NOVE

Godina II • Broj 89 • 9. novembar 2018. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55 Možete nas pratiti, čitati

najnovije vesti i komentarisati preko društvenih mreža i na

www.subotickenovine.rs

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

KošarKaši spartaKa Bolji od Beograđana

str 27

Za ljuBav niKad nije

Kasno!str. 13

Ljudi

str 32

Grad

str 4

Komunalije

str 5

jKp „Čistoća i zelenilo“ ulaže u

opremu i vozni parkKuda su odletele guske?

održana komemoracija žrtvama iz 1944. i 1945.

grad2 Broj 899. novembar 2018.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Zamenik urednika: Nada Harminc Karanović, tel: 553-042(harminc.nadica@gmail.com);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković

Kolumnista:Milutin Mitrić,Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Dejan Malagurski(photodejan@gmail.com)

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Ne znam da li ste čuli da su belgijski nauč-nici izmislili uređaj sličan dečjoj cucli varali-ci, koja odraslima posebno nama starijim oso-bama pojačava protok krvi ka srcu i mozgu. Sa starenjem, krvni pritisak se smanjuje, poseb-no u nivou vrata, pa nije retko da ove osobe pri naglom ustajanju osete vrtoglavicu ili malak-salost u nogama.

Razmišljajući o ovom problemu, lekari su smislili efi kasno i praktično rešenje – cuclu. Sisanjem, cucla pojačava za 50 odsto protok krvi prema mozgu, što sprečava svaku vrto-glavicu prilikom naglog ustajanja. Time dola-zi do punjenja pluća vazduhom, što olakšava brži protok krvi. Čak, lekari navode da cucla spaja korisno sa prijatnim i ova „sisa“ nalik na dečju varalicu, može znatno da poboljša život starim osobama.

Nemojte se iznenaditi ako me ovih dana sretnete negde u gradu sa ovom cuclom u usti-ma. I ja, u poslednje vreme, imam neku vrto-glavicu i moram nabaviti ovu „varalicu“. Mi-slim da će ova sprava kod nas imati veliku prođu, jer smo mi navikli na svakojake „šare-ne laže“. Evo već 80 godina neprestano - si-samo vesla. Prvo smo „dudlali“ komunizam i radničko samoupravljanje skoro 50 godina i tu cuclu smo izgrizli na „froncle“. Ko zna da li bi je ikada i ispuštali iz usta da nije srušen Berlinski zid. Da ne bi narod bio besposlen, a kad si besposlen možeš da počneš da misliš i svojom glavom, pre dvadesetak godina tut-nuli su nam u usta drugu cuclu zvanu Evrop-ska Unija. Dakle, sa ulaskom u Evropu sisa-mo vesla.

Koliko puta ste u životu rekli: „nisam ja ve-sla sisao“ a da u stvari i ne znate šta ova izre-ka znači i kako je nastala. Predanje kaže da se jedna porodica koja je imala nestašno malo dete zatekla na vodi u čamcu i dete je plaka-lo da je žedno. Roditelji,neznajući kako da mu pomognu, reka kojom su plovili bila je zaga-đena, ponudili su mu da sisa veslo, lažući ga kako je veslo velika šuplja slamka pomoću koje se „sisa“ voda u koju je uronjeno. Dete je pri-hvatilo „igru“ i prestalo da plače. Sisati veslo, znači biti naivan i lakoveran kao malo dete. Tako i nama danas, iako smo veliki i odrasli, vlast nudi da „sisamo vesla“, da nas zabavi, da ne plačemo da smo žedni i gladni. A varalice mogu biti različite. Na primer u obliku, brzih

pruga, gradova na vodi, parada ponosa, rijali-tija, demokratije, pravne države, poštenih iz-bora, mitinga podrške i razgraničenja sa Ko-sovom. Ovi što nam nude ove „varalice“ misle li oni stvarno da smo mi sisali vesla?

Evo provodim treći dan bez mobilnog te-lefona i zamislite još sam živ. Tako sam hteo. Sinoć sam rano legao a jutros su me probudile ptice. Ne znam, da li sam i dalje ostao na istoj planeti na kojoj sam bio kad sam izvadio ba-teriju iz mobilnog. Za televizor, već sam odav-no izvadio šteker iz zida. Zato ne znam, ni šta je danas Predsednik države rekao na „Pinku“ i je li bilo vanrednog obraćanja. Da se možda u međuvremenu nismo razgraničili sa Koso-vom, da li me je neko na mobilni zvao i da li je u ova tri dana neko od zvaničnika posetio Ge-rontološki centar. Je li neko od lokalnih funk-cionera posetio Korzo, gde se kopaju kanali za gas.... Mobilni sam namerno isključio a ptice koje su me probudile, na ova pitanja nisu zna-le odgovor.

Ljudi, pa ja sam slobodan čovek. Tri dana me niko ne zove, šalje poruke i lajkove i po-novo živim kao nekada. Neću reći, da sam se skroz „očistio“ od digitalnog univerzuma u ko-jeg smo svi potonuli,ali za ova tri dana sam umirio svoje misli i osetio život. I još bi srećni-ji bio, kada bi imao onaj crni telefon na kojem bi mogao da okrenem nulu da vrti, kako bi po-jačao signal.

Dakle, danas je treći dan kako živim život čoveka koji je sam sebe amputirao iz mobilnih kontakata. Spasio sam se od mogućnosti da te svako može da zove kad hoće. Ruke su mi sada slobodnije, oči odmornije od upornog gleda-nja ekrana, a uši se već tri dana čude kakva ih je tišina snašla pa im ulična buka „dođe“ kao terapija. Bežanje od mobilnog, pokušavam da izbegnem i modernu bolest zvanu nomofobi-ja - zavisnost od pametnog telefona. Istraživa-nja pokazuju da od ove bolesti pati svaki dru-gi korisnik mobilnog telefona, odnosno 3 mi-lijarde ljudi. U svetu već rade popularne kli-nike za lečenje ove fobije u koje se „zavisnici“ podvrgavaju raznim psihoterapijama i detok-sikaciji. Zato i dalje ostajem „mobilni preplat-nik nije dostupan“ jer želim da me ovaj savre-meni ludi svet ostavi na miru.

Ne sisajte vesla, a ako baš hoćete neku „va-ralicu“ kupite cuclu za krvni pritisak!

Foto + reč

Bicikliste koji su vozili svoje dvotočkaše u pešačkoj zoni pre neki dan iznenadili su policajci koji ih, doduše, nisu kažnjava-li, ali su ih opominjali na poštovanje propisa. Jer, vožnja bicikla je u tom delu grada, ako niste znali, zabranjena, što se, naravno, ne odnosi na automobile i druga motorna vozila koja prošpartaju pešačkom zonom kada i kako im to padne na pamet!

Svakako, biciklista je tu mnogo više i njiho-vo kretanje regulisano je odgovarajućom grad-skom odlukom, pošto nisu ni službena vozila, ni vozila za snabdevanje, niti vozila koja tu stanu-ju (odnosno njihovi vla-snici), pa da mogu u pe-šačku zonu kada im se prohte. Najveći problem su, dakle, biciklisti i oni su napast za pešake, ko-jima narušavaju komodi-tet i bezbednost (ili obr-nutim redosledom), pa im treba dati do znanja gde im je mesto i kako da se ponašaju!

Pokušala je to, doduše, Komunalna policija, ima tome da je prošla godina, na osnovu jedne skupštinske odluke koja im je na-ložila da pristupe kontroli i kažnjavanju nedisciplinovanih bici-klista. Jedini problem je bio, što uvaženi skupštinari kada su do-nosili takvu odluku očigledno nisu znali, da postoji nešto što se naziva Zakon o saobraćaju i da je za regulisanje saobraćaja jedi-no nadležna saobraćajna policija. Pa su odustali.

Sada je ona prava policija, saobraćajna, nagovestila da će ipak početi da se meša u svoj posao, pa ako je to bio i samo „probni balon“, većina biciklista ipak siđe i gura bicikl, a neki pogleda-ju levo i desno i kada ne vide nikog uniformisanog, nastavljaju dalje. Pitanje je, naravno, da li je biciklu mesto u pešačkoj zoni, s obzirom da u takvim zonama u većini evropskih gradova bici-klisti voze nesmetano? Drugo je pitanje, ako bi to prihvatili i do-zvolili da voze, koliko je biciklista kod nas spremno da ne divlja-ju kroz pešačku zonu, nego da uspore i vode računa da ne naleću na pešake a tamo gde su veće gužve siđu sa vozila?

M.R.

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

sisanje veslaNeki guraju, neki voze

Kosanović

NOVE grad 3Broj 899. novembar 2018.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Ovogodišnja jesenja akcija, koja je predviđeno da traje do 20. no-vembra, približava se kraju i u ne-delji pred nama biće obuhvaćeno još pet mesnih zajednica, u kojima će trajati po jedan dan.

U ponedeljak, 12. novembra, to će biti mesna zajednica Peščara u kojoj će kon-tejneri velike zapremine toga dana biti po-stavljeni na uglu ulica Rolana Romena i Jabuke – na kraju asfalta, zatim na uglu ulica Josipa Kolumba i Skadarlijske, na ra-skrsnici Uskočke i Koparske ulice i takođe između ulica Edvina Zdovca i Uskočke.

U utorak, 13. novembra, kontejneri za čvrsti i kabasti otpad koji ne spada u kućno smeće biće premešteni na područje mesne zajednice Bajnat. Njiho-ve lokacije će biti na uglun ulica Braće Radić i Dragiše Mišovića, uglu Šolohove (bivše Čapajeve) i Kumičićeve, uglu Dalmatinske i Ivana Ivanića i na uglu Senćanskog puta i Učke ulice.

U Aleksandrovu, u sredu, 14. novembra, stanovnici će ovu vrstu otpada moći da odlože u kontejnere koji će se nalaziti kod okretišta autobusa u ulici Starine Novaka, u ulici Jelene Čović, na zaobilaznom putu u krivini posle Bunarića, u ulici Aksentija Marodića – kod škole i kod kafane „Bačvanka“.

U četvrtak će na redu biti Gat – na uglu ulica Bertol-da Kašića i Ruđera Boškovića, Ivana Kukuljevića i Dra-gojle Jarnjević i Marka Oreškovića i Bajnatske. U petak sledi Ker, sa lokacijama na uglu ulica Igmanske i Moslo-vačke, u ulici Sergeja Jesenjina – na sredini, u ulici Iva-na Antunovića kod samousluge i na uglu ulica Vase Pe-lagića i Kerske.

Jesenja akcija se zatim 19. i 20. novembra završava u mesnoj zajednici Mali Bajmok sa Crvenim selom i u me-snoj zajednici Zorka.

M.R.

• U tragičnoj saobraćajnoj nesreći kod Žedni-ka, poginuo Miloš C. (24), a više povređenih je zbrinuto u Opštoj bolnici i već su pušteni kući!

U teškoj saobraćajnoj nesreći kod Starog Žednika, na

putu prema Subotici, poginuo je na licu mesta, uoči vi-kenda, Miloš C.(24), u direktnom sudaru svojim vozilom „ford fokus“, sa autobusom „Laste“.

Miloš C. je krenuo iz Subotice 2. novembra, u večer-njim satima, a na starom delu puta kod Žednika, izne-nadno vozilom je prešao u suprotnu traku i udario u svoj brzini u autobus „Laste“ koji je iz Beograda dolazio za Suboticu.

Nesreća se dogodila oko 19 sati, a Hitna pomoć je već za dvadesetak minuta bila na licu mesta. Ali, mladić je, na žalost, preminuo, dok su dvoje putnika koji su bili sa njim u kolima, zbinuti u Opštoj bolnici u Subotici, sa lak-šim povredama.

Subotičkim novinama je potvrđeno iz subotičke Opšte

bolnice, u nedelju tokom prepodneva, da su osobe sa lak-šim povredama već puštene kući, a da su još tri osobe iz autobusa naknadno došle do bolnice, jer su osećale na-knadne tegobe, posle sudara.

„Dvoje lakše povređenih je odmah zbrinuto, a kasnije se još troje javilo na pregled, u nedelju ujutro se i jedna žena javila na pregled, jer oseća tegobe zbog udarca“, na-vode za Subotičke iz Opšte bolnice u Subotici.

Poginuli vozač je udario automobilom u prednju levu stranu autobusa, svom silinom, tako da mu je prednji deo vozila smrskan potpuno. Putnici u autobusu su ose-tili samo udar, ali nekoliko njih je tek kasnije osetilo bo-love od udarca i prijavilo se u Opštu bolnicu.

Uzroci nesreće još nisu poznati, da li je Miloš izgubio kontrolu, ili je nešto drugo uzrok tragedije, a početkom sedmice, kako je rečeno, trebalo bi da je urađena obudk-cija preminulog mladića, u Novom Sadu, na Institutu za sudsku medicinu. Uzroke tragične nesreće potvrdiće istraga. N.H.K.

Peščara, Bajnat, Aleksandrovo, Gat i Ker

jesenja akcija odvoženja kabastog otpada

Tragedija u saobraćajnoj nesreći kod Žednika, preminuo mladić, a više osoba povređeno

Tragičan sudar u Žedniku!

U prtljažniku autobusa sakrio

cipele vredne 6000 evra!

Na carinskom prelazu Horgoš, carinici su zaplenili 8o pari muških cipela, a vrednost im je preko 6000 evra, sa-opštila je Uprava carina.

Roba je otkrivena 7. novembra na granicčnom prela-zu, kada je na ulazu u Srbiju kontrola izvršila pregled au-tobusa negotinskih registracija, koji je dolazio iz Nemač-ke prema Negotinu.

U saopštenju carine piše, da su putnici prijavili samo lične stvai, a vozač je prijavio četiri nove automobilske gume. Carinici su izvršili detaljan pregled autobusa, a među ličnim stvarima između torbi, pronađene su četi-ri najlonske kese pune italijanske obuće, švercovane na crno. Za ovaj prekršaj na carini javio se četrdeset sedmo-godišnji putnik iz Bora, saopštila je Uprava carina.

N.H.K.

Od 29. oktobra do 4. novembra, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobraćajnih nezgoda

Jedna osoba poginula, 14. povređenih, izdato 385

prekršajnih naloga! U periodu od 29. oktobra do 04. novembra 2018. godi-

ne na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 11 saobraćajnih nezgoda. U sedam saobraćajnih nezgoda jedna osoba je poginula, jedna osoba je teže povređena i 13 osoba je lakše povređeno, dok je u četiri saobraćaj-ne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.U navede-nom periodu, policija je podnela 36 zahteva za pokreta-nje prekršajnog postupka, izdato je 385 prekršajnih na-loga i iz saobraćaja je isključeno 12 vozača od kojih je za tri vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili pot-pune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadni-ci Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su 13 intervencija.

N.H.K.

Radno vreme pošta za državni praznik

U ponedeljak, 12. novembra, povodom nastupajućeg praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. I 12.

Novembra, na području grada Subotice, radiće sledeće dežurne pošte:- 24119 Subotica 19 ( u objektu Mega Rodić-a na Segedinskom putu) 11. Novembra od 08 do 15 časova i u po-

nedeljak, 12. Novembra od 08 do 20 i 30 časova.- 24120 Subotica 20 ( u objektu Univerexport-a, na Bajskom putu) u nedelju ne radi, a u ponedeljak, 12. No-

vembra od 07 do 20 časova.Pošte na graničnim prelazima 24205 GP Kelebija i 24411 GP Horgoš radiće po uobičajenom random vreme-

nu od 00 do 24 časaL. M.

NOVEgrad4 Broj 899. novembar 2018.

Na Senćanskom groblju, kod spomenika „Ptica slomljenih kri-la“, u petak, 2. novembra,održana je komemoracija nevino strada-lim žrtvama iz 1944. i 1945. go-dine. Vence na spomenik „Ptica slomljenih krila“ u ime subotič-ke lokalne samouprave položili su gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban i predsednik Skupšti-ne grada Tivadar Bunford, u ime Skupštine AP Vojvodine pred-sednik Ištvan Pastor i potpred-sednica Snežana Sedlar, a u ime Pokrajinske vlade pokrajinski se-kretar za socijalnu politiku, de-mografiju i ravnopravnost polo-va, Predrag Vuletić.

Vence na spomenik položili su i ambasador Mađarske u Beogra-du Atila Pinter i generalni kon-zul Mađarske u Subotici Janoš Babić, predstavnici generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici, konzuli Mihael Tom-šić i Hrvoje Vuković, predstavni-ci nacionalnih saveta mađarske,

hrvatske, nemačke i bunjevačke nacionalne manjine, kao i pred-stavnici nekoliko političkih par-tija i udruženja.Obraćajući se prisutnima posle ekumenske li-turgije, koju su zajedno služili sveštenici Rimokatoličke, Evan-gelističke i Reformatorske crkve i predstavnik Jevrejske opšti-ne Subotica, Tivadar Bunford je podsetio da je na zidu kod spo-menika „Ptica slomljenih krila“, 26 mermernih ploča sa 852 ime-na žrtava, na osnovu podataka iz 2003. godine, ali da se, kako je rekao, ovaj žalostan spisak ime-na na osnovu istraživanja tokom proteklih 15 godina proširio za još 158 imena žrtava.Ako samo površno pogledamo spisak ime-na žrtava, istakao je, na osno-vu njihovih imena i godina živo-ta može se ustanoviti da tadašnja okrutna osvetnička ofanziva nije nikoga poštedela ko je bio žigo-san kao „ratni zločinac“, „izdaj-nik“ ili „neprijatelj naroda“.

– Uopšte nije bilo bitno da li se radi o jednoj dvanaestogodiš-njoj devojčici ili o osamdeseto-godišnjaku. Počiniocima krvne osvete nije bilo bitno da li je oso-ba bila Mađar, Nemac, Hrvat, Sr-bin ili neke druge nacionalnosti- svakog koga su oni smatrali ne-prijateljem deportovali su i po-gubili! Zbog toga odajemo počast ne samo žrtvama mađarske naci-onalnosti već i građanima drugih nacionalnosti! I sada – kao i pri-likom dosadašnjih komemora-cija – naša sećanja na žrtve ne-maju za cilj da prizivaju osvetu, već su u službi pomirenja – na-glasio je Bunford.Iz Subotice i iz 19 okolnih naselja deportovali su ljude i pogubili ih, mnoge su pre pogubljenja na okrutan način mučili, istakao je Bunford, i do-dao da o ovim stravičnim zločini-ma iz pristojnosti detaljnije ne bi želeo da govori.

– Sva ova stravična dešavanja bila su pre 74 godine i sada su ne

samo bračni drugovi, braća i se-stre žrtava već i njihova deca pre-minula. Naša je obaveza da se dalje staramo i da negujemo us-pomenu na žrtve i da to preda-mo mladoj generaciji – poručio je Tivadar Bunford.Istog dana

je i na Spomen groblju kod Ba-grema, u Bajmoku, održano se-ćanje na nedužne žrtve streljane 2. novembra 1944. godine. Ko-memorativni skup održan je i u Čantaviru.

S. N.

Svečana akademi-ja povodom obele-žavanja stogodišnji-ce od završetka Veli-kog rata i prisajedi-njenja Vojvodine Kra-ljevini Srbiji održana je u subotu, 3. novem-bra, u Velikoj većnici Gradske kuće. Akade-mijom pod sloganom „Srbija je večna dok su joj deca verna“, koja je otvorena himnom Re-publike Srbije „Bože pravde“ u izvođenju „Srbskih pravoslav-nih pojaca“, odata je počast slavnim srp-skim vojskovođama i svim herojima i heroi-nama koji su dali život za Srbiju.

Obraćajući se prisutnima u prepunoj Velikoj većnici, grado-načelnik Subotice Bogdan La-ban naveo je da je Veliki rat na-roda jedan od najznačajnijih do-gađaja u srpskoj istoriji, da je u njemu Srbija slobodu platila ži-votima blizu 1.300.000 svojih

žrtava, što je činilo trećinu od ce-lokupnog stanovništva.

– Najmanje što danas može-mo je da ove stravične činjenice ne zaboravimo; da heroji i hero-ine Velikog rata ne budu samo u čitankama nego i u srcima našim, i naših potomaka. Jer da nije bilo njih, ni mi danas ne bismo bili. Snaga njihovog dela nije potpu-na ako ne dopre do svesti mla-dih generacija; da okrenuti bu-dućnosti ne zaborave ono što im

je ostavljeno, a plaćeno je živo-tima. Naša je dužnost i obave-za ne samo da sačuvamo sećanje na pobedu u Velikom ratu, nego da iz njega izvučemo pouke ko-liko je sloboda koja nam je data skupa, i koliko je kada se izgu-bi velika njena cena. Ponosni na naše pretke, sada smo mi ta ge-neracija koja svojim potomcima treba da postane ponos, i to tako što ćemo im ostaviti budućnost – rekao je gradonačelnik Laban.

Dostojanstveno, kako i doliku-je jednom od najznačajnijih ju-bileja u srpskoj istoriji, večeras podsećamo na događaje koji su u svetu poslužili kao primer voj-ničke veštine i hrabrosti, ali i lju-bavi prema otadžbini, kazao je gradonačelnik, ističući da su pro-boj Solunskog fronta i Veliki rat događaji koji su zauvek prome-nili svet.

– Veliki rat dobili su obični ljudi sa velikim srcem, vođeni

nepokolebljivom verom i nadom, ali vođeni i velikim vojskovođa-ma koji su se pokorili volji naro-da i služili mu do poslednjeg daha – rekao je Bogdan Laban.Nagla-sio je da smo i tada, te 1918. godi-ne, imali na svojoj strani mnoge saveznike, a da smo pružili ruku poraženima, i da i danas, baš kao i tada, svima oko sebe pružamo ruku, želeći da smo uvažavani i poštovani bar koliko uvažavamo i poštujemo druge.

– Samo u miru možemo da nastavimo da uzdižemo Srbiju, ali znamo da branimo i poštuje-mo slobodu koja je tolikim živo-tima plaćena. Ugrozi li je neko, i danas ćemo znati da je sačuva-mo i odbranimo. Saveznicima u tom ratu dugujemo ogromnu za-hvalnost. Bez njih ni tada ne bi-smo mogli, baš kao ni sada – re-kao je Laban.

Velika žrtva, dodao je, koju je srpski narod podneo ne bi imala smisla ako tu duhovnu moć, du-hovnu snagu i slobodu kao kapi-tal, ne iskoristimo da se razvija-mo, da se borimo za našu decu i Srbiju u kojoj će vladati mir i sloboda, koja će živeti okružena prijateljima.

– Upravo to je ono što su že-leli naši preci koji su dali najve-će i najsvetije što su imali – dali su život. Sećanje na Veliki rat je sećanje na one koji su, braneći svoju, ostali negde na tuđoj ze-mlji, raštrkani na vojnim groblji-ma po Evropi. Dali su mladost za

mladost i učinili da slava posta-ne besmrtna – podvukao je Bog-dan Laban.

U svečanom delu programa, pored „Srbskih pravoslavnih po-jaca“ iz Beograda, nastupila je i grupa „Zvuci s kamena”, iz No-vog Sada. Prikazani su i doku-mentarni filmovi o Gavrilu Prin-cipu i herojima i heroinama Veli-kog rata, a glumac i upravnik Na-rodnog pozorišta u Subotici Mi-loš Stanković kazivao je govor generala Mihaila Rašića koji se na početku Velikog rata zatekao na mestu upravnika Vojne aka-demije u Beogradu.

Za uspešnu saradnju i dopri-nos u obeležavanju stogodišnjice Velikog rata kroz učešće na veče-rašnjoj svečanoj akademiji, gra-donačelnik Bogdan Laban uručio je zahvalnice grupama „Srbski pravoslavni pojci“ i „Zvuci s ka-mena“, glumcu Milošu Stankovi-ću i autorima dokumentarnih fil-mova Savi Samardžiću i Milošu Deviću. S. N.

Održana komemoracija žrtvama iz 1944. i 1945. godine

Osvetnička ofanziva nije nikoga poštedela

Obeležena stogodišnjica od završetka Velikog rata

srbija je večna dok su joj deca verna

Bogdan Laban i Tivadar Bunford odaju počast žrtvama iz 1944. i 1945. godine

„Zvuci s kamena”, iz Novog Sada

Grupa „Srbski pravoslavni pojci“ iz Beograda i Miloš Stanković

NOVE komunalije 5Broj 899. novembar 2018.

Stari i dotrajali

kontejneri u gra-

du zamenjuju se

novim, mali au-

to-smećar lak-

še će moći da uđe

u uske gradske

ulice a dva rolo-

kontejnera po-

služiće da se re-

ciklabilno staklo

lakše i bezbed-

nije transportu-

je. Sve investici-

je su iz sopstve-

nih sredstava

preduzeća dok je

oprema domaćih

proizvođača

Javno komunalno preduzeće je nabavilo 250 plastičnih kon-tejnera zapremine 1,1 kubnih metara, kako bi u gradu zamenilo stare i dotrajale i na taj na-čin poboljšalo stanje gradske higijene a isto-vremeno i dalo dopri-noslepšoj urbanoj slici Subotice.

„Pre dve-tri nedelje počeli smo zamenu od centra, i širimo se pre-ma periferiji. U planu imamo da, najverovat-nije, u narednoj godi-ni kupimo još oko 500 takvih kontejnera tako da će posude za priku-pljanje smeća na jav-nim površinama biti u potpunosti obnovljene skoro u čitavom gra-du“, kaže Nikola Jovi-čić, rukovodilac sekto-ra plana i razvoja u „Či-stoći i zelenilu“.

Kontejneri su stajali oko 5,2 miliona dinara

sa PDV-om. Druga novina ko-munalnom preduzeću je ku-povina manjeg auto-smećara,

vozila kakvo je nedostajalo Su-botici kada je reč o pojedinim uskim ulicama u kojima se veli-ki kamioni za prikupljanje teš-ko kreću.

„Mali auto-smećar, proizvod jedne kruševačke firme, je pot-puno nov i ima zapreminu to-varnog sanduka od pet kubnih metara. Namenjen je za lakše odnošenje smeća iz uskih uli-ca i koristićemo ga samo za one

u kojima postoji putna infra-struktura ali ne i za vangradske ili neasfaltirane ulice jer isto

tako može da se zaglavi negde u pesak ili blato kao i veliki. Vozi-lo ima mehanizam za automat-sko pražnjenje kontejnera od 1,1 kubika i kanti od 120 litara i u potpunosti će zadovoljavati potrebu grada. Cena je bila oko 11,5 miliona dinara“, objašnja-va Nikola Jovičić.

Da bi se ambalažno staklo

lakše i brže sakupljalo i tran-sportovalo, Javno komunal-no preduzeće „Čistoća i zeleni-lo“ u kupovinu dva rolo-kotej-nera, nabavljena iz novosadske firme, uložilo je nešto više od milion dinara sopstvenih sred-stava. Do sada se ambalažno i reciklabilno staklo lagerovalo i otpremalo reciklerima u kon-

tejnerima zapremine pet kubnih metara, a sada će se to obavljati pomoću rolo-kontejnera čiji je ka-pacitet 20 kubnih metara i nosivost 10 tona.

„Samo ambalažno sta-klo ima prođu na tržištu jer je jedino ono recikla-bilno, znači flaše, tegle i slično, dok ravno lomlje-no staklo nije interesan-tno za sakupljanje“, kaže rukovodilac plana i ra-zvoja Nikola Jovičić.

„Čistoća i zelenilo“ kupilo je do sada oko 4400 tipskih kanti za domaćinstva čiji je ka-pacitet 120 litara, sa nji-ma su obezbeđena i na-selja Bajmok i Kelebija koja se od skorije nala-ze u organizovanom si-stemu odnošenja smeća, i distribucija ovih posu-da je u toku.

M.Radojčin

JKP „Čistoća i zelenilo“ ulaže u opremu i vozni park

novi auto-smećar, kontejneri i

rolo-kontejneri

Cenovnik za deponiju Jedan od značajnih problema je taj što u okolini grada postoji

značajan broj takozvanih „divljih deponija“, na koje se iznosi sve i svašta, od kućnog smeća pa do šuta i građevinskog otpada, sta-rih stvari i nameštaja pa čak i uginulih životinja. Sami građani ili prevoznici kojima plate tu uslugu, umesto na gradsku deponiju, smeće istovaraju tamo gde mu nije mesto, najčešće pod izgovo-rom da izbegnu plaćanje na deponiji, a da ni ne znaju šta predvi-đa cenovnik za odlaganje otpada na deponiji.

„Za građane koji donose kućno smeće, šut i ostali bezopasni otpad u poluprikolicama do dva kubna metra odlaganje je be-splatno. Zemlja iz iskopa bez sadržaja otpadnog materijala za sva fizička i pravna lica takođe se istovara besplatno, dok zemlja iz iskopa sa primesama šuta, znači građevinski otpad je 0,11 dina-ra po kilogramu, iznos za koji se ne isplati voziti van grada i lo-miti točkove i osovine po lošim putevima i gudurama. Odlaganje kućnog smeća kada to obavlja prevoznik je 4,51 dinar po kilogra-mu“, kaže direktor Javnog komunalnog preduzeća Slobodan Mi-lošev i apeluje na građane i prevoznike da umesto na divlja sme-tlišta otpad donose na Gradsku deponiju. Radno vreme deponije je od 6 ujutro do 18 časova tokom radne nedelje.

Nikola Jovičić: Za narednu godinu u planu je nabavka još 500 kontejnera za grad

Na Trgu žrtava fašizma stari kontejneri zamenjeni su novim

Rolo-kontejneri će zameniti kontejnere od 5 kubnih metara za transport stakla

politika6 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

Nakon završenih izbora za ncionalne savete u Srbiji i Subotici

Ubedljiva pobeda „Mađarske sloge”,

„Hrvati zajedno” dobili svih 29 mandata!

•Na izborima za nacionalne savete

u Subotici, održane u nedelju 4. no-

vembra, ubedljivu pobedu ostvarila

je „Mađarske slogea”, dobivši 30 od

ukupno 35 mandata, dok je Mađar-

ski pokret osvojio 5 mandata. „Hrva-

ti zajedno” dobili su svih 29 manda-

ta na elktorskoj Skupštini održanoj

istog dana u Beogradu!

Najbrojnije mađarske nacionalne zajednice u Subotici mađarska, bunjevačka i hrvatska, izabrale su nove nacionalne savete, na čijem čelu će biti i ubuduće dosadašnja rukovodstva, jer su liste na čijem čelu su bili dosadašnji rukovodioci nacionalnih saveta dobile ubed-ljivu većinu glasova!

Izbori su održani u nedelju, a nakon zatvorenih biračkih mesta, Ištvan Pastor je na konferenciji za štampu saopštio, da je veoma zadovoljan rezultatima mađarske nacionalne manjine za nacionalne savete.

—Ubedljiva je pobeda „Mađarske sloge”, koja je od 35 mesta u Nacionalnom savetu Mađara osvojila 30 mandata, a na čelu SAveta ostaje Jene Hajnal, dosadašnji predsednik NSM. „Mađarska sloga“ osvojila je 82,73 odsto glasova ili 30 mandata i Izborna lista „Mađar-ski Pokret”, Žoldoš Ferenc - MAGYAR MOZGALOM, Zsoldos Ferenc, osvojila je 15,93 odsto glasova ili 5 mandata, saopšteno je na konfe-renciji posle izbora.

Izrazivši zadovoljstvo rezultatom, Ištvan Pastor je rekao i da je ohrabrujuća poruka glasača, koji su svojim glasdovima potvrdili ka-kvu politiku žele, odnosno da politika iza koje stoji Mađarska sloga - predstavlja politiku dogovora i kompromisa, i da je takav politički program dobio podršku.

—Atmosfera tokom glasanja za nacionalne savete je bila dobra, a glasači su bili jasni kad su ubacili svoje listiće, kojima su poručili da neće dati podršku ubuduće politici frustracije i mržnje. Iako je ne-što manja izlaznost, nego na prošlim izborima, to nas ne čudi, jer poznato je da je bilo različitih uticaja na biračko telo, poput kampa-nje za bojkot. Tome je doprinelo i često angažovanje suparničke li-ste, na stvaranju pocepanog ambijenta, važno je napomenuti i poda-tak, da je dosta ljudi u prethodne četiri godine napustilo zemlju, ista-kao je Pastor.

Listi „Mađarskog pokreta” pripalo je svega 5 mandata u Nacional-nom savetu Mađara, a njihova poruka je nakon izbora za nacionalne savete, da osvojene mandate ne doživljavaju kao poraz na izborima.

—Na više izbornih mesta, dobili smo visok broj glasova, kako u Su-botici, tako i u Kanjiži i Senti. Mađarski pokret ne odustaje od svog programa i nastaviće započetim pravcem, jer želimo d aopravdamo poverenje naših birača, rekao je Ferenc Žoldoš.

Takođe i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini veoma je zadovo-ljan rezultatima izbora za nacionalne savete, jernovi sazov Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji.

—Na elektorskoj Skupštini održanoj u Beogradu lista „Hrvati za-jedno” dobila je svih 29 mandata u Nacionalnom savetu Hrvata u Sr-biji, saopšteno je nakon okončanih izbora.

Održana je elektorska Skupština Hrvatskog nacionalnog veća i iza-brani su novi većnici.

Na Skupštini je, Listi „Hrvati Zajedno” potpisima dalo je podrš-ku 76 elektora, čiji je nositelj liste Jasna Vojnić. Odlučujuću reč u sle-deće četiri godine, u novom sazivu Hrvatskog nacionalnog veća imat će Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), koji je formirao li-stu „Hrvati Zajedno“. Za listu „HRvati Zajedno čiji je nosilac Jasna Vojnić glasalo je 77 elektora, a sa koje je izabrno svih 29 vijećnika. Nov saziv HNV-a biće konstituisan na posebnoj sednici, datuma koji odredi Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, kada će biti potvr-đeni i svih 29 mandata većnika, a nakon toga sledi i prva sednica Hr-vatskog nacionalnog veća, na kojoj se bira predsednik i 4 potpredsed-nika HNV-a. N.H.K.

Nakon održanih iz-

bora za Nacional-

ni savet bunjevačke

nacionalne manjine

u prostorijama Sa-

veta u ponedeljak,

5. novembra, odr-

žana je konferencija

za štampu na kojoj

su govorili dr

Suzana Ku-

jundžić Osto-

jić i Mirko

Bajić, pred-

sednica NSB-

NM i pred-

sednik Izvrš-

nog odbo-

ra NSBNM u

trećem sazi-

vu Saveta, ali

i kandidati sa liste 1

„Bunjevci zajedno”.

Oni su u tom momentu bara-tali sa nezvaničnim rezultatima u kojima su još falile informacije sa nekoliko biračkih mesta, naj-više onih koji se nalaze van Su-botice i Sombora. Informacije su najavljivale da bi odnos u Savetu, između predstavnika liste 1 „Bu-njevci zajedno” i liste 2 „Bunje-vačko kolo Sombor” mogao biti 14:5.

Kako je kazala dr Kujundžić Ostojić, izlaznost na teritoriji Su-botice i Sombora je oko 27%, što je za 6-7% manje nego pre četiri godine, a potom je iznela razloge zašto je to tako.

– Kao prvo, uveravanje od Re-publičke izborne komisije je bilo da će svi birački spiskovi biti sre-đeni. Oni su i „sređeni”, tako da je oko 1.000 ljudi ispisano sa po-sebnog biračkog spiska za bunje-vačku zajednicu. Pozive su dobi-li oni koji nisu upisani na birački spisak, a bili su na prošlim izbo-rima. Oni koji su napunili 18 go-dina i upisani su u međuvreme-nu, niti su dobili poziv, niti su se

mogli pronaći kao upisani. Gla-sači koji su upisani, a „srećom” su i ostali na spiskovima, nisu dobili pozive... Imali smo situa-ciju da je čitava porodica izbrisa-na, situacije da u jednoj porodici od petoro, jedan dobije poziv, če-tvoro ne dobije. To su stvari koje su se dešavale i žao mi je što smo kao Savet bili nemoćni da bilo šta uradimo. Cela priča ima još zanimljiviji deo, veliki broj ljudi koji nije dobio pozive, dobio ih je u ponedeljak, dan posle izbo-ra. Imam utisak da je bilo dosta opstrukcija – ističe dr Kujundžić Ostojić, pa nastavlja:

– Lista 1 „Bunjevci zajedno” ima oko 14 mandata, a lista 2

„Bunjevačko kolo” Sombor ima oko 5 mandata. Isticali smo u kampanji da želimo da radimo zajedno, želja nam se, u principu ostvarila, četvrti Saveta trebao bi biti primer i nama i svima osta-lima da sve što smo radili dobro nastavimo, da osvežimo svoje re-dove i krenemo punom parom napred.

Nacionalni savet treba da bude konstituisan u roku od 20 dana od objavljivanja zvaničnih rezultata, a kako govorio Mirko Bajić, predlog će biti da dr Su-zana Kujundžić Ostojić ponovo bude predsednica.

– Po onome što su sada naj-noviji podaci, verovatno će lista 1 imat 14 mandata, no, fale poda-ci iz okolnih mesta, pa još ne zna-mo konačne rezultate. Nemamo konačne rezultate ni iz Sombo-ra iz jedne proste, ali neverovat-ne činjenice, da tamo nismo ima-li naše predstavnike u biračkim odborima. Na poziv Grada Som-bora smo dali predloge sa oko 40 imena za članove biračkih odbo-

ra, samo je dvoje je prihvaćeno, i to na mestima gde Bunjevaca nema.

I Bajić se osvrnuo na (ne)upu-ćivanje poziva biračima.

– Tamo gde su birači obave-šteni, a Sombor je sredina gde su zaista obavešteni, izlaznost je blizu 60% upisanih. U Suboti-ci, gde su pozivi stigli na vreme, izlaznost je preko 35% i do 40%, a tamo gde glasači nisu dobili pozive, a znamo da sigurno nisu, izlaznost je do 10% posto. To je u Subotici smanjilo izlaznost, dra-stično, tako da je Subotici ona na nivou od oko 20%. Ozbiljna kri-tika ide na račun onih koji su tre-bali ovaj posao da urade – govori Bajić, a potom zaključuje:

– Rezultate smo prihvatili ka-kvi su, nije prvi put da početak rada novog saziva donosi tesan rezultat. No, to nije problem, na-javili smo ranije da želimo da Sa-vet bude konstituisan tako da ra-dimo zajedno u interesu svih Bu-njevaca, a ne u onome ko je važ-niji u ostvarivanju prava pojedi-načno. Komunikacija se odvija i sa predstavnicima druge liste, iskreno se nadamo da ćemo na-praviti Savet ne jedni protiv dru-gih, nego zajednički.

N. S.

Konferencija za štampu u Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne manjine

nezadvoljstvo zbogbiračkih spiskova

Rezultati Republičke

izborne komisije

Prema nezvaničnim re-zultatima koje je objavila Republička izborna komisi-ja, a na osnovu 100% obra-đenih mesta, za članova Na-cionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine glasalo je 25,76% birača. Izborna li-sta „Bunjevci zajedno” osvo-jila je 67,01% ili 13 manda-ta, a izborna lista Udruženje građana „Bunjevačko kolo” Sombor osvojila je 31,26% glasova ili 6 mandata.

Republička izborna komi-sija imala je rok do juče do 20 sati da objavi i konačne rezultate.

Mirko Bajić i dr Suzana Kujundžić Ostojić

NOVE društvo 7Broj 899. novembar 2018.

U sredu, 7. novembra, sa početkom u 11 časova, u Ve-stibilu Gradske kuće, održa-na je izložba i prikazivanje materijala kojim će se Čaba Paško, subotički sveštenik, profesor muzike i master šef predstaviti na Svetskom pr-venstvu kulinarstva u Luk-semburgu, koji će se održati od 24. do 28. novembra.

Na svetskom prvenstvu ku-linarstva, koje se održava sva-ke četvrte godine, učestvovaće 2.500 šefova iz 54 zemlje, koji će se takmičiti u nekoliko kate-gorija, a sva jela ocenjivaće in-ternacionalni žiri. Uz podrš-ku Mađarskom nacionalnog ga-stronomskog saveza, Čaba Paš-ko će u Luksemburgu, kroz pri-premu pet jela, predstaviti

gastronomiju Mađara sa Kar-pata kao i vojvođanske tradici-onalne specijalitete, prilagođe-ne savremenim gastronomskim trendovima, među kojima će se naći koziji sir iz Malih Pijaca

kao i prsa mlade jarebice pri-premnjena na bačkom peče-nom maslacu. Čaba Paško se za ovo takmičenje pripremao mesecima u mađarskom gra-du Sentešu.

- Ishrana je deo naše kultu-re kao što je i književnost, slika-stvo, arhitektura. Baviti se ga-stronomijom, biti vičan u tome nije hedonizan, već je užitak sli-čan kada sa zadovoljsvom pro-čitamo jednu pesmu ili poseti-mo neku izložbu da bismo upo-znali, usvojili, negovali kultur-nu baštinu svega toga. Ponosim

se ovim krajem i svim lepotama Vojvodine, a naročito raznoli-košću gastronomije. Preplitanje kultura i običaja raznih naroda koji su oduvek ovde živeli rađa i to bogatsvo koje mi ovde imamo. – izjavio je Čaba Paško i dodao kako je za takmičenje uključio skorupaču što se kod nas koristi oko Božića, iako može uvek da se kupi na Mlečnoj pijaci i kako pri-likom primreme jela uvek koristi taj pečeni maslac, koji je prele-pog ukusa, te da će pokazati i ko-ziji sir sa Malih Pijaca, naglašiv-ši da se u Francuskoj može kupi-ti preko 600 vrsta sireva dok ih kod nas ima vrlo malo.

Čaba Paško se već deset godi-na bavi kulinarstvom, a izdao je i dva kuvara, jedan na srpskom i jedan na mađarskom jeziku.

J. Tonković

U Vestibilu Gradske kuće održana izložba i prezentacija specijaliteta Čabe Paška

Ishrana je deo naše kulture

U Dečijem pozorištu u Subotici organizovana svečana priredba i izložba radova korisnika sa

smetnjama u razvoju

Različiti a istiU sredu, 7. novembra, u Dečijem pozorištu u Su-

botici, upriličena je tradicionalna svečana pri-redba, kao i izložba radova i rukotvorina korisni-ka sa smetnjama u razvoju "Različiti a isti".

Posetioci su u holu Dečijeg pozorišta, imali priliku da vide šarenilo i kreativnost oslikanu i napravljenu u eksponatima korisnika Geron-tološkog centra Subotica, Školskog centra sa Domom učenika ,,Dosi-tej Obradović,, Osnovne i srednje Škole ,, Žarko Zrenjanin ,, i Doma za decu ometenu u razvoju ,, Kolevka Subotica".

Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra u Subotici izrazio je posebno zadovoljstvo zajedničkim učešćem faktora socijal-ne zaštite u Subotici.

- Ideja je da se nakon male pauze, izložba "Različiti a isti" vrati na kulturno nebo našeg grada. Cilj izložbe je da između ostalog pokaže, da i u socijalnoj zaštiti mogu da nastanu ova-ko lepa dela, predstava, rukokotvorine korisnika i druga. Ka-rakteristika izložbe je i da ni jedno delo nema plagijata, niko nikog ne kopira, svako delo ima svoju posebnost na ovoj izlož-bi. Socijalna zaštita je inače u našem gradu poznata po soli-darnosti, i ako postoji neka reč koja karakteriše socijalnu za-štitu u Subotici, to je solidarnost. Tako smo i u ovoj izložbi uje-dinjeni mi, koji se njome bavimo u ovom gradu - rekao je dr Nenad Ivanišević.

Nenad Kozomora, direktor Doma za decu sa smetnjama u ra-zvoju "Kolevka Subotica" rekao je da izložba "Različiti a isti" nije samo manifestacija, nego i stvarnost.

- Zaposleni iz ove četiri ustanove koji rade sa ovom vrstom kori-snika, daju sve od sebe, kako bi se štićenicima pružila najadekvatni-ja usluga socijalne zaštite. Dom "Kolevka Subotica" inače ima 162 korisnika i 70 korisnika u dva dnevna boravka. Od toga je 25 dece do 18 godina i 40 odraslih lica sa smetnjama u razvoju u Banijskoj ulici - istakao je Kozomora.

Izložba "Različiti a isti" koja je postavljena u holu Dečijeg pozori-šta u Subotici ima i prodajni karakter.

A. Šiška

U Geronto-loškom centru Subotica je u ponedeljak, 5. novembra, pot-pisan Spora-zum o saradnji za sledeći ras-pis IPA preko-graničnog pro-grama. Spora-zum su potpi-sali dr Nenad Ivanišević, di-rektor Geron-tološkog centra i Agneš Halal Puškašne, ru-kovodilac Cen-tra za socijal-no zbrinjava-nje grada Sen-teš iz Republike Mađarske.

Zajednički pro-jekat ima za cilj proširenje mreže Gerontološ-kih klubova u prigradskim na-seljima. –Ideja nam je da kroz ovaj projekat otvorimo Geron-tološki klub na Paliću i Starom Žedniku. Dva nova Gerontološ-ka kluba će biti deo Evropskog projekta i ona će postati mali regionalni centri za negu iz ko-jih bi se pružala nega za najsta-rije stanovnike ovih prigrad-skih naselja.- rekao je Ivaniše-vić i istakao da je od 1. novem-bra omogućena nova usluga u Subotici kojom članovi prigrad-skih Klubova mogu da koriste usluge pranja i peglanja veša.

Saradnja sa institucijom so-cijalne zaštite mogla bi rezul-tirati otvaranjem dva geronto-loška kluba za naše najstarije sugrađane. Centar za socijalno zbrinjavanje iz mađarskog gra-da Senteš radi pune tri deceni-je, a bogato iskustvo obe soci-jalne ustanove najbolja je osno-va za zajedničke projekte.

- Na konferenciji u Egeru smo upoznali kolege iz Subotice i tada smo čuli koliko rade na projektima. Mi imamo mnogo projektnih ideja, kao i direktor subotičkog Gerontološkog cen-tra. Nadam se da će današnji

dan za rezul-tat imati du-g o g o d i š n j u uspešnu sa-radnju. - re-kla je Agneš Halal Puš-kašne, ruko-vodilac Cen-tra za soci-jalno zbrinja-vanje grada Senteš.

Potpisiva-nje Sporazu-ma je odlič-na osnova za saradnju dve ustanove iz dva grada.

- Siguran sam da će potpisivanje d a n a š n j e g S p r a z u m a biti odlična osnova i prvi

korak ka unapređenju zajednič-ke saradnje između dva grada i dve ustanove. Siguran sam da će ove dve ustanove razmeniti primere dobre prakse. Nekoliko puta smo u toku godine ponav-ljali da ćemo u narednom pe-riodu nastaviti da podržavamo proširenje i unapređenje mre-že gerontoloških klubova, a za-hvaljujući ovakvim aktivnosti-ma sigurno ćemo do toga doći brže .- rekao je Ilija Đukano-vić, član Gradskog veća zadu-ženog za socijalna pitanja.

L. Marjanov

U Gerontološkom centru potpisan Sporazum o saradnji za sledeći raspis IPA prekograničnog programa

proširenje mreže gerontoloških klubova

Agneš Halal Puškašne i dr Nenad Ivanišević

NOVEponos Subotice8 Broj 899. novembar 2018.

Iako je tek druga godina Gi-mnazije, Mila iza sebe ima mno-go osvojenih nagrada i medalja. Iz osnovne škole je donela veli-ki uspeh među kojima su prvo mesto na opštinskom i okruž-nom takmičenju iz srpskog jezi-ka, drugo mesto na opštinskom takmičenju iz fizike, drugo mesto na opštinskom, treće mesto na okružnom takmičenju iz hemije i četvrto mesto na okružnom ta-

kmičenju iz hemije. -Od petog razreda idem na sva

moguća takmičenja iz svih pred-meta sem istorije. Iako volim pri-rodne predmete, gramatika srp-skog jezika mi najbolje ide. Neka-ko je lako pamtim i razumem je. Dobro mi ide i gramatika stranih jezika. Ne učim mnogo jer imam svoj metod sa kojim lako razu-mem pravilo i umem da iskori-stim to pravilo.- rekla je Mila

Pored Gimnazije, Mila para-lelno ide u srednju Muzičku ško-lu, na smer violine kod profesori-ce Marije Međeri. Pored uspeha u školi, Mila se ističe i u muzičkoj školi kao najbolja u svojoj gene-raciji. Svake godine ide na takmi-čenje iz solfeđa, tako je na Festi-valu solfeđa “Josip Slavenski” u

Novom Sadu osvojila prvu na-gradu. - Svaki dan posle nastave u Gimnaziji idem u Muzičku ško-lu i tamo sam celo poslepodne. U Muzičkoj školi volim da provo-dim vreme jer tamo imam mno-go prijatelja i atmosfera je opu-štena. Pošto ima malo učenika, sve generacije su zajedno i svi se međusobno družimo. Sviram i u školskom kamernom triu, u kome su violina, violončelo i kla-

vir i zaista uživam da sviram sa mojim triom jer se međusobno dopunjujemo i lepo se slažemo.- kaže Mila

Pored svih školskih obave-za u Gimnaziji i Muzičkoj školi, Mila trenira umetničko klizanje jer prema njenim rečima, ona ne bi mogla da zamisli svoj život bez sporta. - Umetničko klizanje sam počela da treniram sa pet godina. Sasvim slučajno sam otišla na prvi trening sa mojom komšini-com. Prvo smo vozili rolere da bi prešli na klizanje čim su postavi-li led na Stadionu. Brzo mi se svi-delo umetničko klizanje i danas ne bih mogla da zamislim svoj život bez sporta. Kada se spre-mam za takmičenje, idem sva-ki dan u Segedin da bih trenirala

jer u Subotici ima leda na Stadi-onu samo preko zime i nije mi ni malo teško da svaki dan ustanem u pet ujutro kako bih stigla na trening. -kaže Mila

Njena upornost i ljubav pre-ma sportu donela joj je mnoge medalje iz umetničkog klizanja. Osvojila je prvo mesto na Pokra-jinskom i prvo mesto na Repu-bličkom takmičenju a na međunarodnom ta-

kmičenju u umetnič-kom klizanju i plesu se dobro plasirala.

Mila je prošle godi-ne u septembru boravila u Na-učno-istraživačkoj stanici Petni-ca gde se prvi put susrela sa ra-dom u profesionalnoj laborato-riji što joj se mnogo svidelo ob-zirom da joj je hemija jedan od omiljenih predmeta u školi. U Petnici je pisala seminarski rad iz astronomije, na temu “Ekstra-solarne planete” što joj je, takođe bilo nezaboravno iskustvo.

Za svaki svoj uspeh, Mila je posebno zahvalna svojim rodi-teljima koji su uvek uz nju i bez čije podrške ne bi mogla da uspe. -Roditelji su mi velika podrš-ka. Uvek su bili uz mene pa čak

i u momentima kada sam htela da odustanem, oni su mi vrati-li volju i opet mi pokazali put da

nastavim dalje. Veoma sam za-hvalna svom ocu koji me je terao da idem na tre-ninge i vozio me svaki dan, ranom zorom na trening u Segedin i mami koja me je prati-la na svim takmi-čenjima i pravila mi frizure. Mo-ram da spome-nem i moju se-stru koja ima tek jedanaest godi-na a već je, kao velika, ispratila i radovala se sva-kom mom uspe-hu.- kaže Mila

Prema Mili-nim rečima, još je rano da raz-mišlja o fakul-tetu ali bi vole-la da se jedno-ga dana upiše na Medicinski fa-kultet i da radi kao lekar-hirurg i nada se da vio-linu i sport nika-

da neće zapostaviti.

L. Marjanov

Mila Škorić, učenica Gimnazije “Svetozar Marković”

sport i violinana prvom mestu

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Mila Škorić je učenica drugog razreda Gimnazije “Svetozar Marković” u Subotici. U svojoj osnovnoj školi “Ivan Goran Kovačić” je bila đak generacije. Po-red Gimnazije, Mila paralelno ide u srednju Muzičku školu. Njena velika ljubav je umetničko klizanje na ledu a život bez sporta ne bi mogla da zamisli.

NOVE kultura 9Broj 899. novembar 2018.

• Nenad Ražna-

tović, akadem-

ski slikar i profe-

sor više predmeta

umetnosti u Po-

litehničkoj školi,

nedavno je u Ba-

nja Luci otvorio

samostalnu izlož-

bu „U slavu Fran-

ciska de los Toro-

sa”, čija postav-

ka je u toku, a kri-

tičari ocenjuju

da opus njegovih

pastela, sa cen-

tralnom figurom

bika, korespondi-

ra sa slikarskim

delima velikih

svetskih klasika!

Povod razgovoru sa Nena-dom Ražnatovićem, akade-mskim slikarom i profesorom u Politehničkoj školi, gde predaje više predmeta iz oblasti likovne kulture, istoriju umetnosti, obli-kovanje grafičkih proizvoda, je njegova poslednja, dvanaesta sa-mostalna izložba, održana neda-vno u Banja Luci, u Muzeju Re-publike Srpske, naslovljena „U slavu Franciska de los Torosa”.

Izložba nije slučajno postavl-jena u Banja Luci, znalci znaju da se u tom kraju održava tradi-cionalna borba bikova, Grmečka korida a i u Dalmaciji takođe, pa je to još bliskije umetnicima a i posetiocima tog podneblja.

—Čak je i Kočić opisao tu tra-dicionalnu borbu u svojoj pripo-vetci Jablan, a danas čak mnogi uzgajaju bikove upravo zbog tih borbi. Dakle, bliska je to tema i ovom a ne samo španskom području. Dva dela sam nazvao Jablan i Rudonja, po Kočićevim pričama, jer nadmeni, gizda-vi Rudonja, rađen u određenom diptihu, simbolizuje Austrougar-sku, a ponosnog Jablan iz vre-mena Kočićeve Bosne, radio sam u triptihu, jer on strahuje kako će taj dvoboj da se završi,što je i san Kočićev bio da se njegov kraj oslobodi tuđinske vlasti. Pa

sam tako povezao i pisce Andrića i Koćića, a i Goju, približava nam svet umetničkih dela slikar Ražnatović.

Ražnatovićev slikarski opus poznat je i u velikim galerijskim prostorima, gde je izlagao neko-liko decenija, izlagao samostal-no kolaže, pastele, uglavnom su to bile tematske izložbe, bavio se i grafičkim dizajnom, likovnim oblikovanjem u svim segmen-tima likovne umetnosti. Stekao je brojne nagrade, a slikarstvom se bavi od mladosti. Rođeni Podgoričanin (1959) završio je Fakultet primenjenih umetnos-ti u Beogradu, više godina je bo-ravio u Londonu, u potrazi za ličnim usavršavanjem, u Suboti-ci živi od 1990. godine.

Izložba u Republici Srp-skoj organizovana je po pozivu domaćina iz Banja Luke, ovo-ga puta je tematski zaokružena Ražnatovićevim slikama, pasteli-ma, koji u mnogim simboličkim rasponima umetničkog doživ-ljaja, kao centralnu figuru pri-kazuju bika. Kritičari su sjajno ocenili Ražnatovićevu izložbu, a i umetnik je veoma zadovoljan kako su primljena njegova dela, baš u kolevci krajolika, u koji-ma su poznati Jablan i Rudonja, čuveni „epski” bikovi.

Otkuda ovakve slikarske teme zaokupljaju umetničku pažnju Ražnatovića, nije teško razumeti, kada se zna da sli-kar bazira neka svoja dela i na književnim ali i praistori-jskim simbolima, pa i mitovi-ma. Možda bi najuputnije bilo citirati odmah misao slavnog španskog slikara Pabla Pi-kasa, koja je inače našla me-sto i u novembarskom katalo-gu povodom izložbe „U slavu Franciska de los Torosa”, da „Umetnost starih Grka, Egip-ćana, velikih slikara prošlosti, nije umetnost prošlosti, već je možda danas življa, nego ikad“.

Takav stav nam otvara mo-gućnost da možda lakše ra-zumemo ovaj slikarski opus Ražnatovićev, slike pastela na kojima je carstvo kolorita i ja-kih boja, koje najbolje oslikavaju centralni lik bika na njima, koje je izložio u Banja Luci.

Sam umetnik ne opovrga-va takav stav, pominje da je pre početka rada na platnima gde je bik u fokusu slikarske ideje, či-tao esej Ive Andrića, „Razgovor sa Gojom”.

—Pročitao sam Andrićeve ro-mane, pre rada na ciklusu sli-ka bikovi. Andrić u svom ese-ju kao da razgovara sa Gojom, u Madridu, povodom sto godina od njegove smrti, u muzeju Pra-do, 1928. godine, a godinu kasni-je nastao je esej, u kojem Andrić navodi, da Goja u povratku iz Rima dolazi u Madrid kao mladić i bez sredstava za život, odluču-je da bude toreador. Takvi utisci

su ponekad uticali na stvaranje mojih slikarskih dela. To me na-velo da istražujem kako izgleda-ju bikovi u trku, kako predstavi-ti bika, čak i prva slika sa bikom koju sam naslikao ima sa stra-

ne crvenu zastavu, kao da je to-reador ispred njega, ili se izma-kao. Bikovi su naslikani najčešće, kao da su viđeni očima toreado-ra, približava posetiocima izlož-be svoje delo Ražnatović.

Umetnik kaže da je ipak reč o neobičnom primerku životinje, koja simbolizuje plodnost i neku razornu snagu, koju čovek uspe-va da iskoristi nekad i za svoje potrebe.

Što se umetnosti tiče, ona je kaže Ražnatović, figuru bika „pri-grlila” od davnina, od praistori-je, Mesopotamije, Antičke Grčke, pa i klasika i savreme umetnosti, od Pikasa do danas.

—To je motiv i simbol koji ve-kovima zaokuplja pažnju umet-nika, a ja sam ga iskoristio u ci-klusu od 22 svoje slike, koje sam

radio od 2015. godine, počevši sa crtežima, pa sam nakon tog kre-nuo u slikanje. Za naziv izlož-be „U slavu Franciska de los To-rosa” odlučio sam se, jer se sam Goja tako potpisivao u svojim pi-

smima, dok je bio toreador, kaže umetnik.

Ražnatović smatra da pra-va umetnost mora da dotakne dušu čoveka, da stvori emociju svakom posetiocu koji posma-tra delo. Raznovrsna intereso-vanja od arhitekture do slikars-tva, filma, muzike, književnosti do karikature stvorila je prostor za 12 samostalnih i brojne grup-ne izložbe, poput „Letnjeg džez festivala” u Beogradu, „60 godi-na domaćeg stripa u Srbiji”, „Ka-lendar 96” i druge.

Katalog izdat povodom izložbe u Banja Luci očituje i impresioni-ranost slikara Ražnatovića likov-nim, slikarskim klasikom Gojom ali i drugim velikim umetnicima i književnicima. Kritičari ocen-juju da Ražnatovićev stvaralački

kontinuitet i posvećenost određenim tematskim celina-ma odlikuje njegov opus paste-la sa bikovima i potvrđuje nje-govu slikarsku zaokupljenost „mitskim” bićima, sa iskustvom

zrelog stvaraoca, koji krei-ra brojne varijacije istog motiva -bika kao simbo-la snage i moći. Najpozva-niji kritičari poput Slavke Mirosavljević kažu, da sve to ukazuje i na izraz ume-tnikove izuzetno snažne stvaralačke energije, a pas-telima objašnjava i genezu svoje poetike i estetike, koje proističu iz ličnosti umet-nika Ražnatovića i njego-vih različitih, ali i određeni spoj njegovih tradicional-nih i savremenih pogleda na svet i umetnost.

Svu razliku između tradi-cionalne i savremene ume-tnosti, Nenad Ražnatović objašnjava primerom da „kada čuveni Demijan Herst u formalinu izloži ajkulu ili na lobanju stavi dijamante,

to djeluje senzacionalno, a zapad-no tržište ima i prostor za to, ali je to svakako, veoma daleko od tra-dicionalnog shvatanja umetnosti”.

N.H.Karanović

U Banja Luci postavljena i izuzetna izložba slikara Nenada Ražnatovića

u slavu Franciska de los torosa

Nenad Ražnatović, akademski slikar i profesor

zdravstvo10 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Zora Pavlović, viša medicinska sestra, dipl. fitoterapeut

O matičnjakuPo izgledu , a posebno po izgledu listova, matičnjak je sličan nani.

Kada se listovi protrljaju rukama, daju prijatan i intenzivan miris na limun, što mu je i donelo narodni naziv - limun tra-va. Matičnjak izvanred-no pomaže u nizu psihič-ki problematičnih stanja. To je biljka koja otklanja depresiju, sumorne misli , tugu. Matičnjak daje ve-drinu, eliminiše napetost- anksioznost, neurasteni-je. Ta njegova svojstva po-znata su odavno, njegove moći su još arapski lekari podigli na nivo kulta. Da-našnja zvanična medicina ima u rukama jake i moć-ne sedative i antidepresi-ve, a postala je loša navika da ih pacijenti i sami olako uzimaju. Nakon dužeg vre-menskog intervala ti lekovi počinju da ispoljavaju tok-sičnost- da stvaraju naviku, da ozbiljno ruše i narušavaju zdravstve-nu odbranu organizma, dovodeći vremenom do poražavajućih rezul-tata. Čaj od matičnjaka - 3 k.k. preliti sa 25o ml vrele vode, poklopiti i procediti posle 15 minuta. Matičnjakova dejstva se potenciraju do-datkom meda, što treba činiti za gotovo sve indikacije, osim za tego-be vezane za digestivni trakt.

Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine u ZZJZ

Angina pektorisOna je medicinski naziv za bol u grudima, ili nelagodan osećaj

zbog koronarne bolesti srca. Simptomi nastaju kada srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika (ishemija), zbog nedovoljnog koronarnog protoka krvi. Simptomi mogu biti predvidivi ili neočekivani, a najče-šći su: nelagodnost, pritisak, bol, stezanje ili gušenje u sredogruđu. Bol se može širiti u (levu) ruku, vilicu ili trbuh. Fizički ili emotivni napor može pokrenuti napad angine (vežbanje, snažne emocije, ek-stremne temperature ili trčanje za autobusom...). Spazam (grč) koronarnih arterija može da nasta-ne i kod osoba koje mi-ruju, kada nikakav pret-hodni napor nije izazivao aniginozni bol. Da bi se smanjila učestalost angi-onoznih napada, potreb-ne su promene u svakod-nevnom životu. Ishrana treba da bude sa niskim procentom masti, da bi se sprečilo povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a tzv. “zdrave“ ma-sti koje se unose treba da sadrže više Omega3 ma-snih kiselina. Obroci tre-ba da budu prepolovljeni i učestaliji. Isto tako tre-ba voditi računa o količi-ni soli u ishrani, kao i o unosu dovoljne količine tečnosti (2-3 litre dnevno). Fizička aktivnost treba da je umerena, svakodnevna i prila-gođena zdravstvenom stanju pacijenta. Da bi se sprečio nastanak an-gine pektoris potrebno je isključiti / smanjiti prepoznate faktore ri-zika. Najznačajniji nepovoljni uticaji na zdravlje srca i krvnih sudo-va su sledeći: duvanski dim (nikotin sužava arterije, a ugljen monok-sid iz cigarete smanjuje mogućnost vezivanja kiseonika za hemoglo-bin i tako svaka ćelija trpi nedostatak), visok krvni pritisak, stres, go-jaznost, smanjena fizička aktivnost, povišene vrednosti masnoća, ho-lesterola, šećera u krvi i prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno).

Ujedinjene nacije su 1990. godine dale predlog da se drugog četvrtka u novembru obeležava Svet-ski dan kvaliteta. Dan je osmišljen kako bi se pove-ćala svest o značaju kvaliteta za razvoj i prosperitet na globalnom nivou, ali i na nivou ustanove i poje-dinca. Moto ovogodišnjeg obeležavanja je „Kvalitet – poverenje u svet promena“.

- Svetski dan kvaliteta je prilika da proslavi-te uspeh vašeg tima i organizacije i istaknete ulo-gu svih zaposlenih u izgradnji i održavanju pove-renja za sve zainteresovane strane: korisnike va-ših usluga ili kupce vaših proizvoda, zaposlene, osnivače, dobavljače, akcionare i društvo u celini- kaže dr Nada Kosić Bibić, lekar socijalne medi-cine u subotičkom Zavodu za javno zdravlje i načel-nik Centra za promociju zdravlja.

Zavod za javno zdravlje Subotica sa svojom de-latnošću ima više od veka dugu tradiciju očuvanja

i unapređenja zdravlja stanovništva i odavno je prepoznao važnost kvaliteta izgrađujući kvalite-tan svet za sebe i druge. Potvrda uspešne primene i upravljanja kvalitetom je posedovanje Sertifikata za sistem menadžmenta kvalitetom (od 1997. go-dine) prema zahtevima standarda ISO 9001:2015 (sertifikovan od strane ÖQS - Austrian Association for the Certification of Quality Systems), a labora-torijska ispitivanja su akreditovana od strane Akre-ditacionog tela Srbije u skladu sa zahtevom stan-darda ISO/IEC 17025 („Opšti zahtevi za kompe-tentnost laboratorije za ispitivanje i laboratorije za etaloniranje“ od 2002. godine) i standarda SRPS EN ISO 15189:2014 „Medicinske laboratorije-Zah-tevi za kompetentnost“, čime se potvrđuje kvalitet i kompetentnost u laboratoriji kliničke mikrobiolo-gije od 2015. godine.

A. Šiška

Obeležavanje Svetskog dana kvaliteta, 8. novembra

Kvalitet je poverenje u svet promena

Celijakija ili gluten je hro-

nično autoimuno obolje-

nje, koju karakteriše traj-

na nepodnošljivost glute-

na. I dalje je veoma zastu-

pljena pojava kod odojča-

di i male dece, naglašava-

ju u subotičkom Dečijem

dispanzeru.

Gluten je zajednički termin za specifične prote-ine koji se zovu prolamini, koji se nalaze u pšenici, raži i ječmu. Pored poligenske predispozicije i ek-spozicije glutenu kao pokretaču autoimunog pro-cesa, bitno učešće u ekspresiji bolesti imaju i suviše rano, pre 17 nedelje ili prekasno, posle 26 nedelje, uvođenje glutena u jelovnik deteta, odsustvo doje-nja u to vreme, rotavirusni enteritis i drugi, tvrde pedijatri.

Klasični i atipični oblici bolesti

Sa kliničkog aspekta celijačna bolest se deli na klasični i atipični oblik bolesti.

- Klasični oblik bolesti se uglavnom sreće kod odojčadi i male dece, a atipični u kasnijem uzra-stu. Klasični oblik celijačne bolesti se najčešće viđa u uzrastu od 9 do 36 meseci. Tegobe nastaju po-stepeno i imaju progresivan tok, a čine ih hronič-na dijareja, anoreksija, apatija i razdražljivost. Kao posledica nedovoljnog unosa i malapsorpcije

hranjivih materija javlja se globalna malnutri-cija, praćena siderpoenijskom anemijom, gubit-kom masnog tkiva i redukcijom koštano-mišićne mase - objašnjava dr Tatjana Kozomora, pedi-jatar u Predškolskom dispanzeru subotičkog Doma zdravlja.

Simptomi glutena

Početak celijačne bolesti posle treće godine ži-vota je dosta nekarakterističan i često neprimetan, kaže dr Kozomora.

- Gastrointestinalne smetnje nisu izražene. Po-vremeno se sreću opstipacija ili dijareja, nekad po-vratni bol u stomaku, često anemija, zastoj u rastu i razvoju i promene u ličnosti deteta. Manifestaci-je celijakije koje nisu intestinalne, mogu biti izra-ženije, naročito kod starije dece. Atipčni simtomi mogu biti - aftozni stomatitis, artritis, kasni pu-bertet, hipoplazija zubne gleđi, povišene transa-minaze jetre, povišeni enzimi pankreasa, umor, sideropenijska anemija, neuropsihijatrijski sim-pomi, glavobolja, oštećenje kognitivninih funkci-ja, neuropatija, epilepsija, ataksija, nizak rast, ti-reoiditis, hipovitaminoze - kaže dr Kozomora.

S obzirom na širok spektar kliničke slike, dok-torka navodi i da je za njeno postavljanje, potrebna pažljivo uzeta anamneza i fizikalni pregled. Potreb-no je uraditi serološke markere specifične za celija-kiju (IgA antitela na tkivnu transglutaminazu). Oni su ključni, navodi doktorka, i dodaje, da trenutno, biopsija tankog creva ostaje zlatni standard i po-trebna je za potvrđivanje dijagnoze.

A. Šiška

Cejaklija kod odojčadi i male dece, i dalje je zastupljena u većem obimu, tvrde u Dečijem dispanzeru u Subotici

serološki markeri ključni

U Subotici devetoro dece sa Celijačnom bolešću

U Subotici prema zvaničnim podatcima, trenutno je registrovano devetoro dece sa Ce-lijačnom bolešću, uzrasta od 2 do 16 godina, tvrde pedijatri subotičkog Doma zdravlja. Le-čenje, kako savetuju, treba započeti režimom ishrane bez glutena, pre potvrđivanja dijagno-ze bolesti. Lečenje podrazumeva strogi doži-votni režim ishrane bez glutena, koji podrazu-meva potpunu eliminaciju pšenice, raži i ječ-ma, uz brižljivu pažnju da se izbegne kontami-nacija za vreme pripreme i serviranja hrane.

dr Tatjana Kozomora

NOVE

Kolera je zara-

zno oboljenje koje

je ne tako dav-

no, imalo veli-

ke epidemije i na

području Evro-

pe, uključujući tu

i mnoge delove

naše zemlje. Ko-

lera je u manjem

obimu, poslednji

put zahvatila Su-

boticu 1873. godi-

ne, i to je bilo po-

slednje javljanje

te bolesti u epide-

mijskom obliku,

u našem gradu.

Epidemiolozi ipak

kažu, da je ta bo-

lest i dalje "mogu-

ća", obzirom na

nezvanične, poje-

dinačne slučaje-

ve tokom skoraš-

njeg perioda. Epidemiolozi kažu, da u Srbiji

razloga za paniku od mogućnosti pojave kolere ipak nema, ali je

oprez neophodan. Stručnjaci se pri tom, uglavnom pozivaju na informacije, da su registrova-ni pojedinačni slučajevi te bo-lesti u Grčkoj, zemlji u našem okruženju, kao i da je preno-se migranti, svojom tranzicijom kretanja.

Voda, glavni "izazivač" kolere

Danas, u 21. veku, kada smo svedoci velikog napretka me-dicine, kolera je i dalje prisut-no oboljenje, tvrde stručnjaci. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizaci-je, godišnje u svetu od te bolesti, oboljeva nekoliko miliona ljudi, a umire oko 100.000 osoba. Tokom 2018. godine, epidemi-je kolere su zabeležene u Nigeriji, Kongu, Nigeru, Etiopiji, a od nedavno i u Alžiru i Zimbabveu.

- Kolera se registruje u nizu najsiromašnijih ze-malja sveta, i to u najvećoj meri na afričkom kmonti-nentu, a potom i u izves-nim regionima Azije te Južne Amerike. Reč je o zemljama koje nemaju ra-zvijenu infrastrukturu, pa tako ni izgrađene sisteme za vodosnabdevanje higi-jenski ispravnom vodom. Upravo je voda, kontami-nirana ljudskim fecesom, glavni način širenja kole-re. Naime, jedini prirodni rezervoar bakterije koja izaziva koleru je čovek, te svaki put kada u vodu dos-pe makar i sasvim mala količina mikroorganizama po-reklom iz čovekove stolica, ova-ko kontaminirana voda postaje izvor zaraze za svaku osobu koja konzumirana ovu vodu. U proš-losti, kada je voda iz reka kori-šćena kao izvor pijaće vode, od-nosno, kada su se koristili buna-ri koji nisu bili kopani dovolj-no duboko, dolazilo je lako do

kontaminacije ovih voda mikro-organizmoma poreklom iz čove-kovog fecesa, i to su bili neop-hodni preduslovi za nastanak većih ili manjih epidemija kole-re - kaže dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u subotičkom Zavo-du za javno zdravlje.

Zaštita: vakcina, fl aširana voda i ishrana

u hotelima

Vibrio cholere, mikroorgani-zam koji dovodi do nastanka ko-lere, u organizam čoveka ulazi

nako što smo konzumirali vodu ili neku životnu namirnicu, pri čemu je neophodno da smo une-li ogroman broj mikroorganiza-ma, često i nekoliko miliona ovih bakterija, tvrde stručnjaci.

- Direktno širenje sa čoveka na čoveka se po pravilu i ne de-šava, što je veoma povoljan epi-demiološki momenat. Praktično,

ukoliko bi neka osoba i bila obo-lela od kolere, ali pri tome svo-je fi ziološke potrebe obavlja u adekvatno uređenim toaletima, pri čemu je nakon upotrebe istih omogućeno održavanje svih mera lične higijene, tada nema ni teoretske mogućnosti da dođe do nastanka epidemije. Na trži-štu postoji nekoliko vrsta vakci-na, te se one svakako preporu-čuju svim putnicima koji odlaze u zemlje u kojima se kolera jav-lja endemski. Naravno, najvaž-niji savet za sve putnike u neke od navedenih zemalja je da uvek

koriste fl aširanu vodu, kao i da se hra-ne isključivo u hoteli-ma u kojima su i od-seli. Vakcina protiv kolere ne pruža du-gotrajnu zaštitu, te je svakih nekoliko go-dina neophodno uze-ti novu dozu u vidu revakcine. Zanimlji-vo ja da su sve po-stojeće vakcine pro-tiv kolere tzv. oral-ne vakcine, što znači da se ne koristi injek-cija, nego da se sa-stav vakcine progu-ta, bilo tako da se po otvaranju bočice di-rektno ispije sadr-žaj, ili se priprema-ju rastvori, a što sve zavisi od konkretnog proizvoda. U najve-ćem broju slučajeve, kolera ima blagu do srednje tešku klinič-ku sliku. Ipak, oko 10% obolelih ima ve-oma izraženo obo-

ljenje koje, ukoliko se odmah ne započne sa lečenjem, može ima-ti i smrtni ishod. S obzirom da je gubitak tečnosti putem proliva-ste stolice veoma izražen, ubrzo nastaje teška dehidratacija, koja za samo nekoliko časova dovo-di do komatoznog stanja, odno-sno smrti. Prema tome, u tera-piji kolere je najznačajnija mera brza nadoknada izgubljene teč-nosti i elektrolita, kao i odgova-rajuće antibiotsko lečenje. Uko-liko je lečenje adekvatno, umira-nje od kolere je minimalno - kaže dr Bohucki.

Srbija, kao odgovorna zemlja u pogledu zdravlja svojih građa-na, već čitav niz decenija predu-zima sve neophodne preventiv-ne i protivepidemijsle aktivno-sti, koje su i navedene u posto-jećem Zakonu o zaštiti stanov-ništa od zaraznih bolesti, odno-sno u postojećim pravilnicima. Nadzor nad putnicima u me-đunarodnom saobraćaju veo-ma jasno precizira da svaka oso-

ba - povratnik sa puta iz neke od zemalja u kojima je registrova-na pojava kolere, po povratku sa puta, mora da se javi u teri-torijalno nadležni Zavod za jav-no zdravlje, u skladu sa adre-som prebivališta. O ovome put-nik dobija i pismeno Rešenje od strane sanitarnog inspektora na ulasku u zemlju, a pre svega, na aerodromu.

U najvećem broju slučaje-ve, kolera ima blagu do sred-nje tešku kliničku sliku. Ipak, oko 10% obolelih ima veoma izraženo oboljenje koje, ukoli-ko se odmah ne započne sa leče-njem, može imati i smrtni ishod. S obzirom da je gubitak tečno-sti putem prolivaste stolice veo-ma izražen, ubrzo nastaje teška dehidratacija, koja za samo ne-koliko časova dovodi do koma-toznog stanja, odnosno smrti. Prema tome, u terapiji kolere je najznačajnija mera brza nado-knada izgubljene tečnosti i elek-trolita, kao i odgovarajuće anti-biotsko lečenje. Ukoliko je leče-nje adekvatno, umiranje od ko-lere je minimalno.

A. Šiška

zdravstvo 11Broj 899. novembar 2018.

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Kolo srpskih sestara Subotica organizuje hu-manitarno veče povodom obeležavanja završet-ka Velikog rata i sećanja na Nadeždu Petrović - najznačajniju srpsku slikarku s kraja 19. i počet-ka 20. veka, dobrovoljnu bolničarku u Balkan-skim i Prvom svetskom ratu i jednu od osnivača Kola srpskih sestara.

U ponedeljak 12. novembra u 19 časova, u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, održa-će se Monodrama „Nadežda Petrović", u izved-bi glumice Biljane Đurović, dramske umetnice i profesora na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Ulaznica košta 500 dinara, a posetioci mogu da doniraju dodatna sredstva u kutiju koja će biti postavljena u tu svrhu na ulazu u Veliku već-nicu. Takođe ulaznicu mogu kupiti porudžbom

telefonom 063 / 370033, ili u prostorijama Kola srpskih sestara u ulici Đure Đakovića 23, svakim radnim danom od 10 do 12 časova.Monodrama „Nadežda Petrović" u režiji Božidara Đurovića je višestruko nagrađivana, a radnja je poslednji dan Nadeždinog života, u sobi Valjevske bolni-ce, u vremenu kada Srbijom haraju ratni vihor i epidemija pegavog tifusa, gde uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, hrabra, rodoljubi-va i čovekoljubiva žena do poslednjeg trenutka preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, bezuspeš-no pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenici-ma i bolesnicima.

Sredstva prikupljena od humanitarne večeri Kola srpskih sestara, namenjena su Gradskom udruženju za pomoć osobama sa autizmom u Su-botici. A. Šiška

Humanitarno veče Kola srpskih sestara sećanja na Nadeždu Petrović

Prilog deci sa autizmom

Poslednja epidemija kolere u Subotici

1831. godinePrema zvaničnim poda-

cima subotičkog Zavoda za javno zdravlje, poznata je velika epidemija kolere u Subotici još iz 1831. godine, kada je obolelo oko 5.000 ljudi, a oko 2.500 ih je umr-lo. U nešto manjem obimu, kolera je zahvatila Suboticu 1873. godine, i to je bilo po-slednje masovno "pojavljiva-nje" te zarazne bolesti.

Iako nema razloga za zabrinutost kako tvrde epidemiolozi u Srbiji

Kolera još uvek aktuelna

dr Nebojša Bohucki

grad12 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

suBotiCa Koju (ne)vidi svaKoKAKO SUBOTICA

RECIKLIRA

U potrazi za materijalom za reciklažu, ovaj građanin je

dobrano zaronio u „problematiku” postupanja prema smeću u našem Gradu. Nekima to zasmeta, a onaj ko mora se, od toga, ipak okoristi.

Foto: D. Malagurski

Multislajsni skener (MSCT) predstavlja modernu dijagno-stičku metodu slojevitog sni-manja tela. Predstavlja neinva-zivnu dijagnostičku metoda, a pregledi su bezbolni, jednosta-vni i brzi. Mogu se uraditi od-mah kad je potrebno, u nekim slučajevima i bez posebne pri-preme. Slike slojeva pojedi-nih organa nastaju tako što se X zraci pretvaraju u svetlosne ili električne impulse pomoću detektora zračenja. Kompju-terskom obradom se kreira sli-ka preseka u tri dimenzije i do-bija detaljan anatomski prikaz. Multislajsni skener detektu-je zračenje iz dva fokusa dajući submilimetarske preseke. U isto vreme vrši se snimanje kos-tiju, mekih tkiva i krvnih sudo-va . Sa optimalnom kombinaci-jom preciznosti i nisko-doznog

pregleda, Somatom.g.Now nudi inovativna rešenja i širok spektar primene različitih me-dicinskih specijalnosti. Veliki klinički značaj ima u onkologi-ji, neurologiji, ortopediji, angio-grafiji i gastroenterologiji.

Može da otkrije infekcije, tumore, proširenja krvnih su-dova (aneurizme), krvaren-ja, tromboze, patološke kolek-cije tečnosti, deformitete, her-nije, upale, evaluaciju povre-da.Visoka prostorna rezolucija omogućava preglede veoma ma-lih koštanih struktura. Optimi-zuje kvallitet slike na granicama između mekih tkiva i vazduha što je benefit kod pregleda pluća i debelog creva. Takođe reduku-je smetnje i poboljšava kvalitet slike u koštanim strukturama, što je značajno kod ortopedskih pregleda. Integrisana kamera

konstantno drži paci-jenta pod nadzorom sa uglom nadgledanja 90 stepeni.

Redukovano zračenje omogućeno je napred-nom rekonstrukcijom. Pruža odličan kvalitet slike za veoma niske doze zračenja. Automati-zovano podešava dozu zračenja u odnosu na veličinu pacijenta, starosnu dob i težinu. Pogodan je za snimanje dece. Primenju-je se pedijatrijski protokol sa širokim spektrom podešavanja za optimizaciju zračenja, prilagođenog starosnoj dobi i težini dece.

Najnoviji Simensov Soma-tom Go.Now na raspolagan-ju je u Poliklinici Kuća zdravl-ja. MSCT integriše kompleksne preglede u dnevnu praksu sni-manjem i dobijanjem detaljnog

opisa:-Mozga-Kičme i kičmenog stuba-Pluća i grudnog koša -Abdomena (trbušna

šupljina:jetra, pankreas, žučna kesa i žučni putevi, nadbubrežna žlezda, slezina i urinarni trakt).

-Angiografija-kontrastno sni-manje krvnih sudova i organa .

MSCT endoskopski pri-kaz simulira prikaz unutrašnje anatomije bez invazivnih me-toda i simulira pregled unu-tar šupljikavih struktura. Takvi pregledi su:

-virtuelna bronhoskopija (bronhografija) i

-virtuelna kolonoskopija (kolonografija)

-Specijalni MSCT protokoli za pregled dece.

Multislajsni skener najnovije generacije -Siemens Somatom go.Now:

Preciznost i pouzdanost dijagnoze,

slojevito snimanje iz dva fokusa,

kompjuterska rekonstruk-cija snimanih preseka u tri dimenzije

automatizacija snimanja, veće vidno polje

redukovano zračenje, pogo-dan za snimanje dece

Multislajsni sKener (MsCt) medicinskoj

dijagnostici

Počinje sa radom jedan od najstarijih bioskopa na prostoru bivše Jugoslavije

Bioskop Abazija u novom ruhu

Bioskop Abazija počeo je sa svojim svakodnevnim radom. Povodom toga, svi lju-bitelji kinematografije mogu da pogledaju domaći film u režiji Miloša Avramovi-ća, “Južni Vetar”, koji je za nedelju dana projekcije dostigao gledanost od 100.000 posetilaca.

Bioskop Abazija na Paliću sagrađen je dav-ne 1925. godine, te na taj način predstavlja je-dan od najstarijih bio-skopa na prostoru biv-še Jugoslavije. Od tada, ova filmska dvorana su-očavala se s brojnim po-teškoćama i prekidima u radu, da bi 2013. godine započela njena obnova, koja će joj povratiti sta-ri sjaj i učiniti je jednim od kulturnih centara na-šeg grada.

Svoje novo ruho, bioskop Abazija je pokazala sugrađanima i brojnim posetiocima na otvaranju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma, u toku kojeg su se na njegovom platnu prikazivali filmovi iz programa Mladi duh Evrope, Omaž dobitnicima nagrade "Aleksandar Lifka" i "Underground Spirit", selekcija filmova sa festivala "Žigmond Vil-moš" iz Segedina i mnogih drugih, nakon kojih su se upriličili i zabavni sadržaji.

Kako bi bioskop zaživeo, plan je da se nakon Festivala u njemu organizuju tematske projekcije, pretežno evropskih, ali i drugih filmova, u skladu sa ukusom publike. Tako-đe, želja je i da se Abazija vremenom pretvori u muzej Festivala sa stalnom izložbenom postavkom, koja će posetiocima biti dostupna tokom cele godine. Projekcije su svakog dana u terminima od 18h i 20h, cena karte 250 dinara i karte se mogu rezervisati putem telefona 061/721-2489 ili kupiti u bioskopu Abazija. Film “Južni Vetar” će imati svoju projekciju do 11. novemnra 2018.godine.

J. T.

NOVE ljudi 13Broj 899. novembar 2018.

Ime umesto jabuke

Svi imamo porodič-

ne korene, voleli bi da znamo ko su nam bili preci, kako su se zvali. Lično kad razmišljam sećanje mi stiže do pra-bake i ništa dalje.

U Starom Žedniku na salašu starom preko dva veka žive Marinko (52) i Đurđica (47) Du-lić. Oni poseduju pravi dragulj u dnevnom bo-ravku na zidu je velika slika „porodično sta-blo“ Dulić.

Velika je loza DulićDulićevi imaju svo-

je nadimke Marinko je Hauzer po dedi, postoje Čvarkovi, Marka-novi, Drndini, Trinajsti, Kilencovi... Loza Dulićevih je ogromna i pretežno su nase-ljeni u okolini Subotice, Đurđina, Žednika

i svud pod svetu. Tu su se naselili počet-kom sedamnajstog veka. Marinko sto-ji ispred slike i pokazuje gde bi trebalo njegovo ime da bude, on bi bio „jedanaj-sta“ jabuka na stablu. Poslednji je upisan deda Stipan rođen 1897 godine. Nedostaje ime mog oca ali posle mene neće biti da-lje grane jer ja imam ćerku. Imena se ne dopisuje često, to rade ljudi iz loze Dulić. Najčešća imena na porodičnom stablu su Stipan, Antun, Pere, Marko, Pajo, Joso, Mate...

Porodično stabloTamo gde na slici stablo izlazi iz zemlje

prvo ime i lik je Ivan, iznad njega je njegov sin Ilija. Tu počinju grane Ilija je imao tri

sina Albert i Stipan su kratko živeli pa je i grana njihova kratka a Milak ima podu-žu granu. Autori su uvek neko od familije Dulić. Naprimer na ovoj slici Joke Dulića iz maja 1857 imena je dopisao Mate Dulić septembra 1905 a sliku je uradio A. Sume-gi iz Subotice iste godine. Voleo bi Marin-ko da malko zaviri mežu te grane da vidi kako se onda živelo. Ispod stabla plavi se voda to je reka Buna odakle Bunjevci ima-ju poreklo.

Marinko i Đurđica bave se poljoprivre-dom i žale se da je teško. Marinko kaže ku-kuruz je rodio a cena je odmah pala. Ima-ju ćerku Damjanu koja je završila fakultet, nedavno se udala i sa suprugom Srđanom otišla da živi u Oslo.

Marinko je rođen na tom salašu i od kad zna ta slika „porodičnog stablo“ je na tom zidu. Više porodica poseduje takvu sliku, postoji i u crkvi u Đurđinu.

M. Horvat

• U Subotici je najra-

zvijenija mreža ge-

rontoloških klubo-

va, tu penzioneri ra-

dosno žive svoj druš-

tveni život, a ne ret-

ko i nađu svoje srod-

ne duše, pa se ljubav

kruniše i brakom kao

u slučaju naših Sami-

je Čordaš (66) i Steva-

na Harangozo (73).

Gerontološki centar i veliki broj gerontoloških domova u subotič-kim naseljima, prilika su da naši penzioneri i korisnici žive društve-ni život. Ne retko, iz prijateljstva se razviju i nove ljubavi pa i brakovi, kaže nam direktor Nenad Ivani-šević, koji je najviše doprineo da subotički Gerontološki centar bude i društvena oaza života njihovih ko-risnika, jer, kako tvrdi, umetnost, zabava i emocije unapređuju vital-nost i pozitivno utiču na zdravlje i starijih osoba.

Ovih dana je to potvrđeno još jednom emotivnom pričom iz ge-rontološkog Doma. Čordaš Sa-mija (66) Subotičanka, koja je davno došla iz rodnog Mostara i

Harangozo Stevan (73), rođen u obližnjem Žedniku, odrastao u Đurđinu i Ljutovu, upoznali su se na gerontološkoj proslavi, zavole-li, a uskoro i verili. Za 14. novembar zakazano je i venčanje, a budući su-pružnici kažu, da će pored njihovog zajedničkog doma i ubuduće geron-tološki skupovi biti njihov društve-ni dom.

—Tu smo se upoznali i zavoleli, veridbu smo ozvaničili već, a skro-mno venčanje je zakazano za 14. no-vembar, samo u krugu najužih prija-telja i porodice, kažu Samija i Stevan, dodajući da je i sudbina izgleda ume-šala prste u njihov ponovni susret.

Sve je počelo pričom Stevanovog nećaka u Subotici, koji ga je jednom prilikom upitao da li se seća Sami-je, sa kojom su nekada bili porodič-ni prijatelji, a čiji unuk sada ide sa njegovim sinom u vrtić.

—Taj susret je bio posle čitavih 18 godina. U priči sam joj pome-nuo, da sutradan idem za Zadar, na more, gde imam kuću. Samija je na

to rekla, da bi možda i ona mogla poći. Oberučke sam to prihvatio i rekao joj, dođi, imaš dobru vezu au-tobusom, počinje priču Stevan.

To je bio prvi susret posle sko-ro dve decenije, ujutro je Stevan već otputovao za Zadar, ali susret mu

nije dao strpljenja i mira da čeka Samijin dolazak. Počeo je da slavi susret sa prijateljima, uz malo dal-matinskog vina, ali se odmah javio Samiji i pitao kada planira da dođe.

—Rekla sam mu da je put pre-dug autobusom, da ću teško da kre-nem sama, a i da mi je rođendan, 19. maja, pa bi najbolje bilo da dođe po mene. To bi mi bio najdraži po-

klon, kaže Samija, a Stevan dodaje, da je već drugi dan odlučio da se od-mah vrati, da pređe tih 700 kilome-tara i doveze je u Zadar.

Ostali su tri meseca kraj mora, tamo se bolje upoznali, da vide jesu li jedno za drugo. Samija, rođena

Hercegovka, odmah je objasnila svoja čvrsta pravila oko braka, koja su više bila prijatna, nego stroga. Želela je da razgovaraju i kako će sve prihvatiti deca, jer su imali po dva braka iza sebe.

—Ja volim svoje jutarnje ritua-le ispijanja kafe, a ne odmah trku, čim ustanemo. Naradili smo se oboje. Vreme je i da malo uživamo, kaže Samija, koju život nije mazio. —Spremala sam godinama u školi, a i po kućama, a odmah sam videla da je Stevan organizovan. Njegova deca su me lepo prihvatila i unučad, kao i moje kćeri i unučad Stevana. Objasnili smo im da planiramo za-jednički život, kaže Samija.

Stevan priča kako je pripremio iznenađenje prošle godine za Sami-ju, kupio verenički prsten, a zatim, na proslavi u Domu, verio je rečima „draga Samija, pitam te pred ovim divnim ljudima, da li bi se udala u za mene”.

Nije to očekivala, ali je odmah pristala. Od prvog dana i žive za-jedno, sada uoči venčanja već dve godine i sedam meseci. Iz Mostara je pobegla iz porodice, jer babo je bio strog i njoj i sestrama nije do-puštao da imaju momke. Kasnije je život oboma doneo i srećne i tužne trenutke, sa bivšim supružnicima, ali Samija je jaka žena i zasgrlila je obema rukama svoju novu sreću.

Posle venčanja, planiraju da i dalje posećuju Gerontološke klubo-veu Subotici i svoje prijatelje koje su tu stekli, da unesu radost u za-jednički život.

—Poštujemo se, eto imamo dom i ovde i na moru, a naš susret je eto za nas treća sreća, kažu samija i Stevan.

N. H. Karanović

Marinko Dulić pored porodičnog stabla

Damjana (u sredini) sa roditeljima Đurrđicom i Marinkom

Čordaš Samija (66) i Harangozo Stevan (73 ) ljubav iz gerontološkog doma krunisali brakom

Za ljubav nikad nije kasno!

NOVEenigmatika14 Broj 899. novembar 2018.

NOVE grad 15Broj 899. novembar 2018.

•Privredna komora Srbi-je, u saradnji sa Ministar-stvom privrede Republike Srbije, Nemačkom organi-zacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Institutom za standardizaciju Srbije, organizovala je 6. novem-bra jednodnevnu obuku za mala i srednja preduzeća, na kojoj su privrednici ima-li priliku da saznaju sve o uslovima plasmana robe na domaće i evropsko trćište, o dobijanju CE znaka i Srp-skog znaka usaglašenosti!

“Plasman proizvoda na doma-

će i evropsko tržište: uslovi i pro-cedure dolaska do Srpskog i CE znaka usaglašenosti za mašine, ličnu zaštitnu opremu, električ-ne i elektronske uređaje” bila je tema obuke u RPK Subotica, še-stog novembra. Veliki broj pri-vrednika došao je na obuku, ima-li su priliku da postave i pitanja, oko novih pravila i iznesu poteš-koće u poslovanju oko njihove primene.

Obuka je namenjena proizvođačima koji svoju robu plasiraju na domaće tržište, izvo-znicima, uvoznicima i distribu-terima mašina, opreme za ličnu zaštitu, električne i elektronske opreme, kao i drugih proizvo-da koji podležu tehničkim pro-pisima, koji predviđaju pos-tavljanje Srpskog ili CE znaka usaglašenosti.

Ana Raičevič iz PK Srbije, sekretar udruženja za elektro-metalnu industriju, naglasila je da privrednici nemaju dovolj-no saznanja iz oblasti primene novih pravilnika. a Zakon o listi standarda j usvojen nedavno i u Skupštini.

—Obuka će pomoći privred-nicima, da razumeju koja pra-vila važe za plasman njihovih proizvoda na domaćem tržištu i EU.To znači moraju znati kakvu proceduru moraju sprovesti da bi ostvarili CE znak, koji važi za tržište EU. Srpski znak usagla-đenosti važi za iste te proizvo-de, ali samo na domaćem trži-štu. Ta vrsta proizvoda mora da

ima Srpski znak usaglašenosti, jer smo zemlja koja nije člani-ca EU, te nemamo pravo da ko-ristimo EU znak na tim proizvo-dima. To je važno za potrošača, jer kada vidi znak usaglašenosti na proizvodu on će biti siguran da su primenjeni svi uslovi i zahtevi koji mu garantuju bezbednost, ne samo za ljudsku upotrebu, nego i za životnu sredinu, objasnila je Ana Raičević. Ona je navela da je neophodna i ubuduće ovakva sa-radnja sa privrednicima, jer su propisi već usvojeni u Skupštini, primnjuju se, ali privrednici ne-maju mnogo saznanja o njima.

U nacionalno zakonodavstvo prenete su mnoge zakonitosti o listama standarda iz građevin-ske, medicinske i drugih obla-sti, pa privrednici sve to mogu da nađu na jednom mestu u Mini-starstvu privrede.

Na obuci je predstavljena Baza znanja o CE znaku i be-splatna on-line aplikacija „Pro-vera bezbednosti proizvoda“ koju je razvila PKS, najnovija zakon-ska regulativa u vezi tehničkih

propisa, prateći (harmonizova-ni) standardi, postupci ocenjiva-nja usaglašenosti kao i iskustva u primeni tih propisa.

Privrednicima su nova szna-nja preneli i Tamara Ilić, iz međunarodne organizacije Ne-mačke (GIZ), Dušan Stokić iz PK Srbije, koji su govorili o Bazi znanja PKS i CE znaku, kao i on-line aplikaciji „Provera bezbed-nosti proizvoda”.

Mile Mitrović, iz Ministar-stva privrede govorio je o bitnim zahtevima Pravilnika o bezbed-nosti mašina, elektromagnetskoj kompatibilnosti i niskonapon-skoj opremi Pravilnika o ličnoj zaštitnoj opremi, dok je Radiša Knežević, sa Instituta za stan-dardizaciju Srbije govorio o re-levantnim pravilnicima, kao po-dršci privrednicima.

N.H.K.

U RPK Subotica održana obuka za mala i srednja preduzeća

CE znak - pasoš za proizvode!

Ana Raičević i Laslo Karai

AKUD “SuLOLA” S u b o t i c a organizuje veliki koncert u Velikoj Većnici Gradske kuće

Cvijetinovih 60 godina odanost fruli!

• AKUD “SuLOLA”, S u b o t i c a, nekada AKUD “Ivo Lola Ribar”, organizuju veliki koncert, u Velikoj većnici Grad-ske kuće, posvećen dugoj tradici frule na ovim prostori-ma Vojvodine, a tokom sto minuta programa nastupiće poznati frulaši, Ženski omladinski hor, glumci muzičari i umetnici!

U čast velikog jubileja ,

našeg velikana frule Cvije-tina MIlakovića, koji je 60 godina odan svom instru-mentu fruli, a već 45 godina je sa subotičkom publikom, koja zna ko je Cvijetin i ko-liko može biti autentičan umetnik koji se šest deceni-ja ne odvaja od frule.

Koncert je zakazan za 26. novembar, u Velikoj Većni-ci Gradske kuće, od 19 sati i 30 minuta. Zanimljiv pro-gram tradicionalne i savre-mene muzike trajaće 100 minuta, a nastupiće sa svo-jim proijateljem Cvijetinom i u njegovu čast, Frulaši koji sviraju bez muzičke pratnje (izvorno sviranje),Frulaši koji sviraju sa-vremenu frulu uz pratnju orkestra (savremeno sviranje), pevači tra-dicionalnog načina pevanja, pevači savremenog pevanja (uz pratnju orkestra), gajdaši, dvojničari, guslari, istraživaživači etno muzike..

Nastupiće na koncertu i EL GUSTO DE FLAMENCO, pod upra-vom Roberta Djivanovića, kao i Ženski omladinski hor sa dirigentom Maćašom Murenjijem.

Muzička pratnja je ORKESTAR “RUBATO” pod upravom Tomi-slava Orčića, a nastupićr i glumci, humoristi, pesnici, koji će tokom stotinu minuta pružiti odlično raspoloženje publici koja prati tu vr-stu muzike.

Organizacioni odbor najavljuje i mogućnost da nabave CD (DVD) najzanimljivijih numera sa festivala "Zlatna frula Palića”, koji se ne mogu naći na uobičajenim prodajnim mestima. Subotica je potvrdila tokom četiri ipo decenije, da je ova vrsta muzike interesuje i sa rado-šću prati ovakve koncerte i jubileje.

N.H.K.

Izložbom se ukazuje na značaj Centra za robotiku, na njegova fundamentalna istraživanja koja su ga sedamdesetih i osamdese-tih godina 20. veka učinila kolev-kom moderne robotike u svetu. U Centru su se rodile ideje i te-orije, koje su zajedno sa praktič-nim dostignućima, uticale na ra-zvoj i tok svetske robotike, po-sebno u Japanu, SAD, Rusiji i

Francuskoj. Izuzetan doprinos je ostvaren na polju humanodine robotike, na kreiranju novih ma-tematičkih modela i softverskih rešenja, na analizi stabilnosti i si-stema kontrole, kao i na ponuđe-nim rešenjima za kretanje dvo-nožnih robota (androida), koja se i dan danas koriste i svetu. Ta-kođe, veliki pionirski doprinos je ostvaren i na polju industrijske

i edu-kacione

robotike.P o s e t i -

oci će imati priliku da vide

prvu protetičku robotsku šaku na

svetu, poznatu pod nazivom „beograd-

ska šaka“, prve egzoskele-te u svetu, prvog u svetu indu-

strijskog robota antropomorfnog tipa UMS 1, edukacione robote serije Robed, prvi jugoslovenski digitalni računar CER 10, delo-ve Aktivnog odela, prestižnu na-gradu „Jozef Ingelberger“, koju je dobio dugogodišnji rukovodi-lac Centra, profesor Miomir Vu-kobratović, i upoznaju se sa nje-govom Teorijom nula momenta, koja se i dan danas koristi širom sveta za kretanje androida, kao i primere najnovijih dostignuća Centra za robotiku Instituta „Mi-hajlo Pupin“.

Posetioci izložbu mogu da pogledaju do 31. januara 2019. godine.

L. M.

U Gradskom muzeju otvara se izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku

Kolevka moderne robotikeU organizaciji Gradskog mu-

zeja Subotica i Muze-

ja nauke i tehnike –

Beograd, danas u

18 časova, otvori-

će se izložba pod

nazivom Rođenje

humanoidne robo-

tike: 50 godina Cen-

tra za robotiku Insti-

tuta „Mihajlo Pupin“.

Izložba je posvećena naj-

starijoj laboratoriji za robo-

tiku u Jugoistočnoj Evropi. Autor izložbe

je Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehni-

ke – Beograd.

i edu-kacione

robotike.P o s e t i -

oci će imati priliku da vide

prvu protetičku robotsku šaku na

svetu, poznatu pod nazivom „beograd-

ska šaka“, prve egzoskele-te u svetu, prvog u svetu indu-

strijskog robota antropomorfnog tipa UMS 1, edukacione robote serije Robed, prvi jugoslovenski digitalni računar CER 10, delo-ve Aktivnog odela, prestižnu na-

Kolevka moderne robotikeU organizaciji Gradskog mu-

zeja Subotica i Muze-

ja nauke i tehnike –

Beograd, danas u

18 časova, otvori-

će se izložba pod

nazivom Rođenje

humanoidne robo-

tike: 50 godina Cen-

tra za robotiku Insti-

tuta „Mihajlo Pupin“.

Izložba je posvećena naj-

starijoj laboratoriji za robo-

tiku u Jugoistočnoj Evropi. Autor izložbe

je Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehni-

NOVEreklame16 Broj 899. novembar 2018.

060/052-44-13

MašinsKa iZrada CeMentne KošuljiCe

tel: 063/73-29-625

email: kurusic.kosuljica@gmail.com

KurušiĆ

NOVE društvo 17Broj 899. novembar 2018.

U Pragu od 2. do 3. novembra kada je održana peta konfe-rencija „Fragile Eu-rope“ koja je okupila naučnike, stručnja-ke, istraživače iz ce-log sveta kako bi ra-spravljali na temu populizma, transna-cionalnih pokreta, feminizma i položa-ja LGBT populacije, doktorantkinja na Fakultetu za medije i komunacije u Suboti-ci, ma Sandra Iršević prezentovala je svoj rad „Žene koje su bile ispred svog vemena“ i zajednički rad sa prof. dr Aleksanda-rom Raič i Zvonkom Stantićem „Transna-cionalni pokreti u re-šavanju bunjevačkog pitanja: Šta može da uradi civilni sektor u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj“.

Na panelu koji se odno-sio na feminizam, populi-zam i položaj LGBT oso-ba u svetu Sandra Iršević je izložila svoje istraživa-nje povodom 100 godi-na od održavanja Velike narodne skupštine u No-vom Sadu 25.novembra 1918.godine. Predstavi-la je Milicu Tomić iz No-vog Sada, Maru K. Jova-nović iz Pančeva, Katicu Rajčić, Olgu Stanković, Anastaziju-Tazu Manoj-lović, Maru Malagurski i Magdalenu Mandu Suda-rević, sve iz Subotice.

- Pre sto godina, se-dam hrabrih i obrazova-nih žena dobilo je pravo glasa na Velikoj narod-noj skupštini Srba, Bu-njevaca i ostalih Slovena koja je održana u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, kada su posla-nici i poslanice glasa-li za prisajedinjenje Bač-ke, Baranje, Banata i Sre-ma Kraljevini Srbiji. Zna-čaj Bunjevki i Srpkinja je bio utoliko veći što su do-bile pravo glasa i moguć-nost da menjaju istoriju u vremenu kada se razvi-jao prvi talas feminizma i kada su žene polako u svetu počele da ostvaruju svoja politička i biračka prava. - kaže za Subotič-ke novine Sandra Iršević.

Ona dalje objašnjava

da su u posebno lošem položaju Bunjevke, jer pojedini istoričari ne pri-znaju postojanje Bunje-vaca kao posebnog naro-da i nazivaju ih bačkim Hrvatima ili Bunjevcima-Hrvatima.

- Na oba panela, pri-sutni su se zainteresovali

za „Bunjevačko pitanje“ jer im je bila zanimljiva činjenica da je reč o na-rodu bez države, sa boga-tom istorijom i kulturom. Posebno ih je zaintereso-valo to što je Jelena Čo-vić dobila stipendiju od tadašnjeg gradonačelni-ka Subotice, Mara Mala-gurski Đorđević u Londo-nu učila engleski i činje-nica da su sve žene koje su obrađene u studiji utr-le put današnjim princi-pa rodne ravnopravno-sti u Srbiji. One su nam pokazale put, a na nama je da se danas trgnemo i izborimo za punu rodnu ravnopravnost, a ne da čekamo da nam je neko pokloni ili obezbedi, a posebno ukoliko smo pri-padnice manjina. - za-ključila je u svom izlaga-nju Iršević.

Na drugom panelu, gde je izložila zajednič-ki rad sa Raičem i Stan-tićem govorila o položa-ju Bunjevaca u takozva-nom „Bajskom trouglu“,

koji predstavlja područ-je između Dunava i Tise koje virtuelno ograniča-vaju tri grada: Subotica i Sombor u Srbiji i Baja u Mađarskoj. Bunjevaca je u Bačkoj krajem

„Položaj Bunjeva-ca u Srbiji, kao nacio-nalne manjine sui gene-

ris (bez prihvatanja Hr-vatske kao matične dr-žave nego usmeravanje ka Srbiji kao takvoj drža-vi), uslovljen je transna-cionalnim odnosima Sr-bije kao matične države srpskog naroda u raseja-nju, posebno u Hrvatskoj i Mađarskoj. Tako ispre-pleteni odnosi otvaraju problem zastupanja in-teresa Bunjevaca u Ma-đarskoj kao i održavanja ravnoteže nacionalne ra-nopravnosti Bunjevaca i Hrvata kao nacionalnih manjina u Srbiji. Taj pro-blem bunjevačka civil-na zajednica nije u stanju da rešava bez oslonca na nadnacionalne instituci-je EU. Način institucio-nalizacije rešavanja ovog problema ostaje otvoreno pitanje opstanka i razvo-ja bunjevačke zajednice u skoroj budućnosti. Od-lazak u Prag podržao je grad Subotica i UG „Bu-njevci“ iz Novog Sada”.

J. Tonković

Oko 2000 Subotičana predlagalo ime za mladunče lava u ZOO Palić

Mala lavica dobila ime Kiara

•Početkom oktobra ZOO vrt Palić je posle čitave decenije, ponovo dobio

malog lavića. Svi su ga sa oduševljenjem prihvatili i čuvari i čopor lavo-va. Majka Džamila je dojila svakih 20 minuta i još uvek brižno čuva u za-klonu volijere, a mala lavica je konačno dobila i ime Kiara!

Oko 2000 građana javi-

lo se na konkurs oko imena mladunčeta lavice Džamile, a dobilo je ime Kiara.

Najviše predloga građa-na koji su dali svoj predlog za ime mladunčetu putem Fej-sbuka, iznedrio je ime Kia-ra. Akcija je trajala do 1. no-vembra, a sada je mala lepoti-ca Kiara već postala omiljena zvezdica ZOO vrta na Paliću. vBrzo je odrastala na Miholj-skom suncu, a prema rečima nadležnih ZOO vrta veoma se lepo razvija i raste i već pola-ko istražuje svoju okolinu, kaže Kristijan Ovari, biolog u ZOO vrtu „Palić“.

„Brzo je napredovala jer je jedinče. Svi smo radosni baš zato što je devojčica u našoj porodici lavova, a najverovatnije će biti mama novoj generaciji lavića. Naime da je mla-dunče bilo muškog pola, možda bi moralo da menja sredinu, jer lav ZOO vrta već ima svoju kraljevinu, pa mesta za konkurenciju uskoro ne bi bilo“, objasnio je biolog.

Vesna Davidović je ranije najavila da će ime biti odabrano maloj lavici glasanjem za najzanimljivija odabrana imena, nakon što je Zoološki vrt na Paliću raspisao i likovni konkurs na temu „Mladunče lava“, a predlozi su pristizali u velikom broju običnom i elektronskom poštom.

Javni poziv je dobio i veliki odziv. Građani su se angažovali i mala lavica mladunče koja sada ima mesec dana, dobila je ime.

-Pozivu se odazvalo čak 2000 građana i mladunče je dobilo ime Kiara, jer je taj pred-log podržalo najveći broj predlagača.

U ZOO vrtu kažu da je još uvek u volijeri sa majkom Džamilom i miljenica je poseti-laca ZOO vrta na Paliću, ali ponekad izađe na Miholjsko sunce, što je prilika za poseti-oce da upoznaju malu zvezdicu Kiaru.

N.H.K.

U prostorijama Bunjevačke matice održaće se istorijska tribina

Žene za istoriju: Bunjevke i SrpkinjeU subotu, 10. novembra, u prostorijama Bu-

njevačke matice, Korzo broj 8, održaće se isto-rijska tribina: Žene za istoriju: Bunjevke i Srp-kinje sa početkom u 18 časova.

Pre sto godina, 13. novembra 1918. godine srpska vojska je ušla u Suboticu i dočekani su kao veliki oslobodioci, svih naroda koji su živeli na ovim prostorima, a koji su bili ugnje-tavani od strane Austro-ugarske vladavine. Tog 13. novem-bra 1918. godine, dolazak voza u 18 i 35 časova označio je kraj viševekovne vladavine Austro-ugarske i slobodu za slo-venski narod koji je želeo da se ujedini. Oko 70 hiljada Srba i Bunjevaca dočekali su srpsku vojsku kao oslobodioce.

Pre sto godina sedam hrabrih i obrazovanih žena dobilo je pravo glasa na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjeva-ca i ostalih Slovena koja je održana u Novom Sadu 25. no-vembra 1918. godine, kada su poslanici i poslanice glasa-li za prisjedinjenje Bačke, Baranje, Banata i Srema Kralje-vini Srbiji. Reč je o Milici Tomić iz Novog Sada, Mari K. Jo-vanović iz Pančeva, Katici Rajčić, Olgi Stanković, Anastazi-ji Tazi Manojlović, Mari Malagurski i Magdaleni Mandi Su-darević iz Subotice.

Tim povodom u Bunjevačkoj matici bit će održana tribi-na pod nazivom: Žene za istoriju: Bunjevke i Srpkinje.

Na tribini će govoriti Mijo Mandić, istraživač istorije Bu-njevaca, ma Sandra Iršević doktorantkinja Fakulteta za me-dije i komunikacije Singidunum, Beograd i Antun Patarčić, koji će recitovat svoju pismu: Braća uvek i uvik zajedno.

L. M.

Slaviša K. Miljković

Čudo zvano srbski jezik

U organizaciji grupe građana, u nedelju, 11. novembra, u ulici Par-tizanska, 14/3, I sprat, sa početkom u 18 časo-va održaće se predava-nje, čiji će gost biti Sla-viša K. Miljković, pale-olingvista, srbski geni-je iz Niša.

Svojim knjigama on dokazuje da je sr-bski jezik kao najveće čudo Božijeg stvaranja Majka Jezik iz koga su se razvili svi evropski i azijski jezici. Za sve in-formacije svi zaintere-sovani mogu se obrati-ti organizatoru na tele-fon 065/3551-329.

Na konferenciji u Pragu tema bila i „Bunjevačko pitanje“

Narod bez države, sa bogatom

istorijom i kulturom

Sandra Iršević

oglasi18 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

I Назив продавца : ГРАД СУБОТИЦА, Трг Слободе 1

II Опис непокретности и почетна цена по којој се отуђује из јавне својине:

• двособан стан бр.1, у улици Карађорђев пут 86/1, у површини од 61 м2, у стамбеној згради за колективно становање бр.1, у приземљу, саграђеној на парцели бр. 1347 к.о. Стари Град , у улазу 1;

-почетна цена непокретности: 711.590, 00 РСД (6.014,00 еура)

-износ депозита (10% од укупне цене): 71.159,00 РСД (601,40 еура)

• једнособан стан бр.4,у приземљу, у улици Карађорђев пут 86/4, у породично стамбеној згради бр.2, у улазу 1, површине 37 м2 саграђеној на парцели 1347 к.о. Стари Град;

-почетна цена непокретности: 431.620,00 РСД (3.648,00 еура)

-износ депозита (10% од укупне цене): 43.162,00 РСД (364,80 еура)

• једнособан стан-улаз из дворишта други лево, бр.2, у улици Шекспировој 6/2, у стамбеној згради за колективно становање бр.1, у приземљу, у улазу 1, површине 42 м2, саграђеној на парцели бр. 19258 к.о. Стари Град;

-почетна цена непокретности: 576.201,00 РСД (4.870,00 еура)

-износ депозита (10% од укупне цене): 57.620,10 РСД(487,00еура)

• двособан стан бр.5, у стамбеној згради за колективно становање бр.2, у приземљу, у улици Толстојева 25/5, површине 57 м2, саграђеној на парцели бр. 3663 к.о. Стари Град;

- почетна цена непокретности: 586.672,00 РСД (4.958,00 еура)

-износ депозита (10% од укупне цене): 58.667,20 РСД (495,80 еура)

• једнособан стан-десно од лифта у подруму, бр. 161, у стамбеној згради за колективно становање бр. 1, у улици Сегедински пут 17/161, површине 29 м2, саграђеној на парцели бр. 3923/1 к.о. Нови Град;

- почетна цена непокретности: 857.556,00 РСД (7.248,00 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене): 85.755,60 РСД (724,80 еура)

• једнособан стан у дворишном делу бр.6, у приземљу, у улици Браће Радић 5/6 , површине 33 м2, у улазу 1, у стамбеној згради за колективно становање бр.1, саграђеној на парцели бр. 6070 ко Доњи Град;

-почетна цена непокретности: 226.983,28 РСД (1.952,27 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене): 22.698,33 РСД (195,227 еура)

• једнособан стан бр.3, у приземљу, улаз 1, у улици Хајдук Вељка 1/3 (Бајски пут 26 у лн.), површине 37 м2, у стамбеној згради за колективно становање бр.1, саграђеној на парцели бр. 3429 к.о. Стари Град;

- почетна цена непокретности: 254.511,00 РСД (2.151,00 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене): 25.451,10 РСД (215,10 еура)

• породична стамбена зграда бр.1, површине 106 м2, у Доњем Таванкуту, Салаш 814, земљиште уз зграду површине 500 м2, њива 7. класе површине 353 м2, све укупно 959 м2, парцеле 2055 к.о. Таванкут и парцела 2056 к.о. Таванкут, површине 598 м2;

- почетна цена непокретности : 331.296,00 РСД (2.800,00 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене): 33.129,60 РСД (280,00 еура)

• породична стамбена зграда бр.1, површине 73 м2, Горњи Таванкут 130/2, саграђена на парцели бр. 8647 к.о. Таванкут, земљиште уз зграду површине 455 м2, све укупно 528 м2, парцеле бр. 8647 к.о. Таванкут;

- почетна цена непокретности: 86.213,00 РСД (729 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене) 8.621,30 РСД (72,90 еура)

• једнособан стан у поткровљу бр.5,површине 27 м2, у улици Штросмајерова 16/5, у улазу 1, у стамбено пословној згради бр.1, саграђеној на парцели бр. 6030 к.о. Доњи Град;

- почетна цена непокретности: 585.058,00 РСД ( 4.945,00 еура)

- износ депозита (10% од укупне цене) 58.505,80 РСД (494,50 еура)

• трособан стан у приземљу, бр.3, у улици Сенћански пут 92/3, у стамбеној згради за колективно становање бр.1, саграђенoj на парцели бр. 10104 к.о. Доњи Град, у површини од 84 м2;

- почетна цена непокретности: 2.034.603,00 РСД (17.196,00 еура)

- износ депозита ( 10% од укупне цене): 203.460,30 РСД (1.719,60 еура)

III Време за најаву увида у документацију, као и могућност разгледања непокретности и информације о самом огласу :

Свако заинтересовано лице може

извршити увид у документацију у вези са непокретностима које се отуђују из јавне својине сваког радног дана од 10,00-12,00 часова у просторијама Градске управе Суботицa, Секретеријату за имовинско правне послове, Служби за имовинско правне послове, стамбена питања и грађевинско земљиште, Трг Слободе 1, II спрат, канцеларија 213-1.

Разгледање наведених непо крет-ности је сваког радног дана, почевши од 12.11.2018. године до 07.12.2018. године у периоду од 10-14 часова, а по претходној најави.

Све потребне информације поводом овог огласа(текст огласа, образац пријаве,упутство о начину уплате депозита) могу се добити у Секретаријату за имовинско правне послове Градске управе Суботица, II спрат, канцеларија број 213-1, телефон број 024/626806.

IV Напомена:

Наведене непокретности отуђују се у виђеном стању без права купаца на накнадну рекламацију.

Купци наведених непокретности су у обавези да измире евентуални дуг за режијске трошкове, по основу неизвршених обавеза претходних корисника.

V Услови пријављивања:

Право учешћа у поступку јавног надметања имају сва физичка и правна лица, у складу са законом, која до 10.12.2018.године доставе потпуне пријаве.

Пријава мора да садржи све податке о непокретности, а уколико је исто лице заинтересовано за куповину више непокретности морају се доставити пријаве односно понуде за сваку непокретност понаособ.

Пријава је непотпуна ако не садржи све што је прописано, ако нису приложене све исправе како је то предвиђено, односно ако не садржи све податке предвиђене огласом или су подаци дати супротно објављеном огласу.

Комисија ће затражити од учесника да недостатке отклони два дана пре почетка јавног надметања.

Учесник који не поступи по захтеву комисије губи право учешћа на јавном надметању.

Пријава треба да садржи:

ЗА ПРАВНА ЛИЦА:

Потпуна пријава правног лица мора да садржи назив, седиште, број телефона и потпис овлашћеног лица у правном лицу.

Уз пријаву правна лица достављају: - оригинални извод из регистра

привредних субјеката (не старији од 30 дана),

-доказ о уплати депозита ,- изјаву да прихвата све посебне

услове из огласа,- потврда о пореском иденти-

фикационом броју.

• ЗА ФИЗИЧКА ЛИЦА:Потпуна пријава физичког лица

мора да садржи име и презиме, адресу, број личне карте, матични број и број телефона и мора бити потписана, а ако је то лице предузетник уз пријаву односно понуду се прилаже оригинални извод из регистра привредних субјеката или потврда да је предузетник уписан у одговарајући регистар, све не старије од 30 дана.

Физичко лице уз пријаву доставља : - фотокопију личне карте, -доказ о уплати депозита - изјаву да прихвата све

посебне услове из огласа.

У случају да подносиоца пријаве заступа пуномоћник, доставља се пуномоћ за заступање које мора бити специјално и оверено од стране јавног бележника.

Подносиоци неблаговремене односно непотпуне пријаве неће моћи да учествују уз поступку јавног надметања.

VI Висина и начин полагања депозита:

Сви подносиоци пријава морају доставити оригинал доказа о уплати депозита :

на рачун бр. 840-1027804-55 Moдел: 97позив на број: 69 236

Уплата депозита од стране лица које није подносилац пријаве, неће бити прихваћена, те ће се пријава уз тако уплаћен депозит сматрати непотпуном.

VII Рок за повраћај депозита учесницима који нису успели у поступку јавног надметања:

Учесници јавног надметања који нису изабрани за најповољнијег понуђача имају право на повраћај депозита у року од 10(десет) радних дана од одржавања јавног надметања.

На основу Одлуке Градског већа Града Суботице број:III-360-198/2018 од 22.10.2018.год., Комисија за спровођење поступка отуђења јавним надметањем 11 непокретности на којима је носилац права јавне

својине град Суботица

оглашава

ОТУЂЕЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ГРАДА СУБОТИЦЕ

У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА

NOVE oglasi/grad 19Broj 899. novembar 2018.

Уколико подносилац благовремене и потпуне пријаве не приступи јавном надметању сматраће се да је одустао од пријаве, и губи право на повраћај уплаћеног депозита.

VIII Адреса за достављање пријаве :

Пријаве за учешће на јавном надметању потребно је поднети Комисији за спровођење поступка отуђења станова у јавној својини Града Суботице у поступку јавног надметања, путем Секретаријата за имовинско правне послове, Службе за имовинско правне послове, стамбена питања и грађевинско земљиште:

-на писарници Градске управе Суботица,Трг Слободе 1 или

-послати поштом у затвореној коверти са видљивом назнаком “Пријава на оглас за отуђење непокретности у јавној својини Града Суботице у поступку јавног надметања- НЕ ОТВАРАТИ“,

на адресу: Градска управа Суботица Секретеријат за имовинско правне послове Суботица Трг Слободе 1 Суботица 24 000

На полеђини се уписује назив и адреса подносиоца пријаве, број телефона и име и презиме овлашћеног лица за контакт..

IX Рок за подношење пријава:

Последњи дан за подношење пријава је 10.12.2018. године

X Поступак јавног надметања и избор најповољнијег понуђача :

Поступак јавног надметања спроводи Комисија за спровођење поступка отуђења јавним надметањем непокретности на којима је носилац права јавне својине Град Суботица образована Решењем Градског већа Града Суботице број: III-021-64/2018 oд 22.10.2018.године.

Право учешћа на јавном надметању имају само она лица која поднесу благовремену и потпуну пријаву.

Уколико подносилац благовремене и потпуне пријаве не приступи јавном надметању губи право на повраћај уплаћеног депозита и сматраће се да је одустао.

Јавно надметање ће се одржати дана 18.12.2018.године са почетком у 12,00 часова у “Плавој сали“ Градске куће, Суботица, Трг Слободе бр.1.

Поступак јавног надметања спровешће се и у случају да пристигне најмање једна благовремена и потпуна пријава, на основу које се подносилац региструје и проглашава купцем, ако почетну цену по којој се непокретност отуђује прихвати као купопродајну цену непокретности, с тим да уколико не прихвати купопродајну цену губи право на враћање депозита.

Критеријум за избор најповољнијег понуђача је висина понуђене купопродајне цене.

Учесник који понуди највиши износ купопродајне цене, а одустане од дате понуде, губи право на повраћај уплаћеног депозита.

По окончаном поступку јавног надметања, Комисија утврђује предлог да се непокретност у јавној својини отуђи понуђачу који је понудио највишу купопродајну цену и исти са записником о спроведеном поступку доставља Градском већу ради доношења одлуке о отуђењу непокретности из јавне својине.

Одлука о отуђењу непокретности из јавне својине Града доставља се свим учесницима у поступку.

Након доношења одлуке, продавац у року од 30 дана, закључује уговор о отуђењу непокретности, а купопродајна цена мора бити плаћена у року од 30 (тридесет) дана од дана закључења уговора са најповољнијим понуђачем.

Уколико стицалац не закључи уговор и не уплати купопродајну цену у предвиђеном року, одлука Градског већа о отуђењу непокретности се ставља ван снаге и стицалац губи право на повраћај депозита.

Најповољнијем понуђачу-учеснику на лицитацији чија се понуда прихвати, уплаћени депозит ће се урачунати у купопродајну цену.

Председник КомисијеЗагорка Панић - дипл.инж.грађ.

U skladu sa članom 50. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-US, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14, 145/14 i 83/2018) i člano-vima od 60. do 73. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“, br. 31/10, 69/10 i 16/11)

OglašavaJAVNI UVID U

Nacrt Izmene dela Plana detaljne regulacije centra grada Subotice – zona I (blok „D“)

Javni uvid može da se obavi od 13. novembra do 12. decembra 2018. godine, radnim dani-ma od 8-15 časova, u Gradskoj upravi Subotice, Trg slobode 1.

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid u Plan u Gradskoj upravi Grada Subotice, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, kancelarija br. 202/1.

Primedbe na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekretari-jatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 i 9) do 12. decembra 2018. god.

Javna sednica Komisije za planove održaće se 17. decembra 2018. god. u 13 časova u zgradi Stare gradske kuće (u Plavoj sali), Trg slobode br.1.

Pravna i fizička lica mogu pred Komisijom za planove da obrazlože svoje primedbe koje su u pisa-nom obliku dostavljene tokom javnog uvida.

Piroška Sabo Rac- Ja sam šećerni bole-

snik, imam visok pritisak, ali pridržavam se onoga što lekari kažu. Dvadeset godina sam bila na dije-ti, sada sam na lekovima. Uvek kažem da se treba pridržavati onoga što le-kari kažu i samodiscipli-na je od ključnog znača-ja. Stanujem pored šume tako da se dosta dugo šetam na čistom vazduha i smatram da je to takođe mnogo bitno za zdravlje.

Lojzija Stantić- Brinem se o svom

zdravlju tako što redovno pijem lekove. Pridržavam se ishrane pošto je ona takođe veoma bitna. Če-sto vozim biciklu, radim u bašti što mi takođe po-

maže, a tu je i šetnja. Vo-lim da se šetam, posebno sa unucima, u čijem druš-tvu uživam.

Snežana Šujić- Gledam da unosim što

više vitamina i baš ako se

prehladim idem kod lekara. Ishrana je jako bitna i gledam da budem zdrava kolko je u mojoj moći. Ja stanujem na selu i mislim da su ljudi sa sela zdravi-ji nego ljudi koji žive u gradu. Svaki dan dolazim iz Tavankuta u Suboticu i provodim vreme u šetnji.

Paulina Bošnjak- Na zdravlje pazim

tako što uzimam lekove, takođe brinem o ishrani, a volim i da se šetam. Penzi-onerka sam tako da imam dosta vremena za šetnju i trudim se da se što više krećem. Što se tiče ishra-ne čia semenke mi prilič-no pomažu za holesterol, zaista su mi se smanjili trigliceridi, pored lekova. Hleb jedem, ali u mnogo manjim količinama.

Ivan Mandić- Klasično se hranim,

ali pazim na ishranu ko-liko god mogu. Uzimam lekove za pritisak tako da moram da pazim. Po-što se bavim poljoprivre-dom dosta vremena pro-vodim u prirodi i to mi mnogo prija. Dosta šetam i gledam da se što više krećem.

J. Tonković

na koji način subotičani brinu o svom zdravlju?

Zdravlje je najveće bogatstvo i najvažniji prioritet. Pita-

li smo naše sugrađane kako čuvaju svoje zdravlje i šta je

ono što je bitno da bi čovek ostao zdrav.

U Klubu putnika Fondacije Danilo Kiš

Put za Santiago sa Nemanjom!

•U novembru Klub putnika Fondacije

"Danilo Kiš" vodi vas u Španiju, na ču-veni Put za Santiago. Ova hodočasnič-ka ruta je puna neverovatne prirode, bogate kulture i putnika sa svih strana sveta.!

Naš sugradjanin Nemanja Mutić, uz fotografije i pri-ču dočarao je svoje iskustvo kako je prepešačio sa ran-cem na ledjima, preko 800km. Nemanja nam otkriva kako je prelazio planinske regione, otkrivao španska sela, upoznavao druge hodočasnike i još mnogo toga.

Gost predavač Kluba putnika Nemanja Mu-tić je diplomirani turizmolog, snima dokumen-tarce o svojim putovanjima, predavač je na ra-dionicama i obukama na temu turizma i višego-dišnji turistički vodič. Nemanja je živeo i radio u zemljama Evrope, Azije i Afrike. Zaljubljenik je u avanture i promoter neklasičnih putovanja. Susret avanturista i ljubitelja putovanja održan je u utorak, 6. novembra, godine u Omladinskom klu-bu "Skladište". N.H.K.

NOVEmagazin20 Broj 899. novembar 2018.

Prestižna škola okovana snegom.Tro-je prijatelja koje povezuje mračna tajna.Devojka koju je odnela noć.Azurna oba-la, zima 1992.

U ledenoj noći, dok je krug gimnazi-je paralisan snežnom olujom, devetnae-stogodišnja Venka Rokvel, jedna od naj-pametnijih učenica završne godine, beži sa svojim profesorom filozofije, sa ko-jim je bila u tajnoj vezi. Za ovu mladu devojku, ljubav je sve ili ništa. Niko je nikada više neće ponovo videti. Azurna obala, proleće 2017.

Nekada nerazdvoj-ni, Fani, Toma i Mak-sim – Venkini najbolji

prijatelji – nisu bili u kontaktu od za-vršetka zajedničkog školovanja. Pono-vo se sastaju tokom okupljanja bivših učenika. Dvadeset pet godina ranije, pod spletom užasnih okolnosti, počini-li su ubistvo i zazidali telo u sali za fizič-ko. Istoj onoj sali koja će sada biti sru-šena kako bi se na njenom mestu podi-gla nova zgrada.

Stoga, više ništa ne stoji na putu isti-ni. Uznemirujućoj. Bolnoj. Okrutnoj...

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoceSvake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan

izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika knjigom na poklon.

Popunjen kupon prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige ”Prelest”

Tamara Šebešćen, Nade Dimić 60

Ljuba Tonković, Bikovo 190

DOBILI ĆERKU: Milica, Inga i Damir IvankovićLineta (Linetta), Estika i Atila (Attila)

ŠamuValentina, Mirjana i Slavko ŠarčevićDunja, Gorana i Nebojša RadulovićAgneš (Ágnes), Zita i Kornel (Kornél)

Sokolovič (Szokolovics)Sofi ja, Bojana i Strahinja Marunić

DOBILI SINA: Emir, Indira i Emran KajtaziStefan, Nataša i Zlatko DimovićLuka, Mirela i Toni FejsaNikola, Angela i Pajo DulićVukašin, Bojana i Dragan SalatićAlvares, Edija i Emran MuslijaDavid, Sindi i Laslo OrovecStrahinja, Jovana i Milovan DostanićAleksa, Radmila i Zdravko PetrićLeon, Klaudia i Aleksandar IlijaDavid, Milena i Danijel RapićDimitrije, Dragana i Manojlo

MihelčićBogdan, Nina i Branko Žarković

DOBILI BLIZANCE:

Andrija i Tadija, Tamara i Dejan Milosavljević

Hronika matične kancelarije

VenčaniRođeniDOBILI ĆERKU:

VenčaniSilvia Piuković, trgovac i Zoltán

Trenka, bravar

Nóra Kovač, domaćica i Dragan Ko-privica, privatni ugostitelj

Gorana Šarić, prodavac i Nenad Perišin, konobar

Ivana Kujundžić, vaspitač i Dario Ku-jundžić, Inženjer elektrotehnike

Suzana Arančić, frizer i Darko Boš-njak, manipulant silosnog parka

Jelena Batinić, vaspitač i Norbert Mo-lnar Gabor, arhitekta

Mina Čutura, profesor srpskog jezika i Nikola Francišković, Dipl.ekonomista književnosti

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

prijave i dodatne informacije na 024/555-466

BEČ - ADVENT20-22.12.2018.

1. dan 13.12.: Polazak iz Subotice u 06:00h ispred glavne autobuske stanice.

Vožnja preko Mađarske sa kraćim usputnim zadržavanjima radi odmo-ra i obavljanja graničnih formalnosti. Planirani dolazak u Beč oko 14:00h.Beč- grad iz snova za sve romantične i zainteresovane za istoriju.Prošetaće-mo srednjevekovnim ulicama, posetiti Šenbrun i Belvedere,hodati stopama Sisi i Franca Jozefa..

2. dan 14.12.: Doručak u hotelu na bazi švedskog stola. Oko 09:00h od-lazak u tržni centar „Sud“- najveći tržni centar u Beču.Po želji individual-no razgledanje grada. Nakon tržnog centra planiran je odlazak u centar gra-da na Božićni Vašar – na većini bečkih trgova organizuje se vašar, najveći je kod gradske kuće (Rathausplatz), slobodno vreme... Povratak u hotel u ve-černjim časovima. Noćenje.

3. dan 15.12.: Doručak u hotelu. Oko 09:00h odlazak u kraljevski dvo-rac “Schönbrunn“ (nekadašnja letnja rezidencija austrijskih vladara i najve-ća turistička atrakcija Austrije)- fakultativni obilazak dvorca ili šetnja par-kom do Gloriete. Oko podneva nude se opcija fakultativne poseta prirod-njačkog muzeja- bogata kolekcija prirodnjačkih znamenitosti među kojima se izdvaja skelet dinosaura ili slobodno vreme u centru grada, nakon čega sledi polazak za Suboticu. Povratak u kasnim večernjim satima, na autobu-sku stanicu Subotica.

CENA ARANŽMANA:120 €

063/12-50-265

Devojka i noć Gijom Muso

NOVE Subotički poletarci - novinari 21Broj 899. novembar 2018.

Sreća je kada dođe dete na ovaj svetTatin rođendan

Jutro je tmurno i hladno,ja iz kreveta skačem od sreće,rođendan mog tate kreće.Mama vredna i radna,na tortu ukrase stavlja,Brat iza leđa krije,poklončić mali, crveno plavi.Tatina radost je burna,a nama na licu osmeh,i želja da tati damo,poklončić mali, crveno plavi.

Kosta Mamužić,

OŠ “Miloš Crnjanski”

Sreća je...

Kada dođe dete na ovaj svet,tad procva baš svaki cvet. Sunce sija, vetak duva,leptir leti, zeleni se šuma. Na nebu noćnom zvezda se javi,kad se novi život pokavi. Svaka sreća,osmeh detetu,na lice stavlja.

Nađa Vlačić, OŠ”Miloš Crnjanski”

Dve naše sugrađanke: osmogodišnja Kira Terteli, učenica 2 b razreda Osnov-ne škole “Jovan Jovanović Zmaj” i Ivo-na Marijanušić, učenica trećeg razreda Politehničke škole, smer likovni tehni-čar, autorke su nagrađenih radova na literarnom konkursu na temu: “To je bio raspust”, koji je tokom septembra organizovala izdavačka kuća Laguna, knjižare Delfi I kompanija Alcatel.

O svom raspustu pisalo je više od dve i po hiljade osnovaca i srednjoško-laca iz cele Srbije, a žiri u sastavu: Lju-bivoje Ršumović, Uroš Petrović, Jelica Greganović i Zoran Penevski izabrao je 40 najboljih koji su nagrađeni mobil-nim telefonima.

Utisci sa Kirinog i Ivoninog proteklog raspusta:

Talasi mora odlazeI u mojoj glavi prolazeSećanja na tebe Tišina mora ubijaDok za tobom ludim jaI polako gubim sebe

Osećam hladnoćuI veliku samoćuDok sve postaje tiše Lutajući obalomProstiru seMirisi letnje kiše Osećam sloboduDok odlazim u voduSada mi je jasno Ti voliš samo sebeNe voliš ti meneAli sada je već kasno

Dve Subotičanke nagrađene na literarnom konkursu Lagune

Marijana Mlinkov, 4 godine

Vanja Pisarić, 8 godina

Ognjen Perović, 8 godina

čitulje/pomeni22 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

POSLEDNJI POZDRAV DRAGOM KUMU

TOMO PEJIĆ GAVRAN1934-2018.

OSTAĆE NAM U VEČNOM SEĆANJU!OD KUMOVA NEVENKE I BOŽIDARA - BOŠKA OBRADOVIĆA (P-766)

NAVRŠAVA SE 15 GODINA OD KAKO NIJE SA NAMA VOLJENA SUPRUGA I MAJKA

MILANKA LATINOVIĆ

10.11.2003-10.11.2018.

NJENU VEČNU KUĆU POSETIĆEMO U SU-BOTU, 10. NOVEMBRA 2018. GODINE, NA GRO-BLJU KOD DUDOVE ŠUME I POLOŽITI CVEĆE.

SUPRUG DRAGAN, SINOVI GORAN I ZORAN (P-760)

DANA 8. NOVEMBRA 2018. GODINE NAVR-ŠAVAJU SE ČETIRI TUŽNE GODINE OD PRERA-NE SMRTI MOGA SINA JEDINCA

ALEKSANDAR BERENJI1986-2014.

SAOBRAĆAJNI INŽENJER

HVALA TI ZA SVU LJUBAV, RADOST, SREĆU I DOBROTU KOJU SI MI NESEBIČNO PRUŽAO.

NEUTEŠNI TATA SILVESTER (P-762)

DANA 14. NOVEMBRA 2018. GODINE NAVR-ŠAVA SE SEDAM GODINA OD KAKO NIJE SA NAMA NAŠ VOLJENI SIN, BRAT, UJAK I STRIC

GORAN FRANJKOVIĆ

1985-2011.SVETA MISA ODRŽAĆE SE U SREDU, 14. NO-

VEMBRA 2018. GODINE U 10 SATI U KATOLIČ-KOJ CRKVI U ALEKSANDROVU. POSLE MISE ĆEMO POSETITI NJEGOVU VEČNU KUĆU NA KERSKOM GROBLJU.

TVOJI NAJMILIJI (P-782)

NOVE

TUŽNO SEĆANJE

ing. NIKOLA JARIĆ10. XI 1978-10. XI 2013.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji (P-761)

POMENDana 12. novembra 2018. godine navršava se

pola godine od tvog odlaska

IVAN DULIĆ

Ostale su suze i sećanja na trenutke provedene s tobom.

Bog te je uzeo, ali je ostala večna ljubav.Sveta misa će se održati 10. novembra 2018. go-

dine u 18 sati u crkvi Svete Terezije Avilske.Mama Kata, ćerka Ivana, i Goca (P-765)

SEĆANJE

IMRE LEDENSKI1942-2017.

Život, snaga, energija, to na tebe liči, ali već godi-na jedna ti si sa one strane sa našim sinom.

Meni preostaje da čekam momenat da vam se pridružim.

Tvoja Kata (PG-115)

Dana 2. novembra 2018. godine preminula je naša voljena majka, baka i tašta

DANICA MAMUŽIĆ1927-2018.

Večno ćemo te čuvati u našim srcima!

Ožalošćeni: tvoji najmiliji (PG-116)

Prošle su četiri tužne godine od kako nije sa nama naš voljeni suprug, otac, deda i tast

VOJISLAV RAFAILOVIĆ1951-2014.

Vreme prolazi ali sećanje na Tebe ne. Zauvek ćeš ostati u našim srcima!

Ožalošćeni: Tvoji najmiliji (PG-117)

ANA MUČALOVrođ. Horvacki Palivukov

1923-2018.

Imala si najiskreniji osmeh koji si mi velikoduš-no poklanjala, najtoplije oči kojima me se nikada nisi dovoljno nagledala i neizmernu ljubav kojom si me obasipala.

Uvek si me čekala, da Ti dođem što češće, a sada ja Tebe uzaludno čekam.

Bila si najbolja baka na svetu celom.

Tvoja unuka Tanja (P-778)

Dana 3. novembra 2018. godine preminula je naša draga i voljena mama, svekrva i baka

ANA MUČALOV1923-2018.

Pamtićemo Tvoju ljubav i dobrotu kojom si nas okruživala.

Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima na izrazi-ma saučešća i položenom cveću.

Ožalošćeni: Zlatko, Tanja i Hajni (P-777)

Poslednji pozdrav dragoj mami, babi i svekrvi

LJUBICI IVOŠEVIĆrođ. Ćupurdija

1926-2018.

Zahvaljujemo se rodbini i prijateljima koji su sa-osećali sa nama u teškim trenucima.

Ožalošćeni: sin Nikola, snaja Srebrnka, unuk Slobodan, snaja Nataša i praunuka Petra (P-767)

Dana 7. novembra 2018. godine prošlo je godinu dana kako nije sa nama voljena mama, tašta, baka i prabaka

EVA KALMARrođ. Beke

S ljubavlju čuvamo uspomenu na Tebe.Tvoji najmiliji (P-768)

Prošlo je deset godina od kada nije sa nama

FRANJO ŽIGMANOVIĆ

I mnogi bi dali sve da mogu vratiti vreme. Da mogu zagrliti svoje voljene, da im čuju glas...Al ži-vot je takav, ne pita te ništa, samo ide dalje!

Ne vraća se, niti ponavlja. Nedostaješ nam mno-go, ali moramo bez tebe.

Tvoji: supruga Terezija, ćerke Aleksandra i Ani-ta, zetovi Hozelito i Gabor, unučad Nikola, Marko, David i Aleksandar i tetana Marica (P-771)

Навршава се 40 дана од смрти нашег вољеног

СЛОБОДАН ТОДОРОВИЋ

1955-2013.

Помен ће се одржати у суботу 10. новембра 2018. године, на Керском гробљу у 14 часова.

Твоји најмилији (Р-764)

Prošlo je tužnih dve godine kako nas je napustio naš dragi suprug, otac, deda, svekar i brat

LJUBOMIR IGNJATOV1940-2016.

Večno ćeš ostati u našim srcima.Tvoji najmiliji (P-769) Dragom čika Iliji poslednji pozdrav

ILIJA NONKOVIĆing. šumarstva u penziji

1932-2018.

Ostaće nam u večnom sećanju!

Članovi Planinarsko sportskog kluba Spartak Su-botica (P-770)

čitulje/pomeni 23Broj 899. novembar 2018.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16

časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),

četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).

Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na

spratu

DANA 6. NOVEMBRA 2018. GODINE SE NA-VRŠILO DVE GODINE OD KAKO NIJE SA NAMA VOLJENI OTAC I TAST I NAJMILIJI DEKA

STANISLAV ŽITNIK - STANE

1932-2016.NIŠTA NIJE KAO PRE. ČUVAMO TE U NAJ-

LEPŠEM SEĆANJU.TVOJA JEDINA ĆERKA BISERKA, ZET STE-

VAN, UNUK BOJAN I UNUKA SANELA SA SVO-JIM PORODICAMA (P-781)

NOVE

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za

naredni broj). Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

čitulje/pomeni 24 Broj 899. novembar 2018.

Izveštaj iz Matične knjige umrlih za period od 29.10.-

02.11.2018.godinu

Najdan (Vlajko) Cvetković (1958.) radnik, Nikola

(Ilija) Milović (1947.) penzioner, Laslo (Laslo) Vin-

cer (1968.) penzioner, Eržebet (Bela) Orsag (1930.)

penzioner, Kemal (Trajko) Bektašević (1947.) penzi-

oner, Stefan (Mihajlo) Maksymčuk (1930.) penzio-

ner, Jelena (Franjo) Kuntić (1937.) penzioner, Klara

(Lehnard) Balint (1932.) penzioner, Imre (Ištvan)

Domanj (1945.) penzioner, Smilja (Nedeljko) Boš-

ković (1940.) penzioner, Ilona (Jožef) Galfi (1952.)

penzioner, Eržebet (Josip) Nanaši (1936.) penzio-

ner, Tomo (Stevan) Pejić Gavran (1934.) penzioner,

Ljubica (Nikola) Ivošević (1926.) penzioner, Ana

(Stipan) Ferković (1951.) penzioner, Piroška (Dani-

el) Horvat (1954.) domaćica, Katalin (Antal) Dekle-

va (1941.) penzioner, Veco (Jelisaveta) Sineš (1929.)

penzioner, Gizela (Imre) Szabó (1939.) penzioner,

Marko (Milovan) Pavićević (1978.) radnik, Jelena

(Đorđe) Balo (1941.) penzioner, Matilda (Ivan) Bo-

roš (1945.) penzioner, Maria (Sándor) Bogdan Mo-

lnar (1940.) penzioner, Joka (David) Sedlak (1936.)

penzioner, Atila (Đula) Rideg (1967.) knjigovođa ,

Marcela (Geza) Čović (1941.) penzioner, Josip (Fra-

njo) Horvat (1938.) penzioner, Anđelija (Đuro) Kri-

vokuća (1937.) penzioner, Marija (Jožef) Bokor

(1947.) penzioner

Hronika matične kancelarije

Sećanje na moju jedinu sestru

ANU MIJAILOVIĆrođ. Džido

08.05.2018-08.11.2018.

Šest meseci tuge, bola i nezaborava.Tvoja neutešna sestra Iva (PG-118)

Дана 5. новембра 2018. године премиинула је вољена мајка, бака и свекрва

МИЛЕВА ЛЕЛАЂАКОВИЋ1940-2018.

После дуге и тешке болести, отишла си тихо и достојанствено као што си и живела. Ниси дочекала оно што си чекала, нађи свој мир.

Никада Те нећемо заборавити!Твоји вољени: син Владимир са породицом

(Р-776)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, tastu i dedi.

RŠIĆ PETAR1940-2018.

Teško je bez Tebe živeti, bol u srcu kriti, u duši plakati a nasmejan biti.

Supruga Eržebet, ćerka Judit, zet Zvonimir i jedi-na unuka Sanela (PF-229)

Prošlo je tužnih šest nedelja kako nije sa nama naš voljeni

CRNKOVIĆ VLADIMIR1939-2018.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Supruga Marika sa Bucom i Monikom (PF-230)

Poslednji pozdrav voljenom sinu i bratu.

KOLAR GABOR1954-2018.

Bol nije u rečima i suzama, nego u duši i u našim srcima, u kojima ćeš večno živeti!

Ožalošćena porodica (PF-231)

TUŽNO SEĆANJEDana 8. novembra 2018. godine navršava se de-

vet godina od tragične smrti voljenog sina, brata, strikana i devera

SLOBODAN BOBANILOVAC

Sve godine koje su prošle i koje će proći neće iz-brisati ljubav i sećanje na Tebe.

Tvoji: mama Ruža i brat Čeda sa porodicom (P-779)

Dana 9. novembra 2018. godine navršava se de-vet tužnih godina kako nije sa nama

OTILIJA ŠIMIĆrođ. Lučić

1938-2009.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Sin Vladimir i snaja Dragana (P-780)

Poslednji pozdrav voljenom suprugu, ocu, sve-kru i dedi.

GODAR BELA1946-2018.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Zahvaljujemo svima koji su bili uz nas u najte-žim trenucima.

Ožalošćena porodica (PF-228)

Poslednji pozdrav voljenoj supruzi i majci.

VERICA SUDAREVIĆrođena: Skenderović

1957-2018.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

Tvoji najmiliji (PF-232)

Dana 29. oktobra 2018. godine prestalo je da kuca plemenito srce našeg voljenog

TOMO PEJIĆ GAVRAN1934-2018.

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima, komšija-ma i kolegama na ukazanom saučešću i položenom cveću.

Njegovi najmiliji (P-772)

Prošlo je šest tužnih nedelja od kako nas je napu-stio naš dragi suprug, otac i tast

VLADIMIR VUKOV

Sveta misa će biti 10. novembra 2018. godine u 9 sati u crkvi u Starom Žedniku.

Večno ćeš biti sa nama.Tvoji najmiliji: supruga, ćerke i zet (P-773)

Navršava se tužnih 40 dana kako nas je napustio naš dragi brat

VLADIMIR VUKOV

Velika praznina i bol koje si nam ostavio, svojim iznenadnim odlaskom, trajaće dok živimo mi koji smo te neizmerno voleli.

Brat Drago i sestre Stana i Anica sa porodicama (P-774)

Prošle su četiri godine od kada nisi sa nama

ZORICA TIKVICKI

Uvek ćeš ostati u našim srcima i mislima.Počivaj u miru!Mira, Marina, Srđan (P-775)

NOVE

RAZNO

- „GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Servisi-ramo belu tehniku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 220)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zave-se, tende..- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P- 221)

- Dajem časove nemačkog jezika u mom stanu- Ker-tvaroš. Tel. 063/880-6682 (1-89)

- Prodajem orahovo sta-blo u krošnjama, zvati na Tel. 064/6325-201 (2-89)

KUĆE

- Prodajem kuću sa po-moćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, cena po dogovoru. Tel-064/1838-710 (3-89)

- Subotica, MZ Novo Selo, prodajem kuću za rušenje sa dvotarifnom, trofaznom stru-jom, gradska voda, legalizo-vano, vlasnik, cena 13.500€. Tel. 024/535- 213 (4-89)

- Prodajem spratnu kuću, kvalitetna gradnja od 126m2, ostava, garaža, 13 ari placa, dvorište, etažno grejanje, in-verter, izolovana, demit fa-sada, zidana ograda sa kov. kliznom kapijom, do boro-ve šume, cena 44.000€. Tel. 063/530-825 (5-89)

- Prodajemo lepu kuću u Malom Bajmoku, novo na-selje od 140m2, grejanje,gas, kaljeve peći, podovi parket, dupla garaža, dve terase,

bazen, legalizovana. Tel. 063/754-0004 ili 024/4561-205 (6-89)

-Prodajem kod Buvlja-ka četvorosobnu parketira-nu kuću sa duplom garažom i većim dnevnim boravkom sa kuhinjom, gasno grejanje TFS, gradska voda i kanali-zacija, ima i bušeni bunar, hidropak u podrumu, plac 360m2, cena 37.000€. Tel. 024/562-175 (7-89)

- Prodajem kuću u Malom Bajmoku od 160 m2. na pla-cu od 760 m2 (garaža i dve prostorije ispod cele kuće), 3 sobe, trofazna struja, od ci-gle, laminat, pločice, vredi pogledati, cena po dogovoru. Tel. 064/3436-099 (8-89)

- Kertvaroš, komforna petosobna, spratna, dvojna kuća u ul. Pupinova/ Šanti-ćeva 178m2 po građevinskim normama, cena 500€/m2, stanje objekta pogodno za uređenje po želji kupca. Tel. 024/548-108 ili 060/548-1080 (9-89)

- Prodaje se spratna kuća sa dva trosobna stana 210m2, sva infrastruktura, legalizovana, etažno grejanje na gas, posebno dva brojila, na placu od 650 m2, 5 min. od autobuske linije 16, Subo-tica MZ Mali Radanovac. Tel. 064/468-1788 ili 024/546-061 (10-89)

IZDAVANJE STANOVA

- Izdajem stan od 42m, jednosoban, polunamešten, komforan, cena 50€. Tel. 064/537-9547 (11-89)

- Izdajem sobu za jednu učenicu u Kertvarošu. Tel. 548-903 (12-89)

- Izdaje se jednosoban, namešten stan za zaposle-nu osobu ili penzionere uz malu kiriju i režiju, grejanje na čvrsto gorivo. Tel. 4562-504 (13-89)

PRODAJA STANOVA

- Prodajem lepo sređen dvosoban, manji stan sa cg i svim priključcima u ulici B. Radića, terasa, toplo prize-mlje, pogodan za starije oso-be. Tel. 064/1611- 483 (14-89)

- Prodajem jako lepo sre-đen jednosoban stan od 30kv, kod Ekonomskog fakulteta, na IX spratu, (menjan krov), može zamena za garsonjeru

u gradu ili u B. Radića na Prozivci. Tel.061/219- 6512 (15-89)

- Menjam manji dvosoban stan u ulici B. Radića 52- to-plo prizemlje za jednosoban u istoj ulici ili na Prozivci. Tel. 064/1611-483 (16-89)

- Stan- PP od 50m2 po-godno za restoran ili hostel, cena 25.000€, ulaz sa ulice. Tel. 060/0523-316 (17-89)

- Prodajem garsonjeru od 18m2 IV sprat bez lifta za 14.500€. Tel. 060/0523-316 (18-89)

POLJOPRIVREDNO

ZEMLJIŠTE

- Prodajem 9 motika pla-ca sa trofaznom strujom, po-godno za gradnju ili sadnju, u ulici Pokret Nesvrstanih. Tel. 061/3037-307 (19-89)

- Prodajemo plac od 1506m2 u Višnjevcu, plac ima vodu, struju i kuću za ru-šenje, cena po dogovoru. Tel. 064/2942- 607 (20-89)

- Prodajem voćnjak 10x70m ima tri rodne, zdrave Nacika kruške, starije od 100 godina, tri oraha, tri duda, dve dunje, voda pod krovom, bunar od 58m sa tri česme na placu. Tel. 064/282- 0972 (21-89)

MOTORNA VOZILA

- U Čantaviru prodajem MTZ-52 sa prednjom vučom ili menjam za registrovan auto, mlađi od 2000 godine. Tel. 062/873-4913 (22-89)

- Hitno se prodaje

prikolica 14t registrovana za traktor sa atestom i trobra-zni ,,Regent” plug, obrtač 14cola. Tel. 024/532-570 ili 060/0532-570 (23-89)

- Na prodaju sejačica Olt gama 18 sa lulama i špediter. Tel. 024/528-682 (24-89)

POLJPRIVREDNE MAŠINE

- Sejačica IMT 23 sa bra-nom, traktor MTZ 820 re-gistrovan, nove gume, trak-tor Torpedo TD 4506, regi-strovan, rasturivač stajnja-ka Tehnostroj 4 tone; prska-lica GOO lit Agromehani-ka Kranj. Tel. 063/568-027 (25-89)

- Setvospremač 3m; plug za pluženje Futog sa zagr-tačima; rezervoar za gorivo 2,5m3, Bratstvo; muzilica za krave Sever; kazan za raki-ju 100l, prevrtač sa uloškom. Tel. 063/568-027 (26-89)

- Ciklon samograd-nja 300kg; pužni transpor-ter 8m; plug dvobrazni IMT 610-14; tanjirača V28, Bečej; valjak 3m napunjen uljem. Tel. 063/568-027 (27-89)

DOMAĆE ŽIVOTINJE

- Prodajem jako lepe bele, tovne ćurke težine od 10-15 kg žive vage, cena 350 din/kg, žive vage. Tel. 064/920-3624 (28-89)

KUPOPRODAJA

- Prodajem muzičku lini-ju: gramofon, radio, kasete dva zvučnika u crnoj boji, kao novo, vrlo povoljno. Tel. 063/597-301 (29-89)

- Prodaje se toplotna pum-pa, katlanka sa ložištem, pivska ambalaža, liveni radijatori, go-bleni, kristalne vaze, kancela-rijski sto, jabučari sanduci. Tel. 063/567-919 (30-89)

- Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 5982(31-89)

- Otkupljujem original-ne umetničke slike uz struč-nu i realnu procenu vrednosti,

interesovati se od ponedelj-ka do subote od 9- 17 sati. Tel. 065/5833- 665 (32-89)

- Kupujem, prodajem i me-njam značke i albume za znač-ke, kupujem knjige i medalje o fudbalskim klubovima. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (33-89)

- Auto prikolica 2*1*0,7m, registrovana do 20.12.2019. go-dine u odličnom stanju, proda-jem ili menjam, po dogovoru, mašina za meso 22 i dve kaci-ge, ne SMS. Tel. 064/205-4793 (34-89)

- Prodajem komodu od hra-stovine, odlično očuvana, ku-hinjske elemente od iverice 2 kom. dve kancelarijske stolice, luster i plafonjerku, sve povolj-no. Tel. 061/151-9913 ili 531-391 (35-89)

- Prodajem krovni nosač za Zastavina ili slična vozila, cena 10€. Tel. 065/934-5048 (36-89)

- Harmonikaš Bela Skende-rović sa svojim orkestrom svira svadbe, rođendane, slave i osta-le svečanosti. Pozovite i dobro se provedite na Tel. 4532-006 ili 064/300-9189 (37-89)

- Prodajem Partizanovu bi-ciklu, žensku od 24 cola, malo vožena kao nova, kupujem bi-cikle u očuvanom stanju. Tel. 064/300-9189 (38-89)

- Stolovi na razvlačenje sa stolicama, tepisi, kredenac i trajno žareći štednjak Kalo-reks, zidni sat u kutiji, kombi-novani štednjak na gas i struju sve na prodaju, razna bunjevač-ka ruva, sefiri, satini, marame i slično. Tel. 528-682 (39-89)

- Prodajem za Ladu Rivu nove auto delove u pola cene. Tel. 064/1240-315 (40-89)

- Prodajem trosed malo ko-rišćen, nov kauč, radna kolica sa 1 točkom (talička), el. šted-njak sa 2 ringle struja 2 na bu-tan korišćen, u dobrom stanju, goblen zadnja večera Vilerov dužina 1,3m, a širina 60cm, 4 goblena manja priroda 35x50, prodajem razno cveće, višego-dišnje biljke. Tel. 061/2196- 512 (41-89)

- Prodajem korišćen, očišćen i ispravan bojler Tiki od 80l, cena 5.000 dinara, ja-viti se uveče. Tel. 024/547-322

(42-89)- Prodajem vuneni tepih

2,5X3,5m, okrugli sto sa četiri stolice, dve komode, dvokrilna i trokrilna u boji oraha, cena za sve 300€. Tel. 064/4180-484 (43-89)

- Prodajem 12 kom. krila od prozora dim. 125X56 sa staklom i zdravo drvo, cena 3000 po ko-madu, šporet na gas sa dve rin-gle Alfa plam nov, nekorišćen, cena 7000 dinara. Tel. 528-410 (44-89)

- Prodajem regal u boji dr-veta u vrlo dobrom stanju 3,7x2,3m, 60€, predsoblje iz tri dela svetlo crvene boje, dva lu-stera sa 6 kugli. Tel. 064/537-9547 (45-89)

- Prodajem vindjaknu zim-sku sa uloškom br. 56, zimski dugi kaput, akt tašne različi-tih veličina 5 komada. Tel. 527-208 ili 065/532-1064 (46-89)

- Prodajem polukoncer-tni klavir Bössendorfer, treba ga popraviti, cena 500€. Tel. 064/3758-911 ili 521-990 (47-89)

- Prodajem tri slike ulje na platnu i oslikane biber crepove sa ugrađenim kvarcnim satom, razni motivi. Tel. 064/361-7731 (48-89)

- Prodajem el. pilu, ručnu, skoro nova marke Powerplus 14, tip 6450, 2000w, 109db Belgium, cena 6.000dinara. Tel. 065/3530-825 (49-89)

SEĆANJEDana 12. novembra 2018. godine navršava se četiri

godine kako nije sa mnom moj voljeni suprug

VOJISLAV RAFAILOVIĆ1951-2014.

Vojo moj,mnogo mi nedostaješ!Tvoja Ljilja (P-763)

čitulje/pomeni/oglasi 25Broj 899. novembar 2018.

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

"

Ova markica važi ukoliko u oglasno odeljenje „Novih Subo-tičkih novina” stigne najkasnije do utorka, do 16 sati, sredom (do 13 časova) se naplaćuje 100 RSD

Oglašivač svojim potpi-som garantuje za tačnost unetih podataka i potvr-đuje da isključivo odgova-ra za eventualnu štetu koja je oglasnom porukom pro-uzrokovana trećem licu.

NOVE

Markica zabesplatanmali oglas

Broj 899. novembar 2018.

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni ku-vari-ce, konobari-ce po-moćne radnice geronto domaćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

OTKUPLJUJEM: za-mrzivače, frižidere, veš mašine, šporete, televi-zore, staro gvožđe, aku-mulatore, perjane jastu-ke, dunje. Tel. 062/133-2269 (P-219)

Mali oglasi

sport26 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

Spuštena je zavesa na kasaču sezonu u Subotici. Kako je to već i običaj, učinjeno je to kroz revi-jalne trke u organizaciji Konjičkog kluba Bačka. Nedeljno okuplja-nje poslužilo je da se saberu utis-ci o sezoni u kojoj je Subotica bila domaćin značajnih trka, Dužijan-ce, Derbija...

Na stazi su se, ovoga puta, oku-šali i vozači amateri, videli smo neke stare šampione, buduće, a među vozačima je ovoga puta bio i Miodrag Zago-rac, predsednik KK Bačka.

Rezultati, prva kasač-ka trka: Lota Kvin (Ro-bert Seke) 1:29,1, Nice Astra (Vladimir Pribić) 1:37,4, druga kasačka trka: De-stiny SG (Dragan Prćić) 1:19,7, Shiney Don (Lazar Milić) 1:20,7, Aron (Ivica Tumbas) 1:20,4, Dea Cele-ste (Aleksandar Žiža) 1:21,1, treća kasačka trka: Čarli BL (Siniša Vujković) 1:23,6, Double Trouble (Radoslav Pavkov) 1:25,1, Dagmar (Jo-sip Vujković Lamić) 1:25,2, Lale Pride (Milan Prera-dović) 1:25,4,četvrta ka-sačka trka: Pretty Oaks (Radoslav Rajić) 1:21,7, Indija-na Džons (Karolj Sečenji) 1:22,6,

Kiralyfi DL (Robert Seke) 1:24,3, Poker (Todor Krnjajski) 1:24,9,

peta kasačka trka: Dea Celeste (Josip Poljako-vić) 1:21,1, Ramon Star-light (Đena Jozić) 1:21,7, Ragi Cocks (Miodrag Zago-rac) 1:22,1, Nearco GB (Ni-kola Preradović) 1:22,4, še-sta kasačka trka: Justi-ce Oaks (Miroslav Radulaš-ki), Coro (Sebastijan Šin-ković) 1:20,3, Dalton (Il-diko Roža) 1:21,5, sedma kasačka trka: Simo Mack (Boško Francišković) 1:17,9, Bonny Staro (Željko Pančić) 1:22,6, Dream Catcher (Slo-bodan Jokić) 1:22,9, Fredi Boy (Blaško Emez) 1:27,4, osma kasačka trka: Black Coffe (Ivan Ivande-kić) 1:21,4, Anna Milau (De-

jan Petrović) 1:21,7, Raveo (Mio-drag Nović) 1:21,9

Konjičke trke su održane u ne-delju, 4. novembra, u Beogradu, a među učesnicima su bili i kasači, kroz pet nadmetanja. Najzanimlji-vija je bila tradicionalna trka „Sin-gidunum” na maratonskoj distan-ci od 4.000 metara. U trci izdržlji-vosti i taktike najbolji je bio Isa-ac Newton AT sa vozačem Deja-nom Petrovićem.

U ostalim trkama su pobe-de ostvarili Luksemburg A.T. i vozač Gojko Galić, La Isla Bo-nita i vozač Branislav Mukić,

Aprilia i vozač Jakov Vujović, te Jimmy-Oaks i vozač Boris Kečenović.

Rezultati, prva kasačka trka: Luksemburg AT (G. Galić) 1:21,6, Arleta (B. Kečenović) 1:21,9, Fan-tom Glory (B. Miloradović) 1:24,6, Dunja Desert (L. Sokola) 1:25,0, druga kasačka trka: La Isla Bonita (B. Mukić) 1:22,0, Ate-na (A. Seke) 1:22,6, Kuda Star (N. Stojadinović) 1:23,3, I Topčider (L. Simić) 1:23,4, treća kasač-ka trka: Aprilia RS (J. Vujović)

1:17,2, Hungaria Oaks (B. Keče-nović) 1:18,6, Emil Zola AT (D. Petrović) 1:19,4, Alfa Romeo (J. Ostojić) 1:20,3, četvrta kasač-ka trka: Jimmy Oaks (B. Keče-nović) 1:18,9, Holidej S (D. Đu-ričić) 1:19,0, Gala SG (Z. Petro-vić) 1:19,3, Andover Love (S. Sič) 1:19,4, peta kasačka trka, „Sin-gidunum”: Isaac Newton AT (D. Petrović) 1:22,2, Utsuri de Gerbe-roy (J. Vujović) 1:21,7, Rite Key (Z. Živojinović) 1:21,9, Arsene Lupin (S. Grujić) 1:23,2.

Hipodrom Kincsem Park i proteklog vikenda bio je doma-ćin takmičarima iz Srbije, a po-sebno su uspešni bili takmičari iz naše regije.

U trci „Forest Sun dij” Her-cules Flevo i Veljko Mažić dolaze do pobede sa vremen-skim rezultatom 1:17,2 na dis-tanci od 1.900m, autostart. Tom prilikom iza sebe je ostavio grlo Ultimate Ugri u vlasništvu Marka Jozića iz Sombora sa vozačem Andorom Anđalom iz Čantavira.

Favorit trke u narednoj trci bio je Zeal di Girifalco, tu ulo-gu je i opravdao i trijumfovao sa vozačem Mažićem u vremen-skom rezultatu 1:19,5 na dis-tanci od 2.560m. Na drugo me-sto se plasiralo grlo Timoko RL odgojeno u Srbiji od strane štale „Sport Line” iz Beograda.

U poslednjoj trci dana pod nazivom „Uzer Hendikep” do pobede je došao i Branislav Mukić sa grlom Unique. Grlo je odgoj Dejana Bačića iz Su-botice, a nalazi se u vlasništvu

Feldi Otoa, takođe iz Subotice. Pobedničko vreme 1:19,4 na dis-tanci od 1.800m.

Trka dana pod nazivom „Oszi Kiserleti Verseny” done-la je treneru Goranu Zolnaj-iu dva plasmana. Grlo Zsene-rotz sa vozačem Mitjom Sla-vičem iz Slovenije plasiralo se na treće mesto sa vremenskim rezultatom 1:18,5 na distanci od 1.960m, a Zikka BD sa vozačem Goranom Zolnajiem plasirala se na peto mesto sa vremenskim rezultatom 1:19,0.

Spuštena zavesa na kasačku sezonu u Subotici

druženje za kraj

Konjičke kasačke trke u Beogradu

Trka na 4.000 metara

Konjičke kasačke trke u Mađarskoj

Uspeh Veljka Mažića

Justice Oaks (2) i Čoro (6) u finišu

U trkama se kao vozač oprobao i Miodrag Zagorac, predsednik Kluba

Velika nagrada Srbije u plivanju

Nikola Koltin – državni rekorder

Značajno plivačko ta-kmičenje „Velika nagra-da Srbije 2018”, održa-no od 1. do 4. novembra u Zrenjaninu, obeležio je, bar što se subotičkog pli-vanja tiče, Nikola Kol-tin, predstavnika Spar-taka. On je, naime, u me-đunarodnoj konkuren-ciji, u trci na 200 meta-ra prsnim stilom, stigao do zlata, ali i do novog dr-žavnog rekorda za deča-ke do 14 godina koji sada iznosi 2:26,42 minuta. Uz njegovo zlato, takmi-čari Spartaka su osvojili još osamnaest medalja u konkurenciji 61 kluba iz Alžira, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Grčke, Ma-đarske, Makedonije, Rumunije, Rusije, Slovenije, Sirije, Turske i, narav-no, Srbije.

Medalje za Spartak su osvojili, devojke: Vanja Romić, četiri zlatne (50 i 200 prsno, 200 i 400 mešovito), jednu srebrnu (100 prsno) i dve bronzane (50 i 200 leđno), Anja Zubelić, zlatna medalja na 200 prsno, i četiri srebrne (50 i 100 prsno, 200 i 400 mešovito), Tea Mut, zlatna na 50 leđno, dve srebrne medalje (50 delfin i 100 leđno) i dve bronzane (400 i 800 kraul), te momci: Nikola Koltin, zlatna medalja na 200 pr-sno, Andor Gencel, zlatna na 200 leđno.

Nikola Koltin

Prva „B” liga za vaterpoliste

Bodovi iz ValjevaNa početku nove sezone u Prvoj „B” ligi Srbije vaterpolisti Spartak

Prozivke su gostovali u Valjevu gde su sa 10:7 (2:2, 1:0, 4:3, 3:2) savla-dali domaći Valis.

Bilo je to dobro izdanje Subotičana koji su kontrolisali igru i rezultat u većem delu susreta, pa su na kraju i došli do sigurne pobede.

Valis: Mirković, Dobrisavljević, Milovanović, Đurđević 1, Kovačević 1, Bogdanović, Omerović 1, Đurđević 3, Milinović, Stanković, Pantelić, Bojović 1, Popović, Vujić.

Spartak Prozivka: Zeljković, Čubrilo 3, Grabež 1, Ivković, Pra-lić, Kastež 1, Tonković, Vrkulja, Kakai 1, Lončendić 1, Stojano-vić 2, Varkulja 1, Perez, Kantar.

Sledi gostovanje ekipi Singidunuma u Beogradu.

Raspisane konkurs za nagrade „Jovan Mikić Spartak”

U više kategorijaSportski savez Vojvodine raspisao je konkurs za dodelu nagrada „Jo-

van Mikić Spartak” za 2018. godinu. Iz Sportskog saveza Grada Subo-tice stiže obaveštenje da sportske organizacije svoje predloge upute Sportskom savezu Subotice, koji će proslediti predloge Sportskom sa-vezu Vojvodine.

Iz Sportskog saveza mole da se prijave obave u što kraćem roku, a naj-kasnije do 14. novembra, do 12 sati.

Nagrade se dodeljuju u više kategorija, za trenere, sportske sudi-je, sportske organizacije, te u kategorijama sportski radnici, vrhunsko-sportsko dostignuće, fer-plej, sponzori-donatori sporta, kao i nagrada za životno delo.

Super liga Srbije za kuglaše

Beograd siguranNije bilo dileme u meču sedmog kola Super lige Srbije, kuglaši Beo-

grada, lideri tabele, sa 8:0 (3.722:3.392) savladali su Spartak 024.Pojedinačno: Baranj – S. Skenderović/P. Skenderović 1:0

(651:117/401, 4:0), Jakab – Joković 1:0 (620:606, 2:2), Jagli-čić – Živković 1:0 (620:569, 4:0), Šakić – Bečkei 1:0 (598:555, 4:0), Ostojić – Vukelić 1:0 (605:558, 3:1), Simonović – Blago-jević 1:0 (628:586, 4:0).

NOVE

I prethodnog vikenda su hoke-jaši Spartaka bili aktivni, a uz ta-kmičenja u Mađarskoj, u centru pažnje je bio veliki turnir za kate-gorije do 8 i do 10 godina u Beo-gradu – „Holbus 2018”.

Četvrti međunarodni Memo-rijal „Mirko Holbus” okupio je 26 ekipa iz Srbije, Slovenije, Hrvat-ske i Bosne i Hercegovine, a Spar-tak se predstavio sa dve ekipe. Uz saradnju sa Partizanom i Crvenom zvezdom, deca iz Subotice su na turnir otputovala dan ranije, u ci-lju mini-priprema na ledu koji u

Subotici nedostaje.Spartak je u selekciji do 10 go-

dina zauzeo odlično 5. mesto od ukupno 16 ekipa, nesrećno izgu-bivši na penale u četvrtfinalu od Mladosti iz Zagreba (2:2 u regu-larnom delu, 2:1 za Mladost u pe-nal seriji), a kasnije u razigravanju za plasman od 5. do 8. mesta po-bedivši Vukove iz Sarajeva sa 8:4 i Crvenu zvezda sa 4:0. Prvog ta-kmičarskog dana, u utakmicama po grupama ostvarene su 4 pobe-de i 3 poraza.

Selekcija do 8 godina HK

Spartak je u konačnom plasmanu podelila 5. i 6. mesto (od ukupno 10 ekipa), sa skorom od 4 pobede, 1 nerešen i 4 poraza, ali je ovo fe-nomenalan rezultat za jednu pot-puno novu generaciju koji su prvi put učestvovali na jednom ovako velikom i jakom turniru. Iz Sparta-ka ističu i podatak da su jedini sa-čuvali mrežu i odigrali nerešeno sa velikom Olimpijom iz Ljubljane.

Devojčice iz Spartaka nastupile su u zajedničkoj ekipi Serbia Girls, a bila je ovo lepa prilika da odigra-ju desetak utakmica.

Boje Spartaka su branili: Po-ljaković Filip, Milodanović Filip, Benčić Mihajlo, Bre-stovac Relja, Kujundžić Ni-kola, Gubičak Leon, Popov Novak, Ponjavić Andrija, Milanko Danilo, Anđelko-vić Luka, Budinčević Petar, Rajković Marjan, Blažić Te-odor, Mandić Petar, Lakiće-vić Vidak, Kostić Vuk, Bor-šoš Augustin, Bjelan Mitja, Maravić Stefan, Nađ Stra-hinja, Tikvicki David, Ko-vač Nina, Lukić Dunja, Man-dić Marta, Tikvicki Martina, Mandić Antonija, Poljaković

Lana i Ponjavić Iva. Trene-ri: Brestovac Uroš i Kolarić Aleksandar.

Starije selekcije su nastupile u Prvenstvu Mađarske, gde igra-ju zajedno sa Kiškerešom. Se-lekcija do 14 godina zabeleži-la je pobedu nad ekipom Szek-szardi Jegmadarak od 4:3 (2:1 0:0 2:2). Za zajedničku ekipu HK Spartak-Kiškereš iz Subo-tice su nastupili: Đukanović Luka, Penava Ognjen, Mi-klenović Mellanija, Sekulić Elena, Feher Čongor, Šan-dor David, Rajković Martin, Distl Dominik, Benčić Ana-stasija, Stantić Sara. Trener: Jaramazović Zoran.

Selekcija do 12 godina je odi-grala utakmicu sa ekipom ISK Lendület Gyergyószentmiklós i zabeležila ubedljivu pobedu od 11:0 (4:0 4:0 3:0), posle sigur-ne i kvalitetne igre, u kojoj se pi-tanje pobednika nije dovodilo u putanje ni jednog sekunda to-kom meča. Za zajedničku ekipu HK Spartak-Kiškereš su nastu-pili: Vučinić Vasilije, Kun-tić David, Janković Ognjen, Kukaras Luka, Rac Sabo Ha-nna, Popov Jovana, Gladić Petra, Penava Ognjen, Te-munović Vanja i Bem Karlo. Trener: Jaramazović Zoran.

27Broj 899. novembar 2018. sport

Košarkaši Spartaka na-neli su prvi poraz OKK Be-ogradu u sezoni – 96:89 (26:23, 28:22, 18:25, 24:19). U još jednom dra-matičnom meču u Suboti-ci Golubovi su ovoga puta pronašli put do pobede, uz odličnu timsku igru, ali i istaknute pojedince Vi-lijamsa, Bakumanju, Čamparu i Barnu, koji su i odskočili po poenima.

Spartak je na početku meča prikazao ovosezon-sku boljku i imao je veći broj izgubljenih lopti, što gosti koriste da stignu do prednosti. Zakucavanje Bakumanje nagoveštava bolju igru Subotičana, tako je i bilo. Akcije domaćih su bile tečnije, a posle vezanih poena Vilijamsa i njego-ve trojke bilo je 24:21 za Subotičane. Dobra sarad-nja Barne i Bakumanje donosi Golubovima vredne poene u poslednjoj sekun-di četvrtine.

Nastavak donosi bolju igru do-maćih u odbrani, ali i kontrolu sko-ka. Gracin Bakumanja je bio ras-položen, dva puta je uz skok u na-padu i poentirao, a Spartak vodi sa 44:39. Razigrao se tada i Čam-para, brzo je vezao devet poena, a Spartak na 47 sekundi do odlaska na „veliki odmor” vodi sa 52:41.

Pauza je više prijala gostima koji su, preko Islamovića i njegove

dve trojke, smanjili na samo koš za-ostatka. Čampara brzo stiže do če-tvrtog prekršaja za brigu domaćih, ali je uskoro ista brojka zasijala i kod Veljkovića, pa su startni cen-tri obe ekipe proveli manje vreme-na na terenu. Uz veliko negodova-nje publike na sudijski kriterijum gosti preko Miljenovića stižu na pola koša zaostatka.

Spartak je uspevao da drži

prednost od dva do četiri poena, dok su gosti traži-li put do preokreta, a naja-vili su ga preko Miljeno-vića koji na sedam minu-ta do kraja meča pogađa za egal 78:78. Trojka Lan-govića donosi gostima tri poena viška, ali još jedan koš uz skok u napadu Ba-kumanja vraćaju pred-nost Golubovima i tera go-ste na minut odmora. Važ-nu trojku u akciji koja nije obećavala pogađa Bar-na, Musić sa druge stra-ne propušta da uz koš po-stigne i slobodno bacanje. Čampara, nakon četiri promašena vezana slobod-na bacanja, na minut do kraja, uz koš, pogađa, za 94:89. Drama nije izosta-la, ali su Subotičani uspeli da na vreme „stanu na lop-tu” i osiguraju pobedu.

Spartak: Vilijams 27, Igrutinović 5, Baku-manja 18, S. Gazibe-gović, Lučić, Uroše-

vić, Čampara 26, Petrov 6, Ko-jić, V. Gazibegović 2, Kuridža 2, Barna 10.

OKK Beograd: Langović 16, Islamović 15, Musić 11, Milje-nović 20, Veljković 15, Jovičić 6, Cerovina 2, Saičić 4, Kuz-manović, Maran, Vićentić.

U narednom kolu Golubovi-ma predstoji gostovanje ekipi Dinamika.

Košarkaška liga Srbije

Bolji od Beograđana

Gracin Bakumanja (u napadu)

Prva liga Srbije za košarkašice

Partizanu laka pobedaKošarkašice Partizana ubedljivo su savladale subotički Spartak

sa 86:61 (28:177, 16:13, 20:9, 22:22) u meču u kojem su već u pr-voj četvrtini stigle do dvocifrene prednosti koju su, potom, pretvo-rile u rutinsku pobedu. U timu Golubica nije bilo Sanje Orozović, odlično su, međutim odigrale Slađana Radulović i Anđela Zlaj-ić, postigle su 22, odnosno 23 poena, a uz Krstajićevu odigrale su i svih 40 minuta meča.

Spartak: Radulović 22, Zlajić 40, Kujundžić 4, Petković 9, Krstajić 3, Cvijetić, Šujica, Doderović, Petrekanović, Antić.

Partizan: Matić 23, Mitrović 9, Stepanović 19, Rajić 14, Inđić 8, Katić, Ignjatović 2, Lazić 6, Repac 3, Samardžić, Bukvić 2, Đoković.

Spartak u subotu, 10. novembra, od 16 sati, dočekuje Novosad-sku Žensku košarkašku akademiju.

Super liga Srbije za stonotenisere

Bolji od PartizanaNakon što su savladali Crvenu zvezdu, stonoteniseri Spartaka su

bili bolji i od Partizana. U petom kolu Super lige, na gostovanju u Be-ogradu, savladali su crno-bele sa 4:1, uz dobru timsku igru, i to nakon preokreta.

Pojedinačno: Milošević – Kostadinović 3:1 (8:11, 16:14, 11:7, 11:5), Savić – Bognar 1:3 (4:11, 11:5, 4:11, 9:11), Đan – Halas 1:3 (7:11, 11:5, 14:16, 10:12), Milošević – Bognar 2:3 (11:7, 6:11, 10:12, 11:7, 12:14), Đan – Kostadinović 1:3 (6:11, 11:7, 9:11, 10:12).

Naredno kolo nosi duel u Subotici, u subotu, 17. novembra, od 18 sati, a u Stonoteniskom centru gostuje ekipa Stenesa.

Prva liga Srbije za stonotenisere

Druga pobedaPeto kolo Prve lige Srbije za stonotenisere donelo je drugu pobedu

Spartaka Stoss. Ostvarena je na gostovanju u Kikindi, gde je sa 4:1 savla-dana ekipa Galadske. Po dve pobede vredne bodova ostvarili su Robert Takarič i Ištvan Poljak.

Pojedinačno: Božić – Takarič 0:3 (6:11, 9:11, 5:11), Mršić – Po-ljak 0:3 (5: 11, 6:11, 3:11), Đukić – Čokić 3:1 (11:8, 7:11, 11:7, 11:2), Božić – Poljak 0:3 (6:11,8:11, 10:12), Čubrilo – Takarič 0:3 (7:11, 1:11, 6:11).

U narednom kolu Spartak u subotu, 17. novembra, od 18 sati, u Sto-noteniskom centru u Subotici dočekuju ekipu TSC-a iz Bačke Topole.

Još jedan bogat vikend za hokejaše Spartaka

U Beogradu i Mađarskoj

Selekcije Spartaka do 8 i do 10 godina, i selekcija Serbian Girls

sport28 Broj 899. novembar 2018.

NOVE

Nije bilo dileme u Suboti-ci – odbojkaši Vojvodine su potvrdili da su u ovom mo-mentu bolja ekipa od Spar-taka i zabeležili pobedu od 3:0 (25:20, 25:14, 25:10). Dominirali su Novosađa-ni u svim elementima igre, a Golubovima nisu ostavili ni promil šanse da se nada-ju da će izvući bar bod pred domaćom publikom.

Uspevali su da pariraju odbojkaši Spartaka favori-tu u prvom setu u uvodnom delu. No, blok Novosađa-na napravio je razliku, Ko-vačević, potom i Vietski, zaustavljaju napade Spar-taka, a Vojvodina vodi sa 21:8. Od tog momenta sve je išlo „na vodenicu” gosti-ju koji su brzo, bez obzira na dva tajm-auta domaćih, pronašli put do prednosti od 19:12, posle dobrog napada Simi-ća kroz sredinu. Subotičani su u fi-nišu spasili tri set lopte, bio je to signal i za tajm-aut gostiju, nakon kojeg Kovačević realizuje četvrtu set loptu.

U istom ritmu je nastavila Voj-vodina i u drugom setu. Odličan servis, dobra odbrana, pokretljiv blok i ubitačan napad opisivali su

igru crveno-bele ekipe koja je lako povela sa 9:3, potom i 15:6. Poku-šavao je Žakić, trener domaćih, da uz tajm-aute i izmene promeni ritam, ali to nije donelo rezultat, Mehić „kuva” za 22:12. Vešt ser-vis Todorovića dovodi goste na korak do osvajanja drugog seta, a ovoga puta su Golubovi spasili tek jednu set loptu.

Blok je Vojvodini doneo prednost i počet-kom trećeg seta za 5:1, a mudar potez kapite-na Mehića odvodi No-vosađane na obavezan odmor sa šest poena viška. Gosti nisu „sma-njivali” gas, ređali su se efikasni poeni, pred-nost se povećavala, a nakon drugog asa Me-hića i petog bloka Ko-vačevića na semaforu je zasijalo 19:9. Dodao je Mehić još dva asa, a Kovačević poen za niz meč lopti na 24:9.

Spartak: Milović (libero), Arseno-ski 1, Jungić 3, Ve-selinović 4, Peić (li-bero), Seizović 2, Simić 8, Medan, Kecman 6, Dulić,

Krdžović A., Krdžović B. 1, Tumbas 3, Ilić 3.

Vojvodina: Simić 5, Vučiće-vić, Fundora, Škundrić (libe-ro), Negić (libero), Kovače-vić 13, Viietskyi 12, Kujundžić 12, Kostić, Mehić 18, Radević, Todorović, Rudić 1, Perić 1.

Odbojkašima Spartaka sledi go-stovanje u Valjevu, ekipi VA-014.

Odbojkašice Spartaka gostovale su proteklog vikenda u Staroj Pa-zovi gde je do tri boda, nakon po-bede od 3:1 (25:21, 17:25, 25:20, 25:20) došla ekipa Jedinstva. Bio je ovo meč u kojem je ove sezo-ne po prvi put za Spartak nastu-pila Jelena Trnić, koja je od le-tos uz Golubice na treninzima, ali su je „birokratske” začkoljice od-vojile od nastupa u takmičarskim mečevima.

Prvi set je protekao uglavnom u izjednačenoj igri, pa je Spartak vo-dio, poslednji put sa 18:17. Usledi-la je tada serija domaćih koje okre-ću na 21:18, posle bloka Vulino-ve, a blok Đokićeve zaključuje uvodni set.

Golubice su mnogo bolje poče-le drugi deo igre, odlično su ser-virale, a nakon dva asa Trniće-ve Spartak vodi sa 12:4. Finiš seta obeležen je visokim vođstvom od 20:10, a blok Batinićeve donosi Golubicama poravnanje.

Spartak je poveo i početkom trećeg seta, bilo je čak 6:1, pa 8:2, ali sledi preokret domaće ekipe koja vodi uskoro sa 12:9. Završni-ca seta donosi bolju igru Jedinstva koje vodi sa 20:15, posle asa Vuli-nove, dok Golubice nisu uspele da dođu do preokreta.

Četvrti set doneo je ponovo izjednačeniju igru, a na tehničkom tajm-autu bilo je 12:10 za domaće. Ekipa iz Subotice okreće na 16:15, potom je bilo i 17:16, ali još jedna

serija Jedinstva, uz dobar servis i blok, rešava pitanje pobednika. Koprivica poentira za 22:18, a Spartak više nije mogao da dođe do preokreta.

Jedinstvo: Vujnović 8 (2 bl, 2 as), Kockarević, Lekić 1 (1 as), Radišić, Koprivica 12 (2 bl, 2 as), Glušac 5 (2 bl), Antana-sijević 1 (1 bl), Četnik, Miro-savljević 9 (1 bl), Vulin 25 (2

bl, 3 as), Pavlašević (libero), Đokić.

Spartak: Jović 11 (2 as), Ro-bins 4 (3 bl), Trnić 8 (2 bl, 2 as), Marić, Ilić (libero), Bati-nić 10 (2 bl, 2 as), Prolić, Ma-đarević, Rajlić 19, Momković, Živanović 7 (3 bl, 1 as).

Odbojkašice Spartaka su juče, u četvrtak, 8. novembra, odigrale u Subotici meč protiv Železničara.

Super liga Srbije za odbojkaše

Bez drame u derbiju

Super liga Srbije za odbojkašice

Poraz u Pazovi

Aleksandar Veselinović (u napadu)

Milica Živanović (u napadu)

Počela Prva liga Srbije u rvanju

Start sa četiri pobedeU Kanjiži je u subotu, 3. novembra, održan prvi turnir Prve lige Srbije

za rvače. Nastupile su ekipe RK Spartak, RK Potisje (Kanjiža), RK Rad-nički (Sombor), RK Senta, RK Soko (Sombor). Rvači Spartaka imali su četiri meča, a u sva četiri su zebeležili pobede.

Spartak – Radnički 8:0Pojedinačno, 60 kg: Kristijan Gazdag – Srđan Kovač 1:0, 67 kg: Ta-

maš Nađ – David Novič 1:0, 72 kg: Sebastijan Nađ – Filip Frgić 1:0, 77 kg: Albert Čupak 1:0 (bez borbe), 82 kg: Ivan Zerge – Nikola Jerković 1:0, 87 kg: Oliver Tot – Mladen Gavrić 1:0, 97 kg: Janko Ivetić – Stefan Rašović 1:0, 130 kg: Vujadin Bosnić – Bojan Peić 1:0.

Soko – Spartak 0:8Pojedinačno, 60 kg: Petar Pavluković – Kristijan Gazdag 0:1, 67 kg:

Aleksandar Olujić – Tamaš Nađ 0:1, 72 kg: Bogdan Beljanski – Seba-stijan Nađ 0:1, 77 kg: Nikola Dedić – Ivan Zerge 0:1, 82 kg: Milan Re-lić – Davor Štefank 0:1, 87 kg: Milan Todorović – Oliver Tot 0:1, 97 kg: Željko Jovišić – Janko Ivetić 0:1, 130 kg: Stevan Jarić – Vujadin Bo-snić 0:1.

Potisje – Spartak 1:7Pojedinačno, 60 kg: Sabolč Lošonac – Kristijan Gazdag 0:1, 67 kg:

Aron Vrabel – Tamaš Nađ 0:1, 72 kg: Akoš Šarnjai – Sebastijan Nađ 0:1, 77 kg: Mario Štefanek – Davor Štefanek 0:1, 82 kg: Ervin Penjov – Ivan Zerge 1:0, 87 kg: David Kovač – Oliver Tot 0:1, 97 kg: Akoš Vrabel – Janko Ivetić 0:1, 130 kg: Tamaš Božo – Vujadin Bosnić 0:1.

Senta – Spartak 3:5Pojedinačno, 60 kg: David Agošton – Kristijan Gazdag 0:1, 67 kg:

Kalman Orčik – Tamaš Nađ 0:1, 77 kg: Maćaš Vamoš – Albert Čupak 1:0, 82 kg: Mario Vuković – Ivan Zerge 1:0, 87 kg: Petar Balo – Oliver Tot 1:0, 97 kg: Bence Almaši – Janko Ivetić, 130 kg: Vladan Živković – Vujadin Bosnić 0:1.

Gimnastička liga Vojvodine

Subotica domaćinU Subotici je u subotu, 3. novembra, održano drugo kolo Gimnastičke lige

Vojvodine u konkurenciji pionirki, uz trijumf domaćih takmičarki Sokolskog društva Spartak.

Spartak je osvojio prvo mesto u selekciji do 10 godina, sa 162,55. U poje-dinačnoj konkurenciji Dunja Babičković je bila najbolja sa 56,60 bodo-va, druga je Milka Gračan sa 54,45 dok je četvrta bila Martina Popov sa 51,50 bodova.

Subotičanke su trijumfovale i u selekciji do 12 godina sa osvojenih 151,150 odova. U pojedinačnoj konkurenciji sva tri prva mesta osvojile su domaće gi-mnastičarke, Nina Šabić je bila prva sa 53,450 bodova, druga Nađa Ristić sa 50,05 a treća Staša Rakić sa 47,65 bodova.

U ukupnom poretku Spartak je bio opet najbolji, ekipno u drugoj selekci-ji osvojena je zlatna medalja sa 325,50 bodova. Pojedinačno, zlatna medalja pripala je Dunji Babičković sa 112,75, srebrnom se okitila Milka Gračan sa 109,20 bodova, dok je četvrto mesto pripalo Martini Popov sa 102,95.

Treća selekcija je bila najuspešnija u ekipnoj konkurenciji sa 302,20 bo-dova. U pojedinačnom delu takmičenja Spartak zauzima tri prva mesta. Zlatnu medalju osvojila je Nina Šabić sa 104,30 boda, druga je bila Nađa Ristić sa 100,05 bodova, dok se bronzanom okitila Staša Rakić sa 97,85 bodova.

Prvoplasirane ekipe Spartaka obezbedile su učešće na finalnu Prvenstva Srbije.

Gimnastička liga Srbije za pionire

Drugo kolo u KostolcuU Kostolcu je u subotu, 3. novembra, održano drugo kolo Pionirske

gimnastičke lige Srbije. Takmičari Partizana iz Subotice nastupili su u tri uzrasne kategorije, a stigle su i nove medalje.

Nastupi u prvoj selekciji doneli su drugo mesto u ekipnoj konkuren-ciji, u sastavu Bogdan Panić, Tamaš Gombaš, Erik Marton i An-drija Miščević. U pojedinačnom delu takmičenja Bogdan Panić se okitio titulom prvaka Lige, Gombaš je bio šesti, Marton četrnaesti, a Miščević šesnaesti.

U drugoj selekciji Aleks Čupak je bio treći, a Balaž Gombaš šesti.Veliki uspeh ostvaren je u trećoj selekciji, ekipa u kojoj su bili Filip

Kulić, Romeo Juđak i Mihajlo Strajnić zauzela je prvo mesto. Po-jedinačno je prvi bio Kulić, ispred klupskih kolega Juđaka i Strajnića na drugom, odnosno trećem mestu.

Sabiranjem rezultata iz prvog i drugog kola dobijenu su ukupni rezulta-ti za 2018. godinu. U prvoj selekciji Partizan je drugi, a Bogdan Panić prvi pojedinačno; u drugoj selekciji bronzano odličje je zaslužio Aleks Čupak; u trećoj selekciji Partizan je prvoplasirana ekipa, a u pojedinačnom delu prvi je Filip Kulić, drugi Romeo Juđak, a treći Mihajlo Strajnić.

Sledi finale Gimnastičke lige Srbije po spravama, 17. novembra.

NOVE sport 29Broj 899. novembar 2018.

Nakon superligaške pauze zbog obaveza reprezentacije nastavlje-no je takmičenje u domaćoj ruko-metnoj eliti, a ekipa Spartak Voj-puta pretrpela je poraz na gosto-vanju u Novom Pazaru od 25:32 (13:15).

U uvodnih sedam minu-ta meča domaći rukometaši ste-kli su prednost od 4:1, i već su tada najavili da mogu do pobe-de. Spartak je bio u zaostatku i u nastavku meča, pa je semafor po-kazivao 6:3, 10:6, ali finiš polu-vremena nagoveštava da Suboti-čani mogu bolje. Smanjili su za-ostatak na jedan gol razlike, ali

su Novi Pazar uz ddva gola u po-slednjem minutu stiže do pred-nosti od 15:13.

Pitanje pobednika rešeno je po-četkom drugog dela igre. Putari su podlegli atmosferi na „vrućem te-renu” u Novom Pazaru, a domaći to koriste da u 38. minutu stignu do prednoti od 20:13. U 50. minu-tu meča dileme pogotovo nije bilo, Novi Pazar je vodio sa 28:19, a Su-botičanima je do kraja meča osta-lo tek toliko vremena da smanje zaostatak.

Novi Pazar: Gemaljević, Ćo-sović, Žujović 1, Ugljanin, Ari-fović, Sefović, Crnovršanin,

Međedović, Rakić 7, Gruji-čić 1, Slavuljica 3, Šaponjić 5, Kaltak 10, Cmiljanović, Milo-šević, Radivojević 5.

Spartak: Rosić, Peić Tuku-ljac 3, Šukić 6, Janković, Pje-valica, Kojadinović 2, Ka-ran 7, Petrović 2, Ristić, Mak-sić, Leovac 2, Stefanović 3, Arđelan.

U subotu, 10. novembra, ruko-metaši Spartak Vojputa, nastavlja-ju sa takmičenjem u Super ligi Sr-bije. Na redu su mečevi sedmog kola, a Subotičani od 19 sati u Hali sportova dočekuju Dinamo iz Pan-čeva. Ulaz je slobodan.

U petak i subotu, 2. i 3. novem-bra, u našem gradu je održan dru-gi veteranski rukometni turnir „Subotica 2018”. Ovom prilikom, u organizaciji VRK Stara škola, a uz podršku Gradskog sekretarija-ta za sport i omladinu, okupilo se dvanaest muških i sedam ženskih ekipa iz Bosne i Hercegovine, Hr-vatske, Slovenije, Mađarske, Ru-munije i Srbije. Takmičenje je, na-

ravno, obeležila velika borba na terenu u Tehničkoj školi „Ivan Sa-rić”, ali i još veće druženje svih učesnika.

Pobednički pehar u konkuren-ciji veterana podigli su rukometa-ši iz Nove Gradiške, dok su Vojvo-đanke iz Novog Sada trijumfovale u konkurenciji veteranki. U takmi-čenjuj dama drugo mesto je pripa-lo Somboru, dok su u borbi za tre-će mesto Krofnice iz Rumunije sal-vadale subotičku Staru školu. Kod veterana je drugo mesto pripalo Bedekovčini iz Hrvatske, dok je u meču za treću poziciju Sombor bio bolji od Slobode iz Tuzle.

Za najboljeg strelca priznanje u muškoj konkurenciji pripalo je

Bakiru Buljugiju iz Tuzle, dok je Veronika Seči tu titulu po-nela u konkurenciji žena. U naj-boljem timu veteranki bile su Ti-mea Deak (Krofnice), Mihae-la Lukšić (Vojvođanke), Zvez-dana Popović (Sombor), Vero-nika Ormenišav (Aktiv 7), Dra-gan Đuričić (Stara škola), Dra-gana Ivančević (Sombor) i Lju-bica Milić (Jedinstvo Tuzla), a

kod veterana Andraš Pal (Sze-kelyudvarhely), Mile Mijaćino-vić (Dobova), Emir Bubi Sa-hinović (Goražde), Čeh Ferenc (Gyergyoszentmiklos), Zoltan Boršoš (Szekelyudvarhely), El-dar Kadić (Sloboda Tuzla), Go-ran Čabrilo (Sombor). Prizna-nja „lidera pozitivnog raspolože-na” pripala su ekipama Rijeke u muškoj i Jedinstva iz Tuzle u žen-skoj konkurenciji.

– Uložili smo mnogo truda da bi turnir ostao u pamćenju svih učesnika i mislim da smo u tome uspeli. U prvom planu je bio ru-komet, sport koji nas je i okupio. U predivnoj atmosferi, dominira-li su drugarstvo , fer-plej i radost

igre. Manifestacija kao ova uvek se održava uz podršku mnogo-brojnih prijatelja i sponzora. Da po drugi put „Stara škola” održi međunardoni turnir podržao je i gradski resor za sport na čelu sa Nemanjom Simovićem, članom Gradskog veća, i mi smo zbog toga veoma zahvalni, kao i Po-krajinskom sekretarijatu za sport i omladinu. Najveće zasluge, sva-

kako pripadaju ekipi ljudi iz „Sta-re škole”, mojim drugarima ve-teranima i veterankama, koji su danonoćno radili i pripremali sve da ovaj turnir protekne u najbo-ljem redu i da se naš gosti i zrada sportova vrate punog srca. Mno-gobrojni sponzori i naši prijatelji koji su pomogli da da turnir vete-rana bude na ovom nivou takože zaslužuju velika priznanja i veliko im hvala na svemu. Trudićemo se da iz godine u godine budemo bo-lji i da ova manifestacija traje što duže, da se rukomet, sport koji ne zna za granice promoviše na naj-lepši način – rekao je Nenad Ka-nurić, predsednik Udruženja ve-terana „Stara škola”.

Super liga Srbije za rukometaše

poraz u novom pazaru

Međunarodni veteranski rukometni turnir „Subotica 2018”

Praznik na severu Bačke

Stadion malih sportova čekaće zimu u „novom ruhu”

Bolji uslovi – čeka se minus

Dok se čeka temperaturni minus koji će omogućiti postavljanje „le-dene ploče” na Stadionu malih sportova, radnici JKP „Stadion” kori-ste lepo vreme da zimsku sezonu dočekaju u „novom ruhu”: Naime, u toku je, pored ostalog, postavljanje mantinele koja je nedavno stigla iz Slovačke.

– Uvezli smo polov-nu mantinelu iz Levi-ca, našeg prijateljskog grada, za simboličan iznos. Ona je već po-stavljena, a u toku je postavljanje prozir-nih panela od pleksi-glasa iza golova, ume-sto žičane ograde koja je postojala do sada. Stadion malih spor-tova već sada izgleda drugačije, a ovo je ve-liki napredak – ističe Robert Tot, direktor JKP „Stadion”.

Ranije je za manti-nelu korišćena „blažuj-ka”, dok će mantinela koja je stigla iz Slovačke biti kvalitetnije i dugo-trajnije rešenje.

– Kako je njihovo klizalište bilo u obimu nešto manje, na jednom manjem delu će ostati, ipak, „blažujka”, ali ćemo vremenom i tu sekci-ju zameniti.

Očekuje se da će uslovi za formiranje „ledene ploče” biti optimalni počet-kom decembra. Do tada ima dovoljno vremena da se završe svi poslovi.

– Plan je da rad oko postavljanja ograde budu gotovi maksimalno do 20. novembra, a onda nam preostaje da pregledamo i servisiramo same uređaje za hlađenje, koji, takođe, nisu mladi. Postoji mogućnost da nabavimo i rolbu iz Levica. Ona bi nam pomogla da led bolje odr-žavamo, da bude tanji, kvalitetniji, ali bi time bili i značajno smanjeni troškovi hlađenja – nastavlja Tot.

Prema rečima direktora JKP „Stadion” u Subotici postoji tradicija kli-zanja. Pomažu u tome dosta i sportski klubovi koji organizuju škole kli-zanja, a za sve one koji se klizanjem bave rekreativno stiže dobra vest – cene neće biti povećane u odnosu na prošlu godinu.

– Obnovićemo, takođe, i fond klizaljki za iznajmljivanje, da bude i dalje svih brojeva u dovoljnoj količini. Biće sigurno dovoljno termina i za sportiste i rekreativce. Svakako je najkritičnije za zimski raspust, ali tada i naši sportski klubovi imaju razumevanje prema građanstvu – dodaje Tot na kraju.

Nova mantinela i bolja i dugotrajnija – Robert Tot

Zajedniča fotografija veteranki i veterana iz Subotice

NOVEsport30 Broj 899. novembar 2018.

Sloga – Jadran 0:2

Sloga: Stijović, Tornjanski, Budo-valčev, Bulatović, Ilić, Đukić, Bauk, Banov, Ma. Mijić, Živanović, Savić.

Jadran: L. Milanović, Stojanović (1), Stanišić, Ni. Mudrinski, S. Malec-ki, Čeke, (P. Ilić), D. Malecki, (Borilo-vić), G. Olah, Radulović, Žmukić (1), (E. Čurkoli), M. Čurkoli.

Proleter (Nj) – Vojvodina 1:5

Proleter: S. Matković, Dan. Cur-nović, Bakić, Čolić, Panović, Dav. Curnović, Demonjić, Grbić (1), Malić, (Kiš), Deak, D. Lukić, (Ćulibrk).

Vojvodina: Milovanov, D. Ku-drić, Bilbija (1), (Vejin), Janković, Se-kulić (2), N. Kudrić (1), Bubanja, Juš-ković, (Pelengić) (1), Ikrašev, (Mihaj-lović), Bečanović, Marjanov.

Sutjeska – Njegoš 1:2

Sutjeska: Lukić, Nikolić, Golu-bović, Drinčić, Dimić, Jakić (1), Sta-letović, Andrić, (Kralj), Pljuco, Peko-vić, Glumac, (Naumović), (Pejić).

Njegoš: Plavljanić, Vince, (Mare-vić), Savović, Major, Pejović, Kustu-dić, Nikić, Miljenović, P. Kosović (1), Vujošević, (Nikolić), Mrvaljević (1).

Napredak – Đurđin 1:1

Napredak: Kozarski, (Golub), Kihut, (Šućov), Ćuk, Ilić, Obrenić, (Neda), Savkov, Dražić, Jovanović (1), Ćirić, Radojković, Mrđan.

Đurđin: Jokić, Horvatski, Pejić T, (Vidaković), Majlat, Šomođi, Po-lovina, Matković, A. Bilbija, Mihai-lović (1), (T. Stantić), Jeknić, Kujun-džić, (I. Bilbija).

Iskra – Vinogradar 4:1

Iskra: Kalinić, Stalević, Ivan, Pje-ševac, Đaković, Rodić, (Vajagić), Jur-čuk, (Serdar), Malacko, Drljača, Gu-baš (1), Gagović (2), (Živković) (1).

Vinogradar: Janković, Kujun-džić, Paunović, Kolundžić, Ušumović (1), Č. Nagel, Kaposta, (Stojanović), Budimir, (Ž. Haško), Popović, Davi-dović, Abadžić, (Mirkonj).

Radnički 1905 – Preporod 7:0

Radnički 1905: S. Ivanišević, Mitić, (Marević) (1), T. Ivanišević, Mi. Marinković, Janjić, (Ml. Marinković), Lebović (2), Šoper, S. Babić (1), Lukić, (Korponaić), Kekezović (2), Lazić (1).

Preporod: Sekulić, Petriče-vić, Terzija, Bačić, Todorović, Grbić, Srednik, (Biro), Grabež, Kopanja, N. Ždrnja, Medić, (Ivić).

Proleter (RS) – Obilić 4:0

Proleter: Mirković, Ogrizović, Gotovac, (Nešković), Eri, Sivčević, Gadžić (1), Veličković (1), G. Jovano-vić, (Savić), Osmajić, (A. Jovanović), Maćiženski (2), Novićević.

Obilić: Zarić, Kašić, (J. Jevtić), Lazić, Barjaktarović, Ostrogonac, Ra-dulović, Dabevski, S. Vuković, (Po-pov), Romić, Đurić, Živkov.

Panonija IM Topola – Senta 0:1

Panonija IMT: Savić, Vislavski, Senić, Tokodi, Kandić, Marić, Stoja-nović, Banjeglav, Vida, Halas, -.

Senta: Tomašev, Al Sadi, Ruža, Hrustanović, (Bala), Đeri, Đuza, Dražić, Drapšin, Piri, Matić, Mitro-vić (1).

Područna fudbalska liga Subotice 12. kolo

U petnaestom kolu Super lige Srbije fudbaleri Spartak Ždrepče-ve krvi stigli su do petog remija u sezoni. Na gostovanju u Beogradu odigrali su 1:1 (0:0) protiv Rada, a opet ostaje utisak da su Golubovi mogli bolje, jer su stigli do predno-sti, ali su je, na kraju, i ispustili.

Početak meča mogao je da bude koban po Subotičane. Sa distance je dobro nanišanio Petrović, sre-ćom, pogodio je samo prečku. Usle-dile su još dve prilike za domaće, prvo je probao Marinković, posle još bolje Mihajlović, ali je Osto-jić ostao nesavladan. Sa druge strane za Spartak je pripretio Ne-manja Glavčić, ali se nije tresla ni mreža Rada.

Subotičani su zaigrali agresivni-je u nastavku meča, pa su vrlo brzo imali i dobru priliku, posle asisten-cije Denkovića, Šimura glavom šalje loptu preko gola. Najbolji pri-liku Spartak je iskoristio, a bio je to gol sa „bele tačke” u 71. minutu. Pre-kršaj nad Obradovićem u kazne-nom prostoru domaćih napravio je

Busnić, pa sudija Br-dar nije imao dileme. Loptu je namestio Ste-fan Denković, dobro je šutirao, te doveo Go-lubove do prednosti.

Radost gostiju tra-jala je do 83. minuta, kada je Mladenović poentirao za 1:1, iako su u tim momentima Golubovi, zbog isklju-čenja Busnića, imali igrača više. Kraj meča su obe ekipe dočekale sa po 10 igrača na tere-nu, pošto je, zbog dru-gog žutog kartona, is-ključen i Vladimir Torbica.

Rad: Marković, Vico, Perendija, Šipčić, Ignjatijević, Petrović, Busnić, Lutovac, Marinković (Bainović), Kasalica (Mlade-nović), Mihajlović.

Spartak: Ostojić, Tekijaški, Ćalasan, Kerkez, Vukčević,

Šimura, Glavčić, Dunđerski (Torbica), Čečarić, Denković, Obradović (Đenić).

U subotu, 10. novembra, Spar-tak gostuje u Šapcu, a predstoji duel protiv domaće Mačve.

Iza fudbalera Spartak Žrepče-ve krvi je još jedan solidan rezul-tat koji je mogao biti bolji – iako su vodili na gostovanju na Banjici, Golubovi su na kraju morali da se zadovolje tek bodom protiv Rada.

– Rad je izuzetno kvalitetan tim i nije bilo lako boriti se sa njima. Međutim, uspeli smo da da im se suprotstavimo , pa i da dođemo do vođstva, ali je finiš utakmice

doneo promenu. Ponovo smo is-pustili pobedu u završnici – isti-če Noboru Šimura, prvotimac Golubova.

Prema japanskom internaci-onalcu svaki bod je važan, ali je i evidentno da je Spartak u posled-njim kolima propustio više prilika da zabeleži i pobedu.

– Žao nam je što se u Suboti-cu nismo vratili kao pobednici, ali

borba traje 90 minuta, a mi nismo izdržali u istom ritmu do kraja. Verovatno na to utiče i pad kon-centracije, a na tome moramo da poradimo kako nam se više ne bi ovo dešavalo. Verujem da ćemo već od naredne utakmice u Šapcu krenuti da osvajamo po tri boda. Do kraja ima još dovoljno vreme-na da realizujemo ambicije – do-daje Šimura.

U poslednjoj ta-kmičarskoj utakmici u 2018. godini, u meču 11. kola Super lige Sr-bije, fudbalerke Spar-taka su u derbi susre-tu savladale Mašinac sa 7:0 (3:0), te tako najavile da su čvrsto rešene da i ove sezone odbrane titulu držav-nog prvaka.

Golubice su bile na-domoćne u meču igra-nom u Subotici, pa i ne čudi što je odnos na terenu iskazan kroz vi-soku pobedu. Do prve prilike čekalo se dese-tak minuta, probala je tada Slovićeva, a Spartak stiže do prednosti u 16. minutu, kada je Ti-jana Matić ušla u šesnaesterac ri-vala, te iskosa, sa leve strane, poen-tirala, prvi put na meču. Raspolo-žena je bila Matićeva i u nastavku

meča, u 24. minutu postigla je dru-gi, a u 45. minutu i treći gol, ovoga puta na asistenciju Pavlovićeve.

Nastavak meča nije doneo pro-menu. Naprotiv, već u 48. mi-nutu Okyere postiže novi gol za

Spartak, od 66. minu-ta bilo je 5:0, nakon gola Filipovićeve. Završnica meča dono-si još dva gola za do-maći tim, Matićeva u 82. minutu stiže do če-tvrtog gola na meču, a goleadu u Subotici za-ključila je Anđela Kričak, pogotkom u 87. minutu utakmice.

Spartak: Kostić, Vajda, Slović, Fraj-tović, Pleuler, Ilić, Filipović, Okje-re, Pavlović, Goja, Matić.

Mašinac: Jović, Stevanović, Vuč-

ković, Milivojević, Stanković, Brusin, Ćirić (Cvetanović), Lazarević, Zlatannović, Va-siljković, Pejčić.

Sezona u Super ligi Srbije na-stavlja se u martu 2019. godine.

Super liga Srbije za fudbalere – Spartak bez pobede

peti remi golubova

Internacionalac Šimura nakon remija protiv Rada

Važan je i jedan bod

Super liga Srbije za fudbalerke

Pobeda za kraj

Nemanja Glavčić

Promene u kadru FK Spartak ŽK

Bez Afuma i DemiraSamuel Afum i Benjamin Demir više nisu članovi Fudbalskog

kluba Spartak Ždrepčeva krv. Pomenuti igrači su, sporazumnu, raskinu-li ugovore sa subotičkim superligašem, a definitivno je da nisu pokaza-li svoj potencijal.

Nešto više je pokazao Afum, u evropskim mečevima, dok je Demir, koji je stigao iz Makedonije, odigrao samo jedan meč za Subotičane.

Tijana Matić

Liga Srbije za kadete

Remi protiv Partizana u Subotici

U meču 15. kola Lige Srbije za kadete fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi i Partizana podelili su bodove, nakon re-mija od 0:0.

Bio je to borben meč, uz dobru igru obe ekipe, ali sa vrlo malo šansi za golove. Spartaku je veću inicijativu imao u prvom poluvre-menu, Partizan u drugom, ali je upravo u tim momentima Pastva mogao da donese bodove Subotičanima.

Spartak: Dabić, Stojanović, Dimković, Mijić, Ma-žić, Arsović, Pastva (Kostić), Đurasović, Andrić (Ki-libarda (Popović)), Popović (Malenčić), Goruždić (Stanisavljević).

Partizan: Slavković, Mirić, Čubra, Blažić, Smiljko-vić, Đorđević, Stevanović, Rašković, Votonji, Čolić, Pejčić.

NOVE sport 31Broj 899. novembar 2018.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

U toku su pripreme za orga-nizaciju tradicionalnog Novogo-dišnjeg turnira u malom fudbalu koji će, u periodu od 9. decembra 2018. do 12. januara 2019. godine doživeti svoje 46. izdanje. Kako je to najavljeno na konferenciji za štampu, i ove godine će se za ti-tulu najbolje ekipe boriti 32 tima, ali i za nagradni fond od ukupno 550.000 dinara.

– Navikli smo subotičke ljubi-telje malog fudbala da u okvioru novogdišnjih praznika održava-mo ovaj turnir, a potrudićemo se da ga, u saradnji sa Sportskim savezom Subotice i Sportskim savezom Srbije, organizaciono dignemo na još viši nivo. Ove go-dine će naglasak biti i na mlađim uzrastima, tako da ćemo, za ra-zliku od prošle, imati takmičenje dve generacije naših mladih su-građana. Turnir za najmlađe se prošle godine pokazao kao do-bra, pa ćemo program duplira-ti – ističe Nemanja Simović, član Gradskog veća Subotice za-dužen za sport i omladinu.

Organizacija je poverena Sportskom savezu Subotice, kao i prošle godine, podršku daje i Sportski savez Srbije, dok je teh-nički organizator JKP „Stadion”.

– Očekujemo da kvota od

32 ekipe bude brzo popunjena, pa apelujemo na zainteresova-ne ekipe da se što pre prijave, a to mogu učiniti svakog radnog dana u prostorijama Sportskog saveza Subotice. Prijave su naj-kasnije do 6. decembra, za kada je zakazano žrebanje. Uspeli smo da uskladimo kalendar turni-ra sa obavezama sportskih klu-bova koji koriste Halu sportova, kako za treninge, tako i utakmi-ce – kazao je Dejan Vuković, generalni sekretar Sportskog sa-veza Subotice.

Kotizacija za učešće je, kao i prošle godine, 12.000 dinara po ekipi, prvo mesto donosi nagra-du od 400.000 dinara, drugo

100.000, a treće 50.000 dinara. Pored ovoga, biće podeljene i na-grade za najboljeg igrača, strelca i golmana takmičenja. Cena ula-znice je ostaje na nivou od 100 dinara. Što se takmičenja mlađih kategorija tiče, nastupaće ekipe koje čine igrači 2008. i 2010. go-dišta, a za njim se kotizacija ne plaća.

Kao i prošle godine, igra se po svim futsal pravilima, sa razlikom da je broj igrača na terenu 5+1.

– Želeli smo da izađemo u su-sret domaćim ekipama, koje su, na ovaj način, konkurentnije kada odmeravaju snage sa pro-fesionalnim ekipama – dodaje Vuković.

Subotičanka Aleksandra Ilanković ostvaruje uspešnu ka-rijeru u karate sportu, ali u Ma-đarskoj. Rođena, za nju na srećan petak, 13. decembar, 2002. godi-ne, u Mađarskoj je od 2005. godi-ne. Bila je đak generacije u osnov-noj školi, sada poha-đa Srpsku gimnaziju „Nikola Tesla” u Bu-dimpešti, ali prona-lazi i dovoljno vreme-na za omiljeni sport – karate.

– Karate je va-žan deo mog živo-ta, a mogu da se po-hvalim da sam še-stostruki uzastopni šampion Mađarske, i to po pravilima WKF federacije, one koju priznanje Međuna-rodni olimpijski ko-mitet, odnosno, koja učestvuje na Olimpij-skim igrama u Tokiju – javlja nam Aleksandra.

U 2018. godini Aleksandra je dobila i posebnu povelju Ma-đarskog ministarstva, kao je-dan od laureata nagrade „Saja-jan u školi – sjajan u sportu”, pre-stižnog priznanja koje se dode-ljuje samo retkim sportistima u Mađarskoj. Ona, inače, i pohađa sportsku gimnaziju u Budimpe-šti koja je u potpunosti podržava, kako u sportskim, tako i školskim aktivnostima.

Najnoviji uspesi vežu se uz zlat-ne medalje na međunarodnim tur-nirima u Poljskoj, Hrvatskoj, Slo-vačkoj, Češkoj i Mađarskoj, a to joj je i donelo novu mogućnost.

– Kao članica reprezentacije Mađarske učestvovaću naredne

godine na Prvenstvu Evrope u Al-borgu u Danskoj. Nadam se osva-janju medalje, a ona bi mi, uz da-lje usavršavanje veština, omogići-la nastup na Olimpijskim igrama, gde bih imala priliku da se nad-mećem sa najboljim predstavnici-ma ovog sporta na svetu.

Bogatu kolekciju trofeja, peha-ra i medalja dopunjuju i hvale pri-jatelja i sportskih kolega, ali i po-rodice, pre svega sestara Katari-ne i Teodore.

U toku su pripreme za tradicionalni turnir u malom fudbalu

novogodišnji turnir - 46. put

Aleksandra Ilanković uspešna karatistkinja u Mađarskoj

Cilj – Olimpijske igre

Dejan Vuković i Nemanja Simović

Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Preokret BačkeFudbaleri Bačke 1901 nastavili su sa serijom pobeda, sa 4:2 (3:1) sa-

vladali su ekipu Omladinca u Novim Banovcima. Iako su domaći prvi poveli, crveno-beli su pokazali da su u dobroj formi, pa su već u prvom poluvremenu gotovo otklonili dileme oko pobednika.

Omladinac je do prednosti stigao u 16. minutu, Saračević je lepo pogodio posle prekida. Na 1:1 poravnao je Manojlović, u 25. minut, a samo dva minuta posle Tumbas dovodi Bačku do prednosti. Nakon prekršaja nad Medićem u kaznenom prostoru Omladinca, Kiš u 37. minutu realizuje penal za sigurnih 3:1 u prvih 45 minuta meča.

Neizvesnost u meč donekle vraća Pejčinović. U 55. minutu smanjio je na 2:3 i doneo nadu domaćima da mogu da izbegnu poraz. Bačka, me-đutim, nije dozvolila gubitak bodova, a pobedu potvrđuje Simić u za-vršnici meča.

Omladinac: Jagodić, Ivetić, Saračević, Roganović (Haska), Mojsilović, Radović, Bićanin, Stevanović (Pejčinović), Ležaj-ić, Šašić (Radojičić), Spasić.

Bačka: Gabrić, Kiš, Masalušić, Kotaraš, Simić, Šormaz (Or-čić), Tumbas, Matijević, Glišović (Spremo), Manojlović, Me-dić (Lukić).

Sledeće, petnaesto kolo, donosi meč protiv Kabela iz Novog Sada, u subotu, 10. novembra, od 13 sati.

Vojvođanska fudbalska liga

Goleada u nastavkuU nastavku Vojvođanske lige, grupa „Sever”, fudbaleri Tavankuta,

poraženi su, kao domaćini, od Radničkog iz Sombora sa 2:3 (0:0).Zanimljivo, svi golovi su postignuti u drugom delu meča. Poljako-

vić je doveo Tavankućane do prednosti u 50. minutu, a na 2:0 povećao je Plavšić u 57. minutu meča. Činilo se tada da su domaći bliži bodovi-ma, ali nije tako mislio Resanović koji sa tri gola donosi potpuni preo-kret. Pogodio je u 58. i 60. minutu, za 2:2, a minut pre kraja kompletira het-trik i donosi pobedu ekipi iz Sombora.

Tavankut: Horvatski, I. Skenderović (Tejić), Sloboda, Polja-ković, Balažić, Šimić, Vizin, Pejić (Poljaković), Francišković, Plavšić, N. Skenderović (Kujundžić).

U narednom kolu Tavankut gostuje ekipi Tekstilca.

Aleksandra Ilanković (desno)

Internacionalni karate kup

Domaćin Bačka Topola

U nedelju, 4. novembra, u Bačkoj Topoli, održan je Među-narodni karate kup „Bačka Topo-la”, a turnir je okupio oko 150 ta-kmičara iz dvadesetak klubova. Među njima su bili i predstavni-ci Okinave iz Subotice, njih dese-toro osvojilo je tri zlatne, sedam srebrnih, dve bronzane medalje i pehar.

Medalje su osvojili: Teodo-ra Gregus, dve zlatne medalje u katama; Predrag Gregus, sre-brnu medalju u katama pojedi-načno; Dušan Miščević, sre-brnu medalju u katama pojedi-načno; Martin Ivković, srebr-nu medalju u katama pojedinač-no; Filip Nađ srebrnu medalju u katama pojedinačno; Bruno Đuraković, srebrnu medalju u katama pojedinačno; Oskar Đuraković, srebrnu medalju u katama pojedinačno; Milica Takač, srebrnu medalju u ka-tama pojedinačno; Renata Čo-knjai, bronzanu medalju u ka-tama pojedinačno; Lazar Nađ, osvojio je bronzanu medalju u katama pojedinačno i zlatnu me-dalju u borbama.

Aktivnosti karatista Spartak Enpi

Na dva takmičenjaU proteklom periodu

predstavnici Karate kluba Spartak Enpi nastupili su na dva takmičenja.

Internacionalni turnir „Zlatna pesnica” održan je u Odžacima, a nastupilo je preko 250 takmičara iz Sr-bije, Rumunije, Mađarske i Bosne i Hercegovine. Ka-rate klub Spartak Enpi je osvojio 14 medalja, 4 zlatne, 8 srebrnih i 2 bronzane.

Zlate su osvojili, kate: Bendžamin Osvald, bor-be: Milena Popović, Nađa Cvijin, tim pionira (Uroš Marodić, Sergej Pokornić, Nenad Ko-lar), srebrne, kate: Nađa Cvijin, Uroš Marodić, Nenad Kolar, Sergej Po-kornić, Teodora Ćojder, borbe: Ognjen Pokornić, Lidija Popović, Nenad Kolar, a bronzane, kate: tim pionira (Uroš Maro-dić, Sergej Pokornić, Nenad Kolar), borbe: Uroš Marodić.

Održan je i internacionalni turnir „Trofej Bačke Topole 2018”, oku-pio je preko 100 takmičara iz Srbije, Rumunije, Mađarske i Bosne i Her-cegovine. Takmičari Spartak Enpija osvojili su ukupno 9 medalja 3 zlat-ne, 3 srebrne i 3 bronzane.

Zlatne su osvojili, kate: Marko Popović, Teodora Ćojder, Nađa Cvijin, srebrne: Vuk Miletić, borbe: Stevan Cvetićanin, Vladan Grbić, a bronzane, kate: Nađa Cvijin, Teodora Ćojder, Pavle Kerleta.

Takmičare Spartak Enpija vodio je trener Milan Poledica.

Bendžamin Osvald

NOVEgrad32 Broj 899. novembar 2018.

Kada je Aleksandar Petrović, baš na ovim prostorima, snimio „Sakupljače perja“, u Vojvodini je bilo milion gusaka, među perjari-ma za kilogram perja potezali su se noževi a Jugoslavija je tada bila treći najveći izvoznik perja u sve-tu. Perjari su bili najbogatiji lju-di, razbacivali su novac u kafana-ma i obavezno su ih pratili tam-buraši do njihovih kuća. Tako su se oni našli i na čuvenoj slici Uro-ša Predića „Vesela braća“ na ko-joj pijani perjari zagrljeni pevaju blatnjavim sokakom, a u stopu ih prati gajdaš.

Ove priče i slike žive danas samo u sećanju i na fi lmu, jer gu-saka nema a sakupljači po subo-tičkim perifernim ulicama i da-nas uzvikuju ono čuveno „Peeer-je, peeerje, kupujemo peerje“, ali uzalud. Perja još samo ima u sta-rim jastucima i jorganima sa ko-jima su se pokrivale naše deke i bake i trenutno samo to perjari otkupljuju.

-Nekada sam dobro živeo a sada od sakupljanja perja nemo-gu da obezbedim ni hleb porodi-ci,- kaže Dragan Ferković, je-dan od najstarjih otkupljivača perja u Subotici. Na salašima retko ko i drži guske, a ako ih i ima nekoliko, nema ko da im perje očupa. U modi je krupna sto-ka i nema više me-sta u dvorištima za guske. Jedino se prodaje perje iz jastuka i starih jorgana, koje je izlomlje-no i nekvali-tetno. Svaki

dan obilazim Mlečnu pijacu i vi-čem „peerje, peerje“ ali perja nema. Često mi se sada dešava da za nedelju dana ne otkupim ni gram perja. E tako je stanje danas među perjarima. A nekada smo od ovog posla živeli kao lordovi. Moj otac i deda, od sakuplja-nja i prodaje perja, imali su novaca i za bacanje, a danas ako zaradimo za hleb, dobro je“.

Samo pre 50 godi-na u Vojvodini je bilo milion gusaka a da-nas jedva pet hilja-da. Subotica nema ni 500, a nekada smo bili poznati po fabri-kama za preradu per-ja. Pre nešto više od sto godina grad je imao prvu fabriku per-ja „Bra-ća Ho-

llander“ koji su otvorili Lazar i Sa-lamon Hollander, veliki otkuplji-vači perja iz Čonoplje kod Som-bora. U novije vreme poznata je fabrika „Pahuljica“ koja je per-je mahom izvozila za japan. Da-nas svega toga nema. Na Ludošu, koje je i dobilo ime po velikim ja-tima gusaka, našli smo samo ne-koliko meštana koji na salašima danas gaje guske.

-Držim ih čisto iz ljubavi pre-ma ovim belim lepotanima i oz-biljno razmišljam da otvorim far-mu gusaka za biznis,- kaže nam Tereza Vašarhelji iz Ludoškog šora u Hajdukovu. Sada ih imam 50 i možda najviše u celoj Suboti-ci. Nedavno sam obišla jednu ve-liku farmu od 1.000 gusaka u Ma-đarskoj i nešto mi je „kliknulo“ da bi i ja mogla da se ozbiljno bavim ovim poslom. Ako se bude razvio turizam na Paliću, a nadamo se da hoće, zdrava hrana, meso, gu-ščja džigarica, mast i jaja, oboga-tila bi gastronomsku ponudu Pa-

lića. Još ću samo da

vidim, koliko je naša država zain-teresovana da potpomogne kredi-tima ovaj biznis u poljoprivredi“.

Ljubav prema guskama Tere-za je razvila još u detinjstvu, kada ih je svakodnevno čuvala na paš-njacima i uživala i njihovom ga-

kanju i lepetanju krilima. I danas čuva štafi r, jastuke i perjane jor-gane, što su joj roditelji spremi-li za udaju.

-To su pametne životinje i lju-tim se kada neko kaže – glup ko guska,-veli Tereza Vašarhelji. One jesu uporne i dosadne, ali ono što požele i dobiju. Vole slo-bodu prostranstva i vodu. Sada je veliki problem zbog upotrebe

herbicida, pa malo ima paš-njaka koji nisu zatrova-

ni, a guska bez paše ne može. Perje je

sada jako jeftino. Kad sam proda-la perje, mogla sam da platim

samo polovi-nu dnevnica

što sam p l a t i l a

žena-m a

z a

čerupanje gusaka. Ni ovaj trošak perje nije moglo da pokrije“.

Na Kulskom putu u Šupljaku samo na dva salaša našli smo da drže guske.

-Držim ih iz tradicije,- kaže

Šandor Engi. Imam ih sada de-setak a pre nekoliko godina imao sam i 20. Sa njima ulepšam salaš i bolje čuvaju kuću od pasa. I ka-kav je to salaš bez gusaka, ko sli-ka bez rama. Pa znate da su guske spasile i Rim. Neke „bog zna“ za-rade od njih i nema. Od deset gu-saka, kad ih tri puta godišnje ču-pam, dobijem 4,5 kilograma per-ja. Za kilogram sakupljači per-ja plaćaju 500 dinara i ne ispla-ti se ni čupati. Nekada kad smo prodali perje, bilo je dovoljno da pokrijemo sve troškove uzgo-ja, pa nam je guščje meso prak-tično ostalo besplatno“. Ili gusč-ja džigerica koštala je koliko cela guska“.

I Šandorova, prva komšinica preko puta ulice Marija Salma, guske gaji iz ljubavi.

-Dobro je guščje meso i čuvaju mi salaš. Ponekad ih teram na le-dinu jer je za njih dvorište zatvor. Ona voli da pase zelenu travu i da se kupa u vodi. Ove su moje toli-ko uporne, lupaju krilima,sve dok

ih ne pustim na ispašu. Ruke su mi ostarale pa ih i ne čupam, a da i mogu, ne isplati se. Ne-kada,- kaže Salma, po priča-nju starih ljudi Ludoš se be-lio od jata gusaka. Ovaj mali prostor oko jezera, snadbe-

vao je celu Suboticu sa gu-ščim mesom i perjem“.

Milutin Mitrić

Čupanje perja

U vreme posete odgajiva-čima gusaka u Hajdukovu u kući Tereze Vašarhelji, zate-kli smo nekoliko žena kako čerupaju perje sa gusaka.

-Za gusku, da je očupamo, treba nam deset minuta, a na svakoj ima oko 150 grama perja- kaže Piroška koja gu-sana teškog i do 10 kilogra-ma čvrsto drži među koleni-ma. Uvek se počinje od sto-maka, gde je perje najnežni-je i najkvalitetnije. Za jedan jastuk je potrebno 3 kilogra-ma perja, pa za jastuk treba očupati 20 gusaka“.

Sa retkim odgajivačima gusaka u Ludoškom šoru u Hajdukovu

Kuda su odletele guske?

„Sakupljače perja“, u Vojvodini je bilo milion gusaka, među perjari-ma za kilogram perja potezali su se noževi a Jugoslavija je tada bila treći najveći izvoznik perja u sve-tu. Perjari su bili najbogatiji lju-di, razbacivali su novac u kafana-ma i obavezno su ih pratili tam-buraši do njihovih kuća. Tako su se oni našli i na čuvenoj slici Uro-ša Predića „Vesela braća“ na ko-joj pijani perjari zagrljeni pevaju blatnjavim sokakom, a u stopu ih prati gajdaš.

Ove priče i slike žive danas samo u sećanju i na fi lmu, jer gu-saka nema a sakupljači po subo-tičkim perifernim ulicama i da-nas uzvikuju ono čuveno „Peeer-je, peeerje, kupujemo peerje“, ali uzalud. Perja još samo ima u sta-rim jastucima i jorganima sa ko-jima su se pokrivale naše deke i bake i trenutno samo to perjari otkupljuju.

-Nekada sam dobro živeo a sada od sakupljanja perja nemo-gu da obezbedim ni hleb porodi-ci,- kaže Dragan Ferković, je-dan od najstarjih otkupljivača perja u Subotici. Na salašima retko ko i drži guske, a ako ih i ima nekoliko, nema ko da im perje očupa. U modi je krupna sto-ka i nema više me-sta u dvorištima za guske. Jedino se prodaje perje iz jastuka i starih jorgana, koje je izlomlje-no i nekvali-tetno. Svaki

da za nedelju dana ne otkupim ni gram perja. E tako je stanje danas među perjarima. A nekada smo od ovog posla živeli kao lordovi. Moj otac i deda, od sakuplja-nja i prodaje perja, imali su novaca i za bacanje, a danas ako zaradimo za hleb, dobro je“.

Samo pre 50 godi-na u Vojvodini je bilo milion gusaka a da-nas jedva pet hilja-da. Subotica nema ni 500, a nekada smo bili poznati po fabri-kama za preradu per-ja. Pre nešto više od sto godina grad je imao prvu fabriku per-ja „Bra-ća Ho-

da hoće, zdrava hrana, meso, gu-ščja džigarica, mast i jaja, oboga-tila bi gastronomsku ponudu Pa-

lića. Još ću samo da

kanju i lepetanju krilima. I danas čuva štafi r, jastuke i perjane jor-gane, što su joj roditelji spremi-li za udaju.

-To su pametne životinje i lju-tim se kada neko kaže – glup ko guska,-veli Tereza Vašarhelji. One jesu uporne i dosadne, ali ono što požele i dobiju. Vole slo-bodu prostranstva i vodu. Sada je veliki problem zbog upotrebe

herbicida, pa malo ima paš-njaka koji nisu zatrova-

ni, a guska bez paše ne može. Perje je

sada jako jeftino. Kad sam proda-la perje, mogla sam da platim

samo polovi-nu dnevnica

što sam p l a t i l a

žena-m a

z a

Šandor Engi. Imam ih sada de-setak a pre nekoliko godina imao sam i 20. Sa njima ulepšam salaš i bolje čuvaju kuću od pasa. I ka-kav je to salaš bez gusaka, ko sli-ka bez rama. Pa znate da su guske spasile i Rim. Neke „bog zna“ za-rade od njih i nema. Od deset gu-saka, kad ih tri puta godišnje ču-pam, dobijem 4,5 kilograma per-ja. Za kilogram sakupljači per-ja plaćaju 500 dinara i ne ispla-ti se ni čupati. Nekada kad smo prodali perje, bilo je dovoljno da pokrijemo sve troškove uzgo-ja, pa nam je guščje meso prak-tično ostalo besplatno“. Ili gusč-ja džigerica koštala je koliko cela guska“.

I Šandorova, prva komšinica preko puta ulice Marija Salma, guske gaji iz ljubavi.

-Dobro je guščje meso i čuvaju mi salaš. Ponekad ih teram na le-dinu jer je za njih dvorište zatvor. Ona voli da pase zelenu travu i da se kupa u vodi. Ove su moje toli-ko uporne, lupaju krilima,sve dok

ih ne pustim na ispašu. Ruke su mi ostarale pa ih i ne čupam, a da i mogu, ne isplati se. Ne-kada,- kaže Salma, po priča-nju starih ljudi Ludoš se be-lio od jata gusaka. Ovaj mali prostor oko jezera, snadbe-

vao je celu Suboticu sa gu-ščim mesom i perjem“.

Milutin Mitrić

Vojvodina je pre pedeset godina imala • milion gusaka a sada svega pet hiljada dok je Subotica pre nešto više od sto godina imala fabriku za preradu perja, a danas perja jedino još ima u starim štafelajima. Prodaja perja ne može da pokrije troškove dnevnica za čupanje gusaka. Tereza Varšahelji želi da otvori farmu od pet stotine gusaka.

Šandor Engi

Salma Marija sa svojim guskama

Tereza Vašahelji