14. Tehnička podrška, prateća tehnička i promotivna sredstva

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČAS

14. Tehnička podrška, prateća tehnička i promotivna sredstva


Pod tehničkom podrškom se podrazumevaju sve one aktivnosti koje preduzima proizvođač da kupcu olakša izbor i korišćenje proizvoda. Cilj tehničke podrške je da pospeši prodaju proizvoda, omogući njegovu lakšu i efikasniju upotrebu i, uopšte, poboljša odnose sa kupcima. Na primer, pružanje savetodavne pomoći pri ugradnji i eksploataciji proizvoda, kao i odgovorno rešavanje reklamacija, je jedan od osnovnih preduslova za stvaranje korektnog odnosa sa kupcima. Tehnička podrška se može pružati telefonom, posredstvom interneta ili ličnim kontaktom.


Slika 14.1 Karakteristično rešenje piktograma kojim se označava tehnička podrška

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASPri određivanju obima tehničke podrške treba definisati: koje usluge treba pružati, do kog nivoa ići sa pružanjem usluga, kako organizovati realizaciju usluga i sl. Posebno treba definisati: šta treba uraditi, zašto to treba uraditi, ko to treba da uradi, kako, kada, kakav je odnos između ulaganja i očekivanja i kako kontrolisati to što je urađeno. Veoma je važno da kupci nesmetano mogu da izražavaju svoje stavove i mišljenja o pruženim uslugama i proizvodima. To omogućava neprestano usavršavanje proizvoda sa onim karakteristikama koje kupci upravo traže.


Uputstva, prospekti, katalozi, uzorciNeosporno je da svaki proizvod treba da ima i svoju tzv. prateću dokumentaciju, posredstvom koje se vrši komunikacija sa kupcima i korisnicima proizvoda, pre svega, uputstvo za rukovanje (koje sadrži uputstvo za: transport, skladištenje, montažu, postavljanje, podešavanje, uhodavanje, upotrebu, održavanje, demontažu, remont i uklanjanje), garantni list, uputstvo za postupanje u slučaju pojave neusaglašenosti, kao i odgovarajuću promotivnu dokumentaciju (propagandno pismo, letak, prospekt, katalog, brošuru, reviju, plakat, ploču, svetlosno promotivno sredstvo, dijapozitiv, foliju, promotivni film, zastavu, kasetu, disketu, CD disk, veb prez. i sl.).


Propagandno pismo je najjednostavnije propagandno sredstvo koje je direktno upućeno potencijalnom kupcu sa namerom da ga ubedi da ima potrebu za dotičnim proizvodom. Pismo može biti bez ili sa adresom. Ubedljivija su ona sa adresom. Poseban vid propagandnog pisma je dopisna karta, koja sa jedne strane obično ima sliku proizvoda, koji se propagira, a sa druge strane, uz adresu, tekst propagandne poruke.


Letak (flajer) je najzastupljenije propagandno sredstvo jer je jednostavan i jeftin za izradu. Obično je manjeg formata (A5), štampan na jeftinom papiru u jednoj do dve boje. Posebno je pogodan za sajmove i izložbe, gde se može direktno uručivati, postavljati na pogodne punktove (gde ih posetioci mogu sami uzimati), mada se mogu umetati u novine i kataloge, ili se mogu razbacivati iz vozila ili letilica. Letak, obično, daje prvu informaciju o proizvodu, njegovim karakteristikama i izgledu, a ima za cilj da ukaže potencijalnim kupcima na postojanje dotičnog proizvoda. U letku se obavezno daju i informacije potrebne za ostvarivanje kontakta sa proizvođačem, odnosno, prodavcem.


Prospekt je neznatno složenije propagandno sredstvo od letka i daje osnovnu informaciju o proizvodu. Prospekt služi kao priprema za direktan kontakt potencijalnog kupca sa proizvođačem. Obično je standardnog formata (A4), štampan na finoj hartiji u više boja. Posebno je pogodan za sajmove i izložbe, gde se može direktno uručivati, postavljati na pogodne punktove gde ih posetioci mogu sami uzimati, ili se vrši njihova distribucija putem pošte ili kao prilog časopisima.


Katalog obavezno sadrži sve informacije o proizvodu, koje su potrebne za njegov izbor. Obično je standardnog formata (A4), štampan na finoj hartiji u više boja. Pogodan je za sajmove i izložbe, gde se, zbog njegove visoke cene, obično daje samo posebno zainteresovanim strankama, ili se distribuira putem pošte, mada se može davati i kao prilog časopisima.


Album je poseban vid ilustrovanog propagandnog materijala, koji ima za cilj da potencijalnog kupaca upozna sa svim proizvodima koje izrađuje.


Brošura je poseban vid ilustrovanog propagandnog materijala, koji ima za cilj da kod potencijalnih kupaca stvori povoljno mišljenje o proizvođaču. Ona može da sadrži neke stručne prikaze i savete i da se, u okviru njih, samo pomene proizvođač i njegova adresa za kontakt.


Revija je posebno izdanje preduzeća, koje se bavi opštim stručnim problemima i namenjena je stručnjacima koji se zanimaju za dotičnu oblast. Obično je štampana na finoj hartiji u više boja. Izdaje se povremeno, povodom nekih jubileja, ili kao redovna mesečna, ili godišnja, izdanja. Kod revija je propagandni efekat posredan.


Novine su najzastupljenije propagandno sredstvo gde se, obično, samo jedan deo stranice, a ređe cela stranica, koristi za oglašavanje nekog novog proizvoda. Ti oglasi služe za upoznavanje kupaca sa karakteristikama novog proizvoda, usluga ili samog proizvođača. Oglas je namenjen za kratku informaciju čitaoca, zbog čega ne sme da ima puno elemenata, i ti elementi treba da privlače pažnju čitaoca svojim estetskim kvalitetima. Oglasi su namenjeni, pre svega, za proizvode široke potrošnje. Odlike oglasa su: kratak i čitak tekst, kratke reči, velika ilustracija, jake boje, jednostavna pozadina, jaka identifikacija proizvoda, itd.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASPlakati (posteri), u suštini, predstavljaju velike oglase koji doprinose upoznavanju kupaca sa karakteristikama proizvoda, usluga ili samog proizvođača. Plakat je namenjen za kratku informaciju posmatrača (do 5 sekundi) zbog čega ne sme sadržavati više od tri elementa, koji moraju da privlače pažnju posmatrača estetskim kvalitetima. Plakati su, pre svega, namenjeni za proizvode široke potrošnje. Odlike plakata su: kratak i čitak tekst, kratke reči, velika ilustracija, jake boje, jednostavna pozadina, jaka identifikacija proizvoda, itd. Obično se štampaju na standardnom formatu 700x1000 mm, na kvalitetnom papiru u višebojnoj tehnici. Oni se mogu postavljati u nizu, ili u blokovima, čime se dobijaju veliki (gigant) plakati (billboardi). Danas se plakati, u vidu samolepljivih folija, veoma često postavljaju i na sam pod prodajnog objekta čime se postiže pojačanje klasične reklamne poruke i osvežava sam objekat.


Ploče (panoi) se koriste za propagiranje proizvoda na javnim mestima, prevoznim sredstvima ili na javnim objektima. Njihov je cilj da skrenu pažnju na novi proizvod i na mogućnost kupovine. Izrađuju se od različitog materijala, koji se na adekvatan način boji i preko toga ispisuje odgovarajući tekst, propagandne poruke i odgovarajuće grafičke ilustracije.


Totemi predstavljaju uske i visoke panoe koji se koriste za propagiranje proizvoda na javnim mestima. Njihov je cilj, kao i panoa, da skrenu pažnju na neki novi proizvod ili na mogućnost kupovine. Izrađuju se od različitog materijala, koji se na adekvatan način boji i preko toga ispisuje odgovarajući tekst, propagandne poruke i odgovarajuće grafičke ilustracije.


Svetlosna promotivna sredstva su namenjena za noćno propagiranje proizvoda, proizvođača ili kanala prodaje. Ona obično dinamički i atraktivno, posredstvom svetiljki i neonskih cevi ili fluorescentnih svetiljki u boji, ispisuju različite natpise ili sliku proizvoda koji se propagira.


Folije se danas praktično ne korist. One su se ranije koristile posredstvom grafoskopa za prikazivanje novih proizvoda na skupovima, gde je predviđena prezentacija dotičnog proizvoda posredstvom grafoskopa, ili na skupovima gde se uopšte ne govori o dotičnom proizvodu, ali se na platnu ili zidu prikazuje sadržaj folije, kako bi se posetioci upoznali sa novim proizvodom. Folije su obično sadržavale tekst propagandne poruke i sliku ili crtež, kako bi se ostavio što bolji utisak na posmatrače. One su se obavezno radile u boji. Danas se, posredstvom računara i video bima, ovakve poruke prikazuju na platnu ili zidu prostorije.


Radio poruke, koje se daju preko radio stanica, predstavljaju izuzetno moćan vid propagande. Informacije koje se daju preko radija moraju biti jasne i kratke, sa posebnim isticanjem prednosti novog proizvoda. Praktikuje se da se kombinuje govor i zvuk (na primer, rad motora), ili govor i muzika.


Film i TV predstavljaju idealno sredstvo za promotivno komuniciranje, pošto se pokretnom slikom, govorom i muzikom može najviše uticati na gledaoca i slušaoca. Njime se najbolje mogu prikazati sve odlike novog proizvoda. Naravno, danas se na televiziji preko tzv. kajrona (traka na kojoj idu slova) daju razne promotivne poruke ali je njihov efekat znatno manji od klasične slike, ali nije zanemarljiv.


Kasete su, svojevremeno, posredstvom videorikordera omogućavale veoma značajan vid multimedijalne prezentacije. Međutim, danas video kasete, kao nosioci informacija, nemaju praktično nikakvu primenu, jer su ih CD diskovi, USB fleševi i posebno internet potisnuli iz upotrebe.


Diskete su svojevremeno, zbog velike mogućnosti prikaza teksta i slike na njima, bile značajan nosilac informacija. Međutim, danas zbog ograničenog kapaciteta, diskete su potisnute CD diskovima, tako da se prikazivanje prospekata i kataloga vrši posredstvom CD diskova, koji se dostavljaju svim zainteresovanim licima.


CD diskovi su idealni nosioci svih vrsta informacija u multimedijalnom obliku. Malih su dimenzija a mogu da nose velik broj informacija. Obično se katalozi daju na CD diskovima, gde se, uz tehničke karakteristike proizvoda, daje i vizuelni izgled proizvoda, podaci o proizvođaču, prodavcima i sl. Materijal sa CD diska se može posredstvom računara i projektora (video bima) prikazati i na platnu, širem krugu gledalaca, čime se mogu postići veliki reklamni efekti.


Internet prezentacije (sajtovi, baneri i tekstualni oglasi) predstavljaju vrhunac multimedijalne prezentacije koji je praktično dostupan svim zainteresovanim. Poruke koje se daju na "veb sajtu" mogu biti najrazličitije (slika, tekst i zvuk) tako da se potencijalni kupci mogu u potpunosti upoznati sa karakteristikama proizvoda, a sve te informacije se mogu i presnimiti i posebno štampati, u boji ili crno-beloj tehnici, tako da ih potencijalni kupci mogu, kasnije, na miru proučavati i koristiti u različite svrhe.


E - mail, SMS i MMS poruke predstavljaju vrhunac multimedijalne prezentacije koji je usmeren na širok krug potencijalnih kupaca i potrošača. Poruke koje se šalju e - mailom, SMS i MMS – om sigurno će biti pročitane, jer su upućene direktno na ime potencijalnog kupca, tako da mogu imati veliki uticaj na konačan izbor.


Na svim pomenutim dokumentima, moraju biti jasno istaknuti grafički znaci identifikacije kompanije:- naziv,- logotip,- zaštitini znak,- oblik slova (lattering),- način preloma teksta, - boja kompanije, itd.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASI na ostalim dokumentima kompanije, moraju se jasno isticati posebnosti kompanije (njen lik), kako bi se on što više afirmisao. Tu se, pre svega, misli na:- memorandum papir,- listovni papir,- koverte,- pečate i žigove preduzeća,- pečate za frankiranje pisma i poštanskih pošiljki,- ostalu poslovnu dokumentaciju (fakture, račune, - narudžbenice, putne naloge, obračunski listovi, ugovori, itd.),- čestitke i pozivnice,- podsetnice,- novine i časopise,


- kalendare,- rokovnike,- blokove,- notese,- mape,- fascikle,- registratore,- zastave,- ukrasne trake,- čaše,- tanjire,- salvete,- maramice,- značke,

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČAS- elemente personalne identifikacije (bedževe koje nose zaposleni na svom radnom mestu),- dizajn komercijalne ambalaže (kutije, vrećice i sl.),- dizajn transportne ambalaže (kese, vreće, sanduci i, posebno, kontejneri koji imaju veliki propagandni značaj pri transportu),grafički dizajn voznog parka (vozila), koji ima izuzetno veliki propagandni značaj u saobraćaju,- radna odela i uniforme, koja posebno ističu ozbiljnost i značaj dotične kompanije,- dizajn firme (natpisa nad ulazom u kompaniju, poslovnicu, prodavnicu, predstavništvo i sl.),- dizajnerska rešenja interijera i eksterijera u samoj kompaniji, svim poslovnicama, prodavnicama i predstavništvima,- dizajn štanda na sajmovima i izložbama,- specijalne reklamne proizvode (poklon pakete, kravate, kape, nalepnice, hemijske olovke, geografske karte, podmetače, itd.).


UzorciDa bi se potencijalni kupci uverili u kvalitet proizvoda obično im se, samoinicijativno ili na njihov zahtev, besplatno dosatavljaju uzorci proizvoda na testiranje. Ako se uzorci uzimaju iz redovne proizvodnje onda njihovo "obezbeđenje" ne predstavlja neki poseban problem. Međutim, ako se žele dostaviti uzorci proizvoda koji se još ne nalazi u proizvodnji, onda je njihova isporuka prilično složena, jer ih je potrebno posebno projektovati i napraviti, obično u prototipskim radionicama. Kao uzorak dostavlja se funkcionalni model, pošto je njegova izrada najednostavnija a on odražava gotovo sva svojstva koja ć}e imati i novi proizvod.Uzorci proizvoda treba u potpunosti da reprenzentuju proizvod. Znači, ne smeju biti ni boljeg, ni lošijeg, kvaliteta od onog koji će se iz redovne proizvodnje isporučivati kupcu.


15. Vreme i troškovi razvoja


Pre ulaska u razvoj nekog novog proizvoda potrebno je unapred odrediti vreme razvoja i troškove razvoja, kako bi se mogla oceniti opravdanost ulaska u razvoj nekog novog proizvoda, odnosno, kako bi se blagovremeno mogla obezbediti potrebna finasijska sredstva i kadrovi. Naravno, pri dugotrajnom razvoju i visokim troškovima razvoja opravdanije je kupiti licencu, ako se proceni da se sa sopstvenim razvojem ne bi moglo doći brzo do bitno boljeg rešenja, od onog za koje se može kupiti licenca.


Vreme razvoja se može unapred definisati pa se onda određuje potreban broj kadrova ili se na osnovu raspoloživog broja kadrova određuje potrebno vreme razvoja. Danas u eri oštre konkurencije, uglavnom, nema dovoljno vremena za razvoj pa se dozvoljeno vreme razvoja sve više skraćuje, kako bi se obezbedilo blagovremeno pojavljivanje novog proizvoda na tržištu, jer se i životni ciklus proizvoda skraćuje (sl.15.1).


Slika 15.1 Grafički prikaz ćivotnog ciklusa različitih generacija (od 1 do 3) jednog proizvoda

21

Vreme

Prodaja 3


Troškove istraživanja i razvoja je, uglavnom, veoma teško proceniti. Oni se sastoje od:- troškovi radne snage (planirani broj izvršilaca x planirani broj meseci rada x prosečna bruto zarada),- troškovi materijala,- troškovi alata,- troškovi izrade,- troškovi ispitivanja,- troškovi promocije,- troškova dodatnih obrtnih sredstava za finansiranje proizvodnje.


Troškovi razvoja su u početnom stadijumu stvaranja novog proizvoda relativno mali i rastu sa završetkom razvoja. Uticaj pojedinih etapa razvoja na smanjenje broja ideja za nove proizvode i udeo troškova razvoja u pojedinim fazama stvaranja novog proizvoda prikazan je na sl. 15.2. Očigledno je da veliki uticaj na troš{kove razvoja ima to što se selekcija ideja i analiza mogućnosti proizvodnje i plasmana, sprovodi u početnim fazama stvaranja proizvoda, kada su mali troškovi ulaganja u razvoj. To omogućava da se odstrane manje vredne ideje (sl.15.2-1) do trenutka kad se počinje sa znatno većim ulaganjima (sl.15.2-2). Pravovremeni izbor konačnog rešenja ima veliki uticaj na ukupne troškove razvoja, zbog toga se nastoji da se on obavi što ranije. Naravno, to je dosta teško uraditi ali se danas, raznim metodama računarske simulacije i ocene rada, to nastoji rešiti. Pojedine etape u razvoju mogu i izostati a sve u zavisnosti od vrste razvoja (sopstveni razvoj, razvoj na bazi uzorka ili modifikacija već razvijenih proizvoda ili tehnologija, razvoj na bazi usluga, licencni razvoj) i veličine serije (pojedinačna, maloserijska, velikoserijska i masovna). Pri čemu, kod pojedinačne proizvodnje, zbog nedostatka finansijskih sredstava, najčešće, nije moguće obaviti sve te aktivnosti, bez obzira na njihovu potrebu i njihov značaj.


Slika 15.2 Prikaz smanjenjabroja ideja (1) i porasta ukupnih troškova osvajanja novog proizvoda (2) tokom pojedinih etapa razvoja, od selekcije ideja do organizovanja serijske proizvodnje

Broj 60 Ideja

0 100 Ukupno vreme u %

1

Ukupni 100 troškovi u %

0 100 Ukupno vreme u %

2


U okviru razvoja velike troškove iziskuje izrada i ispitivanje prototipa, zbog čega se danas nastoji, da se ove operacije obave računarom, na virtualnom modelu, čime se troškovi i utrošeno vreme višestruko skraćuju.Najveći trošak u okviru razvoja predstavlja izrada i ispitivanje nulte serije, zbog velikog učešća specijalnih alata, tako da se do ove faze moraju eliminisati sve manje vredne ideje kako se nebi bezpotrebno trošio novac kompanije.


17.Načini formiranja cene

za nove proizvode


Na formiranje cene utiče više faktora:- troškovi,- potražnja,- konkurencija i, za pojedine vrste proizvoda,- zakonski propisi, carinski i devizni režim, itd.


Na cenu svakako utiču i ciljevi koje kompanija sebi postavi:- opstanak kompanije (dopuštena je veoma niska cena proizvoda),- zadržavanje postojeće pozicije (prihvatljiva je niska cena proizvoda),- razvoj kompanije (potrebna je visoka cena proizvoda), - izrastanje u vodeću kompaniju (zahteva se veoma visoka cena proizvoda).


Na cenu mogu da utiču i dopunski ciljevi:- očuvanje lojalnosti kupaca,- povećanje učešća na tržištu, - obeshrabrivanje konkurencije, - poboljšanje poslovnog imidža, itd.


Pri formiranju cene, sa stanovišta prisutnosti na tržištu, razlikuju se dva pristupa: - formiranje cene za proizvode koji su već prisutni na tržištu i - formiranje cene za nove proizvode, koji tek treba da se pojave na tržištu.


Kod proizvoda koji su već prisutni na tržištu, sprovode se dve strategije:- strategija niske cene (ofanzivna cena - kada se niskom cenom želi ostvariti povećanje prodaje, defanzivna cena - kada se niskom cenom proizvodi žele zaštititi od konkurencije i reklamna cena - kada se niskom cenom želi izboriti bolja pozicija na tržištu) i- strategija visoke cene (politika "skidanja kajmaka" - kada postoji veliko interesovanje dovoljnog broja kupaca, premijske cene - kada proizvođač ima visok renome i postoji veliko interesovanje za tim proizvodima na tržištu i kišobranske cene - kada se visokom cenom želi zaštititi proizvod samo za određeni sloj kupaca).


Kod novih proizvoda, koji tek treba da se pojave na tržištu sprovode se takođe dve strategije:- strategija niske početne cene i- strategija visoke početne cene.


Metodologija određivanja cene i granice rentabilnostiNovi proizvodi su neobični za politiku cena u tom smislu što posle njihovog pronalaženja i patentiranja oni polako dolaze na tržište, jer moguća tržišta za njihov plasman tada još uvek nisu otkrivena. Posle izvesnog vremena, kad se proizvod počne više plasirati, njegova proizvodnja naglo raste. Na kraju, nov proizvod postaje obična roba, koja se po malo čemu razlikuje od drugih proizvoda, kod kojih je samostalnost preduzeća po pitanju cena prilično ograničena. Cena novih proizvoda treba da se formira u skladu sa dinamikom njihove konkurentnosti.


Definisanje konkurentne cene u toku životnog ciklusa proizvoda zavisi od tri faktora, koji obično nisu međusobno povezani:- tehničkog savršenstva, koje se ispoljava u smanjenju troškova proizvodnje, usklađenosti sa standardima i povećanju stabilnosti proizvodnih procesa,- stabilnosti plasmana, njegovo obeležje je postojanje potražnje za dotičnim proizvodom i uverenost u to da proizvod ima dobar kvalitet i dobre tehničke karakteristike. Pri čemu, blagovremeno rešavanje reklamacija predstavlja veliku podršku plasmanu,- konkurentnosti, tj. evidentno povećavanje stabilnosti tržišta i povoljna struktura cene.


Slika 16.1 Grafik rentabilnosti

Gubitak

ProfitTroškovi

Ukupan prihod(cena x broj komada)

Ukupni troškovi

Amortizacija AlatiTroškovi razvoja

0 Granica rentabilnosti Broj komada

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASMetodologija smanjenja cene proizvoda smanjenjem troškova proizvodnjePod inženjerskim programom smanjenja cene proizvoda, posredstvom smanjenja troškova proizvodnje (metoda analize vrednosti), predstavlja sistematizovan program stvaralačkih aktivnosti, sa korišćenjem proverenih metoda, usmerenih na dobijanje proizvoda standardnih, ili čak i boljih karakteristika, uz znatno nižu cenu. Ova metoda ima naročitu primenu u slučajevima kada je konkurencija prisutna na tržištu i kada se ne može napraviti bitno savremeniji i/ili kvalitetniji proizvod od konkurentskog pa se mora pristupiti usavršavanju postojećeg, pre svega, sa stanovišta smanjenja troškova proizvodnje. Za razliku od poznatih programa za smanjenje troškova proizvodnje, orijentisanih na pojedine elemente proizvoda, ovaj program je orijentisan na funkciju proizvoda u celini.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASEtapa prikupljanja podataka. Na ovoj etapi se formuliše zadatak i prikupljaju se sve informacije u vezi sa njim. Zatim se stvarni podaci saopštavaju višem rukovodstvu kompanije. Ako korisnik ovog programa ne dobije više značajnih podataka, od onih koje su mu bili poznati ranije, tada on rizikuje da ne iskoristi sve mogućnosti ove metode. Rastavljajući proizvod, ili konstrukciju, na funkcionalno samostalne delove, inženjer mora da poveže cenu svakog dela sa funkcijom koju on obavlja, dajući pri tom odgovor na sledeća pitanja:


- šta predstavlja posmatrani deo,- koju funkciju on izvršava,- kolika je njegova cena,- koji još delovi mogu izvršavati tu funikciju i- kolika bi bila njihova cena.


Etapa razmišljanja. Ova etapa predstavlja stvaralački umni rad, kada je potrebno mnogo ideja. Posle tačnog definisanja funkcije proizvoda i njegove formulacije preko jednostavnih izraza, ideja dobija oblik alternativnog proizvoda, materijala ili metode i proučava se bez izražavanja njegove cene ili stvarne vrednosti. U toku ove etape ne treba stvarati nikakve prepreke koje su u stanju da zaustave stvaralačku misao.

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA –NOVI SAD – INDUSTRIJSKI DIZAJN 12. ČASEtapa ocene. Na ovoj etapi se utvrđuju i ocenjuju sve ideje dobijene tokom etape razmišljanja. Utvrđivanje ideja se ostvaruje sa čisto ekonomske tačke gledišta, pri čemu treba napraviti neki funkcionalni model koji dovoljno tačno odražava realne ekonomske faktore, koji određuju cenu projektovanog proizvoda. Posebno se ocenjuju troškovi realizacije osnovne ideje a određuju se i dozvoljene granice troškova. Neophodno je ekonomično trošiti novac kompanije, gde god je to moguće treba koristiti standardne elemente. Uvek sebi treba postavljati pitanje: "Da li bih ja ovako trošio i moj novac".


Etapa realizacije ideja. U okviru ove etape, preporuke za sniženje cene proizvoda dobijaju oblik dokumenta, čime se obezbeđuje njihovo sprovo|enje u život. Prvo se fiksiraju troškovi proizvodnje, iskazuje se veličina ušteda i određuju se izvršioci, odgovorni za izvršenje predviđenih aktivnosti, u prihvatljivom vremenskom periodu.


17. Ocena tržišne pozicije proizvođača i njegovih proizvoda,

na osnovu cene proizvoda


Način ocene tržišne pozicije proizvođača na osnovu cene proizvoda

Neosporno je da kvalitet direktno utiče na cenu proizvoda (sl.17.1), a cena, na obim prodaje (sl.17.2).


Slika 17.1 Pozicioniranje proizvoda u polju kvalitet - cena(1) dominantni proizvođač, (2) kompanija u usponu, (3) kompanija u krizi,(4) ekskluzivni proizvođač (tzv. lider) i(5) kompanija imitator.

■

1

Minimalna cena

Maksimalnikvalitet

Minimalni kvalitet

Maksimalna cena

2

5 3

4

■

■ ■

■


Slika 17.2 Pozicioniranje proizvoda u polju cena - obim prodaje

Dominantni proizvođač

Ekskluzivni proizvođač

■

Maksimalna cena

Minimalna cena

Maksimalna prodaja

Minimalna prodaja

■

■ Imitator


Portfolio proizvodaPortfolio analiza predstavlja jednostavnu i efikasnu tehniku upravljanja poslovima, koja omogućava uvid u trenutnu tržišnu poziciju proizvoda i utvrđivanja da li proizvodi generišu ili troše novac. Na osnovu te analize se, zatim, donosi odluka o daljim aktivnostima sa tim proizvodima, jer je cilj svake kompanije da u svom proizvodnom programu imala samo proizvode koji generišu novac, i pored toga što je to gotovo nemoguće postići.


Slika 17.3 BCG matrica

AKTIVNI PERSPEKTIVNI

Proizvodi koji imaju status tržišnog lidera

Inferiorni proizvodi

ZRELI STAGNIRAJUĆI

Proizvodi koji su generatori sadašnjih prihoda

Proizvodi koji su kandidati za eliminisanje

TRŽIŠNO UČEŠĆE

Visoko Nisko

Visok

Nizak

RASTTRŽIŠTA


Grafički prikaz te analize dat je na sl. 17.3 i na osnovu nje se mogu uočiti sledeće vrste proizvoda:- Lideri, koje karakteriše visoko tržišno učešće i visok rast tržišta, u koje spadaju proizvodi koji se nalaze u fazi rasta.- Generatori sadašnjih prihoda, koje karakteriše visoko tržišno učešće i nizak rast tržišta, u koje spadaju proizvodi koji se nalaze u fazi zrelosti.- Inferiorni proizvodi, koje karakteriše nisko tržišno učešće i visok rast tržišta, tj. proizvodi koji se nalaze u fazi uvođenja. Da bi ti proizvodi postali lideri, ili generatori prihoda, potrebno je preduzeti odgovarajuće marketinške aktivnosti, jer će se u protivnom takvi proizvodi morati eliminisati iz proizvodnog programa.- Proizvodi kandidati za eliminaciju, imaju nisko tržišno učešće i nizak rast tržišta, u njih spadaju proizvodi koji se nalaze u fazi opadanja. Pre njihove eliminacije treba sagledati mogućnost njihove modifikacije kako bi se promenio njihov trenutni status.


18. Specifičnosti rada dizajnera


Neosporno je da se od dizajnera proizvoda zahteva dobro poznavanje proizvoda i tehnologije njihove proizvodnje, kako bi bili u stanju da što lakše podrže inovacije vezane za proizvode. Za kompaniju, koja se orijentisala na ostvarivanje profita, veoma je važno da ima dobre dizajnere, koji su u stanju da obezbede praktičnu primenu dostignuća savremene nauke i tehnike. Razvoj tehnike je u suštini proces razvoja ljudi, koji skupljaju ideje i, na osnovu njih, stvaraju nove proizvode.


Dobri rukovodioci bi morali da se pridržavaju sledećih pravila:

- nikada ne povrediti pojedinca,- uvek izlagati istinito i pošteno gledište,- koristiti princip traženja činjenica a ne grešaka,- koristiti sistematske metode (vreme, ulaganje, efekti),- nikada ne gubiti iz vida proizvod,- shvatiti tumačenje onog kojim rukovodite a ne samo svoje,- uvek biti odgovarajuće pripremljen,- uvek definisati ciljeve kontrole (provere),- uvek pomagati podređenima,- obezbediti efikasnu komunikaciju sa podređenima,- utvrditi i navesti stvarne uzroke pronađenih problema,- uvek i do kraja pratiti sprovođenje zahteva za korekciju.


Izrada izveštaja o novom proizvoduPosle definisanja novog proizvoda, potrebno je izraditi radni izveštaj, kojeg je potrebno blagovreremo podeliti saradnicima i rukovodiocima. Taj izveštaj je potreban radi detaljnijeg objašnjenja ideje za novi proizvod. Pre pripreme radnog izveštaja korisno je znati da izveštaj ne sme biti opširan. Radni izveštaj mora da sadrži potpuno objašnjenje novog proizvoda; prednosti i mane novog proizvoda; pregled troškova; opis prednosti u odnosu na konkurentske proizvode (u principu, svaka ideja ima konkurenciju). Pošto izveštaj čitaju specijalisti, koji imaju različito obrazovanje, od rukovodilaca do tehnologa, on mora sadržati detaljno obrazloženje konstrukcionog rešenja novog proizvoda i sugestivno objašnjenje zamisli konstruktora.


Metodologija pisanja stručnih radovaPisanje stručnih radova je obaveza dizajnera, kao uostalom i svih projektanta i konstruktora, jer se sa njima upoznaje najšira stručna javnost sa novim proizvodom, njegovim karakteristikama, pona{anju u toku eksploatacije, ukazuje se na njegove prednosti i mane, dileme koje su postojale pri njegovom razvoju a, nesumnjivo, tim člancima se vrši i promocija proizvoda, svoje kompanije, pa i sebe, kao stručnjaka. Međutim, treba biti umeren pri pisanju radova tj. ne treba opterećivati čitaoce sa čitanjem radova od kojih imaju malo koristi.


Svi radovi koji se objavljuju u naučnim časopisima obavezno podležu recenziji. Pri tome se svaki rad svrstava u jednu od sledećih kategorija:- originalan naučni rad,- prethodno saopštenje,- pregledni rad,- stručni rad.


Originalni naučni rad sadrži do tada neobjavljivane rezultate izvornih istraživanja. Naučne informacije u radu moraju biti obrađene i izložene tako da se može proveriti tačnost analiza i zaključaka na kojima se rezultati zasnivaju, ili eksperiment reprodukovati i dobiti rezultati s jednakom tačnošću (ili u granicama eksperimentalne greške) kako se to u radu navodi.


Prethodno saopštenje sadrži naučne rezultate, čiji karakter zahteva hitno objavljivanje. Ono ne mora omogućavati proveru i ponavljanje iznesenih rezultata i ne mora imati karakter naučnog rada.


Pregledni rad predstavlja celovit pregled nekog područja ili problema na osnovu već publikovanog materijala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljen. On obično ne sadrži originalne (nove) rezultate. U njemu su originalne analize ili sinteze, novi odnosi ili hipoteze s predlozima za dalja istraživanja. Takvi radovi se obično ubrajaju u originalne naučne radove. Treba napomenuti da postoje i stručni pregledni radovi u kojima autor samo sumira i sistematizuje već objavljene podatke. Ti radovi su više metodični, nego kreativno - originalni.


Stručni rad predstavlja koristan prilog iz područja struke čija problematika nije vezana za izvorna istraživanja, što znači da materija ne mora predstavljati novost u svetskim okvirima, već da se odnosi na proveru ili reprodukciju u svetu poznatih istraživanja, koja predstavljaju koristan materijal u smislu širenja znanja i prilagođavanja izvornih istraživanja potrebama nauke i prakse. On ne sadrži originalne rezultate i ne otkriva nova saznanja.


Dizajnerska etikaDizajnerska etika je sastavni deo opšte etike i odnosi se na specifičnost dizajnerskog rada, koji se ispoljava u stvaralaštvu. Odnos dizajnera prema svojoj profesiji je vezan, pre svega, za njihov profesionalan (ozbiljan i pošten) odnos prema radu i stvaralaštvu, a zatim, prema svojim kolegama, kompaniji u kojoj rade, društvu i tehnici uopšte, što u celini čini opšti prestiž profesije. U dizajnerskom radu, kao i u bilo kom drugom stvaralačkom radu, veliki značaj ima međusobni odnos između dizajnera. Samo međusobno uvažavanje, poštovanje i drugarstvo omogućuju stvaranje visokokvalitetnih proizvoda i lako prelaženje preko svih, eventualnih, grešaka i propusta koji mogu nastati u toku rada. Entuzijazam i želja za samopotvrđivanjem time još više dolaze do izražaja, što svakako doprinosi boljem radu.


Veoma je bitan međusobni odnos između dizajnera i podređenih, a naročito odnos između menadžera i dizajnera konstruktora, posebno između starijih i mlađih dizajnera. U svakoj grupi postoji rukovodilac ili stariji projektant (glavni inženjer projekta) pod čijim rukovodstvom se vrši razvoj. On obično i bira sve svoje saradnike, jer od kvaliteta saradnika zavisi i uspeh celog tima, rukovodi radom svih članova grupe i usmerava razvoj ka konačnom cilju, tj. izradi lepše, ekonomičnije, efikasnije i kvalitetnije konstrukcije (proizvoda). Pri tome on mora da bude objektivan i taktičan, mora da pohvali i nagradi uspešne (treba imati u vidu da je priznanje snažan motiv za rad, svaka osoba koja je uspešno obavila neki posao želi da joj se to i prizna). On mora da podstakne i pomogne onima koji su zaostali u radu, kako bi konstrukcija bila na vrame gotova i kako bi posedovala zahtevani kvalitet. U slučaju neke greške, ili havarije, rukovodilac je dužan da realno proceni krivca i da preuzme svoj deo odgovornosti. Ovo isto važi i pri stvaranju inovacija i definisanju učešća svakog dizajnera u inovaciji.


Da bi se uspelo u nekom poslu, on se mora poznavati i voleti, ali sigurno je da nema takvog posla koji ponakad nije mrzak. Isti je slučaj i sa dizajnom. Dizajneri se veoma često susreću sa teškim i, na izgled, nerešivim problemima, neuspelim eksperimentima, lošim prototipovima i sl., međutim, treba znati da se sa upornim i sistematskim radom uvek dolazi do rešenja (tj. da "posle kiše uvek dolazi sunce"). To daje i poseban čar ovom lepom i odgovornom poslu. Cilj svakog dizajnera je da vidi svoj proizvod u prodavnici. Nestankom te želje treba prestati sa radom u razvoju.


Hvala na pažnji.

Documents

14. Tehnička podrška, prateća tehnička i promotivna sredstva