Visoka kola za primenje i pravne nauke Prometej Banja Luka,

Seminarski rad Savremeni ekonomski sistemi TEMA: Pojam uloga i znaaj tranzicije

Mentor:

Student:

Banja Luka,jun 2011 godina.

SADRAJ:

UVOD Politika Evrope Pojam tranzicije KOLAPS PLANSKE PRIVREDE Zemlje u tranziciji Prelazak iz zatvorenog u otvoreno drutvo Duina trajanja tranzicija Izmeu jednog i drugog naina privreivanja PREDUSLOVI ZA USPENU TRANZICIJU Ciljevi i osnove tranzicije Razlike u tranzicionim rezultatima ZNAAJ EKONOMSKE POLITIKE U TRANZICIJI Definisanje ekonomske politike Kratkoroni i srednjoroni ciljevi Proces formulisanja ciljeva Instrumenti ekonomske politike SPECIFINOSTI EKONOMSKIH POLITIKA ZEMALJA U TRANZICIJI Razliitost pristupa Procesi kroz koje su izraene ekonomske reforme TRANZICIONI INSTRUMENTI ZA REFORMU SISTEMA Klasifikacija instrumenata ZNAAJ POLITIKE PLATA I ZAPSOLENOSTI ZA USPENU TRANZICIJU SOCIJALNA POLITIKA U TRANZICIONIM USLOVIMA RASKORAK IZMEU REALNOG I ELJENOG TRANZICIJA U SRBIJI Prvi nagovetaji Pravci stratekih promena Osnovni problemi

1 1 2 2 2 2 3 3 4 4 5 5 5 6 6 6 7 7 8 8 9 9 9 10 10 10 11 11

2

UVOD

Politika Evrope Mastrihtskim ugovorom, februara 1992. godine stvorena je Evropska monetarna unija (EMU). Bio je to jedan od mehanizama kojim je ukinut Svetski poredak Hladnog rata. Pred narodima Evrope otpoela su tada dva procesa. Teka i, po svemu sudei, dugotrajna. Stvaranjem Evropske monetarne unije raskinuto je jedinstvo kapitalistikih poredaka Evrope i Amerike, jednog od stubova na kojem je poivao Svetski poredak Hladnog rata, i otpoeo proces Tranzicija. Narode Centralne, Istone i Jugoistone Evrope, Evropljani su ohrabrivali da je njihova sudbina sigurna jedino u prikljuenju Evropi, a u naporu da udovolje njihovoj enji, politiki planeri su zakljuili da je mudrije da se tim narodima najpre poalju trgovci i biznismeni, koji bolje od politiara znaju ta bi, u sezoni preivljavanja, moglo da se ovim narodima, kao najdelotvornije preporui. I, preporuili su Tranziciju. Nova ideoloko-filozofska doktrina je iznikla iz zamrenih svetskih zbivanja i palo joj je u udeo da razgranii Drugi od Treeg milenijuma. Helmut Kol, tadanji kancelar Zapadne Nemake, nosi peat ovog razgranienja. Kao briljantan politiar, ujedinio je Nemce na Istoku i Nemce na Zapadu i udario temelj i zapadnoj i istonoj tranziciji. Svoju vetinu na jednom i na drugom geografskom podruju iscrpljivao je razliitim metodama. Naelo tranzicije zapadnih naroda Evrope postavljeno je u formi reforme. Naelo tranzicije istonih naroda Evrope obrnulo je misao o reformi: nije se postavljalo pitanje ta narodima treba, ve ta im ne treba. Za deset godina u ovaj deo Nemake ulilo se vie od tri hiljade milijardi maraka. Svi istonoevropski narodi su za isto vreme dobili pomo u vrednosti od tek oko 50 milijardi dolara. Numeriki pokazatelj odslikava verno traginost puta tranzicije naroda Istone Evrope: stanovnika Istone Nemake ima pet puta manje od svih ostalih naroda u tranziciji zajedno, a dobili su 40 puta vie tranzicione pomoi nego svi istoni narodi zajedno.. Politika Evrope posle Kola ostala je neizmenjena, a nju su onda sledili planeri naroda istone Tranzicije, koji su zakljuili da narodima u tranziciji, narodima kojima i sami pripadaju, ne trebaju vie krupni industrijski pogoni, mone banke i razvijene trgovake kompanije kakve su nasledili jedni od sovjetske imperije, a drugi od samoupravne Jugoslavije. Zapadni investitori su platili njihove industrijske pogone, a kupili trite. Evropljani sada, dve decenije od utemeljenja Tranzicije, postavljaju iste uslove za pridruenje Evropskoj uniji: razgradnja bankarskog i industrijskog sektora osnova je na kojoj se pripremaju razgovori o pridruenju Uniji onih koji se jo nisu pridruili. Pojam tranzicije

3

Imajui u vidu etimoloki koren rei tranzicija, ovaj pojam, koji spada u najee koriene u zemljama Centralne, Istone i Jugoistone Evrope, u osnovi oznaava proces kretanja od bivih socijalistikih, jednopartijskih sistema, planske, centalizovane privrede, zasnovane na dravnom, odnosno drutvenom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, ka otvorenim, graanskim drutvima, zasnovanim na privatnom i javnom vlasnitvu, viestranakoj, parlamentarnoj demokratiji i garantovanju graanskih, politikih, ekonomskih i socijalnih prava. Tranzicija nije samo fenomen drutva socijalistikog ureenja, mada je, u modernom smislu, kao vid transformacije, vezujemo najee za socijalistiki ureena drutva. Svakako da su i zemlje razvijene demokratije imale i imaju svoju tranziciju, koja je bila drugaija zbog same prirode vrednosti na kojima poivaju ova drutva.

KOLAPS PLANSKE PRIVREDEZemlje u tranziciji Pre nego to nastavimo ovo je trenutak da pobrojimo sve zemlje koje smatramo zemljama u tranziciji. Od Centralno-istonoevropskih zemalja tu su: Albanija, Bugarska, Hrvatska, eka republika,Makedonija, Maarska, Poljska, Rumunija, Slovaka, Slovenija. Baltike zemlje: Estonija, Latvija, Litvanija. Zajednica nezavisnih drava: Jermenija, Azerbejdan, Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Rusija, Tadikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan. Azijske zemlje - Kamboda, Kina, Laos, Vijetnam.

Ova drutva u kojima nije funkcionisala trina privreda su u prolom veku doivela svoj kolaps. Principi od kojih je polazila centralizovana (planska, komandna) privreda nisu uspeli da dugorono obezbede efikasnost, privredni rast i prosperitet. Razvijene zemlje u kojima funkcionie trite pruaju najvie mogunosti slobodnim pojedincima da deluju u skladu sa svojim interesima. Da bi ovakvu situaciju prevazile, bive socijalistike i komunistike zemlje su morale da naprave prelaz (tranziciju) iz komandne u trinu privredu. Koraci koje je trebalo preduzeti da bi se to ostvarilo ve su bili poznati, uz obavezno uzimanje u obzir specifinosti svake pojedinane zemlje. Zemlje o kojima je re, ubrzanim korakom su, poetkom devedesetih godina, krenule u proces reformisanja svojih privreda. Kao krajnji cilj postavili su ulazak u Evropsku uniju, olienje vrhunca ekonomske integracije, privrednog prosperiteta i efikasnog funkcionisanja trine privrede. Prelazak iz zatvorenog u otvoreno drutvo Taj prelazak iz socialistikog u demokratsko, otvoreno drutvo podrazumevalo je uspostavljanje principa trine ekonomije uz socijalni razvoj. S obzirom na poluvekovnu praksu socijalne drave, potpuno preputanje pravilima trita unitilo bi ekonomske sisteme zemalja u tranziciji. Zbog toga je bilo neophodno da se sauvaju elementi socijalne drave. Promene su vrene

4

postepeno, ali nisu retki bili primeri tzv. ok-terapija. ini se da su se najvei problemi, sa kojima su se suoavali reformatori, ticali denacionalizacije, privatizacije, korupcije, lustracije, kao i, u vezi sa njima, sistemskih zakona, koji su bili neophodna prethodnica ovih procesa. Duina trajanja tranzicija Praksa je, pre svega, na poetku ovog procesa, opovrgla optimistika predvianja o duini trajanja tranzicije, a posebno o njenoj socijalnoj ceni. Pokazalo se da se do, pomenutih, optih ciljeva tranzicije, moe stii razliitim putevima, korienjem razliitih metoda i instrumenata, razliitim strategijama, ali takoe da je i politika, ekonomska, socijalna i moralna cena ovih puteva i strategija veoma razliita. Isto tako je nesporno da ostvarivanje optih ciljeva tranzicije, u sutini predstavlja zajedniki imenitelj velikog broja konkretnih politikih, ekonomskih, socijalnih ciljeva, koje treba ostvarivati u svakodnevnoj politikoj i drutvenoj praksi. Zavisno od primene razliitih strategija, pojedine zemlje su ostvarile razliite rezultate u procesu tranzicije u domenu nivoa demokratije, ljudskih sloboda i prava, kvaliteta i dostojanstva ljudskog ivota. Izmeu jednog i drugog naina privreivanja Kada govorimo o tranziciji ne moemo a da se ne zaustavimo negde na pola puta izmeu socijalistikog i kapitalistikog naina privreivanja. To mesto, a i pravo svetsko ekonomsko udo jeste Narodna Republika Kina. U teoriji se govori o postepenom pribliavanju kapitalistikog i socijalistikog ekonomskog sistema, njihovoj konvergenciji, ime dolazi do stvaranja potpuno novog sistema, koji uzima najbolje i od jednog i od drugog sistema. Tranziciju u ovom sluaju posmatramo kao dvostruki proces transformacije socijalizma u kapitalizam i kapitalizma u socijalizam. Od kapitalizma se uzima privatna svojina, profit kao motiv i ekonomski stimulans, i trini sistem, kao kriterijum raspodele roba i usluga. Socijalizam sa sobom donosi veu socijalnu jednakost, samoupravljanje kao ideju radnike kontrole nad uslovima rada i ekonomsko planiranje. Kinu, upravo, vidimo kao primer ove konvergencije. To je zemlja koja je ostvarenje svog ekonomskog interesa videla u otvaranju prema svetu, posle viedecenijske okrenutosti samoj sebi i drugim socijalistikim zemljama, i u modernizovanju privrede i proizvodnje, reformi monetarnog sistema, prestanku davanja subvencija velikim dravnim gubitaima, reformama u poljoprivredi i uvoenju institucije privatne svojine. Princip konvergencije se najbolje prepoznaje u kineskom ekonomskom pravilu da dravna svojina ini osnovu sistema, a privatna svojina se razvija kao njena dopuna. Treba shvatiti da isti sistemi ne postoje. Radi sopstvenog opstanka i stabilnosti savremeni ekonomski sistem sadri elemente i socijalistikog i kapitalistikog ekonomskog sistema.

PREDUSLOVI ZA USPENU TRANZICIJU

5

Ciljevi i osnove tranzicije Da bi se uspeno primenio novi sistem privreivanja potrebno je ispuniti tri osnovna cilja: Promena institucionalne strukture i dominacija trita i privatne svojine. Promena uloge drave koja postaje regulator trinog ambijenta. Izgradnja pravnog sistema i uspostavljanje vladavine prava.

Osnove tranzicije u trinu privredu su: privatizacija, liberalizacija i makroekonomska stabilizacija. Privatizacija je proces tokom kojeg se drutvena i dravna svojina transformie u privatnu i tako se obezbeuje osnova za efikasno delovanje trinih subjekata. Posebno je vano pitanje privatizacije i prestruktuiranja velikih javnih preduzea, koje treba osposobiti da sama deluju na tritu i bore se za svoju poziciju, umesto da imaju monopolski poloaj. Liberalizacijom se omoguava deregulacija dotadanjeg planskog sistema i time se stvara integralno trite koje odreuje cene, ponudu i potranju. Makroekonomska stabilizacija predvia da drava, svojom novom ulogom, preduzme mere u okviru monetarne politike, valutnog kursa i sl. kako bi obezbedila to manje potrese na tritu. Pored ovih politikih, zakonskih i ekonomskih pravila koje je nepohodno potovati da bi se sprovela uspena tranzicija, postoje jo neka, koja su moda i od sutinske vanosti za oblikovanje institucija i odreivanje pravila igre. Ta pravila su: Osiguravanje konkurentskog okruenja uklanjanjem monopola u politici, privredi, kulturi i drutvu uopte. Sniavanje transakcionih trokova na najmanju moguu meru. Razuman tretman rizika i doputanje pojedincima da rizik sami biraju. Odreivanje odnosa alokativne efikasnosti i distributivne pravde u korist ove prve. Definisanje pravila, a ne ishoda i rezultata. Zatita osnovnih pravila liberalne trine demokratije raznim vrstama supraveine.

Antimonopolskom regulacijom se obezbeuje slobodno unturanje trite i trgovina, od koje ogromna veina ima koristi, dok u monopolskom okruenju korist ima samo nekoliko grupa. Glavni faktor transakcionih trokova jeste obim dravne potronje, a on zavisi od funkcija i uloge koje drava ima. to su te funkcije i uloge manje, to su i transkacioni troovi manji, a time se tede resursi i usmeravaju na efikasnije upotrebe, a omoguava se i vei broj transakcija. Najvei problem jeste odvajanje sredstava iz budeta za subvencije i socijalne transfere koji uopte ne doprinose privrednom rastu.

6

Dilema izmeu alokacije i distribucije je, u stvari, dilema izmeu efikasnosti i pravde. Alokativni mehanizmi usmeravaju na bolje iskorienje resursa putem unapreenja postupaka za njihovo bolje korienje, to posledino vodi rastu produktivnosti i konkurentnosti, privrednom rastu i poboljanju poloaja pojedinaca i preduzea na tritu. Izborom primene distributivne pravde drava alje pogrene poruke koje vode neodgovornosti u ponaanju trinih subjekata. Umesto toga, trebalo bi efikasnom alokacijom dovesti do boljeg korienja raspoloivih resursa i line odgovornosti. Razlike u tranzicionim rezultatima Znanje o ovim procesima i pravilima koji moraju biti zadovoljeni da bi tranzicija bila uspena je neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Da bi prelaz na trinu privredu bio potpun potrebna je i primena nepohodnih procesa i pravila. Ova primena isljuivo zavisi od politikih elita koje su na vlasti i njihove spremnosti da u tranziciju uu na to odluniji nain. Upravo ovo doprinosi razlici u tranzicionim rezultatima. Nakon vie od 20 godina tranzicije u post-socijalistikim zemljama, vidi se da su najbolje rezultate imale upravo one zemlje koje su bez oklevanja ule u nju. Neke zemlje, kao to je Estonija, su zabeleile neverovatne napretke, pa se danas nalaze u prvih 10 zemalja na svetu po ekonomskim slobodama, to ima sutinsku vanost sa aspekta investicija (to stranih, to domaih). Pitanje interesa vladajuih politikih elita i njihove spremnosti da oslobode trite je krucijalno za potpuni prelaz na trinu privredu. U Srbiji ti interesi su odreeni kratkoronim interesima elita da ostanu na vlasti ne izazivajui neminovnu socijalnu diferencijaciju, ve preraspodelu siromatva, kao i njihovim materijalnim interesima koje imaju zbog raspona svojih uloga i funkcija u privredi.

ZNAAJ EKONOMSKE POLITIKE U TRANZICIJIDefinisanje ekonomske politike Ekonomsku politiku moemo definisati kao sredstvo drutvene zajednice koje zadire u nacionalnu privredu i dugorono utie na postizanje nacionalnog dohotka i blagostanja. Ekonomska politika, kao upravljaki mehanizam, je mono sredstvo u rukama njenih nosilaca. Njen cilj je da se stvori takvo stanje i odnosi koji e biti preduslov ostvarivanja pozitivnih ekonomskih, socijalnih i demokratskih ciljeva, do kojih se dolazi javnom borbom interesa drutvenih grupa kroz institucije demokratskog drutva. Upravo to ukazuje da se radi o sloenom drutvenom procesu kreiranja i uspene implementacije ekonomske politike u kome su prisutni i rizici pogrenih procena i promaenih poteza, ali i veoma velike mogunosti ostvarenja znaajnih pozitivnih ciljeva. Ciljeve ekonomske politike moemo podeliti na kratkorone i srednjorone ili dugorone.

7

Kratkoroni i srednjoroni ciljevi Podela na kratkorone i srednjorone ili dugorone ciljeve je uglavnom primenjiva u svim ekonomskim politikama, ali postoji odreena differentia specifica izmeu pojedinih privrednih sistema: Kratkoroni ili konjukturni ciljevi su: Politika zaposlenosti Stabilnost kursa Stabilnost cena i plata i Poboljanje platnog bilansa. Srednjoroni (ili dugoroni) strukturni ciljevi su: Porast bruto domaeg proizvoda, Prestukturiranje i reininjering, Bolja alokacija faktora proizvodnje, Reforma javne uprave i potronje, Reforma sistema socijalne zatite i Zatita i stimulisanje razvoja regiona Proces formulisanje ciljeva Proces formulisanja ciljeva se obino odvija u sledee tri faze: Postavljanje cilja na osnovu vrednosnih sudova Interpretacija cilja uz uvaavanje politike stvarnosti i korienjem instrumenata savremene ekonomske analize Sistemska provera svih mogunosti za promenu postojeeg stanja u poeljno

Instrumenti ekonomske politike Delovanje kljunih mera vladine ekonomske politike se obino odvija preko instrumenata fiskalne, monetarno-kreditne, spoljno-trgovinske, devizne politike, politike cena i dohodaka. Instrumenti ekonomske politike klasifikovani u sledee etiri grupe egzistiraju unutar datog ekonomskog sistema, odnosno njegovih struktura i postojeih institucija. Istovremeno, instrumenti sa kojima se reformie sistem i menja njegova struktura i institucije trae odgovarajue zakonske promene, znaajne reforme i izgradnju nove regulative. Instrumenti se obino klasifikuju na sledei nain: A. Fiskalna politika predstavlja korienje javne potronje i poreske politike radi uticanja na nivo ekonomske aktivnosti, inflaciju i ekonomski rast.

8

B. Monetarno-kreditna politika predstavlja primenjenu naunu oblast finansija koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom i to u sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike. C. Spoljno-trgovinska politika. Liberalizacijom spoljno-trgovinskog reima i otvaranjem privreda, zemlje tranzicije poinju da ispunjavaju zahteve Svetske trgovinske organizacije za dobijanje statusa najveeg povlaenja u svetskoj trgovini. Na taj nain se one pridruuju procesu liberalizacije i globalizacije. Ali, postepenim sniavanjem carinskih stopa i ukidanjem necarinskih barijera tranzicione ekonomije postaju na samom poetku ovog procesa veoma ranjive. Tek nakon toga postaju postepeno transparentne i konkurentne privrede u svom okruenju. Obzirom da lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropski sporazumi ograniavaju korienje protekcionistikih mera zemalja grupacije EU naspram zemalja u tranziciji izbor adekvatnog miksa ekonomske politike mora biti pre svega kontrola dohodaka i plata. Politika plata treba da bude orijentisana ka jaanju platnog bilansa i spoljno-trgovinske konkurentnosti. U Srbiji situacija sa platnim bilansom i platama je u tom pogledu veoma ilustrativna. Trend ukazuje da se deficit platnog bilansa odrava na veoma visokom nivou, dok plate istovremeno rastu. D. Devizna politika. Sve evropske zemlje u tranziciji razvijaju otvorenu privredu sa znaajnim udelom spoljne trgovine u bruto domaem proizvodu (BDP). Takav pristup zahteva veoma paljive i dobro odmerene mere u sferi devizne politike i posebno deviznog kursa. Izbor izmeu fiksnog i upravljano fluktuirajueg kursa, sa brojnim podvarijantama nije nimalo lak. E. Politika dohodaka deluje na raspodelu dohotka i to preko poreske i transferne politike.

SPECIFINOSTI EKONOMSKIH POLITIKA ZEMALJA U TRANZICIJIRazliitost pristupa Socijalistike zemlje su se krajem osamdesetih godina nale u dubokoj ekonomskoj, tehnolokoj i politikoj krizi. Ekonomski i politiki modeli razvijenih zemalja pokazali su daleko veu privrednu efikasnost i socijalno-politiku stabilnost. Stoga je veina socijalistikih zemalja, posle politike krize, krenula u politike i ekonomske reforme, prilagoavajui svoje modele politikom pluralizmu i trinoj ekonomiji koji su postali gotovo planetarni obrasci. Ovaj preokret se odigrao nakon burnih politikih potresa i viepartijskih izbora, negde kao u Rumuniji krvavo, negde uz prilagoavanje stare komunistike nomenklature kroz preimenovanje partije ili stvaranjem novih partija. Putevi kojima su krenule pojedine zemlje zavisile su od meunarodne konstelacije i istorijskog naslea pojedinih zemalja. Biva socijalistika drutva ula su u neophodne politike i privredne reforme sa razliitih nivoa socijalne i privredne razvijenosti, razliitih meunarodnih upliva i razliitom kulturno-istorijskom pozadinom. Iz te injenice mogu se izvesti i neka objanjenja za razliite opcije modela reformi.

9

Procesi kroz koje su izraene ekonomske reforme Sve te ekonomske reforme koje menjaju karakter dominantnih svojinskih odnosa posebno su izraene kroz: Proces prestrukturacije privrede s obzirom na tehnoloku zaostalost i naputanje autarhinosti i carinske zatienosti sopstvenih privreda. Meunarodna trina konkurentnost je glavni motiv ovog procesa. Meunarodne okolnosti doprinele su i smanjenju ratne industrije i njene preusmerenosti to je uticalo na na opti proces prestrukturacije privreda. Procesi denacionalizacije u svim ovim zemljama imali su razliite talase i veoma su zavisili od ideolokih i politikih odnosa snaga. Budui da je u svim socijalistikim drutvima nacionalizacija bila prvi korak u izgradnji novog privrednog i politikog poretka i kao prva revolucionarna ekonomsko-politika mera u duhu eksproprijacije eksproprijatora, politiki program koji je naglaavao restauraciju prethodnog poretka. U nekim zemljama ovaj proces je obuhvatio samo industrijska i trgovinska preduzea, u drugima i zgrade, u treima i zemlju. Procesi i postupci privatizacije, deklarativno su najavljeni, kao najvaniji elemenat reforme, jer vraa privredni sistem u sfere profitne, trine, efikasne ekonomije, sa smanjenom dravnom regulativom. Privatizacija je postala ubrzo ne samo pravnoekonomska tema, ve odluujua politika tema svih drutava u tranziciji. Brojne debate i stranake borbe vezivane su uz razliite obrasce privatizacije, a vlade su se opredeljivale za odreene modele. Raanje novog privatnog preduzetnitva rezultat je, kako izmene zakonske regulative u pojedinim zemljama, tako i ekonomsko-politike, pa i ideoloke usmerenosti novih vlada ka trinoj privredi, stvaranju nezavisnih ekonomskih subjekata i ukljuivanja u meunarodnu razmenu. Svaki od ovih modela imao je provere u praksi sa razliitim efektima.

TRANZICIONI INSTRUMENTI ZA REFORMU SISTEMAPo svojoj prirodi ekonomska politika tranzicije se oslanja na instrumente sa kojima se reformie sistem odnosno menja njegova struktura i institucije. To zahteva duboke zakonske promene. Efikasnost nekih reformi sistema u tranziciji e zavisiti i od tumaenja i primene zakona. Drugim recima, zakonska interpretacija i implementacija moe biti jak ili slab instrument ekonomske politike. Institucionalne reforme mogu biti radikalne i raskid sa prolou moe ali ne mora biti brz. Mnoge od ovih promena imaju i socijalne ciljeve. Na primer, to moe biti smanjenje socijalnih napetosti, da bi se unapredio neki specifian ekonomski cilj, kao to to moe biti prestruktuiranje privrede ili ubrzan regionalni ili sektorski razvoj. Privatizacija, kao deo procesa

10

tranzicije i prestruktuiranja, predstavlja kljuni faktor agregatne tranje odnosno potencijalnog drutvenog proizvoda kojem se tei, posebno u poetnim fazama tranzicije. Na alost, privatizacija ima i negativnih posledica poput poveanja broja nezaposlenih, pojave velikih socijalnih problema ako dolazi do bega kapitala, zloupotreba i korupcije i finansijskog optereenja ako je ovaj proces spor. Klasifikacija instrumenata Ove instrumente moemo klasifikovati u sledee tri bazine kategorije: 1. Kvantitativni instrumenti sa kojima se postie fundamentalna reforma sistema (npr. reforme socijalnih transfera pojedincima, subvencije poljoprivredi i/ili izvozu, fiskalni i kreditni sistem). 2. Instrumenti institucionalne reforme koji se direktno odnose na proizvodnju (agrarna reforma, konkurencija i anti-monopolistiko zakonodavstvo, radno zakonodavstvo, uee drave i radnika u kapitalu preduzea) i na osnivanje nacionalnih institucija (na primer: agencije za mala i srednja preduzea, za zajednika ulaganja, za garantovanje investicija i si.) 3. Instrumenti koje stvaraju meunarodne institucije i koje delimino ograniavaju slobodu delovanja nacionalne vlade. Meunarodna zajednica, ima kljune predstavnike u par taaka oslonaca (EU, SAD, UN, OSCE, G-8, IMF, Svetska Banka, i si.). Navedeni uesnici i institucije esto igraju veoma bitnu ulogu u razvoju i implementaciji tranzicione ekonomske politike. Harmonizacija, prilagoavanje i reforme, oslonjeni su na institucionalni mehanizam i ekonomsku politiku Evropske Unije (EU) pre svega ijem lanstvu sve te zemlje tee. Prestruktuiranje privrede tih zemalja uslovljeno je trinim zahtevima EU obzirom da je 60% njihovog izvoza usmereno ka ovoj regionalnoj grupaciji i da 80% njihovog uvoza potie iz nje.

ZNAAJ POLITIKE PLATA I ZAPOSLENOSTI ZA USPENU TRANZICIJUNestrpljivost stanovnitva da prihvati optimalnu brzinu reformi nakon viegodinjeg rasta nezaposlenosti i pada standarda se esto ispoljava u otporima prestrukturiranju i u zahtevima za preteranim poveanjem plata. Zbog toga, promiljena ekonomska politika u sferi plata predstavlja vaan nain da se osigura njihovo odgovarajue kretanje odnosno da se izbegne pritisak plata na cene to bi ugrozilo kurs i druge privredne i tranzicione ciljeve. Velika socijalna izdvajanja za brojne nezaposlene koji e ostati bez posla bi takoe mogla da imaju inflatorno dejstvo.

SOCIJALNA POLITIKA U TRANZICIONIM USLOVIMAZemlje u tranziciji nemaju ekonomske, odnosno budetske, preduslove za voenje takozvane ire koncepcije socijalne politike. Umesto toga, tokom prvih 5-7 godine tranzicije, ove zemlje su prinuene da se oslanjaju na uu koncepciju socijalne politike koja obuhvata samo aktivnosti pasivne

11

socijalne zatite. Ovim aktivnostima se obezbeuju minimalni uslovi ivota odreenim kategorijama stanovnitva. Drugim reima, socijalna politika u ranim fazama tranzicije i nakon tranzicionog oka ukljuuje instrumente za zatitu siromanih kategorija stanovnitva, starih lica, dece koji su tada najugroeniji.

RASKORAK IZMEU REALNOG I ELJENOGTeorija i nastojanja da se u zemljama tranzicije, ali i u svetu u celini uspostavi dominacija neoliberalnog koncepta je trajno prisutna. U krajnjoj liniji ok terapija" nije nita drugo nego najradikalnija i najbezdunija varijanta neoliberalizma, koja upravo zbog svojih nesagledivih posledica nije dugo opstala na politikoj i ekonomskoj sceni. Pri tome je neophodno imati u vidu da su ok terapija" i neoliberalizam antipodi drutveno odgovornom poslovanju i korporativnoj kulturi. To proistie iz injenice da drutveno odgovorno poslovanje podrazumeva odgovornost svih drutvenih inilaca za ravnomeran i stabilan ekonomski i tehnoloki razvoj drutva, zasnovan na optimalnom povezivanju asne i ravnopravne trine utakmice i naela socijalne pravde i solidarnosti. Neoliberalni koncept se upravo suprotstavlja principima socijalne pravde i solidarnosti, u ime neograniene slobode trine utakmice. S druge strane, je oigledno da danas ekonomski i tehnoloki najrazvijenije zemlje Evrope i sveta, svoju uspenost nisu izgradile na neoliberalnom konceptu. Insistiranje iskljuivo na slobodnoj trinoj utakmici u postojeim uslovima ekstremnih razlika u stepenu ekonomske i tehnoloke razvijenosti pojedinih zemalja i regiona sveta, je nalik utakmici u kojoj se unapred zna pobednik, upravo zato to se utakmica igra pod neravnopravnim, a to znai nesportskim i neasnim uslovima. Konano, koncept i praksa EU jasno izraavaju stav, da se u uslovima velikih razlika ne moe ekonomski ivot prepustiti iskljuivo tritu, o emu govore strategija i zamani fondovi kojima se obezbeuje ravnomeran regionalni razvoj i postepeno smanjivanje razlika u stepenu razvoja izmeu pojedinih zemalja.

TRANZICIJA U SRBIJIPrvi nagovetajiPrvi nagovetaji reformi u Srbiji (Jugoslaviji) bili su vidljivi odmah nakon pada Berlinskog zida 1989. godine. Od poetka 1990-tih bilo je nekoliko pokuaja i ciklusa reformi, koje su, meutim, ostale nepotpune i mahom jednostrane. Velikim delom, ovo je posledica izbora koji su uinile politike i ekonomske elite i nametnule ga drutvu, bez ireg drutvenog dijaloga o stratekim pravcima, sadraju i sredstvima reformi, kao i bez postignutog drutvenog konsenzusa o drutveno najprihvatljivijim modalitetima. Posle ekonomskog i svakog drugog kolapsa u 1990-tim godinama, oporavak nakon 2000. godine odvija se tegobno i nedovoljno brzo, kao svojevrstan "rast bez razvoja". Srbija i dalje ima jednu od najrastronijih privreda u Evropi, u energetskom, prostorno-ekolokom, resursnom i skoro svakom drugom pogledu. Ovo je, barem delimino, posledica izabranog modela post-socijalistike tranzicije.

12

Za razumevanje postsocijalistike ekonomske i socijalne tranzicije u Srbiji, bitno je to to je ona atipina, okasnela i problematina, sa nizom dodatnih trokova, bez obzira na to to je Srbija krajem 1980-tih moda imala bolje poetne uslove u odnosu na druge bive socijalistike zemlje. Ovde je vano istai i to da je nakon posrtanja tokom 1990-tih godina, od 2000. godine naovamo bio probuen veliki optimizam, naime, da e tranzicijske reforme krenuti pravim tokom. Pravci stratekih promena Dominiraju etiri strateka pravca promena, koji neretko dobijaju prizvuk svojevrsnih tranzicijskih dogmi: Dogma o minimalnoj ulozi drave i maksimalnoj ulozi trita. Dogma o prioritetu antiinflacione politike u odnosu na politiku ekonomskog prestrukturiranja i razvoja, a tako i u odnosu na planiranje razvoja. Tvrdnja o dovoljnosti trita za ostvarivanje efikasnog socioekonomskog i drugog razvoja. Uverenje da sistemska transformacija iziskuje brzu, radikalnu i univerzalnu (re)privatizaciju (denacionalizaciju, restituciju i si.). Osnovni problemi Politiki i konceptualno, osnovni problem transformacije u periodu postsocijalistike tranzicije sastoji se u nainu na koji se uvodi demokratski politiki i trini privredni sistem. Ovaj problem, naravno, potenciran je slabim demokratskim i liberalnim nasleem u tim zemljama, nedostatkom adekvatnog teorijskog okvira i nedostatkom istorijskih uzora. Na poetku tog procesa, problem je bio postavljen jednostavno, a takvi su bili i odgovori. Kao osnovni ekonomski i politiki cilj tranzicijske transformacije definisano je stvaranje realnih pretpostavki za uspostavljanje i uspeno funkcionisanje trinih privreda i institucija jednog demokratskog drutva, sa nizom standardnih reformskih mera: Privredna liberalizacija, tj., oslobaanje cena i otvaranje prema svetskim tritima. Makroekonomska stabilizacija, preko kontrole novca u opticaju i uklanjanja deficita u dravnom budetu. Privatizacija, odnosno prodaja dravnih firmi pojedincima i institucijama. Kao posledica razvojne stagnacije u 80-tim godinama, kolapsa tokom 90-tih godina (praenih meunarodnim sankcijama i izolacijom zemlje), kao i dinaminog ali nedovoljnog oporavka u periodu nakon 2000. godine, tzv. teritorijalni kapital Srbije znatno je smanjen, takoe i njene komparativne prednosti i konkurentska sposobnost u meunarodnoj politikoj, ekonomskoj i kulturnoj utakmici.(Teritorijalni kapital oznaava ukupnost resursa i potencijala jednog podruja. Takode, u irem smislu teritorijalni kapital obuhvata i ukupnu sposobnost drutva, drave, civilnog sektora, preduzetnika i drugih grupa aktera da generiu obrazovanje, znanje i inovacije koje omoguavaju razvoj drutva i privrede koji je zasnovan

13

na znanju. Dobro upravljanje teritorijalnim kapitalom jednog drutva ini osnov realizovanja njenih komparativnih prednosti i konkurentske sposobnosti u meunarodnoj utakmici.)

Zemlja je u novoj geopolitikoj podeli dospela u tzv. "unutranju periferiju Evrope", tj., u krug zemalja u kojima postoje velike razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih podruja, naroito izmeu metropolskog podruja i drugih podruja, kao i znatna regionalna fragmentacija, kao kljuna obeleja prostorne strukture. Zemlja je propustila nekoliko talasa "ekonomske i ekoloke modernizacije" koju su doivele najrazvijenije evropske zemlje, kao i prvi talas irenja Evropske unije na zemlje biveg socijalizma, pa je sada suoena sa velikim brojem sloenih problema. Od poetka 1990- tih godina pogorani su svi kljuni socijalni i ekonomski indikatori, pa se zemlja, usprkos deliminom oporavku, jo uvek nalazi u socijalnoj, politikoj, ekonomskoj i prostorno-ekolokoj krizi. Srbija ima jednu od najniih vrednosti Indeksa ljudskog razvoja u Evropi. Visoka nezaposlenost, siromatvo i socijalno raslojavanje i polarizacija su najvei socijalni, ekonomski i politiki problem. Naravno, ne bi bilo osnovano rei da su razvojni problemi, u najveem delu, posledica neadekvatnih i/ili nedovrenih tranzicijskih reformi. Ima mesta tvrdnji, meutim, da oni jesu posledica skoro potpunog zanemarivanja problema razvoja, i donedavno, generalnog anti-planskog i anti-razvojnog stava veeg dela elita, odnosno, svojevrsne averzije prema planiranju, koju je pokazivala veina arhitekata tranzcije.

14

Literatura :

1. Milan Vemi, Nauka o privrednom sistemu i ekonomskoj politici u tranziciji, CEKOM, Novi Sad, 2008. 2. Dragoljub Miunovi: Modeli reformi u bivim socijalistikim dravama, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju (zbornik) XI-X, Beograd 3. Darko Marinkovi, Tranzicija, drutveno odgovorno poslovanje, korporativna kultura, sluaj Srbije; Moral i ekonomija (zbornik), Institut drutvenih nauka, Centar za ekonomska istraivanja, Beograd, 2008. 4. Miodrag Vujoevi, Tranzicija i uticaj na odrivi razvoj; Moral i ekonomija (zbornik), Institut drutvenih nauka, Centar za ekonomska istraivanja, Beograd, 2008.

5. Duan Tei Luanski, Evropska unija i zemlje u tranziciji, Beograd, 2010,http://serbskeinternetnovine

15

16