111 jurisprudencij

| 413

PRAVNI ZAPISI, God. V, br. 2 (2014) UDK 340.12 Austin J. 2014 Pravni fakultet Univerziteta Union doi:10.5937/pravzap0-7105

IZVORNI NAUNI LANAK

60Prof. dr Duan Vranjanac*

NAUNA PRIRODA JURISPRUDENCIJEDONA OSTINA

Apstrakt: lanak se bavi pitanjem naunog statusa pravne teorije (jurisprudencije) Dona Ostina. Nije sporno da Ostinova pravna teorija predstavlja pokuaj izgrad-nje jedne pojmovne discipline, ali se u nauci postavilo pitanje prirode tih pojmova: da li su oni izvedeni posmatranjem drutvenih injenica ili analizom pozitivnoprav-nih propisa, ili su tvorevine ljudskog uma kroz koje se posmatra pravna stvarnost. Autor razmatra nekoliko tipinih pokuaja u reavanju ovog problema, da bi u za-kljuku izneo sopstveni stav o tome.

Kljune rei: teorija prava (jurisprudencija), opti pravni pojmovi, nuni pravni pojmovi, pojmovna analiza.

Uvod

Svoju optu nauku o pravu, koju naziva jurisprudencijom, Don Ostin (John Austin, 17901859) formulisao je tridesetih godina XIX veka u pre-davanjima koja je drao na Londonskom univerzitetu. Ova predavanja, meutim, objavljena su u celosti tek posle njegove smrti. Za njegova ivo-ta objavljeno je samo prvih est predavanja, 1832. godine, pod naslovom The Province of Jurisprudence Determined. Kompletna predavanja objav-ljena su najpre 1863. godine pod nazivom Lectures on Jurisprudence or the Philosophy of Positive Law. Godine 1869. izalo je drugo izdanje, prvo koje je obuhvatalo celokupan rukopis. Za njim su sledila nova izdanja 1873. i 1879. godine, kao i definitivno, peto izdanje, koje se pojavilo 1885. godi-ne. Za nas je zanimljivo to da je tekst njegovog uvodnog predavanja, u kome razmatra pitanje pojma i predmeta jurisprudencije, objavljen prvi put, pod nazivom On the Uses of the Study of Jurisprudence, tek u okviru potpunog teksta Ostinovih predavanja, posle njegove smrti.

* Vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu e-mail: [email protected]

414 |

PRAVNI ZAPISI Godina V br. 2 str. 413431

Paralelan proces izgradnje opte pravne nauke odvijao se u slino vre-me i u kontinentalnom delu Evrope zahvaljujui radovima Adolfa Merkela (Adolf Merkel, 18361896), Nikolaja Korkunova (oa ao oo, 18531904)1 i niza drugih autora, kroz stvaranje takozvane op-te teorije prava (Allgemeine Rechtslehre). Meutim, ova dva procesa tekla su nezavisno jedan od drugog. Ostinov uticaj je dugo bio ogranien samo na Englesku, dok se teorija kontinentalne Evrope razvijala samostalno, ali esto dolazei do slinih ideja kao i Ostin.

Kontinentalni deo Evrope upoznao je Ostina tek krajem XIX i po-etkom XX veka zahvaljujui radovima Bergboma (Karl Bergbohm, 18491927), Rogena (Ernst Roguin, 18511939) i omloa (Flix Soml, 18731920).2 Maarski pravni pisac Feliks omlo je prvi evropski autor kome je Ostin posluio kao model za stvaranje sopstvene teorije prava. Dakle, interakcija izmeu Ostina i evropskokontinentalnih pravnika poinje tek krajem XIX i poetkom XX veka.

Ovde se neemo baviti odnosom Ostina i evropskokontinentalne te-orije prava, ve emo samo pokuati da odredimo kakva je priroda Osti-nove jurisprudencije kao opte teorije prava. Treba, ipak, rei da ono to je zajedniko Ostinovoj i evropskokontinentalnoj teoriji jeste to to i jedna i druga predstavljaju sistem optih i formalnih pojmova i to se odnose iskljuivo na pozitivnopravne poretke.3

Kako je reeno, Ostin svoju nauku naziva jurisprudencijom. Ovde va-lja, meutim, uiniti jedno terminoloko razjanjenje. Naime, terminom jurisprudencija oznaavaju se veoma razliite stvari. U svom izvornom, etimolokom smislu, jurisprudencija oznaava pravnu nauku uopte (iuris prudentia). U anglosaksonskoj pravnoj terminologiji pod jurisprudenci-jom se danas podrazumeva ono to se na Kontinentu naziva optom teori-jom prava, optim uenjem o pravu i sl.4 Korisno je napomenuti i da ovaj termin moe da znai i neto sasvim drugo. U francuskoj pravnoj termi-nologiji, na primer, jurisprudencija oznaava sudsku praksu.

Proces konstituisanja jurisprudencije tekao je uporedo sa procesom emancipacije pravnih nauka iz korpusa optih filozofskih znanja, odva-janjem pravne nauke od politike filozofije, filozofije morala itd. Za kraj XVIII i dobar deo XIX veka karakteristian je proces u kojem pravni spe-

1 Merkel, A., 1890, Elemente der allgemeinen Rechtslehre, 5. izd., Leipzig; Korkunov, N., 1909, General Theory of Law (engl. prevod), Boston.

2 Bergbohm, K., 1892, Jurisprudenz und Rechtsphilosophie, Leipzig, p. 13; Somlo, F., 1917, Juristiscihe Grundlehre, Leipzig, passim.

3 Faso, G., 2007, Istorija filozofije prava, Podgorica, str. 547.4 Ipak, ima autora koji prave razliku izmeu jurisprudencije i teorije prava. Videti o

tome u: Finch, J. D., 1979, Introduction to Legal Theory, London, pp. 12.

| 415

Duan Vranjanac, Nauna priroda jurisprudencije Dona Ostina

cijalisti postepeno preuzimaju od filozofa proces bavljenja pravom. U En-gleskoj se poetak ovog procesa vezuje za Blekstona (William Blackstone) iji Commentaries on the Laws of England, mada se preteno bave izlaga-njem vaeeg engleskog prava, u uvodnom delu sadre i neka opta raz-matranja o pojmu i prirodi prava. Znaajno je spomenuti i Blekstonovog naslednika na katedri u Oksfordu Vudsona (Richard Wooddeson), koji je 1783. godine objavio rad Elements of Jurisprudence, jednu od prvih knjiga koja, ne samo po sadrini ve i naslovom, pripada onome to se danas naziva jurisprudencijom. Meutim, treba istai da oba autora, mada pa-nju posveuju prvenstveno analizi pozitivnog prava, ovo jo uvek nisu do kraja oistili od prirodnopravnih primesa. Ipak, zajednika karakteristika radova iz ovog perioda je to to svoju polaznu taku imaju u definisanju pojma pozitivnog prava i njegovom razgranienju od pojava koje ne spa-daju u pozitivno pravo.

Odluujui uticaj na dalji razvoj engleske jurisprudencije u ovom pravcu izvrio je Don Ostin kome, mada je u tome imao ozbiljnih pret-hodnika, sigurno pripada zasluga za uobliavanje ove discipline u jednu od grana pravne nauke sa relativno precizno i jasno odreenim predme-tom. U ovome bi, moda, primat trebalo da pripadne Bentamu (Jeremy Bentham)5 ali, budui da je ovaj segment Bentamovih istraivanja postao u potpunosti dostupan javnosti sa vie od jednog veka zakanjenja, mesto utemeljivaa ove discipline u Engleskoj ipak pripada Ostinu, s obzirom na injenicu da je njegovo a ne Bentamovo delo bilo osnova za potonji rad na razvijanju engleske jurisprudencije. Bentam je za ivota, a i vie od stolea nakon smrti, bio uglavnom poznat po svojim radovima o reformi zakono-davstva i, naravno, po svojim radovima posveenim etici. Njegov rad na optoj pravnoj teoriji je u sistematskom obliku postao dostupan naunoj javnosti tek posle Drugog svetskog rata.6

Kako smo videli, sam naziv jurisprudencija bio je poznat i pre Osti-na. Ostin, meutim, kao sinonim uvodi jo jedan termin koji se u Engle-skoj pre njega nije upotrebljavao. On svoju nauku naziva jurisprudenci-jom ili filozofijom pozitivnog prava. Ovaj naziv je, po vlastitom priznanju,7

5 Videti o ovome opirnije u: Sabine, G. H., 1971, A History of Political Theory, Lon-don, p. 684.

6 Godine 1939. profesor Everet (Charles Warren Everett) otkrio je u biblioteci London-skog univerziteta dotle nepoznat Bentamov rukopis i objavio ga 1945. godine pod naslovom The Limits of Jurisprudence Defined. Drugo izdanje, u kome su otklonjeni nedostaci prvog, pripremio je i izdao H. L. A. Hart, pod naslovom Of Laws in Ge-neral, 1970. godine. Bentam se u ovom radu bavi slinim krugom pitanja, a dolazi do slinih, pa esto i istih zakljuaka kao i Ostin, mada se u mnogo emu od njega i razlikuje.

7 Austin, J., 1885, Lectures on Jurisprudence, London, p. 32.

416 |


preuzeo od nemakog pravnika Gustava Hugoa ije glavno delo nosi naziv Lehrbuch des Naturrechts als einer Philosophie des positiven Rechts. to se tie znaenja koje Ostin daje pojmu filozofije pozitivnog prava, treba na-glasiti da on stavlja akcenat na pozitivno pravo a ne na filozofiju. Nai-me, filozofija ovde oznaava samo nauku, odnosno teoriju i nema smisao neke posebne discipline razliite od nauke. Ostin je ovim hteo da istakne da se ova nauka (filozofija) bavi pozitivnim pravom, da je to nauka koja ima za predmet iskljuivo pozitivno pravo, kao jedinu grau iz koje izvodi svoja saznanja. Kako Ostin kae Odgovarajui predmet jurisprudencije, u bilo kojoj od njenih razliitih oblasti, jeste pozitivno pravo.8

Po Ostinu predmet jurisprudencije jeste iskljuivo pozitivno pravo, odnosno pravo onakvo kakvo jeste. Da bi se shvatilo ta ovi stavovi znae, mora se razumeti ta Ostin tano podrazumeva pod pozitivnim pravom. Ipak, ovde je dovoljno rei da Ostin pozitivno pravo shvata kao skup za-povesti koje izdaje suveren, odnosno suverena dravna vlast. Na osnovu ovakve Ostinove definicije pozitivnog prava u predmet jurisprudencije ne ulazi mnogo ta to se obino smatra njenim predmetom. Dodue, on se u svojim predavanjima o jurisprudenciji i nije strogo pridravao ovog razgranienja, budui da mnoga pitanja koja razmatra, po njegovoj sop-stvenoj definiciji, spadaju u oblast politike filozofije i etike. Ali moda je razlog tome to to je za potrebe razgranienja predmeta jurisprudencije od drugih pojava nuno ukazati na pojave koje nisu pozitivni zakoni. Ako se poe od toga da postoje pravila bliska po svojoj sutini pozitivnim za-konima, od najveeg je znaaja da se ukae na njihove meusobne razlike i slinosti da bi se tano znalo ime jurisprudencija treba da se bavi.9

Mada svaki pravni sistem ima svoje specifine i karakteristine razli-ke, postoje principi, pojmovi i distinkcije zajednike razliitim sistemima, koje obrazuju analogije ili slinosti po kojima su takvi sistemi srodni.10 ta Ostin podrazumeva pod zajednikim (optim) principima, pojmovi-

8 Austin, J., 1955, The Province of Jurisprudence determined, London, p. 365.9 Imajui u vidu veliki uticaj koji je Bentam izvrio na Ostina, ne iznenauje to to je

Ostin smatrao da je i znanje o tome kakvo pozitivno pravo treba da bude takoe le-gitiman predmet naunog istraivanja. Dok je Bentam ovu oblast nazivao kritikom jurisprudencijom (censorial jurisprudence), Ostin je termin jurisprudencija zadrao kao naziv samo one nauke koja se bavi pravom kakvo jeste (nauku o pravu kakvo jeste Bentam je nazivao objanjavajuom jurisprudencijom expository jurispruden-ce). Takozvanoj kritikoj jurisprudenciji Ostin je dao ime nauka o zakonodavstvu (science of legislation) ili samo zakonodavstvo (legislation). Nauka o zakonodavstvu pretpostavlja jurisprudenciju, poto je nemogue rei kakav zakon treba da bude ako se prethodno ne zna ta je uopte zakon i, teoretski, zato to nije potrebno znanje o tome kakav zakon treba da bude da bi se znalo ta zakon jeste. Ipak, nije mogue potpuno odvojiti jurisprudenciju od nauke o zakonodavstvu.

10 Austin, J., 1955.

| 417


ma i distinkcijama zahteva objanjenje. Prvo, vano je imati na umu da on ovde ne misli na pravna pravila (propise), ve pre na terminologiju koja izraava pravne propise, kao i na teorijske kategorije pomou kojih se posmatraju pravne pojave. Drugo, treba naglasiti i to da on ovim postulira jednu nedokazanu (moda i nedokazivu) tvrdnju da postoje principi (poj-movi i distinkcije) zajedniki svim pravnim sistemima. Mada je priznavao da takvi principi ne moraju da postoje potpuno jasno oblikovani i izdvo-jeni u svakom pravnom sistemu, Ostin je ipak bio uveren da oni postoje, u veoj ili manjoj meri, od grubih pravnih pojmova varvara do egzaktnih pojmova rimskih pravnika i modernih prosveenih jurista11.

Malo je Ostinovih stavova doivelo tako otre kritike kao tvrdnja da su svi pravni sistemi u svetu zasnovani na istim principima. Ostin je bio donekle u pravu kada je pretpostavljao da zapadnoevropski pravni siste-mi, kao i oni koji su na njima zasnovani, pokazuju znatan stepen podu-darnosti u pojmovnoj strukturi, kategorijalnom aparatu, pa eventualno i u sadrini pravnih pravila. U analizi ovih univerzalnih pravnih pojmo-va Ostin se ipak oslanjao, uglavnom, na englesko i rimsko pravo. Rimsko pravo je smatrao kao naroito pogodno za pravnoteorijska istraivanja, ne samo zato to ono prua podatke za uporedno izuavanje pravnih sistema ve i zato to ono predstavlja klju za razumevanje modernog, pre svega, kontinentalnog prava.12

Mada je njegova analiza zasnovana samo na rimskom i engleskom pravu, to sigurno nije dovoljna osnova za izvoenje univerzalnih poj-mova i optevaeih zakljuaka, sama ideja o izdvajanju ovakvih pojmova ima, svakako, svoju vrednost.

Meutim, Ostin nije u dovoljnoj meri objasnio sutinu optih pojmo-va, principa i distinkcija, a jo manje je objasnio u emu je razlika izmeu te tri kategorije. Moda je to razlikovanje i nepotrebno, pa bi bilo dovoljno govoriti samo o optim pojmovima.13

Pored pojmova koji su opti, Ostin izdvaja i grupu pojmova za koje smatra ne samo da su opti ve i da su nuni. U vezi sa nunim pojmovi-ma Ostin kae da su oni nuni [...] zato to ne moemo da koherentno zamislimo jedan pravni sistem (ili sistem prava nastao u razvijenom dru-tvu) a da ne zamislimo njih kao njegove sastavne delove14.

11 Austin, J., 1955.12 Austin, J., 1955, p. 375.13 Toma ivanovi ispravno primeuje da je suvino pored pojmova uvoditi i distink-

cije i principe, poto su distinkcije: [...] ne neto samostalno pored pojmova i prin-cipa, ve samo posledica postojanja razliitih pojmova i da Ostin [...] previa, da princip ne oznaava neto po sutini razliito od pojma. Videti o tome u: ivanovi, T., 1921, Sistem sintetike pravne filozofije, tom I, Beograd, str. 84.

14 Austin, J., 1955, p. 367.

418 |


Ostin ne navodi koji su to zajedniki, odnosno opti pojmovi koji se nalaze u svim pravnim sistemima, ve navodi samo nekoliko primera nu-nih pojmova i distinkcija: pojmove dunosti, subjektivnog prava, slobode (liberty)15, delikta, kazne, naknade tete, sa njihovim razliitim vezama jednih prema drugima kao i prema zakonu, suverenosti i nezavisnom po-litikom drutvu; distinkciju izmeu pisanog i nepisanog prava; distinkci-ju izmeu subjektivnih prava na apsolutna i relativna prava; distinkciju iz-meu obligacija na obligacije koje proistiu iz ugovora, iz delikata i onih koje ne nastaju ni iz ugovora ni iz delikata (quasi ex contractu); distinkciju izmeu graanskih i krivinih delikata.16

Iz svega to je do sada reeno o Ostinovom shvatanju pojma i sadri-ne jurisprudencije moe se izvui nekoliko osnovnih zakljuaka: 1) pred-met jurisprudencije je samo pozitivno pravo; 2) predmet jurisprudencije je pozitivno pravo onakvo kakvo jeste, a ne onakvo kakvo treba da bude; 3) zadatak jurisprudencije je da iz razliitih pravnih sistema izdvoji njima zajednike pojmove; 4) zajedniki pojmovi mogu da budu samo zajedni-ki, odnosno opti jer se javljaju u svim pravnim sistemima, ili da budu i nuni jer moraju da se javljaju u svim pravnim sistemima.

Ostinova jurisprudencija kao pojmovna analiza

Istorija pravne nauke, praktino od njenih poetaka, pokazuje da pri-stup prouavanja prava moe da bude razliit.

Pravo se moe prouavati empirijski, kao istorijsko izuavanje poje-dinih pravnih sistema, njihovog nastanka, razvoja itd. Empirijski pristup svojstven je i sociolokom izuavanju prava, to je u novije vreme dovelo do stvaranja nove discipline pod nazivom sociologija prava.

Meutim, vrlo rano se razvio i jedan drugi pristup u izuavanju pra-va. Razvoj prava dovodi do njegove sve vee sloenosti zbog ega se javila potreba stvaranja nauka koje se bave sistematskim, odnosno dogmatikim izlaganjem prava primenom specifinih metoda i postupaka.17 Sledei ovaj pravac, pravna nauka je stvorila niz optih klasifikacionih pojmova da bi se na jedinstven nain izrazili zajedniki elementi u raznovrsnim

15 Termin sloboda (liberty) ne oznaava slobodu u politikom smislu, ve predstavlja je-dan tehniki pojam koji koristi engleska pravna nauka i koji oznaava stanje pravnog subjekta kada ovaj nije podvrgnut dunostima i ogranienjima, ve je u datoj situaciji slobodan da postupa po sopstvenom nahoenju. Ovaj pojam se izjednaava i sa poj-mom privilegije.

16 Austin, J., 1955, pp. 367368.17 Hart, H. L. A., 1985, Essays in Jurisprudence and Philosophy, Oxford, p. 88.

| 419


situacijama i odnosima koje pravo stvara,18 odnosno elementi zajedniki veem broju sistema ili ak svim pravnim sistemima. Tako se dolo do niza pojmova kao to su subjektivno pravo, obaveza, subjekti prava, svoji-na i mnogi drugi. Dakle, za razliku od empirijskog izuavanja prava, pa-ralelno se odvijao proces pojmovnog izuavanja prava, odnosno proces stvaranja pojmovnih (konceptualnih) pravnih disciplina.

Kada govorimo o pojmovnoj analizi prava, odnosno o analitikom metodu kao metodu koji se bavi analizom pravnih pojmova, kao pret-hodno mora da se postavi pitanje ta su, pre svega, pojmovi uopte uzev-i? Postoji vie teorija pojma19 20 ali, bez uputanja u logike i filozofske sporove, prema danas iroko prihvaenom shvatanju, pojam moe da se odredi kao misao o predmetu (logikom objektu), ili o nekom njegovom svojstvu.21 Valja imati na umu da pojam treba razlikovati od psiholoke predstave (slike). Pojam nije nikakva stvarna mentalna struktura, on igra ulogu simbola svih onih predmeta ija svojstva ukljuuju razliite defi-niue karakteristike tog pojma.22 Treba takoe imati u vidu da pojmo-vi ne mogu da budu ni istiniti ni lani, ve da istinite ili lane mogu da budu samo reenice, iskazi (stavovi), verovanja, teorije itd., koji sadre odreene pojmove.

Kada je re o konceptualnim istraivanjima u oblasti prava, moe se zakljuiti da je njih teko svesti na zajedniki imenitelj. Radi se, naime, o veoma arolikim pokuajima, iji je cilj da se primenom razliitih metoda, oblika definisanja, formiranja i analize pravnih pojmova, doe do odgova-rajuih rezultata u prouavanju ovog sloenog predmeta.

Pravni pojmovi su najvanije sredstvo pomou koga se pravna stvar-nost izraava.23 Na koji nain se stvaraju pravni pojmovi? U osnovi, prav-ni pojmovi se stvaraju [...] na osnovu tumaenja prava [...] prema sadri-

18 Hart, H. L. A., 1985.19 Petrovi, G., 1998, Logika, Beograd, str. 2023.20 Prema formalistikim teorijama, pojam se odreuje kao element suda (stava). Me-

utim, poto se sud definie kao veza pojmova, manjkavost ovakve definicije lei u njenoj cirkularnosti. Po psihologistikoj teoriji pojma, pojam se definie pomou psi-holokog pojma predodbe, odnosno kao opta predstava o onome to je zajedni-ko veem broju predmeta. Meutim, nedostatak ove teorije je u tome to pojmove svodi na psiholoku kategoriju. Prema nominalistikoj teoriji pojma, pojam je samo re, ime (nomen) kojim oznaavamo jednu ili vie pojedinanih stvari. Pojmova, po ovoj koncepciji, praktino i nema. Postoje samo pojedinane stvari i rei kojima ih oznaavamo. Imena kojima oznaavamo pojedinane stvari moemo nazvati poje-dinanim imenima, a ona kojima oznaavamo grupu ili klasu istovetnih pojedina-nih stvari moemo nazvati optim imenima.

21 Kovaevi, M., 1980, Formalna logika, Novi Sad, str. 27.22 Schlick, M., 1974, General Theory of Knowledge, Wien, New York, p. 20.23 Luki, R. D., 1976, Teorija drave i prava, Beograd, str. 190.

420 |


ni dotinih pravnih normi, iji je smisao utvren tumaenjem24. Kada je re o pravnim pojmovima, treba imati na umu jo jednu injenicu. Naime, pravni pojmovi su donekle relativni i kakvi e biti u velikoj meri zavisi od tipa pravnog sistema, pravne kulture i tradicije. Pojmovno-kategorijalni aparat, na primer, evropskokontinentalnog prava znatno se razlikuje od anglosaksonskog. Treba zato naglasiti da su pojmovi u dobroj meri [...] subjektivne tvorevine uma koje treba da obuhvate i tano izraze jednu stvarnost, a koje to nikad ne uine do kraja[...]25. Pravni pojmovi se ra-zlikuju i po stepenu optosti. Od onih koji su bliski stvarnosti iz koje su izvedeni, pa do najoptijih (najapstraktnijih) pravnih pojmova.26

Po nekim miljenjima, konceptualna istraivanja prava mogu da budu u osnovi dvojaka: s jedne strane, mogue je baviti se analizom postojeih pojmova, dok se, s druge strane, analiza moe sastojati u pojmovnoj revi-ziji (conceptual revision).27 Analiziranje postojeih pojmova obuhvata ne samo ralanjavanje pojmova na njihove sastavne elemente ve i razliko-vanje i diferenciranje povezanih pojmova, istraivanje korelacija i pove-zanosti meu pojmovima, njihovo klasifikovanje po razliitim merilima itd.28 Pojmovna revizija je drugi glavni tip konceptualnih istraivanja. Naunik e ponekad prevazii pojmovni status quo i pokuae da zasnuje naine vernijeg konceptualizovanja pravnih fenomena koji ga zanimaju.29 Potreba za ovakvim postupkom nastaje iz najmanje dva razloga. Prvo, zato to nae aktuelno stanje razumevanja na postojei pojmovni aparat, u samom osnovu ne postavlja stvari ispravno. Drugo, zbog toga to se stvari menjaju, a nae razumevanje naa konceptualizacija, kasni, postaje za-starela.30

Opti pravni pojmovi

S obzirom na sadrinu Ostinove jurisprudencije koja se izraava kroz sistem pojmova zajednikih svim pravnim sistemima, postavilo se pitanje prirode ovih pojmova, pa samim tim i pitanje prirode ove nauke. Dakle, po uglavnom opteprihvaenom miljenju, Ostinova jurisprudencija je je-dan pokuaj pojmovne (konceptualne) analize fenomena prava. Ali kakva

24 Luki, R. D., 1976.25 Luki, R. D., 1976, str. 192.26 O razlici izmeu neposrednih i izvedenih pojmova videti u: Luki, R. D., 1976, str.

192193.27 Summers, R., 1968, Uvod u: Essays in Legal Philosophy, Oxford, pp. 12.28 Summers, R., 1968, p. 2.29 Summers, R., 1968, p. 4.30 Summers, R., 1968.

| 421


je priroda tih pojmova? Da li su oni izvedeni uoptavanjem iz iskustva, da li su apriorne prirode, da li su to naune fikcije ili su prosto postulati?

Razmatranje ovog problema ima zaetak u nekim stavovima Dona Stjuarta Mila (John Stuart Mill), Ostinovog neto mlaeg savremenika i uenika.31 Dosta kasnije, ovim pitanjem bavio se i Pol Vinogradov (Paul Vinogradoff),32 da bi razmatranje ovog problema dobilo poseban znaaj u polemici koju su pre nekoliko decenija vodili Stoun (Julius Stone) i Mori-son (W. L. Morison).33

Nagovetaj shvatanja o racionalnoj (ili kako neki kau racionalistikoj) prirodi Ostinove nauke moe se nai u jednom Milovom lanku iz 1863. godine34 u kome je dat prikaz upravo objavljenih Ostinovih Lectures on Jurisprudence. Mil, naime, smatra da je cilj Ostinovih istraivanja stvaranje neke vrste logike prava, definisanje pojmova koje je ljudski um prinuen da stvara samom injenicom postojanja bilo kakvih pravnih sistema.

Predmet njegovih [Ostinovih D.V.] posebnih napora [...] je, kae Mil, ono to se moe nazvati logikom prava, za razliku od njegove mo-ralnosti ili korisnosti. Njena svrha [svrha jurisprudencije D.V.] jeste razjanjenje i definisanje pojmova koje je ljudski um prinuen da stvara i distinkcija koje je prinuen da ini na osnovu samog postojanja siste-ma zakona bilo koje vrste. Jer samo pomou ovih zakonodavac moe da ostvari svoje ideje i svoje ciljeve.35

Mil, pored ovoga, naglaava i to da Ostinov poduhvat treba jasno razlikovati od istorijsko-sociolokih istraivanja npr. jednog Henrija Sa-mnera Mejna.36 Vano je, meutim, naglasiti da Mil iz ovoga ne izvodi zakljuak o nekakvoj neempirijskoj prirodi Ostinove jurisprudencije, to je i razumljivo budui da je Mil bio pristalica radikalnog empirizma po kome je, u krajnjoj liniji, svaka nauka empirijskog karaktera (poznato je njegovo miljenje da su i krajnje premise matematikog dokazivanja po svojoj prirodi empirijske hipoteze).37

ezdesetak godina nakon Mila, Vinogradov, koji je verovatno prvi na-zvao Ostina racionalistom,38 ovako karakterie Ostinova shvatanja: Osti-

31 Mill, J. S., 1863, Austin on Jurisprudence, Edinburgh Review, October, u: Collected Works, Toronto 1980, vol. XXI, pp. 168169.

32 Vinogradoff, P., 1920, Outlines of Historical Jurisprudence, Oxford, pp. 115117.33 Stone, J., 1964, Legal System and Lawyers Reasonings, London, pp. 6397; Stone, J.,

1946, The Province and Function of Law, Sidney, pp. 5575; Morison, W. L., 1958, Some Myth about Positivism, Yale Law Journal, no. 68, pp. 212233.

34 Mill, J. S., 1863, p. 168.35 Mill, J. S., 1863, p. 169.36 Mill, J. S., 1863.37 Mill, J. S., 1904, A System of Logic, London, pp. 397406.38 Vinogradoff, P., 1920, p. 115.

422 |


novi stavovi, kae on, bili su odgovarajui nosioci teorije prava u smislu formalnog mehanizma.39

Gledite Vinogradova, dato samo u nagovetaju, dobilo je svoj naj-potpuniji izraz u radovima Dulijusa Stouna40 objavljenim ubrzo nakon Drugog svetskog rata. Stounovi stavovi pak otro su osporeni od strane Morisona.41

Stounovo gledite se moe, pojednostavljeno, svesti na tvrdnju da su Ostinovi opti pojmovi (posebno pojmovi suverenosti i zakona) korisne fikcije.42 On smatra da je Ostinova jurisprudencija racionalna pre nego empirijska disciplina, i da joj je zadatak da razvije pojmovni aparat koji treba da poslui kao osnova za shvatanje logike koherentnosti bilo kog ra-zvijenog pravnog sistema. Kako Stoun kae, Ostinov cilj je: [...] da pred-loi okvir za posmatranje pravila pravnog sistema kao logikog sistema.43

Na drugom mestu Stoun kae i ovo: Ono to on oznaava kao prin-cipe i distinkcije zajednike pravnim sistemima bolje je bilo nazvati princi-pima korisnim za analiziranje i razumevanje aktuelnih pravnih sistema.44

Ovakvo Stounovo shvatanje bi, ako je tano, imalo znaajne implika-cije u odnosu na inae rairenu tendenciju da se Ostinove ideje kritikuju zbog toga to nisu u skladu sa empirijskim injenicama. Ako bi se Stou-nov stav prihvatio, ovi prigovori bi se mogli odbaciti kao neosnovani.45 Dodue, Stoun priznaje da je Ostinov rad proet empirijskim tvrdnjama, ali smatra da njegov osnovni cilj nije bio da d empirijske generalizacije u vezi sa postojeim pravnim sistemima. Stoun ilustruje ovu tvrdnju jed-nim brojem primera, recimo o Ostinovom pojmu suverena i zakona kao suverenove zapovesti. Po Stounu, ovo Ostinovo shvatanje ne znai: [...] da se takav suveren moe otkriti kao politika injenica u svakom drutvu koje ima pravni sistem. To je pre tvrdnja da se logika koherencija, kakvu propisi pravnog sistema mogu da imaju, moe najlake i najpotpunije vi-deti ako ih uredimo tako kao da su zapovesti takvog suverena [...] Ostinov suveren je formalni postulat.46

Moe se zakljuiti da Stoun smatra da je pravi Ostinov cilj bio da stvo-ri sistem logiki koherentnih optih pravnih pojmova koji bi predstavljali kategorije pomou kojih bi mogao da se, manje ili vie potpuno, obuhvati

39 Vinogradoff, P., 1920, p. 116.40 Stone, J., 1964; Stone, J., 1946.41 Morison, W. L., 1958.42 Rumble, W., 1985, The Thought of John Austin, London, p. 91.43 Stone, J., 1964, Legal System and Lawyers Reasoning, p. 74.44 Stone, J., 1964, p. 88.45 Rumble, W., 1985, p. 91.46 Stone, J., 1964, p. 73.

| 423


svaki razvijeni pravni sistem. Dodue, nije sasvim jasno ta bi po Stounu bila sutina poetnih pojmova iz kojih se logiki izvodi ovakav kategori-jalni aparat, budui da on nekada govori da su to postulati, a nekada da su definicije, pa ak i fikcije. Verovatno je da on ipak misli da su tu u pitanju odreene stipulativne definicije, a ne postulati u smislu samooevidnih istina.

Pravac razmiljanja kojim se kretao Stoun otro je kritikovao Morison u lanku objavljenom 1958. godine.47 Morison smatra da je osnovna sla-bost Stounove pozicije u tome to je ona u konfliktu sa onim to su utili-taristi, iji je znaajan pripadnik bio i Ostin, smatrali za osnovne postulate svoje kole.48 Morison kao potvrdu citira Leslija Stivena (Leslie Stephen) koji kae da se: [...] jaka strana bentamizma moe [...] saeti u dve rei. Ona je znaila potovanje injenica. Znanje treba traiti ne logikim on-gliranjem, ve skrupuloznim posmatranjem i sistematskim pozivanjem na iskustvo.49

Ovakvo potovanje injenica, smatra Morison, pokazivao je i Ostin. U prilog svojoj tezi o empirijskom karakteru Ostinovog poduhvata, Mori-son iznosi vei broj argumenata koji bi se, saeto, mogli svesti na sledee:

Ostinovo shvatanje odnosa teorije i prakse, odnosno njegov stav da teorijski iskazi moraju da imaju uporite u injenicama, tj. da budu generalizacije izvedene iz pojedinanih fakata;

isticanje znaaja uloge sudskog stvaranja prava, budui da injeni-ca da i sudovi stvaraju pravo oteava mogunost svoenja pravnog sistema na unapred utvren sistem pojmova;

kritike koje je Ostin uputio Hobsovoj definiciji nezavisnog politi-kog drutva50 upuuju na to da Ostin nezavisno politiko drutvo shvata kao socioloku injenicu, a ne stvar slobodne definicije;

Ostinova objanjenja veze Bentama i istorijske kole; svedoenje D. S. Mila koje govori u prilog Ostinovoj empirijskoj

orijentaciji.51

Stavljajui kritike primedbe kako Stounovom tako i Morisonovom tumaenju, njujorki profesor Vilfrid Rambl je pokuao da d jedno

47 Morison, W. L., 1958, pp. 212233. 48 Morison, W. L., 1958, p. 212.49 Stephen, L., 1895, Life of Sir James Fitzjames Stephen, p. 123, navedeno prema Mori-

son, W. L., 1958, p. 219.50 Nezavisno politiko drutvo (Independent Political Society) jeste ljudsko drutvo u

kome postoji razlika izmeu onih koji su nosioci politike vlasti i podanika nad ko-jima se vri takva vlast.

51 Morison, W. L., 1958, pp. 219220.

424 |


umerenije, vie izbalansirano gledite o ovom pitanju, a koje bi ublailo izvesnu iskljuivost oba prethodna shvatanja.52 Mada smatra da je Mori-son u pravu to naglaava empirijske elemente kod Ostina koji, po Ram-blovom miljenju, pripada dugoj tradiciji britanskih mislilaca koji su smatrali da je celokupno znanje u krajnjoj liniji izvedeno iz iskustva,53 Rambl, s druge strane, misli da je ovo insistiranje na Ostinovom em-pirizmu preterano. Naime, on smatra da je Ostin pojmovima zakona, suverenosti i dr., pridavao takav stepen izvesnosti kakav nije mogu kod empirijskih generalizacija. Empirijske tvrdnje su, u naelu, podlone ve-rifikaciji ili pobijanju daljim istraivanjem injenica. Meutim, Ostin je verovao da ovi pojmovi vae univerzalno i bez izuzetka.54 U vezi sa ovim, Rambl napominje da je Ostinov metod definisanja pojmova takav da ne predstavlja generalizaciju jezike prakse, ve predstavlja tenju za utvrivanjem pravog (proper) znaenja pojmova.55 Ovakav esencija-listiki metod definisanja svakako nije svojstven empiristima. Najzad, ovaj pisac prigovara Ostinu i da je vrio generalizacije u pogledu prav-nih sistema i drutava o kojima nije posedovao dovoljno znanja.56 Npr. Ostinova tvrdnja da svi razvijeni pravni sistemi poseduju zajednike pojmove nije utemeljena na dubljem poznavanju pravne istorije i upo-rednog prava. Sam Ostin je priznavao da detaljnije poznaje jedino rim-sko i englesko pravo; tvrdio je, takoe, da: [...] samo sistemi dva ili tri naroda zasluuju panju a da na osnovu ovih [...] sve ostalo moe da se pretpostavi.57

Iz ovoga Rambl zakljuuje da je Ostin pretpostavljao da razvijeni pravni sistemi moraju da budu slini.58 Proizilazi, dakle, da je Ostin mislio da nezavisno od empirijskih istraivanja, sadrina veine pravnih poredaka mora da bude ista, to, svakako, nije stav doslednog empiriara.59

Svoja kritika razmatranja Rambl zavrava tvrdnjom da je izvesno da je Ostin pojmove zakona, suverenosti, kao i druge opte pojmove gledao kao neophodne kategorije za koherentno razumevanje stvarnih pravnih sistema. Ali isto tako je izvesno, po Ramblovom miljenju, da je Ostin ve-rovao da ovi pojmovi imaju svoj koren u iskustvu i da izraavaju pojave koje se daju empirijski verifikovati u sadanjim ili nekadanjim pravnim

52 Rumble, W., 1985, pp. 9194.53 Rumble, W., 1985, p. 96.54 Rumble, W., 1985.55 Rumble, W., 1985, p. 98.56 Rumble, W., 1985.57 Austin, J., 1955, p. 373.58 Rumble, W., 1985.59 Rumble, W., 1985.

| 425


sistemima. Ovakvo uverenje je sigurno uticalo na Ostinovo poimanje pravnog fenomena.60

Svoje primedbe Rambl dopunjava i vlastitim stavom o moguoj pri-rodi Ostinove jurisprudencije. On smatra da je sistem pojmova koji sai-njavaju Ostinovu nauku utemeljen, bar delimino, u utilitaristikom shva-tanju vrednosti, odnosno u principu korisnosti. Dodue, on priznaje da je ovakvo gledite donekle hipotetiko, jer ga je teko do kraja dokazati analizom Ostinovih tekstova. Rambl svoju tezu dokazuje na primerima pojmova zakona (zapovesti) i suverenosti i smatra da Ostin zakon definie kao zapovest jer bi zakon, inae, ako bi se drukije definisao, bio neefika-san kao sredstvo kontrole ljudskog ponaanja.61 Prinuda, odnosno pret-nja sankcijom je neizbena za postizanje ove svrhe.62 S ovim je povezana i praktina nunost postojanja suverena sa neogranienim ovlaenjima. Kako Rambl kae, postoji: [...] praktina potreba za zapovestima i suvere-nima sa pravno neogranienom vlau. Oni su nuni, mada ne i dovoljni uslovi za postizanje utilitaristikih ciljeva vlasti. Pojam zakona i suvereno-sti sa drukijom sadrinom ugrozio bi ove ciljeve. Zakon u pravom smislu rei mora biti definisan u smislu zapovesti ili e biti neefikasan kao sred-stvo kontrole ponaanja.63

ini se da ova teza ipak nije sasvim ubedljiva. Ona se moe shvati-ti dvojako. Najpre kao jedna injenina tvrdnja o tome da pravna nor-ma ima odreene elemente (posebno element prinude) i pravni poredak odreenu strukturu, jer na taj nain najefikasnije ostvaruje svoju funkciju. U tom sluaju takav bi stav tek trebalo dokazati istraivanjem veze izmeu strukture prava i njegove efikasnosti. Takva razmatranja teko da mogu da se pronau kod Ostina. Meutim, izgleda da se Ramblovo shvatanje odnosi na neto drugo. Moglo bi se osnovano zakljuiti da on smatra da ovi pojmovi (zakon, zapovest, suverenost itd.) treba da postoje da bi pra-vo ostvarivalo svoje ciljeve i da treba da budu definisani na taj nain da bi pomenute ciljeve ostvarivali. Ovakav stav ve nije uverljiv, budui da Ostin insistira na tome da je predmet pravne nauke pravo onakvo kakvo jeste, a ne onakvo kakvo treba da bude. Univerzalni pravni pojmovi sa-drani u svim pravnim sistemima postoje samom injenicom postojanja pozitivnopravnih sistema, bez obzira na svojstva i vrednost ovih sistema i na to u kojoj meri ovi ostvaruju ciljeve koje nalae princip korisnosti. Opti nauni pojmovi i klasifikacije su neto objektivno postojee (ovo je bilo i miljenje D. S. Mila, a i Ostinovo) to nauka treba samo da utvrdi,

60 Rumble, W., 1985, p. 100.61 Rumble, W., 1985, pp. 100101.62 Rumble, W., 1985.63 Rumble, W., 1985.

426 |


a ne kategorije koje nauka, ili pravno miljenje uopte, treba da namee pravnoj stvarnosti.

Nuni pravni pojmovi

Dodatni problem kod odreivanja naune prirode jurisprudenci-je predstavlja Ostinovo razlikovanje nunih pravnih pojmova od ostalih optih, odnosno zajednikih pojmova. Znaaj takozvanih nunih pojmo-va meu prvima je uoio maarski pravnik Feliks omlo koji je nune pojmove, kao logike pretpostavke pravnog poretka, uzeo za temelj svoje Juristische Grundlehre.64 omlo, meutim, smatra da Ostin, poto je ui-nio ovo razlikovanje, nije ga dalje u dovoljnoj meri razradio i dosledno sproveo u svom radu.

Zbog fragmentarnosti Ostinovih izlaganja, navedeno pitanje, mada rano uoeno kao znaajno, nije privlailo ozbiljniju panju pravne nauke. Ipak, bilo je pokuaja da se priroda navedenih nunih pojmova rasvetli. Treba rei i to da je, u izvesnoj meri, nejasan i sam Ostinov konaan stav u vezi sa ovim problemom. Na ovo ukazuje i injenica da on nije uklju-io svoja izlaganja o ovom pitanju u knjigu The Province of Jurisprudence Determined koju je za ivota objavio, to ukazuje na to da ovome i nije pridavao vei znaaj u krajnjem ishodu.

Morison nastoji da objanjenje sutine nunih pojmova izvede iz ne-kih Milovih stavova vezanih za pitanja klasifikacije i definisanja koje ovaj zastupa u svojoj logici. Mil svoja shvatanja o ovome izlae primenom kate-gorija aristotelovsko-sholastike logike. On polazi od klasinog oblika de-finicije pomou roda i vrste (genus et differentiam),65 gde genus predstav-lja optu klasu kojoj pripada neka pojava, a differentia atribute koji ovu pojavu razlikuju od genusa. Mil smatra da je broj ovih atributa naelno neogranien, ali da se kod svakog definisanja oni moraju svesti na odre-en broj. Tako, ako se atribut nalazi u predikatu definicije, on je i ukljuen u nju; inae nije. Postoji, meutim, izvestan broj atributa koji nisu uklju-eni u predikat definicije ali koji, ipak, slede iz onih atributa koji su u nju ukljueni. Ovakve atribute Mil naziva svojstvima (propria).66 Jedan atribut moe slediti iz drugog na dva naina: moe da sledi logiki, kao zakljuak iz premise, ili moe da sledi kao posledica iz uzroka.67 Polazei od ove

64 Somlo, F., 1917, Juristische Grundlehre, p. 33.65 Morison, W. L., 1958, p. 227.66 Morison, W. L., 1958.67 Mill, J. S., 1904, p. 85.

| 427


sheme, Morison smatra da se Ostinovi nuni pojmovi i distinkcije javljaju kao svojstva u definiciji pozitivnog prava.

Pored svojstava u navedenom smislu, postoje i tzv. akcidencije vrste. One niti su sadrane u samoj definiciji, niti se nalaze u logikoj ili kau-zalnoj vezi sa atributima da bi predstavljale svojstva, ali se, po redovnom toku stvari, javljaju meu atributima definisane pojave. Mil kao primer akcidencije navodi crnu boju kod vrana; sve do sada zapaene vrane su crne, ali ako bismo naili na pticu koja po svim svojim svojstvima odgo-vara vrani ali je bele boje, to ne bi znailo da tu pticu samo zbog toga ne treba da zovemo vranom.68 Po Morisonovom miljenju, u ovu grupu bi spadali Ostinovi opti, odnosno zajedniki pojmovi, koji postoje u svim pravnim sistemima, ali koji nisu nuni.69

Rosko Paund (Roscoe Pound) nudi slino, ali ipak drukije objanje-nje. On smatra da se Ostinovi nuni pojmovi u krajnjoj liniji logiki sadr-e u definiciji pozitivnog prava, odnosno da su bar neki od nunih pojmo-va logiki sadrani u samom pojmu pozitivnog prava.70

Razvijajui svoje gledite, Paund, dalje, tvrdi da se, na primer, pojam dunosti logiki izvodi iz pojma zapovesti; pojam subjektivnog prava iz pojma dunosti; pojmovi kazne i naknade tete iz pojma sankcije koja je, opet, logiki element zapovesti. Na koji nain su izvedeni pojmovi slobode (liberty)71 i delikta, Paund priznaje da nije dovoljno jasno. On pretpostav-lja da je pojam slobode sadran u pojmu subjektivnog prava, a da je delikt uzrok, odnosno prethodnik odreenih subjektivnih prava, odnosno ovla-enja.72 Po Paundovom miljenju, Grej (John Chipman Gray) grei kada smatra da su nuni pojmovi metafiziki nuni, odnosno nuni po prirodi stvari,73 ve misli da, ako se pretpostavi Ostinova definicija pozitivnog za-kona, ovi pojmovi logiki nuno slede.74

Zanimljiv pokuaj u pravcu objanjenja prirode Ostinovih nunih pojmova uinio je i Gustav Radbruh (Gustav Radbruch).75 On se oslanja na Kantovu teorijsku filozofiju, pa smatra da su ovi pojmovi po svojoj sutini bliski kategorijama istog uma.76 Nuni pojmovi bi bili apriorne

68 Mill, J. S., 1904, p. 87.69 Morison, W. L., 1958, p. 227.70 Pound, R., 1959, Jurisprudence, Minnesota, vol. IV, p. 52.71 Pound, R., 1959.72 Pound, R., 1959.73 Gray, J. Ch. 1921, The Nature and Sources of Law, pp. 136137.74 Pound, R., 1959.75 Radbruch, G., 1936, Anglo-American Jurisprudence through Continental Eyes, Law

Quarterly Review, 52.76 Radbruch, G., 1936, p. 532.

428 |


pretpostavke svakog mogueg pravnog iskustva, a uporite svog shvatanja Radbruh nalazi u Ostinovoj tvrdnji da se bez nunih pravnih pojmova ne moe koherentno zamisliti nijedan pravni sistem.

Zakljuak

Da bi se dao kritiki osvrt na navedena miljenja o tome kakva je sutina Ostinove analize, potrebno je, pre svega, rei neto o terminolo-giji koju neki od pominjanih autora koriste. Naime, nije sasvim jasno ta dihotomija empirijsko racionalno (racionalistiko) znai. Da li se ovde radi o razlikovanju empirijskih istraivanja (u smislu istorijskog i socio-lokog istraivanja) od pojmovne (konceptualne) analize ili ne? ini se da, bar kod nekih autora, to nije tako.

Obrazovanje pravnih pojmova na osnovu analize pozitivnopravnih propisa svakako nije neempirijska delatnost, pa ako na taj nain shvatimo Ostinov poduhvat, sigurno moemo da zakljuimo da je njegova nauka (jurisprudencija) empirijska disciplina, ali pojmovne (konceptualne) pri-rode. Meutim, neki od navedenih autora, pre svega Dulijus Stoun i Gu-stav Radbruh, izgleda da u nekim svojim shvatanjima idu dalje pa Ostina svrstavaju u pripadnike filozofskog racionalizma, ili ga povezuju sa Kanto-vom transcendentalnom filozofijom.

U sluaju Stouna ovo potvruje njegova tvrdnja da je Ostinova ju-risprudencija zasnovana na odreenim postulatima.77 Meutim, jedna druga tvrdnja istog autora upuuje i na neto sasvim drugo. Naime, izgle-da da je cela rasprava, bar u veem delu, posledica specifinosti samog engleskog prava koje se formira empirijskim putem, pa se pravom obi-no proglaava ono to, kada se prvi put pojavi potreba da jedna situacija bude pravno regulisana, u tom momentu sudija utvrdi kao pravo.78 Ovo, dodue uzgredno, tvrdi i sam Stoun koji na jednom mestu kae da: ak i ako vredi slediti iznenaujuu tezu [...] da je Ostinova analitika juri-sprudencija jedna empirijska a ne racionalna nauka, injenice na kojima bi ona bila zasnovana bili bi samo pravni propisi kako stoje u knjigama (podvukao D. V.).79

injenica da se Ostin zaista bavio, u velikoj meri, upravo ovim pra-vom u knjigama (law in the books) sama po sebi ne znai da su njego-va istraivanja zbog toga neempirijska. Naime, izvoenje i analiza optih

77 Stone, J., 1964, pp. 7173.78 Jovii, M., 1965, Empirijska istraivanja u uporednim studijama u oblasti prava,

Anali Pravnog fakulteta, 12, str. 61.79 Stone, J., 1964, p. 66.

| 429


pojmova iz pravnih propisa sigurno nije delatnost neempirijske prirode, mada je tano da su ovakva delatnost i njeni rezultati, zbog svoje apstrak-tne prirode, udaljeni od neposredne, ulno opazive stvarnosti. Uostalom, ovakva konceptualna istraivanja pravne pojave bila su poznata jo u rim-skom pravu, a u Ostinovo doba su posebno razvijana u Nemakoj. Zato, ako kod Ostina i postoje izvesni apriorni, neempirijski stavovi, oni sigur-no nisu toliko znaajni da bi sutini njegove jurisprudencije oduzeli em-pirijski karakter.

Kada je u pitanju Morisonovo miljenje o prirodi Ostinove jurispru-dencije, izgleda da on prenaglaava njenu empirijsku prirodu u tom smislu to prenaglaava njen istorijsko-socioloki karakter. On je, meutim, ui-nio najozbiljniji pokuaj objanjenja takozvanih nunih pravnih pojmova, ali se mora dodati da njegov pokuaj ne deluje do kraja uverljivo i da vie predstavlja jednu zanimljivu pretpostavku, ili ak samo konstrukciju, koja je nedovoljno zasnovana na tekstovima samog Ostina.

Vezivanje nunih pojmova za Kantovu teorijsku filozofiju deluje pre-terano i ne mnogo ubedljivo. Iako je Ostin, bar u izvesnoj meri, bio upo-znat s Kantovim radovima, nema ozbiljnijih dokaza da je ikada bio pod znaajnijim Kantovim uticajem u filozofskom smislu. Ostin je pre svega bio utilitarista, pod snanim uticajem Bentama, a od starijih autora pre svega pod uticajem Hobsa i neto manje Loka.

Moda je u celoj ovoj raspravi najzanimljivije miljenje koje je izneo Vilfrid Rambl. Ono to je kod njega posebno vredno jeste to to ukazuje na pojedine Ostinove nedoslednosti koje su posledica vie faktora. Ne tre-ba zaboraviti da je Ostinovo delo ostalo nedovreno, da su pojedine ideje date samo u naznaci, pa da je i nemogue utvrditi kakvo je bilo njegovo konano miljenje o pojedinim pitanjima. Ne treba smetnuti s uma i sta-nje tadanje nauke koju karakterie jo nedovoljno izgraena metodoloka osnova, pojmovno-kategorijalni aparat i drugo.

Na kraju, moglo bi se zakljuiti da e konaan Ostinov stav o mnogim pitanjima, a posebno o naunom statusu jurisprudencije i prirodi optih i nunih pravnih pojmova, ostati zauvek nepoznat. Nije iskljueno ni da je celom ovom problemu Ostin u krajnjem ishodu pripisao manji znaaj nego to je to uinio na poetku svojih istraivanja. Na to upuuje i ve navedena injenica da deo svojih predavanja koji se odnosi upravo na ovo pitanje nije ukljuio u svoju knjigu o jurisprudenciji, knjigu koju je jedino i objavio za ivota. No bez obzira na to, sama Ostinova ideja o postojanju optih i nunih pojmova veoma je znaajna kao podsticaj za dalja istrai-vanja, bez obzira na odgovore do kojih je prilikom razrade ove ideje on doao.

430 |


Literatura1. Austin, J., 1955, The Province of Jurisprudence Determined, London.2. Austin, J., 1885, Lectures on Jurisprudence, London.3. Bentham, J., 1970, Of Laws in General, London.4. Bentham, J., 1967, Principles of Morals and Legislation, Oxford.5. Bergbohm, K., 1892, Jurisprudenz und Rechtsphilosophie, Leipzig.6. Faso, G., 2007, Istorija filozofije prava, Podgorica.7. Finch, J. D., 1979, Introduction to Legal Theory, London.8. Gray, J. Ch., 1921, The Nature and Sources of Law.9. Hart, H. L. A., 1985, Essays in Jurisprudence and Philosophy, Oxford.10. Jovii, M., 1965, Empirijska istraivanja u uporednim studijama u oblasti prava,

Anali Pravnog fakulteta, 12.11. Korkunov, N., 1909, General Theory of Law (engl. prevod), Boston.12. Kovaevi, M., 1980, Formalna logika, Novi Sad.13. Merkel, A., 1890, Elemente der allgemeinen Rechtslehre, Leipzig, 5. izd.14. Mill, J. S., 1904, A System of Logic, London.15. Mill, J. S., 1863, Austin on Jurisprudence, Edinburgh Review, October, u: Collected

Works, 1980, Toronto, vol. XXI.16. Morison, W. L., 1958, Some Myth about Positivism, Yale Law Journal, 68.17. Petrovi, G., 1998, Logika, Beograd.18. Pound, R., 1959, Jurisprudence, Minnesota.19. Radbruch, G., 1936, Anglo-American Jurisprudence through Continental Eyes,

Law Quarterly Review, 52.20. Rumble, W., 1985, The Thought of John Austin, London.21. Sabine, G. H., 1971, A History of Political Theory, London.22. Schlick, M., 1974, General Theory of Knowledge, Wien, New York.23. Somlo, F., 1917, Juristiscihe Grundlehre, Leipzig.24. Stone, J., 1964, Legal System and Lawyers Reasonings, London.25. Stone, J., 1946, The Province and Function of Law, Sidney.26. Summers, R., 1968, Uvod u: Essays in Legal Philosophy, Oxford.27. Vinogradoff, P., 1920, Outlines of Historical Jurisprudence, Oxford.28. ivanovi, T., 1921, Sistem sintetike pravne filozofije, Beograd.

THE SCIENTIFIC NATURE OF JOHN AUSTINS JURISPRUDENCE

Duan Vranjanac

SUMMARY

This article analyses the problem of theoretical status of John Austins jurisprudence. It is almost generally accepted that Austin is concerned with an analysis of legal concepts, but the nature of such concepts is some-

| 431


what controversial. Are such concepts the result of observation of social phenomena, or of analysis of positive legal rules, or are they categories created by human reason? The author analyses opinions of several authors in order to suggest his own opinion concerning this problem.

Key words: jurisprudence, general legal conceptions, necessary legal conceptions, conceptual analysis.

Dostavljeno Redakciji: 1. novembra 2014. god. Prihvaeno za objavljivanje: 9. decembra 2014. god.

Documents

111 jurisprudencij