8/6/2019 12199_492313886_cloud

1/16

1

Univerzitet u Beogradu

Matematiki fakultet

Aleksandar Smiljkovi

Tehnologija oblaka

(Cloud computing)

Seminarski rad

Ime i prezime Aleksandar Smiljkovi

Broj indeksa 2I20091026

Predmet Informacioni sistemi (P271)

k. Godina 2009/2010

Nastavnik Dr. Saa Malkov

Datum 21.12.2009.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

2/16

2

1.Sadraj1. Sadraj ........................... ...................... ............................ .................... ............................ ................ 2

2. Uvod ......................... ...................... ............................ ................... ............................... ................... 3

2.1. ta je tehnologija oblaka ..................... ............................ ....................... ........................ .............. 3

2.2. Kratka istorija tehnologije oblaka .................................................. ................... ............................ 4

3. Vrste tehnologije oblaka ......................... ............................ ...................... ......................... .............. 6

4. Prednosti tehnologije oblaka ...................... ............................ ....................... ........................... ........ 7

5. Mane tehnologije oblaka .......................... ........................... ........................ ....................... .............. 9

6. Glavne komponente tehnologije oblaka ...................... ........................... ....................... ................. 11

6.1. Softver .......................... ...................... ............................ ................... ............................... ......... 11

6.2. Klijent ............................ ...................... ............................... ................... ............................ ......... 12

6.3. Infrastuktura ......................... ....................... ........................... ....................... ........................... . 13

6.4. Platforma ........................... ....................... ............................ ................... ............................ ...... 14

7. Zakljuak ........................... ...................... ............................ ...................... ............................ ......... 15

8. Literatura .......................... ...................... ............................ ................... ............................... ......... 16

8/6/2019 12199_492313886_cloud

3/16

3

2.Uvod2.1. ta je tehnologija oblaka?

S obzirom da je tehnologija oblaka naziv koji je relativno skoro postao popularan, dolazi se u

slinu situaciju kao sa Web 2.0 konceptom gde svi imaju neku svoju sliku ta je to tehnologija

oblaka.

Iako postoji dosta razliitih definicija ta je to tehnologije oblaka, sve one u sebi sadre neke od

sledeih principa:

Tehnologija oblaka podrazumeva model isporuivanja (deployment) putem web-a. Svi servisi koji se iporuuju u oblaku su enkapsulirani u neki API. Oblak obuhvata i softverske i hardverske servise. Za korienje oblaka, ukoliko nije besplatno, plaa se samo ono to koristiti i koliko se

koristi. Koristi se i naziv plaanje po upotrebi.

Zato ba ime oblak? Naziv je nastao kao metafora za neto to se deava na internetu u

oblaku, to moe biti neka usluga u vidu softvera (poslovna aplikacija) ili hardvera (skladitenje

podataka, procesorska snaga ) ija fizika lokacija nije poznata, broj servera koji se koriste za tuuslugu nije poznat, njihova infrastruktura takodje nije poznata, mogu biti u istoj zgradi ili na

razliitim kontinentima. I sada se postavlja pitanje te je poenta u tom znanju ili jo bolje

reeno, neznanju. Poenta je da to znanje nije ni potrebno. O tome se brine oblak. Jedina briga

korisnika oblaka je da mora biti povezan na internet i da mora imati web browser na svom

raunaru da bi mogao da koristi obak.

Oblak se nalazi svugde oko nas, i veina ljudi verovatno ni ne zna da skoro svakodnovno koristi

oblak. Kada elimo da proverimo potu koristimo Gmail, kada elimo da se zabavimo koristimo

Facebook, kada zelimo da odgledamo neki video i sluamo muziku koristimo Youtube, kada

elimo da se edukujemo koristimo Vikipediju, kada upravljamo projektima koristimo

Basecamp... Ako bi nastavili sa nabrajanjem lista bi postala veoma duga. Sve nabrojane web

aplikacije i servisi su raznovrsne i drugaije, ali jedna stvar ih povezuje, to je oblak. Nedavno je

Google najavio i operativni sistem koji se apsolutno zasniva na tehnologiji oblaka. Takav

operativni sistem e naroito biti zgodan svim korisnima koji e moi da koriste svoje omiljene

web aplikacije i servise sa minimalnim infrastrukturnim zahtevima, dovoljno je da su povezani

na internet i imaju web browser.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

4/16

4

Na bloguJames Governor-a se nalazi zanimljiva definicija ta je to tehnologija oblaka, odnosno

ta to nije tehnologija oblaka. Originalno, autorJames Governorje izdvojio 15 stavova koji

opisuju ta je to to nije tehnologija oblaka. Neki od njih su:

Ako ne moete da se poveete sa vaim raunarom. to nije oblak. Ako morate da instalirate neki softver to nije oblak. Ako pokuaju da vam prodaju neki hardver to nije oblak. Ako ne postoji API . to nije oblak. Ako je potrebno vie od 10 minuta za isporuivanje to nije oblak. Ako Vi posedujete kompletan hardver to nije oblak. Ako je ogranieno na jedan operativni sistem to nije oblak.

Dodao bih i jedan od komentara na ovaj lanak:

Ako James Governor kae da neto nije oblak.... to nije oblak.Originalan tekst na stranici:

http://www.redmonk.com/jgovernor/2008/03/13/15-ways-to-tell-its-not-cloud-computing/

2.2. Kratka istorija tehnologije oblaka

Koncept tehnologije oblaka nije nov. Poeci onoga to je danas poznato pod nazivom

tehnologija oblaka su se javili jo u vreme Mainframe raunara 60-tih godina prolog veka kada

jeJohn McCarthy, naunik sa MIT univerziteta i dobitnik Tjuringove nagrade doao na ideju

uslunog raunarstva (Utility Computing). Koncept je bio jednostavan: Kao to se elektrinaenergija ili telefonske usluge naplauju, tako se i korienje raunara moe naplaivati u

zavisnosti od potronje.

IBM je odmah prepoznao potencijal ogromne zarade u poslovanju zasnovanom na takvoj ideji i

brzo zavladao u pruanju raunarskih usluga kompanijama, koje nisu bile nimalo jeftine. IBM je

omoguavao kompanijama pristup i korienje snage njegovih supersnanihMainframe

8/6/2019 12199_492313886_cloud

5/16

5

raunara. Ti supersnani raunari su esto bili toliko skupi, glomazni i komplikovani da ih veina

kompanija nije moglo priutiti, pa su zato plaale usluge IBM-a.

Naravno, dolaskom personalnih raunara koncept uslunog raunrstva je postao vie neka

ekstravagantna operativna snaga koja veini kompanija nije bila potrebna. Toj injenici je

doprinelo i to to su perslonalni raunari postajali sve manji, bri, jeftiniji i laki za korienje.

Ali ipak postoje stvari koju su pomogle konceptu uslunog raunarstva da odoli brzom rastu i

razvoju personalnih raunara. Kada su u pitanju brzina, snaga i prostor za skladitenje podataka,

personalni raunari su imali ozbiljnih tehnikih ogranienja. Kompanije koje su imale vee

zahteve su i dalje iznajmljivale Mainframe raunare pa se koncept uslunog raunarstva ipak

odrao veoma profitabilnim jo neko vreme.

Ubrzani rast i razvoj interneta je promenio nain korienja raunara i prenosa informacija. Sa

davno nastalom idejom uslunog raunarstva kompanije kao to suGoogle,Amazon kao i

mnoge druge manje i vie poznate kompanije su poele da investiraju u svoju infrastrukturu

kupujui farme servera kako bi svojim korisnicima ponudili to bolje i kvalitetnije servise i tako

dali svoj veliki doprinos razvoju tehnologije oblaka.

Ideja pretraivanja i indeksiranja Interneta usponom Yahoo-a, a zatim i Google-a, nam je

pokazala kako je upotreba ogromne mree znanja dovela do interaktivnih servisa koje danas

koristimo sa tehnologijom oblaka. Pretraivanje je zaista bila prva verzija tehnologije oblaka, i

omoguilo je lako kretanje internetom medju ogromnom koliinom podataka koji se nalaze naserverima irom sveta.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

6/16

6

3.Vrste tehnologije oblakaPostoje tri vrste oblaka:

Javni Privatni Hibridni

Svaka od ovih vrsta oblaka ima ima svoje prednosti i mane. Menadzeri IT kompanija se mogu

odluiti da li e koristiti javni, privatni ili hibridni oblak. Ta odluka zavisi od problema koje

kompanija eli da rei. Javni i privatni oblaci su dve komplementarne vrste oblaka.

Javni

Za javni oblak se smatra da se nalazi negde tamo na internetu i obino je preputen kompaniji

koja nudi usluge tehnologije oblaka. To je inae najee koriena vrsta oblaka. Prednosti

javnog oblaka u odnosu na privatni oblak su jako velike. Smatra se da su resursi u javnom

oblaku bukvalno neogranieni. Trokovi su znaajno umanjeni, poto nema ulaganja u

infrastrukturu. Odravanje je preputeno distributerima oblaka.

Privatni

Privatni oblak se kreira za eksluzivno korienje samo jednog klijenta, omoguavajui

maksimalnu kontrolu nad podacima, sigurnosti i kvalitetom usluga. Kompanija poseduje

kompletnu infrastrukturu, i ima kontrolu nad aplikacijama koje se isporuuju u privatnom

oblaku. Privatni oblak se moe nalaziti u prostorijama preduzea koja ga koristi, a moe se

nalaziti i na nekoj posebnoj lokaciji, raunarskom centru zaduenom za taj privatni oblak.

Hibridni

Kompanije se uvek mogu odluiti da koriste i javni i privatni oblak istrovremeno. Na primer

mogu postojati strogo poveriljivi podaci koji ne smeju napustiti prostorije kompanije i ne smeju

se izloiti mogunosti da neko drugi do njih dodje. Za takve podatke se koristi privatni oblak.

Medjutim, isto tako, kompanija moe imati veliku koliinu podataka koji slue za razna

obraunavanja i koji nisu toliko poverljivi, a opet zahtevaju mnogo raunarskih resursa pa ja za

njih zgodniji javni oblak kako bi se utedelo na dodatnim ulaganjima u infrastrukturu.

Kombinacijom javnog i privatnog oblaka dobijamo hibridni oblak.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

7/16

7

4.Prednosti tehnologije oblakaKao i svaka druga tehnologija, koncept tehnologije oblaka je nastao iz potrebe za reavajnem

odredjenih problema, pa samim time zasigurno ima i svojih znaajnih prednosti. Tehnologija

oblaka je koncipirana na efikasnosti iznad svega. Glavne prednosti tehnologije oblaka su

sledee:

Fleksibilnost Skalabilnost Uteda Portabilnost

Fleksibilnost

Iznajmljivanje servera u oblaku umesto kupovine servera moe znaajno doprineti fleksibilnostiu tehnikom smislu. Kompanije, pomou tehnologije oblaka dobijaju dodatne mogunosti kojene mogu imati sa infrastrukturom koju poseduju. Mogu tano odrediti koliko snage i kolikoprostora e im biti potrebno, i tako ceo sistem prilagoditi trenutnim potrebama bez velikihnapora.

Proces auriranja (update) softvera se takodje moe zanaajno ubrzati i pospeiti korienjemtehnologije oblaka. Administratori mogu u realnom vremenu da auriraju softver na nivoukompletnog sistema, bez obilaska svih raunara pojedinano kako bi instalirali poslednju verzijusoftvera. Na taj nain se dolazi do viestrukih uteda kako sa strane funkcionalnosti kompletnogsistema tako i sa strane vremena potrebnog administratorima da instaliraju najnoviju verzijusoftvera.

Skalabilnost

Ova osobina je u svakoj tehnologiji oduvek bila jako bitna. Aplikacije u tehnologji oblaka imajumogunost da se jako brzo prilagodjavaju skali optereenja tako da nivo usluga i performanseostanu nepromenjene.

Dobar primer su istraivake organizacije koje mogu vriti neke speifine operacije sa velikomkoliinom podataka i velikom procesorskom snagom u nekom odredjenom vremenskomperiodu a zatim se vratiti u normalne radne uslove.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

8/16

8

Jo jedan elemenat u okviru skalabilnosti je i paralelizacija. Za razliku od grugih tehnologijaparalelizaciju u oblaku je mnogo lake izvesti.

Uteda

Ovo je jedna od najvanijih osobina. Ono to u ovom pogledu tehnologija oblaka omoguava jeuteda vremena, uteda novca i uteda u kadrovima. To su tipovi utede kojima tei svakakompanija na svetu, bez obzira na veliinu i delatnost.

Kompanijama koje su tek na poetku i svoje poslovanje postepeno poveavaju,u oblaku imajuminimalna poetna ulaganja. Onog trenutka kada proire svoje poslovanje ili predju u rangveih kompanija jednostavno skaliraju zahteve na oblaku i nema dodatnog optreenja budzetaulaganjem u infrastrukturu, ve se i dalje plaa onoliko koliko se i potroi. Ovakav konceptnaplate kompanijama olakava planiranje budeta i procenu trokova, pa samim time i bolju

organizaciju.

Rast poslovanja kompanije ne mora nuno dovesti i do potrebe za zapoljevanjem dodatnihtehnikih kadrova.Postojei administratori e i dalje raditi istu koliinu posla samo sa uveanimkapacitetima kojima raspolau.

Tokom auriranja softvera, ostatak sistema ne mora ekati da dobije novu verziju da bi mogaoda nastavi sa radom. Onog trenutka kada se izbaci nova verzija softvera u oblaku kompletansistem je moe koristiti istrovremeno i samo auraranje traje daleko krae. Ako sistem posedujen korisnika, uteda u vremenu potrebnom za auraranje jen puta.

Portabilnost

U zavisnosti od tipa usluga koje pruaju neke kompanije mogu imati zaposlene koji su naterenu, daleko od sedita kompanije. Mnoge kompanije posluju u vie zemalja, pa ak i na viekontinenata. Rukovodei kadrovi su esto na poslovnim putovanjima i imaju potrebu da moguda upravljaju svojom kompanijom i da prate njen rad a da ne moraju biti fiziki prisutni u njoj.Svi ti zahtevi su zadovoljeni korienjem tehnologije oblaka. Korisnicima oblaka su potrebniwebbrowseri pristup internetu i mogu imati potpunu funkcionalnost gde god da se nalaze.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

9/16

9

5.Mane tehnologije oblakaTrenutna procena trine vrednosti tehnologije oblaka je oko 11 milijardi. U 2012. godini se

oekuje da e ta vrednost dostii 30 milijardi. Za kompanije koje pruaju usluge tehnologije

oblaka to predstavlja veliki izazov jer ulaze na teren gde nema preterano jake i zrele

konkurencije i imaju priliku da prvi osvoje novonastalo trite. Medjutim to sa sobom nosi i

ogromne rizike. Kako nijedan koncept nije savren, tako i tehnologija ima svoje mane. Glavne

mane tehnologije oblaka su sledee:

Zavisnost Sigurnost Nedostatak referenci

Zavisnost

Kompanije koje koriste tehnologiju javnog oblaka se oslanjaju na kompanije koja pruaju te

usluge, i to je moda najkritinija taka tehnologije oblaka. Kompanije su potupuno zavisne od

distributera ili prodavca tehnologije oblaka. Jedino reenje u sluaju pada distributera oblaka je

pravovremeni prelazak na stabilnijeg distributera. S obzorom na centalizovanu arhitekturu

aplikacija u oblaku, plan oporavka koji podrazumeva tranziciju na drugog distributera ne bi

trebao bude skup i komplikovan ali ipak zahteva odredjeno vreme.

Kompanija koja prua usluge tehnologije oblaga mora biti veoma verodostojna i mora

garantovati da interni problemi u kompaniji ne smeju uticati na rad klijenata. To je jako teko

ostvariti u praksi i jako je mali broj kompanija koje to stvarno mogu garantovati.

Sigurnost

uvanje bitnih podataka bezbednim je oduvek bilo vano pitanje u infromacionim

tehnologijama. U tehnologiji oblaka u kojoj je podacima mogue pristupiti izvan virtuelnih

sigurnosnih zidova sistema dovodi se u pitanje bezbednost tih podataka. Korienjeweb

browser-a u sluaju nemarnih korinika oblaka moe biti laka meta za kradju podataka.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

10/16

10

Takodje, stepen sigurnosti i zatite distributera oblaka je veoma bitan elemenat. Prodavac

oblaka mora garantovati privatnost podataka. Prodavac oblaka mora garantovati da podaci ne

smeju biti izgubljeni. U bilo kom sluaju sigurnosnog propusta moe se desiti da se situacija vienikada ne moe popraviti, tako neto se ne sme dozvoliti.

Nedostatak referenci

Ba zbog pitanja ouvanja privatnosti i sigunosti, prodavci oblaka ili ne ele ili nisu u stanju da

iznose detalje o kompanijama koje koriste njihove usluge. Zapravo jako mali broj velikih

kompanija uopte objavljuje bilo kakve izvetaje na visokom nivou o upotrebi tehnologije

oblaka.

Ovo je dovelo do toga da se stvori oseaj stidljivog korienja tehnologije oblaka iako je sam

naziv tehnologije oblaka postao veoma popularan i poznat u modernoj tehnikoj terminologiji u

svetu.

Dakle zbog problema sigurnosti, tranzitivno se dolazi i do problema nedostatka referenci o

upotrebi tehnologiji oblaka.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

11/16

11

6.Komponente tehnologije oblaka

6.1. Softver

Tehnologija oblaka obuhvata i softverske i hardverske usluge.

Sofver kao servis, skraeno SaaS (Sowtware as a Service)je naziv koji se odnosi na softerske

usluge u oblaku. Treba napomenuti da SaaS predstavlja opti naziv za model isporuivanja

softvera sao servisa i ne koristi se samo u tehnologiji oblaka, ve se moe sresti i kod drugih

tehnologija.

Karakteristike SaaS-a su:

Isporuka preko web-a Plaanje po upotrebi Centralizovana podrka

Isporuka preko web-a

Sofver kao servis, SaaS, je web bazirani model isporuivanja softvera koji omoguuje da softver

bude potpuno dostupan korienjem samo web browser-a. Kao korisnik SaaS softvera ne

morate da instalirate nikakav dodatni softver na svojoj maini, ne morate da znate gde jesoftver fiziki lociran, niti koji operativni sistem koristi i na kom je programskom jeziku napisan.

Korisnik treba biti povezan na internet i da ima instaliran web browser. Obino se pre korienja

servisa u oblaku zahteva registracija korisnika, a ukoliko je korisnik ve registrovan onda se

zahteva samo njegovo prijavljivanje.

Plaanje po upotrebi

Glavna razlika u odnosu na druge modele isporuivanja softvera je u nainu naplate. Koncept

naplate u SaaS modelu je naplata po korienju. To znai da neki nain ukupna cena nije fiksna

ve u zavisnosti od utroene procesorske snage, prostora, memorije i protoka cena se menja.

Unapred je odredjena cena po kvantumu usluge i plaa se samo onoliko koliko se potroi, ni

centa vie, ni centa manje. Na taj nain se moe doi do znaajnih uteda.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

12/16

12

Centralizovana podrka

Podrka kod SaaS modela je centralizovana to predstavlja veliku prednost. To znai da svi

korisnici rade na istoj aplikaciji i ukoliko se uoe problemi ili nedostaci, oni se reavaju na nivou

celog sistema a ne na nivou pojednanog korisnika.

Najjednostaviniji SaaS primer je Gmail. Gmailje nita drugo nego jedan program za elektronsku

potu kome pristupamo pomou web browser-a. Istu funkcionalnost omoguuje kao i Outlookili

Aple mailprogrami, stim to za razliku od Gmail-a oni zahtevaju instalaciju posebnog softvera

na raunaru.

SaleseForce.com je primer komercijalne varijante softvera kao servisa, SaaS-a. Mark Benioff,

jedan od bivih rukovodioca Oracle-a, je 1999. godine osnovao kompanijuSalesForce iji je

osnovni motoSuccess on Demandili prevedeno, iako malo izlizano zvui Uspeh na zahtev.

Ta kompanija danas ima oko 3 hiljade zaposlenih koji opsluujuju preko milion ljudi koji se bave

prodajom u 15 razliitih govornih podruja. SalesForce.com je softver namenjen velikim

preduzeima i slui za odravanje odnosa sa kupcima poznatiji pod nazivom CRM (Customer

Relationship Managment Software).Za korienje ovog softvera je kao i za Gmailporeban samo

web browser, jedina razlika je to SalesForce nije besplatan.

6.2. KlijentKlijent predstavlja (lagani) alat pomou koga se korisnici povezuju na oblak. Klijent obino

predstavlja web browserkaona primer Mozilla Firefoxili Internet Explorer. Ne treba zaboraviti i

novajliju u svetu web browser-a, GoogleChrome, ije su ambicije mnogo vee. Kao to je

pomenuto ranije, kompanija Google planira da lansira novi opertivni sistem zasnovan na

tehnologiji oblaka kome e se pristupati pomou Chrome-a.

Klijent ne mora biti samo web browser, klijenti mogu biti i widget-i na mobilnim uredjajima.

Poznato je daApple iPhone i Google Androide platforme u sebi imaju aplikacije koje se koriste iz

oblaka pomou widget-a. Pored widget-a klijenti mogu biti ak i drugi sajtovi. Klasian primerkorienja sajta kao klijenta su Facebookaplikacije. Postoji dosta aplikacija koje nisu napravljene

u okviru samog sajta Facebook-a, medjum korsnik pomou Facebook-a moe pristupiti eljenoj

aplikaciji.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

13/16

13

6.3. Infrastruktura

Infrastriktura kao servis, skraeno IaaS (infrastructure as a service) je naziv koji se odnosi na

isporuivanje infrastrukture kao servisa. U to spadaju: serveri, procesorska snaga, memorija,

prostor na disku, mrena oprema i ostale pogodnosti raunarskih centara.

Glavne karakteristike IaaS-a su:

Hardver Virtuelizacija Plaanje po upotrebi Mrena oprema Izlaz na internet

Hardver

Fizika komponta infrastrukture oblaka je hardver. Pod hardverom se podrazumevaju serveri, ili

mnogo servera, koji se danas masovno proizvode i ija pojedinana cena ne mora biti velika.

Virtuelizacija

Kljuna re kod infrastrukture oblaka je virtuelizacija. Svi serveri u oblaku su virtuelizovani i

ponaaju se kao jedna maina. Taan broj servera unutar farme servera je nevaan. Vie ima

smisla posmatrati okruenje kao celinu u kome se razliite aplikacije bore za resurse, a da ne

moraju da vode rauna o tome da li e imati dovoljno resursa. Naravno, to se vie resursa

potroi kompanije koje pruaju usluge oblaka vie zaradjuju pa im je samim time u interesu da

obezbede to je vie mogue resursa. Pomou virtuelizacije se postie maksimalna horizontalna

skalabilnost resursa.

Plaanje po upotrebi

Umesto da kupuju sopstvene servere, softver, mrenu opremu i ostale komponente

informacionog sistema, korisnici to prepustaju nekoj drugoj kompaniji iji je to posao. Korisnici

plaaju ono to koriste ali samo onoliko koliko koriste.

Mrena oprema

Pod mrenom opermom se podrazumevajufirlewall-ovi, load balanser-i, ruteri, switch-evi i

ostale mrene komponente koje su neophodne za funkcionisanje oblaka.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

14/16

14

Izlaz na internet

Oblak ne moe biti oblak ako nema izlaz na internet. Dakle izlaz na internet predstavlja

neophodnu komponentu instrastrukture oblaka.

6.4. Platforma

Platforma kao servis, skraeno PaaS (Platform as a Service) je naziv koji oznaava model

isporuivanja operativnih sistema kao servisa zajedno sa ostalim servisima, putem interneta

bez skidanja i instalacije. PaaS je poznat i pod nazivom cloudware.

PaaS nudi razliite kombinacije servisa u oblaku za podrku svih faza razvojnog ciklusaaplikacije. Ti servisi mogu biti: integrisano razvojno okruenje (IDE), kontrola izvornog koda,

kontrola verzija, praenje izmena koda, interaktivni testovi za vie korisnika, podrka za razvoj

aplikacija sa bogatim korisnikim interfejsom (RIA Rich Internet Aplication), podrka za

kolaboraciju i upravljanje razvojnog tima. PaaS je posebno zgodan kada se razvojni tim sastoji

od lanova koji se nalaze na razliitim geografskim lokacijama.

PaaS reenja su razvojne platforme u kojima su razvojni alati smeteni u oblaku i kojima se

pristupa pomou web browsera. Sa PaaS-om, razvijaoci mogu graditi aplikacije bez instaliranja

bilo kakvih alata na svojim raunarima i mogu isporuivati aplikacije bez vetina za

specijalizovanu administraciju sistema.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

15/16

15

7.Zakljuak

Trite Informacionih tehnologija je sigurno najdinaminije trite od svih ostalih. Razlog za to je

konstantan rast, razvoj i nalaenje novih primena informacionih tehnologija. Tehnologija oblaka

je nastala kao priradan proces prilagodjavanja potrebama takvog dinaminog trita.

Veina tih potreba i problema je postojala i ranije, i ideja tehnologije oblaka takodje nije nova,

medjutim rastom Interneta i pojavom Web 2.0 koncepta su se stvorili uslovi za realizaciju te

ideje.

Ideja Tehnologije je prilino jednostavna. Ona donosi neto to je u informacionim

tehnologijama oduvek bilo potrebno: Poveanje kapaciteta ili dodavanje novih mogunosti u

letu, bez dodatnih ulaganja u infrastrukturu i zapoljavanja i obuavanja novih kadrova. Iz

korisnikog ugla su stvari takodje jako jednostavne. Jedini zahtevi su web broser, internet veza i

prijava na oblak. To je sve to korisniku potrebno da bilo kada i od bilo gde koristi sve usluge i

mogunosti koje se isporuuju iz oblaka. Korisnik ne mora da brine da li poseduje najnoviju

verziju softvera.

Iako je jo uvek u svojoj poetnoj fazi, tehnologija oblaka se zasniva na ve proverenim

trendovima i sve vie i vie kompanija se odluujuju da svoje usluge prebace na oblak. To ne

znai da alternative tehnologiji oblaka nee opstati na tritu. Zapravno samo onaj deo trita

koji kao reenje svojih problema vidi u oblaku e prei ili je ve preao na tehnologiju oblaka,dok onaj drugi deo trita e ostati na onome to je i do sada koristio.

Trenutno mnogi u oblaku opravdano vide budunost razvoja softvera, medjutim ta budunost

ve ubrzano prelazi u sadanjost prepoznavanjem mnogih prednosti korienja tehnologije

oblaka.

8/6/2019 12199_492313886_cloud

16/16

16

8.Literatura

Introduction to Cloud Computing ArchitectureWhite Paper 1st Edition, June 2009,Sun Microsystems, Inc.

Cloud Application ArchitecturesGeorge Reese, April 2009, OReilly

A Complete Guide to Cloud ComputingThe Art of Service, http://theartofservice.org

Wikipedia