15. februar Dan Vojske

Go

di

na

VI

Br

oj 1

06

15

. f

eb

ru

ar

2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.rs

Bo ris Ta di}

pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je

38AR

SE

NA

LA

RS

EN

AL

I n t e r v j u

Partneri

politike

mira

15. februarDan Vojske

Srbije

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokruìti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na ìro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

18Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio D

u{

an A

TL

AGI

]

U F O K U SUPrijem povodom Dana Vojske u Predsedni{tvu Srbije

VOJSKA GARANT BEZBEDNOSTI 6

I N T E R V J UBoris Tadi}, predsednik Republike Srbije

PARTNERI POLITIKE MIRA 8

Ministar odbrane i na~elnik General{taba

priredili prijem povodom Dana Vojske Srbije

NAJUGLEDNIJA DR@AVNA INSTITUCIJA 14

O D B R A N A

Sve~anost u Specijalnoj brigadi povodom

Dana Vojske Srbije

SIGURNI REFORMSKIKORACI 18

Ministar [utanovac u poseti Kipru

PODR[KA PRIJATEQSKE ZEMQE 22

Priznawa za nau~noistraìva~ki rad 2009.

VRHUNSKA I PRIMEWENA NAUKA 24

Nove oznake i amblemi Ministarstva odbrane

i Vojske Srbije

NACIONALNA I EVROPSKA TRADICIJA 26

Koncert „Na{a deca” u Centralnom domu

Vojske Srbije

PRVI MUZI^KI KORACI 30

42

re~ urednika

5

32

Mladost

izom aktivnosti i manifestacija obeleèn je ovogodi{wi

Dan Vojske Srbije – 15. februar. Novina u prazni~nom

programu i pravo osveèwe u ustaqenoj {emi sve~arskih

i protokolarnih doga|aja bio je koncert „Na{a deca“.

U pratwi Umetni~kog ansambla „Stanislav Bini~ki“, deca

profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije, ina~e u~enici muzi~kih {kola, priredila su

nezaboravni mizi~ki doìvqaj u prepunoj sali Centralnog

doma Vojske. Podr{ku su im pridruìle i estradne zvezde

Ana Stani}, Goca Tràn i Mom~ilo Bajagi} Bajaga, koji su

tako|e deca vojnih lica. Bio je to praznik za du{u i prilika

da do izraàja do|u mladost, talenat i visoki umetni~ki

potencijali.

Praznik je bio prilika da se i ove godine odaju priznawa

najuspe{ijim nau~nim radnicima u sistemu odbrane. Laureati

nagrada za najboqi doktorski i magistarski rad su, {to

posebno raduje, mladi oficiri, kapetani Dalibor Petrovi} i

Jovica Bogdanov. Oni su predstavnici nove generacije nau~nih

radnika koja }e, po svemu sude}i, imati blistavu budu}nost.

Priliku da se iskaù u punom svetlu dobi}e ne samo na poqu

odbrambenih tehnologija nego i u svim drugim nau~nim

oblastima koje se oslawaju na sistem odbrane.

Listu prazni~nih doga|awa ove godine upotpunila je

i zakletva mladih vojnika u centrima za obuku. Ni zavejani

putevi nisu spre~ili roditeqe i prijateqe najmla|ih vojnika da

prisustvuju zakletvama i da sa wima podele radost tog sve~anog

~ina. Stroj decembaraca ili boqe re~eno januaraca (prijem

regruta je bio mesec dana kasnije zbog epidemije novog gripa)

bio je upotpuwen i devojkama i mladi}ima koji su nedavno,

posle selektivne obuke, postali profesionalni vojnici Vojske

Srbije.

Konkurs za prijem ~etiri i po hiqade profesionalnih

vojnika, u procesu profesionalizacije Vojske, raspisan je, da

podsetimo, 1. januara i ve} u prvom mesecu prijavilo se vi{e

od dve hiqade novih kandidata, iako promotivna kampawa

prakti~no jo{ nije ni otpo~ela.

Od Dana Vojske te~e rok za prijavu kandidata za upis na

Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju. Konkursi su objavqeni u ovom

broju „Odbrane” i ne sumwamo da }e ove godine privu}i jo{

ve}u pa`wu devojaka i mladi}a koji svoju profesionalnu

budu}nost èle da veù za vojnu slu`bu. Konkurencija }e biti

èstoka, imaju}i u vidu da su pro{le godine na jedno mesto u

Vojnoj akademiji konkurisala ~etiri kandidata, a na mesto u

Vojnoj gimnaziji bilo je ~ak dvanaest prijavqenih.

Doga|aji i aktivnosti na koje smo se ukratko osvrnuli

u prethodnim redovima, moè se slobodno re}i, spadaju u red

najkvalitetnijih plodova reforme sistema odbrane i napora

koji su uloèni proteklih godina na poboq{awu ugleda i

poverewa u Vojsku Srbije.

Ali, oni govore i to da mladost ima budu}nost u ovoj

zemqi.

Svetosavski bal u Centralnom domu Vojske Srbije

NASTAVAK LEPE TRADICIJE 32

U susret Danu informati~ke slu`be

VOJNICI IZ SVETA SOFTVERA 36

Vojnomedicinska akademija u protekloj godini

USTANOVA OTVORENIH VRATA 38

D R U [ TV OAtomske elektrane i klimatske promene

NUKLEARNA ENERGETSKA RENESANSA 42

SV E TItalijanska specijalna jedinica – GISODGOVOR NA TERORIZAM 46

Iznena|ewa u odbrani od terorizma

PODSE]AWE NA CRNI SEPTEMBAR 49

Paralele

RUSKO NE [IREWU NATOA 51

K U L T U RA175 godina od ro}ewa Davorina Jenka,

autora himne „Boè pravde“

MUZI^KI AMBLEM 52

F E QTO NGradovi u sredwovekovnoj Srbiji (2)

UTVR\EWA NA METI OSVAJAÂ 54

6

P

15. februar 2010.

Voj ska garant

bezbednosti

red sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta -

di} pri re dio je 11. fe bru a ra u zgra di

Pred sed ni {tva pri jem po vo dom Da na

Voj ske Sr bi je – 15. fe bru a ra. Pri su -

stvo va li su mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac i ~la no vi Ko le gi ju ma, na ~el -

nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti}, vi so ke sta re {i ne Voj ske,

ka de ti Voj ne i Voj no me di cin ske aka de mi je

i voj ni ci.

ê sti ta ju }i pri pad ni ci ma Voj ske pra -

znik, pred sed nik Ta di} re kao je da je srp -

ska voj ska neo dvo ji vi deo dru {tva i da }e

ta ko bi ti i u bu du} no sti. On je za hva lio

~el nim qu di ma si ste ma od bra ne na na po ru

ko ji ula ̀ u u we go vu re for mu, na gla siv {i

da je Voj ska da nas ga rant sta bil no sti i na -

{e ze mqe i ~i ta vog re gi o na.

– Sva ka voj ska u sve tu za dat ke mo ̀ e

iz vr {a va ti sa mo uko li ko dr ̀ a va bri ne o

eg zi sten ci jal nim po tre ba ma svo jih voj ni -

ka. Mi slim da mo ̀ e mo upu ti ti ~e stit ku mi -

ni stru od bra ne za to {to je mno go u~i we no

pro te klih go di na na po di za wu stan dar da

pri pad ni ka na {ih oru ̀ a nih sna ga. Po sto -

ji i je dan ne is pu we ni pro stor o ko me mo -

ra mo vo di ti ra ~u na u bu du} no sti, a to je

stam be na po li ti ka – re kao je Ta di} i do -

dao da se pri to me mo ra mi sli ti i na

obra zo va we ka dra u si ste mu od bra ne ko je

u bu du} no sti osta vqa mo gu} nost u~e stvo va -

wa u onim po slo vi ma ve za nim za dr ̀ a vu

ko ji ni su do mi nant no voj ni.

– Na la zi mo se u kom plek snim po li ti~ -

kim zbi va wi ma i ne tre ba ima ti di le me da

je je dan od iza zo va i eko nom ska kri za ko ja,

ka da se po ja vi u glo bal nim okvi ri ma, iza -

zi va i bez bed no sne ne sta bil no sti. S dru ge

stra ne, u ova kvim po li ti~ kim zbi va wi ma,

od iz u zet ne va ̀ no sti je da voj ska i ~i tav

si stem od bra ne Sr bi je bu de oja ~an re for -

mom, te da Voj ska za u zme po zi ci ju u dru {tvu

ko ja joj pri pa da i da taj pro ces bu de efi -

ka sno na sta vqen – re kao je pred sed nik, do -

dav {i da je va ̀ no da pri pad ni ci na {ih

oru ̀ a nih sna ga bu du ospo so bqe ni da od go -

Pred sed nik Bo ris Ta di} pod se tio

je da je to kom re for me si ste ma od bra ne

bi lo do sta iza zo va, uspo na, pa do va i po -

maw ka wa ma te ri jal nih re sur sa, ali da

se bli ̀ i mo po stig nu }u pro fe si o na li za -

ci je Voj ske Sr bi je, ko joj se ma lo ko na -

dao kra jem 2010. i po ~et kom 2011. go di -

ne. To ne }e zna ~i ti da gra |a ni, uko li ko

to è le, ne }e mo }i da slu ̀ e voj ni rok,

ve} da }e na taj na ~in {i ri dru {tve ni

slo je vi ima ti uvid u pro fe si ju voj ni ka i

uvid u sve po slo ve ko je Voj ska oba vqa.

Uvid gra |a na u voj ne po slo ve

Pri jem po vo dom

Da na Voj ske u

Pred sed ni {tvu

Sr bi je

Na {a voj ska ima zna ~aj no

me sto u dru {tvu i tre ba

da po sta ne deo glo bal nog

bez bed no snog okvi ra.

Sr bi ja mo ra pre u ze ti ulo gu

u o~u va wu svet skog mi ra

u~e {}em u mi rov nim

mi si ja ma, {to }e po di }i

me |u na rod ni kre di bi li tet

i da ti no vu for mu

le gi ti mi te ta ze mqe.

Sa mo ta kva Sr bi ja ima

na ~in i in stru men te da

bra ni sop stve ne in te re se

i na ci o nal na pra va

– re kao je pred sed nik

Bo ris Ta di} na pri je mu

po vo dom Da na Voj ske.

me |u ci vil nih i voj nih struk tu ra. Pred sed -

nik sma tra da je va ̀ no da Voj ska ima zna ~aj -

no me sto u dru {tvu i da po sta ne deo glo bal -

nog bez bed no snog okvi ra. Ta di} sma tra da

Sr bi ja mo ra da pre u zme ulo gu u o~u va wu

svet skog mi ra u~e {}em u mi rov nim mi si ja ma,

a to }e, ka ko je re kao, po di }i me |u na rod ni

kre di bi li tet i da ti no vu for mu le gi ti mi te -

ta ze mqe. Sa mo ta kva Sr bi ja, na gla sio je

pred sed nik, ima na ~in i in stru men te da bra -

ni sop stve ne in te re se i na ci o nal na pra va.

– Voj ska ne sme bi ti izo lo va na od

srp skog dru {tva pod bi lo ko jim okol no sti -

ma – za kqu ~io je Ta di} i re kao da je on, kao

Usta vom de fi ni san glav no ko man du ju }i Voj -

ske Sr bi je, na ras po la ga wu we nim pri pad -

ni ci ma.

Aleksandar PE TRO VI]

Snimio Zoran MILOVANOVI]

vo re svim iza zo vi ma sa ko ji ma se na {a ze -

mqa su o ~a va u do me nu od bra ne.

On je re kao da je bit no da Voj ska ne -

pre kid no bu de pod ci vil nom kon tro lom,

{to ne pod ra zu me va sa mo nad le ̀ nost

pred sed ni ka Re pu bli ke, ne go i mi ni stra

od bra ne, Vla de, Skup {ti ne i we nih od bo -

ra. Ta di} je ta ko |e is ta kao da Voj ska u bu -

du} no sti tre ba da bu de je dan od naj va ̀ ni -

jih fak to ra spoq ne po li ti ke.

– Voj ska pred sta vqa i va ̀ an ~i ni lac

teh no lo {kog raz vo ja dru {tva jer ona je na -

slo we na na na {u od bram be nu in du stri ju,

ali, isto vre me no, svi we ni pri pad ni ci ak -

tiv no sti ma u po je di nim sek to ri ma, su {tin -

ski, struk tur no do pri no se teh no lo {kom

raz vo ju na {eg dru {tva. Ta ko je bi lo u pro -

{lo sti, ta ko }e bi ti i u bu du} no sti – na -

gla sio je pred sed nik Sr bi je.

– Srp ski voj nik, kao {to tra di ci ja go -

vo ri, imao je zna ~aj nu ulo gu u na {em dru -

{tvu i to je va ̀ na ~i we ni ca ko je se uvek

tre ba pod se ti ti. Srp ski voj nik je na se be

pre u zi mao ve li ke ri zi ke i u ra to vi ma ko ji

su se de si li de ve de se tih go di na i u od bra -

ni ze mqe to kom bom bar do va wa Na toa. Ali

na{ voj nik mo ra bi ti spre man da pred u zi -

ma ri zi ke i u bu du} no sti, {to ne zna ~i da

se mi pri pre ma mo za sta we ra ta, ne go vo -

di mo po li ti ku ko ja je ne za o bi la zan fak tor

iz grad we mi ra na tlu ju go i sto~ ne Evro pe i

upra vo u tom smi slu, na po ~et ku 21. ve ka

è li mo da u~i ni mo je dan kva li ta tiv ni i su -

{tin ski is ko rak u od no su na ne po voq nu

tra di ci ju rat nih zbi va wa na ovim pro sto -

ri ma – is ta kao je Ta di}.

– Vi {e pu ta sam re kao da mir ni je dat

sam po se bi, ve} se za we ga mo ra mo bo ri ti

– po ru ~io je pred sed nik, uz è qu da svi

pri pad ni ci Voj ske, od na ~el ni ka Ge ne ral -

{ta ba do naj mla |eg ofi ci ra, voj ni ka i ka -

de ta tu po ru ku pre ne su jed ni dru gi ma.

Ta di} je Voj sku oka rak te ri sao kao

kqu~ ni ~i ni lac od vra }a wa od ra ta i stub

po li ti ke mi ra i te meq spoq ne po li ti ke ko -

ja za ciq ima spre ~a va we su ko ba. Pred sed -

nik je pod se tio da je kao po sle di ca ra to va

ugro ̀ e na i eg zi sten ci ja pri pad ni ka Voj ske.

Ti su fak to ri u~i ni li da ona, od re |en broj

go di na po sle ra to va, ni je bi la od go va ra ju -

}e opre mqe na, te da je to iz i ski va lo ve }i

li~ ni na por pri pad ni ka oru ̀ a nih sna ga.

– U mno gim ze mqa ma pri pad ni ci voj ske,

na kon svo je voj ni~ ke ka ri je re, opre de qu ju se

za di plo mat sku ka ri je ru ili ne ke dru ge po -

slo ve u dr ̀ a vi. Oni po sta ju iz vor qud skih

re sur sa ko ji do pri no si teh no lo {koj mo der -

ni za ci ji dru {tva i ukup noj sta bil no sti i

raz vo ju – na gla sio je pred sed nik Ta di}.

Re for ma, pre ma we go vom mi {qe wu,

pred sta vqa i ja sno de fi ni sa we od no sa iz -

7

15. februar 2010.8

Bo ris Ta di},

pred sed nik

Re pu bli ke Sr bi je

Partneri

politike mira

Su {tin ske re for me za po ~e le su

2003. ka da smo de fi ni sa li

ge ne ral ne stra te {ke prav ce

pro me na i mo gu da ka ̀ em da se

po sle osam go di na, da kle jed nog

sred wo ro~ nog pe ri o da,

pri bli ̀ a va mo vr lo

kon kret nim do stig nu }i ma.

Sve te ve li ke pro me ne

zah te va ju re for mi sa we si ste ma

re for mi u ho du, ne pre sta no

pre i spi ti va we {ta je u~i we no

i {ta ve} mo ra da se po pra vi u

jed nom ta ko ose tqi vom si ste mu

kao {to je od bra na, ko ja je

naj di rekt ni je ve za na za ukup nu

bez bed nost dru {tva i gra |a na.S

nim

io D

. BA

ND

A

9

te {ko na pra vi ti ja snu raz li ku iz me |u dr ̀ av nih i pa ra dr ̀ av -

nih struk tu ra. Na kon ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a po -

sto ja le su sum we na sve stra ne, a dr ̀ a va je iz gu bi la kre di bi -

li tet jer su we nog pre mi je ra ubi li kri mi nal ci ali i one struk -

tu re ko je su bi le deo dr ̀ a ve ali po ve za ne sa kri mi nal nom.

Su {tin ske re for me za po ~e le su 2003. ka da smo de fi ni -

sa li ge ne ral ne stra te {ke prav ce pro me na i mo gu da ka ̀ em da

se po sle osam go di na, da kle jed nog sred wo ro~ nog pe ri o da, pri -

bli ̀ a va mo vr lo kon kret nim do stig nu }i ma. Me wa le su se i ge o -

po li ti~ ke okol no sti jer 2003. svet ni je iz gle dao kao da nas.

Iz me nio se i teh no lo {ki, a on da va ̀ e }i stan dar di u or ga ni -

zo va wu oru ̀ a nih sna ga da nas se po la ko na pu {ta ju i us po sta -

vqa ju no vi, jer su bez bed no sni iza zo vi mu ti ra li. Ta da ni Sr -

bi ja ni je bi la ne za vi sna dr ̀ a va, ve} je po sto ja la dr ̀ av na za -

jed ni ca sa Cr nom Go rom, a voj ska je ima la mor na ri cu i dru ga -

~i ju re gi o nal nu od go vor nost ko ja je ukqu ~i va la kon tro lu de la

Ja dra na. Eko nom ski pa ra me tri bi li su bit no dru ga ~i ji jer je

pro iz vod wa be le ̀ i la vi sok rast sva ke go di ne, svet ska eko nom -

ska kri za ni je bi la na vi di ku.

Sve te ve li ke pro me ne zah te va ju re for mi sa we si ste ma

re for mi u ho du, ne pre sta no pre i spi ti va we {ta je u~i we no i

{ta ve} mo ra da se po pra vi u jed nom ta ko ose tqi vom si ste mu

kao {to je od bra na, ko ja je naj di rekt ni je ve za na za ukup nu bez -

bed nost dru {tva i gra |a na.

Na {e u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma zna ~aj no po di ̀ e me |u -

na rod ni kre di bi li tet Sr bi je. Ko je bez bed no sne pred no sti i

po li ti~ ke ko ri sti za Sr bi ju vi di te kao re zul tat u~e {}a u

za jed ni~ kom o~u va wu svet skog mi ra?

– Mo ja oba ve za je da po ja snim gra |a ni ma zna ~aj mi rov nih

mi si ja za sva ku ze mqu i sva ki na rod. U me |u na rod noj po li ti ci

sa mo one ze mqe ko je do pri no se mi ru i sta bil no sti ima ju pu ni

kre di bi li tet, a to pod ra zu me va i voj no pri su stvo na onim à -

ri {ti ma gde je do {lo do de sta bi li za ci je i ugro ̀ a va wa osnov -

nih prin ci pa na ko ji ma sa vre me ni svet po ~i va. Shod no to me, i

one ze mqe ko je do pri no se eko nom skom raz vo ju dru gih ze ma qa

ima ju po vi {en me |u na rod ni

kre di bi li tet. Gra |a ni, na

pri mer, Nor ve {ke, Ja pa na,

[ved ske, Ho lan di je iz dva ja ju

znat na sred stva iz svog bru to

na ci o nal nog do hot ka, po ma ̀ u

dru ge i to je za po {to va we. Vo -

leo bih da i Sr bi ja ima mo gu} -

no sti da na taj na ~in do pri no -

si raz vo ju ne raz vi je nog sve ta

i è lim da se {to pre na |e mo

u gru pi raz vi je nih ze ma qa.

Ze mqe ko je do pri no se mi -

ru u sve tu i u~e stvu ju u mi rov -

Osnov ne po ru ke pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a po vo -

dom Da na Voj ske su da u re for mi si ste ma od bra ne ostva -

ru je mo krup ne re zul ta te, da u~e {}em voj ske u mi rov nim

ope ra ci ja ma pod okriqem Ujediwenih nacija po di ̀ e mo

me |u na rod ni kre di bi li tet dr ̀ a ve bez ko ga ne ma no vih

raz voj nih mo gu} no sti, a mi ro qu bi vom i pred vi dqi vom po li ti -

kom ko ju vo di mo Sr bi ja po sta je po u zdan i re le van tan part ner

ko ga mno gi uva ̀ a va ju i sve vi {e ce ne.

Ia ko isto ri ja sve do ~i da u Sr bi ji i na Bal ka nu uop {te

po sto ji do mi nant nost po li ti ke per ma nent nog kon flik ta, pred -

sed nik Ta di} is ti ~e da du bo ko ve ru je u pre go vo re i di ja log i

dru ga ~i ju po li ti~ ku od go vor nost, u ne na sil ne me to de, mi ran i

ra ci o na lan pro ces. To je i je di ni put re {a va wa ko sov skog pro -

ble ma, gde u sa rad wi sa me |u na rod nom za jed ni com, kom pro mi -

som i do go vo rom, tre ba ko na~ no re {i ti et ni~ ki su kob Sr ba i

Al ba na ca.

Evrop ske in te gra ci je su su {tin ska pret po stav ka stal nog

mi ra na Bal ka nu. Mi na ovim pro sto ri ma, bre me ni tim te {kim

isto rij skim na sle |em, tre ba da „na pa da mo” kon kret ne pro ble -

me, a ne jed ni dru ge, i to je su {ti na mo je po ru ke i politike, ka -

è pred sed nik Ta di}.

Uz Dan Voj ske Sr bi je – 15. fe bru ar, ka ko vi di te pri o ri -

te te u raz vi ja wu si ste ma od bra ne?

– Raz me |e 2010. i 2011. go di ne jo{ ra ni je je vi |e no kao

vre me ostva ri va wa kqu~ nih ci qe va, a to je do no {e we svih

stra te gij skih do ku me na ta, pro fe si o na li za ci ja voj ske i us po -

sta vqa we vi {eg ni voa in ter o pe ra bil no sti, ko ji mo ̀ e da obez -

be di u~e {}e voj ske u me |u na rod nim mi rov nim mi si ja ma. To je

re form ski pro ces ko ji tra je od 2003. go di ne. Ve ru jem da }e mo

ostva ri va wem tih ci qe va ima ti zna ~a jan re zul tat do kra ja ove

i po ~et kom na red ne go di ne.

Za na {u jav nost, ko ja se ne ba vi stra te gij skim do ku men ti -

ma i re for mom si ste ma, va ̀ na je ~i we ni ca da li je na {a voj -

ska pro fe si o na li zo va na ili ni je, da li na {i mla di }i idu na

re dov no slu ̀ e we voj nog ro ka ili ne idu. Ve ru jem da }e mo po -

sti }i ciq i da }e mo u 2011. mo }i da ka ̀ e mo da je Voj ska Sr bi -

je pot pu no pro fe si o na li zo va na.

Bi lo bi in te re sant no ~u ti i po re |e wa Va {ih vi |e wa si -

ste ma i Voj ske u pe ri o du ka da ste bi li mi ni star od bra ne i

ono ga {to je u me |u vre me nu ostva re no na re a li za ci ji za mi -

sli i pla no va? Ko ji su naj va ̀ ni ji u~in ci i {ta osta je du go -

ro~ ni za da tak?

– Ura |e no je za i sta mno go. Ali se mno go to ga i pro me ni -

lo od vre me na ka da sam bio mi ni star od bra ne, 2003. go di ne.

Voj ska je ta da bi la pot pu no dru ga ~i je kon ci pi ra na, oslo we na

na voj ni ke na slu ̀ e wu voj nog ro ka, sa pot pu no dru ga ~i jom po -

zi ci jom Ge ne ral {ta ba u od -

no su na Mi ni star stvo i mi -

ni stra. To je bio na sle |e ni

si stem iz de ve de se tih go di -

na, svo je vr stan ana hro ni zam

ka kvog ni je bi lo na evrop -

skom kon ti nen tu. Voj ska ni je

bi la kon ci pi ra na na mo de -

ran na ~in, i to je sma wi va -

lo we nu in ter o pe ra bil nost

jer ~i ta vi sek to ri ko je da nas

ima mo ni su ni po sto ja li.

Bio je to je dan bez bed -

no sni tre nu tak u ko me je bi lo

Mi rov ne ope ra ci je su pra vi i naj ve }i pro fe si o nal ni

iza zov za one ko ji su oda bra li voj ni po ziv kao ì vot ni.

Spo sob nost da se u~e stvu je u mi rov nim ope ra ci ja ma je pa -

ra me tar vred no sti i sprem no sti voj ske, jer do pri nos u us -

po sta vqa wu i sta bi li za ci ji mi ra u ne koj ze mqi po tvr |u je

istu ta kvu sprem nost da se {ti ti i vla sti ta bez bed nost ako

do we nog ugro ̀ a va wa do |e.

MI ROV NE OPE RA CI JE

Sr bi ja mo ra da u~e stvu je u mi rov nim ope ra ci ja ma ako

ho }e da ima me |u na rod ni kre di bi li tet. Uko li ko ga ne ma,

on da ona ne mo ̀ e ni da obez be di in ve sti ci je za raz voj, ni

da otva ra no va rad na me sta, a sma wu je i ka pa ci te te da

bra ni svoj in te gri tet. Sa mo Sr bi ja ko ja je po {to va na ~la -

ni ca Uje di we nih na ci ja, so li dar na sa oni ma ko ji pa te,

sprem na da pre u zme ri zi ke i po mog ne dru gi ma u wi ho voj ne -

vo qi, sa mo ta kva Sr bi ja mo ̀ e da ra ~u na na so li dar nost

dru gih ze ma qa ka da su we ni pro ble mi u pi ta wu.

ME \U NA ROD NI KRE DI BI LI TET

nim ope ra ci ja ma po di ̀ u svoj kre di bi li tet, kao {to je to ~i ni -

la biv {a SFRJ.

Po {to mi ne ma mo eko nom ski raz voj na ta kvom ni vou da

po ma ̀ e mo dru ge ze mqe, ne go smo kon zu ment eko nom ske po -

mo }i, ne sme mo bi ti tre ti ra ni i kao kon zu ment me |u na rod -

ne bez bed no sti. Sa da {wim u~e {}em u mi rov nim mi si ja ma

me wa mo sli ku o se bi, a mo -

è mo i mno go vi {e.

Po li ti~ ka ko rist je vi -

{e ne go o~i gled na i mi slim

da tu po je di ni po li ti~ ki ak -

te ri pra ve ve li ku gre {ku i

lo {u uslu gu na {im gra |a ni -

ma ka da Sr bi ju gu ra ju u izo -

la ci ju i ka da se pro ti ve

u~e stvo va wu na {e voj ske u

mi rov nim ope ra ci ja ma.

Ono {to je ne ka da bi lo

vi {e ne go bol no je ste u~e -

{}e na {ih voj ni ka na slu ̀ e -

wu voj nog ro ka u on da {wim

mi rov nim mi si ja ma. Ali ov -

de se ra di o ak tiv no sti pro -

fe si o nal nih voj nih li ca,

na gla {a vam na do bro voq noj osno vi, ko ji zbog pro fe si o nal -

nog iza zo va è le da idu u mi rov ne ope ra ci je. Go vo rim na -

rav no is kqu ~i vo o ope ra ci ja ma pod man da tom Uje di we nih

na ci ja i ne do la zi u ob zir bi lo ka kvo u~e {}e Sr bi je u ope -

ra ci ja ma ko je ni su pod ta kvim man da tom.

10 15. februar 2010.

Od bram be na in du stri ja Sr bi je ostva ru je sve bo qe re -

zul ta te. To je do pri nos opo rav ku do ma }e pri vre de, ali i

spoq no po li ti~ ki fak tor na ko ji ste uka za li na ne dav noj am -

ba sa dor skoj kon fe ren ci ji u Be o gra du?

– Sr bi ja je na kon 5. ok to bra 2000. sti ca la mo gu} nost da

ob na vqa svo ju na men sku in du stri ju. Pre ko Pro gra ma Part -

ner stvo za mir do bi li smo

po sred no mo gu} nost da pla si -

ra mo pro iz vo de na men ske in -

du stri je u one ze mqe ko je su

pod strikt nom kon tro lom NA -

TO i mi da nas po sti ̀ e mo ob -

jek tiv no ve li ke uspe he u raz -

vo ju od bram be ne in du stri je.

Pod se }am da je ona 2003. go -

di ne bi la sko ro na ko le ni ma,

a evo da nas ima mo si tu a ci ju

o ko joj smo ta da mo gli sa mo

da sa wa mo. Sa da ve} raz mi -

{qa mo o no vim in ve sti ci ja -

ma i otva ra wu no vih tr ̀ i -

{ta, a vra }a mo se i na sta -

ra. Po red Ira ka i Al ̀ i ra

ko ja smo ob no vi li, vra ti }e mo se na tr ̀ i {ta ne kih afri~ kih

ze ma qa, Bli skog is to ka, La tin ske Ame ri ke, Azi je, i to je va -

`na ~i we ni ca.

Od bram be na in du stri ja ima i spoq no po li ti~ ki stra te gij -

ski zna ~aj.

Mo der na pro e vrop ska Sr bi ja ne vo di po li ti ku iz de -

ve de se tih go di na, ko ju je ka rak te ri sa la si la kao wen do mi -

nan tan ~i ni lac. Si la je na Ko so vu bi la do mi nant na i u svim

pret hod nim de ce ni ja ma. Ko je imao ve }u si lu, Sr bi ili Al -

ban ci, taj je zlo sta vqao dru gu stra nu.

To ni je po li ti ka ove dr ̀ a ve Sr bi je, ni ti mo ja po li ti -

ka kao pred sed ni ka Re pu bli ke. Ap so lut no sam pri vr ̀ en

kom pro mi snom i do go vor nom re {e wu, da se ko na~ no taj et -

ni~ ki su kob Sr ba i Al ba na ca sta vi ad ak ta, ka ko bi smo mo -

gli da kre ne mo na pred. A oni ko ji mi sle da je re {e we da

jed na stra na, srp ska, iz gu bi sve, a dru ga al ban ska do bi je

sve, du bo ko se va ra ju, to ni je re {e we.

MI RO QU BI VA PO LI TI KA

Snim

io R. P

OP

OVI

]

11

Za da ci spoq ne po li ti ke do sta su ote ̀ a ni ne re {e nim sta -

tu som Ko so va i Me to hi je. Sa sta no vi {ta re al no sti u ju ̀ noj

srp skoj po kra ji ni, ona ko ka ko je Sr bi ja vi di, do ko jih gra ni -

ca se mo ̀ e i}i u kon struk tiv noj sa rad wi sa me |u na rod nom

za jed ni com, ra di iz na la ̀ e wa pri hva tqi vih re {e wa za or -

ga ni za ci ju vla sti i za {ti tu in te re sa srp skog na ro da ko ji

ì vi u po kra ji ni?

– Sr bi ja ne mo ̀ e da re {i, na du go ro ~an i odr ̀ iv na ~in,

pi ta we Ko so va i Me to hi je bez sa rad we sa me |u na rod nom za -

jed ni com. Ali isto ta ko, ni me |u na rod ne in sti tu ci je ne mo gu

re {i ti pro blem Ko so va bez Sr bi je. Stra te gi ja da se Sr bi ja

sta vi pred svr {en ~in pla nom ubr za nog pri zna va wa ne za vi -

sno sti Ko so va ne da je re zul ta te, ni ti }e ih da ti.

Ko so vo bez sa gla sno sti Sr bi je ni ka da ne mo ̀ e po sta ti

~la ni ca Uje di we nih na ci ja, a en ti tet ko ji pre ten du je na ne za vi -

snost, a da pri tom ne mo ̀ e da bu de ~lan UN, ni je ni ka da u su -

{ti ni ne za vi sna dr ̀ a va. Sa ma ta ~i we ni ca ja sno go vo ri da

bez Sr bi je ne mo ̀ e da se re {i pro blem bu du }eg sta tu sa Ko so -

va i Me to hi je.

Iz tih raz lo ga smo pi ta we Ko so va po sta vi li pred me |u na -

rod ne in sti tu ci je, Ge ne ral nu skup {ti nu UN i Me |u na rod ni sud

prav de. Na kra ju kra je va mo ra se po sti }i jed no kon struk tiv no,

obo stra no pri hva tqi vo, kom pro mi sno, mi ro tvor no i odr ̀ i vo

re {e we. To ni je sa mo pra vo Sr bi je i Sr ba na Ko so vu, ve} i

Al ba na ca, i za to mi mo ra mo bi ti kraj we re a li sti~ ni u ta ko

po sta vqe noj po li ti ci. Ne re a li sti~ na po li ti ka nas je sku po ko -

{ta la u pro {lo sti i do ve la do su ̀ a va wa ma ne var skog pro sto -

ra u ko me se ni je ni pre go va ra lo o bu du }em sta tu su Ko so va, ve}

je do {lo do po ku {a ja na me ta wa Ah ti sa ri je vog pla na. Na sre }u,

taj plan ni je na i {ao na po dr {ku u Sa ve tu bez bed no sti i za Uje -

di we ne na ci je prak ti~ no ne po sto ji. On po sto ji sa mo za po je di -

ne dr ̀ a ve ko je su ga pri hva ti le i po sto ji za ta ko zva nu vla du,

ta ko zva nog ne za vi snog Ko so va.

Sr bi ja ne pri hva ta Ah ti sa ri jev plan i ne }e ga ni ka da pri -

hva ti ti. Sam Ah ti sa ri se sa da na la zi u ulo zi lo bi ste za ostva -

ri va we svog pla na, ali on ra di svoj po sao shod no svo jim li~ -

nim in te re si ma i od bra ni li~ nog kre di bi li te ta. Na{ po sao je

da bra ni mo na {e in te re se i pra va, na na ~in da ne ugro ̀ a va -

mo re gi o nal nu bez bed nost i raz voj.

Di ja log i kom pro mis su naj bo qi na ~in za na la ̀ e we traj -

nog i odr ̀ i vog re {e wa za Ko so vo i Me to hi ju?

– Ka da Me |u na rod ni sud prav de do ne se svo ju od lu ku, Sr -

bi ja }e su ve re no od lu ~i ti ko je }e prav ne i di plo mat ske ko ra ke

na kon to ga pred u ze ti.

Mi ta ko |e zna mo da po sto je me |u na rod ni kru go vi ko ji ba -

ra ta ju ar gu men tom pri hva ta wa re al no sti na te re nu. Ali, ta kva

Pred stav ni ci na {e po li ci je su u mi rov noj mi si ji na

Ha i ti ju, bi li su ta mo u vre me ra zor nog ze mqo tre sa, po -

mo gli une sre }e nom na ro du. I ne po sto ji me |u na rod ni fo -

rum na ko me ta ~i we ni ca ni je is tak nu ta. Za hva lan sam tim

qu di ma i dru gi ma u mi rov nim mi si ja ma ko ji svo jom hra -

bro {}u i pro fe si o nal nim opre de qe wem po di ̀ u ugled

Sr bi je u sve tu.

PO MO] HA I TI JU

î we ni ca da mi {qe we o pro ble mu Ko so va tre ba da

da Me |u na rod ni sud prav de, za nas je va ̀ na jer se na la zi -

mo na te re nu Uje di we nih na ci ja. I ka ̀ e mo da smo sprem ni

da u di ja lo gu i pre go vo ri ma tra ̀ i mo re {e we. Mi zna mo da

po sto je dr ̀ a ve ko je ne è le na sta vak di ja lo ga, od no sno è -

le da pri hva ti mo svr {en ~in. Ali, Sr bi ju ne mo ̀ e ni ko uce -

ni ti ni ti je na te ra ti da pri hva ti po sto ja we ta ko zva ne dr -

à ve Ko so vo kao svr {en ~in.

PRE GO VO RI MA DO RE [E WA

ar gu men ta ci ja ima i svo ju stra nu i vra }a se kao bu me rang oni -

ma ko ji su je ola ko lan si ra li u me |u na rod noj de ba ti. Da kle,

isto kao {to ko sov ski Al ban ci ni su hte li da pri hva te vlast

Be o gra da kao le gi tim nu, da nas ko sov ski Sr bi ne }e da pri hva te

le gi tim nost vla sti u Pri {ti ni.

Vi di mo i na me ru po je di nih kru go va da po ku {a ju da na sil -

no in te gri {u se ver no Ko so vo. Me |u tim, na si qe ni ka da ni je da -

lo re zul ta te. Kao {to ga ni je da lo ni u po ku {a ju na me ta wa po -

li ti ke Al ban ci ma, ta ko ne }e ni ov de u po ku {a ju na me ta wa po -

li ti ke Sr bi ma na Ko so vu.

Du bo ko ve ru jem u pre go vo re i di ja log i dru ga ~i ju po li ti~ ku

od go vor nost, u ne na sil ne me to de, mi ran i ra ci o na lan pro ces.

Svi ko ji mi sle da po sto ji dru ga ~i ji na ~in du bo ko se va ra ju. Bez

pre go vo ra i di ja lo ga i kom pro mi sa sa obe stra ne ne ma re {e -

wa. î ne gre {ku oni po li ti~ ki kru go vi u sve tu ko ji su ge ri {u

Pri {ti ni da od bi ja kom pro mis i di ja log. Uve ren sam da }e kad-

tad do di ja lo ga i kom pro mi sa do }i, upr kos bes ko na~ nom i ne -

in ven tiv nom po na vqa wu da je Ko so vo jed nom za svag da okon ~a -

no pi ta we. Mno go pu ta sam re kao da ni je odr ̀ i vo re {e we da

jed na stra na, al ban ska, do bi je sve, a dru ga stra na, srp ska, iz -

gu bi sve.

Na stra ni Sr bi je je me |u na rod no pra vo, ali je pred svim

za in te re so va nim stra na ma isto rij ska mo gu} nost da se stvar no

po stig ne kom pro mis, do go vor ko ji osta vqa me |u na ci o nal ni kon -

flikt u pro {lo sti i su {tin ski otva ra per spek ti vu bo qe bu du} -

no sti ~i ta vog re gi o na. [to pre svi shva ti mo da je to je di ni put

ko jim se mo ̀ e i}i, tim bo qe za sve.

Na pla nu re gi o nal ne sa rad we do sta je u~i we no po sled -

wih go di na, upr kos po je di nim di so nant nim to no vi ma. Ko ja

stre mqe wa uli va ju na du da }e od no si bi ti jo{ bo qi, u in te -

re su evrop skih in te gra ci ja i ja ~a wa eko no mi je svih ze ma qa

na ovom pro sto ru, a ~e mu ili ko me naj vi {e za me ra te ka da je

re~ o us po ra va wu tog pro ce sa?

– Naj ve }i po li ti~ ki pro blem za pad nog Bal ka na je ste ni zak

ni vo in sti tu ci o nal nih ka pa ci te ta i stal no upli ta we u sta re

kon flik te i ne mo gu} nost da se oni raz re {e ka ko bi se kre nu lo

na pred, u eko nom ski raz voj i mo der ni za ci ju dru {tva. Taj pro -

ces ni u Sr bi ji ni u dru gim dr ̀ a va ma u okru ̀ e wu ni je za vr {en.

Za to Sr bi ja ù ri da i pre ne go {to do bi je ta ~an da tum za

mo gu }e u~ la we we u Evrop sku uni ju, za vr {i te su {tin ske re for -

me, ko je pod ra zu me va ju bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la

i ko rup ci je, no vu od go vor nost i efi ka snost jav ne ad mi ni stra -

ci je, prav ne dr ̀ a ve, iz grad wu in fra struk tu re, pre o ri jen ta ci -

ju pri vre de na iz voz i sta bi li zo va we jav nih fi nan si ja. Ima mo

jo{ pu no po sla.

[to se ti ~e re gi o nal nih pri li ka ja sno je da se sa mo u jed -

nom po voq nom okru ̀ e wu mo ̀ e ì ve ti mir no i obez be |i va ti

bo qi stan dard gra |a ni ma. Sve spo ro ve mo ra mo re {a va ti iz -

be ga va ju }i kon flik te, po {tu ju }i in te gri tet dru gog sa ja snom vi -

zi jom za jed ni~ ke evrop ske per spek ti ve.

Ka kva je si tu a ci ja po tom pi ta wu u Sr -

bi ji?

– Ini ci ja ti ve ko je po kre }em za ciq

ima ju da se kri vi ca za rat ne zlo ~i ne in di -

vi du a li zu je, da se na pra vi dis tan ca ~i ta -

vih na ro da i dr ̀ a va od zlo ~i na ko ji su iz -

vr {e ni. Stva ra we ta kvog re gi o nal nog am -

bi jen ta tre ba da bu de po spe {u ju }e za raz -

re {a va we pro ble ma, a ne za wi ho vo pro -

du bqi va we i stva ra we no vih. Mo ̀ da ne ki

deo na {e po li ti~ ke eli te i da qe do mi nant -

no upo tre bqa va kon flikt nu ko mu ni ka ci o nu

ma tri cu, ali su se gra |a ni na kon 5. ok to -

bra 2000. uvek ja sno iz ja {wa va li za iz be -

ga va we su ko ba i mir no re {a va we spo ro va

jer su do voq no tr pe li i pa ti li to kom de ve -

de se tih go di na.

Sa da mo ra mo da vu ~e mo po te ze ko ji su

su prot ni na {em tra di ci o nal nom pri stu pu

po li ti ci. Mi smo iz gu bi li de ve de se te go di -

ne ka da je svet br zim ko ra ci ma gra bio na -

pred u teh no lo {kom i sva kom po gle du. Za to

je pet sto hi qa da na {ih mla dih qu di ta da

na pu sti lo ze mqu. Sa da se mno gi vra }a ju i

ja sam zbog to ga sre }an, ali }e mno gi osta -

ti u da le kom sve tu jer su per spek ti ve za wi -

hov po vra tak jo{ ne do voq no ja sne.

Da bi se okre nu li bu du} no sti u prak -

ti~ nom smi slu te re ~i, da bi per spek ti ve za

sva kog na {eg ~o ve ka u~i ni li ja snim i do -

brim, mo ra mo da re {a va mo kon kret ne po li -

ti~ ke pro ble me ko ji ma je Bal kan bre me nit.

Slo ve ni ja i Hr vat ska da le su do bar pri mer re {a va wa jed -

nog gra ni~ nog pro ble ma ko ji tra je go di na ma. O~e ku jem da se ta -

kav me tod pri me ni i ka da do |e do raz gra ni ~e wa Hr vat ske sa

Sr bi jom, Bo snom i Her ce go vi nom i Cr nom Go rom. Da is ku stvo

jed nog kon flik ta ko ri sti mo na po zi ti van na ~in. Za to mi è li -

mo da srp sko-al ban ski su kob oko Ko so va pre ve de mo na prav ni

te ren i da ga re {i mo. Ima te i pro blem Ma ke do ni je i Gr~ ke oko

ime na, da kle se ri ju ne re {e nih pro ble ma... Ali mi tre ba da

„na pa da mo” kon kret ne pro ble me, a ne jed ni dru ge, i to je su -

{ti na mo je po ru ke i po li ti ke.

Evrop ska bu du} nost Sr bi je i po mi re we u re gi o nu ko je je

deo tog pro ce sa, us po ra va ju se te re tom ne dav ne pro {lo sti.

[ta na tom pla nu mo ̀ e da do ne se usva ja we re zo lu ci ja o

Sre bre ni ci i zlo ~i ni ma nad Sr bi ma i dru gi ma, po ~i we nim

to kom de ve de se tih go di na u Bo sni?

– Re zo lu ci ja o Sre bre ni ci je na {a oba ve za pre ma na ma

sa mi ma, pre ma jed nom stra {nom zlo ~i nu ko ji je u svet skim raz -

me ra ma po stao sim bol zla na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, u

ra to vi ma de ve de se tih. Na {a oba ve za pre ma broj nim ne vi nim

`r tva ma ko je je ne ki zlo ~i nac usmr tio tvr de }i da to ~i ni u ime

srp skog na ro da. Ce lo kup na na {a isto ri ja ni je za be le ̀ i la ne -

de lo sli~ no Sre bre ni ci i za to je neo p hod no da se i kao na rod

i kao dr ̀ a va od re di mo pre ma tom du bo ko ne ~o ve~ nom do ga |a ju,

iz ra zi mo osu du i à qe we i dis tan ci ra mo se od tog stra {nog

~i na. Na taj na ~in po di }i }e mo ugled i kre di bi li tet Sr bi je.

Da kle, upra vo obr nu to od ar gu men ta ci je ne kih stra na ka ko je

go vo re da bi re zo lu ci ja o Sre bre ni ci us po sta vi la od go vor -

nost Sr bi je i srp skog na ro da za zlo ~i ne u Sre bre ni ci. Ta~ no

je upra vo su prot no. Na kon re zo lu ci je ni ko ni ka da ne }e bi ti u

pri li ci da srp ski na rod op tu ̀ i za taj zlo ~in – ve} is kqu ~i vo

in di vi du al ne kriv ce ko ji ima ju svo je ime i pre zi me.

Ka da to u~i ni mo s pra vom }e mo mo }i da o~e ku je mo da }e

isti prin cip va ̀ i ti i za dru ge dr ̀ a ve i na ro de ~i ji su pri pad -

ni ci iz vr {i li zlo ~i ne pre ma Sr bi ma. Do }i }e i to pi ta we na

dnev ni red. To ne go vo rim u smi slu us po sta vqa wa ne kih ba lan -

sa, va ga wa, ali se svu da mo ra ima ti isti od nos pre ma isti ni,

pre ma tra ge di ji ko ja nam se de {a va la.

Jed na ili dve re zo lu ci je?

– Dve re zo lu ci je su ap so lut no neo p hod ne. Jer, svi su

sprem ni da ̀ a le svo je ̀ r tve, ali su sa mo ret ki sprem ni da opa -

ze pat wu dru gih i da sa o se }a ju sa tim dru gi ma. Za to ne tre ba

sve rat ne zlo ~i ne sta vqa ti u istu ra van upra vo ka ko bi se iz -

dvo ji la od go vor nost za kon kre tan zlo ~in. Tre ba da iden ti fi ku -

je mo i pri ve de mo prav di one ko ji su u na {e ime iz vr {i li taj

zlo ~in i na ne li pat wu dru gi ma. Je dan od isto ri ~a ra je u di sku -

si ji o jed noj ili dve re zo lu ci je o Sre bre ni ci re kao – mi smo

ma li na rod, ali sa po seb nom re zo lu ci jom o Sre bre ni ci po no -

vo po sta je mo ve li ki.

Du bo ko ve ru jem da je to isti na i za to tre ba da do ne se mo

dve re zo lu ci je, jed nu o Sre bre ni ci i dru gu o `r tva ma ko je je

pre tr peo na{ na rod. Jer mi ne mo ̀ e mo da za bo ra vi mo na {e

`r tve i to ni ka da ne }e mo ura di ti.

intervju

15. februar 2010.12

Ko so vo bez sa gla sno sti Sr bi je ni ka da ne mo ̀ e po sta ti ~la ni ca Uje di we -

nih na ci ja, a en ti tet ko ji pre ten du je na ne za vi snost, a da pri tom ne mo ̀ e da

po sta ne ~la ni ca UN, ni je ni ka da u su {ti ni ne za vi sna dr ̀ a va. Sa ma ta ~i we -

ni ca go vo ri da bez Sr bi je ne mo ̀ e da se re {i pro blem bu du }eg sta tu sa Ko so -

va i Me to hi je, kao {to ni Sr bi ja ne mo ̀ e bez po mo }i me |u na rod ne za jed ni ce

da re {i taj pro blem.

KO SO VO I ME TO HI JA

ni ko ne mo ̀ e uslo vqa va ti pret ho dim u~ la we wem u NA TO da

bi po sta la ~lan Evrop ske uni je. Ni je mno go ze ma qa uspe lo da

us po sta vi ta kav stan dard, ali Sr bi ja je ste. O~i gled no da ne -

kim opo zi ci o nim stran ka ma sme ta ta kvo po stig nu }e i oni bi

vr lo ra do da Sr bi ju po no vo vra te u kon flik tan od nos sa NA -

TO. I tu je ta raz li ka iz me |u dve po li ti ke, one kon flikt ne i

po li ti ke iz be ga va wa kon flik ta.

U sa mom Pro gra mu Part ner stvo za mir ima jo{ pu no pro -

sto ra ko je Sr bi ja mo ̀ e da is pu ni ostva ru ju }i kon kret nu ko -

rist za se be i za svo ju voj sku.

Va{ od go vor na te mu o re fe ren du mu za i pro tiv NA TO?

– Skup {ti na Sr bi je je do ne la de kla ra ci ju o od bram be noj

ne u tral no sti i ova vla da ta kvu od lu ku ne }e me wa ti u svom man -

da tu. Ovo po ru ~u jem gra |a ni ma ko je po je di ne stran ke ob ma wu ju

uda ra ju }i po tan koj ì ci ne ga tiv nih emo ci ja. Od istih smo slu -

{a li la ̀ i da smo pot pi si va wem Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i

pri dru ̀ i va wu sa EU pri zna li ne za vi snost Ko so va. Isti oni su

ob ma wi va li gra |a ne da je sa ma Evrop ska uni ja pri zna la ne za -

vi snost Ko so va ia ko ona ne ma na ~i na da do ne se ta kvu od lu ku,

pri tom su bez ob zir no vre |a li dig ni tet [pa ni je, Gr~ ke, Ru mu -

ni je, Slo va~ ke i Ki pra, ze ma qa ~la ni ca EU ko je su ~ak i u pro -

ce su pred Me |u na rod nim su dom prav de po vo dom Ko so va sta le

na stra nu Sr bi je. Isti ti i da nas po ku {a va ju da pre va re gra -

|a ne tvr de }i da ne ko iza wi ho vih le |a ho }e da do ne se od lu ku o

ula sku u NA TO, jer sa mo u ta kvoj at mos fe ri stra ha i op {teg

ne po ve re wa wi ho va po li ti ka vi di {an su. Ov de se na i me ra di

o wi ho vom ne do stat ku hra bro sti da ka ̀ u {ta im je za i sta na

du {i – a to je re fe ren dum pro tiv ula ska Sr bi je u EU, pa za to

da se Vla si ne do se te, idu iz o ko la ra ~u na ju }i na ne ga ti van

emo tiv ni na boj ko ji te ma NA TO ima kod nas. Pri tom ja sno raz -

li ku jem le gi tim ne ne ga tiv ne emo ci je gra |a na, od po li ti~ kih mo -

ti va an ti e vrop skih stra na ka. Uo sta lom, upra vo zbog te su {tin -

ske stra te {ke raz li ke po vo dom evrop skih in te gra ci ja smo i

ima li pad pret hod ne vla de i iz bo re na ko ji ma su gra |a ni ja sno

i ne dvo smi sle no po tvr di li da su za evrop sku bu du} nost Sr bi je.

Mo ̀ e li se, po sle svih re zul ta ta na spoq no po li ti~ kom

pla nu, oce ni ti da je Sr bi ja po u zdan part ner u me |u na rod -

nim od no si ma?

– Na {a po li ti ka pre ma me |u na rod noj za jed ni ci je iskre na

i fer. Sva ko è li pred vi dqi vog part ne ra, a ne ne kog za ko ga

se ne zna {ta }e ura di ti su tra. Pa i od qu di ko je sre }e te o~e -

ku je te da bu du pred vi dqi vi. Da li }e te u re sto ra nu se sti po red

ne ko ga za ko ga ne zna te da li }e se po tu }i sa ne kim u sle de }em

tre nut ku. Na rav no da ne }e te.

Mi è li mo da vo di mo po li ti ku mi ra i sa rad we, da po vla -

~i mo pred vi dqi ve po te ze, da se u me |u na rod nim fo ru mi ma zna

{ta }e mo u~i ni ti. Svo je ne sla ga we, ka da je ono te ma, iz no si mo

jav no i za svo je sta vo ve bo ri mo se mir nim, di plo mat skim i

prav nim sred stvi ma. Sr bi ja, za raz li ku od pret hod nih vre me -

na, po sta je po u zdan i re le van tan part ner ko ga mno gi uva ̀ a va ju

i sve vi {e ce ne.

I na kra ju, Va {a po ru ka pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je po -

vo dom pra zni ka?

– Na sta vi }e mo od bram be ne re for me upr kos eko nom skoj

kri zi jer je to in te res Sr bi je. Na {i voj ni ci, pod o fi ci ri i

ofi ci ri za slu ̀ u ju iskre no pri zna we za na po re ko je ula ̀ u ka -

ko bi Voj ska Sr bi je bi la sprem na da od go vo ri na sve iza zo ve i

pret we sa ko ji ma se su o ~a va mo. Svim pri pad ni ci ma srp ske voj -

ske ~e sti tam pra znik u ime gra |a na Sr bi je i kao glav no ko man -

du ju }i na {ih oru ̀ a nih sna ga.

Radenko MUTAVXI]

13

Isto ri ja sve do ~i da u Sr bi ji i na Bal ka nu uop {te po -

sto ji do mi nant nost po li ti ke per ma nent nog kon flik ta, ume -

sto mir nog re {a va wa pro ble ma ka ko bi se iz be gla ra za -

ra wa, eko nom sko za o sta ja we i ne vi ne `r tve.

Po li ti ka ko ju po ku {a vam da us po sta vim je sa svim dru -

ga ~i ja u fi lo zof skom smi slu i mi slim da da je do bre re zul -

ta te. Ne ki u sve tu ne shva ta ju na {u sa da {wu po li ti ku pre -

ma pro ble mu Ko so va, ko ja je pot pu no u evrop skom kon tek stu,

i ko ja pod ra zu me va da kon flik te osta vqa mo iza se be. Ali

ne u smi slu da ih za bo ra vi mo, ve} da ih raz re {i mo. Uko li -

ko ih gur ne mo pod te pih, oni }e is pli va ti kad tad i po no vo

iz vr {i ti de struk ci ju.

Za to je gu ra we pro ble ma pod te pih sa mo ma lo ma we

po gre {no od su ko bqa va wa. Sa mo na i van mi sli da ako za -

`mu ri mo pro ble mi vi {e ne po sto je i da se mo gu re {i ti sa -

mo le pim re ~i ma i do brom vo qom. Ali, ko na~ no mo ra mo

po ~e ti da „na pa da mo” pro ble me, a ne jed ni dru ge.

PO LI TI KA IZ BE GA VA WA KON FLI KA TA

Na {a stra te {ka od lu ka o evrop skim in te gra ci ja ma je

ne ko li ko pu ta po tvr |e na na iz bo ri ma. Evrop ske in te gra ci -

je su su {tin ska pret po stav ka stal nog mi ra na Bal ka nu, jer

je Evrop ska uni ja naj u spe {ni ji mi rov ni ugo vor me |u na ro -

di ma i dr ̀ a va ma ko je su ve ko vi ma bi le u bes po {ted nom ra -

tu sa ogrom nim `r tva ma. Mi na Bal ka nu smo mo ̀ da i vi {e

ne go dru gi pa ti li i tr pe li i za to mo ra mo na pra vi ti taj ci -

vi li za cij ski is ko rak ka ko nam se to ni kad ne bi po no vi lo.

I za to, ka da ne ko od po li ti ~a ra u re gi o nu ak tu e li zu je

voj na dej stva, kao ne dav no Stje pan Me si}, to je vr hun ska

neo d go vor nost, ne ra zu me va we ~i ta vog isto rij skog kon tek -

sta i opa sna iz ja va ko ja do la zi sa mo de set go di na na kon

jed nog ra zor nog, zlo ~i na~ kog ra ta ko ji nas je osa ka tio u mo -

ral nom, vred no snom i ma te ri jal nom smi slu.

EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Vi zna li be ra li za ci ja, od mr za va we pre la znog tr go vin -

skog spo ra zu ma i pod no {e we kan di da tu re za ~lan stvo u

Evrop skoj uni ji zna ~aj ni su re zul ta ti u pro {loj go di ni. Tu je

i pi ta we od no sa sa NA TO. Ho }e mo li ume ti da is ko ri sti mo

sve pred no sti ko je nam nu di Pro gram „Part ner stvo za mir”?

– Ka da je o NA TO re~, u jav no sti po sto je oprav da ne ne do u -

mi ce i one su po sle di ca do ga |a ja iz de ve de se tih go di na. Ali,

ne mo ̀ e bi ti su {tin skih pri med bi na {em stra te {kom opre de -

qe wu da Sr bi ja ide pre ma ~lan stvu u Evrop skoj uni ji. O~e ku je -

mo da do bi je mo sta tus kan di da ta do kra ja ove ili po ~et kom sle -

de }e go di ne i to ne }e bi ti la ko. Svom sna gom ra di mo na uspe -

{nom okon ~a wu sa rad we sa Ha {kim tri bu na lom i na za po ~e -

tim re for ma ma dru {tva.

A ka da go vo ri mo o bez bed no snim ori jen ta ci ja ma, Sr bi ja

je u Pro gra mu Part ner stvo za mir i ka da smo to po sti gli sma -

trao sam da smo po sti gli ve li ki me |u na rod ni po li ti~ ki i od -

bram be ni uspeh.

Ali u 2009. go di ni ima mo je dan iz van re dan re zul tat po -

tvr |en na sa stan ci ma sa pot pred sed ni kom Baj de nom, fran cu -

skim pred sed ni kom Sar ko zi jem i dru gi ma, a to je da Sr bi ju

M i n i s t a r o d b r a n e i n a ~ e l n i k G e n e r a l

Naj u gled ni ja d

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i

na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu -

kov nik Mi lo je Mi le ti} pri re di li su,

12. fe bru a ra u Ve li koj rat noj sa li

sta rog Ge ne ral {ta ba, pri jem po vo dom

Da na Voj ske Sr bi je – 15. fe bru a ra.

Pri je mu su pri su stvo va li pred sed ni ca

Skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je Sla vi ca \u ki}-

De ja no vi}, pa tri jarh srp ski go spo din Iri -

nej, pred stav ni ci za ko no dav ne, iz vr {ne i

sud ske vla sti, Mi ni star stva od bra ne i Voj -

ske Sr bi je, ver skih za jed ni ca, di plo ma te i

ino stra ni voj ni pred stav ni ci, po zna te li~ -

no sti iz jav nog, kul tur nog i umet ni~ kog ì vo -

ta, no vi na ri i broj ni go sti.

– î we ni ca je da, na po kon, Voj ska Sr -

bi je, po ugle du, sta tu su, po po {to va wu gra -

|a na svo je ze mqe, da nas kao dr ̀ av na in sti -

tu ci ja za u zi ma pr vo me sto. Uz Cr kvu, ko ja

ima naj ve }e po ve re we gra |a na, Voj ska je naj -

po pu lar ni ja dr ̀ av na in sti tu ci ja i to je i je -

dan od ci qe va re for me ko ju spro vo di mo –

re kao je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac po zdra vqa ju }i pri sut ne.

Mi ni star je re kao da }e na pu tu do ko -

na~ nog od re di {ta u go di ni pred na ma, a to je

pro fe si o na li za ci ja Voj ske, si ste mu bi ti po -

treb na po mo}. U ta kvoj mo der noj i ja koj voj sci,

pre ma we go vim re ~i ma, slu ̀ i }e sa mo oni ko ji

to è le. [u ta no vac je re kao da to li ki broj

dra gih go sti ju go vo ri da si stem od bra ne ima

po dr {ku, te da }e idu }e go di ne, zbog re zu la ta -

ta ko ji se o~e ku ju, svi bi ti jo{ za do voq ni ji.

– @elim da ~e sti tam pra znik ne sa mo sa -

da {wim pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je ve} i

oni ma ko ji su ge ne ra ci ja ma iz gra |i va li imix

srp skog voj ni ka, kao i oni ma ko ji da nas u Voj -

noj gim na zi ji i Voj noj aka de mi ji u~e da su tra

bu du pri pad ni ci si ste ma od bra ne, ofi ci ri i

pod o fi ci ri – re kao je mi ni star [u ta no vac

~e sti ta ju }i pri sut ni ma i Dan dr ̀ av no sti ko ji

ob je di wu je dr ̀ a vu i we nu voj sku.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} po zdra -

vqa ju }i go ste re kao je da ima pu no raz lo ga da

bu de naj za do voq ni ji na ~el nik Ge ne ral {ta ba

na evrop skom tlu, a mo ̀ da i {i re.

– Iz u zet no mi je za do voq stvo {to ste

se u ovo li kom bro ju oda zva li na {em po zi -

vu da za jed no obe le ̀ i mo Dan Voj ske. Va {e

pri su stvo vi dim kao po dr {ku i za jed ni~ ku

od go vor nost da is tra je mo na pu tu re for me

{ t a b a p r i r e d i l i p r i j e m p o v o d o m D a n a V o j s k e S r b i j e

dr ̀ av na in sti tu ci ja

Ra do{ Ba ji}, glu mac

– Dan Voj ske Sr bi je ose }am kao i svoj

dan, jer ot ka da je srp sko ga ro da, ra do Sr -

bin ide u voj ni ke. Uvek sam imao po {to va -

we pre ma srp skoj voj sci, pre ma tom smi slu

na {eg ~o ve ka da vo li svo ju otax bi nu i da je

bra ni. Mo ram da ka ̀ em da je i moj pra de -

da po gi nuo bra ne }i Be o grad 1915. go di ne,

a dru gi je, ka ko se to ka ̀ e, pro pao u Al ba -

ni ji. Da nas je ve li ka sre }a bi ti pri pad nik

Voj ske. Voj sku Sr bi je do ̀ i vqa vam kao je -

dan lo gi~ ni, tra di ci o nal ni na sta vak naj -

sve ti jih tra di ci ja na {eg na ro da. Za to è -

lim da svim pri pad ni ci ma Voj ske, ofi ci -

ri ma i voj ni ci ma, ~e sti tam pra znik, po ̀ e -

lim do bro zdra vqe, svu sre }u i da od sa da

pa za u vek u mi ru i na pret ku iz gra |u ju i bra -

ne svo ju ze mqu, otvo re nog sr ca. Za do vo qan

sam {to smo u Mi ni star stvu od bra ne i Ge -

ne ral {ta bu na i {li na do bar pri jem to kom

sni ma wa se ri je „Se lo go ri”, u ko joj, upra -

vo, sin Dra gan od la zi da slu ̀ i voj ni rok.

Na taj na ~in i mi na sto ji mo da afir mi {e -

mo na {u voj sku, kao sa vre me nu i na pred nu.

Sne ̀ a na Mar ko vi}-Sa mar xi},

mi ni star omla di ne i spor ta u Vla di Sr bi je

– Svim pri pad ni ci ma Voj ske ~e sti tam

ovaj va ̀ an dan i è lim da se pod se ti mo da

je Voj ska pr va, na naj bo qi na ~in re a go va -

la u ono vre me ka da smo do bi li dr ̀ av -

nost, i da se to in sti tu ci o nal no na sta vqa

na naj lep {i na ~in. Za do voq na sam ka ko je

si stem od bra ne sta bi li zo van i ka ko na -

pre du je. Mi ni star stvo ko je vo dim sa ra |u je

po pri ro di po sla sa Mi ni star stvom od -

bra ne i Voj skom Sr bi je. Ve li ki deo na {ih

oru ̀ a nih sna ga ~i ni omla di na, a da bi ne -

ko bio u Voj sci mo ra da bu de i fi zi~ ki

spre man ade kvat no, a za to mu po ma ̀ e

sport. Na {a sa rad wa je, da kle, pri rod na.

Mu ha med Ju suf spa hi}, muf ti ja

be o grad ski

– Pred sto je }i 15. fe bru ar je ste ve -

li ki dan u isto ri ji srp skog na ro da, ali i

u isto ri ji svih na ro da ko ji ì ve u na {oj

ze mqi Sr bi ji. Voj ska je uvek bi la fak tor

ko ji nas je ob je di wa vao. Ne ka bog ~u va

Sr bi ju i pri pad ni ke na {e ar mi je.

Rad mi la Hru sta no vi}, po mo }nik

gra do na ~el ni ka Be o gra da

– Ka da po ru ~u jem ne {to za Dan Voj -

ske, mo ram da ka ̀ em da imam re likt pro -

{lo sti jer sam de te ofi ci ra, i zbog to ga

imam ve li ko po {to va we za sve one ko ji

se sva kog tre nut ka, na ne ki na ~in, sta -

vqa ju u slu ̀ bu otax bi ne. Na rav no, sve to

je pod uslo vom da bu de mir.

na {e voj ske. A u re for mi smo jo{ uvek jer

je ne vi di mo kao od re di {te nego kao put

na ko ji sva ko ju tro kre }e mo, uve re ni da

}e mo na kra ju da na iza }i je din stve ni ji,

ja ~i i bo qi. I u tom prav cu i ide mo – na -

gla sio je ge ne ral Mi le ti}.

We go va sve tost pa tri jarh srp ski go -

spo din Iri nej iz ra zio je za do voq stvo {to

je u pri li ci da svim pri pad ni ci ma Voj ske

Sr bi je ~e sti ta pra znik.

– Sma tram da na {a voj ska na pra vi

na ~in na sta vqa tra di ci ju ne ka da {we srp -

ske voj ske po sve mu, a pre sve ga du hu i ro -

do qu bqu. Na dam se da }e, kao {to je od u -

vek bi la, Voj ska Sr bi je osta ti naj bo qi ga -

rant mi ra. O~e ku jem da }e ubu du }e, za jed no

sa Cr kvom, uspe {no oba vqa ti svo ju mi si ju,

ko ju pre ma pri ro di svog pri zi va i zva wa

po se du je – re kao je pa tri jarh Iri nej.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla -

vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da je Dan

Voj ske za pra vo dan svih gra |a na Sr bi je.

– Ko ri stim pri li ku da ~e sti tam taj

ve li ki dan za sve nas i iz ra zim uve re we

da }e Skup {ti na sa re sor nim mi ni star -

stvom, po pi ta wi ma Voj ske, sa ra |i va ti

kao i do sa da, s ob zi rom na to da su za ko -

ni iz obla sti od bra ne na {e ze mqe su -

{tin ski za si gur nost we nih gra |a na – re -

kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Dra gan Ni ko li}, glu mac

– âst mi je {to sam ve ~e ras u ovom

bli sta vom zda wu i {to sam deo at mos fe re

ko ja odi {e tra di ci jom slav ne srp ske voj ske.

Do dat no za do voq stvo pri ~i wa va mi i ~i we -

ni ca da sam kao mlad stu dent ~e sto sa ra |i -

vao sa voj skom, {to ~i ni dra gu us po me nu. Le -

po je vi de ti ve ~e ras ova ko broj pri pad ni ka

na {e voj ske ko ji na naj bo qi na ~in {a qu po -

ru ku o se bi i in sti tu ci ji u ko joj ra de.

Gor dan Ki ~i}, glu mac

– Svim pri pad ni ci ma Voj ske è leo

bih da ~e sti tam wi hov dan i da na gla sim da

je Voj ska Sr bi je o~i gled no naj po pu lar ni ja

dr ̀ av na in sti tu ci ja, {to mi je ve li ko za -

do voq stvo i è leo bih da ta ko i osta ne.

@eleo bih da Voj ska is tra je u re for ma ma

i pro fe si o na li za ci ji jer mi slim da }e ta -

ko i gra |an stvo i si stem od bra ne pro fi ti -

ra ti. @eleo bih da za hva lim mi ni stru [u -

ta nov cu i ge ne ra li ma sa ko ji ma sam do sa -

da sa ra |i vao.

Slo bo dan [o {tar, spor ti sta

– Ve za iz me |u voj ske i spor ta je pri -

rod na i mo ra da po sto ji. Bez obi zra na sve

na po re ko je smo ulo ̀ i li da bi ta ve za bi -

la jo{ bo qa, ni je na no vou na ko me ja mi -

slim da tre ba da bu de. Pri pad ni ci ma Voj -

ske Sr bi je po ̀ e leo bih sve naj bo qe i da

jo{ pu no pu ta pro sla ve svoj dan.

Bra ni slav Tri fu no vi}, glu mac

– Ja sam slu ̀ io ci vil no 2005. go di -

ne, ali mi je dra go {to }e sve bi ti pro fe -

si o na li zo va no i {to }e u voj sku i}i sa mo

qu di ko ji è le. Mi slim da je vre me da se

voj ska vra ti na ni vo ko ji i za slu ̀ u je. To

ovaj na rod i o~e ku je.

Sr dan Go lu bo vi}, re di teq

– Mi slim da je pro fe si o na li za ci ja va -

`na stvar ne sa mo za Voj sku, ne go i za kom -

plet no srp sko dru {tvo. Taj pro ces je bli zak

ono me {to se de {a va lo u svim evrop skim

ze mqa ma. Sma tram da je neo p hod no da do to -

ga {to pre do |e i sma tram da }e po sle pro -

fe si o na li za ci je voj ska bi ti i efi kac ni ja i

sna ̀ ni ja i bo qa. Mo ram da pri znam da je

Ve li ka rat na sa la iz van red no na pra vqe na

i da je jed na od naj lep {ih u gra du.

Ve sna De di}-Mi lo je vi}, no vi nar

– Pri je me ge ne ral no ret ko po se }u jem,

a jed ni iz u ze tak od to ga su sku po vi ko je or -

ga ni zu je Mi ni star stvo od bra ne. Pr vi raz -

log za to je {to sam i sa ma de te pri pad ni -

ka voj ske i sva ki voj ni pri jem ve o ma emo -

tiv no do ̀ i vqa vam. Osim {to mi je mi ni -

star od bra ne pri ja teq iz naj ra ni je mla -

do sti, sma tram da je voj ni po ziv naj ~a sni ji

i naj po {te ni ji od sve ga ~i me se qu di ba ve.

Za to sam ov de da bih pri pad ni ci ma Voj ske

Sr bi je i na ovaj na ~in ~e sti ta la pra znik.

Ne ma wa Vraw ko vi}, za me nik ge -

ne ral nog di rek to ra „Stu di ja B”

– Za do voq stvo mi je {to Mi ni star -

stvo od bra ne me di je shva ta kao se bi rav -

ne part ne re. Re for me ko je se spro vo de u

Voj sci Sr bi je za slu ̀ u ju me dij sku pa ̀ wu i

dra go mi je {to „Stu dio B” ima iz u zet no

uspe {nu sa rad wu sa Upra vom za od no se sa

jav no {}u, An sa blom „Sta ni sa lav Bi ni~ ki”

i osta lim de lo vi ma si ste ma od bra ne. ê -

sti ta ju }i Dan Voj ske svim we nim pri pad -

ni ci ma mo gu sa mo da iz ra zim na du da }e

ta ko i osta ti.

Ci le Ma rin ko vi}, sli kar

– Sa rad wa ko ju imam sa Voj skom Sr -

bi je vi {e je ne go do bra, o ~e mu sve do ~i i

mo ja po sled wa iz lo ̀ ba odr ̀ a na u Cen -

tral nom do mu Voj ske Sr bi je upra vo na te mu

od bra ne. Svim pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi -

je po vo dom pra zni ka è lim da ga obe le ̀ e u

mi ru, da is tra ju u svim is ku {e wi ma i da

na sta ve da ze mqu i na rod bra ne kao {to

su to i do sa da ~i ni li – na naj bo qi na ~in.

Sve ~a nost po vo dom Da na Voj ske Sr bi je odr ̀ a na je u ka sar ni

Spe ci jal ne bri ga de „Rast ko Ne ma wi}“ u Pan ~e vu u pri su stvu

pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, mi ni stra od -

bra ne Dra ga na [u ta nov ca, na ~el ni ka Ge ne al {ta ba ge ne ral-

pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti }a, naj od go vor ni jih li~ no sti iz

si ste ma od bra ne i ino stra nih voj nih pred stav ni ka.

Pred sed nik Ta di} je na sve ~a no sti re kao da na kon dve go di ne

od pret hod ne po se te Spe ci jal noj bri ga di mo ̀ e da kon sta tu je da je

sve {to je ta da pla ni ra no i spro ve de no u de lo.

– Ulo ̀ e no je mno go u opre ma we, ob jek te, ima ju }i u vi du na -

{e ma te ri jal ne okol no sti i kri zu, ko ja nas je na ̀ a lost po go di -

la po sled wu go di nu i po. Sma -

tram da je na ~i wen ve li ki us-

peh – re kao je pred sed nik Ta -

di} i do dao da smo jo{ jed nom

ima li pri li ku da pri su stvu je -

mo ve ̀ bi ko ja je po ka za la vi -

sok ni vo ob u ~e no sti na {ih

voj ni ka.

– Isto vre me no, ima mo

ve zu ci vil nog dru {tva sa voj -

skom i vr {i mo ci vil nu kon -

tro lu na {ih oru ̀ a nih sna ga,

{to je je dan od stan dar da u

sve tu, pa i u na {oj ze mqi Sr -

bi ji – re kao je pred sed nik,

do dav {i da je za do vo qan ~i -

we ni com da je u~i wen ve li ki

is ko rak ka da je re~ o opre ma -

wu voj ske u po sled we vre me,

ima ju }i u vi du ve li ke eko nom -

ske te {ko }e.

Sigurni reformskki koraci

15. februar 2010.

Sve ~a nos t u Spe ci jal no j bri ga di po vo dom Da na Vo j ske Sr bi j e

Na {a voj ska je ospo so bqe na i za od bra nu

ze mqe i za u~e {}e u me |u na rod nim

mi rov nim ope ra ci ja ma, a mo ̀ e

u~e stvo va ti i u ope ra ci ja ma ko je su

po sle di ca ve li kih pri rod nih ne po go da

ili teh ni~ kih in ci de na ta, is ta kao je

pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}

na sve ~a no sti u Pan ~e vu

18

– Na smo tri na o ru ̀ a wa i voj ne opre me vi de li smo no ve ele -

men te na o ru ̀ a wa, naj bo qe pro iz vo de od bram be ne in du stri je iz

~i ta vog sve ta. Ka da ve} go vo ri mo o na men skoj in du stri ji, vi de li

smo i no ve eks po na te Ju go im por ta – SDPR, na {eg jav nog pred u ze }a,

ko je uz mno ge kom pa ni je Sr bi je raz vi ja no ve pro gra me i pla si ra

pro iz vo de za svet sko tr ̀ i {te – na gla sio je Ta di}, pod se tiv {i da je

sa mi ni star stvi ma od bra ne Ira ka i Al ̀ i ra po stig nu to ne ko li ko

do brih ugo vo ra, a pret ho di le su im i na {e po li ti~ ke po se te.

Ta di} je na ja vio ne ko li ko va ̀ nih spoq no po li ti~ kih ak tiv no -

sti za ovu go di nu, is ka zav {i uve re we da }e pro iz vo di na {e na -

men ske in du stri je na }i put do svet skog tr ̀ i {ta.

– Da nas ka da obe le ̀ a va mo Dan Voj ske Sr bi je tre ba re }i da

je na {a voj ska ospo so bqe na i za od bra nu ze mqe i za u~e {}e u me -

|u na rod nim mi rov nim ope ra ci ja ma. Ta ko |e, tre ba do da ti da Voj -

ska mo ̀ e u~e stvo va ti i u ope ra ci ja ma ko je su po sle di ca ve li kih

pri rod nih ne po go da ili teh ni~ kih in ci de na ta – is ta kao je pred -

sed nik Ta di} i do dao da je Spe ci jal na bri ga da ob u ~e na da po mog -

ne gra |a ni ma i ci vil stvu u svim van red nim si tu a ci ja ma, po put po -

pla va ili te ro ri sti~ kih ak ci ja.

19

Sigurni reformski koraci

Ka da go vo ri mo o Spe ci jal noj bri ga di, tre ba re }i da je to

pot pu no pro fe si o nal na voj ska. Ta kav mo del pri me wi va }e mo

od na red ne go di ne u svim na {im je di ni ca ma. To ne zna ~i da }e

bi ti uki nu to slu ̀ e we voj nog ro ka, ne go da }e ono bi ti do bro -

voq no i da su svi oni ko ji to è le, do bro do {li u na {u voj sku –

re kao je Ta di}. On je is ta kao da je do bro da gra |a ni ne pre ki -

da ju ve zu sa voj skom, jer na taj na ~in mo gu iz bli za da vi de ko ji

su we ni po ten ci ja li i zna ju za ka kvu voj sku iz dva ja ju deo svo jih

bu xet skih da va wa.

Do bro voq no u voj sku

Ta di} je na gla sio da Voj ska, pre sve ga oni we ni de lo vi ko je

se ba ve he mij skom za {ti tom, je ste i kom po nen ta od bra ne i deo ci -

vil nih ak tiv no sti u za {ti ti sta nov ni ka Sr bi je.

– @elim jo{ jed nom da ~e sti tam Dan Voj ske svim we nim pri pad -

ni ci ma, da ~e sti tam na uspe hu ko ji je Voj ska po sti gla upr kos te {kim

eko nom skim okol no sti ma sa ko ji ma se su o ~a va na {a ze mqa ali i ~i -

tav svet, da ~e sti tam zbog to ga {to Voj ska Sr bi je po sta je su {tin ska

neo dvo ji va kom po nen ta na {e spoq ne po li ti ke i na taj na ~in do pri -

no si me |u na rod nom kre di bi li te tu Sr bi je, {to pred sta vqa, isto -

vre me no, zna ~a jan seg ment si gur no sti ze mqe – re kao je Bo ris Ta di}.

Pred sed nik je na ja vio da }e se u na red nim go di na ma na sta vi -

ti re for ma Voj ske, te da }e ona bi ti deo ukup nog si ste ma bez bed -

no sti, spo sob na da od go vo ri svim zah te vi ma dr ̀ a ve.

– U go di na ma ko je do la ze pri pre ma mo se da mo der ni zu je mo

na {u voj sku teh ni kom. Ube |en sam da }e mo, ko rak po ko rak, ob no -

vi ti te ka pa ci te te. Na {i voj ni ci }e, sva ka ko, na sta vi ti si stem

obu ke ko ji ih ~i ni su per ni or nim u od no su na dru ge re gi o nal ne voj -

ske, a to ga smo sve do ci ka da u~e stvu je mo na za jed ni~ kim ve ̀ ba ma i

u mi rov nim ope ra ci ja ma u sve tu – na veo je Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je je re kao da }e Voj ska Sr bi je u~e stvo va ti u

mi rov nim ope ra ci ja ma pod okri qem Uje di we nih na ci ja, uz od lu ku

Skup {ti ne Sr bi je, {to }e do pri ne ti ugle du na {e voj ske i me |u na -

rod noj re pu ta ci ji ze mqe.

Na no vi nar sko pi ta we ka ko }e se ubu du }e opre ma ti voj ska

ako se uzmu u ob zir ogra ni ~e na sred stva na me we na si ste mu od -

bra ne, pred sed nik Ta di} je na gla sio da je struk tu ra voj nog bu xe ta

pret hod nih go di na bi la znat no dru ga ~i ja, a da je ova go di na naj te -

à, ne sa mo za Sr bi ju ne go i za sve voj ske sve ta.

– Ret ko ko ja voj ska je pro {lu go di nu is ko ri sti la za opre ma -

we i do dat ne in ve sti ci je, pa ne tre ba mno go mu dro sti da se za kqu -

~i da ka da po no vo bu de mo ima li eko nom ski rast, voj sku mo ̀ e mo

opre mi ti no vom teh ni kom – re kao je Ta di}. On je na gla sio da u

uslo vi ma ka da ne ma eko nom skog ra sta, po sto ji mo gu} nost us po sta -

vqa wa kre dit nih li ni ja za opre ma we voj ske, ali da ti aran ̀ ma ni

tre ba da bu du ve o ma po voq ni i sa zna ~aj nim grejs pe ri o dom. Pred -

sed nik je pod vu kao da se raz mi {qa o svim op ci ja ma, te da }e, u

sva kom slu ~a ju, opre ma we voj ske bi ti na sta vqe no.

Ta di} je re kao da su pred vi |a wa eko nom skog ra sta za 2010.

oko dva pro cen ta, na red ne go di ne oko ~e ti ri, dok bi iza to ga rast

tre ba lo da pre ma {i pet pro ce na ta. To su, ka ko je oce nio, uslo vi

u ko ji ma se mo ̀ e za u ze ti no va bu xet ska po li ti ka pre ma voj sci, is -

ta kav {i da se voj ska opre ma na pe to go di {wem no vou i da te pro -

ce ne tre ba da bu du re a li sti~ ne.

U ka sar ni u Pan ~e vu pri re |en je tak ti~ ko-teh ni~ ki zbor, a

za tim i ve ̀ ba „Pre pad na ba zu te ro ri sta i oslo ba |a we ta la ca“,

na ko joj je pri ka zan deo ope ra tiv nih spo sob no sti je di ni ca Spe ci -

jal ne bri ga de.

Vla di mir PO ̂ U^

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mi li Jovo MAMULA i Du {an ATLA GI]

ODBRANA

20 15. februar 2010.

Pred sed nik Ta di} is ko ri stio je pri li ku da po no vi stav da

}e Sr bi ja is tra ja ti u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i

da o~e ku je od svih dr ̀ a va u re gi o nu da }e toj bor bi do pri ne ti

u me ri ka ko to ~i ni i na {a ze mqa. On je is ta kao da je nar ko

kar tel pret wa bez bed no sti Sr bi je i da je bor ba pro tiv te vr -

ste ogra ni zo va nog kri mi na la ustav na i me |u na rod na oba ve za,

ali i po li ti~ ka od lu ka. Ta di} je re kao da }e u ra tu pro tiv or -

ga ni zo va nog kri mi na la dr ̀ a va an ga ̀ o va ti sve seg men te bez -

bed no snog si ste ma.

– Ono {to je za me ne in di ka tiv no u ovom tre nut ku je ste da

ne po sto je, ni ti iz Evrop ske uni je, ni ti iz ne kih dru gih ze ma qa, ja -

sni sig na li na ~i we ni cu da ne u~e stvu ju sve dru ge ze mqe u re gi o nu

istim in ten zi te tom u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. Ja

}u to pi ta we otvo ri ti sa svo jim evrop skim sa go vor ni ci ma i part -

ne ri ma – pod vu kao je Ta di}. On je na gla sio da se tom bor bom ne

bra ne sa mo in te re si gra |a na Sr bi je, ne go i Evrop ske uni je.

Bor ba pro tiv kri mi na la

21

ê stit ke po vo dom

Da na Voj ske Sr bi je

ê stit ka pred sed ni ka Sr bi je

Bo ri sa Ta di }a

Svim pri pad ni ci ma Voj ske Sr bi je ~e sti tam pra znik.

Pro sla vqa wem 15. fe bru a ra – Da na dr ̀ av no sti i Da na

Voj ske ob je di ni li smo iden ti tet voj ske i dr ̀ a ve ople me wu ju }i

ih sa vre me nim i no vo na sta lim vred no sti ma i ob no vi li naj du -

bqu po ve za nost u srp skoj dr ̀ a vo tvo r noj tra di ci ji.

Voj ska Sr bi je je i u pro te kloj go di ni, u pe ri o du ve li kih

iza zo va i eko nom ske kri ze, pru ̀ i la pu nu po dr {ku o~u va wu

mi ra, bez bed no sti i sta bi li za ci je u re gi o nu, kao i ukqu ~e wu

na {e dr ̀ a ve u evrop ske in te gra ci je.

Pri pad ni ci Voj ske su u~e {}em u broj nim ak tiv no sti ma

ka ko na do ma }em, ta ko i na me |u na rod nom pla nu, do stoj no re -

pre zen to va li Re pu bli ku Sr bi ju i do pri ne li ja ~a wu we nog kre -

di bi li te ta.

Uve ren sam da }e te i ubu du }e pro fe si o nal no iz vr {a va ti

po sta vqe ne za dat ke i is pu wa va ti oba ve ze ko je vam pred sto je.

ê sti tam vam pra znik, uz è qu da uspe {no na sta vi te za -

po ~e te re for me, kao i da ope ra tiv nu i funk ci o nal nu spo sob -

nost Voj ske Sr bi je po dig ne te na vi {i ni vo.

ê stit ka mi ni stra od bra ne

Dra ga na [u ta nov ca

Po vo dom 15. fe bru a ra – Da na Voj ske Sr bi je, svim pri -

pad ni ci ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je upu }u jem

sr da~ ne ~e stit ke.

Pro fe si o nal nim ra dom i is traj no {}u u pret hod noj go di -

ni, ostva ri li ste zna ~aj ne re zul ta te u obu ci i stva ra wu uslo -

va za ì vot i rad je di ni ca, a na ve ̀ bov nim ak tiv no sti ma po -

ka za li vi so ku ope ra tiv nu spo sob nost za iz vr {a va we na men -

skih za da ta ka. Ti me ste do pri ne li ja ~a wu po ve re wa gra |a na

Sr bi je u Voj sku i in te re so va wu mla dih za voj ni~ ki po ziv.

Do stig nu tim ste pe nom spro ve de ne re for me, obez be di li

smo uslo ve za za vr {e tak pro ce sa pro fe si o na li za ci je i iz grad -

wu mo der ne Voj ske, ko ja }e svo jim spo sob no sti ma pred sta vqa ti

~i ni lac na ci o nal ne mo }i i po u zda nog bez bed no snog part ne ra.

ê stit ka na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

ge ne ral-pot pu kov ni ka

Mi lo ja Mi le ti }a

Po vo dom 15. fe bru a ra – Da na Voj ske Sr bi je, pri pad ni -

ci ma Voj ske Sr bi je upu }u jem sr da~ ne ~e stit ke.

U pro te klom pe ri o du is po qi li ste iz u zet nu sprem nost da

is ko ri sti te ob jek tiv ne mo gu} no sti u mo der ni za ci ji i osa vre -

me wi va wu ko man di, je di ni ca i usta no va Voj ske Sr bi je. Re a li -

zo va li ste broj ne po sta vqe ne mi si je i za dat ke ka ko na do ma -

}em, ta ko i na me |u na rod nom pla nu, po sti gli do bre re zul ta te

u obu ci i ospo so bqa va wu i odr ̀ a li zah te va ni ni vo ope ra -

tiv nih spo sob no sti.

Si gu ran sam da }e te u su sret bo qoj i per spek tiv noj bu -

du} no sti pot pu no pro fe si o na li zo va ne Voj ske re a li zo va ti sve

mi si je i za dat ke. Uz è qu da i u na red nom pe ri o du bu de te

uspe {ni, ~e sti tam vam pra znik.

Una pre |e wa

i po sta vqe wa

Povodom Dana Vojske pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je

Bo ris Ta di}, u skla du sa ustav nim i za kon skim ovla -

{}e wi ma, u ~in bri gad nog ge ne ra la una pre dio je:

Pu kov ni ka BRAN KA AN DRI ]A, na ~el ni ka Upra ve

za or ga ni za ci ju Sek to ra za po li ti ku od bra ne Mi -

ni star stva od bra ne,

Pu kov ni ka DRA GA NA VLA DI SA VQE VI ]A, za me ni -

ka di rek to ra Voj no o ba ve {taj ne agen ci je,

Pu kov ni ka MLA \E NA NI [E VI ]A, na ~el ni ka {ta -

ba Ko man de za obu ku,

Pu kov ni ka SR \A NA NO VA KO VI ]A, na ~el ni ka

Upra ve za op {tu lo gi sti ku Sek to ra za ma te ri jal ne

re sur se Mi ni star stva od bra ne,

Pu kov ni ka DU [A NA STO JA NO VI ]A, ko man dan ta

2. bri ga de Kop ne ne Voj ske.

Pred sed nik Ta di} po sta vio je na nove du`nosti:

Ge ne ral-ma jo ra BO@IDA RA FOR CU, za na ~el ni ka

Upra ve za stra te gij sko pla ni ra we Sek to ra za po -

li ti ku od bra ne Mi ni star stva od bra ne,

Bri gad nog ge ne ra la DAN KA JO VA NO VI ]A, za na -

~el ni ka Upra ve za lo gi sti ku (J-4) Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je,

Bri gad nog ge ne ra la MI TRA KO VA ̂ A, za na ~el ni ka

Upra ve za pla ni ra we i raz voj (J-5) Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je,

Pu kov ni ka BO JA NA ZR NI ]A, za na ~el ni ka Upra ve

za od bram be ne teh no lo gi je Sek to ra za ma te ri jal ne

re sur se Mi ni star stva od bra ne,

Pu kov ni ka SLA VO QU BA JA NI ]I JE VI ]A, za na -

~el ni ka Upra ve za oba ve {taj no-iz vi |a~ ke po slo ve

(J-2) Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je,

Pu kov ni ka GO RA NA ZE KO VI ]A, za ko man dan ta

Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze Upra ve za lo gi sti ku (J-4)

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

Uka zom pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je pre sta la je

pro fe si o nal na voj na slu ̀ ba ge ne ral-ma jo ru QU -

BO MI RU SA MAR XI ]U.

Do sa da {wi ko man dant Cen tral ne lo gi sti~ ke ba ze

bri gad ni ge ne ral DRA GAN AVRI] sta vqen je na

ras po la ga we u Ge ne ral {tab Voj ske Sr bi je.

22

M i n i s t a r [ u t a n o v a c u p o s e t i K i p r u

Po dr {ka

pri ja teq ske ze mqe

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac po se tio je 10. fe bru a ra

Ki par. U iz ja vi Fo Ne tu [u ta no vac je is ta kao da Sr bi ja ima

ne se bi~ nu i bez u slov nu po dr {ku te dr ̀ a ve i we nog pred sed -

ni ka u evrop skim in te gra ci ja ma.

Sa pred sed ni kom Ki pra Di mi tri som Kri sto fi a som je, kao i u

su sre tu sa mi ni strom od bra ne Ko sta som Pa pa ko sta som, raz go va ra -

no o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ja bi tre ba lo da bu de pro {i re -

na, a pre ma re ~i ma [u ta nov ca, Sr bi ja je po nu di la {ko lo va we ki -

par skih ofi ci ra na svo joj Voj noj aka de mi ji i Voj no me di cin skoj aka -

de mi ji.

Mi ni star [u ta no vac sa stao se i sa pred sed ni kom Par la men ta

Ma ri om Ka ro ja nom, mi ni strom spoq nih po slo va Mar ko som Ki pri ja -

no u om i mi ni strom unu tra {wih po slo va Neo kli som Si li ki o ti som.

Spe ci jal ne je di ni ce Sr bi je i Ki pra ve} su ima le za jed ni~ ku

obu ku ko ja }e bi ti na sta vqe na, a do go vo re ne su i me |u sob ne po se te

ka de ta i ofi ci ra.

[u ta no vac i Pa pa ko stas su pot pi sa li spo ra zum o sa rad wi dve

ze mqe u obla sti od bra ne, a mi ni star od bra ne Sr bi je je, po sle pot -

pi si va wa, no vi na ri ma re kao da je Sr bi ja za hval na Ki pru na prin -

ci pi jel nom sta vu o Ko so vu.

On je po no vio stav Sr bi je da je, ka da je ki par ski pro blem u pi -

ta wu, je di ni is pra van pri stup we go vom re {a va wu di plo mat ski put,

pre go vo ri i tra ̀ e we re {e wa u okvi ru Hel sin {ke po ve qe, me |u na -

rod nog prav nog po ret ka i re zo lu ci ja UN.

[u ta no vac je po lo ̀ io ve nac na spo me nik na voj nom gro bqu u

Ni ko zi ji, gde su sa hra we ni ki par ski voj ni ci po gi nu li u tur skoj in va -

zi ji 1974. go di ne.

Po sle tur ske in va zi je, dr ̀ a va Ki par ne ma kon tro lu nad 36,2

od sto svo je te ri to ri je.

Fo Net

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

iz ja vio je, po sle su sre ta sa pred sed ni kom

Ki pra Di mi tri som Kri sto fi a som, da je

do bio uve ra va wa da ta ze mqa po dr ̀ a va

sta vo ve Sr bi je o Ko so vu ne sa mo zbog

pri ja teq skih od no sa, ve} za to {to su

ube |e ni da se na taj na ~in {ti te prin ci pi

sa vre me nog sve ta, me |u na rod nog pra va i

si stem Uje di we nih na ci ja

15. februar 2010.

N

Aad mi ral Sta vri dis pri hva tio i po nu dio

obu ku u Ju ̀ noj ko man di u Na pu qu.

Na sa stan ku je bi lo re ~i o sa rad wi

Voj ske Sr bi je i Kfo ra. Ge ne ral Mi le ti} je

is ta kao da pla ni ra na di na mi ka sma we wa

sna ga Kfo ra stva ra pro stor za bez bed no -

snu ne sta bil nost i za tra ̀ io da Kfor, u

skla du sa svo jim oba ve za ma, obez be di za -

{ti tu svih na Ko so vu i Me to hi ji i za {ti tu

obje ka ta od isto rij skog, kul tu ro lo {kog i

na ci o nal nog zna ~a ja za Sr bi ju. Ad mi ral

Sta vri dis je na gla sio da }e Kfor vo di ti

ra ~u na o svim bez bed no snim aspek ti ma te

da }e, ve za no za da qu di na mi ku sma we wa

Kfo ra, Sr bi ja bi ti kon sul to va na.

Ima ju }i u vi du da je obu ka je dan od

pri o ri te ta da qe re for me si ste ma od bra -

ne po tvr |e na je sprem nost za obez be |e wem

ve }eg bro ja me sta za {ko lo va wa i usa vr -

{a va wa pri pad ni ka MO i VS u voj no-ob -

ra zov nim in sti tu ci ja ma u ino stran stvu.

Sa ad mi ra lom Xej msom Sta vri di som

raz go va rao je i mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac.

Na od vo je nim sa stan ci ma sa ba ro ne -

som En Tej lor, mi ni strom za me |u na -

rod nu od bra nu i bez bed nost i Glo ri -

jom Krejg, di rek to rom za me |u na rod nu

bez bed no snu po li ti ku u Mi ni star stvu od -

bra ne Ve li ke Bri ta ni je, raz mo tre ni su svi

aspek ti bi la te ral ne sa rad we u obla sti od -

bra ne i de fi ni sa ni su pri o ri te ti sa rad -

we u bu du }em pe ri o du.

Raz ma tra ju }i pi ta wa ve za na za po li -

ti~ ko-bez bed no snu si tu a ci ju u re gi o nu, za -

jed ni~ ki je kon sta to va no da je una pre |e we

sa rad we u obla sti od bra ne pred u slov za

traj nu re gi o nal nu sta bil nost. Mi ni star -

stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je, u tom smi -

slu, da ju mak si ma lan do pri nos iz grad wi

bez bed nog okru ̀ e wa na Bal ka nu.

Spa so je vi} je is ta kao sprem nost Sr -

bi je da in te ziv ni jim u~e {}em u mu li na ci o -

nal nim ope ra ci ja ma, kao od go vo ran ~lan

me |u na rod ne za jed ni ce, do pri ne se iz grad -

wi glo bal ne bez bed no sti. Ta ko |e, Sr bi ja

è li da is ko ri sti sve me ha ni zme Pro gra ma

Part ner stvo za mir u funk ci ji re for me si -

ste ma od bra ne i iz grad we sa vre me nog si -

ste ma bez bed no sti.

U raz go vo ru sa Ti mom Hi ~en som, di -

rek to rom za po li ti~ ka pi ta wa u Mi ni star -

stvu spoq nih po slo va Ve li ke Bri ta ni je,

raz mo tre na su pi ta wa ve za na za si tu a ci ju

u re gi o nu. Spa so je vi} je upo znao sa go vor -

ni ka sa bez bed no snom si tu a ci jom na ju gu

cen tral ne Sr bi je, iz neo sta vo ve dr ̀ av ne

po li ti ke pre ma si tu a ci ji na sta loj na kon

jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko -

so va, a raz go va ra no je i o evrop skim in te -

gra ci ja ma Sr bi je.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi} imao je

sa stan ke u Par la men tu Ve li ke Bri ta ni je,

a odr ̀ ao je i pre da va we na Me |u na rod -

nom in sti tu tu za stra te {ke stu di je u Lon -

do nu (IISS).

d mi ral Sta vri dis pri mio je du ̀ nost

vr hov nog ko man dan ta sa ve zni~ kih sna -

ga u Evro pi, ju la me se ca pro {le go di-

ne i ovo je we go va pr va po se ta Sr bi ji.

Ge ne ral Mi le ti} raz go va rao je, 12.

fe bru a ra, sa svo jim go stom o sa rad wi u

okvi ru Pro gra ma Part ner stvo za mir i

opre de qe no sti za mak si mal no ko ri {}e we

me ha ni za ma ko je ovaj Pro gram pru ̀ a. Ge ne -

ral Mi le ti} je iz ra zio po tre bu za obu kom

li ca ko ja se pri pre ma ju za an ga ̀ o va we u

Mi si ji Re pu bli ke Sr bi je u Bri se lu, {to je

23

DR @AV NI SE KRE TAR

SPA SO JE VI] U PO SE TI

VE LI KOJ BRI TA NI JI

Dr ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pred vo dio je

de le ga ci ju Mi ni star stva od bra ne ko ja je po ~et kom

fe bru a ra bo ra vi la u po se ti Ve li koj Bri ta ni ji

PO SE TA AD MI RA LA

XEJ MSA STA VRI DI SA

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je

ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}

pri mio je de le ga ci ju ko ju je pred vo dio

vr hov ni ko man dant sa ve zni~ kih sna ga

u Evro pi ad mi ral Xejms Sta vri dis,

ko ji je ujed no i ko man dant Evrop ske

ko man de Oru ̀ a nih sna ga SAD

P

24

Vrhunska

i primewena

nauka

15. februar 2010.

îwenica da su nagra|eni

radovi primenqivi

i u sistemu odbrane

i u civilnom dru{tvu

ukazuje na to da smo pre{li

iz faze nau~nih radova

koji su se kretali u domenu

teorije, do faze nau~nih

radova koji treba da

omogu}e da na{e dru{tvo

napreduje – rekao je

ministar odbrane

na tradicionalnoj

dodeli nagrada

o vo dom Da na Voj ske Sr bi je, mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac

uru ~io je 11. fe bru a ra u Cen tra -

l nom do mu Voj ske tra di ci o nal ne

go di {we na gra de za naj bo qi na-

u ~ no i stra ̀ i va~ ki pro je kat, dok tor sku

di ser ta ci ju i ma gi star ski rad u Mi -

ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je.

Pro je kat Voj no teh ni~ kog in sti tu -

ta „Zvu ko me trij ske me to de iz vi |a wa“

ove go di ne pro gla {en je za naj u spe -

{ni ji, a re~ je o ra du ti ma stru~ wa ka

ko jim je ru ko vo dio pu kov nik prof. dr

Miq ko Eri}.

Tim pro jek tom raz vi je na je ori -

gi nal na me to da za lo ci ra we ar ti qe -

rij sko-ra ket nih oru |a na ba zi zvu ka.

Re~ je o ka te go ri ji pri me we nih is -

tra ̀ i va wa ~i ji je osnov ni ciq da se

is tra ̀ e me to de i teh ni~ ka re {e wa

ra di re a li za ci je do ma }eg raz vo ja i

opre ma wa Voj ske si ste mom za zvu ko -

me trij sko iz vi |a we.

Naj u spe {ni ja dok tor ska di ser ta -

ci ja je „Na pon sko-de for ma ci o na ana -

li za po na {a wa gu me avi on skog staj nog

tra pa sa pro me wi vim tra gom to ko va”

ka pe ta na dr Da li bo ra Pe tro vi }a iz

Upra ve za stra te gij sko pla ni ra we.

Na gra da za naj u spe {ni ji ma gi -

star ski rad pri pa la je ka pe ta nu mr

Jo vi ci Bog da no vu iz Voj ne aka de mi je

za „Nu me ri~ ko mo de lo va we pro ce sa

de to na ci je eks plo ziv nih ma te ri ja”.

Priznawa za

nau~noistraìva~ki

rad 2009.

Do de qe na je i na gra da na u~ nog

~a so pi sa „Voj no de lo”. U kon ku ren ci -

ji 34 ~lan ka ob ja vqe na u tom ~a so pi -

su, na pred log ko mi si je i od lu kom mi -

ni stra od bra ne za naj bo qu ~la nak

pu bli ko van u 2009. go di ni iza bran

je rad „Ge o po li ti~ ka po la zi {ta stra -

te gi je na ci o nal ne bez bed no sti” pro -

fe so ra dr Zo ra na Ki li bar de, van -

red nog pro fe so ra Fa kul te ta bez -

bed no sti u Be o gra du.

– Za do voq stvo mi je da da nas

pri su stvu jem do de li na gra da za naj -

bo qe na u~ no i stra ̀ i va~ ke ra do ve,

pro je kat, dok to rat, ma gi star ski rad,

a sva ka ko i naj bo qi go di {wi rad ob -

ja vqen u „Voj nom de lu“ – re kao je mi -

ni sta ra od bra ne Dra gan [u ta no vac

na do de li go di {wih na gra da za na u~ -

no i stra ̀ i va~ ki rad. – Ne po sto ji ni -

jed na dr ̀ a va na sve tu ko ja je raz vi je -

na, bi lo da pri pa da ne kom blo ku ili

ne, ne u tral na ili ne za vi sna, ko ja ne -

ma na u~ no i stra ̀ i va~ ku kom po nen tu u

svom si ste mu od bra ne. âk je pri met -

no da dr ̀ a ve ko je ne pri pa da ju blo -

ko vi ma, ima ju mo ̀ da i ja ~u na u~ no i -

stra ̀ i va~ ku kom po nen tu, pre sve ga

in ̀ e wer sku i ve o ma ja ku od bram be nu

in du stri ju na osno vi tih na u~ no i -

stra ̀ i va~ kih ra do va.

Mi ni star je uka zao na ~i we ni cu

da je za na ma pe ri od ka da je Sr bi ja bi -

la op te re }e na ve li kim pro ble mi ma. U

ta kvim uslo vi ma te {ko je da se na |u

sred stva za na u ku i is tra ̀ i va we.

– Ka da se ba vi te pre ̀ i vqa va -

wem, te {ko je odvo ji ti sred stva za

na u ku, ko ja tra ̀ i da se u wu du gi niz

go di na in ve sti ra, a on da u naj ve }oj

me ri do no si od re |e ne be ne fi ci je

dru {tvu, dr ̀ a vi, si ste mu od bra ne,

ali je te be ne fi ci je neo p hod no sa ~e -

ka ti.

[u ta no vac je is ta kao da su pro -

te kle dve go di ne po sve }e ne na u~ no i -

stra ̀ i va~ kom ra du na je dan ozbiq ni -

ji na ~in, da in ve sti ra mo vi {e, da

stvo ri mo bo qe uslo ve.

– Ne è lim da ka ̀ em da su ap so -

lut no do bri uslo vi u pot pu no sti i

stvo re ni. Ta kvi uslo vi nig de ne po -

sto je, po go to vo u vre me re ce si je u ce -

lom sve tu. Me |u tim, sa ma ~i we ni ca

da su ovi ra do vi, po me ni kao in ̀ e -

we ru, ra do vi ko ji su pri men qi vi ne

sa mo u si ste mu od bra ne ve} i u ci vil -

nom dru {tvu, uka zu je na to da smo pre -

{li iz fa ze na u~ nih ra do va ko ji su se

kre ta li u do me nu te o ri je, do fa ze na -

u~ nih ra do va ko ji tre ba da omo gu }e da

na {e dru {tvo na pre du je – re kao je

mi ni star od bra ne i iz ra zio za do -

voq stvo {to su dva la u re a ta, ~i ji su

dok tor ski i ma gi star ski rad na gra |e -

ni, mla di }i od tri de se tak go di na.

– To je no va sna ga i bu du} nost

na {e voj ske – re kao je mi ni star [u -

ta no vac.

U ime na gra |e nih za hva lio je pu -

kov nik prof. dr Miq ko Eri}.

Dragana MAR KO VI]

Snimio Darimir BANDA

25

Ka pe tan mr Jo vi ca Bog da nov, do bit -

nik na gra de za naj bo qi ma gi star ski rad

– Na gra du ko ju sam da nas do bio ne

ose }am kao svo ju li~ nu, ve} je to pri zna we

svim ko le ga ma ko ji su pi sa li i ob ja vqi va -

li sli~ ne ra do ve u do ma }im i stra nim

stru~ nim ~a so pi si ma. U ime svih wih za -

hva lan sam Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci

Sr bi je za mak si mal nu po mo} i po dr {ku ko -

ju su pru ̀ i li svi ma na ma, ko ji smo na ne ki

na ~in do pri ne li na u~ no i stra ̀ i va~ koj de -

lat no sti u si ste mu od bra ne. Je dan od de lo -

va mog ra da je i iz ra da ra ~u nar skog pro -

gra ma, ko ji ima prak ti~ nu pri me nu.

Pu kov nik pro fe sor dr Miq ko Eri},

do bit nik na gra de za naj bo qi na u~ no i sta -

ì va~ ki pro je kat

– Za i sta je lep ose }aj ka da ne {to

ra di te du gi niz go di na, pri ve de te

uspe {no kra ju a on da ~i tav tim stru~ wa -

ka do bi je ova ko zna ~aj no pri zna we. To

sva ka ko mo ti vi {e, po go to vo mla |e sa rad -

ni ke, ko ji su se na vre me ukqu ~i li u pro -

je kat i ko ji }e na sta vi ti da qe da ra de.

Me to da ko ja je raz vi je na ovim pro -

jek tom mo ̀ e da se pri me ni svu da gde po -

sto ji ana lo gi ja ma te ma ti~ kih mo de la. Mo -

è da se pri me ni i u me di ci ni pri sni -

ma wu unu tra {wih or ga na.

Ka pe tan dr Da li bor Pe tro vi}, do -

bit nik na gra de za naj bo qu dok tor sku di -

ser ta ci ju

– Me to du ana li ze na pon sko-de for -

ma ci o nog po na {a wa nu me ri~ kim me to da -

ma vr {e ve li ke fir me po put Mi {e li na,

Dan lo pa, ali to kri ju kao svo ju po slov nu

taj nu. Na{ ciq bio je da ura di mo ta kvu

me to du za ana li zu na pon sko-de for ma ci -

o nog po na {a wa avi on skog pne u ma ti ka

pri li kom kon stru i sa wa sa vre me nih staj -

nih tra po va. Me to da ima prak ti~ nu pri -

me nu u in ̀ e wer skom smi slu u re {a va wu

prak ti~ nih pro ble ma pri kon stru i sa wu.

Ova na gra da mi po tvr |u je da ni {ta ni je

uza lud ra |e no i za i sta je sja jan ose }aj

do bi ti je kao kru nu du go go di {weg ra da.

N

15. februar 2010.

Nacionalna i evropska

Simboli poput hrastove

gran~ice, lovorovog venca

ili vite{kog ma~a i {tita

izraàvaju i evropske

vrednosti koje neguje na{a

zemqa, ali imaju i duboko

nacionalno utemeqewe,

proisteklo iz srpske

tradicije – rekao je na

sve~anosti u Centralnom

domu Vojske Srbije

dràvni sekretar

Igor Jovi~i}

ove ambleme i oznake Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predstavili

su 10. februara dràvni sekretar Igor Jovi~i}, na~elnik Uprave za

odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} i major Jovica

Milak iz General{taba VS. Projekat novog vizuelnog identiteta sistema

odbrane realizovan je uz podr{ku Kraqevine Norve{ke i Xeferson in-

stituta.

Prezentaciji su prisustvovali dràvni sekretari Zoran Jefti} i Zoran

Vesi}, zamenik na~elnika General{taba general-potpukovnik Mladen ]irkovi},

ambasador Norve{ke u Srbiji Hakon Blankenborg i predstavnici sistema

odbrane.

Dràvni sekretar Igor Jovi~i} izrazio je zadovoqstvo {to predstavqawe

novih oznaka jedinica Vojske ide u susret proslavi Dana dràvnosti Srbije i

Dana Vojske – 15. februaru. Tako|e je govorio o vi{eslojnosti oznaka u sistemu

N o v e o z n a k e i a m b l e m i M i n i s t a r s t v a o d b r a n e i V o j s k e S r b i j e

odbrane i simbolici pojedinih re{ewa, te najavio nastavak rada

na unapre|ewu vizuelnog identiteta pripadnka srpske vojske.

– Prilikom izrade novih oznaka i amblema sastava na{e vo-

jske, Ministarstvo odbrane vodilo je ra~una o tome da se najpre

iskaè kom civilizacijskom i kulturolo{kom krugu pripada Vojska

Srbije. Pojedini simboli poput hrastove gran~ice, lovorovog ven-

ca ili vite{kog ma~a i {tita izraàvaju i evropske vrednosti ko-

je neguje na{a zemqa, ali imaju i duboko nacionalno utemeqewe,

proisteklo iz srpske tradicije. Oznake sadrè i poruke o pripad-

nosti vojni~kom esnafu, kao i odnos prema tradiciji dràvnosti

Republike Srbije. Va`no je ista}i da smo postigli ono {to smo i

nameravali, a to je da svako ko vidi na{e oznake nedvosmisleno

zna da se radi o Srbiji i Vojsci Srbije, kao i da one imaju vaqano

utemeqewe u srpskoj vojni~koj tradiciji – naglasio je Jovi~i}.

Kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} zahvalio je am-

basadoru Norve{ke na pomo}i koju je ta prijateqska zemqa

pruìla kako bi se tako vaàn projekat ostvario. Bo{kovi} je

podsetio da se radi o procesu ~iji je po~etak vezan za 2007. god-

tradicija

inu kada su promovisani grb Vojske Srbije, oznake pripadnosti

Vojsci Srbije i ~inovi u skladu sa Nato standardima.

On je rekao da taj proces nije dugotrajan samo zbog norma-

tivno pravne regulative nego {to je na projektu neophodno okupi-

ti, kako je rekao, i istori~are umetnosti i heraldi~are i diza-

jnere, kako bi se o~uvala tradicija, a postigle funkcionalnost i

savremen izgled. Time se, prema wegovim re~ima, ostvaruje pot-

puno nov efekat u predstavqawu Vojske i Ministarstva i otvoren

odnos prema javnosti.

Major Jovica Milak, koji je u dobroj meri osmislio nove oz-

nake Vojske, govorio je o svakom pojedina~nom amblemu, odnosno

zastavama jedinica Vojske, grbovima General{taba, Kopnene vo-

jske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i Komande

za obuku, te amblemima svakog wihovog sastava. Milak je detaqno

objasnio i heraldi~ku vrednost svakog simbola, kao i tradiciju

koja je prilikom izrade amblema uzeta u obzir.

V. P. – A. P.

Snimio D. BANDA

Tri broja

u jednom

Ministar [utanovac na {tandu eskadrile

starih vazduhoplova

28 15. februar 2010.

tradiciju

Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. feb-

ruara {tand Aero-kluba „Galeb” u hali 2 Beogradskoj sajma,

gde se odràva 6. Sajam brendova. U razgovoru sa ~lanovima

aero-kluba, me|u kojima su bili proslavqeni vojni piloti Mar-

jan Jelen i Vladimir Bojovi}, koji, u saradwi sa Vazduhoplovn-

im muzejom, rade na projektu eskadrile starih vazduhoplova,

ministar je upoznat sa wihovim ciqevima i planovima.

– Pored svih brendova koji su ovde izloèni, ovaj je

nekomercijalni, i koji opstaje zahvaquju}i entuzijazmu qudi ko-

ji se wime bave, koji su vezani za Vojsku Srbije i koji na najbo-

qi na~in neguju tradicije koje smo nekada imali – kazao je min-

istar [utanovac i naglasio da je avio-industrija bila veliki

izvozni potencijal na{e zemqe.

– U velikom obimu izvozili smo avione „galeb G-2” i „galeb

G-4” – podsetio je ministar [utanovac. – Danas se ponovo vra}amo

na svetsko trì{te, sa avionom „lasta”, na koji smo izuzetno ponos-

ni. To je slu~aj i sa takti~nom bespilotnom letelicom, popularno

nazvanom „vrabac”, koja ve} izaziva interesovawe stranih vojski.

Ministar odbrane poru~io je da je na sajam do{ao da pruì

podr{ku qudima iz aero-kluba „Galeb”, i da pomogne da se te vred-

nosti prikaù gra|anima Srbije.

– Ube|en sam da na{i nau~nici koji rade na aerodinami~nim

letilicama, mogu da naprave uspe{ne projekte i sa wima iza|u na

svetsko trì{te – zakqu~io je ministar [utanovac.

Na {tandu aero-kluba izloèno je vi{e eksponata, me|u

kojima i trup aviona „galeb G-2”, tehni~ki crteì, fotografi-

je, delovi stare avijati~arske opreme i tako daqe. Posle

posete {tandu, ministar [utanovac obi{ao je i druge izlaga~e

na ovoj manifestaciji.

R. DRAGOVI]

Evropska unija opredelila se za ujedna~eni pristup slu`bama

hitne pomo}i, vatrogasne slu`be i policije. Tako je nastao broj 112,

univerzalni broj preko kojeg gra|ani bez obzira u kojoj zemqi EU se

trenutno nalaze, mogu da stupe u kontakt sa navedenim slu`ba i za-

traè pomo}.

Unifikacijom zahteva za pristup slu`bama za reagovawe na

bilo koji tip akcidenta i postojawem odgovaraju}eg seta standarda,

omogu}eno je da je taj broj u svim zemqama koje pristupaju tom siste-

mu isti. Birawe tog broja treba da je tehni~ki tako izvedeno da

pristup bude omogu}en svim osobama, ukqu~uju}i i one sa posebnim

potrebama. Svaki poziv na taj broj mora da bude besplatan,

primqen, prihva}en, snimqen, re{en, ili prosle|en odgovaraju}im

stru~nim slu`bama. Sve vreme realizacije, poziv se prati i snima,

a preduzete aktivnosti operatera prate i kontroli{u. Istovre-

meno, identifikuje se ta~na lokacija pozivaoca bez obzira na to da

li je on u stawu da je odredi, ili ne. Svaka zemqa koja pristupa tom

sistemu mora na odgovaraju}i na~in da obavesti gra|ane o na~inu

pristupa toj slu`bi preko broja 112, popularizuje wegovu primenu i

sistem odràva stalno aktivnim.

Broj 112 uveden je u julu 1991. godine odlukom Ve}a Evropske

zajednice, a kao op{te vaè}a usluga u EU je promovisan 2008. go-

dine. U martu 2002. usvojena je direktiva kojom su definisani os-

novni zahtevi za kori{}ewe broja 112. Pre svega, pozivi su be-

splatni, bez obzira na to da li se upu}uju sa fiksnog ili mobilnog

telefona. Potom, nema diskriminacije – svi pozivi moraju biti na

propisom definisani na~in obra|eni. Lokacija svakog poziva mo-

ra biti ta~no odre|ena, kako bi se izbegle namerne i nenamerne

gre{ke u utvr|ivawu mesta nastanka akcidenta. Najzad, javnost se

informi{e o na~inu kori{}ewa broja 112.

Po vaè}im propisima, sve zemqe ~lanice EU du`ne da

obezbede svim gr|anima EU, kada su na teritoriji Unije, servis

poziva u hitnoj situaciji i to preko jedinstvenog broja 112. Oper-

ateri u toj slu`bi moraju da poznaju vi{e evropskh jezika. Is-

tovremeno svaka ~lanica EU mora da obezbedi pristup tom servi-

su preko bilo kog tipa telefona (fiksna il mobilna telefonija).

Poziv mora da bude besplatan, a celokupna teritorija dràve

~lanice mora da bude pokrivena tim servisom. U ovom trenutku, te

zahteve ispuwavaju sve dràve ~lanice EU.

Broj 112 predstavqa samo jedan modul celokupnog na-

cionalnog sistema slu`be za vanredne situacije. Jedno od os-

novnih obele`ja tih slu`bi na nacionalnom i me|unarodnom nivou

predstavqa wegova sveobuhvatnost i neprekidno pra}ewe stawa

sistema i slu`bi koje mogu da dovedu do akcidenata {irih

razmera. Takav sistem treba da ima i vezu sa ekvivalentnim sis-

temima zemaqa iz okruèwa i odgovaraju}ih me|unarodnih orga-

nizacija. Osnova rada tih slu`bi mora da bude zasnovana na

obezbe|ewu sadejsta razli~itih slu`bi pre, u toku i nakon de {a -

vawa nesre}a. Miroslav JOVANOVI]

U velikom obimu izvozili smo avione

„galeb G-2” i „galeb G-4”. Ube|en sam

da na{i nau~nici koji rade na

aerodinami~nim letilicama, mogu

da naprave uspe{ne projekte i sa wima

iza|u na svetsko trì{te, istakao je

ministar [utanovac na Sajmu brendovaSnimio Z. MILOVANOVI]

Me|unarodni dan broja 112 – 11. februar

Lasta nastavqa

Bilateralna

vojna saradwa

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milo-

rad Peri} potpisao je planove bilateralne vojne saradwe

sa Francuskom i Norve{kom. Plan sa Francuskom potpisao

je na~elnik Uprave za me|unarodne organizacije u Zdruènom

general{tabu OS Francuske brigadni general Antoan Kre,

a sa Norve{kom zamenik generalnog direktora za bezbed-

nosnu politiku Ministarstva odbrane Kjarsti Klabo.

Povodom ob ele -

àvawa Dana Vojske i

Dana dràvno sti, u Do-

mu va zdu hoplovstva ot -

vorena je izlo`ba Po -

veqe i di plome, iz fo -

nda Vo jnog mu zeja na Ka -

lemegdanu.

Izlo`bu je otvo-

rio komandant ViPVO,

brigadni general Ranko @ivak isti~u}i zna~aj izlo`be ~iji ek-

sponati ~ine na{u istoriju i na{u sada{wost.

U postavci izlo`be mogu se videti stare oficirske

diplome i poveqe, sa po~etka 19. veka, zatim poveqe i diplome

od sredine 19. veka do dana{wih dana, a poseban deo izlo`be

~ine dru{tvene diplome koje ~uvaju va`ne podatke o istoriji

srpske vojske, ali i naroda.

Eksponati izloèni u Domu vazduhoplovstva ~ine tre}inu

ve}e izlo`bene postavke, koja se nalazi u Vojnom muzeju na

Kalemegdanu, a ~ini je preko 300 dokumenata iz razli~itih pe-

rioda srpske vojne istorije. N. D.

Izlo`ba o pe{adijskom automatskom oru`ju u Vojnom muzeju

Povodom obeleàvawa 15. februara – Dana

dràvnosti Republike Srbije i Vojske Srbije

u Vojnom muzeju je otvorena izlo`ba

„Pe{adijsko automatsko oru`je Drugog

svetskog rata“

U prisustvu dràvnih sekretara Ministarstva odbrane,

~lanova Kolegijuma ministra odbrane, Kolegijuma na~elnika Gener-

al{taba Vojske Srbije i brojnih gostiju, studijsku izlo`bu, deo bo-

gate zbirke oru`ja iz riznice Vojnog muzeja, otvorio je dràvni

sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Mi{~evi}.

– Primena savremenog oru`ja na ovim prostorima promenila

na~in ratovawa, postavqaju}i nove zahteve u borbi i mewaju}i

strategiju komandanata. Pe{adijsko automatsko oru`je, izloèno u

ovoj postavci, u sklopu obeleàvawa Dana dràvnosti Srbije i 65.

godina pobede nad fa{izmom, predstavqa tek mali deo bogatog ar-

senala kojim mogu da se pohvale poslenici Vojnog muzeja. Herojska

borba prethodnih generacija protiv fa{izma svrstava nas u red

ba{tinika onih civilizacijskih vrednosti koje simbolizuje 9. maj –

Dan pobede u Evropi, pobede antifa{izma. Na{a generacija je

du`na da ~uva te vrednosti i neguje solidarnost i toleranciju,

grade}i Srbiju kao evropsku dràvu, koja iza sebe ima dva veka

razvoja demokratije – istakao je dràvni sekretar Aleksandar

Mi{~evi} na otvarawu izlo`be.

Kolekcija Vojnog muzeja od oko 4.500 komada oru`ja iz Drugog

svetskog rata u potpunosti pokriva naoruàwe koje je, tokom ~etiri

ratne godine, kori{}eno na ovim prostorima. Studijska izlo`ba

omogu}uje uvid u tehnolo{ki razvoj i primenu oru`ja koje je

obeleìlo najve}i oruàni sukob u 20. veku.

D. GLI[I]

Snimio V. TRANDAFILOVI]

Poruka

antifa{izma

K o n c e r t „ N a { a d e c a

30

Povodom Dana Vojske Srbije,

11. februara odràn je koncert

pod nazivom „Na{a deca“. Svojim

muzi~kim ume}em publici su se

predstavila deca pripadnika

Vojske Srbije i zaposlenih u

Ministarstvu odbrane, uz pratwu

Umetni~kog ansambla „Stanislav

Bini~ki”. Pored najmla|ih,

u programu su u~estvovale i

zvezde muzi~ke scene, tako|e

deca nekada{wih i sada{wih

pripadnika vojske – Ana Stani},

Goca Tràn i Mom~ilo

Bajagi} Bajaga.

Biqana Karapanxin

Nikola Spremi}Stefan Antonijevi}

prepunoj sali Doma Vojske koncertu su prisustvovali ministar odbrane

Dragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje

Mileti}, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, direktor

Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor Narodnog pozori{ta

Boìdar \urovi}, Kornelije Kova~, Zafir Haximanov, Maja Oxaklijevska, Mer-

ima Wegomir i druge poznate li~nosti iz javnog i kulturnog ìvota.

Sve~ani koncert su otvorili devetogodi{wa Jana Paìn, u~enica tre}eg

razreda osnovne i drugog razreda niè muzi~ke {kole „Vladimir \or|evi}”,

koja je na klaviru izvela delo „Fandango”, i Andrija Ristanovi}, u~enik petog

razreda osnovne i ~etvrtog razreda niè muzi~ke {kole „Davorin Jenko”, koji je

na trubi izveo Betovenovu „Nema~ku igru”.

Kompozicijom „Preludijum dens” Paskala Prousa, u pratwi Umetni~kog

ansambla „Stanislav Bini~ki” kojim je dirigovao Pavle Medakovi}, nastupila

je na flauti trinaestogodi{wa Jelena Stankovi}, u~enica sedmog razreda os-

novne i ~etvrtog razreda niè muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki”. Divernovu

etidu u C-duru na klaviru izveo je Nemawa Crnatovi}, koji poha|a peti razred

osnovne i tre}i razred niè muzi~ke {kole „Kosta Manojlovi}”.

Sedamnaestogodi{wi Nikola Spremi}, u~enik tre}eg razreda gimnazije,

na harmonici je izveo Derbenkovo muzi~ko delo „Vreme leti”, dok se godinu

dana mla|i Stefan Jeli}, u~enik drugog razreda sredwe muzi~ke {kole

„Stankovi}”, predstavio harmonikom odsvirav{i „Povo|ansko kolo” i „Ke-

mi{evo kolo”.

Biqana Karapanxin, u~enica sedmog razreda osnovne i petog razreda

niè muzi~ke {kole „Teodor To{a Andrejevi}” izvela je Mocartov „Turski

mar{“, dok je sedamnaestogodi{wa Valentina Dimitrijevi} na flauti izvela

Bahovu svitu u H-molu – „Menuet” i „Badinerie”. [openovu „Polonezu” u A-du-

ru na klaviru izveo je {esnaestogodi{wi Stefan Antonijevi} iz sredwe

muzi~ke {kole „Stankovi}”.

Program rezervisan za najmla|e zavr{ila je devetogodi{wa An|ela

Tasi}, u~enica tre}eg razreda osnovne i drugog razreda niè muzi~ke {kole

„Vatroslav Lisinski”, koja je uz pratwu Umetni~kog ansambla Ministarstva

odbrane „Stanislav Bini~ki” pod vo|stvom dirigenta Vojkana Borisavqevi}a

izvela pesmu „Bato”, osvojiv{i nepodeqene simpatije publike.

U nastavku koncerta nastupile su zvezde doma}e muzi~ke scene u pratwi

Umetni~kog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki” pod

vo|stvom dirigenta Vojkana Borisavqevi}a. Pesmom „Bioskop” predstavila se

Ana Stani}, dok je Goca Tràn izvela popularnu pesmu „Haqina”. Koncert je

zavr{en nastupom Mom~ila Bajagi}a Bajage i Mirjane Jovanovi} sa pesmom

„Bu|ewe ranog prole}a“.

Izme|u nastupa najmla|ih muzi~ara, Umetni~ki ansambl Ministarstva

odbrane „Stanislav Bini~ki” izvodio je mar{eve i kompozicije me|u kojima i

„Srpski valcer”, „Sing. Sing”, „Mar{ na Drinu”, „Mar{ kraqa Milana”,

„Mar{ vojvode Stepe”, a dirigovao je Pavle Medakovi}.

Rade DRAGOVI]

Snimio Du{an ATLAGI]

” u C e n t r a l n o m d o m u V o j s k e S r b i j e

Izvo|a~ima i brojnim gostima koncerta na

zavr{etku programa, mimo protokola, obratio

se ministar odbrane Dragan [utanovac. êsti-

taju}i mladim u~esnicima na blistavim nastupi-

ma, on je izrazio o~ekivawe da }e ovakvi kon-

certi postati tradicionalni.

– Kada sam bio dete majka me je nau~ila, ka-

da stigne vo}e koje se prvi put jede u sezoni, da

kaèm: „Na ìvot i na zdravqe”. Neka to bude

re~eno i na dana{wem koncertu, kome moèmo

samo da poèlimo da postane tradicionalni.

Deca koja su ve~eras nastupila potpuno zavre|uju

pa`wu, kao {to sve ~estitke zasluùju i wihovi

roditeqi – naglasio je ministar.

[utanovac je rekao i da mu je dobro pozna-

to koliko energije pripadnici Vojske Srbije

ulaù u svoj posao. êstitaju}i im praznik – Dan

Vojske – ministar je poèleo da se ubudu}e vi{e

posvete porodici i svojoj talentovanoj deci.

Blistav nastup

Jelena Stankovi}

Jelena Paìn

Stefan Jeli} Andrija Ristanovi}

Nemawa Crnatovi}

Valentina Dimitrijevi}

An|ela Tasi}

32

Prihod

sa ove kulturne

manifestacije

poklowen je deci

pripadnika Vojske

Srbije poginulim u

ratnim dejstvima

Veliki Svetosavski bal u organizaciji „Diva donation“ i Fonda solidarnosti, a pod

pokroviteqstvom Ministarstva odbrane, odràn je 29. januara u sve~anoj sali Cen-

tralnog doma Vojske Srbije.

Svetosavskom balu prisustvovali su ministar odbrane Dragan [utanovac, dràvni

sekretari Zoran Jefti} i Igor Jovi~i}, ali i brojne li~nosti iz politi~kog,

privrednog, kulturnog i javnog ìvota.

Posle de~ijeg hora „ârolija”, koji je otpevao Svetosavsku himnu, sve~anost je otvorio

episkop ba~ki Irinej i u besedi ukazao na zna~aj svetog Save za srpski narod.

– Izuzetna mi je radost {to se veliki praznik posve}en na{em najve}em svetitequ

proslavqa u prijateqskom druèwu i ovaj skup deo je na{e svenarodne slave – rekao je vladi-

ka Irinej i podsetio da je sveti Sava simbol na{eg kulturnog i nacionalnog identiteta.

– On je istovremeno bio i nosilac saradwe na{eg naroda sa svim narodima wegovog

vremena. I danas wegov sveti lik nas u~i da gajimo i negujemo sve one vrednosti prema koji-

ma je on ìveo i radio – rekao je episkop Irinej.

Vladika ba~ki posebno je izrazio zadovoqstvo {to je ostvareni prihod sa bala na-

mewen deci pripadnika Vojske Srbije poginulim u ratnim dejstvima. Oni su, prema wegovim

Nastavak lepe traSvetosavski bal u Centralnom domu

Organizatorke Svetosavskog bala: Marijana Mateus, Dragana

Grn~arski i Isidora Bjelica

De~ji hor „ârolija” izveo je Svetosavsku himnu

Ministar [utanovac i vladika Irinej

33

re~ima, na oltar otaxbine i slobode dali svoje ìvote, svesni da je borba

koju vode neravnopravna, nalik biblijskoj borbi Davida protiv Golijata.

– Ti hrabri qudi pokazali su spremnost da u duhu ~ojstva i juna{tva

nesebi~no `rtvuju i najvrednije, svoje ìvote – naglasio je vladika Irinej.

Goste je pozdravio i na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u, kapetan

bojnog broda Petar Bo{kovi}.

– Nadam se da }e Svetosavski bal postati tradicionalan i da }e na-

staviti da promovi{e duh dobro~instva. Siguran sam da }e sredstva oti}i u

prave ruke – naglasio je Bo{kovi}.

Na balu je prikazan kratki filmski zapis sa Svetosavske sve~anosti u

Oficirskom domu 1933. godine, kojoj je prisustvovao i kraq Aleksandar

Kara|or|evi}.

U muzi~kom programu nastupili su Umetni~ki ansambl Ministarstva

odbrane „Stanislav Bini~ki“ i poznati estradni umetnici.

R. DRAGOVI]

Snimio J. MAMULA

Nastavak lepe dicijeVojske Srbije

Bogat muzi~ki program: Dragana del Monako i Umetni~ki ansambl

“Stanislav Bini~ki”

Balu su prisustvovale brojne poznate li~nosti:

Du{ka Jovani} i Luna Lu

Bata @ivojinovi} sa kadetkiwama Vojne akademije

Nata{om Vukmirovi} i Jelenom Popov

N

15. februar 2010.

aj mla |i voj ni ci u stro ju Voj ske Sr bi je da li su 13. fe bru a ra

sve ~a nu za kle tvu u cen tri ma za obu ku u Som bo ru, Ja ko vu, Pan -

~e vu, Va qe vu, Za je ~a ru, Kru {ev cu i Le skov cu.

Sneg i te {ki uslo vi sa o bra }a ja ni su ome li ro di te qe, rod bi nu

i pri ja te qe mla dih voj ni ka da u ve li kom bro ju do |u na da na {we sve -

~a no sti i sa wi ma po de le ra dost za kle tve otad ̀ bi ni na ver nost.

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} pri su stvo vao je sve ~a no sti u Pe tom cen tru za obu -

ku u Za je ~a ru.

– Pro ces pro fe si o na li za ci je stva ra re al ne uslo ve da zna -

wa i ve {ti ne ko je voj ni ci stek nu to kom obu ke bu du kri te ri jum ko ji

}e vas kva li fi ko va ti za po ziv pro fe si o nal nog voj ni ka – is ta kao

je ge ne ral Mi le ti} ~e sti ta ju }i mla dim voj ni ci ma da va we za kle tve.

On je re kao da je slu ̀ e we voj nog ro ka u srp skoj voj sci sve ma we

oba ve za, a sve vi {e po sta je pi ta we in te re so va wa mla dog ~o ve ka.

Zbog to ga }e u pro fe si o nal nu voj sku do la zi ti mla di qu di ko ji su

mo ti vi sa ni da slu ̀ e voj ni rok.

Ge ne ral Mi le ti} je iz ra zio uve re we da }e deo mla dih voj ni -

ka ko ji su da nas po lo ̀ i li za kle tvu svo ju pro fe si o nal nu ka ri je ru

ili je dan wen deo pro ve sti u je di ni ca ma Voj ske Sr bi je.

Ob ra }a ju }i se sta re {i na ma ko ji ob u ~a va ju naj mla |e voj ni ke,

ge ne ral Mi le ti} je re kao da od wih o~e ku je da sa ovom par ti jom

voj ni ka do stig nu i una pre de one spo sob no sti ko je su im neo p hod ne

da bi uspe {no iz vr {i li po sta vqe ne za dat ke.

– Is pred stro ja naj mla |ih voj ni ka è lim da is tak nem da se

Voj ska Sr bi je na la zi na sta bil nom pu tu tran sfor ma ci je u pro fe -

si o nal nu voj sku, sa pa ̀ qi vo i stru~ no pro ce we nim po treb nim spo -

sob no sti ma u sred wo ro~ nom i du go ro~ nom pe ri o du. Sti ca we tih

spo sob no sti omo gu }i }e i od go va ra ju }u ulo gu Voj ske, kao ga ran ta

Afir ma ci mla dih

S v e ~ a n a z a k

U uslo vi ma u ko ji ma bez bed no sni iza zo vi,

ri zi ci i pret we ne po zna ju dr ̀ av ne

gra ni ce, Voj ska mo ra bi ti je dan od

stu bo va me |u na rod nog bez bed no snog

ka pa ci te ta i kre di bi li te ta Re pu bli ke

Sr bi je, is ta kao ge ne ral Mi le ti} na

sve ~a no sti u Za je ~a ru

34

Po vo dom 15. fe bru a ra – Da na dr ̀ av no sti i Da na Voj ske Sr -

bi je, na Ka le meg da nu je 14. fe bru a ra u 16 ~a so va iz vr {e na po ~a -

sna ar ti qe rij ska paq ba sa 10 plo tu na iz 6 ar ti qe rij skih oru |a.

GE NE RAL ]IR KO VI]

U LON DO NU

De le ga ci ja Voj ske Sr bi je, ko ju je pred vo dio za me nik na ~el -

ni ka Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}, u~e -

stvo va la je u ra du me |u na rod ne kon fe ren ci je o oklop nim vo zi li -

ma ko ja je po ~et kom fe bru a ra odr ̀ a na u Lon do nu u Ve li koj Bri -

ta ni ji.

U ra du kon fe ren ci je u~e stvo va li su pred stav ni ci vi {e od

40 ze ma qa, a u okvi ru kon fe ren ci je odr ̀ a na je i iz lo ̀ ba naj no -

vi jih do stig nu }a u obla sti pro jek to va wa i pro iz vod we si ste ma i

kom po nen ti u in du stri ji oklop nih vo zi la, sa pre ko 100 iz la ga ~a

iz ce log sve ta.

SE MI NAR O PLA NI RA WU

U ZDRU @E NIM [TA BO VI MA

U Do mu gar de na Top ~i de ru odr ̀ an je dvo dnev ni se mi nar pod

na zi vom „Pla ni ra we u zdru ̀ e nim {ta bo vi ma”. Se mi nar je or ga -

ni zo va la Upra va za ope ra tiv ne po slo ve Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je, sa Kan ce la ri jom za sa rad wu u obla sti od bra ne i Kan ce -

la ri jom iza sla ni ka od bra ne am ba sa de SAD u Be o gra du.

Pre da va ~i na se mi na ru bi li su pri pad ni ci Rat nog ko le xa

Kop ne ne voj ske SAD, a osnov na te ma – ulo ga zdru ̀ e nog {ta ba u

ope ra tiv nom pla ni ra wu na stra te gij skom ni vou.

Se mi nar je otvo rio na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve

ge ne ral-ma jor Dra gan Ko lun xi ja. On je tom pri li kom is ta kao da

je se mi nar od li~ na pri li ka da se, u go di ni u ko joj se ana li zi ra ju

do stig nu }a ope ra tiv nog pla ni ra wa u zdru ̀ e noj ko man di i ko man -

da ma vi do va, sa gle da ju i stra na is ku stva u toj obla sti.

S. \.

POÂ SNA AR TI QE RIJ SKA

PAQ BA NA KA LE MEG DA NU

35

mi ra i sta bil no sti, i po u zda nog oslon ca me |u na rod nog po lo ̀ a ja

na {e ze mqe – na gla sio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je.

Ge ne ral Mi le ti} je ta ko |e is ta kao da, u uslo vi ma u ko ji ma

bez bed no sni iza zo vi, ri zi ci i pret we ne po zna ju dr ̀ av ne gra ni -

ce, Voj ska mo ra bi ti je dan od stu bo va me |u na rod nog bez bed no snog

ka pa ci te ta i kre di bi li te ta Re pu bli ke Sr bi je.

Na kra ju ob ra }a wa na sve ~a no sti, ge ne ral Mi le ti} je iz ra -

zio uve re we da }e Za je ~ar ci svo jom go sto qu bi vo {}u po mo }i mla -

dim voj ni ci ma da iz tog le pog gra da po ne su ne za bo rav ne us po me ne.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li i ko man dant Ko man de za obu ku

ge ne ral-ma jor Alek san dar @iv ko vi}, ko man dant Gar de bri gad ni

ge ne ral Go ran Ra do va no vi}, na ~el nik Za je ~ar skog okru ga Du {an

Iva ni}, gra do na ~el nik Za je ~a ra Bo {ko Ni ~i}, epi skop ti mo~ ki

Ju stin, pred sed ni ci op {ti na Kwa ̀ e vac i Bo qe vac, pred stav ni ci

dru {tve nih, kul tur nih i bo ra~ kih or ga ni za ci ja i oko tri hi qa de

pri sut nih ro di te qa, rod bi ne i pri ja te qa naj mla |ih voj ni ka.

I na osta lim sve ~a no sti ma u cen tri ma za obu ku Voj ske Sr bi -

je bi li su pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je,

lo kal ne sa mo u pra ve i broj ni gra |a ni. Z. MILADINOVI]

ja mla dih

l e t v a v o j n i k a d e c e m b a r s k e k l a s e

ANA LI ZE FUNK CI O NAL NIH

SPO SOB NO STI JE DI NI CA

Ana li ze funk ci o nal nih i ope ra tiv nih spo sob no sti odr ̀ a ne

su u Gar di, Ko man di za obu ku i Ko man di Va zdu ho plov stva i PVO.

Ana li za ma su pri su stvo va li naj vi {i voj ni ru ko vo di o ci i

pred stav ni ci po je di nih or ga ni za ci o nih ce li na Mi ni star stva od -

bra ne, a ciq ana li za je sa gle da va we uspe {no sti u iz vr {a va wu

po slo va, za da ta ka i funk ci ja i po sta vqa we smer ni ca za na red ni

pe ri od.

OBE LE @EN DAN

VOJ NO GE O GRAF SKOG

IN STI TU TA

Voj no ge o graf ski in sti tut obe le ̀ io je 5. fe bru a ra 134. go di -

{wi cu po sto ja wa i ra da. Pri sut ni ma na sve ~a no sti ob ra ti li su se

Dra gan Ra du lo vi}, se kre tar Mi ni star stva od bra ne i pu kov nik dr

Mir ko Bo ri sov, na ~el nik Voj no ge o graf skog in sti tu ta. Uz ~e stit ke

za pra znik naj za slu ̀ ni ji ma su uru ~e ne na gra de i pri zna wa.

Od osni va wa do da nas, za da tak in sti tu ta je ge o to po graf sko

obez be |i va we voj ske, ~i ji je naj pre po zna tqi vi ji deo iz ra da ka -

ra ta raz li ~i tih raz me ra, sa dr ̀ a ja i na me na.

Pu kov nik Bo ri sov je iz ra zio ve li ko za do voq stvo ~i we ni -

com da je Voj no ge o graf ski in sti tut jed na od ret kih voj nih usta no -

va ko ja ne ma pre kid u ra du od osni va wa. On je na ja vio da in sti -

tut ove go di ne o~e ku je u~e {}e u va ̀ nom na ci o nal nom pro jek tu,

osni va wu i odr ̀ a va wu Na ci o nal ne in fra struk tu re ge o pro stor -

nih po da ta ka. N. D.

KURS ZA OFI CI RE

U MUL TI NA CI O NAL NIM

OPE RA CI JA MA

U Cen tru za mi rov ne ope ra ci je (CMO) Voj ske Sr bi je odr ̀ an

je Osnov ni kurs za ofi ci re u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma. Ciq

kur sa je da se po la zni ci upo zna ju sa na ~e li ma or ga ni za ci je i iz vo -

|e wa mul ti na ci o nal nih ope ra ci ja, kao i da na u ~e ka ko se po je din -

ci i je di ni ce pri pre ma ju i an ga ̀ u ju u ta kvim ope ra ci ja ma.

Otva ra ju }i kurs, na ~el nik CMO pu kov nik Je le si je Ra di vo je -

vi} is ta kao je da kurs, po red sti ca wa osnov nih zna wa o u~e {}u u

mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma, pru ̀ a i pri li ku qu di ma ko ji }e

mo ̀ da sa ra |i va ti u ne koj od ope ra ci ja da se me |u sob no upo zna ju.

Na dvo ne deq nom kur su u~e stvo va lo je 36 po la zni ka iz Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je i sa Fa kul te ta bez bed no sti.

A. A.

Vojnici iz sveta

softveraDan informati~ke slu`be

povod je i prilika da

sa najodgovornijim i

najstru~nijim qudima

iz te oblasti u sistemu

odbrane ukaèmo na

korake koji su u~iweni,

ali i na one koji

predstoje na poqu

„aj-tija“

Ko li ko vre di je dan bit? Ma te ma ti~ ka te o ri ja ka ̀ e da in for ma ci ja vred na „je dan

bit“ „ot kri va“ ko ji }e se od dva isto vet no mo gu }a do ga |a ja de si ti. Taj je dan bit,

u raz me ra ma sa vre me ne in for ma ti ke, ne zna ~i pu no. Me |u tim, ta kva in for ma -

ci ja, hi po te ti~ ki, na bo ji {tu bi mo gla da sa ~u va ì vot voj ni ka ili vi {e wih.

Ne ko li ko pro te klih de ce ni ja po gon ski mo tor raz vo ja in for ma ci o nih teh no lo -

gi ja na glo bal nom pla nu bi la je voj ska. Za po tre be od bra ne pra vqe ni su naj mo} ni ji

ra ~u na ri i na pred ni soft ve ri. Pret po sled wa de ka da dva de se tog ve ka sli~ ne ten -

den ci je do ne la je i na pro stor ne ka da {we Ju go sla vi je. Oru ̀ a ne sna ge po sta vqa le

su stan dar de u „sve tu kom pju te ra“, ko ji je tih go di na na pro sto ru Bal ka na bio u po vo -

ju. Is ku sni ofi ci ri in for ma ti~ ke slu ̀ be se }a ju se sa no stal gi jom osam de se tih go -

di na ~i ji su po let i na pre dak, svi ma po zna tim do ga |a ji ma, pre ki nu le de ve de se te.

Gde smo da nas

Na ~el nik Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i In ter net J-6 Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je ge ne ral-ma jor Ra di voj Vu ko bra do vi} is ti ~e da je in for ma ti~ ka slu ̀ ba

to kom 2008. i 2009. una pre di la upo tre bu in for ma ci o nih teh no lo gi ja na ko ri -

sni~ kom ni vou, me |u pri pad ni ci ma Voj ske, ali i na eks pert skom ni vou uvo |e wem

no vih ser vi sa i us po sta vqa wem mre ̀ a i in for ma ci o nih si ste ma. Pre ma we go -

vim re ~i ma, pri pad ni ci in for ma ti~ ke slu ̀ be na pra vi na ~in iz la ze u su sret

zah te vi ma si ste ma od bra ne, a ne ka da wi ho va ini ci ja ti va ide da le ko is pred tih

zah te va.

– To se od in for ma ti~ ke slu ̀ be i o~e ku je po seb no ako se zna da ona pred sta -

vqa kon cen tra ci ju naj kva li tet ni jih mla dih stru~ wa ka ko ji su bi li me |u naj bo qi ma u

svo joj ge ne ra ci ji to kom stu di ja, pa i naj bo qi, kao {to su po ru~ nik Uro{ Rac ko vi} i

U susret Danu informati~ke slu`be

povodi

Snimio D

. BA

ND

A

37

pot po ru~ nik Zo ran Den da. Ti mo vi ovih

mla dih sta re {i na i wi ho vih is ku sni jih

ko le ga re a li zu ju ve li ki broj pro je ka ta

zna ~aj nih za una pre |e we funk ci o nal nih

i ope ra tiv nih spo sob no sti Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je – na gla {a -

va ge ne ral.

Kao je dan od va ̀ ni jih i o~i gled ni -

jih re zul ta ta ge ne ral Vu ko bra do vi} iz -

dva ja vi {e stru ko po ve }a we br zi ne In -

ter net pro to ka ko ji ko ri sti si stem od -

bra ne.

– Po rast bro ja ko ri sni ka zah te vao

je i po ve }a we ka pa ci te ta pri stup nog

lin ka pre ma nat pro vaj de ru ko je je re a li -

zo va no u vi {e ko ra ka. Po ~et ni ka pa ci -

tet od {est me ga bi ta u se kun di pr vo je

po ve }an na 20, za tim na 40 da bi 2009.

go di nu za vr {i li sa ka pa ci te tom od 80

me ga bi ta po se kun di. Ka pa ci tet lin ka sa -

da je 120 me ga bi ta u se kun di, a mo ̀ e mo

se po hva li ti da }e ta broj ka usko ro po -

ra sti na 140. U ovoj mre ̀ i za stu pqe ne

su naj sa vre me ni je teh no lo gi je ko je su im -

ple men ti ra ne na ka blov skoj in fra struk -

tu ri – ob ja {wa va na ~el nik J-6.

Za me nik na ~el ni ka Upra ve pu kov -

nik dr Ivan Vu li} ob ja {wa va da In ter -

net mre ̀ a tre nut no ima ne {to vi {e od

1.200 ko ri sni ka sa di rekt nim pri stu -

pom i oko 500 ko ri sni ka sa da jal-ap

pri stu pom u si ste mu od bra ne. U od no su

na 2008, pret hod ne go di ne broj ko ri sni ka sa di rekt nim pri stu pom

po ve }an je za oko dva pu ta, dok broj ko ri sni ka sa dajl-ap pri stu -

pom stag ni ra. U istom pe ri o du, ka ̀ e Vu li}, broj ko ri sni ka e-ma i -

la ve }i je za oko 350 ta ko da sa da u si ste mu od bra ne ima 2.450

ko ri sni ka ta ko zva nog slu ̀ be nog mej la.

– U pro te kloj go di ni uve de na je ADSL VPN teh no lo gi ja na ko ri -

sni~ koj rav ni. U istom pe ri o du po ve }a ni su ka pa ci tet, kva li tet i

mo gu} no sti ser vi sa glav nog In ter net cen tra. Eks pe ri men ti sa no je

sa be ̀ i~ nim pre no snim si ste mom uglav nom u svr hu uve zi va wa na

In ter net mre ̀ u sa me sta gde to ni je mo gu }e ostva ri ti ì~ nim pu tem

– ob ja {wa va Vu li}.

Svo ji na svo me

Pre ma we go vim re ~i ma, glav ne re zul ta te u obla sti in for ma ti -

ke za be le ̀ io je Cen tar za ko mand no-in for ma ci o ne si ste me i in -

for ma ti~ ku po dr {ku (CKI SIP), spe ci ja li zo va na in for ma ti~ ka usta -

no va ne po sred no pot ~i we na Upra vi za te le ko mu ni ka ci je i in for ma -

ti ku. Cen tar ima za da tak da ana li zi ra, pro jek tu je, im ple men ti ra i

obez be |u je ne sme ta nu eks plo a ta ci ju in for ma ci o nih si ste ma, ra ~u -

nar skih mre ̀ a i In ter ne ta, te da pru ̀ a in for ma ti~ ku po dr {ku za

po tre be VS i MO u skla du sa pro pi sa nim hi je rar hij skim nad le ̀ no -

sti ma uprav nih i iz vr {nih or ga na in for ma ti ke.

– Cen tar za ko mand no-in for ma ci o ne si ste me i in for ma ti~ ku

po dr {ku za vr {io je raz voj pot pu no no vog in for ma ci o nog si ste ma za

raz voj, or ga ni za ci ju i for ma ci ju (RO FIS) i pod si ste me in for ma -

ci o nog si ste ma za zdrav stvo i bi bli o te kar stvo. Cen tar je ta ko |e

do ra dio ka drov ski in for ma ci o ni si stem u skla du sa iz me na ma ka -

drov ske re gu la ti ve. Naj zad, iz ra |en je i us po sta vqen re gi star svih

in for ma ci o nih si ste ma (RE GIS) – ka ̀ e pu kov nik Vu li}.

– Tre ba na po me nu ti da je in for ma ci o ni si stem na me wen voj -

nom zdrav stvu ne {to {to nas iz dva ja ne sa mo me |u ze mqa ma i voj -

ska ma re gi o na, ne go i Evro pe. Na i me, ra di se o pro jek tu ~i ji je raz -

voj za po ~et u 2009. go di ni i ko ji bi tre ba lo da omo gu }i for mi ra we

ma ti~ ne evi den ci je voj nih osi gu ra ni ka i stan dar di za ci ju i iz ra du

no vih do ku me na ta, ne pri mer re ce pa ta, zdrav stve nih kwi ̀ i ca ili

zdrav stve nih kar ti ca – is ti ~e Vu li}.

To zna ~i da }e se u ve li koj me ri po -

jed no sta vi ti rad zdrav stve nih usta no va

na svim ni vo i ma jer }e, re ci mo, na elek -

tron skoj zdrav stve noj kwi ̀ i ci bi ti za -

be le ̀ e ni svi re le vant ni me di cin ski po -

da ci pa ci jen ta ko ji }e bi ti vi dqi vi le -

ka ru bez uvi da u we gov me di cin ski kar -

ton. Si stem }e, ta ko |e, omo gu }i ti for -

mi ra we re gi stra zdrav stve nih rad ni ka u

MO i VS i kon tro lu pro pi si va wa i iz -

da va wa le ko va na le kar ski re cept. To }e

spre ~i ti sva ku mo gu} nost zlo u po tre be, a

sa mim tim i {te tu ko ju tr pi Mi ni star -

stvo od bra ne.

U ovoj go di ni ciq nam je da is pu ni -

mo sve pred u slo ve za po ~e tak in te gra ci je

svih in for ma ci o nih si ste ma u je din stven

in te gri sa ni in for ma ci o ni si stem MO i

VS. Pot pu kov nik @eq ko Iva no vi}, na ~el -

nik ode qe wa za in for ma ti ku u J-6, re kao

nam je da se od 2009. go di ne svi In ter net

saj to vi ko je ko ri sti si stem od bra ne fi -

zi~ ki na la ze na ser ve ri ma Voj ske Sr bi je.

– Pre for mi ra wa Od se ka ho sto va -

we veb apli ka ci ja, taj po sao oba vqa le

su fir me za pro vaj ding i ho sting. Me |u -

tim, to se re {e we u vi {e na vra ta po ka -

za lo kao ne be zbed no jer po me nu ti pro -

vaj de ri ni su bi li u mo gu} no sti da is pu ne

spe ci fi~ ne bez bed no sne zah te ve si ste ma

od bra ne. Mi, da kle, ni smo è le li da do -

pu sti mo da se saj to vi MO i VS na bi lo ko -

ji na ~in kom pro mi tu ju. Za to smo od lu ~i li da osnu je mo or ga ni za cij sku

ce li nu u okvi ru VS i MO ko ja ra di na za {ti ti na {ih re sur sa do -

stup nih na In ter ne tu – ka ̀ e pot pu kov nik Iva no vi}. Pre ma we go vim

re ~i ma, u In ter net cen tru si ste ma od bra ne sa da po sto ji stal no pri -

su stvo stru~ wa ka ko ji pra te ak tiv no sti u In ter net sa o bra }a ju i ko ji

su u sta wu da re a gu ju uko li ko do |e do „na pa da“ na saj to ve Voj ske i

Mi ni star stva. On do da je da se iz po me nu tog cen tra pra te i ak tiv no -

sti ko ri sni ka In ter ne ta u si ste mu od bra ne.

– Ka da je re~ o mre ̀ a ma, tre ba na gla si ti da ra ~u nar ska mre ̀ a

ko man do va wa RAM KO sa da po kri va stra te gij ski, ope ra tiv ni i zdru -

è no-tak ti~ ki ni vo to jest ni vo bri ga da, a usko ro }e ob u hva ti ti i ni -

vo osnov nih tak ti~ kih je di ni ca od no sno ba ta qo na. Pla ni ra mo da u

sva kom ba ta qo nu po sto je pri stup na me sta, od no sno ra ~u na ri ka ko

bi smo omo gu }i li da se ko ri ste svi RAM KO do stup ni ser vi si u mre ̀ i

– ob ja {wa va Na ~el nik ode qe wa za in for ma ti ku.

– Go di na za na ma je zna ~aj na za raz voj ge o graf skog in for ma ci -

o nog si ste ma (GIS) u Voj sci. U to ku pro {le go di ne za vr {e na je pr va

fa za raz vo ja uni ver zal ne ko ri sni~ ke soft ver ske plat for me GIS

Voj ske Sr bi je na me we ne svim ni vo i ma ko man do va wa. Po za vr {et ku

dru ge i tre }e fa ze GIS VS bi }e osno va za Ko mand no-in for ma ci o -

ne si ste me (KIS) Voj ske Sr bi je – ka ̀ e Iva no vi}. Pre ma we go vim

re ~i ma ge o graf sko-in for ma ci o ni si stem omo gu }i }e da ~o vek „na

te re nu“ po mo }u po seb nog ru~ nog ili pre no snog ra ~u na ra na kar tu

„upi {e“ od go va ra ju }e po dat ke ko je }e ko man di od re |e nog ni voa omo -

gu }i ti deo po treb nih po da ta ka za stva ra we ta ko zva ne je din stve ne

ope ra tiv ne sli ke bo ji {ta.

Vo de }i in for ma ti ~a ri u si ste mu od bra ne sla ̀ u se u oce ni da

je kqu~ uspe ha u vr hun skom ka dru ko ji se {ko lu je na Voj noj aka de mi ji

i stal no usa vr {a va to kom ra da. Pri pad ni ci in for ma ti~ ke slu ̀ be

svr sta va ju se u krem pro fe si je. Zbog to ga ih pre sti ̀ ne kom pa ni je iz

„aj-ti“ sve ta stal no „lo ve“. Me |u tim, rad na pro jek ti ma i usa vr {a -

va we ko je im je do stup no sa mo u si ste mu od bra ne, i po red da le ko

skrom ni jih pri ma wa od wi ho vih ko le ga u ci vil stvu, ve }i nu za dr ̀ a va

u uni for mi. Bla go zna wa ko je ti qu di ula ̀ u u si stem od bra ne, ka ̀ u

na {i na {i sa go vor ni ci, tre ba ne go va ti i ko ri sti ti.

Alek san dar PE TRO VI]

Va ̀ an seg ment us po sta vqa wa pu ne funk ci o -

nal no sti ra ~u nar ske mre ̀ e ko man do va wa je ste

iz ra da elek tron skih iden ti fi ka ci o nih kar ti ca,

ko je }e slu ̀ i ti i za elek tron ski pot pis, a na osno -

vu we, to jest ovla {}e wa li ca ko je je po se du je, mo -

}i }e i da se pri stu pi od re |e nim re sur si ma mre -

è. Na taj na ~in bi }e omo gu }e no pro sle |i va we

pi sa nih na re |e wa u elek tron skom ob li ku ve li kom

br zi nom, na pri mer sa ni voa Ge ne ral {ta ba do

tak ti~ kog ni voa.

Identifikacione kartice

In for ma ci o ni si stem RO FIS, ko ji je na -

pra vqen u sa rad wi sa Upra vom za or ga ni za ci ju

Sek to ra za po li ti ku od bra ne, omo gu }a va i evi -

den ci ju no vih obe le` ja je di ni ce i rad nog me sta u

skla du sa no vim nor ma ti vi ma, o~u va we je din stve -

nih iden ti fi ka to ra je di ni ca, rad nih me sta i for -

ma cij skih ma te ri jal nih sred sta va zbog po tre be

odr ̀ a va wa kon ti nu al nih ve za sa dru gim in for -

ma ci o nim si ste mi ma u si ste mu od bra ne. RO FIS

pru ̀ a mo gu} nost {tam pa wa Kwi ga for ma ci je na

osno vu stvar ne hi je rar hi je je di ni ca i jo{ mno go

po god no sti. Si stem se, ka ko smo sa zna li, tre nut -

no na la zi u fa zi te sti ra wa i we go vo uvo |e we

o~e ku je se to kom go di ne.

Nove pogodnosti

Rezultati

ostvareni u

pro{loj godini

izazov su za jo{

boqe u ovoj.

I to u oblastima

zdravstvenog

zbriwavawa

civilnih i vojnih

osiguranika,

ulagawa u

tehni~ko-

tehnolo{ku

obnovu i

opremawe VMA,

u~e{}a u

mirovnim

misijama i ja~awa

internacionalne

pozicije VMA.

15. februar 2010.38

zdravstvo

Ustanova

otvorenih vrata

VVoojjnnoommeeddiicciinnsskkaa aakkaaddeemmiijjaa uu pprrootteekklloojj ggooddiinnii

NNa ana li zi funk ci o nal ne spo sob no sti Voj no me di cin ske aka de mi je u 2009. go si ni, uvod no iz -

la ga we imao je ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, na ~el nik VMA. On je uka zao na naj zna ~aj ni -

je re zul ta te u ra du, kao {to je po ve }a we me di cin skih uslu ga za 10-20 od sto, for mi ra we Vi so ke

{ko le VMA, akre di ta ci ja dok tor skih stu di ja i na u~ no i stra ̀ i va~ kog ra da u na u~ ni si stem Re pu bli ke

Sr bi je, akre di ta ci ja pet la bo ra to ri ja i re ser ti fi ka ci ja ISO stan dar da. Zna ~aj no pri zna we i po -

hva le pri pad ni ci VMA do bi li su za zdrav stve no zbri wa va we u~e sni ka Uni ver zi ja de, a u~e {}e na

dve me |u na rod ne voj no sa ni tet ske ve ̀ be, po seb no MED CE UR, po tvr di lo je vi so ki ugled usta no ve me -

|u ino stra nim ko le ga ma.

Pro {la go di ne pro te kla je i u zna ku uspe {ni je sa rad we. Naj pre me |u na rod ne voj no me di cin ske,

pa sa me di cin skim fa kul te ti ma u ze mqi i sa Pra vo slav nom cr kvom (li tur gi je se odr ̀ a va ju re dov no

i pred sto ji za vr {e tak ka pe le u VMA). Tu je u~e {}e pri pad ni ka VMA u mi rov nim mi si ja ma UN, za vr -

{e tak {ko lo va wa dve kla se [ko le re zer vnih ofi ci ra sa ni tet ske i ve te ri nar ske slu ̀ be, opre ma -

we VMA no vom mag net nom re zo nan com, an gio-sa lom... Na sta vqe no je usa vr {a va we za po sle nih na

VMA, a na me |u na rod nim kon gre si ma iz lo ̀ e no je 117 ra do va.

Pre ven ti va i le ~e we

Pi ta we ko je se pri rod no na me }e je ste u ko jim uslo vi ma je iz gra |i va na i odr ̀ a va na funk ci o -

nal na spo sob nost te usta no ve. O to me su de taq ni je go vo ri li za me nik na ~el ni ka VMA pu kov nik prof.

dr Ni ko la Fi li po vi}, pu kov ni ci Sve ti slav Mi haj lov, prim. dr Mi lo rad Ra bre no vi}, aka de mik

prof. dr Mi o drag ̂ o li}, dr Mla den Mi li vo je vi}, dr Ni ko la Zec, prof. dr Ne boj {a Jo vi}, Sta noj ko

Mi ti}, Mi }o \. ̂ u di}, pot pu kov ni ci Gra di mir Pe tro vi} i Ne go van Jo va no vi}, prof. dr Mir ja na Va -

no vi}, na u~ ni sa rad nik dr Eli za be ta Ri sta no vi} i prof. dr Mir ja na An tu no vi}.

Rad u VMA fi nan si ra se 39 od sto od bu xet skih sred sta va, 50 od sto od pri ho da i 11 od sto iz

Fon da SO VO. Me |u tim, jo{ su ak tu el na sta ra ne na pla }e na po tra ̀ i va wa po osno vu pri ho da. Ciq

je da se ove go di ne {to vi {e po ve }a pri hod usta no ve ka ko bi se ta fi nan sij ska sred stva usme ri la u

teh ni~ ko-teh no lo {ku ob no vu VMA.

Na VMA da nas je za po sle no 2.704 qu di. Po pu na je oko 84 od sto i ne do sta je le kar ski i sred we

stru~ ni ka dar. Na kon du ̀ eg vre me na ras pi san je kon kurs za pri jem le ka ra i me di cin skih teh ni ~a ra

39

na rad u VMA. Naj sla bi ja je po pu na far ma ce u ti ma, a naj bo qa sto -

ma to lo zi ma.Po pu na neo p hod nim me di cin skim ka drom neo p hod na je

jer se u na red nom pe ri o du o~e ku je po ve }an obim po slo va, ve za nih za

uvo |e we VMA u zdrav stve ni si stem Sr bi je.

Ra du u VMA pro {le go di ne obe le ̀ i li su le ~e we i edu ka ci ja. U

toj usta no vi la ne je ho spi tal no le ~e no oko 35.000 pa ci je na ta (za

ZNAÂJ VOJNOG MEDICINSKOG

FAKULTETA

– Vi {e se ne do vo di u pi ta we ulo ga voj nog zdrav stva i de -

fi ni tiv no je do ne ta od lu ka da ono ima svo je me sto u si ste mu od -

bra ne. Da qe }e se ra di ti na ja ~a wu tog sek to ra. Me |u tim, du go

ni je ula ga no u opre ma we sa ni te ta i sve pro ble me te {ko je re -

{i ti od jed nom. Tre ba ula ga ti non-stop. Po red opre me va ̀ no je

ima ti i ka dar ko ji je vi so ko stru ~an.

Zna ~aj no je {to smo mi da nas jed na od ~e ti ri ze mqe u sve tu

ko ja ima voj ni me di cin ski fa kul tet, po red SAD, Ki ne i Ru si je –

re kao je dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Ve si}, u~e stvu ju }i u ra du

ana li ze na VMA.

1.400 vi {e od 2008). Ostva re no je oko 317.000 bol ni~ kih da na i

sma we no pro se~ no tra ja we le ~e wa na de vet. Po pu we nost po steq -

nih ka pa ci te ta u VMA bi la je oko 76 od sto i do mi ni ra li su ci vil ni

osu gu ra ni ci.

U gru pi hi rur {kih kli ni ka le ~e no je 17.105 pa ci jen ta, pro se~ -

no tra ja we le ~e wa bi lo je oko osam da na. Ura |e no je 24.390 ope -

ra ci ja i uve de no 25 no vih hi rur {kih pro ce du ra.

Ka da je re~ o re zul ta ti ma stru~ nog ra da Gru pe in ter nih kli ni -

ka, re a li zo va no je 59 tran splan ta ci ja ko {ta ne sr ̀ i, dve tran -

splan ta ci je je tre i 24 bu bre ga.

Rad Gru pe in sti tu ta za di jag no sti ku i te ra pi ju obe le ̀ en je pu -

{ta wem u rad mag net ne re zo nan se i no vog an gi o blo ka, pla si ra wem

in tra kra ni jal nih sten to va o uvo |e wem no ve teh no lo gi je te sti ra wa

uzo ra ka kr vi.

Cen tru za hit nu po mo} pro {le go di ne obra ti lo se oko 40.000

qu di, a za kon tro lu tro va wa oko 8.500. U Di jag no sti~ ko-po li kli -

ni~ kom cen tru am bu lant no je le ~e no oko 145.000 voj nih i ma lo ma -

we od tog bro ja ci vil nih osi gu ra ni ka.

[ko lo va we i obu ka

[ko lo va wu, na u~ no i stra ̀ i va~ kom ra du i obu ci u VMA uvek se

po sve }u je po seb na pa ̀ wa. U pro {loj go di ni pot pu no je iz vr {e na

har mo ni za ci ja sa vi so kim obra zo va wem u Sr bi ji.

Ka da je re~ o na u~ no i stra ̀ i va~ kim za da ci ma na VMA, da nas

je tre nut no ak tiv no 57 kli ni~ kih is tra ̀ i va wa i pet ba zi~ nih.

Vi so ka {ko la VMA je hit te ma. Od kad je po ~e la na sta va, 20

ka de ta ima in di vi du al ne men to re. Adap ti ra ne su i opre mqe ne po -

je di ne pro sto ri je za iz vo |e we na sta ve, usvo je ni su pra vil ni ci i

do ne te od lu ke.

Ka ko iz gle da lo gi sti~ ka po dr {ka bol ni ce ko ja po tro {i elek -

tri~ ne ener gi je kao grad od 20.000 sta nov ni ka, te {ko je opi sa ti.

Do voq no je re }i da je po treb no odr ̀ a va ti oko 36.000 ra znih apa -

ra ta ~i ja je pro se~ na sta rost 12 go di na.

Na go di {woj ana li zi bi lo je re ~i i o uti ca ju in for mi sa wa na

stva ra we me dij ske sli ke o VMA. Ta ko je la ne odr ̀ a no se dam kon fe -

ren ci ja za {tam pu. U me di ji ma je ob ja vqe no 3.666 pri lo ga – 2.673

u {tam pa nim me di ji ma i 993 u elek tron skim. Ta ko |e, po pu la ran je i

sajt VMA, ~i ja je po se }e nost la ne iz no si la oko 215.000 iz 136 ze -

ma qa.

Rad sku pa pra ti li su dr ̀ av ni se kre tar dr Zo ran Ve si}, bri -

gad ni ge ne ral prof. dr Veq ko To do ro vi}, na ~el nik Upra ve za zdrav -

stvo, bri gad ni ge ne ral Sla |an \or |e vi}, na ~el nik Upra ve za ka -

dro ve, bri gad ni ge ne ral prof. dr Mla den Vu ru na, na ~el nik Voj ne

aka de mi je. Pri su stvo va li su i na ~el ni ci svih or ga ni za ci o nih ce li -

na VMA.

Mi ra [VE DI]

Snimio Darimir BANDA

INTEGRACIJE VMA U

ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE

Pu kov nik prof. dr Ne boj {a Stan ko vi}, na ~el nik Gru pe hi -

rur {kih kli ni ka:

– Ula zak u zdrav stve ni si stem Sr bi je do neo nam je vi {e

bo le sni ka za le ~e we, ra zno vr snu pa to lo gi ju, pre sve ga ur gent na

sta wa, a ma we sve ̀ ih tra u ma. Voj no me di cin ska aka de mi ja je,

ipak, tra u ma cen tar pr vog re da i tre ba lo bi da to i osta ne. ̂ i -

we ni ca je da }e mo se ubu du }e su o ~i ti sa pri je mom ve }eg bro ja

pa ci jen ta, a to zah te va i pro stor no i ka drov sko pro {i re we.

Pu kov nik prof. dr Bran ko Gli gi}, na ~el nik Gru pe in ter nih

kli ni ka:

– Sve in ter ne kli ni ke is pu ni le su sve pre u ze te oba ve ze.

To su pri je mi ko ji se za ka zu ju. Me |u tim, is kr sli su pro ble mi ka -

da je re~ o ur gent nim in ter ni sti~ kim bo le sni ci ma. Naj ve }i broj

wih ne bu de di rekt no upu }en na VMA ve} tek po sle tri ja ̀ e u Ur -

gent nom cen tru. Ta ko nam sti ̀ u ma hom sta ri je oso be, ~i je le ~e -

we je kom plek sno i opo ra vak du ̀ i. Do sta kar di o lo {kih pa ci je -

na ta zah te va ka sni je i hi rur {ko le ~e we i on da na sta ju do dat ni

pro ble mi oko re gu li sa wa uput ni ca.

Prof. dr Ran ko Ra i ~e vi}, na ~el nik Gru pe ne u rop si hi ja -

trij skih kli ni ka:

– Mo ra mo da le ~i mo bo le sni ke pra te }i sa vre men tren do -

ve, a jo{ ne ma mo je di ni cu za mo ̀ da ni udar, ko ja je neo p hod na.

Po treb no nam je i ka drov sko oja ~a we.

Prof. dr Mi ro qub Tr ku qi} iz Gru pe in sti tu ta za di jag no -

sti ku i te ra pi ju:

– Ova gru pa in sti tu ta kqu~ na je u le ~e wu pa ci je na ta jer

ko ri sti sku pu i so fi sti ci ra nu opre mu. Tre ba na sta vi ti sa tren -

dom bo qe or ga ni za ci je ra da i uve sti ISO stan dar de. In sti tu ti

za me di cin sku bi o he mi ju i za tran sfu zi o lo gi ju ve} ih ima ju.

Pu kov nik prof. dr \o ko Mak si}, na ~el nik Di jag no sti~ ko-

po li kli ni~ kog cen tra:

– Mi smo 100 od sto is pu ni li ugo vor sa Re pu bli~ kim fon -

dom za zdrav stve nu za {ti tu Sr bi je. î we ni ca je da od oko

300.000 pa ci je na ta, 80 od sto uslu ga pru ̀ a mo voj nim osi gu ra -

ni ci ma. Na dam se da }e nam voj no me di cin ski cen tri i do mo vi

zdra vqa, gde se re a li zu je se kun dar ni no vo zdrav stve ne za {ti te,

po mo }i da osta ne mo usta no va ter ci jer nog ni voa.

De le ga ci ja VMA u Por tu ga lu

U okvi ru srp sko-por tu gal ske voj no me di cin ske sa rad we, de le ga ci ja VMA u ko joj su bi li ge -

ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} i pot pu kov nik dr Sr |an Star ~e vi}, ob i {la je od 19. do

29. ja nu a ra ne ko li ko voj nih bol ni ca u Por tu ga lu.

Pred stav ni ci srp skog sa ni te ta sa gle da li su tom pri li kom spe ci fi~ no sti or ga ni za ci je

por tu gal ske voj no zdrav stve ne slu ̀ be, ~i ji su zva ni~ ni ci is ka za li in te re so va we za rad VMA.

Na {a de le ga ci ja po seb no je pra ti la funk ci o ni sa we por tu gal skog Cen tra za hi per ba ri~ nu me -

di ci nu i te le me di ci nu, ali i in for ma ti~ kog si ste ma u bol ni~ kim uslo vi ma.

To kom po se te, ~la no ve na {e de le ga ci je pri mio je i am ba sa dor Re pu bli ke Sr bi je u Por tu -

ga lu Du {ko Lo pan di}.

Voj na fa bri ka

le ko va

In sti tut za far ma ci ju VMA pred -

sta vqa naj vi {u snab de va~ ku i na u~ no -

na stav nu usta no vu far ma ce ut ske de lat -

no sti u Voj sci Sr bi je. Or ga ni za ci o ne

je di ni ce na {e naj ve }e voj ne me di cin ske

usta no ve snab de va le ko vi ma i osta lim

sa ni tet skim ma te ri ja lom iz uvo za, od

do ma }ih pro iz vo |a ~a ili sop stve nom

pro iz vod wom. U svom sa sta vu ima ~e ti -

ri ce li ne – ode qe wa sa ni tet skog ma te -

ri ja la, far ma ce ut ske teh no lo gi je, ode -

qe we za is pi ti va we i kon tro lu le ko va

i od sek za sa ni tet sko snab de va we.

Na stav ne i edu ka tiv ne de lat no -

sti oba vqa ju se na In sti tu tu to kom

spe ci ja li za ci ja iz far ma ce ut ske teh -

no lo gi je za voj ne far ma ce u te ili pri -

li kom spe ci ja li sti~ kog sta ̀ a far ma -

ce u ta na VMA. Sa vre me na sa zna wa i

do stig nu }a iz svih obla sti far ma ci je

pra te se i na oba ve znom pri prav ni~ -

kom sta ̀ u i na prak ti~ noj na sta vi stu -

de na ta far ma ci je i u~e ni ka sred wih

far ma ce ut skih {ko la. In sti tu tom ru -

ko vo di prof. dr Mir ja na An tu no vi}.

U tri la bo ra to ri je Ode qe wa za

far ma ce ut sku teh no lo gi ju go di {we se

pro iz ve de vi {e od 500.000 do za raz -

li ~i tih ste ril nih i ne ste ril nih pre -

pa ra ta. Pr va la bo ra to ri ja pre po zna -

tqi va je po iz ra di sme {a za to tal nu

pa ren te ral nu is hra nu. Dru ga la bo ra -

to ri ja Ode qe wa iz ra |u je le ko ve po

re cep tu le ka ra, za ~i ju pro iz vod wu ni -

je po treb na ste ri li za ci ja ili asep ti~ -

ni uslo vi ra da. Tre }a la bo ra to ri ja,

ko ja je tre nut no u fa zi teh ni~ ko-teh no -

lo {kog raz vo ja, ba vi }e se pri pre mom

ci to stat skih pre pa ra ta za po tre be

kli ni ka i in sti tu ta VMA.

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Me |u na rod no pri zna we

dr Sil vi Do bri}

Zva we vr hun skog re cen zen ta is tak nu tog me |u na rod nog na u~ nog ~a so pi sa En vi ron men tal To xi -co logy and Phar ma co logy za 2009. go di nu, ko ji iz da je po zna ta iz da va~ ka ku }a El se vi er, do de qe no

je na ~el ni ku In sti tu ta za na u~ ne in for ma ci je VMA prof. dr Sil vi Do bri}.

Pro fe sor ka Do bri} je glav ni i od go vor ni ured nik Voj no sa ni tet skog pre gle da, ~a so -

pi sa le ka ra i far ma ce u ta Voj ske

Sr bi je, ko ji je ne dav no u{ao u si -

stem pra }e wa ~u ve ne ba ze na u~ ne

pu bli ci sti ke Sci en ce Ci ta ti on In dex i

pri dru ̀ io se po ro di ci naj u ti caj ni -

jih na u~ nih ~a so pi sa sve ta.

Uz ~a so pis, El se vi er iz da je i pu -

bli ka ci je ko je pra te pri mar nu na u~ -

nu pe ri o di ku u obla sti me di ci ne i

far ma ci je. Ne dav no su za tra ̀ i li

do zvo lu da in dek si ra ju sa dr ̀ aj Voj -

no sa ni tet skog pre gle da i u elek tron -

skim ba za ma na u~ ne pu bli ci sti ke

SCO PUS i EM BA SE.

Sim po zi jum o post tra u mat skom

stre snom po re me }a ju

Kli ni ka za psi hi ja tri ju VMA, Udru ̀ e we psi hi ja ta ra Sr bi je i Psi hi ja trij ska sek ci ja

Srp skog le kar skog dru {tva or ga ni zo va li su 29. ja nu a ra, u na {oj naj ve }oj voj noj me di cin skoj

usta no vi, sim po zi jum – „Post tra u mat ski stre sni po re me }aj – sa vre me ni to ko vi u is tra ̀ i va -

wu i le ~e wu“.

Na stru~ nom sku pu u~e stvo va lo je vi {e od 400 psi hi ja ta ra i stru~ wa ka ko ji se ba ve

men tal nim zdra vqem iz svih zdrav stve nih usta no va na {e ze mqe. Sim po zi jum je otvo rio na -

~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}, ko ji je is ta kao da je post tra u mat ski

stre sni po re me }aj je dan od ve li kih pro ble ma sa ko ji ma se su o ~a va na {a po pu la ci ja, po sle

is ku {e wa ko ja nam je do ne la po sled wa de ce ni ja dva de se tog ve ka. Le ka ri sa VMA ima ju ve li -

ko is ku stvo u ra du sa oso ba ma ko je su se ne po sred no su o ~i le sa stra ho ta ma ra ta.

U ime Mi ni star stva zdra vqa go ste je po zdra vio dr ̀ av ni se kre tar Pe ri {a Si mo no vi},

a prof. dr Mi ro sla va Ja {o vi}-Ga {i} u ime Udru ̀ e wa psi hi ja ta ra Sr bi je. O tra u mat skom

stre su u 21. ve ku, ra tu i mi ru kao iza zo vi ma za psi hi ja tre, ali i no vim far ma ko te ra pij skim

pri stu pi ma u le ~e wu tog obo qe wa go vo ri li su pu kov nik doc. dr Ra do mir Sa mar xi}, aka de -

mik prof. dr Du {i ca Le ~i}-To {ev ski i prof. dr Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pred sed nik Skup -

{ti ne Re pu bli ke Sr bi je.

15. februar 2010.40

zdravstvo

41

Po mo} nik mi ni stra pro sve te za vi so ko ob ra zo va we dr Slo bo dan Ja u ko vi}

uru ~io je 28. ja nu a ra bri gad nom ge ne ra lu dr Mla de nu Vu ru ni do zvo lu za rad Voj ne

aka de mi je. Ti me je za o kru ̀ en pro ces akre di ta ci je Voj ne aka de mi je kao Vi so ke {ko le

aka dem skih stu di ja sa pet akre di to va nih stu dij skih pro gra ma na osnov nim i ~e ti ri

na di plom skim aka dem skim stu di ja ma.

Voj na aka de mi ja je u mar tu 2009. go di ne is pu ni la stan dar de za akre di ta ci ju

vi so ko {kol skih usta no va i do bi la akre di ta ci ju stu dij skih pro gra ma u ~e tvr tom ci -

klu su tog pro ce sa. Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta, kao rad no te lo

Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko ob ra zo va we, akre di to va la je ta da Voj nu aka de mi ju

kao Vi so ku {ko lu aka dem skih stu di ja sa sle de }im stu dij skim pro gra mi ma – me nax -

ment u od bra ni, voj no e lek tron sko in ̀ e wer stvo, voj no ma {in sko in ̀ e wer stvo, voj -

no he mij sko in ̀ e wer stvo i voj no va zdu ho plov stvo. Na VA {ko lo va }e se i bu du }i ma -

ste ri na di plom skim aka dem skim stu di ja ma – me nax ment u od bra ni, voj no e lek tron -

sko in ̀ e wer stvo, voj no ma {in sko in ̀ e wer stvo i voj no he mij sko in ̀ e wer stvo

Za vr {en kurs

Pro/en gi ne er

Kurs po zna va wa pro gram skog pa ke ta Pro/En -gi ne er, ko ji je za pri pad ni ke VA dr ̀ ao in ̀ e wer

Alek san dar Man di} iz pred u ze }a CAD Pro fes si o -nal, za vr {en je 28. ja nu a ra na Ka te dri voj nih ma -

{in skih si ste ma VA.

Taj soft ver ski pa ket omo gu }a va is tra ̀ i -

va we u do me nu ana li ze struk tu re ma {in skih

si ste ma, struj nih fe no me na u obla sti na o ru -

à wa i va zdu ho plov stva, za mo ra ma te ri ja la,

si mu la ci je slo ̀ e nih ma {in skih si ste ma i si -

mu la ci je ob rad nih pro ce sa. We go va pri me na

je mo gu }a na svim ni vo i ma stu di ja u Voj noj

aka de mi ji.

Pri zna we

pu kov ni ku Mar ~e ku

Iza sla nik od bra ne ê {ke Re pu bli ke pu kov nik Vla di mir Hu qak uru ~io je

4. fe bru a ra pla ke tu pu kov ni ku prof. dr Ja nu Mar ~e ku za iz u ze tan do pri nos u

sa rad wi sa Uni ver zi te tom od bra ne ê {ke Re pu bli ke na akre di ta ci ji stu dij -

skih pro gra ma VA.

Pu kov nik Hu qak is ta kao je da uspeh sa rad we uvek za vi si od obe stra -

ne i da su po stig nu ti re zul ta ti i akre di ta ci ja Voj ne aka de mi je po ka za -

teq pre da nog ra da i za la ga wa, pre sve ga pri pad ni ka Voj ne aka de mi je, a

on da i pro fe so ra i sta re {i na sa Uni ver zi te ta od bra ne ê {ke ko ji su

sa ra |i va li u pro ce su akre di ta ci je. Pu kov nik prof. dr Jan Mar ~ek iz ra -

zio je za hval nost na do de qe noj pla ke ti i ve li koj po mo }i pri pad ni ka ~e -

{kog Uni ver zi te ta od bra ne, na ~e lu sa bri gad nim ge ne ra lom prof. dr

Ru dol fom Ur ba nom.

Akre di ta ci ja

Voj ne aka de mi je

Sa rad wa sa Dr ̀ av nim uni ver zi te tom

u No vom Pa za ru

Na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad ni ge ne ral dr

Mla den Vu ru na i rek tor Dr ̀ av nog uni ver zi te ta u

No vom Pa za ru prof. dr ]e mal Do li }a nin pot pi sa -

li su 5. fe bru a ra Pro to kol o sa rad wi dve ju vi so ko -

o bra zov nih in sti tu ci ja.

– Pot pi si va we pro to ko la jo{ jed na po tvr da na -

{ih na me ra i uve re ni smo da }e mo sa rad wom sa Dr -

àv nim uni ver zi te tom jo{ pot pu ni je har mo ni zo va ti

voj no {kol stvo sa si ste mom vi so kog ob ra zo va wa u

Re pu bli ci Sr bi ji – iz ja vio je ge ne ral Vu ru na.

Rek tor Do li }a nin go vo rio je o is ku stvi ma pr -

vog in te gri sa nog dr ̀ av nog uni ver zi te ta u Sr bi ji ~i -

ji je pri mar ni ciq da svo jim stu den ti ma omo gu }i {to

vi {i ni vo zna wa.

Pro to kol pod ra zu me va me |u sob nu sa rad wu u

svim obla sti ma uni ver zi tet skog ob ra zo va wa i aka -

dem ske prak se, usa gla {a va we stu dij skih pro gra ma,

ka ko bi se obez be di la ne sme ta na pro hod nost stu de -

na ta, raz me na na stav ni ka i stu de na ta i sa rad wu u

obla sti iz da va~ ke de lat no sti.

Rad ni tim Ko le xa od bra ne Kra qe vi ne Nor ve -

{ke bo ra vio je kra jem ja nu a ra u Voj noj aka de mi ji

po vo dom pro jek ta „U~e we na da qi nu u okvi ru Mi ni -

star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je“. No si lac pro jek -

ta je Cen tar za si mu la ci je i u~e we na da qi nu Voj ne

aka de mi je. U de le ga ci ji su bi li ma jor Atle Svend -

sen iz Ko le xa od bra ne Kra qe vi ne Nor ve {ke i di -

rek tor In sti tu ta Xe fer son Aron Pre snal. Pro je -

kat u~e wa na da qi nu na me wen je pri pad ni ci ma Mi -

ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi jei obez be |u je

stva ra we jed na kih mo gu} no sti za wi ho vo stru~ no

usa vr {a va we to kom ~i ta vog rad nog ve ka.

Pripremio Jovan KRIVOKAPI]

U~e we

na da qi nu

Snimila Ranka TOMI]

{kolstvo

42

Atomske elektrane i klimatske promene

OOd kon fe ren ci je Uje di we nih na ci ja o kli mat skim pro me na ma,

odr ̀ a ne pot kraj mi nu le go di ne u Ko pen ha ge nu, ~o ve ~an stvo je, ne ma

sum we, mno go o~e ki va lo. Sve se, me |u tim, za vr {i lo usva ja wem de -

kla ra ci je ko ja ni ka ko ne mo ̀ e bi ti „u rav ni” s no vim glo bal nim kli -

mat skim spo ra zu mom, ko ji bi za me nio (ili, bar, do pu nio) Pro to kol

iz Kjo ta, usvo jen 1979, a ~i je va ̀ e we is ti ~e 2012. go di ne.

Osta je, da kle, stra ho va we zbog ve li ke ugro ̀ e no sti na {e pla ne te. Kon -

cen tra ci ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba {te ve} je do voq na da iza zo ve

glo bal ni po rast tem pe ra tu re pre ko kri ti~ na dva ste pe na Cel zi ju sa, {to bi

mo glo da do ve de do dra sti~ nih kli mat skih pro me na i du go ro~ ne, ne po pra -

vqi ve, {te te po op sta nak ì vo ta na Ze mqi. Naj no vi je stu di je na u~ ni ka, ko je

su an ga ̀ o va le Uje di we ne na ci je, po ka zu ju da „naj go ri mo gu }i sce na rio –

pre ma pi sa wu ne ma~ kog [pi gla – po la ko po sta je re al nost”, po {to je po sto -

je }a kon cen tra ci ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba {te ve} do ve la do po di za -

wa ni voa mo ra, a eks trem ne kli mat ske po ja ve i to pqe we le da na Ark ti ku

od vi ja ju se znat no br ̀ e ne go {to se pred vi |a lo pre ne ko li ko go di na.

Po vra tak mi ro qu bi vim ato mi ma

Alarm za bu |e we sve ta sva ka ko su i is tra ̀ i va wa svet skih eks pe ra ta

kad je re~ o emi si ji {tet nih ga so va. U wi ho vim iz ve {ta ji ma, sem osta log,

pi {e da su po je di ni kli mat ski po ka za te qi pri vr hu gor we ska le pred vi |a -

wa, a ka da se go vo ri o po ra stu ni voa mo ra, pre ma {e na je pred vi |e na sto -

pa, ta ko da je, pre ma tre nut nim pro ce na ma, za gre va we oke a na upo la ve }e

od ra ni jih pro ce na.

Ko ri ste }i se kom pju ter skim mo de li ma, na u~ ni ci su iz ra ~u na li da }e,

uko li ko iz o sta nu me re da se znat no sma wi za ga |e we ugqen-di ok si dom, tem -

pe ra tu ra na Ze mqi do kra ja ve ka sko ~i ti za 5,2 ste pe na, {to je za go to vo 70

po sto vi {e u od no su na ono {to su ti u~e ni qu di pred vi |a li pre sa mo {est

15. februar 2010

Zbog ugroènosti na{e

planete jedna od

zna~ajnijih tema samita

dvadeset ekonomski

najrazvijenijih zemaqa

sveta (G-20), odrànog

pro{le godine u Londonu,

odnosila se na razradu

novih energetskih

tehnologija kojima je, u

velikoj meri, obuhva}ena i

proizvodwa elektri~ne

struje u nuklearnim

reaktorima ~etvrte, a u

doglednoj budu}nosti, i

pete generacije. Eksperti

Ujediwenih nacija

predvi|aju da }e za oko

pola veka na Zemqinoj

kugli biti 1.700 atomskih

elektrana.

go di na. To me va qa pri do da ti i za ga |i va we at mos fe re azot-di ok si -

dom, me ta nom i osta lim ga so vi ma sa efek tom sta kle ne ba {te.

Pla ne ta je, da kle, ugro ̀ e na. Za to je i jed na od te ma pro {lo -

go di {weg sa mi ta dva de set eko nom ski naj ra zvi je ni jih ze ma qa sve ta

(G-20), odr ̀ a nog u Lon do nu, bi la „ja ~a we ulo ge atom ske ener gi je i

raz ra da no vih ener get skih teh no lo gi ja”, {to }e re }i da se naj ra zvi -

je ni je ze mqe, ozbiq no su o ~e ne s glo bal nim kli mat skim pro me na ma,

po la ko okre }u mi ro qu bi vim ato mi ma i wi ho vom ko ri {}e wu za do -

bi ja we elek tri~ ne ener gi je. Zbog to ga i ni je ~ud no {to mno gi ener ge -

ti ~a ri ve} tvr de da je na po mo lu nu kle ar na ener get ska re ne san sa.

Atom ske elek tri~ ne cen tra le (pr va je u biv {em So vjet skom Sa -

ve zu pro ra di la 1954. go di ne) po no vo do la ze u sre di {te pa ̀ we,

sem osta log, i zbog to ga {to kla si~ ne elek tra ne, ko je za do bi ja we

stru je tro {e naf tu i ugaq, ne mo gu du go da ra ~u na ju na fo sil no go -

ri vo, jer se we go ve re zer ve pri li~ no br zo is cr pqu ju. Stru~ wa ci,

na i me, pro ce wu ju da u Ze mqi noj utro bi naf te ima jo{ za na red nih

25 do 30, a ugqa za 150 go di na – pod uslo vom da se za dr ̀ i sa da -

{wi tem po eks plo a ta ci je. Ono {to ih, me |u tim, vi {e bri ne sva ka -

ko je ste sa zna we da ter mo e lek tra na sna ge 1.000 me ga va ta go di {we

pro iz ve de osam mi li o na to na ugqen-di ok si sa, 40.000 to na sum por-

di ok si da i 6.000 to na pra {i ne. Sem to ga, ce na fo sil nog go ri va je

u pr vih osam go di na ovo ga ve ka po ra sla za 800 po sto, dok je ce na

ura ni ju ma (ko ji se ko ri sti za do bi ja we stru je u atom skim elek tra na -

ma) osta la go to vo ista.

Pro tiv ni ci nu kle ar ki, ia ko sve sni to ga, ipak za zi ru od po -

vrat ka na sve ve }u pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je u atom skim re ak -

to ri ma, za to {to jo{ ni je mi nuo ve li ki strah qu di zbog ak ci de na ta

(me |u naj ve }e spa da ju kva ro vi u ame ri~ koj nu kle ar ki „Ostr vo tri

mi qe” i „êr no biq” u Ukra ji ni), i zbog pro ble ma ko ji se od no si na

od la ga we ra di o ak tiv nog ot pa da, ko me je, da bi se raz gra dio i po -

stao bez o pa san, po treb no oko 40.000 go di na.

Re ak to ri ê tvr te ge ne ra ci je

Ia ko je te {ko pro ce ni ti ko joj se stra ni pri klo ni ti, re {e we

se mo ra tra ̀ i ti i na }i u do gled no vre me, jer eks per ti Uje di we nih

na ci ja po seb no is ti ~u da je „glad za elek tri~ nom ener gi jom na pla -

ne ti” ve li ka (pro ce wu je se da }e do 2030. po tre be za elek tri~ nom

stru jom bi ti za 53 po sto ve }e od sa da {wih), a isto vre me no uka zu ju i

na ka ta stro fal ne po sle di ce kli mat skih pro me na ko je qu di u ne kim

kra je vi ma sve ta ve} uve li ko ose }a ju na svo joj ko ̀ i.

Sva ka ko da stra ho va we od kva ro va nu kle ar nih elek tra na, za -

tim bo ja zan od zlo u po tre be nu kle ar ne teh no lo gi je u voj ne svr he, a

da i ne po mi we mo „nu kle ar ni te ro ri zam”, za o ku pqu ju pa ̀ wu go to vo

sva kog ~o ve ka, ali glo bal no za gre va we pla ne te i kli mat ske pro me -

ne iza zva ne enorm nom po tro {wom fo sil nih go ri va sa svim uver qi -

vo uka zu ju na to da u po gle du ener gi je ~o ve ~an stvo mo ra po ste pe no da

me wa do sa da {wi kurs i da u~i ni sve ka ko bi se, ako iz laz vi di i

na la zi u ko ri {}e wu ato ma, do kraj wih gra ni ca po ve }a la bez bed -

nost ra da atom skih cen tra la, u ko je se ve} ugra |u ju nu kle ar ni re ak -

to ri ~e tvr te ge ne ra ci je.

Na u~ ni ci ne se de skr {te nih ru ku. Na pro tiv, de ce ni ja ma is traj -

no ra de na pro na la ̀ e wu re la tiv no jef ti nih iz vo ra elek tri~ ne ener -

gi je, ko ji ne }e za ga |i va ti ~o ve ko vu ì vot nu sre di nu, ni ti uti ca ti na

glo bal nu pro me nu kli me. Jed no od re {e wa je iz grad wa ko mer ci jal nog

nu kle ar nog re ak to ra ~i ji se rad, za raz li ku od da na {wih fi si o nih

re ak to ra, za sni va na fu zi ji (spa ja wu vi {e atom skih je zga ra i for mi -

ra wu jed nog, te ̀ eg je zgra). Mno gi eks pe ri men ti iz ve de ni u is tra ̀ i va~ -

kim la bo ra to ri ja ma {i rom sve ta ve} su po ka za li da stru~ wa ci u bu -

du} no sti mo gu da na pra ve ma {i nu ko ja bi do ka za la da je mo gu }e ko -

mer ci ja li zo va ti (u~i ni ti is pla ti vim) pro ces nu kle ar ne fu zi je.

Uni {ta va we nu kle ar nog ot pa da

Pr vi in ter na ci o nal ni ter mo nu kle ar ni eks pe ri men tal ni re -

ak tor gra di se u Fran cu skoj. Re~ je o glo bal nom na u~ nom pro jek tu u

ko me u~e stvu ju i is tra ̀ i va ~i iz SAD, Evro pe, Ki ne, In di je, Ja pa na i

jo{ ne kih, teh no lo {ki ve o ma raz vi je nih ze ma qa. Ako se eks pe ri men -

tom po tvr di da je mo gu }e ostva ri ti fu zi ju (sme sti ti jed no „ma lo sun -

ce” u la bo ra to ri ju), on da je, tvr de is tra ̀ i va ~i, ~o ve ~an stvo na pra -

gu no ve teh no lo {ke ere, od no sno na si gur nom pu tu ka ostva ri va wu

~o ve ko ve dav na {we è qe da na pra vi ko mer ci jal ni fu zi o ni re ak -

tor i da se do ko pa jef ti nog iz vo ra elek tri~ ne ener gi je, ko ji ne }e ni

ma lo da uti ~e na kli mat ske pro me ne, {to pre te da za tru ì vot na

na {oj pla ne ti.

I dok na sto je da do |u do prak ti~ nog re {e wa za fu zi o ni re ak -

tor, na u~ ni ci, isto vre me no, s ne sma we nom upor no {}u, tra ga ju za

mo gu} no {}u bez bed nog uni {ta va wa nu kle ar nog ot pa da ko ji na sta je

na kon ko ri {}e wa ura ni ju ma u re a ak to ri ma atom skih cen tra la. Is -

tra ̀ i va ~i re {e we tog pro ble ma, pre sve ga, vi de u hi brid nom (fu zi -

o no-fi si o nom) re ak to ru u ko me bi bi li uni {ta va ni ra di o ak tiv ni

osta ci ura ni ju ma.

Jed no stav ni je re ~e no, naj va ̀ ni ji deo no vog hi brid nog re ak to -

ra je ste „su per di ver ter”. On }e mo }i da iz dr ̀ i eks trem no vi so ke

tem pe ra tu re i uda re sno po va ~e sti ca ko je na sta ju pri ostva ri va wu

fu zi je. Te dve po ja ve (iz u zet no vi so ka tem pe ra tu ra ko ja pre la zi 100

mi li o na Cel zi ju so vih ste pe ni i sna ̀ ni uda ri ~e sti ca) bi le su naj -

ve }a pre pre ka u raz vo ju fu zi o nih re ak to ra, jer ta ko vi so ke tem pe -

ra tu re mo gu, bu kval no, da spr ̀ e zi do ve re ak to ra. Ru skim na u~ ni ci -

ma je, pe de se tih go di na pro {lo ga ve ka, po {lo za ru kom da u po seb -

nom ure |a ju (to ka ma ku) na do voq no du go vre me „ukro te” ogrom nu

ener gi ju do bi je nu fu zi jom, {to da nas, uz vi dan teh no lo {ki na pre -

dak, da je na du da }e se hi brid nim re ak to rom re {i ti pro blem uni -

{ta va wa ra di o ak tiv nog ot pa da.

43

od one ko ja se do bi ja u cen tra la ma na gas ili iz so lar nih }e li ja).

Pri tom, me |u tim, va qa ima ti na umu da je dan nu kle ar ni re ak tor

ko {ta iz me |u tri i ~e ti ri mi li jar de do la ra, a da je za we go vo pro -

jek to va we i iz grad wu po treb no i do 12 go di na.

Ka da je re~ o nu kle ar noj ener gi ji, mi {qe wa stru~ wa ka u Evrop -

skoj uni ji su po de qe na. Ko ri {}e we ato ma u pro iz vod wi stru je naj vi -

{e po dr ̀ a va Fran cu ska, ~i ji eks per ti mi sle da ne tre ba za tva ra ti

ra ni je iz gra |e ne nu kle ar ke, ve} za po ~e ti pro jek to va we no vih. Od

ukup no 27 ze ma qa ~la ni ca Uni je, vi {e od po lo vi ne (16) ima atom ske

cen tra le. Da je nu kle ar na ener gi ja – ener gi ja bu du} no sti, mo ̀ da po -

naj bo qe ka zu je sa zna we da je po zna ta ame ri~ ka kom pa ni ja „Ve sting ha -us elek trik” pot pi sa la ugo vor o iz grad wi ~e ti ri nu kle ar na re ak to ra u

SAD (pla ni ra no je jo{ 10), dok je pre dve go di ne Ki na, u is toj kom pa -

ni ji, na ru ~i la ~e ti ri re ak to ra vred na oko osam mi li jar di do la ra.

I ru ska dr ̀ a va fir ma „Ato me ner go prom” ima vr lo am bi ci o -

zan plan pro {i re wa. Ona }e, na i me, u na red ne dve de ce ni je, iz gra -

di ti 26 no vih nu kle ar ki na ru skom tlu i 60 na me we nih iz vo zu, kao i

vi {e po mno go ~e mu spe ci fi~ nih, plu ta ju }ih nu kle ar nih elek tra na,

ko je }e elek tri~ nom ener gi jom snab de va ti uda qe ne re gi o ne do ko jih

stru ja jo{ ni je do pr la. U sve tu se tre nut no gra de 34 atom ske cen tra -

le, a pre ma pred vi |a wi ma fran cu skih stru~ wa ka, do 2030. go di ne

bi }e iz me |u 200 i 300 no vih re ak to ra.

Srp ska ener get ska sce na

Pre dve go di ne Bo ̀ i dar \e li}, pot pred sed nik Vla de i mi ni -

star za na u ku, go vo re }i o na {oj no voj Stra te gi ji o ener get skoj efi -

ka sno sti, re kao je da bi u {i ro koj jav noj ras pra vi (re fe ren du mu)

va qa lo pre i spi ta ti od lu ku o mo ra to ri ju mu na iz grad wu nu kle ar nih

elek tra na kod nas (do ne ta je 1989. go di ne po sle ne sre }e u ̂ er no bi -

qu) ka ko ne bi smo iz gu bi li tr ku u bor bi za „naj jef ti ni jim i naj ~i sti -

jim na ~i nom pro iz vod we elek tri~ ne ener gi je”. Da li }e do re fe ren -

du ma u do gled no vre me do }i, osta je da se vi di, ali ono {to se ve}

sa da zna je ste ~i we ni ca da su mi {qe wa i na {ih ener get skih stru~ -

wa ka po de qe na. Dok jed ni tvr de da su do ma }i hi dro po ten ci ja li ogra -

dru{tvo

44

Re ak tor te vr ste, is ti ~u is tra ̀ i va ~i, bi }e re la tiv no ma lih

di men zi ja (ve li ~i ne jed ne so be) i ne }e ima ti mno go pra te }ih ure |a -

ja. U jed nom hi brid nom re ak to ru uni {ta va }e se ot pad ko ji osta je u

pet na est re ak to ra sa la kom vo dom, kao i 99 po sto ura ni jum skog ta -

lo ga, pri ~e mu }e se pro iz vo di ti elek tri~ na stru ja ~i ja }e ce na bi ti

u ko mer ci jal nim gra ni ca ma.

Re zul ta ti na u~ nih is tra ̀ i va wa ko ja se od no se na do bi ja we

elek tri~ ne ener gi je sva ko dnev no se pra te. Mo ̀ e se za kqu ~i ti da se

strah zbog gra |e wa nu kle ar nih cen tra la po ste pe no sma wu je, po seb -

no ka da se go vo ri o ap so lut noj po u zda no sti re ak to ra naj no vi je ge -

ne ra ci je i o ne mo gu} no sti da se te ro ri sti do ~e pa ju ra di o ak tiv nog

ma te ri ja la, od no sno nu kle ar nog ot pa da, ko ji je to li ko opa san (ra di -

o ak ti van) da bi sva ko ko bi mu ne stru~ no pri {ao bio usmr }en. Sto -

ga je i no be lo vac Sti ven û, mi ni star ener ge ti ke u vla di ame ri~ kog

pred sed ni ka Oba me, pro {le go di ne vi {e pu ta raz go va rao sa pred -

stav ni ci ma Udru ̀ e wa de ka na svih nu kle ar nih fa kul te ta u SAD o

pred no sti ma i ma na ma nu kle ar ne ener gi je. Ame ri kan ci su, na i me,

ne ka da ima li pri mat u iz grad wi nu kle ar nih cen tra la, ali su ga iz -

gu bi li, jer od po ~et ka osam de se tih go di na ni su ni {ta gra di li ni ti

su {ko lo va li stru~ wa ke ko ji bi se ba vi li tim po slom. Za to Udru ̀ e -

we de ka na nu kle ar nih fa kul te ta in si sti ra na to me da se u Ame ri ci

osmi sli du go ro~ na stra te gi ja u svim obla sti ma u ko ji ma se ko ri sti

nu kle ar na teh no lo gi ja.

Ne za vi sna ener get ska po li ti ka

Do tre nut nog za o sta ja wa ame ri~ kog nu kle ar nog ener get skog

pro gra ma do {lo je, sem osta log, i zbog to ga {to su ne gda {wi pred -

sed nik Bil Klin ton i we gov naj bli ̀ i sa rad nik Al bert Gor bi li an -

ti nu kle ar no ras po lo ̀ e ni, ta ko da je za vre me wi ho vog osmo go di -

{weg man da ta uve li ko su ̀ en na u~ no i stra ̀ i va~ ki po ten ci jal ve zan

za do bi ja we elek tri~ ne ener gi je iz atom skih elek tra na. Opa snost

od glo bal nih pro me na kli me i sve ve }a za vi snost od uvo znog fo sil -

nog go ri va (naf te i ga sa) pri mo ra la je i Ame ri ku i osta le dr ̀ a ve

da se u naj ve }oj mo gu }oj me ri, vo de }i ne za vi snu ener get sku po li ti ku,

oslo ne na eko lo {ki pri hva tqi ve iz vo re elek tri~ ne stru je. Fran cu -

zi su, na pri mer, sre di nom se dam de se tih go di na, ka da su ce ne naf te

enorm no sko ~i le, po ve }a li pro ce nat ude la nu kle ar ki u pro iz vod wi

stru je na 80 po sto. Ame ri ka da nas ima 104 nu kle ar ne elek tra ne, a

taj pro ce nat je tek 20 po sto.

Ia ko se u eko no mi~ nost atom ske stru je, ko ja je na ja vqi va na u

pred ve ~er je nu kle ar ne ere (ne ki stru~ wa ci su ~ak go vo ri li ka ko je

„atom ska ener gi ja to li ko jef ti na da se ne is pla ti me ri ti je”), mo ̀ e

sum wa ti, tre ba lo bi, ipak, re }i da je atom ska stru ja da nas kon ku -

rent na onoj ko ja se do bi ja sa go re va wem ugqa ili naf te (i jef ti ni ja

15. februar 2010.

Iz In sti tu ta „Vin ~a” usko ro }e u Ru si ju bi ti pre ba ~e no

oko dve i po to ne po tro {e nog nu kle ar nog go ri va (ot pad nog ma -

te ri ja la). Upra vo zbog tog ot pa da su do ne dav no kru ̀ i le pri ~e

da Be o grad „le ̀ i” na po ten ci jal noj atom skoj bom bi.

– Ako bi to bi lo ta~ no, {ta bi, on da, tre ba lo re }i ko li ka

tek opa snost „pre ti” So fi ji, Bu ku re {tu i Bu dim pe {ti, ima ju }i

na umu ko li ~i nu ra di o ak tiv nog ot pa da ko ji se na la zi u okru ̀ e -

wu tih pre sto ni ca – ka ̀ e dr Kru no slav Su bo ti}, eks pert za nu -

kle ar nu teh no lo gi ju i ne gda {wi di rek tor „Vin ~e”.

Ka da je re~ o stru ji iz ato ma, dr Su bo ti} po seb no is ti ~e

da u sve tu da nas ra di bli zu 400 nu kle ar nih re ak to ra, sna ge oko

400.000 me ga va ta. Tre nut no se gra di no vih sto ti nak re ak to ra,

a pred vi |a se da }e za 40 do 50 go di na na na {oj pla ne ti bi ti

oko 1.700 nu kle ar nih elek tra na.

Budu}nost nuklearne energije

ni ~e ni, dru gi is ti ~u da Sr bi ja 2075. go di ne ne }e ima ti ni ugqa. Po -

tre be za elek tri~ nom ener gi jom }e, me |u tim, stal no ra sti, ta ko da

}e se sa 37 mi li jar di ki lo vat-~a so va, ko li ko da nas go di {we tro -

{i mo, 2012. po pe ti na 40 mi li jar di, a 2075. go di ne, ka da re zer ve

ugqa pot pu no pre sah nu, bi }e dvo stru ko uve }a ne (80 mi li jar di).

U Sr bi ji }e, da kle, 2075. go di ne (pri go di {woj po tro {wi od

oko 80 mi li jar di ki lo vat-sa ti stru je), hi dro e lek tra ne is po ru ~i va ti

sa mo ~e tvr ti nu (20 mi li jar di), dok bi se jo{ to li ko ener gi je na do -

me sti lo iz so lar nih elek tra na i dru gih ob no vqi vih iz vo ra ener gi -

je, pod uslo vom da se wi hov teh no lo {ki raz voj znat no ubr za. [ta sa

pre o sta lom po lo vi nom po tre ba za elek tri~ nom ener gi jom? – pi ta ju

qu di za du ̀ e ni za raz voj ener ge ti ke kod nas i od mah od go va ra ju da

}e mo ma wak mo ra ti da po kri je mo stru jom iz nu kle ar nih cen tra la.

Ve }i na na {ih ener ge ti ~a ra, me |u tim, mi sli da u do gled no vre -

me ne bi tre ba lo gra di ti atom ske elek tra ne, ve} da je bo qe da se

{to pre okre ne mo ob no vqi vim iz vo ri ma stru je, ko ji se sma tra ju

pra vom ener get skom bu du} no {}u mno gih ze ma qa, pa i na {e, uz isto -

45

Iz gle da da je sve iz ve sni ja grad wa nu kle ar ne cen tra le u Hr -

vat skoj, u ko joj ve} du ̀ e tra ju ras pra ve oko te, ka ko ka ̀ u, ose tqi -

ve te me. Ras pra va je sve in ten ziv ni ja, jer je po sta lo ja sno da }e,

pre ma upo zo re wi ma stru~ wa ka, Hr vat ska u bli skoj bu du} no sti

(2014. go di ne) ima ti ozbiq ne pro ble me oko snab de va wa elek -

tri~ nom ener gi jom, uko li ko do ta da ne po ve }a broj vla sti tih iz -

vo ra elek tri~ ne stru je. S ob zi rom na we ne (re la tiv no ma le) pri -

rod ne re sur se, traj no re {e we tog pro ble ma hr vat ski ener ge ti ~a -

ri vi de upra vo u pro iz vod wi stru je u atom skim cen tra la ma.

Hr vat ska iz nu kle ar ne elek tra ne Kr {ko (ko ju je gra di la

za jed no sa Slo ve ni jom i na tlu te dr ̀ a ve) pod mi ru je sa mo 17

po sto po tre ba za elek tri~ nom ener gi jom. Za to se sve ~e {}e go -

vo ri o vla sti toj nu kle ar ki ko ju bi tre ba lo gra di ti u Da qu (na

gra ni ci sa Sr bi jom).

Atomska centrala u susedstvu

vre me no po ve }a we ener get ske efi ka sno sti. Pro ce ne go vo re da bi

ve }om ener get skom efi ka sno {}u sa mo u stam be nim objek ti ma go di -

{we mo glo da se u{te di do 400 me ga va ta (mi li o na ki lo vat-sa ti),

{to je vi {e od ono ga {to u to ku jed ne go di ne pro iz ve de ter mo e lek -

tra na „Ko lu ba ra”. Jo{ jed nu ta kvu ter mo e lek tra nu mo gli bi smo, ka -

ù, da u{te di mo ako bi smo ubr za li raz voj al ter na tiv nih iz vo ra,

po put so lar nih }e li ja, ve tro ge ne ra to ra ili pre ra de bi o ma se i dru -

gog ot pad nog ma te ri ja la (Voj vo di na, na pri mer, ima ogro man po ten -

ci jal u po gle du pro iz vod we stru je iz bi o ma se. Ka da bi se sva voj vo -

|an ska bi o ma sa pre ve zla u „Ko lu ba ru”, po tre be za ko ri {}e wem

ugqa sma wi le bi se upo la).

Efi ka snost u pr vom pla nu

Na {a ze mqa mo ra }e (do od lu ke o even tu al noj grad wi nu kle ar -

ke) u sre di {te pa ̀ we da sta vi ener get sku efi ka snost, {to }e re }i

da }e mo mo ra ti da se na u ~i mo da {te di mo stru ju – u sva koj pri li ci.

Da bi Sr bi ja, re ci mo, do sti gla svet ski pro sek, tre ba lo bi da pre -

po lo vi sa da {wu po tro {wu stru je po je di ni ci na ci o nal nog pro iz -

vo da, a ako bi è le la da u tom po gle du do stig ne naj ra zvi je ni je ze -

mqe sve ta, po tro {wu elek tri~ ne ener gi je tre ba lo bi da sma wi ~ak

za tri ~e tvr ti ne.

Ne tre ba, ta ko |e, smet nu ti s uma jo{ je dan pra vac raz vo ja ko ji

se od no si na de cen tra li za ci ju ener ge ti ke, od no sno mo gu} nost op -

{ti na i osta lih lo kal nih sa mo u pra va da ostva ru ju pro jek te ko ji se

od no se na ve tre wa ~e, so lar ne pa ne le, ma le hi dro e lek tra ne i ma -

we ener get ske objek te na bi o di zel ili bi o e ta nol. Ve tra }e, ka ̀ u

stru~ wa ci, uvek bi ti za rad ve tro ge ne ra to ra ko ji pro iz vo de stru ju.

Sli~ no je i sa so lar nim ko lek to ri ma u ko ji ma naj ve }i broj do ma -

}in sta va mo ̀ e da za gre va vo du. U po re |e wu s nu kle ar ka ma, ob no -

vqi vi iz vo ri ne ugro ̀ a va ju zdra vqe qu di, a ne po sto ji ni pro blem

ot pa da, jer ga, jed no stav no, ne ma.

[to se, pak, ti ~e ce ne stru je do bi je ne iz ra znih iz vo ra (ukqu -

~u ju }i i nu kle ar ne), ona si gur no ne bi bi la pre sud na. Tre nut na ce -

na ki lo va ta iz ve tro ge ne ra to ra je ste 9,5 evro cen ti, dok ki lo vat

stru je iz nu kle ar ke ko {ta 4,5. Me |u tim, ve} po sle 12 go di na pro da -

je stru je do bi je ne sa ve tre wa ~a, ki lo vat stru je na tr ̀ i {tu pa {}e

na 4,5 evro cen ti, {to }e re }i da }e se iz jed na ~i ti sa ce nom „atom -

skog ki lo va ta”.

In ve sti ci o ni tro {ko vi za grad wu ve tro ge ne ra to ra da nas su

~e ti ri pu ta ni ̀ i ne go pre ne ko li ko go di na. Zbog to ga se, sem osta -

log, na {i ener get ski stru~ wa ci za la ̀ u za to da Sr bi ja, po naj pre,

is ko ri sti ener get ske po ten ci ja le ko ji joj sto je na ras po la ga wu, ali

i da ne stra hu je od atom ske cen tra le ako se jed no ga da na uka ̀ e po -

tre ba i stvo re ma te ri jal ne mo gu} no sti za grad wu ta kvog ener get -

skog iz vo ra. Atom ske elek tra ne, na i me, ve} du go po sto je u we nom

bli skom okru ̀ e wu (Slo ve ni ja, Bu gar ska, Ru mu ni ja, Ma |ar ska), a ne -

dav no je i Ma ke do ni ja ob ja vi la da }e do 2025. go di ne sta vi ti u po -

gon pr vu nu kle ar nu elek tra nu.

Vla da RI STI]

Evrop ska uni ja do ne la je pro pi se ko ji da na {we pro iz vo -

|a ~e kla si~ nih si ja li ca (one sa ì ~i com u sta kle noj kru {ci)

pri mo ra va ju da po ste pe no osva ja ju pro iz vod wu no vih, flu o ro -

scent nih, {te dqi vih si ja li ca, ko je tro {e pet pu ta ma we stru je,

dok im je vek upo tre be de set pu ta du ̀ i.

Svo je vre me no je i Elek tro di stri bu ci ja Sr bi je iz ra ~u na la

da bi se go di {we, ako bi sva ko na {e do ma }in stvo za me ni lo sa mo

po dve kla si~ ne si ja li ce, mo glo u{te de ti oko 700 mi li o na ki lo -

vat-sa ti elek tri~ ne ener gi je ili, sli ko vi ti je re ~e no, ono li ko

ener gi je ko li ko pro iz ve de jed na elek tra na sna ge 480 me ga va ta.

Kla si~ ne si ja li ce ~ak 95 po sto ener gi je tro {e na za gre va -

we ì ~i ce ko ja sve tli, a sa mo pet pro ce na ta za osve tqa va we

oko li ne. Upra vo je to raz log {to je Evrop ska uni ja od lu ~i la da

do 2012. go di ne uga si pro iz vod wu si ja li ca ko je „pro ̀ di ru”

elek tri~ nu ener gi ju.

U{teda energije

Italijanska specijalna jedinica – GIS

Specijalna jedinica karabiwera,

poznatija u javnosti pod

skra}enicom GIS, nastala

u vreme najkrvavijeg terorizma

u Italiji, danas vaì za jednu

od najpoznatijih formacija

te vrste u svetu

46

I

15. februar 2010.

Odgovor

na terorizam

talija je sedamdesetih godina 20. veka, u takozvanim olovnim

godinama, bila izloèna jakom nacionalnom terorizmu, po-

sebno od teroristi~ke organizacije Brigate Rosse. Krajem 1977.

godine, kao odgovor na nacionalni i me|unarodni terorizam,

Comando Generale dell’Arma dei Carabinieri osniva jednu struk-

turu ad hok nazvanu U. N. I. S. (Unità d’Intervento Speciale) sa

iskqu~ivim zadatkom da se bori protiv terorizma.

Me|utim, ve} 16. marta 1978, teroristi~ka organizacija Bri-gate Rosse kidnapovala je lidera demohri{}anske stranke Alda Mo-

ra, likvidiraju}i istovremeno pet ~lanova wegove pratwe. Posle

tog tragi~nog iskustva, italijanski politi~ari najzad su uvideli da

je potrebno da se odlu~nije suprotstave tom problemu.

Fran~esko Kosiga, tada{wi ministar unutra{wih poslova i

nekada{wi podsekretar Ministarstva odbrane, mobilisao je najbo-

qe jedinice Oruànih snaga da se suprotstave teroristima. Bile su

ukqu~ene jedinice poput GOI italijanske mornarice i 9°Rgt Col Mo-schin. Me|utim, iako odli~no obu~ene, one nisu mogle da se uspe{no

suprotstave terorizmu. Bilo je jasno da se u okviru policije moraju

osnovati odgovaraju}e jedinice za takvu vrstu zadatka. Stoga je u ok-

viru italijanske policije osnovana Nucleo Operativo Centrale Spe-ciale (NOCS), dok je u okviru Karabiwera 1978. osnovana Gruppod’Intervento Speciale (G. I. S.). Osobqe za jedinicu izabrano je iz on-

da{weg 1° Battaglione Carabinieri Paracadutisti TUSCANIA, koje je ve}

imalo odre|ene fizi~ke i borbene sposobnosti.

Prva baza jedinice nalazila se u sedi{tu bataqona u kasarni

u Livornu, koja i nije ba{ bila odgovaraju}a. Me|utim, zahvaquju}i

pre svega fondovima stavqenim na raspolagawe Ministarstvu unu-

Obuka u jedinici zasnovana je na decenijskom

iskustvu. U po~etnoj fazi, sedamdesetih godina, iz-

vodila se po uzoru na britanski SAS, koji je imao du-

gogodi{we iskustvo u borbi protiv terorizma. Uzor

im je bila i jedinica podvodnih diverzanata ita-

lijanske mornarice, odnosno Gruppo Operativo In-cursori della Marina Militare, koja je dobro poznavala

odre|ene problematike i ve} nekoliko godina ima-

la u svom sastavu specijalni tim za antiteroristi~ku

borbu. To je bio veoma teàk posao, koji je ipak, na

kraju, dao dobre rezultate, pre svega zahvaquju}i ve-

likoj po`rtvovanosti pripadnika jedinice i wihovih

instruktora.

Decenijsko iskustvo

strane armije

tra{wih poslova, ubrzo se krenulo sa nabavkom specifi~ne opre-

me za borbu protiv terorizma i zapo~et je intenzivan proces obuke,

u saradwi sa najboqim doma}im i stranim jedinicama, poput bri-

tanskog Special Air Service S.S. i nema~kog GSG-9.

Ipak, tokom najè{}eg perioda terorizma jedinica nije u~est-

vovala u nekim posebnim misijama, osim {to je uspe{no izvela ak-

cije u zatvorima Trani i Porto Azuro na ostrvu Elba. Pripadnici

GIS-a u~estvovali su u nekoliko operacija na moru, posebno u pre-

sretawu iz vazduha, uz upotrebu helikoptera, na dva broda koja su

nosila veliki teret droge.

U okviru novog internacionalnog scenarija i italijanskih

me|unarodnih misija, za GIS su se otvorile nove perspektive. Nai-

me, italijanske jedinice pozvane su da deluju u krvavim konfliktima

gde obi~ne policijske snage nisu u stawu da se suprotstave agresiv-

nom kriminalu. Zbog toga, po~ev od velike misije u Bosni i Hercego-

vini, odlu~eno je da se osobqe GIS-a {aqe u sve misije u kojima

u~estvuju italijanski vojnici.

Jedna od ve}ih misija je u Iraku i Avganistanu.

[iroki spektar misija

O organizaciji jedinice zna se veoma malo. Osnovni koncept

je sposobnost da deluje samostalno u malim visokospecijalizovanim

grupama i da je u stawu da izvodi {iroki spektar misija. Jedinica

se po operativnom pitawu nalazi pod komandom Ministarstva unu-

tra{wih poslova i Comando Generale dei Carabinieri. Po pitawu

obuke, nadle`na je Comando Generale, dok po administrativnom pi-

tawu, GIS zavisi od Legione Carabinieri.Po~ev od septembra 2002, GIS se nalazi u sastavu 2° Brigata

Mobile dei Carabinieri. Jedan deo osobqa stalno je sme{ten u krugu

kasarne GIS-a da bi garantovali brzo stupawe u akciju iz neprekid-

nog deùrstva.

Posebna organizacija jedinice i dobra obu~enost wenih pri-

padnika omogu}uje da se uspe{no suprotstavi {irokom spektru opa-

snosti i van nacionalne teritorije. Moè da u~estvuje u operacija-

ma osloba|awa talaca i vitalnih objekata koje su zauzeli terori-

sti. Sluì i za za{titu va`nih i rizi~nih me|unarodnih mitinga.

U~estvuje u re{avawu otmica gde postoji veliki rizik za taoce. U

stawu je da podràva druge je-

dinice karabiwera, hapsi opa-

sne kriminalce i pojedince i

prati i {titi va`ne osobe.

Posledwih godina, jedini-

ca je imala svoje timove raspo-

re|ene i u vi{e misija podr{ -

ke miru u svetu.

Obuka

Da bi neko postao pri-

padnik jedinice mora biti

mla|i od 30 godina i biti pri-

padnik 1° Reggimento Carabinie-ri Paracadutisti TUSCANIA, sa

najmawe dve do ~etiri godine

slu`be, {to zna~i da ve} ima

osnovna znawa. Obuka za pri-

stup jedinici ekstremno je zah-

tevna, a kandidat, osim {to mo-

ra imati zdravo telo, mora da

bude i odli~an atleta, psihi~ki

stabilna i jaka li~nost.

Prvi korak ka stupawu u

jedinicu jeste razgovor sa ko-

mandantom ili sa nekim od

oficira koji su ve} godinama u

jedinici. Motivacija moè bi-

ti i kqu~ni faktor prilikom

izbora kandidata, budu}i da je-

dinica zahteva veliko zalagawe i `rtvovawe. Prelaskom ove prve

selekcije, najboqi kandidati {aqu se u Nacionalni centar za se-

lekciju i regrutovawe karabiwera, gde se podvrgavaju psiholo{koj

proveri. Lekarski pregled se obavqa preko Sanitarnog centra vaz-

du{notransportnih trupa Vojne padobranske {kole iz Pize. Kandi-

date za koje se ustanovi da su dobri, preuzimaju instruktori i za

wih po~iwe osnovna obuka u trajawu od 20 do 22 nedeqe. Tokom te

faze radi se na pove}awu fizi~ke kondicije (ukqu~uju}i i aktivno-

sti u vodi i alpinizam), u~e se borila~ke ve{tine, ga|awe, eksplo-

zivi, taktika, spu{tawe sa zidova i helikoptera, tehnike upada u

prevozna sredstva i objekte, engleski jezik, topografija, fotogra-

fija i sti~u se saznawa o specijalnoj opremi i naoruàwu. Osim

poboq{awu fizi~ke kondicije, velika pa`wa posve}uje se i ga|awu.

Va`nu ulogu tokom tog dela obuke igraju takozvane Killing House,kojima jedinica raspolaè i koje kreiraju realne doìvqaje, poput

efekta praska municije ispaqenog iz koleginog oru`ja na maloj da-

qini. Snajperisti imaju ne{to druga~iju obuku, u ovom slu~aju na ot-

vorenom prostoru.

Svi pripadnici GIS-a odli~ni su strelci iz pi{toqa i automa-

ta, a ekstremna pa`wa pridaje se snajperskom ga|awu. Snajperisti

se obu~avaju da dejstvuju u urbanom (gde dejstvuju na mawim distanca-

ma) i u ruralnom ambijentu, gde su daqine na kojima treba dejstvo-

vati mnogo ve}e, kao i na aerodromskim pistama. Jedinica raspo-

laè aparatima Sincrofire, koji omogu}avaju otvarawe vatre kada svi

snajperisti uhvate svoj ciq, tako da istovremeno likvidiraju sve

protivnike, kako ne bi imali vremena da ubiju taoce.

Drugi vaàn deo obuke posve}en je li~noj odbrani i borila~ -

kim ve{tinama. On je potreban i zbog pove}awa samokontrole, re-

fleksa i sposobnosti da se na|u u neo~ekivanim situacijama. Sle-

de}i vaàn segment obuke posve}en je upotrebi eksploziva, i svaki

pripadnik jedinice ima osnovno poznavawe upotrebe eksploziva i

eksplozivnih naprava. Ve} vi{e od deset godina izvodi se obuka za

telohraniteqe, odnosno obezbe|ewe va`nih li~nosti.

Osnovna obuka deli se u nekoliko faza i svaka od wih zavr -

{ava se jednom probom kojom se proverava nivo ste~enog znawa.

Sledi kurs specijalizacije koji traje 24 nedeqe, tokom kojih se pro-

dubquju znawa i ve{tine ste~eni u prethodnoj obuci i po~iwe se

primewivati izu~eno.

Fizi~koj pripremi, ga|awu i

upotrebi eksploziva i daqe se prida-

je posebna pa`wa, ali se tome pri -

dru ̀ uju, na primer, izu~avawe tehni-

ka gerile i kontragerile, ili pak

izu~avawe infrastrukture i voznih

sredstava (avion, voz, brod, putni~ki

automobil, autobus), znawa koja mogu

biti vrlo korisna tokom akcije. Po -

~iwe dugi ciklus sve kompleksnijih

ve`bi, sa upotrebom helikoptera ili

brzih plovila.

Naoruàwe

i oprema

Interventna jedinica karabi -

wera opremqena je sofisticiranom

opremom i naoruàwem, prilago|e -

nom kriti~nim misijama sa kojima se

weni pripadnici mogu suo~iti. Ti-

pi~na uniforma je tamnoplavi kom-

binezon od vatrootpornog materija-

la sa kapuqa~om, proizveden u Ve-

likoj Britaniji (isti model koji ko-

risti SAS). Kombinezon se nosi u

kombinaciji sa kapom (za za{titu

identiteta i lica operativaca) i ru -

kavicama od istog materijala, koje su

neophodne za za{titu ruku prilikom

akcija.

47

Snajperisti raspolaù i spe-

cijalnim rukavicama da bi imali

maksimalnu kontrolu nad kaìpr-

stom. Na levom rukavu uniforme na-

lazi se oznaka u vidu trougla sa

vrhom nagore u razli~itim bojama za

svaki tim i li~nim brojem, tako da se

mogu identifikovati operativci i ko-

me timu pripadaju. Iznad wega nala-

zi se oznaka jedinice na kojoj su pla-

men, krila, padobran i ma~. Na de-

snoj strani grudi stoji natpis Carabi-nieri. U pojedinim situacijama GIS-ov-

ci mogu delovati u uniformama dru-

gih jedinica ili u civilnom odelu.

Jedinica polako prelazi sa do-

sta dobrih ~izama Adidas na doma}e

Crispi serije za razne situacije od

urbanih sredina do toplih podru~ja.

Veoma vaàn deo opreme pred-

stavqaju borbeni prsluci. GIS obi -

~no koristi prsluk doma}e firme Ra-dar, ali ima na raspolagawu i one izra|ene u inostranstvu. Obi~no

se dele na one za urbane operacije (tamnoplavi) i ruralne (tamno-

zeleni), ponekad izra|eni specijalno po zahtevu jedinice.

Balisti~ku za{titu obezbe|uju balisti~ki prsluci Dynema, sa

mogu}no{}u umetawa dodatnih kerami~kih plo~a. Glava je za{ti}ena

{lemovima od kevlara tipa PASGT sa vizirom, a koriste i Pro-Techkacige koje ne pruàju balisti~ku za{titu, ali prilikom ve`bi {ti-

te glavu od maltera, kamena, stakla… Jo{ jedan vaàn element

opreme je za{titna maska britanske proizvodwe AVON SF-10, sa

filterima sme{tenim sa strane

tako da ne ometaju upotrebu oru`ja.

Od kratkog oru`ja koriste se

pi{toqi Beretta 92FS i GLOCK 17

opremqeni prigu{iva~em pucwa, kao

i revolveri S&W PATROLMAN u ka-

libru .357 Magnum i BODYGARD.38 Special.

Od automatskog oru`ja, jedini-

ca danas upotrebqava nezaobilazne

nema~ke automate HK MP-5 u raznim

verzijama. Me|u pumparicama kali-

bra .12 nalaze se klasi~ne FranchiSPAS 12 i SPAS 15 i kompaktna Benel-li PA-3. Na raspolagawu je i specijal-

ni elektropi{toq TASER.

U oruàrnici GIS-a nalaze se

juri{ne pu{ke Beretta SCP 70/90 i

austrijske juri{ne pu{ke Steyr AUG u

verziji sa kratkom cevi od 420 mm,

kako u 5,56 mm tako i u 9h19 mm.

Kao i ve}ina savremenih jedi-

nica ovoga tipa, i GIS je opremqen

karabinom M-4, ta~nije verzijom Bu-shmaster. U arsenalu su odnedavno i

izuzetne nema~ke juri{ne pu{ke H&KG-36, u verziji C sa kra}om cevi.

Posle prvih primeraka snaj-

perskih pu{aka sa ru~nim repetirawem Mauser SP 66 i Mauser SR86 7,62x51 mm, dolazi i robusnije HK MSG-90 poluautomatsko

oru`je. TU su i snajperske pu{ke Accuracy International AWP Suppres-sed sa integrisanim prigu{iva~em u kalibru 7,62h51 mm i pu{ke

Barret M-82 A1.Nedavno su nabavili nove precizne snajperske pu{ke Sako

TRG-22 7,62x51 mm sa preklopnim kundakom i nekoliko Accuracy In-ternational AWM u kalibru .338 Lapua Magnum.

Zoran MILO[EVI]

strane armije

48

Qudstvo GIS-a mora biti sposobno da se kre}e po

svim vrstama terena i ambijenata, pa stoga poha|a i kur-

seve rowewa u jedinici podvodnih diverzanata itali-

janske mornarice, zatim kurseve skijawa i planinarewa,

brze vo`we, padobranskih tehnika slobodnog padawa.

Nakon otprilike godinu dana naporne obuke, kandi-

dat se {aqe u jednu od operativnih sekcija jedinice, gde

se nastavqa wegova priprema. Na primer, jedna sekcija

je posebno obu~ena za delovawe u pomorskom ambijentu

(sa dozvolom za vo`wu mawih plovila).

Posle nekoliko godina slu`bovawa kao specijali-

zovani operativci i sa najve}im iskustvom, specijalci

GIS-a mogu postati instruktori, a istovremeno zadràti

i kvalifikaciju operativca, {to zna~i da u slu~aju po -

trebe mogu biti pozvani da stupe u akciju. Unutar jedini-

ce izu~avaju se i nove operative metodologije i pojedini

trikovi radi {to lak{eg re{avawa delikatnih situacija.

Osim na nacionalnoj teritoriji, GIS moè interve-

nisati i u inostranstvu, ako su ugroèni ̀ ivoti italijan-

skih dràvqana, poput otmice aviona i brodova i sli~no.

GIS dobro sara|uje sa sli~nim jedinicama u svetu.

Osim razmene iskustava i tehnika, ovi kontakti omo gu }a -

va ju i boqe upoznavawe sa opremom i naoruàwem sli~ -

nih jedinica.

Specijalni kursevi

Krajem 2009. godine, u razmaku od samo pet dana,

ameri~ki sistem odbrane od terorizma probi-

jen je dva puta. Prvi put (25. decembra), u~inio

je to 23-godi{wi Nigerijac Umar Faruk Abdula Muta-

lab, koji je poku{ao da ubije 278 putnika i 11 ~lanova

posade aviona iznad Detroita (SAD). Na sre}u, bio je

nespretan i povredio je samo sebe. Savladan je i

uhap{en. U drugom slu~aju (30. decembra), 36-godi{wi

Jordanac Human Kalil Abu-Mulal al Balavi bio je

efektivniji. Aktivirawem eksploziva sakrivenog u po-

jasu obmotanom oko svog tela u bazi CIA u Kostu (Avga-

nistan) ubio je sedam operativaca i ranio dve osobe.

Za{to i kako su se dogodila ta teroristi~ka iz-

nena|ewa?

Ve{tina obmane

Iznena|ewe i bezbednost su dva osnovna na~ela

ve{tine ratovawa i ~itavo ratovodstvo zasniva se na

obmani. Poznato je da je bezobzirni rat izme|u SAD i

teroristi~ke mreè Al Kaida za{ao u devetu godinu.

Postizawe iznena|ewa pretpostavqa odli~no pozna-

vawe neprijateqa, a nesumwivo je da se sukobqene

strane u tom ratu savr{eno dobro me|usobno poznaju.

Osnovni ciq iznena|ewa jeste da se wegovom siste-

matskom uspe{nom primenom pobedi neprijateq. Ta-

kav ciq u ovom ratu ne uspeva da ostvari nijedna stra-

na. U op{tem smislu, svaka strana zna odakle moè

biti napadnuta. Uprkos tome, ~esto, jedna ili druga

strana suo~ava se sa vrstom napada koji nije u stawu

da spre~i. Posledice su neizbe`no iznena|ewe, koje

je ponekad rezultat slu~ajnosti (smawene budnosti, ne-

opreznost, nemarnost). Re~ je o tome da jedna strana

iznena|uje drugu na mestu gde u tom trenutku ne o~ekuje

napad ili ga o~ekuje, ali nije u stawu da ga osujeti.

Imaju}i to u vidu, va`no je ustanoviti {ta je

presudno doprinelo teroristi~koj Al Kaidi da „neiz-

be`no” iznenadi (uspe{no probije) ameri~ki protiv-

teroristi~ki sistem? Nesumwivo, prvenstveno wen

kontingent za jednokratnu upotrebu (teroristi samou-

bice), ~iju je ja~inu, razme{tenost i pokretqivost ne-

mogu}e pouzdano utvrditi. Neposredni izvo|a~i na-

pada (Nigerijac i Jordanac) na putni~ki avion i bazu

CIA pripadali su tom kontingentu. Odbrana od tog

specijalnog oru`ja mogu}a je samo do trenutka dok jo{

nije aktivirano. Pod tim se podrazumeva faza kada

se „konstrui{e” doti~no oru`je. Onog trenutka kada

se spoje terorist i eksploziv, mogu}a je samo

delimi~na odbrana – eventualno wegovo plansko ili

slu~ajno zaustavqawe na ruti pre nego {to do|e u po-

ziciji da napadne odabranu metu ili ne{to zakaè u

„tehni~kom” smislu, {to se dogodilo Nigerijcu.

Finalni ~in „saradwe”

U slu~aju Jordanca Balavija (vaìo je za „pouz-

danog” saradnika CIA a iskreno je sara|ivao sa Al

Kaidom) pokazala se kobna neopreznost neposredne

provere, koja je poku{ana tek kada je u{ao u bazu CIA

s ciqem da „saop{ti strategijsku informaciju o Al

Kaidi”. Onog trenutka kada su mu pri{li pripadnici

obezbe|ewa radi kontrole, aktivirao je eksplozivnu

napravu. Wegov finalni ~in „saradwe” sa CIA dobro

je poznat u surovoj operativno-obave{tajnoj praksi

mnogih obave{tajnih slu`bi – samoubistvo.

Me|utim, slu~aj Nigerijca Mutalaba po mnogo

~emu podse}a na ameri~ki „crni septembar” iz 2001.

godine. On se kao pripadnik ogranka Al Kaide na

Arabijskom poluostrvu mesecima pripremao i potom

snabdeo eksplozivom (u Jemenu) za izvo|ewe terori-

sti~kog napada. Potom je u SAD doputovao avionom iz

Lagosa u Nigeriji s presedawem u Amsterdamu. Dakle,

uspeo je da pro|e rigoroznu kontrolu na presti`nom

evropskom aerodromu.

Ustanovqeno je da je kao i 2001. godine zakaza-

la ameri~ka „glomazna” obave{tajna zajednica (16

slu`bi koje zapo{qavaju vi{e od 100.000 qudi i

imaju godi{wi buxet od 50 milijardi dolara). Ame-

ri~ke tajne slu`be imale su informacije da je Muta-

lab blizak sa Al Kaidom. U skladu s tim, nalazio se

na spisku osoba (550.000) koje pripadaju „terori-

sti~kom okruèwu”, ali ne i na uèm spisku (4.000

imena). Na tu listu nije dospeo ~ak ni nakon {to je

wegov otac (polovinom septembra 2009) informisao

ameri~ke diplomate u Lagosu o ekstremisti~kim sta-

vovima svoga sina.

Rad obave{tajne zajednice

Evidentno je da su ameri~ke obave{tajne agenci-

je raspolagale kvalitetnim informacijama o Muta-

labu na osnovu kojih su mogle da ga identifikuju kao

mogu}eg ~lana Al Kaide i svakako da ga spre~e da se

ukrca u avion, ali to nisu u~inile. Pitawe je za{to

su bile neoprezne?

Po konstataciji predsednika SAD „nisu uspele

da poveù” raspoloìve podatke. Takva ocena zapre-

pa{}uje ako se ima u vidu da je posle „crnog septem-

bra” 2001. godine ura|ena temeqna reorganizacija

ameri~ke obave{tajne zajednice, posebno kompone-

nte koja „povezuje informacije”, jer je ustanovqeno

da je upravo taj segment bio kqu~ni propust u samou-

bila~kim teroristi~kim napadima na Wujork i

Va{ington.

Zagonetno u svemu tome jeste da li zaista nije

funkcionisala koordinacija ameri~ke obave{tajne

zajednice ili je ne{to drugo po sredi? To tim pre {to

je u proteklih osam godina uspe{no osujetila mnoge

planove Al Kaide protiv SAD i istovremeno joj pri-

redila brojna iznena|ewa koja su zavr{ena

hap{ewem i likvidacijom wenih brojnih najsposobni-

jih operativaca.

Ukoliko ostvareno teroristi~ko iznena|ewe

predstavqa novu strategiju Al Kaide na koju Amerika

nema adekvatan odgovor, to bi zna~ilo da }e global-

ni rat protiv terorizma poprimiti nove dimenzije i

trajati veoma dugo.

49

Iznena|ewa u odbrani od terorizma

Pi{e

dr Mi lan

MI JAL KOV SKI

Podse}awa nacrni septembar

Ukoliko

nedavno

dvostruko

probijawe

ameri~kog

sistema

odbrane

od terorizma

predstavqa

novu

strategiju

Al Kaide

na koju SAD

nemaju

adekvatan

odgovor, to

bi zna~ilo

da }e

globalni

rat protiv

terorizma

poprimiti

nove

dimenzije

i trajati

veoma dugo

Mi ni star stvo od bra ne Cr ne Go re is -

pra ti lo je dvo ji cu ofi ci ra ko ji }e se, kao pr -

vi pri pad ni ci Voj ske Cr ne Go re, pri dru ̀ i ti

mi rov noj mi si ji u Av ga ni sta nu. Na za da tak u

okvi ru mi rov ne mi si je sa man da tom Uje di we -

nih na ci ja (ISAF) upu }e ni su, kao do bro voq ci,

ka pe tan Ivi ca Si mo no vi} i po ru~ nik fre ga -

te Ra do sav Ni ko li}.

Mi ni star od bra ne Bo ro Vu ~i ni} re kao

je na sve ~a no sti da Voj ska Cr ne Go re po ~i we „je dan ve o ma va ̀ an i slo ̀ en za da tak”,

u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma u sve tu. On je pod se tio da ne }e bi ti pr vi put da se za sta -

va dr ̀ a ve Cr ne Go re za vi jo ri na ne kom kri znom pod ru~ ju u sve tu.

Si mo no vi} i Ni ko li} }e u Av ga ni sta nu osta ti {est me se ci, a po ~et kom mar ta u

tu ze mqu }e oti }i i je dan vod Voj ske Cr ne Go re. Wi hov ko man dant to kom tra ja wa mi -

rov ne mi si je bi }e ka pe tan Sa {a Jo va no vi}, ko ji se ne {to ra ni je vra tio iz mi rov ne

mi si je u Li be ri ji.

Voj ska Cr ne Go re upu ti }e svo je pri pad ni ke i u mi rov ne mi si je u So ma li ju i na

Ki par.

50

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr -

à ve sprem ne su da po mog nu Bo -

sni i Her ce go vi ni da se oslo -

bo di hi qa da to na vi {ka na o ru -

à wa i mu ni ci je, iz ja vio je u

Sa ra je vu po mo} nik se kre ta ra

za od bra nu Xo zef Mek mi lan.

„Re {a va we tog pi ta wa je dan je

od kqu~ nih uslo va da BiH do bi -

je Ak ci o ni plan za ~lan stvo u

Na to”, is ta kao je po mo} nik se -

kre ta ra Mek mi lan po sle raz go -

vo ra de le ga ci ja mi ni star sta va

od bra ne BiH i SAD.

Mi ni star od bra ne BiH Sel mo Ci ko ti} iz ja vio je da su pred stav ni ci SAD iz ra zi -

li sprem nost da po mog nu BiH u re {a va wu pi ta wa po kret ne i ne po kret ne voj ne imo vi ne,

te uni {ta va wa voj nog na o ru ̀ a wa i mu ni ci je. Pre ma Ci ko ti }u, SAD su po nu di le BiH

or ga ni za ci ju no ve za jed ni~ ke voj ne ve ̀ be, ko ja bi bi la me di cin sko-eva ku ci o nog ka rak -

te ra i iz ve de na 2012. go di ne.

Ru mu ni ja }e u 2010. go di ni upu ti ti

jo{ oko 100 voj ni ka u Av ga ni stan, ko ji

}e bi ti raz me {te ni u zo na ma gde se ve}

na la zi 1.020 ru mun skih voj ni ka, iz ja vio

je ge ne ral Li vju Bur ha la.

Pro gram za opre mu ru mun skih voj -

ni ka u Av ga ni sta nu utvr |en je pro {le go -

di ne. Me |u tim, sa da sve za vi si od no vog

bu xe ta za 2010. go di nu, ko ji jo{ ni je

usvo jen, na veo je Bur ha la, ko ji ra di u

ope ra ci o noj zdru ̀ e noj ko man di Voj ske

Ru mu ni je. On je re kao i da su bes pi lot ne le ti li ce, ko je od re |e nu oblast mo gu nad gle da ti

da no no} no, od ve li ke ko ri sti jer po ka zu ju kre ta we po bu we ni ka, {to mo ̀ e znat no da do -

pri ne se za {ti ti voj ni ka.

15. februar 2010.

„Ne vi dqi vi” ru ski bor be ni avi on, pro to -

tip su hoj T-50, pr vi put je po le teo, sa op {ti la je

ta kom pa ni ja. Avi on su hoj T-50 le teo je 45 mi nu -

ta iz nad fa bri~ kog po li go na u gra du Kom so mol-

sk na re ci Amur, na Da le kom is to ku, re kao je

port pa rol kom pa ni je Su hoj.

Di zajn i spe ci fi ka ci je T-50 dr ̀ a ni su u

taj no sti, a u sa op {te wu je da to ne {to vi {e in -

for ma ci ja. Zva ni~ ni ci ru skog va zdu ho plov stva

sa op {ti li su da no va le te li ca, raz vi je na u sa -

rad wi sa In di jom, is pu wa va stan dar de pe te ge -

ne ra ci je, ukqu ~u ju }i i nad zvu~ nu br zi nu. U sa op -

{te wu Su ho ja ka ̀ e se da avi on ima na pred ne

spo sob no sti sma we wa uo~ qi vo sti na ra da ri ma.

„To pru ̀ a zna ~a jan na pre dak u voj noj efi ka sno -

sti”, ka ̀ e se u sa op {te wu kom pa ni je, a na pred -

ni si ste mi olak {a va ju le te we i „omo gu }a va ju pi -

lo tu da se kon cen tri {e na tak ti~ ke za dat ke”.

Su hoj T-50 ima do met od 5.500 ki lo me ta ra.

Uko li ko pro to tip T-50 u|e u pro iz vod wu, bi }e

to pr vi zna ~a jan no vi di zajn le te li ce u post so -

vjet skoj Ru si ji. Zva ni~ ni ci su iz ra zi li na du da

}e T-50 u}i u upo tre bu 2015. go di ne.

Prvi oficiri Crne Gore ispra}eni

u Avganistan

Ko man dant Kfo ra ge ne ral pot pu kov nik

Mar kus Ben tler pro gla sio je pu nu ope ra tiv nu

spo sob nost no vo o sno va ne Zdru ̀ e ne gru pe za lo -

gi sti~ ku po dr {ku Kfo ra na ~i jem ~e lu }e bi ti

slo va~ ki bri gad ni ge ne ral Mi ro slav Ko ci an.

Ka ko je sa op {te no iz glav ne ko man de Kfo -

ra, for mi ra wem te gru pe za o kru ̀ u je se va ̀ an ko -

rak u pro ce su pri la go |a va wa struk tu re Kfo ra sa

ci qem da bu de ela sti~ ni ji i u sma we nom, ali efi -

ka sni jem sa sta vu. Za sta va Zdru ̀ e ne gru pe za lo gi -

sti~ ku po dr {ku po dig nu ta je to kom sve ~a no sti u se -

di {tu Kfo ra u Pri {ti ni i to je pr vi pri mer us -

po sta vqa wa zdru ̀ e ne lo gi sti~ ke de lat no sti tog

ti pa pri jed noj mi si ji Na toa. Je di ni ca }e pru ̀ a ti

i una pre di ti flek si bil nu lo gi sti~ ku po dr {ku za

sve voj ni ke na Ko so vu i iz vr {a va ti za dat ke ve za -

ne za kre ta we tru pa na Ko so vu i iz van we ga.

Po red to ga, Zdru ̀ e na gru pa bi }e za du ̀ e na

i za in ̀ e wer sku i me di cin sku po dr {ku, me |u na -

rod ni tran sport, skla pa we ugo vo ra i upra vqa -

we imo vi nom.

Odlagawe vi{ka naoruàwa u BiH

Formirana grupa za

logisti~ku podr{ku Kfora

Poleteo suhoj T-50

Rumunija {aqe nove vojnike u Avganistan

51

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Rusko ne

{irewu Natoa

Uosmoj gla vi ru ske Voj ne dok tri ne, u ko joj su na -

ve de ni osnov ni iz vo ri spo qa {we voj ne opa -

sno sti, na pr vom me stu na {ao se Na to, od no -

sno na me ra tog sa ve za da „pri bli ̀ i voj nu in fra -

struk tu ru dr ̀ a va ~la ni ca Ali jan se gra ni ca ma Ru ske

Fe de ra ci je“. Ta ko |e, na vo di se da Na to na ru {a va

nor me me |u na rod nog pra va.

Za tim se u Dok tri ni na vo di da je sle de }i iz vor

pro ble ma de sta bli za ci ja po je di nih dr ̀ a va i re gi o -

na, ko ja na sta je raz me {ta jem voj nih kon tin ge na ta

ino stra nih dr ̀ a va i gru pa dr ̀ a va (~i ta ti Na to) na

pro sto ri ma uz gra ni ce Ru ske Fe de ra ci je, u sa ve zni~ -

kim dr ̀ a va ma i pri pa da ju }im mor skim po vr {i na ma.

Po tom, stva ra we i raz me {taj si ste ma stra te {ke

pro ti vra ket ne od bra ne, ko ji pre ma ru skoj voj noj dok -

tri ni na ru {a va glo bal nu sta bil nost i ba lans sna ga

u ra ket nom i nu kle ar nom do me nu. Ta ko |e, mi li ta ri -

za ci ja sve mir skih pro stran sta va i raz voj stra te {kih

kon ven ci o nal nih (ne nu kle ar nih) si ste ma vi so ko pre -

ci znog na o ru ̀ a wa.

U na stav ku li ste opa sno sti Voj na dok tri na Ru -

si je pre po zna je te ri to ri jal ne pre ten zi je pre ma Ru -

skoj Fe de ra ci ji, {i re we na o ru ̀ a wa za ma sov no

uni {ta va we i ra ket nih teh no lo gi ja, na ru {a va we

me |u na rod nih do go vo ra po seb no u obla sti ogra ni -

~e wa i re duk ci je na o ru ̀ a wa, pri me nu si le na te -

ri to ri ja ma ko je su u sfe ri ru skog in te re sa i eska -

la ci ja kon flik ta, pri ~e mu se ne i me no va no, ali

sa svim o~i gled no mi sli na pri li ke u Av ga ni sta nu i

kri ze na po mo lu u cen tral noj Azi ji. Na kra ju tog

spi ska na la ze se ri zi ci od me |u na ci o nal nih i me -

|u ver skih ten zi ja, de lo va wa me |u na rod nih na o ru -

à nih ra di kal nih gru pa, rast se pa ra ti zma i eks -

tre mi zma.

Ru ska Dok tri na na po sled wem me stu ima po ten -

ci jal ne opa sno sti po bez bed nost ko je ve }i na

dok tri nar nih do ku me na ta dr ̀ a va na {eg kon -

ti nen ta sta vqa na pr vo me sto. Do du {e, u Kre mqu se

ti me ne uma wu je ri zik od te ro ri zma, ali se sa svim

ja sno na pr vo me sto po ten ci jal nih pro tiv ni ka sta -

vqa Se ver no a tlant ski sa vez. Zbog to ga }e no va Voj -

na dok tri na pred sta vqa ti for mal nu pre kret ni cu u

od no si ma Mo skve i blo ka naj ra zvi je ni jih dr ̀ a va

sve ta. Bi }e to na pa pi ru po tvr da po li ti~ ke prak se i

bez bed no snih od no sa ko ji se vi de na de lu od po ~et ka

de ka de.

Krug se za tvo rio i vi {e ne ma igre u ru ka vi ca -

ma. Ru si ja ja sno po ru ~u je da ne è li Na to na is to ku,

od no sno da ne ma go vo ra o to me da se pro stor od

Ukra ji ne do Gru zi je uve de u evro a tlant ske in te gra ci -

je. Za Ru si ju ta kva am bi ci ja Ali jan se pred sta vqa

sme {u ko ja mo ̀ e da na ne se ve }e po sle di ce od nu kle -

ar ne bom be ako pla ne bez broj lo kal nih kon fli ka ta

i ako buk nu me |u na ci o nal ne i me |u ver ske mr ̀ we po

obo di ma ru skih pro sto ra. Sna ̀ ni ele men ti Dok tri -

ne pro tiv Na toa ne bi tre ba lo da za va ra ju ono {to

je ru ski zah tev u bu du} no sti – flek si bil nost od no sa

sa Sa ve zom.

O~e ku je se da se ne me wa ju do sa da {wi ob li ci

sa rad we Ru si je i Ali jan se, da se na da qe odr ̀ a va ju

so lid ne ve ze ali pod uslo vom da se od lu ke Bri se la

ne ko se sa li stom bez bed no snih ne da }a na ve de nih u

ru skoj Voj noj dok tri ni. U re al noj po li ti ci to }e stvo -

ri ti za mr {e ne od no se, is pre ple ta ne in te re si ma

Na toa i Ru si je, ko ji }e, u za vi sno sti od pri li ka, na

mo men te bi ti part ner ski, a po ne kad kao kon fron ti -

ra ni, ako se ne uva ̀ i tekst no ve ru ske dok tri ne.

Ka da je ru ski pred sed nik Me dve dev ok to bra

2009. go di ne u Be o gra du pred lo ̀ io da se

stvo ri ne {to no vo za bez bed nost kon ti nen -

ta, o~e ki vao se kon zi sten tan plan ka kav ne pre po -

zna je no va Voj na dok tri na. Ipak, u woj se u vi {e na -

vra ta in te re si Ru si je i we nih sa ve zni ca sta vqa ju u

isti ni vo, ali se ne na vo di me ha ni zam ko ji bi bio

na lik blo kov skom or ga ni zo va wu. Dok tri na po dr ̀ a -

va raz voj bez bed no sne sa rad we ko ja ve} po sto ji na

pro sto ru biv {eg So vjet skog Sa ve za, za tim [an gaj -

ske sa rad we, ali i sa rad we sa Or ga ni za ci jom za

evrop sku bez bed nost i sa rad wu i, na rav no, sa

Evrop skom uni jom i Na to om, ko je se, ia ko u po je di -

nim seg men ti ma ugro ̀ a va ju Ru si ju, tre ti ra ju kao or -

ga ni za ci je sa ko ji ma se mo ra sa ra |i va ti u obla sti

bez bed no sti.

Na ~in na ko ji }e Ru si ja po dr ̀ a va ti sa ve zni ce

o~i gled no }e za vi si ti od ni voa po li ti~ kog po ve zi va -

wa – u pr vom ni vou to su ~la ni ce Or ga ni za ci je ugo -

vo ra o ko lek tiv noj bez bed no sti (ODKB), ko je }e bi ti

u pu noj me ri pod bez bed no snim {ti tom Ru si je. U Voj -

noj dok tri ni ja sno se ka ̀ e da }e se oru ̀ a na agre si ja

na bi lo ko ju dr ̀ a vu ~la na ODKB tre ti ra ti kao agre -

si ja na sve.

Ru ska Voj na dok tri na ne }e pro }i bez po sle di -

ca po pri li ke na Bal ka nu. Mo ̀ e se o~e ki va ti da }e

se do sa da ne for mal ni ne ga ti van stav za pri bli -

à va we Sr bi je Na tou pre tvo ri ti u otvo re ni zah tev

Ru si je da se to ne ~i ni. U tom smi slu, ve} su se ~u la

raz mi {qa wa o uslo vqa va wu po dr {ke Sr bi ji za

sta tus Ko so va, u skla du s srp skim na ci o nal nim in -

te re si ma.

Na svet skoj po li ti~ koj sce ni ni ka da se ni {ta

ne mo ̀ e do bi ti bez pla }a wa, i to su, iz gle da, pre po -

zna li pred la ga ~i re fe ren du ma o od no su Na toa i Sr -

bi je. Ve }in ski ne ga ti van stav pu no let nih gra |a na Sr -

bi je, ko ji bi se mo gao o~e ki va ti ako bi se u sko ri je

vre me odr ̀ ao re fe ren dum o to me, bio bi ga ran ci ja

Ru si ji da ne }e mo bi ti deo pro ce sa {i re wa Ali jan -

se. Do du {e, ia ko ne pri pa da mo ni Is to ku ni Za pa du,

za si gur no smo deo stra te {ke igre u ko joj se ~i ni da

}e svi tra ̀ i ti pre vi {e od nas, a za uz vrat pru ̀ i ti

ma lo ili ni {ta.

Nova Vojna

doktrina Ruske

Federacije,

koju je

5. februara

potpisao

predsednik

Dmitrij Medvedev,

izazvala je

buru reakcija.

Verovatno

zasluèno.

Prvi put u

posthladnoratovsko

doba nosioci

ugroàvawa

bezbednosti

definisani su

„imenom i

prezimenom“.

52

Minule godine u Srbiji je gostovalo nekoliko

megazvezda iz sveta muzike, Mik Xeger sa

Rolingstonsima, Madona, Eros Ramacoti, Karlos

Santana, Simpli Red, Tom Xons. Kao {to je i red,

sva na{a {tampa propratila je wihov dolazak,

uz konstataciju da ~ak dve generacije na{ih qudi zna skoro sve

o wihovim najve}im hitovima, po~ev od toga ko je autor teksta,

ko autor muzike, do pojedinosti o wihovom nastanku.

A ovo je tekst o na{oj dràvnoj himni „Boè pravde“. Da se

ne zaboravi. Da po{tujemo vrednosti, naro~ito one koje ujediwuju

rasutu nacionalnu i socijalnu energiju.

Prvo u pozori{tu

Povodom punoletstva i stupawa na presto kneza Milana

Obrenovi}a, 10. avgusta 1872. godine, u Narodnom pozori{tu u

Beogradu premijerno je izvedena dramska alegorija „Markova

sabqa“. Scensko delo je bilo proèto s nekoliko muzi~kih

numera, me|u kojima je bila i sve~ano intonirana horska pesma

„Boè pravde“.

Zapravo, „Boè pravde“ je bila potka zavr{ne scene gde je

apologetski ton, ina~e prisutan u celoj drami, bio naro~ito

izraèn. Naravno, veli~an je mladi vladar, ~ijim stupawem na

presto po~iwe vreme op{teg blagostawa, koje najavquje Vila

(jedan od tri glavna lika) slede}im re~ima: „Bliì se, bliì,

to sre}no vreme! Ba~eno seme brzo sazreva. Evo ~uj!“ Iza scene

se zatim ~uje pesma, koju peva, kako i prili~i, ceo hor (narod):

„Boè pravde, ti {to spase

od propasti do sad nas!

ûj i od sad na{e glase,

i od sad nam budi spas!

Mo}nom rukom vodi, brani

budu}nosti srpske brod;

Boè spasi, Boè hrani

srpskog kneza, srpski rod!

Jedna voqa da zadahne

slo`na srca, Boè daj!

Pa da Srpstvu zora svane,

dugoj bedi do|e kraj!

Da nam sinu lep{i dani,

da slobode sazre plod;

Boè spasi, Boè hrani

srpskog kneza, srpski rod!“

„S obzirom na dinasti~ki duh kojim je odisala“ (Milivoje

Pavlovi}), drama je na sceni Narodnog pozori{ta izvedena oko

30 puta, {to je rezultat istraìvawa nedavno preminulog

akademika Boìdara Kova~eka. Pored toga, drama je u odre|enim

prilikama, prikazivana i na dvorskim i gradskim sve~anostima.

Me|utim, prilikom gostovawa u Novom Sadu, austro-ugarske

vlasti nisu dozvolile izvo|ewe drame u wenom izvornom obliku.

Pla{e}i se ponovnog bu|ewa nacionalne svesti kod svojih

srpskih podanika, vlast je traìla da se posledwa scena,

sa pesmom „Boè pravde“, zameni scenama kojima se veli~aju

dela Vuka, Dositeja i tada{wih srpskih savremenika.

Ipak, tada{wi upravnik pozori{ta Antonije Haxi} u

narednim izvo|ewima „Markove sabqe“ vra}a „Boè pravde“

u zavr{nu scenu, ali se umesto „srpskog kneza“, pevalo

„srpski narod“.

15. februar 2010.

MUZI^KIAMBLEM

„Uve}ava svest o mo}i,

razgoni strah, umnoàva nadu”

(Milivoje Pavlovi})

1 7 5 G O D I N A O D R O \ E W A D A V O R I N A J E N K A ,

A U T O R A H I M N E „ B O @ E PR A V D E ”

53

O AUTORIMA„Markovu sabqu“ i pesmu „Boè pravde“ napisao je Jovan

\or|evi}, dok je muziku komponovao Davorin Jenko, li~nosti koje

zauzimaju zna~ajno mesto u srpskoj kulturi 19. veka.

\or|evi} je ro|en 1826. godine u Senti, a {kolovao se u

Segedinu, Novom Sadu, Temi{varu i Pe{ti. Bio je sekretar Matice

srpske i wenog Letopisa (1857), osniva~ i prvi upravnik Srpskog

narodnog pozori{ta u Novom Sadu (1861) i Narodnog pozori{ta

u Beogradu (osniva~ 1868, a upravnik 1875. godine), profesor na

Velikoj {koli (1888-1890), ministar prosvete (1892). Tvorac je

prvog latinsko-srpskog re~nika (1886). Za potrebe novosadskog i

beogradskog pozori{ta preveo je sa ma|arskog, nema~kog i francuskog

jezika ~ak 26 drama. Umro je u Beogradu 21. aprila 1900. godine.

Davorin Jenko (kr{teno ime Martin) je bio

Slovenac iz Davorija kod Cerkqa. Ro|en je

9. novembra 1835. godine, a {kolovao se

u Krawu, Qubqani, Trstu i Be~u. Godine

1859. osniva „Slovena~ko peva~ko

dru{tvo“, a 1862. prihvata poziv iz

Pan~eva da preuzme mesto horovo|e

tamo{weg srpskog peva~kog

dru{tva. U Beograd }e pre}i 1865.

i preuzeti mesto horovo|e

„Beogradskog peva~kog dru{tva“.

Od 1871. ima ugovor sa Narodnim

pozori{tem da }e obavqati

„du`nosti u~iteqa i upraviteqa

peva~kog“.

Autor je prve srpske operete

(„Vra~ara“, 1882) i popularnih

pesama „Seoska lola“ i „Gde si

du{o, gde si rano“, koje se danas

smatraju za narodne. Jenko je bio

i prvi muzi~ar koji je izabran za

~lana Srpske kraqevske akademije

(1888). Nakon smrti glumice Vele

Nigrinove (1908), sa kojom je

ìveo od dolaska u Beograd,

vratio se u Qubqanu, gde je umro

25. novembra 1914. godine.

Tretiraju}i ga kao srskog

podanika, austro-ugarske vlasti

nisu dozvolile na sahrani dràwe

prigodnog govora, niti postupawe

po Jenkovom testamentu (pisan

}irilicom), po kome je wegova

ostav{tina bila namewena

{kolovawu srpskih siroma{nih

studenata.

„BO@E PRAVDE”

KAO HIMNADeset godina posle prvog

izvo|ewa, kada je bilo jasno da

„Boè pravde“ ima snaàn uticaj

na svest gra|ana, Jovan \or|evi}

je svoje delo prilagodio novoj nameni – himni Kraqevine Srbije.

Autor je iz postoje}eg teksta izbacio posledwu strofu i dodao tri

nove, pa je uz nepromewenu muziku Davorina Jenka, „Boè pravde“

prvi put izvedena kao dràvna himna na sve~anosti progla{ewa

Srbije za Kraqevinu 22. februara/6. marta 1882. godine.

U zavr{nom stihu umesto „srpskog kneza“ pevalo se „srpskog kraqa“.

Posle „majskog prevrata“, od 1903. do 1909. godine Srbija

nije imala zvani~nu himnu. Dok se traìla himna po meri nove di-

nastije, wenu funkciju je vr{ilo nekoliko patriotskih pesama,

da bi posle nekoliko neuspelih poku{aja za izbor nove himne,

vra}ena „Boè pravde“. Ozvani~io je to kraq Petar IKara|or|evi}, 27. juna 1909. (povodom svog 65. ro|endana), kada

je stavio svoj potpis na re{ewe Vlade da se zajedni~ko delo

Jovana \or|evi}a i Davorina Jenka proglasi za dràvnu himnu.

Naravno, kao {to se i o~ekivalo, ponovo su izmeweni posledwi

stihovi, koji su sada glasili:

„Kraqa Petra, Boè hrani,

moli ti se srpski rod!“

U tom obliku, himna „Boè pravde“ je ostala sve do kraja

Prvog svetskog rata, da bi posle stvarawa Kraqevine Srba,

Hrvata i Slovenaca, himna zajedni~ke dràve bila sastavqena

iz delova nacionalnih himni. Po~etni i zavr{ni stav uzeti su iz

himne „Boè pravde“, dok su delovi hrvatske himne „Lijepa na{a

domovino“ i slovena~ke „Naprej, zastava Slave“ (autor Davorin

Jenko), ~inili wen sredi{wi deo.

Ali, primereno zajedni~koj dràvi, pridev „srpski“ u himni

nije mogao dugo opstati, pa je re{ewem ministra prosvete Pavla

Marinkovi}a od 12. decembra 1919. godine, tekst himne „Boè

pravde“ izmewen: pridev „srpski“ zamewen je pridevom „na{“.

A zatim, kako je Kraqevina gubila svoje vladare (1921.

godine umro je Petar, a 1934. ubijen je Aleksandar), tako su

i wihova imena istim redom izbacivana iz dràvne himne.

Posle atentata u Marsequ, posledwi stihovi himne su glasili:

„Petra Drugog, Boè spasi,

moli ti se sav na{ rod!“

U tom obliku himna „Boè pravde“ je ostala do 29. novembra

1945. godine, kada je komunisti~ka Jugoslavija za svoju himnu

proglasila Toma{ikovu pesmu „Hej Sloveni“.

Kraq Milan Obrenovi}

u ~iju ~ast je napisana

horska pesma „Boè pravde”

Jovan \or|evi}

Ustavom Republike Srbije (~lan 7) od 8. novembra 2006.

godine, sve~ana pesma „Boè pravde“ je progla{ena dràvnom

himnom, ima osam strofa, a weni kqu~ni stihovi sada glase:

„Boè spasi, Boè hrani

srpske zemqe, srpski rod!“

Zorica JANKOVI]

Autorka je istori~ar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

54

Iako prete`no gra|eni

na klisurama brzih i

sna`nih reka,

nepristupa~ni i te{ko

osvojivi, srpski

sredwovekovni gradovi

– tvr|ave uvek su

zapadali za oko

beskrupuloznim

neprijateqima koji se,

na svom osvaja~kom

pohodu, nisu libili ni

od wihovog potpunog

uni{tavawa, ako ve}

silom ili lukavstvom

ne bi uspevali da ih

zauzmu

Ma gli~, sred wo ve kov ni grad na sa mom ula sku u Ibar sku kli su ru, oko 25 km ju go -

za pad no od Kra qe va na pu tu za Ra {ku, po sta vqen je na uskoj pla nin skoj ste no -

vi toj ko si Sto lo va, na vi si ni 200 me ta ra iz nad br zog Ibra. Grad ima je din -

stven po lo ̀ aj. Sa br da, u jed nom neo bi~ nom za vi jut ku Ibra, „go spo da ri” pu tem

ko ji pro la zi du bo kom kli su rom. Sa tri stra ne je za {ti }en re kom, a sa ~e tvr te

du bo kim ro vom uko pa nim u ste nu. Sa te stra ne je i glav na don ̀ on-ku la, po li -

go nal ne osno ve, sa ula zom tek na gor wem spra tu. Te ren na ko me je iz gra |en dik ti rao

je iz du ̀ e nu osno vu du ̀ i ne 110 i {i ri ne oko 40 me ta ra, ko ja je u ob li ku ne pra vil nog

vi {e u ga o ni ka. Ulaz u grad je sa naj ne pri stu pa~ ni je – se ver ne stra ne. Skrom nih di -

men zi ja, je din stve nog po lo ̀ a ja i sa do sta do bro o~u va nim objek ti ma, grad de lu je

mno go im po zant ni je i atrak tiv ni je od ne kih dru gih, ve }ih, tvr |av skih an sam ba la.

Utvr |e we ima se dam ~e tvr ta stih ma siv nih i po me nu tu don ̀ on-ku lu, ko ja je bi la

sta ni {te we go vog go spo da ra. Obim ni zi do vi de bqi ne 2 m sa sna ̀ nim ku la ma ~i ne

je din stven za tvo ren od bram be ni si stem, ko ji je {ti tio pri laz ibar skoj kli su ri. U

unu tra {wo sti gra da, u ko ji se ula zi lo kroz lu~ no za sve de nu ka pi ju, na la zi se ne ko -

li ko gra |e vi na sa od go va ra ju }om funk ci jom. Naj ve }a od wih je grad ska pa la ta ko ja,

sem pri ze mqa, ima i sprat sa vi so kim kal ka ni ma. Za ni mqi va su i ar hi tek ton ska

re {e wa cr kve sv. \or |a. To je jed no brod na gra |e vi na iz du ̀ e ne pra vo u ga o ne osno -

ve, sa ap si dom (po lu kru ̀ ni za svod) na is to ku. Od li ku je se ele men ti ma ko ji di rekt no

uka zu ju na go ti~ ka stil ska svoj stva. Bi la je ì vo pi sa na. Is to~ no od cr kve je ci ster -

na, a uz obim ne zi do ve bi li su objek ti za stra ̀ e i dru ge na me ne. Sem glav ne ka pi je,

grad je na jed noj od ju ̀ nih ku la imao pra vo u ga o ni ulaz ko ji je slu ̀ io kao po mo} ni.

15. februar 2010.

Gradovi u sredwovekovnoj Srbiji (2)Pi{e Krsman MILO[EVI]

Utvr|ewa

na meti osvaja~a

sta vqe no na lo ka li te tu Gra di na iz nad Pa za ri {ta.

U kom plek su sta rog Ra sa uo ~a va ju se tri ar he o lo {ka lo ka li te -

ta: utvr |e we na Gra di ni, pe }i na sa ma na sti rom Sv. ar han |e la is -

pod utvr |e wa i na se qe Pa za ri {te (Tr go vi {te) sa ur ba ni zo va nom

struk tu rom gra |e vi na, na ~i joj se pe ri fe ri ji na la zi jed no brod na

cr kva, naj ve ro vat ni je iz 12. ili 13. ve ka. Utvr |e we voj nog ka rak te -

ra na Gra di ni ko je se, u stva ri, za sa da iz jed na ~a va sa isto rij skim

poj mom i na zi vom Ras, ima osno vu ne pra vil nog ~e tvo ro u gla. Po sle

is ko pa va wa i kon zer va ci je, us po sta vqe na je pri li~ no ja sna sli ka

utvr |e wa. U we ga se ula zi lo kroz dve ka pi je – ju ̀ nu i za pad nu. U tvr -

|av skoj ce li ni, gra |e noj lo mqe nim ka me nom, do mi ni ra glav na ku la

po red ju ̀ nog ula za, po lu kru ̀ ne osno ve, pre~ ni ka 8 me ta ra. Du` za -

pad nog zi da vi dqi ve su dve znat no

ma we ku le i dru gi objek ti, ko ji jo{

ni su pot pu no iden ti fi ko va ni. Na

se ver nom de lu ot kri ve na je ve o ma

za ni mqi va i neo bi~ na ci ster na.

Pe }in ski ma na stir sa cr kvom

~i ja osno va ima kr sto o bra zno re -

{e we, ve zu je se za ve li kog ù pa na

Ne ma wu. Sma tra se da je tu pi sa no

zna me ni to Vu ka no vo je van |e qe.

Ble di osta ci fre sa ka s po ~et ka

13. ve ka i ure za ni za pi si iz 16.

ve ka, uka zu ju da je ma na stir po sto -

jao do sta du go.

Kom pleks zgra da na Pa za ri -

{tu, ne ka da {wem Tr go vi {tu, ot kri -

ven to kom ar he o lo {kih is ko pa va -

wa, ~i ni na se qe u ko me se raz li ku ju

sta ri ja i mla |a hro no lo {ka fa za.

Sta ri ja fa za „pri pa da” 14. a mla -

|a 17. ve ku. Cr kva na za pad noj stra -

ni tog lo ka li te ta, kraj ko je se na la -

zi zna ~aj na ne kro po la (pod zem na

grob ni ca), jed na za ni mqi va zi da na

grob ni ca i ne ke dru ge gra |e vi ne –

upu }u ju na mo gu} nost da je tu u 12. ve -

ku bi lo zna ~aj no du hov no sre di {te.

Pre ma isto rij skim iz vo ri ma, za Ras

su ve za na mno ga zbi va wa iz ra ni je

pro {lo sti srp ske dr ̀ a ve. Ni su ret -

ki i za ne mar qi vi po da ci o Ra su iz

ka sni jeg do ba, ka da je ve} po ~eo gu -

bi ti ra ni ji zna ~aj. Ras je, ne sum wi -

vo, bio zna ~a jan po li ti~ ki cen tar

srp ske dr ̀ a ve, a imao je vid nu ulo gu

i u pr vim de ce ni ja ma we ne ne za vi -

sno sti. Po ste pe no gu be }i pr vo bit nu

va ̀ nost, na ro ~i to po me ra wem sre di {ta ze mqe pre ma ju gu i osni va -

wem No vog Pa za ra, Ras je da nas iz u zet no zna ~a jan lo ka li tet u ~i jim

slo je vi ma le ̀ e mno ge za go net ke iz pro {lo sti srp skog na ro da.

Resava

Utvr |e ni grad – ma na stir Re sa va (Ma na si ja) na la zi se bli zu

De spo tov ca kraj isto i me ne re ~i ce po ko joj je do bio pr vo bit no ime.

Da na {wi na ziv Ma na si ja na stao je u 18. ve ku. Kti tor ma na sti ra je

de spot Ste fan La za re vi}, a ~i tav kom pleks mo nu men tal nih gra |e vi -

na na stao je od 1407–1418, za vre me ka da su u De spo to vi ni kon so -

li do va ne eko nom ske i po li ti~ ke pri li ke. Gra |e na u vre me ka da se u

Sr bi ji, sti ca jem isto rij skih okol no sti, „sle gao” ve li ki broj u~e nih

i da ro vi tih qu di, me |u ko ji ma i Kon stan tin Fi lo zof, iz be glih iz

ze ma qa ko je su Tur ci po ko ri li, Ma na si ja je po sta la is tak nut kul tur -

ni cen tar De spo to vi ne. U we nom okvi ru od vi ja la se in ten ziv na kwi -

èv na i pre pi si va~ ka de lat nost.

Iz gled i sa dr ̀ aj tog gran di o znog kom plek sa, kao i we gov po lo -

àj, od re di le su do sta ne si gur ne pri li ke u ko ji ma se naj pre mi sli lo

na od bra nu i za {ti tu. Kao grad, Re sa va je sa gra |e na u do li ni, na

ne po voq nom me stu, ali je neo bi~ no ja ko utvr |e na. Ob lik osno ve je

55

Odo le va ju }i ve ko vi ma, Ma gli~ do mi ni ra ~i ta vom oko li nom. Bez

sum we, je dan od naj lep {ih sta rih srp skih gra do va, o ko me su isto rij -

ski po da ci vr lo si ro ma {ni. Po zna to je da je tu Da ni lo Dru gi

(1270–1337), srp ski ar hi e pi skop i kwi ̀ ev nik, sa gra dio „]e li je, cr -

kvu sv. \or |a i pre kra sne pa la te” i da je u gra du jed no vre me (po ~et -

kom 14. ve ka) imao svoj dvor. Pre o vla |u je mi {qe we da je po dig nut u

13. ve ku. Na tim oskud nim po da ci ma za sni va se i mi {qe we da je Da -

ni lo, po na lo gu kra qa Mi lu ti na, ulo ̀ io „trud u ob no vu gra da” ko ji je

imao od re |en zna ~aj u bor ba ma iz me |u bra }e, Dra gu ti na i Mi lu ti na.

Pret po sta vqa se da je pr vi put pao u tur ske ru ke 1438, a da su

ga Tur ci ko na~ no osvo ji li po sle pa da Sme de re va (1459). Pod tur -

skom oku pa ci jom ni je imao ra ni ji stra te {ki zna ~aj, ali ni ka da ni je

bio bez tur ske po sa de.

Ram

Sa gra |en na is tu re nom str -

mom obr on ku de sne oba le Du na va,

uda qen je oko 25 km od Po ̀ a rev ca.

Pod ime nom Hram i Ha ram taj grad

– utvr |e we po mi we se 1128. ka da

su u we go voj bli zi ni Vi zan tin ci po -

be di li Ma |a re. U Ra mu se na la zi -

la an ti~ ka Le de ra ta, gde je rim ski

im pe ra tor Tra jan pre {ao Du nav

osva ja ju }i Da ki ju. Na la zi iz rim -

skog do ba su do sta bo ga ti (pla sti -

ka, ke ra mi ka, na kit). Me sto gde se

na la zio rim ski ka {tel ni je pre ci -

zno utvr |e no, ali ima in di ci ja da

je na we go vim te me qi ma po dig nut

sred wo ve kov ni grad –tvr |a va.

Grad ski pro stor u ob li ku ne -

pra vil nog pe to u ga o nog po li go na

ogra ni ~en je be de mi ma na ~i jim se

uglo vi ma na la zi pet ku la iz gra |e nih

od ka me na na pri li~ no pra vil noj

osno vi. Ram pred sta vqa iz ra zi to

voj ni~ ko, ar ti qe rij sko utvr |e we,

po dig nu to u vre me pu ne pri me ne va -

tre nog oru` ja. Da je bio bra wen to -

po vi ma, sve do ~e to pov ska me sta u ku -

la ma i na zi do vi ma. Glav ni ulaz bio

je u pri ze mqu don ̀ on-ku le. U ku la ma

ima i oxak-ka mi na za gre ja we, ~e ga

ne ma kod ra ni jih gra do va. Sa kop ne -

ne stra ne za {ti }en ro vom, grad je

imao pred gra |e u ko me je naj i stak -

nu ti je me sto za u zi mao mo nu men tal -

ni ka ra van-sa raj, je dan od ret kih

obje ka ta u Sr bi ji, ve ro vat no iz gra |en ka da i tvr |a va. Iz gra |en je od

ka me na, a me sti mi~ no i od ope ke, na pra vo u ga o noj osno vi du ̀ i ne 47,5

a {i ri ne 24 me tra.

Da na {we utvr |e we sa gra di li su Tur ci 1483. za vre me sul ta na

Ba ja zi ta Dru gog, ka da su vo |e ne ~e ste bor be iz me |u Tu ra ka i Ma |a ra.

Na me na mu je bi la da {ti ti gra ni cu i po gra ni~ ne obla sti, ali je ka sni -

je ima lo pro men qiv stra te {ki zna ~aj to kom du go traj ne tur ske vla sti.

Ras

Grad u do li ni re ke Ra {ke, kod u{}a De ̀ e ve, sa epi skop skom cr -

kvom sv. Pe tra i Pa vla, po mi we se kao tvr |a va na gra ni ci Ra {ke i

Vi zan ti je jo{ po lo vi nom 9. ve ka. Ka da su Ra {a ni po me ri li gra ni cu

na Ko so vo, Ras je po stao pre sto ni ca srp skih ù pa na pre Ne ma we, za -

tim Ne ma wi na, a on da Ste fa na Pr vo ven ~a nog, Uro {a Pr vog i Dra gu -

ti na, ko ji je u De ̀ e vi kod Ra sa pre dao vlast Mi lu ti nu (1282. go di ne).

Od pr vih po me na Ra sa u isto rij skim iz vo ri ma, pa sve do sa -

vre me nih is tra ̀ i va wa, stu di ja i ras pra va o toj tvr |a vi, pro te klo

je vi {e od de set ve ko va, a da jo{ ni su pre ci zno raz ja {we na ne ka

vr lo zna ~aj na pi ta wa. Do du {e, ot klo we na je di le ma oko lo ka ci je

Ra sa, jer je po u zda no usta no vqe no da je utvr |e we sta rog Ra sa po -

Ob lik gra da Sme de re va i osno va u ob li ku tro u gla okru -

è na vo dom, bi li su „od re |e ni” iz u zet nom lo ka ci jom. U gla va -

ma kti to ra i gra di te qa ne pre kid no je leb de la „sli ka uzo ra”,

Ca ri gra da, naj sa vr {e ni jeg „tvr dog gra da” hri {}an ske va se qe -

ne. Okru ̀ en vo dom, pri laz s kop na bio je sa mo na jed noj stra -

ni. Sli~ nost s Ca ri gra dom ogle da la se i u ras po re du ku la,

zup ci ma za strel ce na vr ho vi ma, svo do vi ma na ka pi ja ma, ko lo -

ri tu ope ka na ka me nim zi di na ma. Kom pleks Sme de re va ~i ni li

su Ma li i Ve li ki grad. Pr vi je, ta ko |e u ob li ku tro u gla, gra |en

kao „po seb na” tvr |a va, ko ja se mo gla bra ni ti i u slu ~a ju pa da

Ve li kog gra da. Pa, ipak, gle da no u ce li ni, Ma li grad je bio

deo Ve li kog, pa su ~i ni li je dan gra di teq ski kom pleks.

Carigradski uzor

Utvr|ewa

ne pra vil no po li go na lan, pri la -

go |en kr {e vi tom i ne pri stu pa~ -

nom te re nu sa 11 vi so kih vi {e -

sprat nih ku la (osam pra vo u ga o -

nih, dve {e sto u ga o ne, jed na kva -

drat na), od ko jih se iz dva ja don -

òn (De spo to va ku la) kao do mi -

nant ni ji i naj ma siv ni ji. Za obez -

be |e we vo dom, gra du je do dan je -

dan „cvin ger”sa ku lom iz nad oba -

le re ~i ce. Glav ni ulaz u grad bio

je iz me |u dve ku le (ve li ka vra ta),

a oko gra da na la zio se rov. Na

ku la ma i zi do vi ma bi lo je mno go

od bram be nih er ke ra (is tu re nih

de lo va) „ma {i ku la”, ko ji su bi li

po ve za ni hod ni ci ma. Ku le su ima -

le i zup ce za strel ce. U unu tra -

{wo sti gra da, sem cr kve, na la ze

se ru {e vi ne ve li ke zgra de, ve ro -

vat no ma na stir ske tr pe za ri je, a

kraj de be lih zi do va ima vi dqi vih

tra go va zgra da za sta no va we.

Da nas de li mi~ no u ru {e vi -

na ma, ma na stir ska tr pe za ri ja ~i -

ni naj ve }u gra |e vi nu te vr ste u

Sr bi ji. Ona ima iz ra zit kul tur -

no-isto rij ski zna ~aj, jer je u woj

ra di la zna me ni ta re sav ska pre -

pi si va~ ka {ko la. Ia ko te {ko

stra da le, fre ske spa da ju me |u

naj lep {a i naj vred ni ja ostva re -

wa u ce lo kup noj srp skoj umet ni~ -

koj ba {ti ni to ga vre me na. Sli ka -

ri iz Ma na si je, ~i ja ime na i po re klo ni su po zna ti, pred sta vi li su se

kao iz u zet no da ro vi ti maj sto ri. Do da nas su pri li~ no do bro o~u va ne

ilu stra ci je iz ci klu sa Hri sto vih ~u da i pa ra bo la i sce ne iz we go vog

ze maq skog ì vo ta. Vid no me sto za u zi ma ju fre ske u ol tar skom pro -

sto ru, a po naj vi {e fi gu re pro ro ka, rat ni ka, mo na ha i mu ~e ni ka. Na

za pad nom zi du na o sa na la zi se sli ka de spo ta Ste fa na u sve ~a nom i

ras ko {nom vla dar skom or na tu (na ki tu), pri ka zan ka da pre da je svo ju

za du ̀ bi nu Sv. tro ji ci u vi du tri an |e la. Na sta lo ne ko li ko de ce ni ja

pre ko na~ nog pa da srp ske sred wo ve kov ne dr ̀ a ve, re sav sko sli kar -

stvo jed no je od po sled wih ve li kih de la srp ske umet no sti.

Tur ci su grad pr vi put osvo ji li 1439, a de fi ni tiv no 1458.

go di ne. To kom tur ske vla da vi ne, sem za mi ra wa du hov nog ̀ i vo ta, kom -

pleks je do ̀ i vqa vao pu sto {e wa, pqa~ ke, pa qe vi ne, ha ra wa. Jed no

vre me u we mu su bi le sme {te ne i tur ske voj ne po sa de. Ne ko li ko pu -

ta ob na vqa na, Re sa va (Ma na si ja) po svom da na {wem iz gle du pred -

sta vqa je dan od naj bo qe o~u va nih i naj lep {ih srp skih sta rih gra do -

va – ma na sti ra.

Smederevo

Sme de rev ski grad je naj ve }i srp ski sred wo ve kov ni grad, ko ji

spa da i me |u naj ve }e u Evro pi. Do 5. ju na 1941. bio je ve o ma do bro

o~u van. Ta da i ~e ti ri go di ne ka sni je (1944) te {ko je stra dao od eks -

plo zi je uskla di {te ne mu ni ci je i bom bar do va wa. To je pra vi „vo de ni

grad” – u rav ni ci, op ko qen Du na vom, Je za vom i ro vom iz me |u wih.

Gra dio ga je de spot \u ra| Bran ko vi} od 1428. do 1430. go di ne.

Grad na Du na vu zi dan je na ve o ma po god nom me stu. Sa dve stra -

ne bio je za {ti }en Du na vom i Je za vom, a sa tre }e pro ko pa nim vo de -

nim ro vom ko ji je spa jao te dve re ke. To je ta da bi lo u funk ci ji we go -

ve bez bed no sti, ote ̀ a va wa pri la za i lak {e od bra ne. Sul tan Mu -

rat Dru gi, po ugo vo ru sa de spo tom \u ra |om, do zvo lio je da se na

56

u{}u po me nu tih re ka po dig ne tvr -

|a va ko ja }e „one mo gu }i ti ulaz

Ma |a ra u do li nu Mo ra ve”, ma da

je \u ra| po taj no ve ro vao da }e

ona vi {e po slu ̀ i ti u bor bi pro -

tiv tur skog pro di ra wa na se ver.

Sme de rev ski grad – tvr |a -

va, mo nu men tal nih raz me ra, naj -

vi {e je zi dan ka me nom (kre~ wak,

{kriq ci, gra nit, oblu tak). Do -

vla ~en je sa ra znih stra na. Pri

to me, do ga |a lo se i ne {to neo -

bi~ no, ret ko za be le ̀ e no u isto -

ri ji gra di teq stva. Ru {e ni su i

rim ski spo me ni ci po put Vi mi na -

ci ju ma i dru gih bli ̀ ih gra do va iz

vre me na an ti ke. Taj ka men, ~e sto

sa „pot pi si ma, de lo vi ma sar ko -

fa ga i nad grob nih ste la”, ugra -

|i van je u zi di ne no ve pre sto ni -

ce. U wi ma su se na {li i nad -

grob ni spo me ni ci „sred wo ve kov -

nog ~o ve ka”. Zi da ri su mo ra li

ru {i ti i spo me ni ke svo jih naj mi -

li jih, {to je, po na rod nom ve ro -

va wu, bio greh.

Tvr |a va je bi la ogrom nih

raz me ra. Du ̀ i na pre ma mo} nom

Du na vu iz no si la je 550, pre ma

Je za vi 400, a pre ma kop nu 502

me tra, sa po vr {i nom od oko 10

hek ta ra. Mo nu men tal ni zi do vi

bi li su vi so ki 10 me ta ra, dok je

de bqi na onih pre ma kop nu do sti -

za la 4,5 me tra. Oko lo se na la -

zi lo 25 mo} nih ku la ({est u Ma -

lom i 19 u Ve li kom gra du). Naj ve -

}e ku le bi le su vi so ke pre ko 20,

{i ro ke oko 11, a du bo ke pre ko

10 me ta ra. De bqi na wi ho vih zi do va iz no si la je 4,5 me tra.

Ma li grad je bio voj ni~ ko utvr |e we i re zi den ci ja vla da ra u

ko joj se na la zio we gov dvor. Naj ma we je bio utvr |en pre ma Du na vu,

a naj vi {e pre ma kop nu, od ko ga ga je raz dva jao ve li ki rov {i ri ne

12 me ta ra. Ma li grad ima i don ̀ on-ku lu, u ko ju se, u slu ~a ju kraj we

opa sno sti, mo gao sklo ni ti go spo dar gra da. Tu se na la zi la i dvo ra -

na s ve li kim pro zo ri ma pre ma Du na vu. Ve li ki grad, ve o ma pro stran,

imao je pro stor za ku }e, cr kve, ma ga ci ne, lo go re voj ske, iz Du na va

iz vu ~e ne bro do ve. Sem sa du nav ske stra ne, pro zo ra nig de ni je bi lo.

U tvr |a vi je po sto ja la cr kva Bla go ve {te we, ko ja se pr vi put po mi we

1453. go di ne, ali je ve ro vat no po dig nu ta 1430. go di ne. Sa ~u va ni su

we ni osta ci i ve li ki broj frag me na ta uzi da nih u po je di ne de lo ve

tvr |av skih zi do va. Ta kva ka kva je bi la, tvr |a va je oda va la ve li ~an -

stven uti sak. Za ta da {we uslo ve, bio je to pra vi „sa vr {en grad”.

Na rod na tra di ci ja sa ~u va la je stra {nu uspo me nu na pat wu na ro da

ko ji je zi dao tvr |a vu. Je ri na (Iri na), è na de spo ta \u ra |a, pri ka -

za na je u ve o ma r|a vom sve tlu (Pro kle ta Je ri na).

Na stav {i na ta ko baj ko vi tom me stu, Sme de rev ski grad ni je du -

go op stao mi ran i spo ko jan. Trn u oku po stao je osva ja ~i ma s obe

stra ne Du na va. Sme wu ju }i se u ulo zi go spo da ra, Tur ci, Ma |a ri i

dru gi, de ce ni ja ma, pa i sto le }i ma, osta vqa li su svo je traj ne oìq -

ke. Go di ne 1439. car Mu rat Dru gi upao je u Sr bi ju sa 130.000 qu di

i op seo Sme de re vo. Ni tro me se~ no bom bar do va we ta da {wim to po -

vi ma ni je „na u di lo” tvr |a vi. Ali, ono {to ni su mo gli to po vi, u~i nio

je \u ra |ev sin Gr gur. „Po slu {ao je ca re ve re ~i ko je obe }a va {e

mir... iza |e u ta bor i osta de pri ca ru, za jed no sa svo jim bra tom

Ste fa nom”, pi sao je La o nik. Ipak, Sme de re vo je vra }e no Sr bi ma

1444. go di ne, a pod tur sku vlast po no vo pa lo 1459. za jed no sa De -

spo to vi nom.

(Na sta vak u slede}em bro ju)

15. februar 2010.

Glav ni obje kat gra da Re sa ve, cr kva Sv. tro ji ce, sme {te na je

u sre di {te pro sto ra za {ti }e nog zi do vi ma i ku la ma i ~i ni naj -

lep {u i naj za ni mqi vi ju gra |e vi nu. Cr kva spa da me |u naj re pre -

zen ta tiv ni je gra |e vi ne mo rav skog gra di teq stva. No, po ka rak te ru

fa sad nih de ko ra ci ja, ona se bit no raz li ku je od dru gih cr ka va te

epo he. U osno vi je za dr ̀ a la ka rak ter ra {kog stil skog shva ta wa,

a po je di ni de ko ra tiv ni ele men ti, kao {to je ho ri zon tal ni ve nac

sa lu~ nim fri zom oko ce le gra |e vi ne, ko ji no se pro fi li sa ne kon -

zo le i ma li ka pi te li (vr ho vi stu bo va) s ko lo ne ta ma na ap si da ma,

vo de po re klo iz pri mor ja. Sklad nih i ple me ni tih pro por ci ja po

spo qa {wem iz gle du, cr kva u svo joj unu tra {wo sti skri va ne na me -

tqi vu har mo ni ju ko ju „is ti ~e” pod ob li ko van u vi du mo za i ka, {to

~i ni ret ku tvo re vi nu u srp skoj sred wo ve kov noj ar hi tek tu ri.

Dom resavskih prepisiva~a

feqton

19. fe bru ar 1886.

Pot pi san mir iz me |u Sr bi je i Bu -

gar ske. Na pre go vo ri ma vo |e nim u

Bu ku re {tu, Sr bi ju je za stu pao ê do -

miq Mi ja to vi}. Ugo vor je imao sa mo

jed nu ta~ ku – da se iz me |u Sr bi je i

Bu gar ske us po sta vqa mir pre ki nut

2. no vem bra 1885. go di ne. Ia ko je

bi la po bed ni ca u ra tu, Bu gar ska ni -

je do bi la rat nu od {te tu od Sr bi je,

kao ni te ri to ri jal no pro {i re we.

19. fe bru ar 1897.

Pri li kom po se te kra qa Alek san dra

Obre no vi }a So fi ji sklo pqe na

„srp sko-bu gar ska ugod ba“. Pred vi -

|e na je na ~el na sa rad wa, zna ~aj na

za Sr bi ju i Bu gar sku i do go vo re no je

da dve dr ̀ a ve ne }e pred u zi ma ti jed -

no star ne ak ci je pre ma Tur skoj bez

pret hod ne uza jam ne sa gla sno sti.

19. fe bru ar 1945.

Po ~e la bit ka iz me |u ame ri~ ke i ja -

pan ske voj ske za kon tro lu nad pa ci -

fi~ kim ostr vom Ivo Xi ma, 660 na u -

ti~ kih mi qa ju go i sto~ no od To ki ja.

Bit ka je za vr {e na 15. mar ta po be -

dom ame ri~ ke voj ske. Sve do 1968.

go di ne ostr vo je bi lo pod ame ri~ kom

upra vom, po sle ~e ga je vra }e no Ja -

pa nu.

21. fe bru ar 1945.

U Be o gra du je po ~eo sa sta nak feld -

mar {a la Alek san de ra, vr hov nog ko -

man dan ta sa ve zni~ kih sna ga na Sre -

do ze mqu, i mar {a la Jo si pa Bro za

Ti ta. Alek san der je do {ao u Be o grad

sa ve li kom gru pom ame ri~ kih i bri -

tan skih ofi ci ra i imao je na me ru da

sa Ti tom, vr hov nim ko man dan tom

NOVJ, do go vo ri sa rad wu u pred sto je -

}im voj nim ope ra ci ja ma u se ver noj

Ita li ji i se ve ro za pad noj Ju go sla vi ji.

21. fe bru ar 1963.

U JNA je for mi ra na Voj no in for -

ma ti~ ka upra va ~i me je po ~e lo uvo -

|e we ra ~u nar ske teh ni ke u voj sku.

Taj da tum se u Voj sci Sr bi je obe le -

à va kao Dan in for ma ti~ ke slu -

`be.

22. fe bru ar 1889.

Na sve ~a nom pri je mu, po vo dom go di -

{wi ce pro gla {e wa Sr bi je za kra -

qe vi nu, kraq Mi lan Obre no vi} ob -

ja vio ab di ka ci ju. Na osno vu usta va,

kraq je od re dio na me sni ke ko ji su

vla da li do pu no let sva kra qa Alek -

san dra. Pr vi na me snik bio je Jo van

Ri sti}, a dru ga dvo ji ca bi li su ge ne -

ra li Ko sta Pro ti} i Jo van Be li mar -

ko vi}.

25. fe bru ar 1856.

Po ~eo Pa ri ski kon gres na ko me je,

po sle Krim skog ra ta, us po sta vqen

no vi po re dak u Evro pi pod ga ran ci -

jom udru ̀ e nih si la Ru si je, Au stri je,

Pru ske, Fran cu ske, En gle ske i Pi je -

mon ta. Za {ti ta pra va hri {}a na u

Sr bi ji, Vla {koj i Mol da vi ji pre -

{la je s Ru si je na sve evrop ske si le.

Oto man ska im pe ri ja pri mqe na je

kao rav no pra van ~lan u dru {tvo

evrop skih si la i ga ran to va na joj je

ne za vi snost i in te gri tet.

28. fe bru ar 1806.

Srp ska de pu ta ci ja, ko ju je pred vo dio

pro ta Ma ti ja Ne na do vi}, pri mqe na

je u car skoj kan ce la ri ji u Be ~u. De -

pu ta ci ja je pred la ga la da ko mi si ja

pred stav ni ka Por te, Ru si je i Au -

stri je is pi ta uzro ke ne mi ra u Sr bi -

ji i iz ja vi la da }e se obra ti ti Na -

po le o nu za po mo}, uko li ko ih od bi ju

au strij ski i ru ski car.

29. fe bru ar 1912.

Pred sed ni ci vla da Mi lo van Mi lo -

va no vi} i Ivan Ge {ov sklo pi li su

srp sko-bu gar ski sa vez. Ugo vor je

imao ciq da dr ̀ a ve pot pi sni ce, u

slu ~a ju na pa da jed ne ili vi {e si la,

pu nom voj ni~ kom sa rad wom ga ran tu -

ju uza jam nu „dr ̀ av nu ne za vi snost i

ne po vre di vost dr ̀ av ne te ri to ri je“.

Obe ugo vor ne stra ne oba ve za le su

se da pri tek nu jed na dru goj u po mo}

ce lo kup nom sna gom, u slu ~a ju da bi -

lo ko ja ve li ka si la anek ti ra, oku pi -

ra, ili voj ni~ ki za u zme bi lo ko ji deo

bal kan ske te ri to ri je pod tur skom

vla {}u, uko li ko jed na od wih ta kav

po stu pak sma tra za ca sus bel li. Dve

dr ̀ a ve su 19. ju na pot pi sa le i Voj nu

kon ven ci ju u ko joj je voj na sa rad wa

de taq no pre ci zi ra na.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

57

vremeplov

PURIMVi {e od dve hi qa de go di na je vrej ski na rod

sla vi Pu rim ili Este rin pra znik. Pu rim po ti ~e od

re ~i „pur” (koc ka) jer je Aman, kra qev do glav nik,

ba cao koc ku ka ko bi od re dio dan za po ~e tak ostva -

ri va wa pla na o uni {te wu Je vre ja.

Pu rim je sim bol bor be za op sta nak. On ta ko -

|e go vo ri da qu di ko ji è le slo bo du mo ra ju bi ti

sprem ni da se bo re za wu. To je jed na od ka ri ka u

du gom lan cu pri ~a o pro gon stvi ma Je vre ja u di ja -

spo ri. Pra zno va we Pu ri ma uno si lo je me |u wih

sve tlo i ve dri nu, po mo glo im da odr ̀ e ve ru u ko -

na~ no oslo bo |e we.

V E R S K I P R A Z N I C I16-28. februar

Pra vo slav ni

16. februar – Sve ti Si me on i Ana,

Sve ti Ja kov, ar hi e pi skop srp ski

20. februar – Sve ti To dor Ko mo gov –

Te o do ro va su bo ta

21. februar – Sve ti Sa va Dru gi,

Ar hi e pi skop Srp ski – Za du {ni ce

23. februar – Sve ti sve {te no mu ~e nik

Ha ra lam pi je

24. februar – Sve ti ve li ko mu ~e nik

\or |e Kra to vac

26. februar – Pre po dob ni Si me on

Mi ro to ~i vi

27. februar – Sve ti Ki ri lo Slo ven ski

Jevrejski

28. februar – Pu rim

Islamski

26. februar – Ro |e we Mu ha me da

SVETI SVE[TENOMUÊNIKHARALAMPIJE

Ovaj ve li ki sve ti teq je

bio epi skop u Mag ne zi ji

a u vre me svog stra da wa

za ve ru imao je 113 go di -

na. To kom vla da vi ne ca ra

Sep ti mi ja Se ve ra po ~eo

je stra {an pro gon hri -

{}a na. Mu dri i hra bri

sta rac, sve {te nik Ha ra -

lam pi je ni je se krio od

pro go ni te qa ne go je slo -

bod no i jav no pro po ve -

dao ve ru Hri sto vu. Mno ge ne ver ni ke je pre o bra tio i

pri veo hri {}an stvu. âk i ca re vu }er ku Ga li nu.

Ka da su ga za ro bi li, do sto jan stve no je pod no -

sio sve mu ke na ko je su ga sta vi li.

Po sle mo li tve is pu stio je du {u pre ne go {to

se xe la tov ma~ spu stio na we gov vrat. To se do go di -

lo 202. go di ne, a car ska k}i Ga li na uze la je we go -

vo te lo i ~a sno ga sa hra ni la.

,

1

15

016

021

331

2

15

014

019

1532

43

150

130

815

303

4

15

012

011

1529

6

5

15

012

09

528

4

6

15

012

04

527

97

150

120

827

88

150

115

326

89

110

120

1820

268

10

85

150

1825

311

110

120

174

251

1

15

015

021

532

6

2

15

014

019

1532

4

3

15

014

011

530

6

4

15

013

08

1530

35

150

120

1115

296

6

15

012

07

528

2

7

15

012

04

527

9

8

85

160

225

272

9

11

012

018

2026

8

1

15

016

021

1310

364

2

15

016

021

1534

63

150

160

2010

340

4

15

015

019

1533

45

150

150

1815

333

6

15

015

017

1533

2

7

15

015

017

1533

28

150

150

215

326

9

15

014

019

1532

410

150

140

1020

320

11

15

014

018

1031

812

150

140

1410

314

13

15

014

011

530

614

150

130

1115

306

15

15

012

020

1530

5

16

15

013

09

1530

4

17

15

013

08

1530

3

18

15

013

09

1029

9

19

15

013

07

1029

7

34

360

-564

1/09

-14

26

.01.

2010

.

3

4 3

60-5

641/

09-6

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-3

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-5

26.0

1.20

10.

,

2

6.

(„

“,

. 82/

06, 9

6/06

9

9/06

),

1.

:

:

3

4 3

60-5

641/

09-1

26.0

1.20

10.

:

3

4 3

60-5

641/

09-8

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-2

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-9

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-4

26.0

1.20

10.

III

,

20

15

013

07

1029

7

21-

150

115

2210

297

22

15

012

011

1529

623

150

130

728

724

150

120

75

282

25

15

012

04

527

926

150

120

45

279

27

85

160

225

272

28

85

150

1915

269

29

11

012

018

2026

830

8515

016

1526

631

8515

016

1526

632

8514

021

1025

633

8512

027

1025

234

8514

013

1024

835

8512

019

1523

936

8512

013

1523

337

8512

012

522

238

8511

57

1021

7

1

15

016

021

1534

62

150

160

2115

346

3

15

016

020

1034

04

150

150

2015

335

5

15

015

019

1533

46

150

150

1815

333

7

15

015

018

1533

38

150

150

1615

331

9

15

015

015

1533

010

150

140

1915

324

11

15

014

010

2032

0

12

15

014

014

1531

9

13

15

014

014

1531

9

14

15

013

024

1531

9

15

15

014

018

1031

8

16

15

014

010

1531

517

150

130

1215

307

18

15

012

022

1530

7

19

15

012

021

1530

620

150

130

815

303

21

15

013

09

1029

922

150

120

1215

297

23-

150

115

2210

297

24

15

012

011

1529

625

8515

022

1527

226

8515

019

1526

927

110

120

1820

268

28

11

012

022

1526

729

8515

016

1026

130

8514

013

2025

8

1

2

3

3

4 3

60-5

641/

09-1

2

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-1

3

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-1

0

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-1

1

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-7

26.0

1.20

10.

;

,

. 18

036/

2009

3

0.04

.200

9.

,

-

,

..

.

;

7.

,

.

;

7.

,

.

:

4

;

7

. ,

.

KO

NA

^N

U R

AN

G L

IS

TU

,

1

15

014

013

1531

82

150

120

1615

301

3

15

012

04

1528

9

4

85

120

1915

239

1

2

1

85

150

185

258

2

85

140

1115

251

3

85

140

1410

249

4

85

130

1515

245

5

85

120

1310

228

1

15

013

014

1530

92

150

130

1215

307

3

15

013

09

289

4

15

012

04

274

5

15

012

04

274

6

15

012

04

274

7

15

012

03

273

8

15

012

02

272

1

15

016

021

2035

12

150

150

1915

334

3

15

015

018

1533

34

150

150

1810

328

5

15

013

014

1530

96

150

130

1215

307

7

15

012

020

1530

5

8

15

013

07

1530

29

8517

028

1529

810

150

130

710

297

11

15

012

010

528

512

150

120

35

278

13

11

012

013

1525

814

8512

013

1523

3

1

15

012

026

1030

62

8517

026

281

3

85

150

3727

2

1

15

012

026

1030

6

1

15

012

026

1030

6

1

15

014

014

1015

329

2

11

016

022

1030

23

150

130

510

295

4

11

014

018

1528

35

8514

011

1024

66

8512

015

1523

57

8513

06

522

68

8512

010

215

9

85

120

521

010

8512

02

207

:

12.

11.

:

16

5-3/

2009

2

9.01

.201

0.

:

8.

:

3

4 3

60-5

641/

09-2

26.0

1.20

10.

;

14.

4

.

7

.

,

.

;

7.

,

.

10.

:

9.

:

:

:

,

1

15

016

025

2035

52

150

130

1515

310

1

15

016

025

2035

52

150

130

1515

310

3

15

012

08

1028

8

4

85

120

915

229

1

85

170

2828

32

150

120

75

282

3

11

012

018

1025

84

8513

08

223

1

15

015

023

1533

82

150

120

615

291

3

15

012

07

528

24

8515

021

1010

276

1

15

015

023

1533

82

150

150

1815

333

3

15

013

017

1030

74

150

120

615

291

5

85

150

2110

1027

66

8512

021

1524

17

8512

017

1523

7

1

2

1

15

012

04

527

92

8511

026

1016

1527

2

1

1

15

015

017

1533

22

150

150

1615

331

3

15

014

016

1015

331

4

15

015

019

1032

95

150

140

1420

324

6

15

014

011

530

67

150

130

75

292

8

85

160

215

271

9

85

150

1515

265

10

85

140

1610

251

1

1

85

150

365

276

1

15

015

024

1533

92

150

150

1615

331

3

11

015

018

1529

3

1

6.

;

2-

1

0.

1.

1.

,

.

5.

:

2. :

:

;

.

.

;

7.

. ;

7.

,

.

4.

: :

3.

:

:

18

3-3/

2009

1

3.01

.201

0.

;

7.

,

.

7.

: :

III

IV

,

1

85

120

75

217

1

2

3

34

360

-564

1/09

-21

26

.01.

2010

.

3

4 3

60-5

641/

09-2

2

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-2

0

26.0

1.20

10.

:

14.

, ,

, ,

,

, ,

,

,

.

,

16.

07.2

009.

.

,

, ,

,

,

.

13.

;

7.

,

.

;

7.

-.

;

7.

,

.

,

1

15

015

020

1533

52

150

150

1715

332

3

15

014

014

1015

329

4

15

014

013

1531

85

150

120

3410

314

6

15

013

014

1030

4

7

11

016

022

1030

28

150

120

1315

298

9

11

015

021

1529

610

150

130

510

295

11

11

014

018

1528

312

150

120

55

280

13

85

140

1415

254

14

85

140

1315

253

15

85

140

1315

253

16

85

130

1915

249

17

85

140

1310

248

18

85

140

1110

246

19

85

140

1110

246

20

85

130

1310

238

21

85

120

1515

235

22

85

130

810

233

23

85

120

1115

231

24

85

120

1510

230

25

85

130

65

226

1

15

015

017

1533

22

150

140

1410

1532

93

150

120

3410

314

4

15

014

010

1031

0

5

11

016

022

1030

2

6

11

015

021

1529

6

7

11

014

018

1528

38

8514

014

1525

49

8514

013

1525

3

10

85

130

1915

249

11

85

140

1110

246

1

15

014

014

1015

329

2

15

014

013

1531

83

150

120

1615

301

4

15

012

012

1529

75

110

140

1815

283

6

85

140

1415

254

7

85

140

1315

253

1

2

3

4

;

,

.

;

-1

173

7-4/

03

10.

03.2

009.

-,

.

34

360

-564

1/09

-19

26

.01.

2010

.

3

4 3

60-5

641/

09-1

8

26.0

1.20

10.

3

4 3

60-5

641/

09-1

6

26.0

1.20

10.

:

;

.

;

,

.

:

:

34

360

-564

1/09

-17

26

.01.

2010

.

VV

I

Oba ve {ta va mo stam be ne in te re sen te da je Ode qe wu za stam -

be ne po slo ve Upra ve za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se MO,

po red pri ja va za po de lu 80 sta no va ko ji su ob ja vqe ni u ma ga zi nu

„Od bra na“ broj 105 od 1. fe bru a ra 2010, nad le ̀ ni or gan Sek to -

ra za ma te ri jal ne re sur se MO do sta vio pri ja ve za jo{ 8 sta no va,

ta ko da na dan 10. fe bru a ra 2010. ima ukup no 88 sta no va za

ras po de lu u sle de }im me sti ma i gar ni zo ni ma:

1. APA TIN: (gar ni zon Som bor)

– 1 dvo so ban stan.

2. BA^ KA TO PO LA:

– 1 gar so we ra i 1 jed no so ban stan.

3. BE O GRAD:

– 1 gar so we ra; 3 jed no sob na; 5 jed no i po sob na; 12 dvo -

sob nih; 5 dvo i po sob nih, 3 tro sob na i

1 tro i po so ban stan.

4. BE LA CR KVA: (gar ni zon Pan ~e vo)

- 1 dvo i po so ban stan.

5. VA QE VO:

– 3 dvo sob na sta na

6. VRA WE:

– 8 dvo sob nih; 2 dvo i po sob na i 5 tro sob nih sta no va.

7. ZRE WA NIN: (gar ni zon Pan ~e vo)


8. KRA GU JE VAC:

– 1 jed no so ban stan.

9. NI[:

– 1 gar so we ra; 1 jed no so ban; 12 dvo sob nih i 4 tro sob na

sta na.

10. KRU [E VAC:

– 1 gar so we ra i 1 jed no i po so ban stan.

11. KUR [U MLI JA: (gar ni zon Pro ku pqe)


12. LE SKO VAC:

– 1 dvo so ban i 3 tro sob na sta na.

13. PRI BOJ: (gar ni zon Kra qe vo)


14. SOM BOR:


15. SEN TA: (gar ni zon Ba~ ka To po la)

– 1 jed no i po so ban stan.

16. SME DE REV SKA PA LAN KA: (gar ni zon Kra gu je vac)


17. SVI LAJ NAC: (gar ni zon Po ̀ a re vac)

– 1 gar so we ra.

18. Â ̂ AK: (gar ni zon Gor wi Mi la no vac)

– 3 dvo sob na sta na.

19. [A BAC:

– 1 gar so we ra.

Pra vo na do de lu pred we na ve de nih sta no va ima ju li ca bez

sta na ko ja ostva ru ju pra vo na do de lu sta na u za kup na neo d re |e no

vre me sa gla sno od red ba ma Pra vil ni ka o re {a va wu stam be nih pi -

ta wa u Mi ni star stvu od bra ne („SVL“ br. 38/05, 16/08, 26/08 i

39/08 – u da qem tek stu: Pra vil nik).

U smi slu ~la na 19. Pra vil ni ka, li cu iz ~la na 2. ovog pra vil ni -

ka mo ̀ e se da ti u za kup i stan ma wi od sta na ko ji mu pri pa da po od -

red ba ma ~la na 18. ovog pra vil ni ka, ako se sa tim pi sa no sa gla si.

Na po mi we mo da u smi slu od red be ~la na 26. Pra vil ni ka, stan u

za kup na neo d re |e no vre me da je se li cu iz ~la na 2. stav 1. ovog pra -

vil ni ka (pro fe si o nal nom ofi ci ru, pro fe si o nal nom pod o fi ci ru i

ci vil nom li cu) u gar ni zo nu od no sno me stu slu ̀ bo va wa, a li cu iz ~la -

na 2. stav 2. i 3. ovog pra vil ni ka (pen zi o ni sa nom ofi ci ru, pen zi o -

ni sa nom pod o fi ci ru i pen zi o ni sa nom ci vil nom li cu), stan se da je u

bi lo kom gar ni zo nu od no sno me stu na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.

Li ca ko ja è le pri hva ti ti do de lu struk tur no ma weg sta na mo -

ra ju da ti pi sa nu iz ja vu, ove re nu u je di ni ci – usta no vi u ko joj su

na slu ̀ bi, a pen zi o ni sa na li ca u op {ti ni ili su du, da se od ri ~u

do de le struk tur no pri pa da ju }eg sta na i pri hva ta ju do de lu po nu |e nog

od no sno struk tur no ma weg sta na, kao ko na~ no re {e we svog stam be -

nog pi ta wa. U da toj iz ja vi li ca se mo ra ju de cid no iz ja sni ti za

jed nu struk tu ru sta na ko ji pri hva ta ju, jer ne pre ci zne iz -

ja ve ne }e bi ti uze te u raz ma tra we, a ta ko |e se mo ra ju

opre de li ti sa mo za je dan od po nu |e nih gar ni zo na od no -

sno me sta, a uko li ko se iz ja sne za vi {e gar ni zo na od no sno me sta, u

ob zir }e se uze ti sa mo pr vo na ve de ni gar ni zon od no sno me sto.

Svi na pred na ve de ni sta no vi bi }e po de qe ni po od lu ci nad -

le ̀ nog ru ko vo di o ca, sa pre se kom sta wa na dan 26. fe bru a -

ra 2010, ta ko da }e se u raz ma tra we uze ti sa mo iz ja ve da te za -

kqu~ no sa da tu mom pre se ka sta wa iz od lu ke. Ako se od nad le ̀ nog

or ga na Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se u me |u vre me nu pri ja ve i

dru gi sta no vi za ras po de lu do do no {e wa od lu ke nad le ̀ nog ru ko -

vo di o ca o ras po de li, isti }e bi ti ob u hva }e ni na ve de nom od lu kom.

Na po mi we mo da su stam be ni in te re sen ti u oba ve zi da do -

sta ve (uko li ko pret hod no ni su do sta vi li) do ka ze nad -

le ̀ nog or ga na ko ji se od no se na wi hov stam be ni sta tus (pra vo

na po vrat sta no va u ot ce pqe nim re pu bli ka ma, pri zna va we bo le ti

po na la zu Vi {e voj no le kar ske ko mi si je i pre bi va li {te za no si o -

ca pra va i ~la no ve we go vog po ro di~ nog do ma }in stva, po re sko za -

du ̀ e we za stan–ku }u za no si o ca pra va i ~la no ve we go vog po ro di~ -

nog do ma }in stva), jer }e se u su prot nom wi ho vi zah te vi za

re {a va we stam be nog pi ta wa sma tra ti ne pot pu nim i ne -

}e bi ti raz ma tra ni.

61

N A R U X B E N I C A

Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu (zao-

kruìte)

1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.

godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara

2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,

24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.

Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, uplatiti

odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primeraka sa pretplatnom

cenom).

Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.

Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:

NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.

Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove na-

ruxbenice.

Kupac _____________________________________________

Ulica i broj _______________________________________

Telefon ___________________________________________

Mesto i broj po{te _________________________________

Potpis naru~ioca

M.P. _______________________________________

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

62

U {kol skoj 2010/2011. go di ni pri ma }e se kan di da ti iz gra -

|an stva za ka de te Voj ne aka de mi je za sle de }e stu dij ske pro gra me:

Œ Me nax ment u od bra ni za ro do ve: pe {a di ja, oklop ne je -

di ni ce, ar ti qe ri ja, in ̀ i we ri ja i ar ti qe rij sko-ra ket ne je di ni ce

za pro tiv va zdu ho plov na dej stva,

Œ Voj no he mij sko in ̀ e wer stvo za atom sko-bi o lo {ko-he -

mij sku slu ̀ bu,

Œ Voj no e lek tron sko in ̀ e wer stvo za slu ̀ be: te le ko mu -

ni ka ci je (spe ci jal no sti: te le ko mu ni ka ci je i elek tron ska dej stva),

in for ma ti ka i ra dar ski si ste mi,

Œ Voj no ma {in sko in ̀ e wer stvo,

Œ Voj no va zdu ho plov stvo i

Œ Lo gi sti ka od bra ne za in ten dant sku i fi nan sij sku slu ̀ bu.

USLO VI KON KUR SA:

Kan di da ti tre ba da is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon -

kur sa.

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

– da su zdrav stve no spo sob ni za {ko lo va we, {to utvr |u je nad -

le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja;

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak ili po stu pak zbog

kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da

ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od

{est me se ci ili ka znom ma lo let ni~ kog za tvo ra kao i

– da ni su oè we ni–uda te.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– da su ro |e ni 1989. go di ne ili ka sni je;

– da su za vr {i li ~e tvo ro go di {wu sred wu {ko lu ili

– da po ha |a ju IV raz red sred we {ko le, a da na po lu go di {tu IVraz re da ne ma ju sla bu oce nu.

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa za

pri jem za ka de te Voj ne aka de mi je po la ̀ u kva li fi ka ci o ni is pit i

pod le ̀ u pro ve ri fi zi~ ke i zdrav stve ne spo sob no sti.

Kan di da ti za ka de te stu dij skog pro gra ma Voj no va zdu ho plov st-

vo mo ra ju da is pu ne i do pun ske uslo ve pro pi sa ne po seb nim pro gra -

mom zdrav stve ne se lek ci je kan di da ta za taj stu dij ski pro gram.

[KO LO VA WE, PRA VA I OBA VE ZE KA DE TA:

[ko lo va we u Voj noj aka de mi ji ima struk tu ru osnov nih aka dem -

skih stu di ja i tra je ~e ti ri go di ne. Po sle za vr {et ka {ko lo va wa, ka -

de ti sti ~u stru~ ni na ziv sa na zna kom zva wa pr vog ste pe na aka dem -

skih stu di ja iz od go va ra ju }e obla sti. Na kon uspe {no za vr {e nog {ko -

lo va wa u Voj noj aka de mi ji pri ma ju se u pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu

i pro iz vo de u ~in pot po ru~ ni ka od go va ra ju }eg ro da – slu ̀ be.

Za vre me {ko lo va wa ka de ti Voj ne aka de mi je ima ju sta tus voj -

nog li ca, u skla du sa Za ko nom o Voj sci Sr bi je. Za vre me {ko lo va wa

ka de ti sta nu ju u in ter na tu, a sve tro {ko ve {ko lo va wa sno si Mi ni -

star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

Me |u sob ne oba ve ze li ca pri mqe nih na {ko lo va we i Mi ni -

star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je re gu li {u se ugo vo rom.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA:

Kan di da ti pri ja vu pod no se te ri to ri jal nom or ga nu Re gi o nal -

nog cen tra MO na te ri to ri ji stal nog me sta bo rav ka. Obra zac pri -

ja ve do bi ja u te ri to ri jal nom or ga nu Re gi o nal nog cen tra MO pri li -

kom pri ja vqi va wa.



UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

K O N K U R SZa pri jem kan di da ta iz gra |an stva

za ka de te Voj ne aka de mi je

15. februar 2010.

KAN DI DA TI UZ PRI JA VU PRI LA@U:

– ove re nu fo to ko pi ju uve re wa o dr ̀ a vqan stvu Re pu bli ke Sr -

bi je (ne sta ri ju od {est me se ci);

– ove re nu fo to ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ne sta -

ri ju od {est me se ci);

– po tvr de nad le ̀ nih or ga na da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni

po stu pak ili po stu pak zbog kri vi~ nog de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj

du ̀ no sti, od no sno da ni su osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u

tra ja wu du ̀ em od {est me se ci ili ka znom ma lo let ni~ kog za tvo ra;

– ove re ne fo to ko pi je sve do ~an stva svih raz re da i fo to ko pi ju

di plo me sred we {ko le (za kan di da te ko ji su za vr {i li ~e tvo ro go di -

{we {ko lo va we), od no sno, sve do ~an stva za vr {e nih raz re da i ove -

ren pre pis oce na sa po lu go di {ta ~e tvr tog raz re da (za kan di da te

ko ji ma je {ko lo va we u to ku) i

– iz ja vu da ni su oè we ni–uda te, od no sno da ne ̀ i ve u van bra~ -

noj za jed ni ci i da ne ma ju de ce.

Fo to ko pi je do ku me na ta tra ̀ e nih po kon kur su kan di dat mo ̀ e,

uz da va we na uvid wi ho vog ori gi na la, bes plat no da ove ri u te ri to -

ri jal nom or ga nu Re gi o nal nog cen tra MO na te ri to ri ji stal nog me -

sta bo rav ka. Pri li kom do la ska na se lek ci ju u Voj nu aka de mi ju kan -

di da ti sa so bom oba ve zno no se po treb nu sport sku opre mu i do -

ku me nat za li~ nu iden ti fi ka ci ju (li~ na kar ta).

Kon kurs je otvo ren od da na ob ja vqi va wa do 15. mar -

ta 2010. go di ne.

Do ku men ta kan di da ta ko ji ne is pu wa va ju uslo ve kon kur sa ne }e

se pri ma ti. Kon kurs na do ku men ta ci ja kan di da ti ma za ka de te Voj ne

aka de mi je ne }e se vra }a ti. Kan di da ti ko ji kon ku ri {u za ka de te Voj -

ne aka de mi je mo }i }e u te ri to ri jal nom or ga nu Re gi o nal nog cen tra

MO gde su kon ku ri sa li da do bi ju oba ve {te we o re zul ta ti ma kon kur -

sa po ~ev {i od 15. ju na 2010. go di ne.

Osta la oba ve {te wa u ve zi sa kon kur som mo gu se do bi ti u Voj -

noj aka de mi ji (te le fo ni: 011/3603-112 i 011/3603-189) ili na

In ter net pre zen ta ci ji Voj ne aka de mi je www.va.mod.gov.rs.

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE


UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

K O N K U R SZa po pu nu rad nog me sta u Voj noj po {ti 3987 Ni{,

pri je mom li ca iz gra |an stva u svoj stvu

voj nog slu ̀ be ni ka, u rad ni od nos

na neo d re |e no vre me:

Œ je dan (1) re fe rent za fi zi~ ko vas pi ta we, VSS

Kon ku ri sa ti mo gu kan di da ti ko ji su dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke

Sr bi je i ko ji is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog

de la za ko je se go ni po slu ̀ be noj du ̀ no sti, od no sno da ni su osu -

|i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du ̀ em od {est me -

se ci,

– da su kan di da ti (mu {kog po la) od slu ̀ i li voj ni rok pod

oru` jem.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

– da ima ju vi so ku stru~ nu spre mu – za vr {en fa kul tet fi zi~ -

ke kul tu re.

63

U {kolskoj 2010/2011. godini prima}e se kandidati iz gra|an-

stva za u~enike prvog razreda Vojne gimnazije.

USLOVI KONKURSA:

Kandidati treba da su mu{kog pola i da ispuwavaju op{te i

posebne uslove konkursa.

OP[TI USLOVI:

– da su dràvqani Republike Srbije;

– da su zdravstveno sposobni za {kolovawe, {to utvr|uje na-

dle`na vojnolekarska komisija;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak niti postupak

zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odno-

sno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije izricana zavodska

mera.

POSEBNI USLOVI

– da su ro|eni 1994. godine ili kasnije;

– da su V, VI i VVII razred i prvo polugodi{te VIII razreda, odno-

sno VIII razred osnovne {kole, zavr{ili sa najmawe vrlo dobrim

op{tim uspehom;

– da u svim razredima {kolovawa iz vladawa imaju najmawe

ocenu 4 (vrlo dobar).

Zdravstveno sposobni kandidati za u~enike Vojne gimnazije po-

dleù proveri psihofizi~kih sposobnosti i testirawu znawa iz ma-

tematike i srpskog jezika. Testirawe znawa usagla{eno je sa po-

stupkom koji primewuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije za

prijem u sredwe {kole.

[KOLOVAWE, PRAVA I OBAVEZE UÊNIKA:

[kolovawe u Vojnoj gimnaziji traje ~etiri godine. U~enici se

{koluju po planu i programu gimnazije op{teg smera, radi nastavka

{kolovawa u Vojnoj akademiji.

Vazduhoplovni smer se fakultativno formira u ~etvrtom raz-

redu, u zavisnosti od potreba Ministarstva odbrane Republike Sr-

bije. U~enici koji su izabrali da fakultativno poha|aju vazduhoplo-

vni smer u IV razredu realizuju padobransku obuku i letewe na mo-

tornim avionima sa duplim komandama.

Vreme provedeno na {kolovawu u Vojnoj gimnaziji ne ra~una se

u sluèwe vojnog roka. Nakon zavr{enog {kolovawa u Vojnoj gimna-

ziji u~enici su obavezni da {kolovawe nastave u skladu sa potre-

bama Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Za vreme {kolovawa u~enici Vojne gimnazije imaju status voj-

nog lica, u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije. Za vreme {kolovawa

u~enici stanuju u internatu, a tro{kove {kolovawa snosi Mini-

starstvo odbrane Republike Srbije.

Me|usobne obaveze lica primqenih na {kolovawe i Mini-

starstva odbrane Republike Srbije reguli{u se ugovorom.

NAÎN KONKURISAWA:

Kandidati prijavu podnose teritorijalnom organu Regiona-

lnog centra MO na teritoriji stalnog mesta boravka, a vojnici

teritorijalnom organu Regionalnog centra MO na ~ijoj se teri-

toriji nalaze na odsluèwu vojnog roka. Obrazac prijave se do-

bija u teritorijalnom organu Regionalnog centra MO prilikom

prijavqivawa.

Uz prijavu prilaù:

– overenu fotokopiju uverewa o dràvqanstvu Republike Sr-

bije (ne stariju od {est meseci);

– overenu fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (ne sta-

riju od {est meseci);

– potvrde nadle`nih organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni

postupak niti postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`be-

noj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva dela ili im nije

izricana zavodska mera;

– uverewe – potvrdu osnovne {kole o ocenama na kraju V, VI i

VII razreda i polugodi{ta VIII razreda (u~enici VIII razreda), odno-

sno overene fotokopije svedo~anstava V, VI, VVII i VIII razreda osno-

vne {kole (za kandidate koji su zavr{ili osnovnu {kolu).

Fotokopije dokumenata traènih po konkursu kandidat moè,

uz davawe na uvid wihovog originala, besplatno da overi u terito-

rijalnom organu Regionalnog centra MO na teritoriji stalnog me-

sta boravka.

Prilikom dolaska na proveru op{tih sposobnosti u Vojnu gim-

naziju, kandidati sa sobom obavezno nose potrebnu sportsku

opremu i |a~ku kwiìcu sa overenom fotografijom.

Konkurs je otvoren od dana objavqivawa do 15. mar-

ta 2010. godine.

Dokumenta kandidata koji ne ispuwavaju uslove konkursa ne}e

se primati. Konkursna dokumentacija kandidatima za u~enike Vojne

gimnazije ne}e se vra}ati.

Kandidati koji konkuri{u za u~enike Vojne gimnazije, mo}i }e u

teritorijalnom organu Regionalnog centra MO gde su konkurisali

da dobiju obave{tewe o rezultatima konkursa po~ev{i od 30. maja

2010. godine.

Ostala obave{tewa u vezi sa konkursom mogu se dobiti u Voj-

noj gimnaziji, ulica Petra âjkovskog broj 2, Beograd (telefoni:

011/3603-631, 011/3958-724 i 011/3958-735) ili na Internet

prezentaciji Vojne gimnazije www.gimnazija.mod.gov.rs.

Pre pri je ma u rad ni od nos za kan di da te ko ji is pu wa va ju

uslo ve kon kur sa i u|u u naj u ̀ i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla -

snost, bi }e iz vr {e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa

pod no se mol bu Voj noj po {ti 3987 Ni{ i pri la ̀ u sle de }u do ku -

men ta ci ju:

– CV ili krat ku bi o gra fi ju,

– uve re we o dr ̀ a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re nu fo to ko pi ju di plo me o ste ~e nom obra zo va wu,

– fo to ko pi ju rad ne kwi ̀ i ce,

– uve re we nad le ̀ nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di

kri vi~ ni po stu pak,

– uve re we nad le ̀ nog or ga na MUP-a da kan di dat ni je kri -

vi~ no osu |i van,

– po tvr da o re gu li sa noj voj noj oba ve zi pod oru` jem (za kan -

di da te mu {kog po la),

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.

Iz vod i uve re wa ko ja se pri la ̀ u uz mol be ne mo gu bi ti sta -

ri ji od 6 ({est) me se ci.

Pri ja ve-mol be pod no se se u ro ku od 30 da na od da na ob ja -

vqi va wa u ma ga zi nu Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

„Od bra na“ i u ne kom od dnev nih jav nih gla si la ko ja iz la ze u ce loj

Re pu bli ci Sr bi je, VOJ NOJ PO [TI 3987 NI[, na adre su

ul. Ja dran ska bb, Ni{, sa na zna kom „za kon kurs“, ili

pre da ju li~ no de lo vod stvu Voj ne po {te 3987 Ni{.

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ̀ ni sta re {i na, a o

iz bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni u za kon skom ro ku.



UPRA VA ZA KADROVE

Raspisuje

K O N K U R SZa pri jem kan di da ta iz gra |an stva

za u~enike Voj ne gimnazi je

64

Gar di

Œ Be o grad, Voj na po {ta 2279 Be o grad (uli ca Jo va na

Ma ri no vi }a bb)

– stre lac

– vo za~


Ma ri no vi }a bb)

– voj ni po li ca jac


Ma ri no vi }a bb)

– ~u var


Ma ri no vi }a bb)

– stre lac

– vo za~ po slu ̀ i lac in ̀ i we rij skih ma {i na

– vo za~ – po slu ̀ i lac ro vo ko pa ~a

– me ha ni ~ar za mu ni ci ju i MES

– me ha ni ~ar za po gon sku opre mu

– bol ni ~ar

– vo za~

Œ Be o grad, Voj na po {ta 5076 Be o grad (uli ca Ra -

{ka bb)

– stre lac

– pro tiv po ̀ a rac

– vo za~

USLO VI KON KUR SA

Na kon kurs se mo gu ja vi ti dr ̀ a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je, ko ji is pu -

wa va ju sle de }e uslo ve:

a) OP [TI USLO VI

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu ̀ bu u Voj sci Sr bi je ({to utvr -

|u je nad le ̀ na voj no le kar ska ko mi si ja);

– da im ra ni je ni je pre sta jao rad ni od nos u dr ̀ av nom or ga nu zbog

te ̀ e po vre de du ̀ no sti iz rad nog od no sa;

– da ni su osu |i va ni na ka znu za tvo ra od naj ma we {est me se ci;

– da ni su sta ri ji od 30 go di na.

b) PO SEB NI USLO VI

– da su od slu ̀ i li voj ni rok sa oru ̀jem (osim za li ca ̀ en skog po la);

– da ima ju naj ma we sred wu stru~ nu spre mu, osim za strel ce u pe {a -

di ji i ~u var sku slu ̀ bu, gde je po treb no naj ma we osnov no obra zo va we;

– u lo gi sti~ kim slu ̀ ba ma mo gu kon ku ri sa ti li ca ko ja ima ju ade kvat -

nu stru~ nu spre mu, ko ja od go va ra slu ̀ bi i du ̀ no sti za ko ja se pri ma ju;

– za vo za ~e mo tor nih vo zi la, mo gu kon ku ri sa ti li ca ko ja ima ju

„C” ka te go ri ju i naj ma we osnov no obra zo va we, kan di da ti pod le ̀ u i

po seb nom de lu si ste mat skog spe ci ja li sti~ kog pre gle da za vo za ~a ne -

bor be nih mo tor nih vo zi la;

– pred nost za du ̀ no sti strel ca u Voj noj po {ti 2279 Be o grad ima -

ju kan di da ti ko ji su to kom 2008. i 2009. go di ne od slu ̀ i li voj ni rok u

Gar dij skom ba ta qo nu Gar de i ko ji po se du ju od go va ra ju }i ser ti fi kat ob -

u ~e no sti.

NA ̂ IN KON KU RI SA WA

Kandidat iz gra|anstva koji ispuwava uslove, dostavqa pop-

uwen obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu profesion-

alnog vojnika neposredno ili po{tom preporu~eno, komandi jedinice

Vojske Srbije sa kojom èli da zakqu~i ugovor. Vojnik u zadwem mese-

cu sluèwa vojnog roka predaje popuwen obrazac molbe, sa dokumen-

tima, neposredno pretpostavqenom stare{ini. Uz obrazac molbe

prilaè se:


GENERAL[TAB VOJSKE SRBIJE

UPRA VA ZA QUDSKE RESURSE

Raspisuje

K O N K U R SZa popunu slobodnih radnih mesta profesionalnih

vojnika, na odre|eno vreme, u:

15. februar 2010.

– kratka biografija;

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);

– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci);

– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est

meseci);

– kopija vojni~ke kwiìce, osim za ̀ ene i potvrdu iz vojnog odse-

ka da je odsluìo vojni rok;

– kopija diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u sudu ili

op{tini);

– kopija voza~ke dozvole (overenu u sudu ili op{tini), za lica

koja konkuri{u na formacijsko mesto voza~a.

Obrazac molbe za prijem u Vojsku Srbije u svojstvu

profesionalnog vojnika moè se dobiti na prijavnici

svake jedinice–ustanove Vojske Srbije.

Nadle`na komisija izvr{i}e izbor kandidata za prijem u vojnu

slu`bu. Izabrani kandidati bi}e upu}eni na obuku, u jedinice i cen-

tre za osposobqavawe, 4 (~etiri) do 8 (osam) sedmica u zavisnosti od

specijalnosti za koju konkuri{u, u svojstvu profesionalnog vojnika.

Sa kandidatima koji uspe{no zavr{e obuku, zakqu~uje se ugovor

na odre|eno vreme do 3 godine, uz mogu}nost produèwa.

Lica primqena u profesionalnu vojnu slu`bu ostvaruju sva pra-

va i obaveze u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije.

Konkurs je otvoren 30 (trideset) dana od dana ob-

javqivawa. Danom objavqivawa ovog konkursa prestaje da

vaì konkurs koji je objavqen 1. novembra 2008. godine.

Nekompletna i nepotpuna dokumenta ne}e se uzimati u razma-

trawe, a dokumenta kandidatima koja ne budu izabrani ne}e se

vra}ati.

Dodatne informacije o profesionalnoj vojnoj slu`bi, broju slo-

bodnih mesta i potrebnom profilu, mogu se dobiti na slede}im broje-

vima telefona:

– 011/2064-074 Garda – Beograd

Informacije su dostupne na sajtu Vojske Srbije www.vs.rs.

Na sport skim te re ni ma Voj ne aka de mi je, 13. fe bru a ra odr -

àn je pri ja teq ski sport ski su sret pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i oru -

à nih sna ga Bo sne i Her ce go vi ne.

Tak mi ~e we je otvo rio na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad ni ge ne -

ral Mla den Vu ru na, a po dr {ku spor ti sti ma da li su i Zo ran Jef -

ti}, dr ̀ av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne i dr Mu ha med Sma i},

se kre tar Mi ni star stva od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne.

– Ciq ovog tak mi ~e we je zbli ̀ a va we pri pad ni ka oru ̀ a nih

sna ga dve ze mqe kroz sport i dru ̀ e we. Zbog to ga re zul tat da nas ni -

je u pr vom pla nu, ve} pre sve ga stva ra we pri ja teq skih od no sa – is -

ta kao je dr ̀ av ni se kre tar Jef ti}.

Pre ma re ~i ma se kre ta ra Sma i }a, bo san ska stra na je sprem -

na da uz vra ti na go sto prim stvo Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr -

bi je, pa se sle de }i sport ski su sret o~e ku je ve} ove go di ne u Bo sni i

Her ce go vi ni.

Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je i Bo sne i Her ce go vi ne tak mi ~i li su

se u od boj ci, ko {ar ci i fud ba lu.

N. DRA@EVI]

Sport ski su sret

Sr bi je i Bo sne

i Her ce go vi ne na

Voj noj aka de mi ji

DDrruu ̀̀ ee wwee,,

ppaa rree zzuull ttaatt

sp

or

t

66 15. februar 2010.

UK

R[

TE

NE

R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Apotekarska delatnost, farmacija, 2. Ono za {ta se drì, dràk, 3. Mu{ko

ime, Vitomir odmila, 4. Izneveriti, 5. @ensko ime, Kora, 6. @ensko ime, 7. Ta-

ta odmila, 8. Kratka japanska pesma, 9. Japanska kopnena miqa, 10. @ensko

ime, Marija odmila, 11. Re~no ostrvo, 12. Osu{ena poko{ena trava, 13. Mate-

rije za poboq{awe kvaliteta, 14. Dvadesetosmo i 20. slovo azbuke, 15. Uje-

diwena Arapska republika (skr.), 16. Koja je boje pepela, 17. Pripadnici bi-

blijskog plemena Enak, 18. Posude za jelo, 19. Opis onog {to je na pozornici,

21. Rastaviti na delove, 23. Karbolna kiselina, 25. Podzemni insekt pravok-

rilac, 26. Organ ~ula vida, 28. Bit, su{tina, 29. Sova (zool.), 32. Uàsno, straho-

vito, 33. Karta{ka igra, 34. Slu`bena potvrda, 35. Tim Tang Test, 36. Vrsta mi-

nerala, 37. Hodnik u pozori{tu, 38. Bara, mo~vara, 39. Ime glumice Rajder, 42.

Kai{, opasa~, 43. Oblast u Ju`noj Africi (obrnuto od LATAN), 45. Gradi} u Au-

striji (anagram od PLAK), 46. Hemijsko organsko jediwewe, 47. Centralni organ

krvnog sistema, 48. Spu{tawe trbu{nih organa, hernija, 49. Tu~wave, 51. Ne-

ma~ki kuzi~ar, Mihael Hansen, 52. Ime ameri~kog muzi~ara Tarnera, 53. Engle-

ski plemi}, 55. Inicijali muzi~ara ârlsa, 56. Inicijali fudbalera To{i}a.

20. Posao advokata, 21. Savezna ameri~ka dràva, 22. Prisiliti, 23. Srpski

pesnik i boem, 24. Gostionica, kafana (pokr.), 25. Stanovnici Farskih ostr-

va, 26. Borila~ki sport, 27. Platno, tekstil, 28. Ukras na zavesi ili tepihu,

29. Ime vajara Loga, 30. Narodni pesnik u Kazahstanu (obrnuto od NIKA),

31. Drugi i prvi samoglasnik, 32. Desna pritoka Save u Bosni, 33. Belgijski

fudbaler, Vesli, 35. Prva nepoznata u matematici, 36. Mu{ko ime, Irislav

odmila, 37. Slovena~ka telegrafska agencija, 38. Krvolo~nost, 39. Oblast u

Srbiji, 40. Slu`beni dokumenti, 41. Li{iti ~ina, 42. Video Artists Interna-

tional, 44. Oblast u Nema~koj, Rurska oblast, 45. Mu{ki potomak, 47. Grad u

Australiji, 48. Ime Kirbija, detektiva iz stripa, 49. Odozgo, 50. Biqka

pewa~ica, ladole` (bot.), 51. Me|unarodna oznaka za Tajvan, 52. Grad u Indiji

(obrnuto od ARIS), 53. Prazna grobnica kod starih Grka, 54. Vel{ki fudbalski

trener, Xon, 55. Ortodoksna hinduisti~ka sekta, 56. Slavni violinist, Tripo,

57. Oni koji nisu ~lanovi partije, nepartijci, 58. Topli napitak, antioksidant

koji poboq{ava op{te zdravstveno stawe qudskog organizma, 59. Stanovnice

Orolika, 60. Druga tela u organizmu.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O: petnaestoro, kon-

stanta, osladiti s

e, saletati, k, ~t, S

A, ona, biti n

a n

ivou, a, rt, A

PA

,

kina vino, A

rt, sm

irew

e, Bivolice, A

den, na, A

va, Bakovija

, D

raga,

Asino, Katilina, nos, O

b, P

ejo

, satarica, nam

erno, ara, strelica,

bor, ne, l, q

uta paprika, sat, ta, D

E, b, akatisti, P

aracelzus, adre-

santi, admiralitet.

[AH

IZABRANA PARTIJA

ZANIMQIVA

„CUGERICA”

Bron{tajn – Spaski

Moskva, 1961.

1.d4 f5 2.e4 fe4 3.Sc3 Sf6

4.f3 ef3 5.Sf3 d6 6. Lf4 Lg4 7.Lc4

e6 8.0-0 Sc6 9.h3 Lf3 10.Df3 d5

11.Lb5 Ld6 12.Tae1 Kd7 13.Ld6 cd6

VODORAVNO: USPRAVNO:

prak sa da se uop{te objavquju. Jer,

tu se naj~e{}e ne moè govoriti o

ne kom kvalitetu. Ali, svako pravilo

ima izuzetaka, pa i ovo. Tu i tamo se

pri beleì poneka „cugerica”, tek da

se vidi da i tu ima lepih kombinaci-

ja. No, iako se partije ne beleè (pi -

sawe od igra~a, razume se, ne do la -

zi u obzir) akteri (pogotovo po be dni -

ci!) obi~no pamte sve poteze, na ro -

~ito ako je u pitawu minijatura ili

le pa kombinacija.

Izvor od kojeg je preuzeta ta par -

ti ja navodi da je u pitawu bila pri -

ja teqska brzopotezna partija sa te -

mpom od jednog minuta (!) po igra~u.

Pro tivnici su poznati – beli je Da -

vid Jonovi~ Bron{tajn, kome ni Bo -

tvinik u me~u za svetsko prvenstvo

nije ni{ta mogao (kao {ampion zadr -

ào je tron rezultatom 12:12) i Bo -

ris Vasiqevi~ Spaski, potowi svet-

ski {ampion. Beli je postigao jasno

boqu poziciju, a zadivquje ~iweni-

ca da je prednost iz pozicije sa dija-

grama realizovao u naredna ~etiri

poteza.

14.Te6 Ke6 15.sd5 Sd4 16.De3

Kd5 17.Tf5.

1:0

PROBLEM

B. Peterson, 1968.

Beli: Kh7, Db4, Te8, Sd7, Sf7, b7

Crni: Kc7, Da7, Se7

1. Sde5

Na 1....Db6 2. De7 mat.

Na 1...Db7 2. Dd6 mat.

Na 1...Db8 2. Te7 mat.

Na 1...Da8 2. ba8S mat.

Na 1...D bilo gde 2. b8D mat.

Na 1...S bilo gde 2. Tc8 mat.

CITATI

Ako ja u diskoteci pri|em de-

vojci i predstavim se kao vele -

maj stor sa rejtingom iznad 2500

i ponudim joj zajedni~ku ve~eru u

piceriji, devet devojaka od deset

taj poziv }e odbiti. A ako koja i

pristine, treba mi jedan sat da je

ubedim kako svi {ahisti nisu

gwavatori.

(Dejvid Norvud,

engleski velemajstor)

Mislim da igrawe {aha moè

biti dobar na~in trenirawa uma

za suo~avawe sa svakodnevnim ̀ i -

votom. Igrawe {aha ima mnogo

aspekata koji mogu biti korisni u

uobi~ajenim situacijama, kao {to

su planirawe, koncentracija i

kom binacije. Nau~ili ste da po -

be |ujete, ali i gubite i da bu de te

kreativni.

Judit Polgar

Igra D. Salivena je bila ~ak

go ra od wegovog rezultata.

(H. Golombek, 1947.

kao komentar na rezultat 0,5

poena iz 13 partija Salivena)

Beli: Kg1, Df3, Te1, Tf1, Lb5, Sc3,

a2, b2, c2, d4, g2, h3

Crni: Kd7, Dd8,Ta8, Th8, Sc6, Sf6,

a7, b7, d5, d6, e6, g7, h7

Niti je uobi~ajeno da se brzo po -

tezne partije analiziraju, niti je

40 ПОСТЕРАФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИ

СА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

N A R U X B E N I C A

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd Tel: 011/3241-009,

telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840-49849-58

Naru~ujem slede}a izdawa:

1. „Lova~ki avioni”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _____________________________

2. „Bombarderi, juri{nici i helikopteri”, po ceni od 850,00 dinara, koli~ina _________

3. Oba kompleta, po povla{}enoj ceni od 1.400,00 dinara, koli~ina ___________________

Pla}awe se vr{i unapred. Dokaz o uplati i naruxbenicu dostaviti na adresu

NC „Odbrana”, nakon ~ega isporu~ujemo izdawa.

Kupqena izdawa bi}e dostavqena putem Post ekspresa, na teret kupca.

Kupac _________________________________________________________________________

JMBG__________________________________________________________________

Ulica i broj _______________________________________________________________________

Mesto _______________________________________________________________________________

Telefon ___________________________________________________________________________

Potpis naru~ioca ________________________________________________________________

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL

Odlazak

u zasluènu penziju

M I T R A Q E Z

B RO W N I N G M 2 H B

Simbol

juna{tva

i ~asti

HLADNO ORU@JE

38

No vo ze land ski

pa pa gaj

K L I P N O - E L I S N I

A V I O N CT / 4

Mitraqez browing M2HBOdlazak

u zasluènu penziju 2

Klipno-elisni avion CT/4Novozelandski

papagaj 5

Hladno oru`je

Simbol

juna{tva i ~asti 8

Oklopni automobili

iz britanske pomo}i

Blinde na Balkanu 11

Urednik priloga

Mira [vedi}

2

M I T R A Q E Z B RO W N I N G M 2 H B

KIako svi smatraju da je M2HBjedan od najpouzdanijih i

najpreciznijih te{kih

mitraqeza na svetu, wegova

najve}a mana je teìna. Bez

trono{ca ima „samo” 38 kg, {to

je previ{e za odeqewe koje

broji do 10 vojnika. Kada je,

pak, sa trono{cem i borbenim

kompletom municije, potrebno

je vi{e od polovine odeqewa

da ga premesti sa jednog na

drugi vatreni poloàj. To je

problem za svaku modernu

vojsku koja èli da pe{adinca

rastereti „bespotrebne”

dodatne opreme. Zato

Amerikanci razvijaju novi

te{ki mitraqez LW50, koji bi

trebalo da bude uveden u

operativnu upotrebu 2011.

godine.

15. februar 2010.

Odlazak

u zasluènu p

a da se spo me ne mi tra qez M2HB, po -

zna va o ci oru` ja zna ju da je re~ o ~u ve -

nom mi tra qe zu bra u ning (Brow ning) ka -

li bra 12,7 mm, ko ji tra je ve} de ce ni ja -

ma i ma lo je voj ski ko je ga ni su ima le u

svom na o ru ̀ a wa. Ne ma gde ga ni je bi lo – od

pe {a dij skog i ten kov skog na o ru ̀ a wa, na avi -

o ni ma i ra znim vo zi li ma. Me |u tim, ve} du -

è se pre ko Atlan ti ka tra ga za od go va ra ju -

}om za me nom.

Po ~et kom 21. ve ka Ame ri kan ci su do {li

do pro stog za kqu~ ka da im je po tre ban efi ka -

sni ji i lak {i au to mat ski ba ca~ gra na ta od

tre nut no po sto je }eg Mk 19 u ka li bru 40 mm.

Po pro gra mu OCSW (Ob jec ti ve Crew Ser vedWe a pon) raz vi jen je upo la lak {i XM-307 ka -

li bra 25 mm, ali se ve} na sa mom po ~et ku raz -

vo ja mu ni ci je po ja vi la ve li ka di le ma oko efi -

ka sne za me ne gra na te ko ja je ka li bra 40 mm,

pa je pa ra lel no sa no vim mo de lom ba ca ~a XM-307 raz vi jan i te {ki mi tra qez XM-312.

Ni su sa mo ka rak te ri sti ke mu ni ci je uti -

ca le na raz voj no vog te {kog mi tra qe za ve} i

ve o ma ve li ka ko li ~i na mu ni ci je u ka li bru

12,7h99 mi li me ta ra. Ra di to ga je pr vo za mi -

{qe no da se no vim te {kim mi tra qe zom XM-312 ob u ~a va ju i uve ̀ ba va ju po slu ge za no vi

ba ca~ gra na te XM-307, te, even tu al no, omo -

gu }i za me na za po sto je }i bra u ning M2HB.

Ta ko je u ja nu a ru 2007. ame ri~ ka voj ska pre -

ki nu la pri li~ no skup, ali i pre am bi ci o zni

pro je kat oko ba ca ~a gra na te XM-307.

Taj pre kid od mah je do veo u pi ta we raz -

voj te {kog mi tra qe za XM-312. No, voj ska

ipak po ka zu je raz u me va we i sa fir mom Xe -

ne ral daj na miks (Ge ne ral Dyna mics), od no -

sno we go vim ode qe wem ATP – Ar ma ment &Tec hni cal Pro ducts, do go va ra da sred stvi ma

ko ja su bi la pred vi |e na za raz voj pro gra ma

XM-307 i XM-312 upo tre bi za sa svim nov

te {ki mi tra qez, na me wen spe ci jal nim, brd -

skim i va zdu {no de sant nim je di ni ca ma. Ta ko

je na stao LW50. Pred vi |e no je da se no vo

oru` je uve de u ope ra tiv nu upo tre bu 2011.

go di ne. Ka da se to de si po me nu te je di ni ce

tre ba lo bi da do bi ju sa svim no vu di men zi ju

bor be nih mo gu} no sti.

Ba ca~ gra na te XM-307 i te {ki mi tra -

qez XM-312 funk ci o ni sa li su na prin ci pu

po zaj mi ce ga so va u kom bi na ci ji sa prin ci pom

tr zaj, dok no vo ra zvi je ni LW50 ko ri sti prin -

cip tr za ja. Za tva ra~ mu je kla si ~an, ro ta ci o -

ni, a opa qe we se vr {i iz ka rak te ri sti~ nog

mi tra qe skog otvo re nog za tva ra ~a. Me |u tim,

i kod tog mo de la pri me we na je ma la ino va ci -

ja ko ja se od no si na ne kon ven ci o nal ni si stem

ra da au to ma ti ke – cev se ak si jal no po kre }e,

a isto vre me no je u sklo pu sa si ste mom – sa

no sa ~em za tva ra ~a i za tva ra ~em.

Me ha ni zam ra da

Pre is pa qi va wa pr vog met ka ce lo kup ni

sklop (od no sno ce la tr za ju }a ma sa) na la zi se

u kraj wem zad wem po lo ̀ a ju i, po vla ~e }i oba -

ra ~u, sklop se oslo ba |a i po seb na opru ga gu -

ra ceo tr za ju }i sklop u pred wi po lo ̀ aj. Na

tom pu tu, za hva qu ju }i jed noj obi~ noj bra vi, u

od re |e nom tre nut ku, za tva ra~ se oslo ba |a

ka ko bi se iz re de ni ka pr vo za hva tio i iz va -

dio me tak, ko ji }e se da u da qem to ku kre ta wa

pre ma na pred uba ci ti u le ̀ i {te met ka u ce -

vi. Po sle ove rad we za tva ra~ za bra vqu je cev

i do la zi do opa qe wa met ka. Opa qe we se vr -

{i u mo men tu ka da se tr za ju }a ma sa jo{ uvek

kre }e pre ma na pred, ta ko da ener gi ja ko ja se

oslo ba |a sa mim opa qe wem, pr vo mo ra da sa -

vla da ener gi ju ce lo kup nog tr za ju }e ma se (ko ja

se jo{ uvek kre }e pre -

ma na pred). Ta tr za ju -

}a ma sa se u jed nom

mo men tu za u sta vqa i

to u pred wem po lo ̀ a -

ju, a po tom da qe ubla -

à va we pre u zi ma na

se be opru ga ko ja se sa -

bi ja ka da se tr za ju }i

de lo vi po kre nu pre ma

na zad.

Na tom pu tu no -

sa~ za tva ra ~a po vla -

~i za tva ra~ una zad i

ro ti ra ga, a iz vla ka~

na za tva ra ~u iz vla ~i

~a u ru iz le ̀ i {ta met -

ka sve do iz bi ja ~a, ka -

da ga ovaj, bu kval no,

iz ba cu je iz za hva }e -

nog za tva ra ~a. Ceo

tr za ju }i sklop za u sta -

vqa se u kraj wem zad -

wem po lo ̀ a ju i pri -

li kom po no vqe nog po -

vla ~e wa oba ra ~e ili

ako se ona dr ̀ i po vu -

~e na una zad ceo pro -

3

38

Odlazak

enziju

I po red to ga {to svi sma tra ju da je

M2HB je dan od naj po u zda ni jih i naj pre ci zni -

jih te {kih mi tra qe za na sve tu, we go va naj -

ve }a ma na je te ̀ i na. Bez tro no {ca ima „sa -

mo” 38 kg, {to je ipak pre vi {e za jed nu pe -

{a dij sku je di ni cu – ode qe we ko ji bro ji do

10 voj ni ka. Ka da je, pak, sa tro no {cem i

bor be nim kom ple tom mu ni ci je, po treb no je

vi {e od po lo vi ne ode qe wa da ga pre me sti

sa jed nog na dru gi va tre ni po lo ̀ aj. To, ipak,

pred sta vqa ozbi qan pro blem za sva ku mo -

der nu voj sku ko ja è li da svog voj ni ka pe {a -

din ca {to vi {e ras te re ti „bes po treb ne”

do dat ne opre me. Uqe na va tru u ko rist raz -

vo ja te {kog mi tra qe za XM-312 od ba ca ~a

gra na te XM-307, da la je po seb na po god nost

– za kon ver zi ju ba ca ~a gra na te (XM-307) u

te {ki mi tra qez (XM-312) po treb no je za me -

ni ti sa mo ~e ti ri osnov na de la.

Za me na

Za uspe {nu za me nu ka li bra 40 mm sa 25

mm po sum wa lo se kra jem 2006. i po ~et kom

2007. go di ne. Kod no vog ba ca ~a gra na ta XM-307 te ̀ i na i ba li sti ka bi le su od li~ ne, ali

je naj ve }i pro blem stva ra la mu ni ci ja ko ja ni -

je mo gla od go va ra ju }e da za me ni ka li bar 40

mm – ni po ce ni, a po go to vu po efi ka sno sti.

Ka da se upo re de tre nut no te {ki mi -

tra qe zi ko ji se ko ri ste u ra znim ar mi ja -

ma sve ta si tu a ci ja je sle de }a: sta ri pro -

ve re ni bra u ning M2HB sa svo jim tro no -

{cem je re kor der jer mu je ukup na te ̀ i na

ni ma we ni vi {e ne go 58 kg – od ~e ga je

sam mi tra qez te ̀ ak 38, a tro no ̀ ac ~ak

20 kg. Po sle le gen de sle di sin ga pur ski

CIS 50 sa ukup nom te ̀ i nom od 50 kg, ko me

je mi tra qez te ̀ ak 30, a tro no ̀ ac 20 kg.

Na kon we ga je ki ne ski tajp-85 (Type) ko ji

je ukup no te ̀ ak 41,5 kg – mi tra qez je te -

àk 24, a tro no ̀ ac 17,5 kg, pa ru ski NSV

ko ji sa tro no {cem i sa mu ni ci jom (50 ko -

ma da) ima 41 kg, od ~e ga na mi tra qez ot -

pa da 25 ki lo gra ma. Na kra ju, ap so lut ni

re kor der po ma loj te ̀ i ni u ka te go ri ji te -

{kih mi tra qe za je ki ne ski W-87, ko ji

ukup no ima 36 kg – mi tra qez je te ̀ ak

18,5, a tro no ̀ ac 17,5 ki lo gra ma.

Rekorderi

Predvi|eno je da se mitraqez LW50 uvede u operativnu upotrebu

do 2011. godine

ûveni mitraqez Browing M2HB

ces se po na vqa. Ci klus se po na vqa sve dok

se dr ̀ i oba ra ~a po vu ~e na una zad ili sve

dok ima mu ni ci je u re de ni ku.

No, ni taj si stem ni je bez ma na. Za sa -

da po sto je dve ve }e ano ma li je ko je za da ju od -

re |e ne pro ble me. Pr vi je slo ̀ e nost i kom -

pli ko va nost de lo va (ia ko do sa da ni su ob ja -

vqe ni zva ni~ ni po da ci o pro ble mi ma ko ji

su ve za ni za po u zda nost ra da au to ma ti ke).

Dru gi pro blem od no si se na br zi nu ga |a wa,

ko ja je sma we na na sa svim pri hva tqi vih 265

me ta ka u mi nu ti. Ona je upo la ma wa u od no -

su na sta ri ji mo del M2HB ~i ja je br zi na po -

ma lo ne ve ro vat no iz no si la od 450 do 600

me ta ka u mi nu ti. To sma wi va we br zi ne ga -

|a wa do ve lo je no vi mi tra qez u po ma lo ne -

u god nu si tu a ci ju ka da je po treb no da se upo -

tre bi za ga |a we ci qe va u va zdu {nom pro -

sto ru. U ne ku ru ku u pot pu no sti su u pra vu

oni ka da tvr de da je dav no pro {lo vre me u

ko me bi mi tra qez ka li bra 12,7 mm, ili ne -

ki dru gi, mo gao uspe {no da dej stvu ju na avi -

o ne zad we ge ne ra ci je. On bi mo gao u od re -

|e noj me ri da de lu je na he li kop te re.

Pra te }a opre ma na sa mom mi tra qe zu

je ste, u naj ma wu ru ku, kao kod ju ri {ne pu {ke.

Na mi tra qez su mon ti ra ne ni ma we ni vi {e

ne go ~e ti ri Pi ka ti ni je ve {i ne. Jed na krat ka

na la zi se na zad wem de lu san du ka, dru ga na

gor woj po vr {i ni san du ka, a sa sva ke stra ne

san du ka je jo{ po jed na. One su pred vi |e ne i

naj ~e {}e se ko ri ste za po sta vqa we op ti~ kih

ni {a na. Ali se ipak po sta vqa lo gi~ no pi ta -

we – za {to je po tre ban to li ki broj {i na ako

je re~ o te {kom mi tra qe zu, a ne o ju ri {noj

pu {ci gde su pre ko po treb ni. Me |u tim, i efi -

ka sna upo tre ba op ti~ kog ni {a na tre ba da se

pri hva ti sa od re |e nom do zom bo ja zno sti.

Ia ko kon struk tor tvr di da je si la tr -

za ja sma we na na ni vo pu {ko mi tra qe za M-

240 ka li bra 7,62 mm, po sta vqa se pi ta we

uspe {no sti ni {a we wa kroz op ti~ ki ni {an

kod ra fal ne paq be, jer je ipak re~ o ka li -

bru 12,7 mi li me ta ra. Ia ko kon struk tor tvr -

di da tr zaj mi tra qe za ne uti ~e na efi ka snu

upo tre bu op ti~ kih si ste ma za ni {a we we,

~ak na pro tiv da se mi tra qez sa tro no {cem

mo ̀ e ko ri sti ti i kao te {ka snaj per ska pu -

{ka, to je de li mi~ no ta~ no, ali ne tre ba za -

bo ra vi ti da, ako je mi tra qez u funk ci ji

snaj pe ra, ta da se is pa qu je sa mo je dan me tak,

a ne ra fal od ne ko li ko.

Sma we we ma se

Je dan od glav nih ci qe va raz vo ja no vog

te {kog mi tra qe za bio je sma wi va we we go ve

ma se. Na mo de lu XM-312 to su do ne kle i uspe -

li da ostva re, jer su do bi li te ̀ i nu, za jed no

sa tro no {cem, od oko 19 ki lo gra ma. I LW 50

ima pri bli ̀ no isto – 18 kg, ali bez tro no -

{ca. Za no vi mi tra qez raz vi jen je i no vi tro -

no ̀ ac, ko ji ima oko 10 ki lo gra ma. Znat no je

lak {i od pret hod ni ka, {to obez be |u je da

kom plet mi tra qez (te {ki mi tra qez LW 50,

no vi tro no ̀ ac i ne {to ma wi bor be ni kom -

plet mu ni ci je) pre no se dva voj ni ka u bor be -

nim dej stvi ma na ma wim ra sto ja wi ma.

Kon struk to ri LW 50 ve} su oti {li ko -

rak da qe pa su po ~e li da raz mi {qa ju o to -

me da li bi, ako se te {kom mi tra qe zu sma -

wi tr zaj pri li kom opa qe wa, on mo gao da se

po sta vi sa mo na dvo no ̀ ac, ~i me bi se do -

dat no sma wi la te ̀ i na kom ple ta?

Ka da je re~ o bro ju bor be nog kom ple ta,

Ame ri kan ci su sprem ni na ma wi kom pro mis

– da se sma wi bor be ni kom plet u za me nu za

da le ko ve }u va tre nu mo} mi tra qe za. Je dan

od o~i gled nih pri me ra je ste i sam do met, ko -

ji }e se znat no po ve }a ti ako se ko ri sti op -

ti~ ki ni {an – da qi na ta da iz no si do 2.000

me ta ra. Mi tra qez po red obi~ nih zr na ko -

ri sti i spe ci jal nu mu ni ci ju kao na pri mer

kla si~ no pan cir no zr no M-2 ili pan cir no-

za pa qi vo M-8 i M-20, ~i ja je u od no su na

pan cir nu mu ni ci ju 7,62 mm go to vo dvo stru ko

ve }a. Na taj na ~in obez be |e na je efi ka sna

pro boj nost mi tra qe za za sve vr ste zi do va,

sem ar mi ra no-be ton skih, za one od na bi je -

ne ze mqe de bqi ne 0,7 m na 200 m ili 0,5 m

na 1.500 me ta ra da qi ne, te de be la sta ba la

i za klo ne na sred wim i ve li kim da qi na ma.

No vi me tak

Po red te mu ni ci je za te {ki mi tra qez LW50, pred vi |en je i no vi me tak i to sa po tka li -

bar nim zr nom M-903 SLAP, ko ji na 500 m uda -

qe no sti pro bi ja 34 mm pan cir nog ~e li ka, {to

je znat no ve }a pro boj nost od ru skog mi tra qe -

za KPV 14,5 mm sa kla si~ no pan cir nom mu ni -

ci jom. Da je taj mi tra qez sa no vom po tka li -

bar nom mu ni ci jom opa san i za ne ka oklop na

vo zi la na ve }im da qi na ma do ka zu je i ~i we ni -

ca da na da qi ni od 1.200 m ima ne {to ve }u

pro boj nost od kla si~ nog pan cir nog zr na M-2

ili pan cir no-za pa qi vog M-8 i M-20.

Kon struk to ri kao efi ka snost no vog te -

{kog mi tra qe za uvr {ta va ju i psi hi~ ki efe -

kat ko ji iza zi va LW 50 pri li kom dej stva. Na -

i me, taj ka li bar (12,7 mm) ima znat no ve }i

pra sak „gr mqa vi nu” pri li kom na pu {ta wa

zr na iz ce vi ne go obi~ no zr no kod ka li bra

7,62 mm. Ta „gr mqa vi na”, pak, kod pr o tiv ni -

ka iza zi va od re |e ne psi hi~ ke efek te.

No vi mi tra qez, zbog ka li bra i br zi ne

ga |a wa ima la ko iz me wi vu cev, s tim {to je

na LW 50 mno go lak {i i jed no stav ni ji po stu -

pak za me ne ne go kod pret hod ni ka – na no vom

mo de lu se po sle br ze i la ke iz me ne ce vi od -

mah na sta vqa dej stvo i ne ma po tre be za po -

de {a va wem ~e o nog za zo ra kao na pri mer

kod bra u nin ga M2HB. Ina ~e, ukup na du ̀ i na

mi tra qe za je ste 1.562 mi li me ta ra.

Sve te ka rak te ri sti ke omo gu }i }e pri -

me nu tog mi tra qe za u ra znim je di ni ca ma

ame ri~ ke voj ske. Ta ko se, na pri mer, uve li -

ko pla ni ra ugra |i va we LW 50 u ku po le da -

qin ski upra vqa nih oklop nih vo zi la, za tim u

he li kop te re... Ame ri kan ci su, po u ~e ni is ku -

stvi ma iz ra to va u Av ga ni sta nu a po go to vu u

Ira ku, pred vi de li da na od re |e na bor be na

i oklop na vo zi la, po red to po va 30 mm, ugra -

de i mi tra qe ze LW 50 ka li bra 12,7 mi li -

me ta ra. Ta ide ja kon struk to ra za sni va se na

tvrd wi da je no vi te {ki mi tra qez, opre -

mqen op ti~ kim ni {a nom, iz u zet no efi ka san

u pro tivs naj per skim dej stvi ma i to na ve li -

kim da qi na ma – ~ak do 2.000 me ta ra. Da li

je to ta ko, zna }e se 2011. Ta da }e se ta~ no

vi de ti da li su Ame ri kan ci bi li ozbiq ni u

svo joj na me ri.

I{tvan PO QA NAC

15. februar 2010.4

38Rad au to ma ti ke mi tra qe za LW 50 je -

ste sa vr {en jer se na opa qe nih 6.000

me ta ka de {a va je dan za stoj. Me |u tim,

ciq kon struk to ra je ste ne ka dru ga broj ka

– na 10.000 is pa qe nih me ta ka je dan za -

stoj.

Automatika

Upola lak{i baca~ granata XM307

APrem da ne idu u red ze ma qa

sa ve li kim i po zna tim

kom pa ni ja ma ko je se ba ve

pro iz vod wom avi o na,

Au stra li ja i No vi Ze land

pro jek to va li su i pro iz ve li

vi {e ti po va le te li ca od ko jih

se ne ke ve} de ce ni ja ma

uspe {no eks plo a ti {u. Jed na je

la ki klip no-eli sni avi on CT/4(PAC CT/4 Air tra i ner), ko ji je pr vi

put po le teo 1972. go di ne.

5

u stra li ja i No vi Ze land da nas mo gu da

se ka te go ri {u kao ze mqe sa vi so kim

ni vo om iz gra |e no sti va zdu ho plov ne

kul tu re, ima ju }i u vi du zna ~aj i broj -

nost le te li ca, te vi so ke stan dar de u wi ho -

voj eks plo a ta ci ji i odr ̀ a va wu. Prem da

ove ze mqe ne po se du ju du gu va zdu ho plov nu

tra di ci ju u obla sti avio-in du stri je, lo -

kal ne kom pa ni je i kon struk ci o ni ti mo vi

pro jek to va li su ne ko li ko uspe {nih mo de -

la la kih avi o na (pro iz ve de nih u ma wim

se ri ja ma).

Kao je dan od ret kih pri me ra ka te ka -

te go ri je avi o na ko ji se na {ao u voj noj upo -

tre bi je ste klip no-eli sni avi on CT/4 er -

trej ner (Air tra i ner). On se da nas ko ri sti za

se lek ci ju i po ~et nu le ta~ ku obu ku au stra -

lij skih, no vo ze land skih i taj land skih voj -

nih pi lo ta, a i pi lo ta po je di nih va zdu ho -

plov nih kom pa ni ja.

Klip no-eli sni avi on CT/4 er trej ner

je ni sko kri lac, kla si~ ne kon cep ci je i ne u -

vla ~e }eg staj nog tra pa, sa se di {ti ma jed no

po red dru gog. Pr vi od dva pro to ti pa tog

avi o na po le teo je 23. fe bru a ra 1972. go -

di ne. Pred sta vqao je da qi raz voj fa mi li je

la kih klip nih avi o na er kru zer i er tu rer

(Vic ta Air cru i ser i Air to u rer) raz vi je nih u Au -

stra li ji pe de se tih i {e zde se tih pod vo| -

stvom kon struk to ra po ime nu Hen ri Mi li -

ser (He nry Mil li cer). Svo jin skom tran sfor -

ma ci jom, pra va za pro iz vod wu tih avi o na

pre {la su iz kom pa ni je Vic ta u ru ke AESL sa

No vo ze land ski

pa pa gaj

KLIP NO-ELI SNI AVI ON CT/4

Avi on CT/4F pred sta vqa

ne u o bi ~a jen kon struk tiv ni

pri stup ko ji se ogle da kroz

ugrad wu opre me sa vi {ih

ka te go ri ja {kol skih

va zdu ho plo va

38

No vog Ze lan da, gde je pre me {te na i pro iz -

vod wa.

Oslu {ki va we

tr ̀ i {ta

„Oslu {ki va wem“ tr ̀ i {ta, me nax ment

no vo ze land ske fir me od lu ~io je da na ba zi

re {e wa mo de la er tu rer i er kru zer iz ve de

dvo se di voj ni {kol ski avi on na me wen se lek -

ci ji i po ~et noj le ta~ koj obu ci voj nih pi lo ta.

Su {ti na kon struk tiv nih iz me na na spram

pret hod ni ka od no si la se na oja ~a va we

struk tu re avi o na i iz me ne u ko mand nom ko -

lu, ka ko bi se omo gu }i lo bez bed no iz vo |e we

obu ke u akro bat skom le te wu. Pre o bli ko van

je i ka bin ski po klo pac ra di po boq {a wa

pre gled no sti, ali i lak {eg od ba ci va wa u

slu ~a ju nu ̀ de. Po seb no bi tan de taq bi la je

ugrad wa sna ̀ ni je po gon ske gru pe ti pa Te -ledyne Con ti nen tal IO-360D sna ge 157 kW, u

od no su na ve }i nu pro iz ve de nih er tu re ra i

er kru ze ra.

Ve} na red ne, 1973. po kre nu ta je se -

rij ska pro iz vod wa avi o na CT/4. Pr ve se -

rij ske pri mer ke, sa ozna kom CT/4A pre u -

ze lo je taj land sko va zdu ho plov stvo (24

avi o na), a po tom je usle di la po rux bi na

au stra lij skog va zdu ho plov stva (37 avi o -

na). Do ma }e, no vo ze land sko va zdu ho plov -

stvo pr ve pri mer ke na ru ~i lo je 1975. go -

di ne (13 avi o na). Ti pri mer ci no si li su

ozna ku CT/4B. Uz ma we struk tur ne iz me -

ne, od li ko va li su se ver zi jom mo to ra ko -

ja je omo gu }a va la ko mot ni je le te we u

uslo vi ma ne ga tiv nog op te re }e wa (le| ni

let) i ne {to dru ga ~i jom ka bin skom in -

stru men ta ci jom. Tu ver zi ju na ru ~i la je i

Ro de zi ja (14 avi o na), ali zbog sank ci ja

UN oni ni ka da ni su sti gli do ori gi nal nog

kup ca. Te avi o ne pre u ze la je Au stra li ja

1981. go di ne. Zbog ka rak te ri sti~ ne ù -

to-ze le ne {e me far ba wa CT/4 su u Au -

stra li ji do bi li na di mak pa pa ga.

Pa ra lel no sa voj nim ko ri sni ci ma,

avi o ni CT/4 svoj put pro na la zi li su i do

pa ra mi li tar nih va zdu ho plov nih for ma -

ci ja (po li ci ja), va zdu ho plov nih {ko la i

ae ro-klu bo va.

Sle de }i ko rak u raz vo ju tog avi o na

bi la je ver zi ja CT/4C, po go we na tur bo e -

li snom po gon skom gru pom Al li son 250-B17D, sna ge 260 kW. Ta ver zi ja raz vi ja -

na je pod okri qem kom pa ni je Pa ci fic Ae ro -spa ce Cor po ra ti on (PAC), ko ja je bi la na -

sled nik kom pa ni ja AESL i NZAI. PAC je sa

ver zi jom CT/4C po ~et kom de ve de se tih go -

di na u~e stvo vao na kon kur su ame ri~ kog

va zdu ho plov stva (USAF) za no vi avi on na -

me wen se lek ci ji bu du }ih ame ri~ kih pi lo -

ta. Taj kon kurs bio je po znat pod na zi vom

En han ced Flight Scre e ner. Na we mu je iza -

bran bri tan ski avi on T.67, ko ji je na kon

jed ne de ce ni je eks plo a ta ci je zbog vi {e

ka ta stro fa iz ba ~en iz upo tre be u ame -

ri~ kom va zdu ho plov stvu. Ne u spe hom na

kon kur su, pro je kat CT/4C sta vqen je u za -

pe }ak bez ijed nog pro iz ve de nog se rij skog

pri mer ka.

Pa ra lel no sa raz vo jem tur bo e li sne

va ri jan te CT/4C, od vi ja li su se i ra do vi na

ra di kal nom re di zaj nu klip ne ver zi je. No va

ver zi ja, ozna ke CT/4E, opre mqe na je znat no

ja ~om po gon skom gru pom ti pa Tex tron Lyco mingAE IO-540 L1B5, sna ge 224 kW upa re ne sa

tro kra kom eli som Hart zell pro me wi vog ko ra -

ka (na spram dvo kra ke eli se na sta ri jim ver -

zi ja ma). Kon struk ci ja avi o na pro du ̀ e na je

za 10 cm, a zbog dru ga ~i jeg ras po re da ma sa,

kri la su po me re na ne {to una zad zbog za do -

vo qa va ju }eg po me ra wa cen tra ma se du`

sred we ae ro di na mi~ ke te ti ve – {to je bi lo

u di rekt noj ve zi sa ka rak te ri sti ka ma sta -

bil no sti i upra vqi vo sti avi o na. Za raz li -

ku od osnov ne ver zi je, taj avi on je zbog sn a ge

po gon ske gru pe bio, pre ma oce ni pi lo ta,

zah tev ni ji za le te we.

Verzi ju E ku pi lo je 1998. no vo ze land -

sko va zdu ho plov stvo (13 avi o na) s ci qem

za me ne B ver zi je, a sta ri pri mer ci vra }e -

ni su fa bri ci ko ja ih je pre pro da la ci vil -

nim ko ri sni ci ma. Taj land, kao stan dard ni

ku pac tih avi o na, ku pio je se ri ju od 16 le -

te li ca.

Ma la flo ta

Od 1973. pa do 2005. pro iz ve de no je

ukup no 153 avi o na ti pa CT-4 svih va ri jan ti.

Prem da ne ve li ka bro jem, po sto je }a flo ta

CT/4 da nas je iz lo ̀ e na ve li kom na pre za wu,

iz ra ̀ e no u sa ti ma na le ta. Ta ko, na pri mer,

13 no vo ze land skih avi o na go di {we na le ti

vi {e od 6.000 sa ti na le ta! Prem da su ti

avi o ni voj no vla sni {tvo, oni su ugo vo rom

us tu pqe ni kom pa ni ji Pa ci fic Ae ro spa ce Cor -po ra ti on ko ja vo di ra ~u na o kom plet nom odr -

à va wu i op slu ̀ i va wu. Ugo vor ko ji je 1998.

pot pi san na 20 go di na bio je vre dan 30 mi -

li o na no vo ze land skih do la ra, {to je da nas

oko 15 mi li o na evra.

15. februar 2010.6

Sli ~an prin cip je i u Au stra li ji, gde je

au stra lij sko voj no va zdu ho plov stvo sklo pi -

lo sli ~an ugo vor sa kom pa ni jom BAe SystemsAu stra lia ko ja po se du je 12 CT/4B.

Upra vo po tre be au stra lij skog va zdu ho -

plov stva, iz ra ̀ e ne u pro jek tu Air 5428, ko -

jim je pred vi |e no re de fi ni sa we au stra lij -

skog si ste ma le ta~ ke obu ke u na red nim go di -

na ma, pod sta klo je kom pa ni ju Pa ci fic Ae ro spa -ce Cor po ra ti on da na ba zi CT/4E pro jek tu je

ne {to sa svim ne u o bi ~a je no. Na i me, u sa rad -

wi sa ame ri~ kom kom pa ni jom Raythe on, pro -

iz vo |a ~em tur bo e li snog {kol skog avi o na T-6B, mo der ni zo van je je dan pri me rak CT/4E

Ae ro di na mi~ ka kon fi gu ra ci ja avi -

o na CT/4 sli~ na je onoj pri me we noj na

do ma }oj utvi-75 (pi lo ti se de je dan po red

dru gog). U za vi sno sti od pri me we ne po -

gon ske gru pe mo gu }e je po re di ti no vo ze -

land ski avi on sa do ma }im klip nim {kol -

skim avi o ni ma. Dok ver zi je A i B ko ri ste

ne {to sna ̀ ni ji mo tor ne go {to je to slu -

~aj sa utvi nim (157 na spram 136 kW), E

ver zi ja ko ri sti go to vo iden ti ~an mo tor

ugra |en na pro to ti pu la ste (sna ge 224

kW). Na taj na ~in ver zi je A i B ima ju ne -

{to bo qe per for man se od utve-75 dok su

per for man se ver zi je E sli~ ne per for -

man sa ma la ste.

Izme|u utve-75 i laste

Naj o zbiq ni ji ino stra ni

voj ni ko ri snik avi o na

CT/4 je Taj land

7

38- Po gon ska gru pa: Tex tron Lyco ming AE IO-540 L1B5 sna ge 224 kW- po sa da: dva pi lo ta

- te ̀ i na pra znog avi o na 807 kg

- mak si mal na po let na te ̀ i na 1.200 kg

- mak si mal na br zi na ho ri zon tal nog le ta 278 km/~

- maks. do zvo qe na br zi na u po ni ra wu 386 km/~

- br zi na pre vla ~e wa (~i sta konf.) 111 km/~

- br zi na pre vla ~e wa (sa za kril ci ma) 74 km/~

- do zvo qe na pre op te re }e wa +6/-3 g

- po ~et na br zi na uz di za wa 9,3 m/sek

- pla fon le ta 5.440 m

- ra di jus 1.000 km

- du ̀ i na 7,15 m

- ra spon kri la 7,92 m

- po vr {i na kri la 11,98 m2

- vi si na 2,59 m

TTeehh nnii~~ kkee kkaa rraakk ttee rrii ssttii kkee aavvii oo nnaa CCTT//44EE::

Na ziv no vo ze land ske akro-gru pe

ko ja da nas le ti na avi o ni ma CT/4E je ste

The Red Chec kers. Po ti ~e od pre po zna -

tqi vih cr ve no-be lih koc ki ca ko je se na -

la ze na tru po vi ma tih avi o na. Ta akro-

gru pa for mi ra na je 1967, ka da je u wen

sa stav u{lo pet avi o na ti pa har vard

(Har vard). Go di ne 1980. pre na o ru ̀ a li su

se avi o ni ma CT/4B, a 1999. usvo je na je

no va ver zi ja E, ko ja je zbog ja ~eg mo to ra

omo gu }i la pri pre ma we i iz vo |e we da -

le ko atrak tiv ni jeg grup nog i so lo akro -

bat skog pro gra ma.

Tim se i da nas sa sto ji od pet avi o -

na i uglav nom le te na no vo ze land skim

ae ro mi tin zi ma. To kom pri pre me so lo

pro gra ma na avi o nu CT/4E po ~et kom ove

go di ne po gi nuo je je dan od naj i sku sni jih

pi lo ta akro-gru pe. To je dru gi slu ~aj po -

gi bi je no vo ze land skih pi lo ta na tom avi -

o nu to kom vi {e od tri de ce ni je eks plo a -

ta ci je.

Akro-gru pu sa ~i wa va ju in struk to ri

Cen tral ne le ta~ ke {ko le, a po po tre bi

do pu wa va ju ih pi lo ti skva dro na za obu -

ku pi lo ta. Za ni mqi vo je da u sa stav

akro-gru pe ula ze i in struk to ri le te wa

ko ji le te i avi o ni ma i he li kop te ri ma.

Akro-grupa

na ko jem su in sta li sa na tri ve li ka vi {e -

funk cij ska pri ka zi va ~a 13 h 18 cm, GPS i

INS na vi ga cij ski si ste mi, od no sno kom plet -

na avi o ni ka pri sut na na sa vre me nim tur bo -

e li snim avi o ni ma, a po ve za na ma gi stra lom

po da ta ka stan dar da 1553.

Ta ver zi ja, ozna ~e na kao CT/4F i na -

zva na aka la (abo ri xin ski iz raz za pa pa ga -

ja), po le te la je 2007. go di ne. Ra di ugrad we

do dat ne opre me do {lo je po no vo do pro me -

ne cen tra te ̀ i {ta avi o na, ko ja, na vod no, ne

uti ~e zna ~aj ni je na let ne oso bi ne. Zbog

ugrad we no ve opre me avi on je opre mqen i

kli ma ure |a jem, na ve li ku ra dost in struk to -

ra le te wa ko ji su ne sno sne tem pe ra tu re u

ka bi ni ra ni jih ver zi ja na vo di li kao glav nu

ma nu avi o na CT-4.

Taj ne ti pi ~an pri stup u opre ma wu ka -

bi ne avi o na stru~ wa ci kom pa ni je Pa ci ficAe ro spa ce Cor po ra ti on oprav da va ju sli ko -

vi tom kom pa ra ci jom ce na avi o na T-6B i

CT/4F. Pre ma wi ho vim re ~i ma, na i me,

mo gu }e je na ba vi ti kom ple tan skva dron

CT/4F po ce ni tri T-6B,ne uzi ma ju }i u ob zir oset no

ma we tro {ko ve eks plo a ta ci je

ko ji sle de ka sni je, to kom ve ka upo tre be. S

ob zi rom na to da CT/4F raz vi ja br zi ne

sli~ ne br zi na ma he li kop te ra, pred stav -

ni ci kom pa ni je sma tra ju da je zbog „sta -

kle nog” kok pi ta ka kav ima ju i sa vre me ni

he li kop te ri taj avi on ide al na plat for ma

za obu ku bu du }ih pi lo ta he li kop te ra, ako

to ve} ni je slu ~aj sa pi lo ti ma vi {e na men -

skih bor be nih avi o na.

Da li }e ta kav stru~ ni i mar ke tin {ki

pri stup ima ti od je ka na tr ̀ i {tu ve o ma je di -

sku ta bil no pi ta we, uzi ma ju }i u ob zir kon ku -

ren ci ju ja ~ih va zdu ho plov nih in du stri ja, wi -

ho ve in te re se, po li ti~ ke ko nek ci je i osta le

fak to re ko ji su ~e sto opre de qu ju }i u iz bo ru

voj nog va zdu ho plo va – ~ak i u slu ~a je vi ma ko -

ji ne no se eks trem no ve li ke pro fi te. Ipak,

ve o ma br zo po ka za }e se da li je raz voj ver -

zi je CT/4F za i sta bio oprav dan.

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]

H L A D N O O R U @ J E

Ne ka da je hlad no oru` je bi lo sim bol

ju na {tva i ~a sti. Za ma~ se go vo ri lo

da je sim bo li mu {ko sti i ve li ~i ne,

ali je osnov na upo tre ba bi la jed na

– eli mi na ci ja pro tiv ni ka!

Da nas, go to vo da ne ma spe ci jal ne,

elit ne je di ni ce ne ke ar mi je, a da ne

po se du je no ̀ e ve spe ci jal ne na me ne.

Mno gi od wih svo je ope ra ci je ne mo gu

ni da za mi sle bez hlad nog oru` ja.

Sim bol ju na {tva

i ~a sti

Jo{ od dav ni na ~o vek je te ̀ io usa vr {a va wu svo jih oru |a za rad

i lov. Ta ko su na sta ja li ko pqa, se ki re, bo de ̀ i. U po ~et ku su

slu ̀ i li pr ven stve no za rad i lov, a ka sni je i u ve {ti ni ra to -

va wa. Isto ri jat hlad nog oru` ja ne mo ̀ e mo ta~ no od re di ti, ali

se ipak zna da je pro cvat do ̀ i ve lo kra jem bron za nog do ba, a

da je ze nit bio sred wi vek – „vek ma ~a“.

U to li ko do ga |a ja i bi ta ka ko ri {}e no je hlad nog oru` ja. Po -

zna te su pri ~e da je ~u ve ni Ati la Hun ski (Ati la bi~ bo` ji) da vao da

mu se za sva ku bit ku ku je ma~ dru ga ~i jeg ob li ka. Pri ~a se da je Kar lo

Ve li ki, i po red svog ni skog ra sta, imao ma~ „ko ji se vu kao po ze mqi

i us pra van do se zao do we go vog vra ta“. Ne ka da je hlad no oru` je bi -

lo sim bol ju na {tva i ~a sti. Za ma~ se go vo ri lo da je sim bo li mu -

{ko sti i ve li ~i ne, ali je osnov na upo tre ba bi la jed na – eli mi na ci -

ja pro tiv ni ka!

15. februar 2010.

Rambo noèviVojni pilotski no` – asek

8

En gle zi su ve ro va li da su te ̀ i ma ~e vi da va li si -

gur nost vi te zo vi ma (na za mor ni su ra ~u na li), Fran cu zi

su, pak, sma tra li da je tan ki du ̀ i no` „baj ka za ubod“

(otud i na sta nak flo re ta).

Ko rak da qe od svih oti {li su Azi ja ti sa svo jom fi -

lo zo fi jom i ve {ti nom ra to va wa, a po go to vo hlad nim

oru` jem. Go to vo da ne ma ~o ve ka na sve tu ko ji ne zna {ta

je ka ta na ili {u ri ken.

Ka ko su ra sle po tre be, ta ko se i oru` je me wa lo.

Una pre |e wem ra to va wa, va tre no oru` je za me ni lo je no -

è ve i sa bqe, ali je upr kos sve mu hlad no oru` je op sta -

lo do da na {wih da na.

Go to vo da ne ma spe ci jal ne, elit ne je di ni ce ne ke

ar mi je, a da ne po se du je no ̀ e ve spe ci jal ne na me ne.

Mno gi od wih svo je ope ra ci je ne mo gu ni da za mi sle bez

hlad nog oru` ja.

Se ti mo se sa mo ~u -

ve nih Gur ki i wi -

ho vih kri vih no ̀ e -

va. Oni su, u stva -

ri, tra di ci o nal no

oru |e za stri ̀ u ja -

ko va, a da nas, eto,

ko ri ste se u voj ne

svr he. Taj no` no si

na ziv ku kri. Gur ke

ih stal no no se sa

so bom. Po tim no -

è vi ma po sta li su

po seb no po zna ti.

Po red tog no ̀ a, Gur ke ima ju jo{ dva ma wa – kar da za

sit ne ra do ve i ~ak na za pa qe we va tre (uda ra wem tog

no ̀ i }a o ka men stva ra ju se var ni ce ko je mo gu da za pa le

va tru).

Tre ba po me nu ti i ~u ve ni Am pu ta ci o ni vod Le gi je

stra na ca ko ji je u bit ke i{ao sa se ki ra ma u ru ci.

Vra ti mo se na ti he asa si ne nin xe i wi ho ve ka ta ne

i zve zdi ce {u ri ke ne. Ja pan ska voj ska i da nas tre bu je

sto ti nu ka ta na go di {we za svo je ofi ci re. In te re sant -

na pri ~a o ka ta ni ne mo ̀ e da pro |e bez po mi wa wa na -

{ih pro sto ra. Na i me, u pe ri o du na kon Dru gog svet skog

ra ta bi lo je za bra we no iz no si ti ka ta nu iz Ja pa na. Je -

di nu ~ast da je po ne se do bio je pred sed nik SFRJ Jo sip

Broz Ti to, i to na li~ nu mol bu se na tu ja pan skog ca ra Hi -

ro hi ta da taj za kon po ga zi u ovom slu ~a ju. Za kon o za bra -

ni iz no {e wa ka ta ne iz Ja pa na i da nas va ̀ i.

Ame ri~ ke spe ci jal ne je di ni ce ba zi ra ju se na wi ho -

vom stan dard nom „ram bo“ no ̀ u. No` ozna ke M1 iz ra |en

je od ~e li ka ja ko ot por nog na r|u, ali kva li tet ospo ra -

va ju mno gi, pa i sa me „Fo ke“. Iz ra el ske spe ci jal ne je di -

ni ce upo tre bqa va ju hro mi ra ne no ̀ e ve od tam nog ~e li ka

ko ji ne r|a ju. Na {e spe ci jal ne je di ni ce, ina ~e, ve {ti su

sa no ̀ e vi ma za ba ca we. To im je spe ci jal nost.

Mno ge voj ske (me |u ko ji ma i na {a) i da nas ofi ci -

ri ma do de qu ju sa bqe, kao naj ve }i vid od li ko va wa. Sa -

bqa je da nas de glo ri fi ko va na, dok je sa mo ne ko li ko de -

se tle }a una zad, u Pr vom svet skom ra tu, ima la i te ka ko

ve li kog ude la u po be da ma u bor ba ma „pr sa u pr sa“. Da -

nas sa bqe slu ̀ e is kqu ~i vo za oda va we po ~a sti.

Hlad no oru` je se da nas ne sme ko ri sti ti. To se sma -

tra po vre dom @enev ske kon ven ci je. Upr kos sve mu, ono se

i da qe pro iz vo di, ali zbog svo je pr vo bit ne na me ne: oru -

|a za lov i rad.

Dan ko BO RO JE VI]

9

38

Kukri

Japanska dragon katana

Komplet bajoneta

Ma~

Bajonet

En gle zi su ve ro va li da su te ̀ i ma ~e vi da va li si -

gur nost vi te zo vi ma (na za mor ni su ra ~u na li), Fran cu zi

su, pak, sma tra li da je tan ki du ̀ i no` „baj ka za ubod“

(otud i na sta nak flo re ta).

Ko rak da qe od svih oti {li su Azi ja ti sa svo jom fi -

lo zo fi jom i ve {ti nom ra to va wa, a po go to vo hlad nim

oru` jem. Go to vo da ne ma ~o ve ka na sve tu ko ji ne zna {ta

je ka ta na ili {u ri ken.

Ka ko su ra sle po tre be, ta ko se i oru` je me wa lo.

Una pre |e wem ra to va wa, va tre no oru` je za me ni lo je no -

è ve i sa bqe, ali je upr kos sve mu hlad no oru` je op sta -

lo do da na {wih da na.

Go to vo da ne ma spe ci jal ne, elit ne je di ni ce ne ke

ar mi je, a da ne po se du je no ̀ e ve spe ci jal ne na me ne.

Mno gi od wih svo je ope ra ci je ne mo gu ni da za mi sle bez

hlad nog oru` ja.

Se ti mo se sa mo ~u -

ve nih Gur ki i wi -

ho vih kri vih no ̀ e -

va. Oni su, u stva -

ri, tra di ci o nal no

oru |e za stri ̀ u ja -

ko va, a da nas, eto,

ko ri ste se u voj ne

svr he. Taj no` no si

na ziv ku kri. Gur ke

ih stal no no se sa

so bom. Po tim no -

è vi ma po sta li su

po seb no po zna ti.

Po red tog no ̀ a, Gur ke ima ju jo{ dva ma wa – kar da za

sit ne ra do ve i ~ak na za pa qe we va tre (uda ra wem tog

no ̀ i }a o ka men stva ra ju se var ni ce ko je mo gu da za pa le

va tru).

Tre ba po me nu ti i ~u ve ni Am pu ta ci o ni vod Le gi je

stra na ca ko ji je u bit ke i{ao sa se ki ra ma u ru ci.

Vra ti mo se na ti he asa si ne nin xe i wi ho ve ka ta ne

i zve zdi ce {u ri ke ne. Ja pan ska voj ska i da nas tre bu je

sto ti nu ka ta na go di {we za svo je ofi ci re. In te re sant -

na pri ~a o ka ta ni ne mo ̀ e da pro |e bez po mi wa wa na -

{ih pro sto ra. Na i me, u pe ri o du na kon Dru gog svet skog

ra ta bi lo je za bra we no iz no si ti ka ta nu iz Ja pa na. Je -

di nu ~ast da je po ne se do bio je pred sed nik SFRJ Jo sip

Broz Ti to, i to na li~ nu mol bu se na tu ja pan skog ca ra Hi -

ro hi ta da taj za kon po ga zi u ovom slu ~a ju. Za kon o za bra -

ni iz no {e wa ka ta ne iz Ja pa na i da nas va ̀ i.

Ame ri~ ke spe ci jal ne je di ni ce ba zi ra ju se na wi ho -

vom stan dard nom „ram bo“ no ̀ u. No` ozna ke M1 iz ra |en

je od ~e li ka ja ko ot por nog na r|u, ali kva li tet ospo ra -

va ju mno gi, pa i sa me „Fo ke“. Iz ra el ske spe ci jal ne je di -

ni ce upo tre bqa va ju hro mi ra ne no ̀ e ve od tam nog ~e li ka

ko ji ne r|a ju. Na {e spe ci jal ne je di ni ce, ina ~e, ve {ti su

sa no ̀ e vi ma za ba ca we. To im je spe ci jal nost.

Mno ge voj ske (me |u ko ji ma i na {a) i da nas ofi ci -

ri ma do de qu ju sa bqe, kao naj ve }i vid od li ko va wa. Sa -

bqa je da nas de glo ri fi ko va na, dok je sa mo ne ko li ko de -

se tle }a una zad, u Pr vom svet skom ra tu, ima la i te ka ko

ve li kog ude la u po be da ma u bor ba ma „pr sa u pr sa“. Da -

nas sa bqe slu ̀ e is kqu ~i vo za oda va we po ~a sti.

Hlad no oru` je se da nas ne sme ko ri sti ti. To se sma -

tra po vre dom @enev ske kon ven ci je. Upr kos sve mu, ono se

i da qe pro iz vo di, ali zbog svo je pr vo bit ne na me ne: oru -

|a za lov i rad.

Dan ko BO RO JE VI]

9

38

Kukri

Japanska dragon katana

Komplet bajoneta

Ma~

Bajonet

10

Vesti

Dva de set de ve tog ja nu a ra 2010. po le -

teo je pro to tip pr vog ru skog vi {e na men skog

bor be nog avi o na pe te ge ne ra ci je pod ozna -

kom T-50, po znat i kao PAK-FA. Pr vi let

pro {ao je bez ika kvih pro ble ma, a pra }e we

je ostva re no avi o nom Su-30. Pi lot je bio

Ser gej Bog dan. O~e ku je se da }e no vi avi on

ima ti iz ra ̀ e ne stelt ka rak te ri sti ke uz od -

li~ ne ma ne var ske oso bi ne. U dru go ne tre ba

sum wa ti, dok se ve} sa da mo ̀ e re }i da je

zbog upo tre be iz duv ni ka sa 3D vek to ri sa -

nim po ti skom, ra dar ski od raz ve ro vat no ne -

{to ve }i u od no su na kon ku rent ski F-22. Je -

di no se po sta vqa pi ta we da li je T-50 ma we

ra dar ski vi dqiv u od no su na ame ri~ ki F-35.

U po re |e wu sa pra te }im Su-30, T-50

de lu je ne {to ma wi, ali je ve ro vat no ve }i u

od no su na mig 29 i 35. To zna ~i da }e ~ak i

uz po sto je }e mo to re, od nos po ti ska i ma se

bi }e me |u naj bo qi ma na sve tu, a ka mo li ka -

da stig nu mo to ri sa pro men qi vim rad nim

ci klu som ozna ke Al-41 po ti ska pre ko 16 to -

na. Po red to ga, tvr di se da }e se rij ski avi -

o ni ima ti i su per kr sta re we, od no sno mo -

gu} nost da le te nad zvu~ nom br zi nom bez upo -

tre be do dat nog sa go re va wa. Unu tar tru pa se

na la zi osam me sta za po sta vqa we na o ru ̀ a -

wa, a osam se na la zi spo qa.

S. V.

PO LE TEO SU HOJ T-50

Vi so ka voj na de le ga ci ja Ka ta ra pot -

pi sa la je sa ame ri~ kim Kon cer nom Lo kid-

Mar tin ugo vor o na bav ci no vih tran sport -

nih avi o na za ar mi ju Ka ta ra. Re~ je o mo -

der ni zo va noj ver zi ji her ku le sa pod ozna -

kom C-130J-30 sa pu nim pa ke tom opre me.

Her ku les je uve den u na o ru ̀ a we da le ke

1955. ali je do ̀ i veo mno go broj ne ver zi je

i mo der ni za ci je, ta ko da je i da nas ak tu e -

lan i na la zi se u na o ru ̀ a wu mno gih ze ma -

qa. Sa tim avi o nom Ame ri kan ci su ostva -

ri li za vi dan ko mer ci jal ni uspeh, pro dav -

{i ga mno gim ar mi ja ma sve ta.

15. februar 2010.

EKVA DOR

KU PU JE IN DIJ SKE

HE LI KOP TE RE

U o{troj kon ku ren ci ji iz me |u Eu ro -

kop te ra, ru skog Ka za wa i iz ra el skog El -

bi ta, po be du je od neo in dij ski HAL na ten -

de ru za opre ma we ekva dor skog va zdu ho -

plov stva. Ekva dor pla ni ra da ku pi se dam

HAL-ovih he li kop te ra ti pa druv, ali da ih

skla pa u svo jim pro iz vod nim po go ni ma.

In dij ci }e is po ru ~i ti he li kop te re u kom -

po nen ta ma ko je }e se ka sni je sa sta vi ti u

ekva dor skim fa bri ka ma.

M. B.

BRA ZIL SKI

TEN DER ZA NO VI

LO VA^ KI AVI ON

Bra zil sko va zdu ho plov stvo po se du je

{a ro li ku flo tu lo va~ kih avi o na, u vi du

fran cu skog mi ra ̀ a 2000, ame ri~ kog F-5 i

bra zil sko-ita li jan skog AMX. Tim apa ra ti ma

re sur si po la ko is ti ~u i ve} je vre me za za -

na vqa we flo te. Kao ozbiq ni kon ku ren ti

po mi wu se ame ri~ ki F-18, fran cu ski ra fal,

eu ro faj ter-taj fun, ru ski SU-35, {ved ski

gri pen i naj no vi ji ame ri~ ki avi on F-35.

M. B.

Al ba ni ja je u ra ni jem pe ri o du po se do -

va la oko 20 he li kop te ra ki ne ske pro iz vod -

we Z-5. To su, u stva ri, so vjet sko-ru ski Mi-2

na pra vqe ni po li cen ci u ki ne skim fa bri -

ka ma. Opre de liv {i se za Na to, od Ita li je

su do na ci jom do bi li ne ko li ko he li kop te ra

BEL-206. Me |u tim, ozbiq ni ju ku po vi nu oba -

vi li su u Ne ma~ koj. Od Ne ma ca su ku pi li de -

set he li kop te ra BO-105 ko ji su sta ci o ni ra -

ni u ba zi Far ka bli zu Ti ra ne.

M. B.

AL BA NI JA ZA ME NI LA

ZA STA RE LE HE LI KOP TE RE

Ale ni ja ae ro na u ti ka pla ni ra da

osvo ji tr ̀ i {te la kih tran sport nih avi o -

na sa svo jim mo de lom C-27J Spar tan. Ve }i -

na ze ma qa tre ba da ob no vi svo ju za sta re -

lu flo tu la kih tran spor te ra, a u Ale ni ji

ve ru je da }e se one opre de li ti upra vo za

wi hov avi on. Pla ni ra se pro iz vod wa od

oko 200 tih avi o na.

M. B.

AM BI CI O ZNI PLA N ALE NI JA

MO DER NI ZO VA NI HER KU LE SI

ZA KA TAR

Jed no od naj u bo ji ti jih

bor be nih vo zi la u

ru ka ma Na rod no o slo -

bo di la~ ke voj ske

Ju go sa la vi je bi li su

oklop ni au to mo bi li

AEC na o ru ̀ a ni to pom

{e sto fun ta {em,

mo} nim „ubi com”

ne ma~ kih ten ko va.

ku stva iz bor bi. Za to su mu pre o bli ko va li

te lo, po seb no ~e lo ko je su za ko si li, ka ko bi

se po ve }a la bor be na ì la vost. Za tim, po -

ka za lo se da AEC ima lo {u pro hod nost pa je

mark II do bio ja ~i mo tor – od 158 KS ume sto

mo to ra 105 KS. Da bi se mo gao bo ri ti pro -

tiv ten ko va, mark II na o ru ̀ an je sa vr lo efi -

ka snim pro tiv ten kov skim oru |em {e sto fun -

ta {em (57 mm) ka kav se kao vu~ no oru |e ma -

sov no ko ri stio u bri tan skoj voj sci. Po sled -

wa va ri jan ta OA AEC bio je mark III, na o ru -

àn sa ka li bra 75 mm pred vi |e nim za pri -

me nu ame ri~ ke mu ni ci je sa ten ko va {er man

(Sher man).

Rat na pro iz vod wa

To kom ra ta pro iz ve de no je 122 AEC

mark I i 507 mark II i III. Pr vi pri mer ci

uglav nom ko ri {}e ni su u Sa ha ri, a ka sni ji u

bor ba ma po sle is kr ca va wa sa ve zni ka u

Nor man di ji. Vo zi la AEC do de qi va na su te -

{kim vo do vi ma u sa sta vu pu ko va OA za za -

dat ke va tre ne po dr {ke lak {im iz vi |a~ kim

OA. Dru gi pri stup bio je da se je dan AEC

ugra di u vod od ~e ti ri te {ka OA stex ha und

(Stag ho und).

Osim osnov nih mo de la po ku {a lo se sa

iz ra dom pro tiv a vi on skog vo zi la AEC sa

11

38O K L O P N I A U T O M O B I L I I Z B R I T A N S K E P O M O ] I

Blinde na Balkanu

Bri tan ci su to kom Dru gog svet skog ra ta

ko ri sti li niz oklop nih au to mo bi la

(OA) na o ru ̀ a nih pro tiv ten kov skim

oru |i ma ve li ke pro boj ne mo }i. Je dan

od tih OA na stao je 1941. u fir mi AEC

Li mi ted, na osno vu ele me na ta dva vo zi la:

is ko ri {}e ni su de lo vi {a si je trak to ra ma -

ta dor 4h4, ko ji se u to vre me u bri tan skoj

voj sci ko ri stio kao osnov no vo zi lo za vu ~u

ar ti qe rij skih oru |a ma weg ka li bra i pro -

tiv a vi on skih oru |a, i ku po le sa ten ka va -

len tin (Va len ti ne) sa dvon fun ta {em, ili u

pre vo du na me tri~ ki mer ni si stem oru |em

ka li bra 40 mm.

Bri tan ske oru ̀ a ne sna ge ni su tra ̀ i le

da se pro jek tu je ta kvo vo zi lo, ali su u fir mi

AEC pro ce ni li da bi bi li do bro da to ura -

de i, za tim, da ga po nu de ko ri sni ku. Iz fir -

me su obez be di li da se pro to tip no vog OA,

u stva ri vi {e ma ke ta sa po go nom, ne zva ni~ -

no pri ka ̀ e 1941. na pa ra di Ko wi~ ke gar de.

Pred sed nik vla de êr ~il pri me tio je OA i

za tra ̀ io da se vo zi lo sta vi u se rij sku pro -

iz vod wu. Bri tan ska voj ska usvo ji la ga je u

na o ru ̀ a we pod ozna kom AEC Mk I i po sla ti

su 1942. na ra ti {te u se ver nu Afri ku i Bli -

ski is tok.

U fir mi AEC na sta vi li su sa ra dom i

u mo de lu mark II pri me ni li su prak ti~ na is -

dvo cev nim oru |em ka li bra 20 mm er li kon

(Oer li kon), ali ni je uve den u se rij sku pro iz -

vod wu.

Osim Bri ta na ca, AEC-i su po sle ra ta

slu ̀ i li u Bel gi ji i Dan skoj, a ne ka od vo zi -

la pre da ta Li ba nu vi |e na su u gra |an skom

ra tu sre di nom se dam de se tih.

Ka da se uzmu u ob zir sve ka ra ke te ri -

sti ke vo zi la AEC i ako se po re de sa dru gim

re {e wi ma iz tog do ba, on da se vi di da je re~

o vo zi lu so lid ne va tre ne mo }i, ali skrom ne

po kre tqi vo sti i za {ti te. Iz za se de je mo -

gao da uni {ti ne ma~ ke ten ko ve, ali to se vr -

lo ret ko de {a va lo za to {to su Bri tan ci

oklop ne au to mo bi le u po znim rat nim go di -

na ma naj ~e {}e ko ri sti li za obez be |e we po -

za di ne i pu te va.

Deo po mo }i sa ve zni ka Na rod no o slo -

bo di la~ koj voj sci Ju go sla vi je (NOVJ) bi li su

oklop ni au to mo bi li AEC Mk II. Par ti za ni

su ih zva li blin de, {to je u to ku Dru gog svet -

skog ra ta na na {im pro sto ri ma bio ter min

za sva oklop na vo zi la na to~ ko vi ma. Po zajm -

qe ni ca iz ita li jan skog je zi ka i da nas se ~e -

sto mo ̀ e ~u ti u ko lo kvi jal nom go vo ru.

Bri tan ci su 1944. pre da li NOVJ sva

sred stva po treb na za for mi ra we 1. ten kov -

ske bri ga de (tbr) – od ten ko va do ~u tu ri ca.

Glav no oru |e ten ko va ima lo je ka li bar od

vr lo skrom nih 37 mm, pre ma lo za bor bu

15. februar 2010.12

Bor be sa pro tiv ni~ kim ten ko vi -

ma bi le su ret ke, ali è sto ke. U po -

ku {a ju da se ovla da prav cem Ki fi no

Se lo–Ne ve si we 30. no vem bra 1944.

dva ten ka i jed na blin da u{li su u re -

jon raz bi je nog pro tiv ni ka i na le te li

na {est ne ma~ kih ten ko va i ne ko li ko

pro tiv ten kov skih oru |a. Pre ma rat -

nim iz ve {ta ji ma, Nem ci su ima li dva

te {ka ten ka pan te ra i ~e ti ri fi ja ta.

Te {ko je po ve ro va ti da su to bi li

pan te ri jer se Nem ci ni ka da ni su ko -

ri sti li wi ma po bal kan skim pla ni -

na ma. Ka ko bi lo da bi lo, je dan par -

ti zan ski tenk je uni {ten, a blin da je

pri mi la tri po got ka i iz vu kla se iz

bor be. Nem ci su osta li bez jed nog fi -

ja ta.

U bor ba ma za To uw 13. apri la

1945. ten ko vi su do {li do mo sta ko ji

je bio mi ni ran, ali su pra vu za {ti tu

pred sta vqa li ten ko vi ko je su par ti za -

ni iden ti fi ko va li kao pan te re. Po -

sa de stju ar ta sklo ni le su se u vr ta ~e

jer su pro ce ni le da u otvo re noj bor bi

ne }e mo }i da uni {te ne ma~ ki tenk.

Jed na blin da se usu di la da u|e u dvo -

boj – ni {an |i ja Be gu{ pr vom pan cir -

nom gra na tom pro ma {io je ciq. U tre -

nut ku ka da je pan ter iz lo ̀ io bok po -

go |en je sa tri gra na te. Po sa da je

stra da la u iz go re lom ten ku, a ko man -

dir po ru~ nik Al bert Pi hler po go |en

je, u po ku {a ju da se iz vu ~e, iz pe {a dij -

skog na o ru ̀ a wa.

Osta tak ne ma~ kog vo da po vu kao se

po sle uni {te wa vo zi la ko man di ra vo -

da. Sa ~u va ni snim ci sa me sta do ga |a ja

po ka za li su da uni {te no ne ma~ ko vo -

zi lo ni je bi lo pan ter ve} sa mo hod no

oru |e 75 mm {tur mge {ic III (Stur -mgeschütz III), raz ne sen unu {tra {wom

eks plo zi jom iza zva nom po got kom iz

blin de. Be gu{ je par ne de qa ka sni je

po no vio pod vig uni {tiv {i ne ma~ ki T-

34 u bor ba ma za se lo Ba zo vi cu na ula -

sku u Trst. U bor ba ma za Po stoj nu 29.

apri la 1945. vod blin di su ko bio se

sa pet ne ma~ kih ten ko va. Uni {te ne su

dve blin de.

Protiv tenkova

Po sa de oklopno - izvi|a~kog voda sa vozilima

AEC na obu ci 1951. go di ne.

lo {ta pro tiv Glav nog {ta ba na Vi su u ce -

li ni, u ok to bru i no vem bru 1944. go di ne 1.

tbr uve de na je u bor be na dej stva. Ba ta qon

OA ni ka da ni je ko ri {}en kao for ma cij ska

ce li na.

î sta~i pro laza

stju ar ti ma

Blin de su pri do da te ten kov skim ba ta -

qo ni ma i ~e ta ma kao oja ~a we za slu ~aj da se

na i |e na pro tiv ni~ ke ten ko ve ili do bro utvr -

|e nu od bra nu. U prak si se to po ka za lo kao do -

bra od lu ka jer su blin de ~i sti le pro laz stju -

ar ti ma. î ta va 1. tbr bi la je od ok to bra

1944. do mar ta 1945. po de qe na na dva sa -

sta va – Se ver nu gru pu, an ga ̀ o va nu u Dal ma -

ci ji, i Ju ̀ nu gru pu, pri dro da tu je di ni ca ma

NOVJ u Her ce go vi ni. U oba pri vre me na sa -

sta va 1. tbr u{la je po ~e ta od 12 blin di.

Ne te re nu u Ju ̀ noj gru pi blin de su uvr -

{te ne u sa stav zdru ̀ e nih ~e ta sa dva ten kov -

ska vo da i jed nim vo dom OA. U Se ver noj gru -

pi u{le su u dva ten kov ska ba ta qo na. Po seb -

no su se is ta kle u po dr {ci 29. di vi zi ji NOVJ

u re jo nu se le Bu ne to kom bor bi u za vr {nom

de lu –1944. i po ~et kom 1945. go di ne. Nem ci

i Hr va ti pred u zi ma li su is pa de iz Mo sta ra,

13

38U NOVJ vo zi la AEC ima la su iz -

u zet no ve li ki zna ~aj ko ji ne mo ̀ e da

se po re di sa bri tan skim is ku stvom.

Ni su ko ri {}e ni za na men ske iz vi -

|a~ ke za dat ke ve} kao po kret na oru -

|a va tre ne po dr {ke. Glav ne me te bi -

li su pro tiv ni~ ki ten ko vi i for ti fi -

ka ci je. Za ra ~un ten ko va AEC su sa -

vla da va le glav ne va tre ne ta~ ke pro -

tiv ni~ ke od bra ne ka ko bi po kre tqi -

vi ji stju ar ti mo gli da is ko ri ste pru -

è nu pri li ku i do vr {e uni {ta va we

pro tiv ni~ ke od bra ne po dr ̀ a va ju }i

pe {a di ju. Kao glav na ma na blin di u

od no su na ten ko ve, po ka zao se ne do -

sta tak po kre qi vo sti. Blin de su bi le

ve za ne sa mo za kre ta we po pu te vi ma

i go to vo da je bi lo ne za mi sli vo vi de -

ti ih po kra {kom te re nu. Ka me ne

ogra di ce, uo bi ~a je ne u Dal ma ci ji,

bi le su ne sa vla di ve pre pre ke za wih.

Borbena vrednost

Po sa da: ...........................................3-4

Bor be na ma sa: ...........................12,7 t

Po gon ska gru pa: ......je dan {e sto ci lin -

dri~ ni di zel mo tor A197

od 9.650 cm³, sna ge 158 KS

na 2.000 obr ta ja u mi nu ti

Di men zi je:

du ̀ i na...............................5.180 mm

vi si na.............................. 2.550 mm

{i ri na............................. 2.740 m

Oklop na za {ti ta:

te lo....................................8–22 mm

{tit ku po le ............................57 mm

Mak si mal na br zi na: ...........66 km/~

Au to no mi ja: ..............................400 km

Na o ru ̀ a we: ...................1h75 mm Mk Vsa 64 met ka,1h7,92 mm Be sa

sa 2.925 me ta ka, 1 h 7,7

Bren sa 600 me ta ka

Takti~ko-tehni~ke

karakteristike AEC Mk II:

pro tiv ne ma~ kih ten ko va i za to su Bri tan ci

1. tbr do de li li 24 AEC Mk II kao sred stvo

za va tre nu po dr {ku. Pro ce ni li su da }e ta

vo zi la s ob zi rom na vr lo usko te lo mo }i da

se ko ri ste na uskim bal kan skim pu te vi ma.

To kom obu ke 1. tbr u Gra vi ni u Ita li -

ji, le ta 1944. go di ne for mi ra na je ~e ta

bor nih ko la, ka sni je pre for mi ra na u ba ta -

qon sa dve ~e te blin di. U pr voj fa zi u~e -

{}a u bor ba ma – od kra ja av gu sta do po ~et -

ka ok to bra 1944. go di ne – na Vis je pre ba -

~e no de vet blin di pred vi |e nih za pro tiv de -

sant nu od bra nu. Ka ko se pro ce wi va lo da su

sve ma we {an se da }e Nem ci pred u ze ti bi -

Neposredno posle rata

vo zi la AEC ima la su

na kupoli znak Ko man de

ten kov skih i mo to ri zo va nih

je di ni ca – si lu e tu T-34

Vo zi la AEC iz 1. ten kov ske bri ga de ima li su bri tan ske ozna ke i pu stiw sku {e mu bo ja wa

(pe sak i ka ki), a ju go slo ven sku pri pad nost vo zi la pred sta vqa la je za sta va na ku po li

a blin de su dej stvom

po mo stu na re ci Bu -

ni i ga zo vi ma za u sta -

vi le po ku {aj pro tiv -

ni~ kih ten ko va da

pre |u re ku.

U tim bor ba ma

ten ko vi stju art ko ri -

{}e ni su pro tiv pe -

{a di je, {to pred sta -

vqa jo{ je dan pri mer

pre mo }i va tre ne mo -

}i AEC nad ten ko vi -

ma ko ji su bi li osnov -

no sred stvo rat ne

teh ni ke 1. tbr. Blin -

de su kod Bu ne bi le u

du bo kim za klo ni ma

na zad wem na gi bu uz -

vi {e wa ta ko da ni su

mo gle da bu du osmo -

tre ne i ot kri ve ne, a

na osnov ne va tre ne

po lo ̀ a je, iz gra |e ne

uz re ku, iz la zi li su

sa mo ka da su dej stvo -

va le na pro tiv ni ka.

U bor ba ma za

Mo star, fe bru a ra

1944, u~e sto vo va la

su oba pri vre me na

sa sta va 1. tbr. Po no -

vo kao ce li na, 1. tbr

iz ve la je mar{ do

[i be ni ka gde se po pu ni la ten ko vi ma, ali ne

i blin da ma. Sa ve zni ci to kom ra ta ni su do -

sta vi li ni je dan do dat ni AEC. U mar tu 1945,

ka da se 1. tbr pri ku pi la i pre for mi ra la

pred po ~e tak za vr {nih bor bi na osno vu sve -

ìh rat nih is ku sta va, blin de su osta le u me -

{o vi tim sa sta vi ma sa ten ko vi ma. To kom pa u -

ze, o{te }e na i is tro {e na vo zi la po pra vqe -

na su u [i be ni ku, u bri gad noj ra di o ni ci u

fa bri ci gvo ̀ |a, kar bi da i ve {ta~ kog |u bri -

va La Dal ma ti en. Po seb no è sto ke bor be 1. tbr vo di la

je za Bi ha}. U bor ba ma 24. mar ta 1945.

blin de su pro dr le u grad i po ku {a le su u br -

zom na le tu da pro |u pre ko mo sta na re ci

Uni i da u|u u is to~ ni deo gra da. Nem ci su

sru {li most i jed na blin da je pri tom stra -

da la sa po sa dom. Ru~ nim ba ca ~em Nem ci su

uni {ti li blin du ko ja se pro bi la pre ko mo -

sta pre ru {e wa. Ma ja 1945. ta vo zi la su

u{la u Trst. Deo je i{ao da qe pre ma Ko ru -

{koj u sa sta vu od re da za du ̀ e nog za go we we

raz bi je nog pro tiv ni ka. Od red se 22. ma ja

vra tio u otax bi nu i ti me se za vr {io rat ni

put blin di. Od 24 oklop na au to mo bi la 19

pri me ra ka pre ̀ i ve lo je rat. Bi le su u lo -

{em teh ni~ kom sta wu, {to je oprav da no ako

se ima u vi du kroz {ta su pro {le.

Po sle po prav ki blin de su osta le u

na o ru ̀ a wu iz vi |a~ kih vo do va. Odr ̀ a va ne

su uglav nom „ka ni ba li za ci jom“ – po ce nu

po ste pe nog sma wa wa bro ja vo zi la. Po -

sled we blin de bi le su u in ven ta ru JNA

1956. go di ne.

Ma li br zi links

U pr vim po rat nim go di na ma na ~e lu

e{a lo na na pr vo maj skim pa ra da ma Ju go slo -

ven ske ar mi je, pri re |i va nim u Be o gra du, bi -

15. februar 2010.14

Po sa da: ..................................dva ~la na

Bor be na ma sa: ............oko ~e ti ri to ne

Po gon ska gru pa:...mo tor Ford C.49WC,sna ge 95 KS

Di men zi je:

du ̀ i na.............................. 3.300 mm

vi si na.............................. 1.530 mm

{i ri na............................. 1.750 mm

Oklop na za {ti ta:

~e lo....................................... 30 mm

bok..........................................10 mm

zad wi deo................................ 7 mm

Mak si mal na br zi na: .............83 km/~

Au to no mi ja: ..............................320 km

Na o ru ̀ a we: ..................1h7,7 bren sa

600 me ta ka

Takti~ko-tehni~ke

karakteristike LINKS II:

„Links” u ulo zi vo zi la ko man dan ta pa ra de

u Be o gra du ok to bra 1946. go di ne, odr ̀ a ne

po vo dom pr ve go di {wi ce oslo bo |e wa gra da

Na tr gu Sla vi ja 1945. go di ne vo zi la AEC su

zbog pa ra de pre bo je na iz bri tan ske

pu stiw ske {e me u tam no ze le nu, ali sta ra

bo ja se pro bi ja la kroz ta nak sloj no ve.

Po sa de AEC na obu ci 1951. go di ne. Po red ce vi to pa vi di se

spreg nu ti mi tra qez.

lo je jed no neo bi~ no ma lo oklop no vo zi lo.

Re~ je o ko mand nom oklop nom au to mo bi lu

links II (Lynx). Dva pri me ra ka tog vo zi la na -

{la su se na to var noj li sti sa ve zni~ kog bro -

da ko ji je 12. aprila1945. uplovio u lu ku

[i be nik sa naoruàwem za Na rod no o slo -

bo di la~ ku voj sku Ju go sa la vi je.

Vo zi la links pro iz ve de no je od 1942.

do 1945. go di ne u 3.255 ko ma da u fa bri ci

Ford mo tor u Ka na di. U osno vi, re~ je o bri -

tan skom pro jek tu fir me Da i mler, ali pri la -

go |e nom za pro iz vod wu u ka nad skim fa bri -

ka ma ko je su to kom rat nih go di na ra di le pu -

nom pa rom za po pu nu svih sa ve zni~ kih si la.

Po ~et ni pri mer ci link sa (ali as Mk III ford)

bi li su pro ble ma ti~ na vo zi la, po seb no ka da

je bi la re~ o po u zda no sti ve {a wa. Po sle ni -

za iz me na, na stao je mo del links II (ford II),ka kav se pro iz vo dio do za vr {et ka ra ta.

Oba mo de la link sa bi la su br za ma la

vo zi la pred vi |e na pre sve ga za pri me nu u

iz vi |a~ kim je di ni ca ma. Zbog sku ~e nog pro -

sto ra dvo ~la na po sa da obi~ no se vo zi la u

uz dig nu tom po lo ̀ a ju u ko jem je tor zo ~o ve ka

pro se~ ne vi si ne vi rio iz nad kro va vo zi la.

U do wem po lo ̀ a ju po sa da je bi la za {ti }e na

oklop nim te lom (ka da se pro ce wi va lo da }e

bi ti iz lo ̀ e na pro tiv ni~ koj va tri). ê o na

za {ti ta link sa od 30 mm pan cir nog ~e li ka

{ti ti la je od po got ka do ka li bra 12,7 mm, a

osta le plo ~e od 12 mm mo gle su da pod ne su

po go dak ka li bra 7,7 mm. Iz me |u se di {ta na -

la zi lo se le ̀ i {te za pu {ko mi tra qez bren,

pred vi |en za dej stvo kroz otvor na pred wem

de lu vo zi la. Link so vi su ko ri {}e ni u bri -

tan skim i ka nad skim je di ni ca ma, pre te ̀ no u

Ita li ji, Se ver noj Afri ci i In di ji.

15

38Po zna ti rat ni fo to graf Da ni lo Ga go vi}

za te kao je na pri la zi ma Sa ra je vu 1945. bren

ke ri jer u ko jem par ti zan po zi ra sa ne ma~ kim

„{ar cem“. Vo zi lo je u bri tan skoj

pu stiw skoj ka mu fla ̀ i.

la vind zo ra (Wind sor). Pod ozna kom T16 sa

For do vim mo to rom, u SAD je pro iz ve de no

bli zu 14.000 pri me ra ka.

Iz ha la sa ve zni~ kih fa bri ka iza {le

su ve li ke ko li ~i ne ra znih de ri va ta bren ke -

ri je ra. Je dan od za ni mqi vih mo de la je su ka -

nad ski sa mo hod ni pla me no ba ca ~i.

U rat noj pro me ni bren ke ri jer ko ri -

stio se svu da i za sve za dat ke po god ne za ma -

lo oklop no vo zi lo – od ma log OT, te gqa ~a

za pro tiv a vi on ska i pro tiv ten kov ska vu~ na

oru |a, kao sa mo hod ni mi no ba ca~...

Zbog ve li ke pri sut no sti bren ke ri je ra

ne ki pri mer ci do {li su u ru ke NOVJ, ia ko

ni ka da ni su bi li u znat noj ko li ~i ni deo po -

mo }i. Iz u ze tak su dva ko ma da iz sa sta va 1.

tbr ko ri {}e na za vu ~u pro tiv ten kov skih

oru |a ne ma~ kog po re kla 75 mm pak 40. Mo -

è se pret po sta vi ti da su ta dva vo zi la, kao

i deo ten ko va 1. tbr „ne zva ni~ no pre u ze ta”

u bri tan skim ra di o ni ca ma. De {a va lo se da

par ti za ni to kom obu ke u|u u ra di o ni cu, sta -

ve ju go slo ven sku za sta vu na bok vo zi la i iza -

|u iz kru ga.

U ne ma~ kom rat nom ple nu 1941. na {ao

se deo teh ni ke bri tan skih je di ni ca iz Gr~ ke.

U bor ba ma 1945. go di ne pro tiv Gru pe ar mi -

ja E po ne ki bren ke ri jer pao je u ru ke par ti -

za na. Zbog po tre be za ka kvim-ta kvim bor be -

nim vo zi li ma, u NOVJ su na bren ke ri je re

po sta vqa li ne ma~ ke mi tra qe ze MG34. Po -

sle ra ta ni su bi li od zna ~a ja pa su vr lo br -

zo ne sta li iz in ven ta ra.

Alek san dar RA DI]

15. februar 2010.

Uni ver zal ni

oklop ni te gqa~

Na svim ra ti {ti ma Dru gog svet skog ra -

ta ma sov no su ko ri {}e na ma la br za gu se -

ni~ na vo zi la po zna ta po ime nu bren ke ri jer

(Bren Car ri er). Ono je na sta lo 1934, ka da su

u bri tan skoj fir mi Vi kers-Armstrongs iz -

ra di li pro to tip vo zi la plat for me za na o -

ru ̀ a we (Car ri er – no sa~) na o ru ̀ a nog sa Vi -

ker so vim oru |em ka li bra 40 mm. Iz Rat nog

ka bi ne ta ni su po ka za li in te res za ta ko na -

o ru ̀ a no vo zi lo, ali su po dr ̀ a li na sta vak

ra da na vo zi lu za pre voz mi tra qe za, sa dva

~la na po sa de.

Pr vi pri mer ci pro iz ve de ni su 1936.

i na osno vu po ~et nih is ku sta va bri tan ska

voj ska od lu ~i la se za na rux bi nu tri mo de la

za sno va na na {to ve }em bro ju iden ti~ nih

ele me na ta – ma log OT za pre voz 4–6 pri -

pad ni ka me ha ni zo va ne ko wi ce, iz vi |a~ kog

vo zi la i bren ke ri er – no sa ~a za pre voz mi -

tra qe za 7,7 mm bren (u to vre me ma sov no

uve de nog u na o ru ̀ a we). Pred vi |a lo se da

}e vo zi lo za hva qu ju }i oklop noj za {ti ti mo -

}i da pro dre do pr ve bor be ne li ni je i da }e

on da pru ̀ a ti va tre nu po dr {ku pe {a di ji dej -

stvu ju }i bre nom sa po sto qa na sa mom vo zi -

lu. Bu du }i da je ni {an xi ja sa mo de li mi~ no

bio za {ti }en od sna ̀ ne va tre pro tiv ni ka,

pred vi |a lo se da se bren u ne ko li ko po te za

ski ne sa po sto qa i on da ko ri sti van vo zi la

iz po god nog za klo na kao pu {ko mi tra qez.

U na me ri da stan dar di zu je pro iz vod wu

1939. go di ne pro jek to van je „uni ver zal ni

16

Bor be na ma sa: ...........................3,95 t

Po gon ska gru pa: ..........mo tor Ford GAEsna ge od 60 do 85 KS,

za vi sno od pro iz vod ne se ri je

Di men zi je:

du ̀ i na.............................. 3.657 mm

vi si na...............................1.588 mm

{i ri na............................. 2.057 mm

kli rens................................ 203 mm

Oklop na za {ti ta:

~e lo........................................10 mm

bo ko vi i zad wi deo.................. 7 mm

Mak si mal na br zi na: .............40 km/~

Au to no mi ja: ..............................180 km

Na o ru ̀ a we: .................7,7 mm bren sa

900 me ta ka

Takti~ko-tehni~ke karakteristike

JU NI VER ZAL KE RI E RA Mk I:

no sa~” (Uni ver sal Car ri er), ka kav se uz ma le

iz me ne pro iz vo dio do za vr {et ka Dru gog

svet skog ra ta. U je di ni ca ma se u to vre me ve}

odo ma }i lo ime bren ke ri jer na {te tu zva -

ni~ nog na zi va. U stva ri, oko 1.280 vo zi la

bi li su bren ke ri je ri od 35.000 ke ri je ra

pro iz ve de nih u bri tan skim fa bri ka ma. Zbog

ve li kih rat nih po tre ba ta vo zi la su, na

osno vu bri tan skih teh ni~ kih cr te ̀ a, pr o iz -

vo |e na u Ka na di – oko 29.000 ko ma da, za -

tim 5.600 u Au stra li ji, 420 na No vom Ze -

lan du sa ni zom iz me na u pro jek tu. U Ka na di

su iz ra di li 5.000 ko ma da pro du ̀ e nih vo zi -

Sa ve zni~ ki „bren ke ri jer”

na gra ni ci Ju go sla vi je 1945.

pro la zi po red uni {te nog

ne ma~ kog ~e tve ro cev nog

pro tiv a vi on skog to pa

Documents

15. februar Dan Vojske