SADRŽAJ:

1. UVOD........................................................................................................................2

2. AGRARNA POLITIKA...........................................................................................3

3. ZEMLJIŠNA POLITIKA........................................................................................5

4. HIDROTEHIČKE MELIORACIJE......................................................................6

4.1. Navodnjavanje....................................................................................................7

4.2. Odvodnjavanje...................................................................................................8

4.3. Zaštita od visokih voda....................................................................................10

5. ZAKLJUČAK.........................................................................................................11

LITERATURA............................................................................................................12

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

1. UVOD

Menadžment je danas mnogo korišćen termin. Njega upotrebljavaju stručnjaci

različitih specijalnosti, što je dovoljan razlog da se isti termin shvata na različite

načine, kako u praksi, tako i u teoriji. Za menadžment se često koristi termin

“administration”, umesto rukovođenja u upotrebi je upravljanje, za upravljanje se

često koristi termin rukovođenje, a za jedno i drugo termin organizovanje.

Rukovođenje, upravljanje ili menadžment je posebna naučna disciplina,

multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja

poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima. Ova diciplina proučava upravljanje

kao složeni proces sa nizom potprocesa i kao grupu ljudi koja upravlja procesima i

koja takođe proučava sve pojedinačne upravljačke probleme i fenomene vezane za

efikasno izvršavanje određenih zadataka i poslova.

Strategijsko upravljanje u organizacijama koje se bave proizvodnjom poljoprivrednih

– prehrambenih proizvodapredstavlja veoma osetljivo područije, zbog specifičnosti

ove delatnosti, osetljivosti na mnogobrojne faktore i veoma suprostavljenih interesa

svih učesnika.

Strategijom dugoročnog razvoja poljoprivrednih subejkata utvrđuju se pravci njihovog

budućeg razvoja u skladu sa uslovima koje nameće okruženje.

2

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

2. AGRARNA POLITIKA

Posmatrano u najširem smislu, agrarna politika se može definisati kao program

usmeravanja razvoja poljoprivrede unutar već odabranog modela razvoja kao celine.

Predmet agrarne politike je celokupna vertikala agroindustrijske prizvodnje, koja

obuhvata: proizvodnju agrarnih inputa, proizvodnju primarnih poljoprivrednih

proizvoda, proizvodnju poljoprivredno – prehrambenih proizvoda, uključujući promet,

finalnu potrošnju i politiku ishrane stanovništa.

Agrarna politika je skup mera ekonomske politike, koji obuhvata celokupnu aktivnost

njenih nosilaca usmerenu ka poljoprivredi. Čine je nekoliko međusobno povezanih

elemenata:

1) Ciljevi agrarne politike

2) Sredstva, mere i metodi delovanja i

3) Nosioci agrarne politike

Ciljevi agrarne politike mogu biti dugoročni i kratkoročni, a s obzirom na sadržaj -

opšti i posebni. Efikasnost agrarne politike u velikoj meri zavisi od toga da li su i

koliko ciljevi sadržajno i vremenski usklađeni.

Sredstva pomoću kojih se ostvaruju ciljevi agrarne politike mogu biti ekonomska,

tehnička, pravna i organizaciona. Najznačajnija ekonomska sredstva su cene,

investicije, porezi i politika izvoza i uvoza, a tehnička - mehanizacija, hemizacija,

zootehničke mere,komasacija, arondacija, plodored. Pravnim sredstvima reguliše se

sprovođenje pojedinih mera i akcija u proizvodnji, prometu, u oblasti posedovnih

odnosa i dr. Organizacione mere se odnose na organizaciju poljoprivrednih preduzeća,

na oblike povezivanja i udruživanja individualnih proizvođača.

Mere agrarne politike prema načinu sprovođenja mogu biti direktne, odnosno

dobrovoljne i prisilne. Kao nosioci i učesnici agrarne politike pojavljuju se upravni

i izvršni organi vlasti, poljoprivredni proizvođači i njihova udruženja, političke

organizacije, stručne i naučne institucije.

3

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

Agrarna politika je deo ekonomske politike jedne nacionalne ekonomije ili širih

integracija, koji je usresređen na usmeravanje razvoja poljoprivrede.

Agrarnu politiku prema sadržajnim karakteristikama možemo podeliti u tri osnovne

grupe:

1) Tržišno – cenovna politika

2) Politika ruralnog razvoja

3) Politika na područiju javnih službi i drugih usluga za poljoprivredu

Tržišno – cenovna politika sadrži mere koje utiču na nivo cena poljoprivrednih

proizvoda ili povećavaju prihod proizvođača putem različitih oblika direktnih

budžetskih plaćanja.

Politika ruralnog razvoja sadrži mere koje imaju za cilj podržavanje

multifunkcionalnosti poljoprivrede, povećanje efikasnosti i konkurenstnosti

poljprivrednih proizvođača i mere koje podupiru razvoj prerađivačke industrije,

tržišne organizovanosti, kao i opšti razvoj ruralnih područija.

U politiku na područiju javnih službi i drugih usluga za poljoprivredu svrstane su

mere putem kojih država omogućava rad javnih službi za poljoprivredu, kao i

realizaciju različitih projekata koji su značajni za razvoj poljoprivrede, a ne mogu biti

prepušteni samo tržišnoj inicijativi.

Konkretne prateće mere razvojne strategije u poljoprivredi, obično se dele na letiri

osnovne grupe:

1) Ekonomske mere

2) Mere menjanja ili zaštite poslovnih odnosa i uređenja zemljišne teritorije

3) Tehničko – tehnološke mere

4) Organizaciono – administrativne mere

4

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

3. ZEMLJIŠNA POLITIKA

Zemljišna politika se sastoji iz:

1) Agrarne reforme i

2) Komasacije, arondacije i hidrotehničke melioracije

Agrarna reforma je jedna od najranije primenjivih mera zemljišne politike. Ona

obuhvata širok krug mera, počev od regulisanja uslova zakupa i kontrole rente, pa do

nacionalizacije zemljišta. Njime se menjaju postojeći i uspostavljaju novi posedovni

odnosi i posedovna struktura.

Sprovođenje komasacije se odnosi samo na grupisanje parcela i uređenje zemljišta, a

ne na menjanje svojinskih odnosa, a ne na menjanje svojinskih odnosa. Na taj način se

dobijaju velike parcele u okviru jedne katastarske opštine ili sela. Parcele su pravilnog

oblika, a poljoprivrednici dobijaju parcelu približno iste veličine u odnosu na

prethodnu parcel. Komasacijom se vrši grupisanje celokupne zemljišne teritorije,

formiraju se novi kompleksi zemljišta, nova žitna polja, prosecaju se novi putevi i dr.

Prilikom sprovođenja komasacije zgrade za stanovanje i ekonomska dvorišta mogu

ostati na starom mestu, a mogu se i grupisati in a jednom mestu.

Arondacija je zaokruživanje zemljišnog poseda sa manje radikalizma, te je otuda uži

deo komasacije. Uređenjem zemljišnih površina putem arondacije, ne vrše se izmene

u postojećoj lokalnoj infrastrukturi.

Komasacija i arondacija se mogu odvajati na dobrovoljnoj osnovi, ali uglavnom svaka

zemlja u okviru agrarne politike donosi zakonske propise u pogledu uslova pod

kojima se mogu sprovoditi ove mere.

5

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

4. HIDROTEHIČKE MELIORACIJE

Melioracija predstavlja skup mera koje se sprovode sa ciljem popravljanja fizičkih,

hemijskih i bioloških osobina zemljišta, kao i stvaranje i održavanje optimalnog

vodno-vazdušnog režima zemljišta, radi obezbeđenja povoljnih uslova za rast i razvoj

gajenih biljaka i postizanje stabilnih prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji.

Postoje tri osnovne vrste melioracije:

1) Hidromelioracija - odvodnjavanje suvišne vode ili natapanje tla.

2) Kulturnotehnička melioracija- krčenje šuma i(li) šikara, zemljani radovi.

3) Agromelioracija - okretanje mase tla, dubinsko preoravanje, đubrenje.

Hidromelioracija ili hidrotehnička melioracija je skup hidrotehničkih mera, aktivnosti

i građevina kojima se ostvaruju optimalni uslovi za razvoj biljaka.

Hidrotehnička melioracija sastoji se od:

1) Odbrane od visokih voda,

2) Površinskog odvodnjavanja,

3) Podzemnog odvodnjavanja,

4) Navodnjavanja.

Površine koje su opremljene uređajima za odvodnjavanje ili uređajima za

odvodnjavanje i navodnjavanje, nazivamo melioracijskim površinama.

U sledećim slučajevima se javlja potreba za površinskim odvodnjavanjem:

1) Prirodne depresije bez mogućnosti gravitacionog odvodnjavanja,

2) Površine koje su često ili povremeno pod uticajem stagnirajuće vode od

padavina ili neregulisanih vodotoka,

3) Površine pod uticajem priticanja podzemnih voda,

4) Površine slabo propusnog zemljišta,

5) Učestalost intenzivnih padavina.

6

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

4.1. Navodnjavanje

Zemljište i voda, neobnovljivi su prirodni resursi na kojima počiva sve živo na

zemljinoj kugli, uključujući i državu, i naciju, i celokupnu privredu bilo kog područja.

S tim u vezi, razvoj navodnjavanja, koji povlači za sobom i razvoj poljoprivrede

uopšte, zavisi od raspoloživosti tih osnovnih resursa.

Prirodni uslovi u našoj zemlji omogućavaju različito korišćenje zemljišta, u vidu

oranica, vinograda, voćnjaka, livada, pašnjaka i šuma. Od ukupno raspoloživog

zemljišnog fonda u Republici Srbiji od oko 8,8 miliona hektara poljoprivrednih

površina ima 5,9 miliona hektara, od čega 4,7 miliona hektara predstavlja obradivo

zemljište, odnosno 3,7 miliona hektara su oranice. Međutim, nisu sve obradive

površine pogodne za navodnjavanje. Zemljište pogodno za navodnjavanje je površine

3,6 miliona hektara.

Veliki prirodni vodotokovi u Srbiji kao što su Dunav, Sava, Tisa i dr. kao i

Hidrosistem DTD obezbeđuju potrebne količine vode za navodnjavanje, dok se drugi

regionalni hidrosistemi i jedan broj akumulacija moraju osposobljavati za tu svrhu. Sa

druge strane, obzirom da živimo u eri tehnološkog prosperiteta i industrijalizacije i da

su vode kao prirodni resursi recipijenti ogromnih količina otpadnih voda, a takođe su

izloženi brojnim drugim izvorima zagađenja, problemi ocene kvaliteta vode za

navodnjavanje dolaze do punog izražaja. U prirodi je sve manje vode dobrog kvaliteta

sa trendom njenog daljeg pogoršanja. Ipak, trenutno u Srbiji za potrebe navodnjavanja

voda se može upotrebljavati iz skoro svih vodotoka, uz oprez i uz stalnu kontrolu.

Navodnjavanje se u svetu primenjuje na nešto više od 1/6 obradivih površina. Jedan

od osnovnih činioca širenja navodnjavanja su padavine, odnosno nedostatak padavina,

jer 55 % zemljine površine ima aridnu i semiaridnu klimu, pa samim tim i poterebu za

navodnjavanjem. Međutim, nepovoljan raspored padavina i česti sušni periodi

pomeraju ovu granicu na 75 % površina koje imaju potrebu za stalnim ili povremenim

navodnjavanjem.

7

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

Dostignut stepen razvoja navodnjavanja u Srbiji ne zadovoljava potrebe stabilne i

efikasne poljoprivredne proizvodnje. Navodnjavanje nije našlo svoje pravo mesto u

našoj poljoprivredi jer ga svaka rodna godina potiskuje u drugi plan. Irigacioni sistemi

građeni sedamdesetih i osamdesetih godina su zapušteni i neispravni, tako su delom

van upotrebe, ili se ne koriste zbog nemogućnosti većih ulaganja u proizvodnju i

nedostatka interesa zbog dispariteta cena i nesigurne naplate gotovih  proizvoda.

Prema procentu navodnjavanih površina u odnosu na ukupne površine zemljišta koje

su pogodne za navodnjavanje, naša zemlja daleko zaostaje za svim susednim

zemljama i nalazi se na samom dnu Evrope. Trenutno stanje navodnjavanja u Srbiji je

takvo da se intenzivno navodnjava manje od 1 %. Najčešći razlozi za nizak stepen

korišćenja već postojećih irigacionih sistema su nepovoljni položaj poljoprivrede,

nedovoljna opremljenost gazdinstava koja imaju opremu za navodnjavanje dodatnim

sredstvima za proizvodnju, i opšti nedostatak finansijskih sredstava za održavanje

uređaja i pogon sistema za navodnjavanje .

Statistički podaci pokazuju da su ukupne navodnjavane površine na području Srbije

(bez Kosova i Metohije) u periodu od 2001-2005. godine bile u proseku 28580 ha, od

toga u Centralnoj Srbiji 3927,8 ha i u Vojvodini 24654 ha. Od toga se najviše

navodnjavaju oranice, a u manjoj meri voćnjaci, vinogradi i livade.

4.2. Odvodnjavanje

Odvodnjavanje je izgradnja, korišćenje i održavanje objekata i uređaja kojima se

vrši odvođenje suvišnih površinskih i podzemnih voda sa poljoprivrednog

zemljišta i redovna primena određenih mera koje omogućavaju neprekidno efikasan

rad svih objekata i uređaja u odvođenju suvišnih voda. Jedan od efikasnih načina

odvodnjavanja suvišnih voda jeste i odvodnjavanje otvorenim kanalima. Zadatak

ovog odvodnjavanja je da što pre odvede suvišnu površinsku i atmosfersku vodu, dok

ona uređuje režim podzemne vode samo toliko, koliko se takvom kanalskom

mrežom to može postići. Kanali se kopaju po potrebi i u režiji samih učesnika.

Gustina kanala uslovljena je, pre svega, konfiguracijom područja koje se komasira.

8

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

Odvodnjavanje močvara i prevlaženih zemljišta unosi bitne promene u vodni bilans i

režim površinske vode, u bilans i režim podzemne vode, menja mikroklimu,

zemljišni i biljni pokrivač.

Privredna svrha odvodnjavanja sastoji se u povećanju poljoprivredne proizvodnje na

postojećim površinama pri najmanjim proizvodnim troškovima, dovođenjem u

skladan odnos mnogobrojnih činilaca od kojih zavisi žetveni prinos, ili u

dobijanju novih poljoprivrednih površina isušivanjem močvara.

Osnovna svrha odvodnjavanja jeste:

1) Produženje perioda vegetacije poljoprivrednih biljaka na račun bržeg

oslobađanja zemljišta u proleće od suvišne gravitacione vode;

2) Povećanje toplote zemljišta, čime se omogućava ranija setva;

3) Obezbeđenje savremene mehanizovane obrade zemljišta saglasno zahtevima

savremene agrotehnike;

4) Obezbeđenje neometane žetve u optimalnim rokovima;

5) Stvaranje povoljnijeg hiidrološkog režima u vanvegetacionom periodu za

zemljišnu floru i faunu i poboljšanje vodno-fizičkih i agrohemijskih

svojstava zemljišta.

Odvodnjavanjem se higijenski uslovi života ljudi i životinja poboljšavaju.

Sprečavanjem visokih oscilacija nivoa podzemne vode odvodnjavanjem stvaraju

se povoljniji sanitarno-higijenski uslovi za život.

Odvodnjavanjem se zemljišta lakše i bolje obrađuju. Smanjuju se gubici energije,

koren se dublje razvija, smanjuje se opasnost od raznih biljnih bolesti i povreda

biljaka usled mraza i dr.

Pod metodom odvodnjavanja podrazumevaju se mere koje treba preduzeti kako bi se

otklonilo prevlaživanje zemljišta i sačuvalo zemljište od prevlaživanja i

zabarivanja. Metod odvodnjavanja određuje se u zavisnosti od napajanja

zemljišta vodom, tj. u zavisnosti od uzroka prevlaživanja.

9

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

4.3. Zaštita od visokih voda

Uređenje vodotoka i drugih voda su aktivnosti i radnje u čijem sprovođenju postoji

obaveza poštovanja posebnih mera bezbednosti u skladu sa Zakonom o vodama-

poglavnje. Aktivnosti se sprovode u skladu sa pravilima struke za održavanje vodotoka,

vodnih objekata i vodnog dobra, na način kojim se omogućava kontrolisan i neškodljiv

protok vode i njeno namensko korišćenje, kao i građenje i održavanje vodnih objekata i

sistema različitih namjena.

Održavanje vodotoka i vodnih objekata je skup mera i radnji koje organizuju nadležni

organi uprave: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agencija za

vode-za sada Republička direkcija za vode, do formiranja Agencije, a neposredno

sprovode javna preduzeća. Pojedine radnje organ uprave može ugovoriti sa trećim

stručnim licem.

Zaštita od štetnog delovanja voda je posebni bitna i podrazumeva preduzimanje

aktivnosti i mera na smanjenju ili sprećavanju ugroženosti ljudi i materijalnih dobara od

štetnog delovanja voda, kao i otklanjanje posledica takvog delovanja. Zaštita od štetnog

delovanja voda obuhvata: odbranu od poplava i leda, zaštitu od erozija i bujica.

Sprovođenje mera iz prethodne oblasti podrazumeva i otklanjanje posledica izazvanim

incidntnim zagađenjima. Radi smanjenja stepane ugroženosti utvrđuju se područja koja

su ugrožena zbog:

1) Poplava (vodoplavna područja),

2) Erozije (erozivna područja).

10

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

5. ZAKLJUČAK

Agrarnu politiku čini nekoliko međusobno povezanih elemenata: cilj agrano političke

aktivnosti, sredstva, mere i metode delovanja i nosioci agrarne politike. Sa stanovišta

vremena na koje se projektuju ciljevi agrarne politike, razlikuju se osnovni, dugoročni

ili strateški i ciljevi koji se utvrđuju za tekući period.

Najčešći ciljevi (kratkoročni i strategijski) ciljevi agrarne politike su:

1) Povećanje poljoprivredne proizvodnje

2) Menjanje njene strukture

3) Porast produktivnosti rada i prinosa po jedinici

4) Efikasnije korišćenje uloženih sredstava u ovu delatnost

Za poboljšanje plodnosti zemljišta u poljoprivredi se primenjuju različite

agrotehničke, hidrotehničke i melioracione mere. Melioracija je nauka koja

proučava načine korenitog pobiljšanja plodnosti zemljišta radi njegovog

korišćenja za poljoprivrednu proizvodnju. Melioracija predstavlja skup mera koje

se sprovode sa ciljem popravljanja fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta,

kao i stvaranje i održavanje optimalnog vodno-vazdušnog režima zemljišta radi

obezbeđenja povoljnih uslova za rast i razvoj gajenih biljaka i postizanje

stabilnih prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji.

Hidromelioracija ili hidrotehnička melioracija je skup hidrotehničkih mera,

aktivnosti i građevina kojima se ostvaruju optimalni uslovi za razvoj biljaka.

Hidrotehničke melioracije treba da poprave nepovoljne prirodne (hidrološke,

hidrogeološke, zemljišne, agroklimatske) uslove u cilju najefikasnijeg iskorišćenja

zemljišnih resursa za dobijanje maksimalno mogućih, stabilnih i ekonomski

opravdanih prinosa svih poljoprivrednih kultura u datim zemljišnim, vremenskim i

privrednim uslovima.

11

Seminarski rad Hidrotehničke melioracije

LITERATURA

1. Skripta iz agromenadžmenta – Dr. Boško Vojnović

2. http://www.vladars.net/sr-SP

3.http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D0%BE%D0%BF

%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0

12