u Milanu. Bila je to prava prilika za lokalne-or[ani.atore.. ^ .Podetkom paJa 1920. u Trstu su formirane pwe tqridr" d,az,ione i s njimaje fasizam postigao svoje najvece uspehe. Na.1^poaesni.li ehnovi jednog fasiarasporeduju se u mele.odrede,

.snabdevaju se man;e ili vise primiliy-ai. o-n ziemi planski i sistematski napadaju ',unutraSnjeg neprijateljau. Na delu se nalaziladirekcija trscanskog fasia koji je tada bio-niiiaei u ltaiiji; no kad su se akcijeubrzo prenele na celokupnu teritoriju veneciji - Julijslie'krajio;, poieoini rjsisu pomagali jedni druge i bez izriditih naredeqia. uprivo u o-uom ogianiceno-podrudju sa medunacionalnom borbom faSistidki stviari su posmatranl iskljudivokao

-gradanska milicija.i pomocna poricija; njihov agresiili t-rtt"r :,J timelrt*ilo _naglasavan i njihovo naonrZavanje, naravno, btatsaoo. Svaka skvadraimal2 js-612ljivo i s ljubavlju odabrano imb

"Oisperata", ,Dispe tissima*, ,Lupineri" i slidna; svaka se trudila da ima vlastiti galjardeto u kojem je veoma brzopodela da.vidi _religiozni objekt (otuda zahtev oi ih sugradiri frstoiu;. vt co

:uje*p simbole na galjardetim' su se ubrajali fif.torstisnop i'mrtviefta ghva("teschioo).Ing mnogo slika-ovakvih skvadla (pre svega kod Kjurka). vidi se najdescegrupa od 10 do 25 muskaraca odludnih fi-a; u ruii desto drZe batinu i pokuiavajuda na neki plig ngeoveste da nose uniformu. veoma eesto su

"astuptpni at a-femski gradani i oficiri, a "e retkoje opsti utisak toii ostavtlaiu sasuim isti kaokod nenndkih srudentskih korpoqciig. pred ovim slikann" io.tuj" zagonemaMusolinijeva Zelp dz flgizrm progtasi za pokret levice.Na slidan nadin nastaje i ostvaruje se militantni fasistidki pokret u Bolonji,

a kasnije.i u drugim krajevima Italije. Bez organizaciie svuda ne ide; ali "zaor-ganizaciju se brinu lokalne vode ne pitajuii-mnogo Milano. ovde se takoudaraju temelji mocnih ,Rasu-ova, od toiin ie nek-i do kraja fisizma ostatileogranideni posednici svoje ,kuine vlastio (pre svega rarinieit u Kremoni).Bolonjade-udiniti popularnom crnu kosurju.koja ry poe"*u nije bila nista drugonego radnidka kosulja brqccianti-a u nmiiiii, 6nih n'adnieara e"iie tfe su gnistilil, YT""l- elqnedicijarya i dije vode su ubili ili prenrkli. Bolon-ia jJ i p*igradkoji ie fasistidku pobedu prosraviti rnanifestacijom velikog stiL i trunisaZe jeprisustvom do19ka koji medu svim fasistima ieo-ini vec poJduje ime: Musolinl.

21. ukazuje veC na karakteristidne crteosmatranja.

glavnih ulica Bolonje vise italijanske, ali ne i neverodostojnim izve5tajinra, odr ulicama radosnih lica. Udesnici rata ponosno

nose- svoje ordenje. Neprekidno odjekuje korak kolona u rnrsu. sa svih stranagdjekuju

-pesTg, poklidi ,Evviva l;Italia!*. u stanicu stizu vozovi pgni fasista{oj9 no-zdSlljaju muzidki orkesrri. poslepodne se formira jedna velika kolonada doceka Musolinija. Dvadeset okiienih automobila se nalLe na njenom celu,

kadpa-1 7 2rodaliagoj' e irad

' Roberto Farinati je bio revolucionarni socijalista, zatim intervencionista i ucestvovao jena osnivadkoj skupltini fa5ista na Pjaca San Sepolkro. Bio je i ostao najvedi ekstremista u partiji:Musolini ga je sp,reCavao da udestvuje u stvarnoj vlasti (sve do 19251261.

" Trst je Musoliniju icS u septembru priredio velidanstven docek, ali manjih razmera.

266

za njima sledi bataljon biciklista od 300 ljudi, koje sa strane prate motocikli sprikolicom. 7a, njimz peske nastupaju detiri bataljona, svaka deta nosi ime jednognacionalnog heroja i masa je Zivo pozdravlja. Prilikom dolaska Musolinijevogvoza duju se zvuci Giovinezza, svim galjardetima i zastavama se maSe u njegovudast. Iz deset hiljada grla se ori ,Alali!*. Brzim manevrom )Compagnia Mussolini"okruZuje auto u koji ulaze Condottiere i njegovi pratioci. Povorci se prikljudujubeskrajni redovi faSistidkih odreda. Iz svih kuia, sa svih trotoara se prolamaklicanje naroda. Musolinija oduSevljeno slave kao ,Dude

267- ,

lnogrvoglowlini*

sekretara.lo Statut ne govori ni5ta o rangiranju odnosa unutar direktorijume; joSmanje o nekom ,Dudeu*i islina, Musolinijevo ime uvek faktidki stoji na prvommestu, a okolnost da je verni Mikele Bjanki generalni sekretar utvrduje njegowpoziciju moCi.

Organizacija se u osnovi sastoji od pojedinadnih faSia koji kro sekcije partUenastaju swda gde broj dlanova iznosi najmanje dvadeset. I oni imadu svojdirektorijum i svog politidkog sekretara. Medu prvim njihovim obavezama jestestroga disciplina; ali veomr oStra odredba da fa5i moraju da prijave svoje kon-stituisanje pokazuje koliki je bio stepen samostalnosti koji su do tada uZivali.Svi fa5i jedne provincije moraju da budu deo jedne provincirjalne federaciie. Iove imaju svoj direktorijum i svog politidkog sekretara ftasnije Cuvenog

"fsds-rale*-a, koji odgovara nemadkom gaulajteru).Karakteristidna za strukturu faSiaje pre svega okolnost da su oni identidni

v squadre di cornbattirmewo, bar nominalno. Svaki faSio organizuje jednu skvadru(ili eak viSe njih) od svojih dlanova. Podela skvadrista u ,principi. i "triari.(reznwa) uima u obzir razlike u starosti i telesnoj sposobnosti; u nadelu,

medutim, nema razlike izmedu partije i njenih borbenih odreda; italiianskafa5istidka partlja je oruda u svojim potecima mnogo vi5e militarizovana negoNSDAP (Nacionalsocijalistidka nerndka radnidka partUa). I skvadri se najpre,joS uvek po demokratskim principirn, organizuju ,odozdo.: dlanovi bir4iu svogkornndanta. Svaka skvadra im, vlastiti galjardeto; u poslednjoj instanci one supodredene jednom

"Ispettorato Generale. unutar generalnog sekretarijata. (Timedolazi do dudne dvostrukosti u komandovanju unutar part|e, Sto se najboljevidelo prilikom marSa na Rim.)

Druga, veom, samosvojna pojava u okviru pojedinadnih faSiajezu takozvaneGn ppi di competetaa. Oni obuhvataju pojedince koji zu poslom vez.ani zanajvaZnijejavne objekte (Lelemica, poSta, tramvaj, elektrane, hidrocentrale, itd.),kao i druge struenjake. Tza svega stoji, naravno, namera da se slome Strqikovi;za ow instituciju nema pandana u nacionalsocijalistidkoj partiji. FaSistidka partUaje ne samo jade militarizovana, nego je i jade retatizovana(.

Neposredni dlanovi partije su, za razliku od Nemadke, lnne (Gruppi fem-minili), studenti (Gruppi univvrsitari) i omladina (Avanguardie giovanilifasciste).Statut, sve u svemu, pripada jednoj partrji koja ,nli da,vlada Ital{iom". Ako jena podetku faSistidke prakse postojala tendencija ka ekspanziji i jadanju, ro istosada vaZi za organizaciju koja sebi pripisuje zadatke koji inaee spadaju samo unadleZnost drZa,ie. I nije potrebno biti narodito oStrouman da bi se uvidelo dazu demokratski delovi ovog statuta ostaci haotidnih @etaka i da Ce uskoromorati da naprave mesta Sirim pravima rukovodstva.ll

Ovaj razvoj postaje, naravno, nqipre vidljiv u )vojnom sektoru.. Direttiveper l'organizzazione delle sqndre fasciste donete podetkom 192. joS uvekodgovaraju statutu i dopunjuju ga jedino mnogim detaljima.t2 Akcenat Se, istina,vec baca na hijerarhijsku strukruru koja odgovara rimskim vojnim terminima.

10 Prva direkcija se sastojala od slededih imena: Musolini, Grandi, Marsik, Dudan, Sanseneli,Bolcon, Kalza-Bini, Bastianini, Rokq Postilirne, generalni sekretar Bjanki (o.o, tom XVII, str.272.)

11 n.i.m, str. 340 i d.d.12 K.lurko, n.n.m. str. 485 i d.d.

dujuLanaliao.ieci

ndjaiste.tinadnado-)inidkaronrih.gdeoljiamstiliSe

'ijulijada

ni,;vato

9St

r ire-'oj

5'eked,mZeZE)g

]

268

Svaka skvadra (20 do 50 ljudi) se deli na squadriglre od po detiri doveka podjednimcaporale, Eetin skvadre gradejednu centuria, kojomkomandujecentuione(kapetan), detiri cenrurije grade jednu kohone kojom komanduje seniore (major),i najzad od tri do devet kohorti obrazuje se jedna legion, kojom komandujeconsole (pukovnik). Bitno je da se svi dinovi biraju, s tim Sto viSe oficire moguda biraju samo ostali oficiri.

Nekoliko meseci kasnije, u Regolamento di disciplina per la Milizia fascista(podetkom oktobra 1922)," dinovi se rrnogo jade naglaSavaju, a moguinostbiranja se potpuno eliminiSe. Pripadnici milicije imaju obavezu da prema pret-postavljenima pokazuju

"slepu, apsolutnu* pokornost. Svoju sluZbu imaju da vrSeproZeti "dubokim misticizmomn i izrieito se zahteva da teze ka apsolutnoj pra-

vednosti ,i izvan, uvek iznad pisanog i formalnog zakona". Sta se @razumevapod ovom apsolutnom pravedno5iu postaje jasno iz upozorenja svima onirn kojizbog lahe humanosti ne postupaju po principu oko za oko, zub zz anb premaunutra5njim neprijateljima Italije, da se, osim toga izdajicama preti >najtezimsankcijama". Ova grupa naoruZanih ljudi stvara, dakle, vlastite moralne i kaznenezakone i suprotstavlja ih otvoreno zakonima drtave. Nije dudno da ima sopstvenaodlidja (zlatne medalje, znadke za ranjenike, i slidno) i iskazivanja podasti (naprimer pred galjardetima), da generalna komanda ima sopstvene ,fogli d'ordine"(sluZbene listove) i da se konadno Italija javno deli u vojne >zone

eneena(na

;ioneior),dujerogu

:istalostrret-yrsepra-vakojiimZim

ne(vojatoCke

ivoamlnolvadje

di-io-medale.ni,

to-no0gwiao

nJezijida

aIL

269

kruZok boraca, koji je morao da raspusti usled bojkota. Kasnije je Volta umestonjega osnovao monarhistidki kruZok

"Patria e Liberti*. I ovaj je podlegao ne-prijateljstvu lige. u trecem pokusaju mladii je osnovao fasio. opsta siruacija seu meduvremenu promenila, u zemlju je dopro glas o faSistidkim delima, sve jeviSe dolazilo do izralaja nezadovoljstvo ligom. Sada je i pravda podela daenergidno progoni ,Capolega., i Volta je sa svojim pristalicama postigao uspeh;liga se pretvara u

"Sindicato fascista., zadrlava svoje sediSte, svoju strukturu,svoje ljude; promenila se samo zastava i rukovodstvo.

Slidni dogadaji su se tokom godine L921. odigravali na bezbroj mesra.Ofanziva fa5izma iskljudila je rukovodioce lokalnih sindikalnih organizacija, iobezglavljene mase su se stavljrls 'pod z^(titu< fa5ista, kojima je joS jedinopreostao zadztak

"inquadrimenta". Istorija pokazuje sasvim jasno koji su usloviza fa3istidki siadiftflizam: on je rezultat borbe koju vode nesindikatne snage;pretpostavlja pasivnost organizovanlh dlanova od samog podetka koja je u miticijipostignuta tek posle teSkih borbi.r6

Fa5izam je mnogo viSe maSte pokazivao u daljem razvoju svog stila. Veomarano je Musolini izridito neglasio vaZnost ,lato coreografico e pittoresco". rT Iono Sto je aprila 1921. u Bolonji predstavljalo spontan uzlet ka izuzeurim do-gadajima, to je godinu i po dana kasnije u Kremoni bila sasvim organizovanapredstava koja se po volji mogla ponavljati, u kojoj su udestvovale dak i uni-formisane Zene, u kojoj su svedano posvecivane zastavers, marSirale kolone suzdignutom rukom pred Dudeom koji ih je na isti nadin pozdravljao, s prozivkommudenika ('Appelo dei nartiri") i, konadno, velidanjem Musolinija ("nostroamato capo e maestro"r). Do koje je mere u samom vrhu bila prisutna svest ohladnokrvnoj reZiji i upravljanju osnovnim emocijama objaSnjava nam jednaMusolinijeva primedba iz tog vremena: 'Demokratija je narodnom Zivotu oduzela'stilo: to jest liniju ponaSanja, boje, moci slikovitog, neoiekivanog, mistidnog;ukratko, sve ono Sto je vaino za duSu masa. Mi sviramo na svim strunarn lire:od sile do religije, od umetnosti do politike.*a

DoduSe, Musolini nije nirnlo zasluZan za otkrivanje ove )stnme(. Nrjedak, kao Sto je to radio Hitler, pravio ni skice za zr;ailke i zastave. Na demu jepodivala rukovodeda uloga kojuje, nakon velike krize, osvojio za kratko vremei koja mu je dozvolila da u leto 1922.

"Ras"-ovima izdaje dalekoseZna naredenja,iako je pokret stvorio samo nominalno i samo je relativno retko drZao velikegovore pred narodom? Ako se izuzme njegova lidna nadmoc i sposobnost dafascinira, postoje tri glavna razloga: njegovo svojstvo kao rukovodioca najstarijeg

16 Mttogo govori izveStaj generalnog sekretara Pasele na kongresu u Rimu o profesionalnomrazvrstavanju 300 000 pristalica. Studenti, zemljoposednici i industrijski radnici brojdano su pod-jednako zastupfeni; najvedu grupu Cine zemlirradnici i otprilike su dvostruko jadi nego studenti(n.i.m., tom XIV, str. 582).

17 o.o., tom XYI, str.325.18

'La cerimonia, brevissima, d stata semplice e solenne. Al primo sparo di petardo, seguitoad uno squillo di tromba, tutte le decine di maglaia di fascisti presenti - e tra essi Mussolini ealtri capi - hanno assunto la posizione di 'attenti'; al secondo sparo, i gagliardetti sono statiscoprti al vento, i fascisti hanno fatto il saluto e quindici musiche hanno intonato I'inno fascista;al terzo sparo, tutti i presenti sono tornati in posizione di'riposo'(O.O" tom XVIII, str. 549).

't n.i.m- str. 546 i d.d.20 n.i.m., str. 438.

NAKON PREUZTMANJA VLASTT (DO 1931)

270

2l M"lbo, Dudan, Acerbo, Rosi, Tore." Sta je ovo znadilo objalnjava Musolinijeva izjava: >Giolitti sull'Aventino avrebbe significatola nostra fine. (De Begnac, n.n.m. str. 357).

Idea NaTribuna

GcJoi

nejasnesebi svc

Tanije to rdruStverukomslna koml

Sptorima I

OsproiziSkznadilovojske.naoruZarkoji suarmiju rstareSini)apsorbla osimtencijahsolini(,CCNN*na rasp(profesioniz sperPosteleg

Tosve do 1periodada i nijebiti i red a s e zgeneralakomprojedna dr

Arplanovei radnik,koji sutog pre{

21 .

mesl Pre[e farne d

271

nkciji i4usolinit ili dak,raksi jegodine

naraslaletadketeza datije, alit jasniji

Idea Nazionale nrje nastavila da Zivi; ona ce se nesto kasnije stopiti sa listomTribuna.

Godine 1923. s, otklanja i saradnja sa popolarima koja se odvijala u vladi.JoS pre ubistva Mateotija faSistidka partija je, razvijajuii se, prerasla one

nejasne odnose koji su bili karakteristidni za njenu mladost i dobila je jasne,sebi svojstvene konture.

Taj proces izdvajanja nije, istina, bio totalan i zbog uslova koji su vladalinije to ni mogao da bude. Uporedo s njim trajalo je i oslanjanje na jade i starijedruStvene moci: monarhiju (vojsku), crkw, veliku industriju. Ovo oslanjanje niu kom sludaju nije znadilo gubitak samostalnosti, nego se izralzvalo kao spremnostna kompromis.

Spremnost ka kompromisu se pojavljivala veoma jasno u najvaZnijim sek-torima faSistidke ekspanzije.

Osnivanje milicije (Milizia Volontaria per la Sicurezza Nazionale, MVSN)proizi5lo je iz neizbeine Zivotne potrebe faSistidkog re1ima;23 istovremeno jeznadilo i ogroman napredak u oblasti koja kao da je bila jedino u nadleZnostivojske. Osim nekoliko stotina vojnika sada je postojao i (nominalno) veci brojnaoruZanih i organizovanih muSkaraca sa vlastitom komandom i uniformom ikoji su se na vernost kleli na prvom meshr vodi partUe i Sefu vlade. Ali suarmiju umirili tako Sto su se oficiri milicije gotovo svi sastojali od bivSih vojnihstareSina i Sto su, pre svega, odredbe za sludaj mobilizacije predvidale da vojska,Dapsorbuje( miliciju. Milicija je bila, dakle, neprocenjiv posao za suviSne oficire,a osim toga nije boravila u kasarnama. Moguinosti a jedan samostalan i po-tencijalno opasan razvoj izgldale su male. Postojali su i ,Moschettieri di Mus-solinio, garda koja je duvala Dudea, ali isto tako i sve brojniji ,battaglioniCCNN* ("Camicie Nereu), koji su u prvo vreme kao laki peSadijski odredi stajalina raspolaganju vojnim oficirima. Kao ,Milizia Coloniale* joS rano su dve legijeprofesionalnih crnoko5ulja5a ratovali u Libiji; osim toga je organizovan i ditavniz specijalnih milicija (Milizia Forestale, Stradale, Confinaria, Ferroviaria,Postelegrafonica, Pornraria, Universitaria).

To Sto se podeci razvoja koji bi armiju ugrozio ne pojavljuju u jadoj merisve do poietka tridesetih godina, jeste, sjedne strane, posledica osnovnih uslovaperioda mira (isto tako u nacionalsocijalistidkoj Nemadkoj do podetka rata gotovoda i nije bilo naoruZanih SS-jedinica); s druge strane, jedan od razloga bi mogaobiti i rezultat krize oko Mateotia koja je Musolinija prisilila da pusti milicijuda se zakune na vemost kralju i da na njeno delo postavi (trenutno) aktivnoggenerala armije. Ako je oblik milicije otuda na podetku bio rezultat dvostrukogkompromisa, ipak se uskoro moglo raspomati da ona ni u kom sludaju nije samojedna dodatna politidka policija sa zada&om da suzbije revolucionare.

Ambivalentan je bio i fa5istidki sindikalizam. Rosoni je prisvojio stareplanoveo stvaranju,sindicati mistiu i hteo je da, shodno njima, ujedini poslodavcei radnike u jednu veliku

"Confederazione(. Iz razumljivih razloga su industrijalci,koji su se vec moino organizovali u ,Confederazione dell'Industria" bili protivtog predloga. Musolini je doneo odluku koja je njima odgovarala. Praktidno je

2l Ne samo zbog samoodbrane. Upor. slededu izjavu Musolinija: D. . . non si pud in tremesi prendere dei giovanni, che erano stati abituati per due anni ad una ginnastica specialissimae farne dei soldatini di piombo . . .. (O.O., tom XIX, str. 254).

olitiCkefkakveogadajipanzijanbioze,talijan-m laz-rrDagantn3.

r d a n abtkomllanovimoCno:sudu.iedincinijevunrima1924.samo

, i S a -lim, u1924.ko senim il pro-lak ni

Iificato

272

faSistidki korporativi"'m iSao za tim da se radnicime kao predstavnici nametnufaSistidki firnkcioneri i ti predstavnici zatim rade u saglasnosti sa predstavnicimaindustrijalaca. Da su pri tom sve prednosti bile na strani poslodavaca, to nijeteSko uoditi. O nekom otporu s njihove strane nije niSta poznato, dok su fa5istidkiradnidki sindikati morali da budu @sticani najdudnijim ujdurmama, na primerrazlikovanjem ,zakonski priznatih" organizacija i onih koje ,de facto postoje",pri demu su samo zakonski priznati (odnosno fa5istidki) sindikati imali prava dasklapaju kolektivne ugovore koji bi vaZili i bili obavezni za sve! Tako su prisilai namamljivanje^ sjedinieni u jedno oruZje kojem ni nekada veoma moian CGLnije mogao da se usprotivi. Tako je Musolini oslobodio Italiju svih radnickihborbi - kako onda da ga industrijalci ne podrZavaju? Pa ipak, ovaj naizgledprilicno komotan sistem koji socijalnim nemirom istovremeno isuSuje najvaZnijiizvor napretka i kontrole unutar kapitalistidkog nadina proizvodnje, sadrZi ineposredne, ozbiljne opasnosti za gospodare privrede. Jer u stvari nije

"drZava"nego part|a i u poslednjoj instanci Musolini taj kome su podredeni. Borbarazliditih uticaja nikako nije prestajala, ali se nastavljala izvan vidokruga javnostii avan podrudja racionalnog. U partiji je uvek postojalo levo krilo i Musolinije teSko odustajao od ,antigradanskihu tonova. Jedino je rat spreiio da pametniindustrijalci dobrju odgovor na bojaZljivo pitanje da li su zapravo davola isteraliBelzebubom.2s

Ne treba iskljuditi moguinost da je uzmicanje crkve povezano sa promenomMusolinijevih uverenj^4, koliko god bilo dopuSteno sumnjati u njegovo funda-mentalno neverni5tvo.'o To je bio jedan od uslova za preuzimanje vlasti, a naroCitoga je naglasila Dentileova reforma Skolstva koja je osnoulu Skolu u velikoj meriprepustila crkvi, a lateranski ugovori su to sproveli do kraja. Ali se Musolininije povlacio po pitanju vanSkolskog vaspitanja, koje faSistidka partija sasvimpreuzinn na sebe: nije podnosio katolidke

"troyscoutsn uvan Balilla. NiSta manjenije uzmicao po pitanju crkvene aktivnosti u perifernim oblastima politike (Ka-tolidka akcija) kada je part|skom sekretaru Duratiu prepustio da izri& najZeSiepretnje i skvadrizam opet vrati u Livot.n Pod ovakvim okolnostima te5ko jeodluditi kome su Lateranski ugovori doneli vecu prednost: ako je situacija, sjedne strane, bila takva da dak ni ekstremisti,fascisaizzazioneu nisu izjednadavalisa slabljenjem crkvene moii, onda ni crkva nije, s druge strane, stvarala nikakvesmetnje zahtevinn partije da celokupno stanovniStvo obuhvata i vaspitava u svom

et Grand Capital). Nema sumnje da su industrijalci, kao i Federoni, viSe voleli da im predsednikbude Salandra.

smislu. Citoga da pDopolawr

Poderpolitidkonfascisti natomladineUniversitaAssociaiodenti induOpera nazmuSkih dlrnajbolje seitalijanskirsocijalistid100.000Ij'

Razv;onu linijuutvrduje Ihijerarhijeali im je scijskih sekdirektorijui generalnrdirektorijuautorizacijr

Ustar1926. ipoje preambui ratno stasuzbijaju vi razvila*.3prakseo i 1poticqj, onda uni5tav:svog gosp(-comunisti

Provisamostalnistavljati saDudea kaopo slobodr

a o.cD o.cs n.i.r3l o.c32 n.i.r

273amehunicimato nijeSistidkiprimerstoje*,ava daprisilar CGLnidkihizgldrarnijidrZi itzava