„Tu gde se luduje,

tu gde se tuguje,

tu Bog stvori

kafanu na Balkanu!"

Gastarbajterski Don Žuan otkriva metode za ženidbu

MUNA DUZDAR: „Zabrane nisu rešenje!”

Anegdote sa BalkanaAUSTRIJSKI STUDENTI

ČUDESNI SLAVKO

KOSMO10 / 2 016 | I Z D A N J E B R . 7 7 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

P.b.b

. Ver

lags

post

amt 1

020

GZ 0

9Z03

7990

M

SAŠA KOVAČEVIĆ:„Rano je za ženidbu!“

NINA BADRIĆ:„Ne trpim hejtere!“

* € 1.500,- bonus zamene staro za novo već je uračunat u cenu i važi samo ukoliko zamenite vozilo koje je najmanje 6 meseci bilo registrovano na kupca.** Model finansiranja je ponuda firme Denzel Leasing GmbH. Trajanje: 36 meseci, avansna uplata: € 6.897,00, ostatak: € 11.605,61. 15.000 km p.a., taksa za pravne poslove: € 138,83, efektivna godišnja kamata 3,64%, aktivna varijabilna bankovna kamata: 2,99%, ukupan iznos leasinga: € 16.093,00, ukupan iznos: € 24.437,58. U sve iznose uračunata je NoVA i porez na dodatu vrednost. Ponuda važi do opoziva. Preduslov je dokaz o bonitetu. Na raspolaganju su benzinski motori od 132 KS i 177 KS, kao i dizel motori od 116 KS, 136 KS i 185 KS. *** Model finansiranja je ponuda firme Denzel Leasing GmbH. Trajanje: 36 meseci, avansna uplata: € 12.357,00, ostatak: € 20.637,67. 15.000 km p.a., taksa za pravne poslove: € 250,37, efektivna

godišnja kamata 3,47%, aktivna varijabilna bankovna kamata: 2,99%, ukupan iznos leasinga: € 28.833,00, ukupan iznos: € 43.648,90. U sve iznose uračunata je NoVA i porez na dodatu vrednost. Ponuda važi do opoziva. Preduslov dokaz o bonitetu. Na raspolaganju su dizel motori od 150 KS i 200 KS.

˚ Pri kupovini novog Tucson ili Santa Fe modela do 31.10.2016. dobijate i kompletan set od 4 zimske gume gratis. U zavisnosti od izabranog modela ponuda obuhvata ili čelične ili aluminijumske felne.Ponude uključuju učešće distributera automobila, koje se isključivo odnose na izabrane partnere Hyundaija do isteka zaliha ili opoziva.

Očekujte više Najnoviji Hyundai SUV modeli

TECHNOLOGIEAUS ÖSTERREICH

Moćni, dinamični i izuzetno elegantni! Novi Hyundai Tucson i Santa Fe zavode kako svojom atraktivnom pojavom tako i visokim komforom, izuzetnom ponudom mesta, visokom tehnologijom iz Austrije i sve to na 5 godina garancije bez ograničenja kilometraže. Jačina spolja, udobnost unutra - uz luksuz koji zaslužujete!

GARANTIE OHNEKILOMETER-BEGRENZUNG

CO2: 119 - 177 g/km, Potrošnja: 4,6 l dizel- 7,6 l benzin/100 km. Simboličan prikaz.

Novi Hyundai Tucson: Novi Hyundai Santa Fe:*Sada Već po

ceNi od € 22.990,- Sada Već po ceNi od € 41.190,-

ili premium-Leasingom od € 159,-/mesečno**

ili premium-Leasingom od € 289-/mesečno***

erleben auch Sie jetzt unsere Veränderung: hyundai.at

Samo sada za kratko vreme: kompletan set od 4 zimske gume gratis!˚

Hyundai-Allrad-Kosmo 200x280.indd 1 29.09.16 16:02

STARS

Šta to krije brdoviti Balkan iskusili su au-strijski studenti u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.

28 Balkan u srcu

„Kafana je moja sudbina“ i „I tebe sam sit, kafano“ pogađa u srce svakog. O značaju ove institucije kroz istoriju i njene forme na Balkanu i u Beču istražila je naša novinarka.

36 Kafanski život

Markantni Saša Kovačević imao je nastup u Beču i za KOSMO

otkrio kakvu bi ženu oženio, koji je njegov san i još što šta...

50 „Rano je za ženidbu!“

STARS

ZDRAVLJEČukljevi. I ovaj problem ima rešenja. Savete daje dr. Njegoš Čvorak, specijalista ortopedije i ortopedske hirurgije.

44

KUHINJATradicija u tegli. Običaj je pred goste izneti slatko, još bolje ako je domaći, vaših ruku delo. Uz naše recepte budite najbolja domaćica!

46 POLITIKAIntervju. Državni sekretar Austrije za diverzitet, javnu službu i digitalizaciju, Muna Duzdar govori za KOSMO.

16

REPORTAŽAMoja sudbina. Čudesni život šmekerskog gastarba-jtera Slavka i njegove zavidne metode za ženidbu otkrio je specijalno nama za vas!

32

LIFESTYLEPletivo u trendu. Kako temperature padaju tako se menja i naš outfit. Razbijte sive jesenje dane zanosnim pletenim haljinama!

42

INTEGRACIJAIntervju. Kemal Smajić i njegova supruga Amra otkriva-ju zašto napuštaju humani-tarno udruženje Futurebag.

12 AUTO-MOTOCeo svet na dlanu. Tehnologi-ja toliko napreduje da sada nije samo vaš telefon pametan već i vaš limeni miljenik - auto. Saznajte koje su inovacije!

62

Hrvatska pop pevačica zanosnog stasa i autentičnog glasa priča za KOSMO o svojoj muzičkoj karijeri, aktuelnom ljubavnom statusu, ali nam otkriva i kako se provela na svadbi Ane Ivanović i Bastiana Schweinsteigera.

48 Dani&godine Nine Badrić

COVER

STARSBlam, blam. Poznate ličnosti vole da se poigravaju Pho-toshopom. Oštro oko našeg novinara otkriva vam najveće greške slavnih imena.

KOSMO 03

SPORTREPORTAŽA

52

SPORTPojačanje Rapida. Nova zvezda proslavljenog bečkog fudbalskog kluba - Ivan Močinić ekskluzivno govori za KOSMO!

64

Ilust

raci

ja: Z

oric

a N

ikol

ić A

igne

r

KOSMO04 Što je za Švabu gratis hrana, to je za Balkanca kafana.

DRUGAČIJE. U Beču ima na stotine naših ugostiteljskih lokala, ali broj klasičnih kafana, nekad veoma popularnih, drastično je opao. Tome je doprinela izmenjena struktura naših ljudi i drugačiji prioriteti koji se finansiraju iz kućnog budžeta. Izlasci u kafiće su manje zahtevni, atmosfera je emotivno manje zapaljiva, pa su ređa pijanstva i agresivni ispadi. Sve navedeno potvrdili su naši čitaoci kad smo ih pitali: „Idete li u kafane?“

Slabo idem u kafanu zato što imam ženu. Nije da mi ona brani, nego više nemam volje za izlaske kao u vreme kad sam bio sasvim mlad. Ne volim izlaske u naše lo-kale jer svuda ima droge, tuča i buke, ...

Važno mi je da se družim sa prijateljima, pa preko vikenda svratim u kafić, a povremeno i u neku diskoteku. Čini mi se da kafana iz doba mog dede, kad se išlo u provod do zore, više i nema. Ne sluša se živa muzika, pa ni emocija nema.

Safet Draganović (29), vozač kamiona

Odem ponekad u kafanu sa živom muzikom, ali više volim kafiće jer tamo mogu da sedim sama ili sa drugaricom. Rado sam među narodom, ali isto tako važno mi je da se osećam sigurnom, a to u kafanama baš i nije slučaj.

I tebe sam sit,

Aleksandar Pasić (25), krovar – limar

Zbog posla mi je kafana drugi dom, ali odem i privatno u ka-fić da se vidim sa prijateljima. Kafana se promijenila. Nekad sam sa društvom osvitao uz muziku, a sad nema para za tu vrstu provoda jer je život neu-poredivo skuplji. Šteta...

Savo Gajić (56), muzičar

Gordana Jovanović (23), nezaposlena konobarica

Ne idem u kafane jer nije klima povoljna za to, nema sa kime da se izađe, niti da se vode kvali-tetni razgovori. Nekad davno sam znala izaći sa drugaricom, koja je uživala u tome. Znalo je biti veselo i lepo, svakako lepše nego danas...

Dušica Romstorfer (54), penzionerka

Rado izlazim i družim se sa prijateljima, ali nisam ljubitelj naših kafana, bučne muzike i razuzdanosti koja prati takav ambijent. U Srbiji se još i može pronaći prava kafana, u kojoj se razgali duša, ali u Beču, naža-lost, toga nema.

Nada Karić (51), asistentkinja u ordinaciji

kafano!

Ponekad odem u kafić. Kad sam bio mlad, ostajalo se u kafani uz muziku do svita-nja... Nema se para i nesigur-no je vreme došlo. Nekad se narod drugačije ponašao, a sad je svuda puno pijanih, drogiranih i agresivnih ljudi.

Tihomir Dragić (51), monter

Često izlazim u restorane, u ka-fane i u kafiće jer se tu srećem sa prijateljima, ali i zbog posla mi je važan taj vid komunikacije. Volim tu opuštenu atmosferu, karakterističnu za naš mentali-tet, pa su mi izlasci i veza sa na-šom kulturološkom prošlošću.

Slavoljub Paunović (62), trgovac nekretninama

KOSMO 05

Foto

s: R

adul

e Bož

inov

ić

R

edak

tion:

Ver

a Mar

jano

vić

„Došli smo u Austriju da bismo našli posao. U mojoj domovini ga nismo imali. Ali sada

je sve bolje“, kaže čistačica Tatjana (50) koja se iz rodne Bugarske doselila pre

13 godina sa svoje tri ćerke.

Priče naših ljudi u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: Rad

ule

Boži

novi

ć

KOSMO06

wojnar.at

Wojnar herbstanzeige Kosmso 200x280mm.indd 1 30.09.16 13:36

B aš me ´oće ova politika. Lepo sam živeo kao čovek tol´ke godine bez nje. Koji me đavo terao da opet

lajem. Sad se osećam baš k´o propali apstinent, lečeni narkoman ili alkos što je opet šmrknuo ili potegao, pa se još žešće navuk´o.Šta da radim kada sam baksuz, ali evo i braća Austrijanci počeli da mućkaju na izborima. Šta će kukavni, ko ih terao da šuruju sa „našima“ i primaju ih u svoje redove. Neću da grešim dušu i tvrdim da smo ih mi podu-čili izbornim marifetlucima, ali smo im preneli tu... tu… lošu karmu, kako to voli da kaže moj drug Novica vračar.Pričao sam vam kako sam se sproveo kada me đavo naterao da se kod gazda – Mileta u kafani izlanem i konstatujem da veseli Norbert liči na sve, osim na predsednika države. Podsećam, tu misao sam izrekao među sada već svojim bivšim prijateljima neznajući mučen i jadan da su baš oni na jveći poštovoaci lika i dela veselog Nor-berta. Linč sam izbegao, a u kafanu više ne smem dok se i ja ne zakunem veselom

Škrabni Zemi svoje mišljenje: zemo.kolumnist@kosmo.at

ZEMO KOLUMNISTA

Nobretu da sa njegovog puta skrenuti neću.Taman sam pomislio da će se Norbertovi jurišnici o´laditi posle izbora, pozvati me na pivo i reći da nije lepo da se mi braća i sunarodnici, zbog tuđih političkih ideja svađamo i da nismo u filmu „Tri karte za Holivud“ kad su se onomad meštani je dnog sela potukli zbog Rusa i Amerikanaca. Ne leži vraže. Sudija presudio, puj pike, ne važi i ´ajmo u treći krug i remiksovane izbore.Sada ću ja umesto očekivanog piva i izvinje-

nja da dobijem, znate već šta.Neće veselog Norberta puleni propustiti šansu broj dva. Jedva čekam da ih vidim na koju foru će ubediti prvo sebe, a onda bližnje svoje kako su još od pre dolaska u obećanu zemlju Austriju, kao mladi Titovi pioniri, a potom barjaktari nacionalizma,

bili ludi za velikoalpskim idejama veselog Norberta. Koje argumente će koristiti da nam objasne da se šajkača i tirolski šesir ne razlikuju po dizajnu i nameni, a da su kožne čakšire adekvatna zamena za bridž pantalone. Što se anterije i trahtla tiče tu neće biti problema, zajednički im je poveći dekolte i izrez za otkrivanje bujnih prsa.Koju priču će složiti da nas ubede i u suprotno da veseli Norbert i sva njegova svita pocepaju dugmad na košulji kada umesto jodlovanja čuju dvojku. A tek Norbertov deda i ćale, njih dvojica sigurno pucaju iz prangije i kite svirače kada im se pomene Balkansko-poluo-strvo i njegovi živopisni stanovnici, sa kojima su u ranoj mladosti imali izvesne nesporazume, ali su zato svog unuka i sina vaspitavali u potpuno drugačijem duhu. Ha, ha, da li im verujete?Smej´o sam se da ne plačem, na kakvu komediju su spremni friško pečeni puleni da nas ubede u iskrenost i odanost vese-lom Norbertu i sve to, za par mrvica sa alpske političke trpeze, ovog puta zači-njene falširanim glasačkim listićima.Spremni su da nas ubede da im je na pri-mer „od tuđega tatka, uvek slađa patka“.

Puleni veselog Norberta

Piše: Darko Markov

ZEMO KOLUMNISTA

KOSMO08

Ilustracija: Filip Andronik

Spremni su da nas ubede da im je na primer „od tuđega ta­tka, uvek slađa patka“.

FETTE SPEISERESTE ZERSTÖREN IHREN ABFLUSS UND VERURSACHEN HOHE KOSTEN!Fette und ölige Essensreste dürfen nicht über Abwasch oder WC in die Kanali-sation geschüttet werden, da sie zu Ablagerungen und Schäden im Kanalnetz führen können. Geben Sie Ihrem Kanal also nicht den Rest und entsorgen Sie Speisereste einfach im Restmüll!

Alle Infos:

KEINE SPEISERESTE INS KLO!SONST GEHT DER KANAL K.O.!

Bez

ahlte

Anz

eig

e

WienKanal 2016 END.indd 10 30.09.16 10:14

Monica Bellucci -pomešala države Balkana

Velika hollywoodska zvezda je, u okviru snimanja filma poznatog

reditelja Emira Kosturice, dala je-dan intervju za srpski medij Kurir.

Zaboravljajući na činjenicu da se nalazi u Hercegovini ona je izjavila

sledeće: „Bilo je više nego lepo snimati film u vašoj zemlji, a film

je zasnovan na ljubavnoj priči dvoje koji nisu više mladi i nemaju više šta

izgubiti.“ Očito je Bellucci zaboravila da se Hercegovina nalazi u Bosni i

Hercegovini, a ne u Srbiji.

KOSMO10

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

o, T

heG

uard

ian,

APA

Mia Negovetić -pred vratima Hollywooda

13-ogodišnjakinja iz Hr-vatske oduševila je poče-tkom ove godine Ameriku svojim izvođenjem poznate pesme „Listen“ u jednom TV show programu. Ovaj nastup otvorio je Miji vrata za veliku karijeru i blistavu budućnost. Čak i velike muzičke zvezde poput Lil Wayna pohvalili su mladu Hrvaticu. Dobila je ponudu za glavnu ulogu u jednom filmu iz hollywoodske produkcije. Naziv filma se još uvek vešto krije...

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

SKANDAL O GLASAČKIM LISTI-

ĆIMA U AUSTRIJI: Nezgode oko

izbora za predsednika Austrije neće pre-

stati. Posle osporavanja rezultata užeg

izbora, trebalo je da birači daju svoj

glas opet 2. oktobra. Sada će morati i

ovaj termin da se pomeri, jer se koverte

glasačkih listića ne lepe dovoljno do-

bro, što glasove čini nevažećim. Stoga je

ministar unutrašnjih poslova odlučio da

će se izbori odložiti.

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

o, T

heG

uard

ian,

APA

i više ambasadora za integraciju broji istoimenovani projekat Austrij-skog integracionog fonda. Titula se dodeljuje osobama stranog porekla koje žive u Austriji. Oni važe za pravi primer uspešne integracije i motivaci-je za brojne strance u Austriji.

350BROJ MESECA

Tako glasi prva rečenica kolumne Paula Masona za mediji „The Guardian“. Poznavalac političke situacije na Balkanu posmatra situaciju u regionu sa velikom opreznošću i apeluje na zapadne države da se pridržavaju demokratske kulture i institucija na Balkanu, kao što su 1995. godine nametnule mir.

„S rastućom ksenofobijom i tenzijama, Europska unija se mora suočiti i sa novom hrvatskom vladom.“

CITAT MESECA

Izdavačke kuće iz Jugoslavije, najviše Ju-goton, kupile su 50-ih i 60-ih muzičkih prava velikih američkih hitova i prevele ih na srpsko-hrvatski jezik.

Producenti su angažovali najbolje pevače i pevačice kao i prevodioce kako bi uspeli da kupljene pesme budu i u Jugoslaviji pun pogodak i omiljene u narodu. Interpreta-cija američkih hitova nije bila znak nedo-statka domaće muzike, naprotiv, muzika iz Jugoslavije se slušala i van njene granice i bila je više nego uspešna. Jedan od dokaza za ovu činjenicu je poljski bend Zic Zac, koji svoj album sa zvučnom imenom „Yugo-Ton“ iz 2001. posvetio jugoslove-nskoj rok muzici. Iako su kupljene pesme iz SAD-a bile više nego visokokvalitetne, one nisu uspele dostići veliki uspeh na tržištu u Jugoslaviji...

MUZIKA: Američki hitovi na našem

ROMANTIKA:Prosidba trajala 365 dana

INTERPOL: Bivša misica Bosne u bekstvu

Josh Schmitz iz Čikaga snimao je godinu dana razno-razne kratke klipove za svoju devojku Danielle Roesch.

Ukupno 365 dana je Josh snimao ljubavnu poruku za svoju dragu, nebitno gde i kad – da li na ručku, putovanju, u šetnji itd. Na kraju godine imao je video u dužini od 21 min., koji počinje Joshevom porukom kako ne može živeti bez svoje drage iako su često razdvojeni. Svojoj dragoj je prire-dio lepo veselje na jezeru gde je prikazan i njegov film, pre nego ju je zaprosio.

Slobodanka Tošić, nekadašnja misica Bosne i Hercegovine i zečica poznatog magazina Playboy je nedavno nestala.

Ovu informaciju potvrdio je njen advokat Vlado Adamović. Napustila je zemlju, na-kon presude zbog članstva u krimina lnoj organizaciji na čelu sa Darkom Elezom. Kažnjena je i zatvorom zbog ubistva Đo-

rđa Ždrala. Interpol je raspisao međunaro-dno traganje za bivšom misicom BiH-a, a dosad nema informacija o njenom prebivalištu.

KOSMO 11

INTEGRACIJA

,

U poslednje vreme imala sam priliku mnogo puta da slušam o pojmu zvanom

INTEGRACIJA. Važna stvar! Verujte mi. Na pitanje „Šta treba balkanski student da uradi kako bi se integrisao u austrijsko dru-štvo?“ dobijate 90% kao prvu stavku (a vrlo često i posle-dnju!): učenje jezika! Sumnjate? ‘Ajde da se kladimo! Okrenite se ka osobi do vas i postavite ovo pitanje. Dobila sam opkladu?! Morate nastaviti s čitanjem te ksta dalje! (Ipak sam izgubila? Ah, šta sad, stvari ne valja ostavljati nedovršene)…Ok, dakle, naučili ste jezik iiiiii... kraj! To je to! Tu se sva priča zavr-šava, integrisali ste se u društvo, čestitam! …integrisali ste se, kako da ne. Onih 10% ljudi će razmi-sliti koji minut i daće vam... ne znam koje odgovore, jer na takve osobe još nisam naišla! Ali čvrrrr-sto verujem da postoji taj magični procenat! S toga, morala sam sama sebi odgonetnuti. Šta to treba da uradim kako bih se integrisala u pore austrijskog društva? Šta uči-niti da budem bliža ovoj državi, gradu, ljudima…? Kako postati deo celine, iako sam drugačija? Odgovor je jasan: UŠETAJ u to isto društvo! Baš tako, na svim poljima koja te zanimaju. Ušetaj, guraj se, laktaj i bori. Pokaži svo-jim delima i uspehom da si vredan svačije pažnje. Poštuj njihove zakone, pravila, radne i neradne dane, ALI ne zaboravi odakle si TI došao, zato ceni, obeležavaj i pamti svoja tradicionalna slavlja.Imam jednu tužnu vest, proces će potrajati nekoliko godina, budite strpljivi. Zapamtite: bitna je inte-gracija, a ne izolacija!

Dajana ČAVIĆ,predsednica OSSAW i studentkinja

KOMENTAR

Integracija, ne izolacija!

12 KOSMO

Koji su razlozi bili presu-dni da napustite udruženje Futurebag?Kemal Smajić: Radi se o kombinaciji više razloga. Preokupacija i činjenica da Futurebag zahtjeva puno više vremena i snage nego što Amra i ja možemo da pruži-mo i to da je posljednjih 6 godina dovelo do iscrpljeno-sti i velike želje da se posveti-mo ponovo drugim stvarima, ali najviše da nam nedostaje vremena provedenog sa po-rodicom i prijateljima.

Koja je bila prekretnica da pokrenete projekat i koja se ideja krije iza imena istog?Ime i ideja su jedno: Torba za budućnost. Radi se o po-klonu, ergonomskoj školskoj torbi i priboru za prvačiće, koji pored radosti na prvi dan škole djeci treba da bude i dugotrajna motivacija za školovanje.

Šta su vam bili glavni ciljevi projekta i da li ste ih ostva-rili proteklih godina?Mislim da smo zajedno sa ostalim članovima i svima koji su nas podržavali ovih 6 godina uspjeli ostvariti nevjerovatne podvike. Sna-bdjeli smo preko 16.000 ma-lišana sa školskim torbama i opremom za prvi razred. S tim smo isti broj porodica znatno rasteretili i pružili im bitnu podršku. Pokaza-li smo da se transparentan rad i direktna pomoć isplate i da postoji dosta ljudi koji su spremni da podrže ovaku

Oproštaj od Futurebaga INTERVJU. Inicijatori humanitarnog projekta Kemal Smajić i njegova supruga Amra odlaze iz udruženja Futurebag. Razgovarali smo sa njima o razlozima za ovu odluku.

vrstu humanitarnih akcija. U Beču smo okupili mno-gobrojne ljubitelje kulture i pružili im priliku da uživaju u događajima koji ranije nisu bili prisutni. Predstavili smo bosansku-hercegovačku ku-lturu, po mom mišljenju, na jedan impresivan način i to sve transparentno i isključivo u humanitarne svrhe.

Svaki početak je težak. Kako je projekat bio pri-hvaćen u Austriji, od strane

naših ljudi koji ovde žive i u Bosni i Hercegovina? Kakva je bila saradnja sa istim?Kao što je bilo i za očekiva-ti mnogi su bili jako skepti-čni i trebalo je vremena da se ljudi uvjere da smo mi zaista „ludaci“ koji skoro sve svoje slobodno vrijeme volonter-ski troše na ovaj projekat i da on zaista pokazuje obečane rezultate. Suradnja sa umje-tnicima je od samog početka bila jako dobra, posebnu za-hvalnost pri tome zaslužuje

naš veliki prijatelj Edin Bo-snić koji je od samog početka vjerovao u projekat i sa kojim smo uspjeli organizirati prvu manifestaciju koncert Se-vdah & Friends u 2011. go-dini. Također smo kroz godi-ne ostvarili mnoga strateška partnerstva sa kompanijama koje predvode naši ljudi. Bez dugogodišnje podrške kompanije Brajlović Austria GmbH, 24 vip LS, Herak Elektrotechnik i zalaganja Edina Islamovića i mnogih drugih rad udruženja ne bi bio ovoliko uspješan.

Kako vidite budućnost Fu-turebaga posle Vašeg odla-ska i Vaše supruge. Hoće li se nastaviti rad udruženja i ko će vas zameniti? Najprije moramo naglasiti da nam je jako teško palo donje-ti ovu odluku i da je taj pro-ces trajao skoro 18 mjeseci, jer smo jos prije ljeta 2015. prvi put počeli razmišljati o

tome. Hoće li i na koji način udruženje nastaviti sa radom još nije jasno. Ostali članovi razmatraju opcije i uskoro će donjeti odluku da li i kako će nastaviti sa radom. Svima od njih je jasno da je vođstvo jednog ovakvog projekta apso-lutno zahtjevno i iscrpljujuće i sigurni smo da će se dobro raz-motriti sve mogućnosti. Mi im pri tome želimo svako dobro i jako smo ponosni na sve to što smo zajedno sa njima ostvarili u posljednjih 6 godina.

Kemal i Amra Smajić (sredina) na zvaničnoj dodeli donacije u Muzeju vojne istorije u austrijskoj prestonici.

Foto

s: zV

g In

terv

iew

: Man

uel B

ahre

r

INTERVJU. Od 1. oktobra Herbert Schweiger ru-kovodit će VHS Wien - Pučko učilište u Beču. S njim smo razgovarali o ponudi tečajeva, izbje-glicama i budućnosti VHS Wien.

„VHS je mjesto susreta!“

Intervju: Petar RosandićFotografije: Radule Božinović

Foto

s: zV

g In

terv

iew

: Man

uel B

ahre

r

„Mjere socijalne potpore Grada Beča daju nam mogućnost da svakome nešto ponudimo“, ističe nam Schweiger.

KOSMO: Pučko učilište u Beču (Volkshochschulen Wien) sa svojom raznovrsnom ponudom pravi je div na obra-zovnom tržištu. Gdje će biti težišta budućnosti?Herbert Schweiger: VHS slavi sljedeće godine svoj 130. rođendan. Mnoga težišta su se iskristalizirala tek posljednjih godina. U prvom planu su i nadalje jezici, ali sve traženija je i naša ponuda u zdravstvenom obrazovanju. Raste interes za našu ponudu „Kretanjem do zdravlja“, počevši od video - plesa sve do baleta, a i odaziv je velik. S obzirom da smo društvo koje stari, ponuda u zdravstve-nom obrazovanju dobivati će na značenju.

Kako se VHS pozicionirala na obrazovnom tržištu?Kada govorimo o pozicionira-nju treba imati na umu da većina ljudi nama dolazi dobrovoljno. S druge strane mi preuzimamo

programe jedne komunalne obrazovne institucije, oso-bito kada je riječ o tečajevima njemačkog jezika i podrške u učenju (Gratis-Nachhilfe) koje smo preuzeli na zahtjev Grada Beča. Sa 34 filijale i 900 sura dnika raspolažemo orga-nizacijom i infrastrukturom za preuzimanje takvih zadataka.

Koje značenje ima besplatna pomoć u učenju koju već

godinu dana nudite?Ako svim našim učenicima pružamo priliku da dobiju besplatnu podršku u učenju - riječ je o značajnom doprinosu. Istovremeno naši nastavnici odlaze u škole i tamo pružaju pomoć. U toku je upravo pri-javljivanje. Također postoje i stanice za učenje (Lernstati-onen) na pučkim učilištima (VHS) gdje učenici u svako vrijeme mogu doći bez prijave.

VHS je organizirao mnoge tečajeve njemačkog jezika za izbjeglice. Hoće li to i nadalje biti velika tema?To je naša društvena i socijalna zadaća. Riječ je o pozitivnoj priči jer većina izbjeglica poka-

zuje veliki angažman i mnogi ostvaruju veliki napredak u uče-nju njemačkog jezika u samo nekoliko mjeseci. Dakako da nas veseli da raspolažemo stru-kturom i prostorijama koje im možemo pružiti. Dugotrajno želimo potaknuti njihov interes i za druge tečajeve jer i oni vode ka inkluziji. Mjere socijalne potpore Grada Beča daju nam mogućnost da svakome nešto ponudimo.

VHS nudi cijeli niz tečajeva sve od trbušnog plesa preko obrade slike do tečajeva jezika. Zar ne gubite ponekad pregled nad tim mnoštvom raznolikih aktivnosti?Ono što je osobito lijepo u VHS je da je to mjesto susreta i razmjene pripadnika iz razli-čitih sredina. U uobičajenoj sredini to se događa u maloj mjeri ili se uopće ne događa. To je moguće jer su naši tečajevi cijenom te zahvaljujući soci-jalnoj potpori dostupni svima. Zato smatram ove procese zanimljivim i jedinstvenim. Ljudi iz različitih društve-nih slojeva susreću se i idu dalje zajedničkim putevima. Dobro je da je tako. Neka to tako ostane.

KOSMO 13

U govor o organizovanju puto-vanja („Reiseveranstaltung“) i posrednički ugovor o puto-

vanju („Reisevermittlung“) su sa aspekta naknade štete potrošača različita. Turističke agencije koje nude organizovana putovanja tzv. All-inclusive usluge odgovaraju putniku za svu pretrpljenu štetu, dok je većina njih samo posrednik u izboru ponuđača i uslugu ne pru-žaju u svoje ime te odgovaraju samo za izbor ponuđača i/ili za pogrešne informacije o putovanju. U skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača svaki pojedinac kojem je narušen cilj putovanja–godišnjeg odmora ima pravo na naknadu kako materijalne štete („Preisminderung“) tako i nematerijalne štete („entgan-gene Urlaubsfreunde“). Neophodno je da oštećeni sve nedostatke usluga, koje su dogovorene a koje mu nisu u potpunosti pružene dokumentuje (fotografiše, kopira itd.) i nakon povratka zahtijeva od organizatora putovanja naknadu cjelokupne pre-tpljene štete. Ako je avio-prijevoznik odgovoran za kašnjenje aviona dužan je putniku besplatno obezbediti trenutno zbrinjavanja kao i platiti odštetu. U slučaju da avion kasni više od 5 sati putnik može odustati od putovanja i zahtijevati naknadu štete. U prekluzivnom roku od 3 godine, od dana putovanja, imate mogućnost da sudskim putem zatražite naknadu cjelokupne pretrpljene štete.

Anwaltskanzlei SLAVIJUSDornbacher Strasse 86/10, 1170 WienTel: 0676/4135638

Mag. Slaviša ŽEŽELJ, LL.M.pravnik i advokat

KOLUMNA

Tko je odgovoran?

14 KOSMO

MOJE PRAVO

Foto

s: iS

tock

phto

, zVg

Vaše mišljenje pošaljite na: office@slavijus.com

Naš pravnik Mag. Slaviša Žeželj čitaoci-

ma magazina KOSMO nudi jedan lični

termin besplatnog pravnog savetovanja

mesečno. Zainteresovani se mogu javiti na

office@kosmo.at (šifra „KOSMO pravna

pomoć“), sa imenom, kontaktom i opisom

svog problema. Svaki čitalac može dobiti

samo jedan termin za konsultovanje.

Sve o sklapanju putnog ugovoraSledeći put kada planirate svoje putovanje, osim izbora aranžmana obratite pažnju i na to šta stoji u ugovoru koji potpisujete.

Nekada nas pri izboru destina-cija zaslepi niska cena ili lepota mesta u koje putujemo, pa i ne obratimo pažnju na to šta pot-pisujemo. Međutim, ugovor koji agencije nude sadrži jasno definisane smernice, kao i oba-veze koje agencija ima prema vama i obrnuto. Agencija nema pravo da povisi cenu u roku od 20 dana pre polaska. Jedini slu-čaj kada na to ima pravo je ako je u ugovoru eksplicitno nave-deno da postojii mogućnost da cena aranžmana i padne zavi-sno od promena cena goriva, drastične promene kursa valute ciljne zemlje, aerodromske takse itd. U slučaju da organi-zator otkaže putovanje, pored poništavanja ugovora, putnik ima pravo i da se odluči na drugi aranžman u istoj ili većoj vrednosti od dogovore-

nog. Pored ovoga obaveznik ima pravo i na odštetu zbog pretrpljenih neprijatnosti. Mada, postoje dva slučaja kada je agencija oslobođena od plaćanja odštete: prvo, kada se putovanje otkaže zbog neispunjavanja minimalnog broja putnika predviđenih

u planu aranžmana; drugo, kada se putovanje otkaže zbog povišene stope nasilja u ciljnoj zemlji. Ako se desi da za vreme putovanja sve ugovorene usluge

Raskidanje ugovoraAko ste sprečeni da idete na uplaćeno putovanje, ne bri-nite, postoji nekoliko sluča-jeva kada možete da raski-nite ugovor sa turističkom agencijom bez bilo kakve novčane štete.

Jedan od slučajeva je kada organizator promeni određene stavke ugovora, uključujući

Odlaganje uplaćenog putovanja može proći bez novčanog gubitka u nekoliko specifičnih slučajeva.

Putovanja treba da budu lepa, ali da bi zaista tako i bilo obratite pažnju na stavke pri potpisivanju sa agencijom.

i cenu, tada korisnik usluga može da prihvati iste ili da raskine ugovor. Pri izmeni ugovora predstavnik agen-cije je u obavezi da obavesti pu tnika i obrazloži donete izmene. Ako je putnik sprečen da ide, ugovorna obaveza može da se prenese na drugu osobu, sve dok ta osoba ispunjava sve

nisu obezbeđene, organiza-tor je u obavezi da organizuje alternativu za iste. Korisnik usluga u ovom slučaju takođe ima pravo na nadoknadu zbog pretrpljenih neprijatno-sti. Pri obračunavanju iznosa nadoknade stavlja se poseban akcenat na težinu i dužinu

uslove i dok korisnik obavesti agenciju u dogledno vreme. Kada se to dogodi oboje odgo-varaju u slučaju ako preostale rate ne budu isplaćene. Tro-škovi prenosa ugovora padaju na putnika i njih bivši i budući obaveznik dele na jednake delove. Više informacija na www.europakonsument.at.

pretrpljenih neprijatnosti, kao i na cilj putovanja i visinu cene aranžmana. Više informacija na ovu temu možete naći nawww.europakonsument.at.

Foto

s: iS

tock

phto

, zVg

Sve o sklapanju putnog ugovora

Woh

nser

vice

Wie

n/J.

Fet

zB

ezah

lte A

nzei

ge

Gut beraten rund ums Wohnen

Information und ServiceInfoCenterZentrale Anlaufstelle bei sämtlichen Fragen rund ums Wohnen1., Bartensteingasse 9Tel.: 01/4000-8000Telefonische Beratung: Mo – Fr: 8 – 18 UhrPersönliche Beratung: Mo – Fr: 8 – 17 Uhrwww.wohnservice-wien.at

Wohnungssuche Wohnberatung WienInformationen für alle, die eine geförderte Wohnung oder eine Gemeindewohnung suchen3., Guglgasse 7-9/Ecke ParagonstraßeTel.: 01/24 111Telefonische Beratung und Terminvergabe:Mo – Fr: 7–20 Uhr Persönliche Beratung: Mo, Di, Do, Fr: 8 – 19 Uhr, Mi: 8 – 12 Uhrwww.wohnberatung-wien.at

FörderungenSanierungSanitär, Heizung, Wärmedämmung, Schall-isolierung, behindertengerechter Umbau; Info-Point für Wohnungsverbesserung der MA 25 und MA 5020., Maria-Restituta-Platz 1, Zi. 6.09Tel.: 01/4000-74860Telefonische Beratung: Mo – Fr: 8 – 15 UhrPersönliche Beratung: Mo – Fr: 8 – 13 Uhrwww.um-haeuser-besser.atwww.wien.gv.at/wohnen/wohnbaufoerderung

Sanierungsberatung für Hauseigentümerwohnfonds_wienfonds für wohnbau und stadterneuerung8., Lenaugasse 10 Tel.: 01/4035919-0Mo – Do: 9 – 16 Uhr, Fr: 9 – 11.30 Uhrwww.wohnfonds.wien.at

NeubauVoraussetzungen, EinkommensgrenzenMA 50 – Antragstellung Neubau19., Muthgasse 62, Zi. G139Tel.: 01/4000-74840 Parteienverkehr: Mo – Fr: 8 – 12 Uhrwww.wien.gv.at/wohnen/wohnbaufoerderung

Unterstützung und HilfeMieterhilfeRasche und kostenlose Hilfe bei Wohnrechts fragen 1., Rathausstraße 2Tel.: 01/4000-25900Beratung: Mo– Fr: 8–17 Uhrwww.mieterhilfe.at

wohnpartnerGemeinsam für eine gute Nachbarschaft:Initiativen und Projekte für ein gutes Zusammenleben in Wohnhausanlagen Telefonisch erreichbar:Mo – Fr: 9 – 18 Uhr unter01/24 503-01-080 (für den 1. Bezirk) oder01/24 503-23-080 (für den 23. Bezirk) etc.www.wohnpartner-wien.at

Wiener GebietsbetreuungUmfassendes Informations- und Beratungsangebot zu Fragen des Wohnens, des Wohnumfeldes und der Stadterneuerung MA 25, Tel.: 01/4000-25000www.gbstern.at

POL IT IKA

KOSMO16

„Zabrane nisu rješenje“

KOSMO: Kako ste Vi osobno promatrali raspravu oko zabrane

nošenja burke u Austriji?Muna Duzdar: Smatram da je rasprava vođena na populistički način. Iako sam ja sama protivnica burke, a i nitko iz mojeg okružja ne zagovara njeno nošenje, mislim da si mi kao dru štvo moramo postaviti jedno temeljno pitanje: želimo li postati društvo zabrana? U demokraciji i u slobodnom društvu treba biti oprezan sa zabranama. Ne mislim da su zabrane pravo sredstvo kako bismo postigli društveni napredak. Informiranje je znatno efektivnije sredstvo kako bismo postigli ravno-pravnost spolova.

U toj raspravi bilo je oči-gledno da se takve debate u Austriji često vode vrlo emocionalno, a ne stručno i objektivno. Kako možemo postići bolju osnovu za takve rasprave? Red je na nama politi-čarima i političarkama. Moramo ozbiljno shvatiti našu funkciju kao uzor, ali i odgovornost koju imamo. Ljudi od političara očekuju stručne i ozbiljne rasprave. Da mnogi političare radije trče za sljedećom naslovni-com, brine me isto toliko kao i porast ksenofobije i desničarskog populizma.

INTERVJU: Muna Duzdar, državna tajnica za diverzitet, javnu službu i digitalizaciju, go-vori za KOSMO o zabrani burke, integraciji i zajednici iz bivše Jugoslavije.

Intervju: Petar RosandićFotografije: Radule Božinović

KOSMO 17

„Zabrane nisu rješenje“

Državna tajnica za diverzitet, javnu službu i digitalizaciju, Muna Duzdar u razgovoru sa našim novinarom.

DUZDAR.Trebamo oja-čati solidar-

nost i slogu u Austriji.

Strahovi ljudi, dakako, ne padaju s neba. No baš u ovom vremenu potrebno je da oja-čamo solidarnost, socijalnu slogu i međusobni respekt. U raspravama pokušavam ostati stručna i govoriti na osnovi činjenica. Bitno je ljudima pokazati da postoji i taj tip političara i političarki.

Kako pratite izvještavanje o izbjeglicama? Konkretno mislim na tabloide koji ipak idu u jednom vrlo jasnom smjeru…Baš kao što treba apelirati na politiku, tako treba apelirati i na medije i njihovu odgovor-nost. Žalosno je da negativne priče o izbjeglicama dobivaju velik prostor u medijima, a istovremeno mnoge pozi-tivne priče potonu ili se čak sasvim ignoriraju.

Vi sami ste pokrenuli ka mpanju protiv mržnje na internetu. Što Vas je potaklo na to i kako izgledaju ciljevi kampanje?Kultura mržnje u online-svijetu raste. To se nije

pokazalo samo kod izbje-gličke tematike, već i kod pojava kao što je cybermo-bbing ili korištenja interneta u propagandne svrhe, s ciljem stvaranja paralelnog društva. Mi prvenstveno priželjkujemo široku raspravu o tom razvoju. Jer, što se događa u online-svi-jetu, ima direktne posljedice na naš realan, offline-svijet. I to je opasnost za naše dru-štvo prema kojoj ne možemo više biti ravnodušni. Mnogi ljudi, koji se na osnovi razli-

čitih mišljenja međusobno vrijeđaju na internetu, to ne bi učinili na isti način u rea-lnom životu, kada razgovaraju lice u lice. U kampanju smo uključili brojne poznate osobe i nevladine organizacije, s ciljem da ostvarimo široku raspravu, ali i pokažemo da država mora reagirati na tu pojavu. Uskoro će izaći i pri-ručnik o mržnji na netu.

Jedna od pet radnih skupina Vlade nosi naziv „Integra-cija i sigurnost“. Je li zaista bilo potrebno spajati te pojmove?Istina je da su zajedno navedeni, ali u konačnici se integracijom i sigurno-šću ipak bavimo odvojeno. Integracija je jedna posebna radna skupina. Ja o integra-ciji pregovaram sa ministrom integracije, a sigurnost se pregovara između ministara unutarnjih i vanjskih poslova.

Zašto Vaše podrijetlo i Vaša vjeroispovijest igraju još uvijek tako bitnu ulogu u svim izvještajima o Vama, pr vom muslimanskom članu austrijske Vlade?Mislim da je to sada već malo popustilo. Naravno da to ima veze s tim što sam prva čla-nica vlade s migracijskom pozadinom te muslima nskom vjerom. To je za medije u trenutku mog imenovanja bilo zanimljivo i novo, ali je to istodobno i važan signal kako bismo pokazali da se šarolikost društva oslikava i u samim redovima Vlade.

Ipak u Nationalratu još nema zastupnika ili zastu-pnice s podrijetlom iz bivše Jugoslavije, iako je baš naša zajednica jedna od najvećih u Austriji.Mislim da je to pitanje vremena. A i moje imeno-vanje je bio signal u pravom smjeru. Na pokrajinskoj razini postoji niz ljudi iz bivše Jugoslavije koji imaju vrlo odgovorne funkcije. To

će jednog dana biti slučaj i u Nationalratu, prije ili kasnije.

Uspješno ste tužili pre-dsjednika Slobodarske stranke Heinza-Christiana Strachea, nakon što Vam je isti predbacio bliskost ka islamističkome terorizmu. Koliko Vam znači ta pobjeda pred sudom?Tek sam bila nekoliko sati na

funkciji, a Strache je na okru-glom stolu tvrdio kako sam ja pozvala jednu teroristicu u Beč. To je bila ciljana akcija FPÖ-a kako bi naškodili meni kao osobi. No, to je nji-hova politička taktika: oni ne raspravljaju na stručnoj razini, nego se obračunavaju s ljudima na osobnoj razini. Bilo je važno pokazati kako si ni oni ipak ne smiju sve dopustiti.

KOSMO18

OSMO: Duže vreme sprovodite kampanje sa sme šnim slikama i

sloganima...Josef Thon: Kampanje sa plakatima MA 48 sprovodi-mo već duži period. Dugo se radilo isključivo na stvaranju svesti kada je čistoća u pita-nju, a mi smo se odlučili za drugu strategiju. Važno je do-kazati građanima značaj teme otpada, ali im istovremeno treba dati ponudu kako ga pravilno otkloniti, a ukoliko se neko toga ne pridržava i ka-zniti, kao što to već rade naši Waste-Watcheri širom grada.

Neki od slogana kao „Host an Tschick“ ciljaju baš na Bečlije. Mislite da ima isti efekat i kod migranata?

Mislim da „Imate li cigaru“ ne bi bilo ni približno efikasno. Migranti uglavnom potiču iz zemalja gde važe ista pra-vila za otpad kao i kod nas. Možda se treba navići na nove boje ko ntejnera, da bi znali gde treba šta baciti. Naša istraživa-nja povrđuju činjenicu da su naše kampanje sa puno šale i malo provokacije veoma efi-kasne. Brojnim migrantima tako budimo interes, jer žele da znaju šta to tačno znači, dok je na drugoj strani svako dnevni jezik Bečlija. Standardni nemački bi im bio donekle neprirodan.

Da li su poslovi u MA 48 tra-ženi od strane omladine ili su oni rezervisani zbog velikog fizičkog napora i sličnog?

Veliki plus je bio što su naš rad podržale brojne poznate ličnosti. Zbog njih i našeg truda uspeli smo da pobo-ljšamo imidž MA 48. Ranije neki nisu želeli da nose naše uniforme u javnosti, a danas se ponose njima. Trenutno imamo oko 3.400 radnika i poseban status je reći: „Radim za MA48.“ Takođe se možemo pohvaliti činjenicom da prijave za poslove stižu od ljudi svih obrazovnih nivoa nezavisno od pola ili porekla. Tako da danas imamo veliki broj žena

u svim poslovima. Isto važi i za migrante, kojih ima najviše iz Poljske, Mađarske, Turske ili bivše Jugoslavije.

Šta je bilo najneobičnije što ste doživeli u MA 48?Više od godinu dana nam pri-pada i „izgubljeno-nađeno“, tako da nailazimo na nevero-vatne izgubljene stvari kao što su invalidska kolica ili proteza noge. Veliki broj izgubljenih stvari se može pronaći i u 48er Tandleru, gde preprodajemo nađene ili predate predmete.

48er Tandler je prodavnica povoljne robe u kojoj možete pronaći sve i svašta, a čitav prihod ide u humanitarne svrhe.

POL IT IKA

GRADSKA ČISTOĆA. U velegradu, kao što je Beč, otpad je važna i neophodna tema za kva-litetan život svih nas. O tome razgovaramo sa direktorom MA 48 - Josefom Thonom.

„Ponos je biti deo MA 48“

Intervju: Manuel BahrerFotografije: Radule Božinović

K

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: zV

g

Oficijelni početak istraživanja u okviru projekta MedAu-stron na kojem su prisustvovali brojni zvaničnici.

Predsednik pokrajine Pröll ponosno predstavlja program umetničkih dana, koji se održavaju u čak tri države.

„Cilj je nadohvat ruke”, izja-vio je predsednik pokrajine Donje Austrije Erwin Pröll na zajedničkoj pres konfe-reniciji sa ministrom nauke Reinholdom Mittellehnerom i predsednikom MedAustro-na, gradonačelnikom Klau-som Schneebergerom u Wie-ner Neustadtu.

Na predaju instrumenata za rendgensko zračenje za naučno istraživanje može da se gleda kao na polaganje prvog kame-na temeljca ali je u istoj godini usledio i drugi. „Već u nove-mbru očekujemo prve pacije-nte“, izjavio je Pröll. Prostorija za zračenje, koja je bezuslovno data na raspolaganje nauci, po-godnost je koja MedAustron jasno izdvaja od drugih centara za jonsku terapiju. „MedAu-

Za vikend između 15. i 16. novembra biće po 14. put održani „Dani otvorenog ateljea“ u Donjoj Austriji. Ravno 1250 umetnika će otvoriti svoj ateljee, galeri-je, studije i radionice kako bi publici dali uvid u svoj rad. Najviše pažnje će biti posvećeno slikarstvu, gra-fici, fotografiji kao i filmu i modnom dizajnu.

U ragovoru sa umetnikom Fritzom Gallom predse-dnik pokrajine Donje Au-strije izjavio je da veliki broj učesnika „Dana otvorenog ateljea“ zapravo predstavlja potrebu umetnika da pono-vo uspostave vezu sa naro-dom. U donjoj Austriji se ne ulaže samo u kulturne pro-grame za intelektualni vrh već i za šire narodne mase.

Otpočelo istraživanje u MedAustronu

„Dani otvorenog ateljea“

stron“ je za Donju Austriju svetionik u polju nauke, istra-živanja i medicine. Istraživači imaju pre svega dva cilja: da učvrsti nadu za borbu protiv raka i da iskoriste pružena sredstva za naučno unapre-đenje. MedAustro prednjači po broju investicija, u ovaj projekat je, naime, uloženo 200 miliona. Ove investici-je su naravno i povećale broj zaposlenih, pa MedAustron trenutno zapošljava 180 oso-ba. MedAustron je u nau-čno-političkom pejzažu Do-nje Austrije „pravi dragulj“, naglasio je Pröll. „Proteklih par godina i decenija smo in-tenzivno investirali u naučnu infrastrukturu i uložili tačno 600 miliiona za razvitak na-uke u celoj državi.“ „Godišnje 39.000 ljudi Austriji oboli od

„Ako ne postoji širina, onda ne postoji ni vrh“, dodao je pre dsednik. Predsednik po-krajine je naglasio da će za vreme manifestacije pose-tioci imati prilike da uživo prate razvitak umetnika. „Dani otvorenog ateljea“ su pre svega festival kreati-vnosti“, dodao je Pröll. Ku-lturna politika jedne zemlje ima za obavezu da svojim umetnicima pruži optima-lne uslove za razvitak svog talenta. „Ljudi koji se bave umetnošću i kulturom, po-seduju hranu za dušu“, kaže Pröll Josef Schick, upravnik centra za kulturno umreže-nje Donje Austrije. Izjavio je da su slobodan pristup mnogim učesnicima i ra-znovrsnost radova zaslužni za uspeh koji manifestacija postiče iz godine u godi-

raka. Danas polažemo veoma bitan kamen temeljac u bor-bi protiv te bolesti“, izjavio je vicekancelar Mitterlehner. Jedinstveni akcelerator će biti na raspolaganju trima istra-živačkim grupama, u svrhe nekliničkih i translacionalnih istraživanja. Već 2014. i 2015. godine su pokrenute neo-phodne procedure sa raznim ustanovama kao što su Me-

nu. „Cilj festivala je da se velikom broju umetnika i njihovoj kreativnosti pru-ži platforma, te intenziv-no sarađujemo“, izjavio je Cristoph Madl, predsednik reklamnog sektora Donje Austrije, i dodao: „Saradnja između turističkog i kultur-nog sektora je veoma bitna. Posetioci iz inostransta žele da upoznaju zemlju i ljude, a „Dani otvorenog ateljea“

dicinski univerzitet u Beču i Institut za ispitivanje atoma na Tehničkom univerzitetu u Beču. „Što su mnogi pre dece-nije smatrali smelom vizijom, danas je vidljiva, opipljiva stvarnost“, dodao je za kraj predsednik MedAustrona Klaus Schneeberger. U okviru ovog zdravstvenog projekta pomoći će se otprilike 1.000 obolelim na godišnjem nivou.

će im pružiti savršenu prili-ku za to.“ U Donjoj Austriji se ovi dani održavaju u do-govoru sa ostalim zemljama koje u projektu učestvuju: Termini su 17. i 18. septe-mbra u južnočeškom kraju, 24. i 25. septembra u ju-žnomoravskom kraju, 1. i 2. oktobra u Vysočini, 15. i 16. u Donjoj i Gornjoj Austriji, a po prvi put ove godine i u Slovačkoj.

KOSMO20

KOSMO22

STANOVANJE

Predsednik Leopoldstadta i bečki ministar za stanovanje ponose se planovima za građevinski projekat „Nordbahn“.

Veliki broj zvaničnika iz bečke vlasti prisustvovao je pro-slavi povodom jubileja velikog kompleksa u 23. becirku.

Areal velikog građevinskog razvoja u drugom bečkom becirku Leopoldstadtu kombinuje kvalitetno sta­novanje i poslovanje sa obrazovnim I kulturnim po­nudama za sve stanare.

Zemljišni prostor na kome se nalazio bivši „Nordbahnhof ” u dugom gradskom okrugu je jedan od najvećih razvojnih areala u užem centru Beča. Na površini od okruglo 85 hektara bi do 2025. godine trebalo da nastane stambeni prostor koji bi skućio 10.000 i poslovni prostor koji bi pružio radna mesta za oko 20.000 ljudi. „Pored socijalnog aspekta i uspešnom miksu subvencio-nisanih i samofinansirajućih stanova, fokus pri razvoju naj-većeg proširenja grada ipak leži

Naseljen prvi put davne 1976., ovaj stambeni ko­mpleks isplaniran od strane prof. Harryja Glücka, i dan­danas se ističe po kvalite­tu stanovanja kako u Beču tako i u čitavoj Austriji.

„Ono po čemu se stambeni kompleks Alt-Erlaa izdvaja od drugih je odlično pla-niranje, za šta je zaslužan Harry Glück. Kada je diza-jnirao ovaj kompleks on je pre svega ima u vidu stanare i njihove potrebe, što je u našoj organizaciji prvo i najbitnije pravilo. Mi ne gradimo samo stambene zgrade, već i zaje-dnice i životna okruženja za ljude“, naglasio je ministar za stanovanje Grada Beča, Michael Ludwig. Stambeni park Alt-Erlaa je sačinjen od 3.181 stanova u kome živi

„Nordbahn”- gradska četvrt budućnosti

40 godina stambenog kompleksa „Alt-Erlaa“

na funkcionalnoj sinergiji, ergo spoju kvalitetnog stanovanja i poslovanja sa odgovaraju-ćim obrazovnim i kulturnim ponudama. „Austria Campus“ sa 9.000 radnih mesta je znača-jan deo celokupnog projekta i bitan podsticaj za privredu Beča“, izjavio je Michael Ludwig, bečki ministar za stanovanje. Kao rezultat, sada već realizovanih građevinskih projekata, nastalo je 1.397 sub-vencionisanih stanova. Grad Beč je do sada već investirao više od 100 miliona evra za izgradnju subvencionisanih stanova. A pored toga je izgra-đeno i 676 samofinansiranih stanova. „Leopoldstadt je jedan od delova grada sa naj-većim razvojem. Potražnja za stambenim površinama raste iz dana u dan. To naravno ima

8.000 ljudi. Dizajn verno prati Glückovu ustaljenu estetiku, pa se tako na krovu svake zgrade nalazi bazen. Predviđeno je da bazen ima funkciju zajedničkog mesta za okupljanje za stanare, kao što je nekada to bila crkva ili restoran. Mnogobrojne zajedničke prostorije i ugra-đeni tržni centar upotpunjuju ponudu koja se pruža stana-rima. „Alt-Erlaa je jedan od simbola ovog okruga, na koji smo veoma ponosni. Najviši nivo životnog kvaliteta i pri-stupačnosti stanovanja ovde stvaraju savršeni spoj“, rekao je Gerald Bischof. Stanari kao najbolje aspekte ovog kompleksa navode visok kvalitet života, sigurnost kao i veliku ponudu raznih slobodnih aktivnosti. „Sta-mbeni park Alt-Erlaa se ističe

uticaja i na cenu stanarina. Da bi se podmirila visoka potražnja, hitno su potrebni dodatni stanovi, tako da nam je izgradnja sledećih 5.000 stanova trenutno prioritet“, dodao je predsednik drugog becirka Karlheinz Hora. Do 2018. godine bi trebalo da se završi sa izgradnjom „Austria Campusa“, čija će celokupna površina tada iznositi 303.000

po visokom zadovoljstvu sta-nara u spoju sa izvanrednom infrastrukturom i vrlo pri-snim zajedničkim životom, što se ogleda i u organizaciji više od 30 udruženja“, izjavio je Christian Deutsch, opšti-nski odbornik Beča. Devetog septembra, na 40. jubilej od otvaranja ovog stambe-nog kompleksa, održana je proslava za sve stanare. Predsednik stambenog saveza

m2. Rok za završetak drugog školskog prostora sa površi-nom od 23.000 m2 je školska 2020/21. godina. Taj prostor će sadržati 48 odeljenja (22 odeljenja osnovne, 24 ode-ljenja drugog stepena i dva odeljenja politehničke škole) i 16 predškolskih grupa. Konkurs za arhitekte je već završen, a planiranje je već uveliko u toku.

grada Beča Michael Ludwig, predstavnik 23. becirka Gerald Bischof i arhitekta Harry Glück su čestitali organizatorima na ovom značajnom jubileju. „Beč je pre 40 godina bio međuna-rodni primer za komunalnu i subvencionisanu izgradnju stanova, a to je i dan-danas. Po tom pitanju se ništa nije promenilo“, dodao je za kraj arhitekta Harry Glück. Fo

tos:

PID

/ C

hrist

ian

Jobs

t, PI

D/C

. Für

thne

r

OBRAZOVANJE. Nedavno se u cen-tru za izučavanje profesija BFI Wie-na održao sajam AMS-a „Qualifizie-rungsmeile“, koji je imao za cilj da svim Bečlijama pruži sve informacije o nadoknadom izučavanjem zanata.

V eliki broj bečkih ži-telja posetio je 13. i 14. septembra infor-

mativni sajam u organizaciji AMS-a i waff-a. Na više od 30 štandova posetioci su mogli dobiti najvažnije sa-vete i informacije od strane stručnjaka gore spomenu-tih dveju institucija grada, ali i i izabranih obrazovnih organizacija na temu zana-ta. Centar za informisanje o profesiji AMS-a stajao je na raspolaganju za sva pita-nja vezana za obrazovanje i profesionalne karijere, a svi oni brzih odluka mogli su se već na licu mesta prijaviti za izučavanje željenog zanata. Veliki cilj ovog sajma bio je dokazati svim Bečljiama da nije nikad kasno za doško-lovavanje, što istovremeno smanjuje šansu na nezapo-

slenosti i doprinosi boljoj poslovnoj situaciji.

Stöger: „Moramo podržati ljude“„Dobro obrazovanje je te-melj za uspešnu karijeru“, izjavio je austrijski ministar za socijalna pitanja Alois Stöger povodom otvara-nja informativnog sajma. „Baš u današnje doba di-gitalizacije zahteva se sve više i više od kvalifikacija zaposlenih. Tu treba da prodžimo ljude. Qualifi-zierungsmeile informiše o raznolikoj ponudi i moguć-nostima izučavanja zanata – kako kao omladinac, tako i kao odrasla osoba.“ No-vim potezom pod imenom Qualifikationsplan Wien 2020 izmišljena je jasno definirana strategija za izu-

zetno važan cilj:podržati Bečlije na sa za-vršenim osnovnim školo-vanjem na putu do boljeg obrazovanja. „Veoma raduje da su postupci uspešni“, na-glasila je bečka ministarka za privredu Renate Brauner, „zajedno prodžavam više ljudi u oblasti izvanrednog izučavanja zanata, a svako doprinosi svojim delom.“ Bečka ministarka Brauner takođe istakla waff-Chan-cencheck, koji Bečljiama omogućava nadokdnano završenje zanata. Od uvo-đenja istog u 2015. godini više od 3.500 osoba kori-stio je ovaj novi servis, a predviđa se novi rekord za ovu godinu. „Jedna trećina bečkih žitelja, koji su samo završili osnovno školovanje, je trenutno nezaposlena“, podsetila je šefica bečkog AMS-a Petra Draxl. „Istovre-meno imaju bečka predu-zeća sve veću potražnju za dobro obrazovanim radnim snagama.“ Zajednički cilj AMS Wiena i Grada Beča je smanjiti broj osoba, koji nisu izučili zanat ili završili školu za jednu od profesija.

Brauner i Draxl: „Smanjiti broj neobrazovanih“„Ključni alat u ovoj oblasti je Qualifikationspass, koji je široj javnosti predstavljen u okviru ovogodišnjega sajma. Ovaj dokumenat za sve koje se trenutno nalaze u izučava-nju zanata dokumentira već zavšrene delove obrazovanja kao i prakse, kao i sve korake kojih treba do kraja izučava-nja još učiniti. „Više od 800 pasova se već izdalo, a zva-nično biće pušten u promet 9. novembra 2016.”, raduje se Draxl. „Ovo predstavlja instrumenat, na kojem nam mnogi u Austriji, ali i Evrope zavide“, dodala je Brauner. Direktor poslovanja waff-a, Fritz Meißl, rekao je da se i te kako zalaže za pomoć oni-ma koji žele nadoknado izu-čavati zanat. „Od ove godine pružamo i finansijsku pomoć za kurseve u iznosi do 3.000 evra, uključujći individualno savetovanje i potraga za od-govarajućem kursem“, pod-vukao je on. Ukupno je waff u prošloj godini pomogao 5.101 zaposlenih u ustvara-nju svojih poslovnih želja.

AMS SAJAM KVALIFIKACIJE: „Zanatom protiv nezaposlenosti“

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Foto

: AM

S

„Zanat umesto praznine“ je slogan programa koji pruža stručno savetovanje na svim životnim poljima.

Zadovoljstvo i ispunjenost kako na poslovnom tako i na privatnom planu je veliki cilj Lehrlingscoachinga.

Dragan (simbolično ime) je učenik zanata u trećoj godini i očajan. Zbog toga se prijavio za besplatano savetovanje za zanatlije.

Na početku je bio delimično skeptičan, ali se ipak nadao na pomoć i podršku. Ubrzo nakon prijave, kontaktirao ga je jedan coach. Ugovorili su sastanak, na kojem je Dragan ispričao da je već skoro 14 dana na bolovanju i ne želi da se vrati na radno mesto. Pored toga ima privatnih problema sa majkom, koja ga po njegovim rečima ne razume!

Rešenje konfliktaIspostavilo se da Dragan ima sukob sa svojim učite-ljem zanata i ne zna kako da se uhvati u koštac sa proble-mom. Dragan je nedavno

Pomoć i podrška zanatlijama

napravio grešku i plaši se da će izgubiti svoje zanatljisko meso. Takođe nije siguran da li uopšte želi da se bavi nadalje ovim poslom. U okviru „Lehrlingscoaching“ poslovni trener je razvio zajedno sa Draganom plan, kako da razreši konflikt sa svojim učiteljem zanata. Tema razgovora je i strah gubitka učeničkog mesta i dati su korisni saveti za buduće ophođenje sa takvim situacijama. Po Draganovoj želji o situaciji je obaveštena i njegova majka.

Svi su zadovoljniPosle tri dalja termina, Dragan je ispričao da je sada veoma zadovoljan u svojoj firmi. Zahvaljujući razgovoru sa svo-jim šefom, uspeo je da promeni odeljenje i sada je siguran da će završiti poslednju godinu obuke.

Anonimno, fleksibilno i besplatnoProblemi u školi, kod kuće ili na poslu? Zajedno nalazimo

rešenje! Više o prijavi i sve ostale informacije o saveto-vanju za zanatlije na: www.lehre­statt­leere.at

„Za svakog po nešto“ - besplatan servis ujedno namenjen učenicima zanata, istruk-torima i firmama sa zanatlijama.

Dobro došli u najmoderniju banku Austrije! Saveti su Vam dostupni i na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku.

Naša ponuda: „s Komfort“ račun je u prvoj godini besplatan. Radujemo se Vašem dolasku!

Dobro došli.

Anela ČengićFilijala Erste banke Thaliastraße Thaliastraße 58 1160 WienTel. 05 0100 – 22460 anela.cengic@erstebank.at

Ajlin ZukorlićFilijala Erste banke Landstraße Landstraßer Hauptstraße 58 1030 WienTel. 05 0100 – 21777 ajlin.zukorlic@erstebank.at

Anfang Dezember erscheint unser Beauty- & Health Special unter dem Motto "Der Berg kommt zum Propheten". Etliche Studien belegen in den letzten Jahren, dass vor allem Migranten kaum Gesundheitsvorsorge betreiben. Aus diesem Grund konzentriert sich dieses Spezialheft auf Themen, wie Mammographie, Diabe-tes, jährliche Gesundheitsvorsorge, Rückenschmerzen, abgenutzte Gelenke und vieles mehr. Nutzen Sie die einmalige Gelegenheit, Ihr Unternehmen der größten Community Österreichs vorzustellen. Erfahren Sie mehr über unsere attraktiven Tarife und verschiedenen Werbemöglichkeiten. Für nähere Informationen steht euch Voin Mihajlović,Telefon: +43 1 235 05 72 - 20, Mobil: +43 650 826 24 34,E-Mail: voin.mihajlovic@kosmo.at jederzeit zur Verfügung!

Beauty & Health

KOSMOEin Produkt von

ISKUSTVO. Miris roštilja, ukus šljiljovice, pro-vod za pamćenje i originalni humor jesu prva asocijacija na brdoviti Balkan. Ipak, austri jski studenti su tokom svog boravka „dole“ otkrili daleko više o nama. Beograd, Sarajevo i Split bili su domaćini Austrijancima koji za KOSMO pričaju svoje anegdote sa Balkana.

REPOR TAŽA

KOSMO28

Balkanu srcuPiše: Sandra Radovanović

Fotografije: Una Stefanović

29KOSMO

Balkan„Balkanski brend je Karađorđeva šnicla, ali i trenerka!“

„Oženio bih

Srpkinju!“

Daniel Rudigier„Studije u Barceloni ili Londonu jesu ono što se očekuje, ali ja

sam se odlučio za Beograd“, započinje svoju priču Daniel (28) koji je 2013. studirao na FON-u (Fakultetu organizacionih nauka)

u Beogradu. U Beču je naš sagovornik završio studije Međuna-rodnog razvoja (Internationale Entwicklung), a onda je odlučio

da jedan semestar provede na nekom drugom fakultetu, u nekoj drugoj državi. Odlučio se za Beograd, jer je, kako kaže, hteo bolje

da upozna kulturu Balkana, ali i usavrši srpski jezik. Iako mu je majka poreklom Srpkinja, a otac Austrijanac, Daniel se oseća i

deklariše kao Evropejac koji izvlači ono najbolje iz obe kulture i spaja u jedno. Tako se naš Evropejac našao u Beogradu na stu-

dijama, ali i na praksi pri Austrijskoj ambasadi. Kaže da se tako oprobao u dva ekstremna životna nivoa u srpskoj prestonici − s

jedne strane, biti student koji boravi u studentskom domu, hrani se u menzi, koristi javni prevoz (koji uvek kasni), a s druge strani,

biti u diplomatskim krugovima koji uživaju zavidne beneficije i privilegije. Kao student i diplomata nakupio se Daniel raznih

doživljaja i slike o Balkanu koju sada deli sa nama. „U Srbiji sam se osećao egzotično što sam stranac, što, recimo, u Austriji

nikako nije slučaj. Jeste da sam „lomio“ jezik izgovarajući „ć, č i lj“, ali to me nije sprečilo da razumem sve njihove „fore“ po

čemu je BG u kombinaciji sa dobrim jelom i noćnim provodom daleko iznad Beča“, priča nam entuzijastično ovaj avanturista. A naš sagovornik je stigao da upozna i suštinu lepše polovine

Srbije. „Srpkinje su dosta glasnije i temperamentnije u poređenju sa Austrijankama. Većina žena dole uživa u tome što su žene,

dok je ovde „gender“ tema jako bitna ženama. Zato bih ja, bez razmišljanja, rado oženio Srpkinju!“, uverava nas Daniel kroz

smeh. Upoređivali smo „njihove“ i „naše“ žene, a onda i države. „U Srbiji nedostaje struktura, organizacija i socijalna sigurnost,

što Austrija svakako ima. Ali, upravo je to ono što je zanimljivo. Balkanci uprkos svemu tome imaju veliki životni entuzijazam i

originalan smisao za humor – oni se sprdaju sa svim tim stva-rima, dok bi jedan Bečlija sigurno odavno izgubio sve živce“,

podvukao je Daniel.

KOSMO30

REPOR TAŽA

„Definitivno su balkanski brend

jedni i jedinstveni: ćevapi!“

„7 padeža su moja muka!“

Volker Hochstätter„Pošto je studirao bečelor međunarodnu ekonomiju i master studije

menadžmenta usledila je Volkeru u sklopu studija praksa u Spar-kassi u Sarajevu. „Oduvek sam rado posećivao Hrvatsku i njihovo

primorje, te sam oduševljen duhom tog naroda poželeo da naučim njihov jezik. 2011. sam pohađao letnju školu jezika u Hrvatskoj i

onda sam znao gde treba da sprovedem moju praksu – na Balkanu“, uvodi nas u svoju ekspediciju naš sagovornik. Volker (27) je usvojio

hrvatski jezik toliko, kako kaže, da ga razumemo, ali ne priča ga tečno kao npr. engleski. „Najteže mi je palo usklađivanje svih 7 padeža,

kao i izgovaranje nekih dodatnih slova koje mi u nemačkom jeziku nemamo. Ipak, jednu reč znam da izgovorim bez greške: ’ćevapčići’“,

kroz osmeh nam ovu reč zaista savršeno izgovara Volker. A kad smo kod ćevapa ističe nam rođeni Austrijanac da nigde nije jeo tako dobre

ćevape kao u Sarajevu. A pored toga bio je oduševljen mentalitetom Sarajlija. „U Sarajevu je lako steći prijatelje, što za Beč i nije baš

tipično. Ipak, ono što mi je intrigantno jeste opsesija ženidbom. Na poslu su svi uvek ogovarali one koji su stariji od 25 godina i

nisu oženjeni. Uvek su se pitali šta sa njim nije u redu i tvrdili da on sigurno ima neki problem“, naglašava nam Volker. On nam i

pojašnjava kako je impresioniran koliko ljudi dole obraćaju pažnju na izgled, outfit i treniranje i naslućuje da to verovatno ima veze sa

ovom obaveznom ženidbom. Volker nam dodaje još: „Nije da su sad Austrijanci zapušteni, ali nama je bitan i posao i npr. da imamo

svoj stan, da smo samostalni tj. nezavisni od roditelja i tome slično. Dole su, pak, prioriteti drugačiji. Njima je nekako bitnija dobra

garderoba, pa ostalo. Makar sam ja takav utisak stekao. Podjednako i kod muškaraca i žena“. U daljem poređenju sa Austrijom kaže nam

Volker da u Sarajevu nedostaje, pre svega, sigurnost. „Tamo se baš devojke ne mogu vraćati noću same kući kao npr. ovde. A i oseti

se slobodno kretanje tajkuna kroz grad. Svi znaju ko je on, ali svi ćute. To stvara neki neugodan osećaj“, priča nam naš sagovornik.

Iako su mu Bosanke lepe žene i vrlo doterane, nije siguran da bi se kraj takve jedne skrasio. „Iskren da budem, ne znam baš... Ukoliko

bih upoznao samopouzdanu ženu jakog karaktera, kakva bi mi se sigurno dopala i kakve me, inače, privlače, a da je i Bosanka, onda

zašto da ne“, zaključuje nam Volker.

31KOSMO

„Brend Balkana može biti samo hrana koja je bez konkurencije!“

„Balkanska hrana je

jedinstvena!“

Martin Lanscha„Slep je onaj koji ne primeti koliko su lepe Hrvatice, a ujedno i

njihov autentičan temperament“, priznaje nam Martin (30) koji je u sre ćnoj vezi sa Austrijankom. A upoznao je podrobno naš

sagovornik lepote Hrvatske pri svom jednosemestralnom studira-nju u Splitu 2014. godine. Tamo ga je odvela ne samo ambicija za

daljim usavršavanjem tokom njegovih master studija ekonomije u Wiener Neustadtu, već i oduševljenje hrvatskim primorjem na

kome je odmarao sa punim srcem. Tada je pohađao u Splitu i kurs hrvatskog jezika. „Delimično razumem hrvatski, ali ga pričam

traljavo. Priznajem da su me namučili završeci raznih reči na „o“ i „u“ itd. koji su stalno drugačiji“, priseća se Martin svojih slatkih muka. A rado se priseća i svojih bajkerskih tura po brdovitom

Balkanu i jedinstvenih utisaka što o pejzažima što o ljudima koje je upoznao. Ali naš sagovornik nije samo pasionirani bajker,

profesionalni model i stručnjak za procenjivanje nekretnina već i zaljubljenik u balkansku kulturu i, pre svega, hranu. „Mislim

da je balkanska hrana apsolutno jedinstvena. Mogao bih svakog dana da je jedem bez da mi dosadi. Ništa sa trpeze balkanskih specijaliteta ne bih nikad odbio“, naglašava nam uverljivo, ali

šarmantno Martin. Njemu se jako dopala opuštenost u atmosferi i mentalitetu ljudi na hrvatskom primorju, ali nam i priznaje da

su mu, u poređenju sa Austrijom, nedostajale onakve građevine kakve krase Beč. Ipak, dodaje da su mu u lošem sećanju jedino

nekoliko dana ružnog vremena, kiše i vetra i to je sve. Ističe da mu je životno sedište, ipak, Beč, ali se za odmor stalno iznova

rado vraća Hrvatskoj. I ne samo to! Ogromna želja mu je da u skorašnjoj budućnosti poseti i tako istraži Bosnu i Hercegovinu,

pa Crnu Goru. Martin je još uvek pod snažnim utiskom ljuba-znosti i srdačnosti tamošnjih meštana. „Desila mi se jedna nesreća

sa mojim motorom, pri čemu meni, na sreću, nije bilo ništa, ali motociklu i te kako, nažalost, jeste... Pri tom su mi ljudi tamo baš

tada toliko brižno i ažurno pomogli oko brze popravke motora da bih zbog te kombinacije mentaliteta naroda i predivne zemlje svakom Austrijancu preporučio da obavezno poseti hrvatsko

primorje, i to ne samo jednom“, podvlači nam Martin.

KOSMO32

MLADOŽENJA. Od siročeta koje je ostavila majka, izrastao je u vrednog čoveka. Osno-vao je porodicu, lepo je zarađivao u Beču, ali je uvek voleo žene. Otkako je ostao udovac, partnerku traži preko oglasa.

Z ovem se Slavoljub Mi-lovanović, za nekog Sla vko, Slave, Slavu-

jko, kako sam kome po volji. Imam 72 godine, a rođen sam u selu Barič kod Golubca. Otac mi je poginuo, a ma-jka se preudala kad sam imao dve i po godine. Mrzeo sam je, Bog da joj dušu prosti, što me nije povela sa sobom u novu kuću, da me othrani i da imam makar jednog roditelja. Ostao sam kod strica. Spavao sam sa kravama, kučićima, na zemlji. Kad izgubim stoku, nisu me puštali u kuću. Sve sam preživeo jer su me anđeli čuvali. Kad sam napunio 18 godina, provodadžije su odra-dile posao i ja sam se prizetio u susednom selu Mrčkovac. Moja Angelina – Gina bila je godinu dana mlađa, a roditelji joj nisu imali sina, pa je boga-toj kući trebao zet da ih služi i da radi najteže poslove. Tast nikad nije bio zadovoljan, ali sam ćutao i trpeo. Vojsku sam služio u Ljubljani i čim sam tamo stigao, kupio sam ne-mački u sto lekcija jer sam že-leo da odem u Austriju. Kad sam se vratio iz vojske, desila

se žestoka svađa sa babom moje žene i sa taštom i ta-stom, pa sam napustio kuću. Sa sobom sam poneo samo vojnu knjižicu i vunene čara-pe. Mesec dana sam proveo kod strica, skupljajući pare za odlazak u inostranstvo. U Beogradu sam prodavao ora-he i kupovao luk za sađenje, koji je prolazio u selu. Izvadio sam pasoš i obreo se u Austri-ji 1972. godine. Žena, sin i ćerka ostali su u Srbiji. Mojoj Gini i danas cenim to što je želela da napusti roditeljsku kuću i da krene sa mnom u nepoznato, u čemu sam je za-ustavio. Prvi posao sam našao u betonjerki u Kremsu. Od-lično sam zarađivao, pa sam nakon šest meseci imao ušte-đenih 50.000 šilinga. Pošto firma nije radila zimi, vratio sam se u Srbiju i položio vo-zački ispit. Na proleće, zna se, opet Südbahnhof i traženje novog posla. Kad su mi rekli da se najbolje plaća farbanje dalekovoda, odnosno stubova visokih od 15 do 50 metara, prihvatio sam se tog posla u planinama Tirola, što je bilo rizično.

Počeo sam da švrljamBio sam u Austriji sam, lepo sam zarađivao i brinuo o ženi i deci u Srbiji. Al’ mlada duša, željna svega, htela je i malo ženske lepote. Voleo sam zgodne i dugačke žene, sa velikim grudima. Kupio sam Mercedesa, a kad se ima para, žene su se same lepile. Bio sam pažljiv, kupovao sam

im cveće ili čokoladu. Nisu žene puno tražile, a nisam ni ja obećavao ono što im ne mogu dati. Bilo je među njima i naših i strankinja, ali jednu Švabicu ću zauvek pa mtiti. Bio sam na terenu, a ona je bila sobarica u pansionu. Nakon jednog našeg odlaska u prirodu, dobio sam probleme koje sam morao rešavati uz pomoć lekara. Pošto mi je već i žena bila u Beču, znao sam da je moram čuvati od posle-dica mojih vanbračnih izleta. Pazio sam da ništa ne sazna jer nisam želeo da bude nesrećna, niti da se naljuti, pa da gleda kako da se revanšira. Cenio

sam je i voleo na neki način, ali nisam se mogao zaustaviti, kad su druge žene u pitanju. Među stotinak žena sa kojima sam pravio rkarac (sex), neke pamtim celog života. Išao sam kod udatih kad im muževi odu na put, kod ra spuštenica, a bilo je i devojaka. Zaljubio sam se samo u jednu lepu, plavu Vrcanku. Kad je počela da vrda, ja sam plakao. Posle sam je udao za jednog Bosanca. Imao sam i jednu od 130 kila. Bila je kuvarica i kod nje je uvek bila dobra večera. A što je jela, da ne poverujete! Pojede celu tortu, dok ja savla-dam jedno parče. Jednom sam

ODLAZAK.1972. izvadio je Slavko pa-soš i došao u Austriju.

REPOR TAŽA

Slavoljub se opet ženise opet ženi

Piše: Vera Marjanović

Fotografije: Radule Božinović

33KOSMO

REPOR TAŽA

KOSMO34

PRIZNANJE: „Cenio sam i voleo moju ženu, ali ni-sam mogao da se zaustavim sa drugim ženama.”

NA DELU.Jednom je i Slavko bio uhvaćen u prevari.

„Teško je čoveku u mojim godi-nama kad ostane sam. Na mom domaći nstvu u selu sve je sređeno, samo nedostaje žena“, kaže Slavko.

zamalo nastradao kad je nai-šao muž žene sa kojom sam bio. Izudarao je nju nekom motkom, a ja sam, tvrdeći da ništa nije bilo, pobegao i jedva spasio živu glavu. Žena me je samo jednom uhvatila u pre-vari, i to sa njenom dobrom prijateljicom. Našla je među plaćenim računima za struju i stan njene slike, koje sam ja napravio u Češkoj. Kad sam se noću vratio kući, sela me je ispred sebe, poređala slike na sto i pitala šta je to. Bila je mnogo ljuta, a ja sam tvrdio da mi je to dao poznanik. Poce-pala je sve slike i posvađala se sa prijateljicom, a ja sam se malo primirio jer nisam hteo da rasturam porodicu. Bio sam siroče i nisam želeo to svojoj deci. U međuvremenu sam osnovao taksi firmu, a to mi je još više otvaralo put ka ženama. Nisam ja Alain Delon, ali su me baš volele. Kad se moja Gina razbolela, gledao sam je i pazio jer je bila težak bolesnik. Želeo sam da poživi što duže jer je bila dobra žena. Volela me je i sve mi je opraštala, mada sam, i pored vanbračnih izleta, bio dobar domaćin. Nažalost, pre dve godine je otišla.

Veseli udovacTeško je čoveku u mojim godinama kad ostane sam. Sin i ćerka mi savetuju da se oženim, a i ja bih voleo da u kući imam vrednu domaćicu. Kod mene u selu je sve sre-đeno, imam poljoprivredne mašine, pčele, idem u lov. Samo nedostaje žena. Prija-telji su mi preporučivali neke

udovice i raspuštenice, koje su dolazile da se upoznamo. Prva je bila jedna očuvana baba iz Jagodine. Zvala me je telefonom, molila da dođem po nju jer nema drva, pa će se smrznuti. Odem i dovedem je kući, zajedno sa njenim ma čkom. Prvo veče neće ona da se skine dok ne ugasim sve-tlo. Prevarim je i upalim ga, a ona se ljuti. Smejao sam se i rekao da hoću da vidim jesu li joj svi delovi na mestu, da joj ne fali šta. Treći dan plače baba i kaže da je zvala ćerka iz Jagodine da pita jesam li je obezbedio. Objasnim joj da jesam jer imam sto metara drva, pun zamrzivač mesa, džak brašna i krompira, pa ako padne dva metra snega, ne moramo izlaziti iz kuće. Ali ona meni s neba, pa u rebra saopšti da joj je ćerka savetovala da se venčamo i da joj prepišem kuću. Slušam i ne verujem, pa joj kažem da mogu da joj kuću napravim samo tamo gde je moja Ange-lina, a da ova u kojoj živim pripada mom sinu. Odve-

zem je na autobus, kupim joj kesu bombona i kiselu vodu za usput i pošaljem je odakle je došla.Posle je, opet po pre-poruci, došla jedna Vlajna, dosta mlađa od mene, koja mi je postavila ultimatum da se odmah venčamo, da joj pla-ćam lečenje i mesečnu platu dok smo zajedno. Lepo joj kažem da jedno vreme treba da živimo zajedno i da vidimo da li odgovaramo jedno dru-gom. Vredna je žena i u svemu mi je odgovarala, ali ne volim uslovljavanja. Platio sam je za vreme provedeno kod mene i ispratio na autobus.

Tražim ženu preko oglasaVideo sam da se vukovi preko preporuke neće mesa najesti, pa sam počeo sam da tražim ženu preko ličnih oglasa. Naučio sam da tra-žim i po internetu, mada to ide preko agencija, kojima moraš da platiš. Tražio sam da mi pošalju ženu za pomoć u kući, a prvo im uplatim pare. Kad su mi poslali babu

sa ruksakom na leđima i dve tojage u rukama, pomislio sam da ja treba da je uslu-žujem jer ona ne može ni da hoda. Preko interneta sam upoznao profesorku srpskog jezika iz Beograda. Došla je

„Teško je čoveku u mojim godi-nama kad ostane sam. Na mom domaći nstvu u selu sve je sređeno, samo nedostaje žena“, kaže Slavko.

prijateljski, bez namere da se udaje. Fina žena i duševna, voli kućne poslove, a l i nikako ostale seoske. Zvao sam do sada ne znam ni sam koliko žena preko privatnih novi nskih oglasa. Bilo je tu svega i svačega. Kad se javi na telefon, cvrkuće kao pti-čica, pa pomislim kako je to neka vesela i zdrava žena. Kad dođe na dogovoreno mesto, ona jedva hoda. Žao mi je

bolesnih, ali neću da otva-ram bolnicu, nego da nađem ženu sa kojom ću provesti ovo godina života što mi je preostalo. Mnogima je prvo pitanje kolika mi je penzija, traže da im pošaljem pare, a jednoj koja je tvrdila da bi došla, ali ne može platiti autobus, rekao sam da dođe i dobiće duplo. Više se nije javila. Kad pozovem telefon iz oglasa, ja sam ljubazan. Pitam ženu da li je zaintere-sovana za udaju, koliko ima godina, kilograma, kakvog je zdravlja, koje lekove pije, da li voli seks, jer mi je i to važno. Pričamo lepo, drugar-ski. Ja joj kažem o sebi ono što je zanima i ako zvuči pri-stojno, ponudim joj da dođe kod mene na nekoliko dana, što je ništa ne košta, a u mom selu je niko ne poznaje i ne treba da joj bude neprijatno. Kad ih pitam da li vole seks, retko koja mi je rekla da ne voli. U mladosti sam mislio da to babe ne zanima, ali vidim da nije tako. Do mog sela nema autobusa, pa uvek izađem pred njih. Par puta sam čekao sakriven, pa pozo-vem telefonom i vidim koja se žena javlja. Jednom sam ugasio telefon i pobegao jer je došla rugoba. Kad je kod mene stigla žena od 120 kila, prvu noć smo skršili kre-vet. Hrkala je kao kad radi

motorna testera, a ja mislim da je sramota da odem u drugu sobu. Sve je htela da radi, ali nije znala da kuva, a kod mene uvek ima radnika na imanju i treba ih nahra-niti. Posle mesec dana platio sam joj 20.000 dinara, koliko je tražila, mada nekoj baš zgodnoj i vrednoj dam i deset evra na dan. Ja sam do sada preko oglasa tražio i žene koje će da rade za platu, ali

uvek je postojala mogućnost da se zbližimo i da ostanemo zajedno. Probao sam to sa svakom, uz njihovu želju i pristanak jer nikad nisam tražio i dobio ljubav na silu. Kažem joj lepo – evo ti 70 evra za sedam dana i 3.000 dinara za autobus, pa niko ne može reći da sam je iskoristio. Bile su po nedelju dana dve iz Kragujevca i dve iz Jagodine koje su došle samo zbog posla i tu nema ljutnje.

Švaleracija se ne isplatiKad pogledam iza sebe, ne bih nikome savetovao da bude lovac na divljač i šva-ler. I u jednom i u drugom se gubi puno vremena, a mala je korist. Zato ću staviti oglas u novine jer hoću da nađem ženu za brak, koja će ujutro ustati pre mene, skuvati mi kafu i pripremiti dva par-četa hleba sa puterom ili kolač. Posle lep doručak, a za ručak obavezno kuvano. Može da gaji desetak koko-šaka iz razonode, jednu kozu ili kravu. Znam da neće nijedna iz grada doći u selo, a ove druge sve znaju domaće poslove. Evo, objavite prvo vi moj oglas, možda se javi neka dobra baba:Strani penzioner (70), dobrog zdravlja i dobre duše, traži srodnu dušu šezdesetih godina, koja voli sređeni život na selu.“

„Strani penzioner (70), dobrog zdravlja i dobre duše, traži srodnu dušu šezdesetih godina, koja voli sređeni život na selu.“

COVER

KOSMO36

Foto

s: zV

g, G

etty

imag

es,

Kafana jemoja sudbina

Piše: Vera MarjanovićFotografije: Radule Božinović

Foto

s: zV

g, G

etty

imag

es,

INSTITUCIJA. U kafani su pesnici ispisivali svevremenske stihove, boemi pili i razbijali čaše, političari agitovali za svoje interese, a novinari boravili češće, nego u redakciji. Uz alkohol i muziku, emocije su dobijale na in-tezitetu, pa su kafane bile i poprišta krvavih obračuna, a opevane su u pesmama i danas popularnim.

KOSMO 37

K roz istoriju se za kafane u našim krajevima ve-zuju različiti doživljaji:

romantika, razuzdanost, pi-janstvo, boemština, pevanje, plakanje, dert, serioznost, a pečat su im davale socijalne kategorije ljudi koji su se u njima okupljali. Umetnici su, kao uostalom i danas, uvek imali svoje omiljene kafane, advokati, političari i buržuji sopstvene, pijanci i životni gubitnici znali su gde je nji-hovo mesto. Dok su se u je-dnima vodili važni poslovni i politički razgovori, u drugi-ma se uz muziku lumpovalo do zore, a u trećima se samo

dobro jelo. Kafana kao scena na kojoj su se odigravale tra-gične ljudske sudbine, često je opisivana u literaturi, a neki Balaševićev Vasa Lada-čki postojao je u gotovo svim sredinama na Balkanu. Zato KOSMO, zavirujući u zapise hroničara, povlači paralele između nekadašnjih i savre-menih kafana.

Bogata istorija kafana Kroz vekove i kulture, kafana je bila kultno mesto okuplja-nja muške populacije. Ženama je otvorila vrata tek nakon Francuske buržoaske revolu-cije, tvrde hroničari. Zavisno

Prve kafane nastale su u gradu Meki u 15. veku, u Siriji i Kairu tokom 16. veka, a u današnjem Istanbulu 1554. godine. Istoričari tvrde da je Beograd 1522. dobio prvu kafanu, Sarajevo 1534., a Zagreb tek 1748.

Prva kafana u Londonu otvorena je 1652., u Marseju dve godine kasnije, a u Parizu 1672. U SAD, odnosno u Bostonu, kafanski život započet je 1676., dok se Beč 1683. godine pridružio ovom nizu.

Daleke 1960. godine u 4. Bezirku otvoren je kultni restoran „Beograd“. Kafana „Lepa Brena“ se od 1980. godine nije menjala, a danas su moderni klubovi sa novim muzičkim zvucima, poput „Ex Yu in Wien“.

od podneblja i vremenskog razdoblja, ova svojevrsna insti-tucija nosila je različita imena: mehana, mejana, karavan – saraj, han, birtija, kavana, bircuz, restoran, gostionica, bistro, bife... Prema informa-cijama dostupnim u literaturi, prve kafane nastale su u gradu Meki u 15. veku, a tokom 16. veka otvaraju se u Siriji i u Kairu. Ne postoje zapisi kad je ovaj običaj zaživeo u Tur-skoj, ali se pouzdano zna da je u današnjem Istanbulu 1554. godine radila dobro posećena kafana. Ritualno ispijanje kafe sa Istoka je na Zapad preneto negde u 16. veku. U otvaranju kafana prednjačio je Balkan, pa je tako, tvrde istoričari, Beograd 1522. dobio prvo mesto koje se zvalo kafanom, a Sarajevo 1534. godine. U Lon-donu se, primera radi, kasnilo više od celog veka, pa je prva kafana goste primila 1652., u Marseju dve godine kasnije, a u Parizu 1672. U SAD, odno-sno u Bostonu, kafanski život započet je 1676., dok se Beč 1683. godine konačno pridru-žio ovom nizu.

U Beogradu je krajem 19. i početkom 20. veka na svakih 50 stanovnika postojala po jedna kafana ili gostionica.

COVER

KOSMO34 KOSMO38

svirao je Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, čuveni matematičar i nau-čnik, ali još čuveniji boem. Svi oni su ostavili neizbrisiv trag u umetnosti, nauci i ja vnom životu Beograda, pa nije ni čudo što se za njih vezuju i brojne anegdote. Jedna kaže da je Đura Jakšić voleo da pije, pa je ostao dužan vlasniku kafane „Kod kočijaša“. Kako nije imao novca, naslikao je sedam nemačkih radnika, koji su preko puta kafane gradili tadašnju Gra dsku bolnicu. Slika je odmah nazvana „Sedam Švaba“, pa je to ime ubrzo dobila i ta kafana. Neo-bična imena bila su još jedno obeležje beogradskih kafana poput: „Dve lude“, „Zemljo-tres“ , „Klanica“ , „Dobro jutro“, „Kafana kod posle dnje nade“ i mnoge druge. Bilo je i kafana koje su nosile svetska imena, a neke od njih bile su: „Njujork“, „Amerika“, „Lion“ „Nemački car“...

Kafane u Bosni i HercegoviniNegde oko Bentbaše u Sara-jevu 1534. godine otvorena je prva kafana u BiH. Najstarije zapise na ovu temu ostavio je turski istoričar i pisac Ibrahim efendija Alajbegović, poznat po nadimku Pećevija, koji je poreklom bio iz bosanskih krajeva. Putovao je po ze mlji uzduž i popreko, beležeći zanimljivosti, a 1592. opisuje jednu kafanu kao prelepu, sa deset sećija, od kojih je svaka bila određena za pripadnike različitog društvenog staleža. U tim zapisima se nalazi poda-tak da su se kafane nalazile na gotovo svakom ćošku bosa-nskih gradova, a najviše ih je bilo na sarajevskoj Baščaršiji („Morića han“), ali i na Vrat-nik Mejdanu, isto čnoj kapiji grada. Vratnička cesta bila je glavni put prema Istoku, pa su u te kafane („Pod keste-nom“, „Mušanova kafa“ i dr.) u tursko vreme svraćali i putnici namernici. Kafane su nicale i u drugim mestima u BiH, pa je tako prva u Foči otvorena1600., a u Mostaru 1660. godine. Neki hroničar je u 17. veku zabeležio da je Olovo imalo čak 18 kafana. „Kafane po Bosni su bile male prostorije u vrhu kojih se nalazio kahve-odžak sa stalno gorućom vatrom u bosanskom šporetu, pored koga je sjedio kahvedžija okružen džezvi-cama, tablama i fildžanima. U kafanama su posjetioci mogli čitati novine, pa i knjige, kao i slušati muziku. Sviralo se uz saz, harmoniku i druge instrumente. Turski putopisac Bašeskija spominje da je 1777. godine u jednoj sarajevskoj kafani sviralo nekoliko svirača.

Kafane u SrbijiDolaskom u Beograd 1521. godine, Turci su u malom prostoru na Dorćolu počeli služiti kafu. U svojoj knjizi „Kafane starog Beograda“, dr Vidoje Golubović navodi da je u tom delu grada godinu dana kasnije nastala pr va kafana na starom ko ntinentu, u kojoj se služila samo kafa. Zapravo, naziv „kafana“ u Srbiji se sreće tek nakon 1738. godine, kad su Turci, nakon austrijske vla-sti, ponovo došli u Beograd. Putopisac Keper je 1740. zabeležio da su muslimani i hrišćani u Beogradu imali odvojene kafane, ističući da je „Crni orao“ na Dorćolu naj-bolje mesto u gradu, do kojeg se dolazilo trošnim drvenim stepenicama. Kafana nije imala stolove, stolice ni klupe, već minderluke prekrivene ćilimima, a visina plafona

nije dozvoljavala da se čovek uspravi. Podaci govore da je u Beogradu krajem 19. i poče-tkom 20. veka na svakih 50 stanovnika postojala po jedna kafana ili gostionica. Mnoge od njih imaju zanimljivu isto-riju. Tako je zgrada u kojoj se nalazila kafana „Tri lista

COVER

duvana“, podignuta osamde-setih godina 19. veka, dobila prvu telefonsku centralu u Beogradu. U prvoj polovini 19. veka u jednu od najpozna-tijih beogradskih kafana „?“ (znak pitanja) često je svra-ćao Vuk Stefanović Karadžić. Izgrađena u balkanskom stilu, postoji već tri veka i jednako je popularna. U kafani „Pro-leće“, zasijala je prva sijalica, a prvi sajam knjiga održan je

1893. godine u kafani „Kola-rac“. Istoriju beogradskih kafana obeležili su boemi: Branislav Nušić, Tin Ujević, Branko Radičević, Laza Laza-rević, Stevan Sremac, čiča Ilija Stanojević i mnogi drugi. Uz njih je uvek išao i muzički orkestar, a u jednom od njih

Istoriju beogradskih kafana obeležili su boemi, a kafanske anegdote Branislava Nušića prepričavaju se i danas.

Prvi sajam knjiga održan je 1893. godine u beogradskoj kafani „Kolarac“, koja nosi ime čuvenog Ilije Kolarca.

Kafane po Bosni su bile male prostorije u vrhu kojih se nalazio kahve-odžak sa stalno gorućom vatrom u bosanskom šporetu.

U kafanama tog doba igrale su se i razne igre, a najpoznatije su tavla, domine i karte”, piše Raif Čehajić, autor knjige „Kafa – magični napitak“.

Ugostiteljstvo se sporo razvi-jalo u BiH, iako je bilo puno hanova, aščinica i kafana iz turskog vremena. Sa gra dnjom hotela, prenoćišta i gostionica imućni trgovci su počeli tek sa dolaskom Austrijanaca. U kafanama namenjenim siro-mašnim posetiocima služila

su se je dnostavna narodna jela, poput papazjanije, pasu-lja, klot gulaša i pilećeg pilava. Na velikim panjevima satarom se seklo pečenje, u velikim pocrnelim tepsijama krčkali su se škembići, a u čađavim tiganjima na ulici pržile su se mekike.

Kafane u HrvatskojPrva kafana u Hrvatskoj otvorena je u Zagrebu, u bli-zini Trga bana Josipa Jelačića, 1748. godine, a u Splitu dve godine kasnije. Pionir zagre-bačkog kafanskog života bio je trgovac Leopold Duhn, kod kojeg su gosti, osim kafe, mogli popiti čaj i toplu čoko-ladu. U starim dokumentima iz 1756. godine, kao jedan od prvih zagrebačkih kafedžija pominje se i Valentius Horra. Do kraja 18. veka i u ostalim hrvatskim gradovima otvara se veliki broj raskošno uređe-nih kafana, dok je u drugoj polovini 19. veka kafanski život postao vrlo popularan. Društvena elita je u kafa-nama vodila burne filozofske rasprave o raznim temama, a posebno o kulturi i politici, pa su ta sastajališta dobila naziv „platonske akademije“. Gostima su na raspolaganju bili vodeći evropski listovi,

KOSMO 39

kao i besplatno korišćenje telefona. Najpoznatije zagre-bačke kafane nalazile su se na glavnom trgu Harmici, a gradski vodič iz 1892. godine opisuje ih sledećim rečima: „Na južnoj strani trga pore-dane su velike kavane, ispred kojih su namješteni stolovi pod platnenim šatorima na prostoru ukrašenom cvije-ćem i zelenilom, gdje mogu gosti boraviti u ljetno doba. Ugodno je boraviti na tom mjestu, jer tu kola mnogo-brojno občinstvo, osobito u jutro za vrijeme dnevnog sajma, na koji dolazi seljaštvo iz okolice u slikovitih svojih nošnjah.”Titulu najotme-nije i najlepše zagrebačke kafane dugo je nosio Corso. Otmeni bečki kafanski stil bio je uzor mnogim ugo-stiteljima tog doba, koji su ga imitirali sa manje ili više uspeha. Časni izuzetak u tom svetu uglađenosti i šika bila je „prva bosanska kavana“, koju je Mehmed Husenšević u Petrinjskoj ulici otvorio 1906. godine. Istorijsku še tnju po nekada popularnim zagrebačkim mestima za okupljanje svih slojeva naroda završićemo u čuvenoj Gradskoj kavani, otvorenoj 1930. Za to vreme bila je ogromna jer je u zatvorenom delu mogla primiti 600, a na terasi još

300 gostiju. Karakteriše je lu ksuzni Art deco stil, koji je u Parizu promovisan samo pet godina ranije.

I na kraju – kafane u BečuIstorija nastanka kafana u Beču usko je povezana sa krajem turske opsade 1683. godine. Bečlija Georg Franz Kolschitzky dobio je dozvolu vlasti da otvori kafanu u kojoj je služena kafa, pronađena u osvojenom osman-lijskom vojnom logoru. No, po nekim izvorima, prvu kafanu zapravo je otvorio tajanstveni arme nski špijun Diodato, koji je bio u službi bečkog dvora. Istorija bečkih kafana usko je povezana sa istorijskim zbi-vanjima na ko ntinentu, pa je tako embargo koji je Napoleon

1534.na Bentbaši u Sarajevu, otvo-rena je prva kafana u BiH.

Ritualno ispijanje kafe sa Istoka na Zapad negde u 16. veku preneli su tokom svojih osvajačkih pohoda Turci. U otvaranju kafana prednjačio je Balkan.

Najpoznatije zagrebačke kafa-ne nalazile su se na glavnom trgu Harmici, a titulu naj-otmenije i najlepše dugo je nosio Corso.

Otmeni bečki stil bio je uzor ugosti-teljima tog doba, koji su ga imitirali sa manje ili više uspeha.

Bečlija Georg Franz Kolschitzky dobio je 1683. godine dozvolu od vlasti da otvori kafanu u kojoj je služena kafa, pronađena u osvojenom osmanlijskom vojnom logoru.

KOSMO34 KOSMO40

COVER

1808. uveo Englezima, pogo-dio i Austriju. Naime, kafa je postala skupa i neisplativa za kupovinu, pa se morala tražiti alternativa. Zato su se u gosti-onicama počela služiti topla jela i alkohol. Nakon Bečkog kongresa 1814/15. dolazi do procvata ugostiteljstva i lokala u bidermajer stilu. Beč postaje uzor za Prag, Zagreb, Veronu, Trst i Veneciju, pa svi kreću da uređuju velike sale sa crvenim

somotskim sedištima, sveti-ljkama na zidovima i luksuznim lusterima. Kafanska scena Beča nove sadržaje je počela dobijati polovinom prošlog veka, kad su u carski grad počeli pristizati gastarbajteri iz naših krajeva. Sa sobom su doneli navike ne baš slične bečkim, a ogromnu količinu nostalgije lečili su, a gde drugo, nego u kafani. Vrlo brzo su se oni sa preduzimačkim duhom snašli i počeli otvarati lokale u kojima su se vikendom okupljali zemljaci, željni pesme iz rodnog kraja i druženja. Decenije su prošle, a neki od tih prvootvorenih lokala postoje i dan-danas i u njima živi i dalje taj kafanski entuzijazam.

Restoran „Beograd“Daleke 1960. godine u 4. Bezirku je Vita Lazović sa suprugom Hertom otvorio restoran „Beograd“. Ovo kultno mesto, poznato kao sastajalište intelektualne i poslovne elite iz bivše Jugo-slavije, svojim enterijerom podseća na staru građansku srpsku kafanu. Starinski ćilimi i etno predmeti na zidovima, dobra narodna i starogradska pesma, ostali su nepromenjeni kroz sve protekle decenije.„Već 20 godina sam ovde i sve-dok sam mnogih veselih noći i divnih zabava. Iz večeri u veče ljudi dolaze i na čašicu razgo-vora, dok vikendom uz muziku ostaje do ranih jutarnjih sati. Sve to je sa stilom, kulturno i ne preglasno, pa veliki deo naših gostiju čine Austrijanci, koji se ponekad uhvate u kolo sa našim ljudima. Kroz naš restoran prošli su mnogi poznati ljudi, a na zidovima možete videti slike koje su nam poklanjali brojni umetnici. Posebno me raduje što nam dolaze mladi ljudi i uži-vaju u boemskom ambijentu“, ispričao nam je Dragan Lazić, glavni konobar i menadžer restorana „Beograd“. Od 2005. kormilo ovog lokala drži Dra-goslav Weinfurter, koji mu je od 1969., kad je stigao u Beč, bio redovni gost. „Ovo je bilo moje omiljeno mesto u Beču, gde sam uvek uživao i bio sre-ćan. Puno emocija sam ostavio u ovom restoranu, pa se nisam puno dvoumio kad se ukazala prilika da ga preu zmem. Danas kod mojih gostiju prepoznajem ono što je mene vezivalo za ovaj lokal i znam da nisam pogrešio što nisam unosio nikakve pro-mene, mada bi modernizacija možda donela više novca. Ipak je restoran „Beograd“ postao brend ovakav kakav je više od pola veka“, kaže Dragoslav, je dnim uhom prateći muzicira-nje na beloj harmonici Živote Savića – Žicoja, jedne od legendi bečkih kafana, koji svira od svoje 13. godine. „Nije lako biti kafa-nski muzičar. Treba ’naći’ gosta, dirnuti ga u tananu žicu, da

zatreperi i otvori dušu. Ako alko-hol nadvlada, strpljiv sam jer, zna se, gost je uvek u pravu. Sledećeg dana uz izvinjenja krećemo iz početka – red pesme, red pića, pa do zore. Žao mi je što se stare narodne pesme slušaju sve manje. One bude lepe emocije, čine ljude boljima. Elektronika je gruba, bez dubokih emocija i nije za kafanu. Sve se promenilo, ali ja sviram i dalje“, reče Žicoje, a osmeh i harmoniku široko je razvukao.

Ex Yu in WienBoban – Pišta Buligović zna kako pulsira život u bečkim lokalima i šta vole ljudi u kafani. Njegovo najranije detinjstvo teklo je na margi-nama kafanskog života.„Moj otac, deda i pradeda bili su kafanski muzičari u Somboru sa širokim repertoarom – od staro-gradske pesme, preko sevdalinke, pa do operskih arija. U ondašnje kafane dolazili su ljudi različi-

tih kategorija i muzičkih želja. Ja sam muzikom počeo da se bavim sa 16 godina“, kaže Pišta. Kako ime njegovog lokala kaže, namenio ga je ljudima iz bivše zajedničke domovine i sadrža-jem prilagodio savremenom dobu. „Traži se moderna folk muzika i zabavnjaci. Nažalost, nema više publike za starogra-dsku i staru narodnu pesmu. Probali smo to, ali nam je lokal

bio prazan. Nove generacije traže da sve bude brže, glasnije, gotovo agresivno. To je među našim ljudima u Austriji veoma izraženo i malo je dodira sa kafa-nama kakve se još mogu naći u zemlji našeg porekla“, dodaje naš domaćin. Ispred imena mnogih današnjih lokala stoji „Club“, što po zakonu o radnom vremenu znači mogućnost da se radi do kasno u noć. „Muzika je sve-dena na instant produkciju, ali i moderni lokali imaju dušu, koju im daje narod. Važno mi je da bude mirno, da nema nereda, iako je u mentalitetu našeg naroda izražena emotivnost i potreba da uz muziku svoja ose-

Dragan Lazić: „Veliki deo go-stiju čine Austrijanci, koji se ponekad uhvate u kolo sa na-šim ljudima.“

Života Savić-Žicoje: „Treba ’naći’ gosta, dirnuti ga u tananu žicu, da zatreperi i otvori dušu.“

1960.u 4. Bezirku je otvoren resto-ran „Beograd“.

ćanja delimo sa celom kafanom“, zaključio je Pišta Buligović.

Lepa BrenaKad se kasno noću zatvore kafići i diskoteke, restorani i klubovi, na dalji provod se ide u „Lepu Brenu“, gde već od ranih večernjih sati, uz srceparajuće narodnjačke hitove „Turbo benda“, sede stalni gosti, i gošće, naravno. I tako već 36 godina.„Kafanu su pod ovim imenom 1980. godine otvorli čuveni bečki ugostitelji Ika i Pero Kne-žević. Ja sam je preuzeo 1992. i

od tada se ovde ništa ne menja. Ne dovodimo estradne zvezde jer nam to ne bi uticalo na posao“, pričaju vlasnici kafane, Slavica i Milenko Šoškan. „Lepa Brena“, u koju je imenjakinja jednom navratila nakon nastupa u Beču, verovatno je jedan od poslednjih lokala tog tipa u gradu, u kojem noć zna da potraje i do osam sati ujutro. „I naša deca ponekad sa društvom dođu u provod ovde. Kod nas nema geografskih, nacionalnih, verskih ni starosnih podela. Ovo je kafana otvorenih vrata za sve“,

podvukla je Slavica Šoškan, a Milenko potvrđuje. Već 20 godina maskota „Lepe Brene“ je bubnjarka Tatjana Ilić, ili kako je svi znaju, Turbo Tanja. „Od ponedeljka do petka radim u jednoj bečkoj firmi, a vike ndom sam u kafani. Uz to sam supruga i mama, završavam

sve domaćinske obaveze. Od devete godina za bubnjevima sam nastupala na svadbama i ispraćajima po Srbiji sa mojim ocem. U „Lepoj Breni“ sam dočekala i ispratila mnoge gene-racije i nastaviću sve dok gostima budem zanimljiva“, ispratila nas je iz kafane Turbo Tanja.Boban – Pišta Buligović tačno zna kako pulsira život u bečkim

lokalima i šta to vole ljudi u kafani.

Turbo Tanja je dočekala i ispratila mnoge generacije u „Lepoj Breni“.

WELTWEITER GELDTRANSFER –JEDERZEIT UND ÜBERALL ÜBER IHR EBANKING DER BAWAG P.S.K.

DAS IST

AB €4.90 Transfergebühr*

*Zusätzlich zu den Transfergebühren verdient Western Union® am Währungstausch. Achten Sie bei der Geldtransferservicewahl sowohl auf die Transfergebühren als auch auf den Wechselkurs. Gebühren und Wechselkurse können aufgrund mehrerer Faktoren je nach Anbieter, Standort und Methode variieren. Änderungen zu den Transfergebühren und Wechselkursen sind jederzeit vorbehalten und können ohne Vorankündigung stattfinden. © 2016 WESTERN UNION HOLDINGS, INC. Alle Rechte vorbehalten.

MOBILE ONLINE AGENT LOCATION

Nähere Infos unter wu.bawagpsk.com und wu.com

Kein Schlangestehen, kein Zettelwerk, keine Einschränkung durch Öffnungszeiten. Senden Sie Geld mit Western Union über Ihr eBanking der BAWAG P.S.K. – günstiger als am Schalter!

Pletivoje u trenduPiše: Sandra Radovanović

TOPLA MODA. Kako se jesen bliži, a te-

mperature padaju, tako se i naše police u ormaru

menjaju. Napravite prostora za pletene haljine, koje će vas

grejati tokom ove jeseni!

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g

KOSMOKOSMO42

L I FEST YLE

1. Victoria BeckhamHaljina ovakvog kroja će, pre svega, svakoj dami istaći

sve ono što treba – ženstvenost. Ovakav model se prepo-ručuje posebno građi peščanog sata koja ovako ističe struk,

a vešto krije butine i kukove. Jarko zelena boja definitivno razbija jesenje sivilo, a kombinacija uz vaše omiljene jednobo-

jne čizme je ona dobitna!

2. Maison MargielaZa ovakav model, pak, potrebna je salivena figura. Ako je poseduje-

te ovom haljinom ćete izdominirati. Kombinujte je sa vašim omiljenim mantilićem ili kaputićem i bićete prava kraljica trenda ove jeseni. Uz ova-

kav duži model prikladnije su čizmice ili duboke cipelice i onda laganim korakom ponosno prošetajte vaše vit’o telo!

3. ZaraSiva boja je potpuno u skladu sa mirnim godišnjim dobom. Adekvatna je jer mo-

žete imati ruž i lak za nokte neke toplije boje, kao i aksesoare. Nikad nemojte da za-boravite na šalove ili šeširiće. Uz ovakav model možete ukombinovati i omiljenu body

bluzu ispod. Em će vam biti toplo i udobno, em ćete biti chick!

4. James PerseKo će odoleti ovom modelu? Haljina koja jednostavno prolazi za mnoge prilike. Skladne boje

koje pristaju svakoj boji kose, a prugice vizuelno ulepšavaju vašu figuru baš tamo gde treba. Ipak, zbog ovoliko prugica i boja, obratite pažnju na detalje koje biste dodali. Sat ili minđuše je

sasvim dovoljno od aksesoara.

5. Stella McCartneyIma li boljeg načina razbiti tmurnu jesen u kišnim danima no ovakvom haljinicom sa pravim bojama?

Tople boje će učiniti da se u ovoj haljinici osećate još komfornije i toplije bilo gde da je nosite. A uz adekvatnu kombinaciju jednobojne body bluzice kao i npr. uz crne duboke čizme vi imate pravi prolaz

gde god da se pojavite.

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g

1.2.

3.

4.

5.

Victoria

Beckham

Maison Margiela

Zara

James Perse

Stella

McCartney

ANGENEHMER ATEM

www.cb12.at

CB12

_201

6_06

0

JETZTNEU!

www.cb

JETZTNEU! CB12 WHITE

ERSTKLASSIGER ATEM

Angenehmer Atem Weißere Zähne Tägliche Stärkung

3in1 MUNDSPÜLUNG

LANGZEIT-ATEMFRISCHE

und SANFTE ZAHN-AUFHELLUNG!

www.endwarts.atMit diesem Gutschein erhalten Sie eine Packung EndWarts® Lösung oder

EndWarts® PEN um € 2,– günstiger! Gültig bis 31. Okt. 2016. Einlösbar in Ihrer Apotheke.

*) Quelle: IMS offtake 06L1, Basis EndWarts gesamt MAT 07/2016 und YTD 07/2016. 1) Bhat et al., International Journal of Dermatology 2001, 40, 415-419. Medizinprodukt, apothekenexklusiv. Über Wirkung und mögliche unerwünschte Wirkungen, informieren Gebrauchsinformation, Arzt oder Apotheker. Hinweis für Apotheker: Abrechnung in Ware durch Ihren Außendienst oder Einsendung an Meda Pharma, Guglgasse 15, 1110 Wien. – ENW_2016_043

2€ Gutscheinfür ein EndWarts® Produkt Ihrer Wahl:

• Die Nr.1* in der Warzenbehandlung• Einzigartig mit Ameisensäure

• Wirksam bei 9 von 10 Warzen1

• 1 Sekunde, 1 x wöchentlich

EndWarts® PEN

EndWarts® Lösung

EINE EFFEKTIVE LÖSUNG

KOSMO44

UČESTALI PROBLEM. Ova bolest savremenog doba kod žena je obično posljedica robovanja modi uskih cipela sa visokim potpeticama. Me-đutim, sa čukljevima muku muče i muškarci svih starosnih dobi.

Č ukalj je jedan od naj-češćih deformiteta na ljudskom stopalu. Ova

bolest ne može se vezati za određeno starosno doba jer od nje podjednako pate i mladi i stari. Uzroci nasta nka čukljeva su brojni, ali glavni „krivac“ za nastanak ovog de-formiteta svakako je nošenje neudobne obuće. Istraživanja su pokazala da se ovaj pro-blem 17 puta češće javlja kod osoba koje nose obuću, nego kod onih koji hodaju bosi. Zanimljiv je podatak da do sredine 70- ih godina prošlog vijeka kod Japanaca uopšte nije bilo pojave čukljeva jer su, umjesto zapadne obuće, nosili jednu vrstu klompi. Danas i oni jednako pate od ovog deformiteta. Zbog mo-dernih cipela sa uzanim pred-njim dijelom i visokih potpe-tica, žene 15 puta češće imaju čukljeve od muškaraca.

Čukalj –bolna deformacijastopala

ZDRAVLJE

Uzroci nastanka čukljaKod poodmakle faze bole-sti čak ni laiku nije teško da postavi dijagnozu jer je deformitet vidljiv, a pacije-ntima stvara silne probleme. Oni se na različite načine dovijaju, kako bi sebi olakšali tegobe, tj. bolove i otežano hodanje. Kako bolest napre-duje, a obično se dugo trpi, smanjuje se kvalitet života, a povećavaju se troškovi za nabavku obuće koja neće dodatno povrjeđivati čukalj.

Pri tome se zaboravlja da čak i najkvalitetnija cipela u toj fazi ne liječi deformitet.O razlozima koji, pored već navedene neudobne obuće, utiču na stvaranje čukljeva, te kako se izboriti sa ovim pro-blemom, za KOSMO govori dr. Njegoš Čvorak, specija-lista ortopedije i ortopedske hirurgije.„Čak 75% ljudi sa ovim deformitetom ima pozitivnu porodičnu anamnezu, odno-sno nasljedni faktor kao uzrok nastanka čukljeva. Ravna stopala, ili kako se u narodu zovu, ravni tabani, takođe su predispozicija za ovaj pore-mećaj, ali takođe i tip stopala. Trauma, odnosno sportska ili neka druga povreda, kao posljedicu može ostaviti deformitete, a treba pomenuti pretjeranu gojaznost i giht. Brojna sistemska oboljenja u organizmu svrstavaju se u

Piše: Vera Marjanović

Foto

s: iS

tock

phot

o

uzročnike nastanka čukljeva, a naročito je to slučaj sa reuma-toidnim artritisom, gdje dolazi do deformisanosti i drugih prstiju stopala. U ovom slu-čaju, način liječenja se razlikuje u odnosu na metode kojima se eliminišu devijacije nastale kao posljedice ostalih uzročnika“, istakao je dr. Čvorak.

Šta se dešava sa stopalom?Kada je u pitanju čukalj, ra-zlog zbog kojeg se pacijenti

Foto

s: iS

tock

phot

o

Metode liječenjaStepen (obim) deformiteta može se podijeliti u tri gru-pe: početni, odnosno blagi, umjereni, tj. srednji i nagla-šeni ili veliki deformitet. Nakon detaljnog kliničkog i rentgenskog pregleda stopa-la, ortoped donosi sud o te-žini oboljenja i preporučuje odgovarajući plan liječenja. Neoperativno liječenje ima za cilj prevenciju rizičnih grupa, redukciju subjektivnih tego-ba i usporavanje napredova-nja deformiteta. Prvi korak je svakako promjena obuće, što znači silazak sa visokih potpetica i nošenje komo-tnih, jedan broj većih cipela od mekane kože, sa širokim prednjim dijelom. Pacije-ntima sa ravnim stopalom se savjetuje nošenje individua-lnih ortokinetičkih uložaka, uzetih po mjeri. Pomoći će i fizikalna terapija za jačanje mišića stopala, a kad god je to moguće, preporučuje se hodanje bez obuće.Kad ništa od navedenog više ne pomaže jer su lokalno za-paljenje, otok i bol postali nepodnošljivi, pribjegava se operativnom liječenju. Ope-racije izvode ljekari specija-listi ortopedije, tj. hirurgije stopala, tako što se položaj palca ispravlja i blago podi-že, ugrađuju se mali metalni implantati koji sve to drže na svom mjestu.„Pacijent mora biti snažno motivisan za operativno lije-čenje jer oporavak traje šest do osam sedmica. Za to vri-jeme stopalo se ne smije pre-komjerno opterećivati, otok i bol u početku ostaju, ali su rezultati izvanredni. Jedino operacijom se postiže pot-puno odstranjivanje tegoba i normalno funkcionisanje stopala“, za KOSMO je rekao dr. Čvorak.

Upozorenje:S obzirom da su čukljevi vrlo rasprostranjen problem, na internetu i u tabloidima se pojavljuju savjeti za njihovo

obično javljaju na pregled kod ortopeda je izbočina sa unutrašnje strane zgloba palca, koja ne predstavlja samo kozmetički defekt, već i mjesto povećane bo-lne osjetljivosti, naročito pri hodu. Ta regija povećanog pritiska usled hronične irita-cije postaje zadebljala, tvrda na palpaciju i iritira okolne

potkožne grančice nerava sa unutrašnje strane zgloba pa-lca, izazivajući jak bol.„Palac se pomjera u zglobu prema ostalim prstima, po-diže pomjereni kraj prema gore i direktno ispod kože pravi kuglicu na koju di-rektno naliježe dio cipele i izaziva bol. Mjesto je bolno, crveno i otečeno. Promjena sve više napreduje, tako da je deformitet sve izraženiji i vidljiviji u starijim godina-ma. Najčešće je pomjeranje bo čno (hallux valgus), ali može biti i vertikalno (hallux rigidus)“, upozorio je dr. Nje-goš Čvorak.

Preporučuje se fizikalna terapija za jačanje mišića stopala i, kad god je to moguće, hodanje bez obuće.

Izbočina sa unutrašnje strane zgloba palca nije samo ko zmetički defekt.

brzo i efikasno uklanjanje uz pomoć različitih obloga, čajeva i pomagala. Koliko god da zvuče ubjedljivo i jednostavno, treba se kloni-ti takvih preporuka jer ne mogu biti od pomoći. Jedina prava adresa za oslobađanje od ovog neprijatnog i bolnog deformiteta je ordinacija or-topeda.

Kontakt:Dr. Njegoš ČvorakLeiter der Orthopädie im Ta-uernklinikum MittersillJednom mjesečno konsultacije obavlja u Beču.

Za termine: tel.: 0676 523 60 84e- Mail: ordination@dr­cvorak.at

KOSMO 45

75%čukljeva su nasledni deformitet.

www.haeuser-zum-leben.com

Sve informacije vezane za• ponudu „Betreutes Wohnen“• negu i brigu• socijalne mreže – klubovi za penzionere Grada Beca• volontarski rad u KWP-u • odrzavanje kroz domova i stanova • i zakuska iz nase kuhinje

Radujemo se Vašem dolasku!

Dan otvorenih vratau kucama za živeti*!

13. oktobra 2016. | 14:00 do 18:00 casova

*izuzev doma za starce „Haus Penzing“

ˇ

´

ˇ

ˇˇ

DOMAĆINSKI. Ako želite da u ostavi imate

djelić tradicije svojih baka, skuvajte slatko.

Ovo doba godine nudi vam dunje, mirisne i

zdrave. Zasucite rukave i krenite, nije teško!

Jesen stiže,dunjo moja!

Piše: Vera Marjanović

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO46

KUHINJAKUHINJA

Slatko od dunja Sir od dunja

Sastojci: 2 kg očišćenih dunja2 kg šećera400 ml vode3 limuna400 g sjeckanh oraha (po želji)

Sastojci: 2 kg dunja2 kg šećera 5 dl vode1 limun orasi i čokolada za kuvanje (preliv) po želji

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 90 minuta

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 180 minuta

Priprema:

1. Dunje isjeći na četvrtine i očistiti sredinu. Izrendati ih i staviti u vodu sa dodatkom limuna (da ne potamne), pa kuvati uz stalno miješanje dok masa ne postane kompak-tna i dok se ne počne odvajati od varjače.

2. Dodati šećer i kuvati na srednjoj temperaturi dok masa postane jednolična i gusta.

3. Još toplu smjesu izliti u plitke posude i ostaviti da se hla-di. Po želji, prije izlivanja se mogu dodati sjeckani orasi.

4. Pokriti čistim ubrusom i 10 do 14 dana sušiti na vazduhu. Isjeći na kockice ili modlicama vaditi različite oblike. Posu-ti sjeckanim orasima, šećerom u prahu ili preliti topljenom čokoladom. Čuvati u staklenim ili metalnim kutijama.

Priprema:

1. Oprane dunje oljuštiti i očistiti od sjemenki. Sjeckati ih na kockice i stavljati u činiju sa vodom u koju je nacijeđen sok od jednog limuna (da ne pocrne).

2. U dublju šerpu staviti šećer, preliti ga vodom i ušpinovati da bude gustine meda, pa dodati kockice dunje i kuvati na jakoj vatri 15 minuta, skidajuću pjenu sa površine.

3. Pred kraj kuvanja dodati 2 limuna isječena na kolutove i orahe. Slatko je gotovo kad su komadi dunje prozirni, a sa podignute varjače padaju teške kapi.

4. Skuvano slatko pokriti mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti preko noći da se ohladi. Sledećeg dana sipati u sterilisane tegle.

Foto

s: iS

tock

phot

o

ekada su u kućama naših ljudi, na-ročito u seoskim sredinama, gosti dočekivani kao rod najrođeniji.

Nije se trebalo najavljivati, a čak je i pred putnika namjernika domaćica iznosila činiju slatkog od voća i čašu svježe vode. Zbog velike koncentracije šećera, gost je najčešće uzimao samo jednu kašičicu ovog specijaliteta i ispijao vodu, a onda je na red dolazila kafa i ostale domaće đakonije. Da se razumijemo, nisu naši ljudi ni danas ma-nje srdačni i gostoljubivi, ali su u urbanim uslovima prinuđeni da se prilagođavaju savremenim životnim trendovima. Među-tim, starinski običaji naših baka svakako će biti sjajno primljeni u sredinama koje malo znaju o našim običajima. Zato, ku-pite dunje, koje se u ove rane jesenje dane kao zlato žute na pijačnim tezgama.

Slatki specijaliteti od dunja bili su pozna-ti u kuhinjama Grka, Španaca, Francuza i Turaka, a čak su i stari Rimljani znali za ljekovita svojstva ovog voća. U našim krajevima, pored kompota, od dunja re-zanih na kockice, ili rendanih, najčešće se pravi slatko, u koje se mogu dodati orasi i limun. Međutim, u Vojvodini domaćice

N rado prave i tzv. sir od dunja, odnosno ki-tnkez, koji je u Dubrovniku poznat pod imenom kotonjata. U ovoj poslastici može se uživati tokom cijele zime, ali posebno je lijepo kad se nađe na božićnoj trpezi. Ma-štovito isječen i upakovan u šareni papir, kitnkez će biti poklon koji će vaše prija-telje sigurno obradovati mnogo više od najskuplje bombonjere.

CuvèeLedena berba

2009 Vinar:

Alois Kracher Austrija/Burgenland

Austrijski majstor slatkih vina Kracher

i sa ovom ledenom berbom začarat će

vam i dušu i nepce. Idealni je pratilac

slatkog i raznih sireva. Vino koje

treba da ima svaka domaćinska

kuća!

Dejan PANJIČANIN, diplomirani somelijer, CEO Wein&Vino, Beč

Immer in Aktion!

10 x IN WIEN & UMGEBUNG

Margaretenstraße 119, 1050

Stättermayergasse 19, 1150

Wattgasse 18 / Ottakringer Str. , 1160

Leopoldauer Straße 47, 1210

Erlaaer Straße 171, 1230

STASTNIK, Industriestraße 5,2201 Gerasdorf bei Wien

Mautner-Markhof-Straße 8,2320 Schwechat (bei Bellaflora)

Wiener Straße 25, 2100 Korneuburg

Eisenstädter Straße 29,2421 Kittsee / K1 Shopping

Rot-Kreuz-Gasse 10, 7100 Neusiedl am See

SB-Markt mit Riesenauswahl an Fleisch- und Wurstspezialitäten in gewohnter Radatz-Qualität zu absoluten Tiefpreisen.

radatzmarkt.at

KOSMO48

N ina Badrić od svoje devete godine je u gla-zbenim vodama, kada

je u dje čjem zboru „Zvjezdice“ počela putovati i nastupati po Hrva tskoj i svijetu. Iza sebe ima impresivnu karijeru kojoj je nedavno stavila točku na i: so-lističkim koncertom u pulskoj Areni oduševila je ljetos svoje fanove, otpjevavši svoje brojne hitove u amfiteatru, poznatom po jedinstvenoj atmosferi. Na-kon što se poslije koncerta od-morila u Jelsi na otoku Hvaru, pronašla je vremena da odgo-vori na pitanja našeg časopisa.

KOSMO: Kako ti je pro­tekao godišnji odmor na Hvaru?Nina Badrić: Odmorila sam se zaista prekrasno. Skoro mjesec

„Ne pjevam„Ne pjevamjednokratne hitove!“

STARS

Piše: Petar RosandićFotografije: Andrea Damjanović

INTERVJU. Hrvatska pjevači-ca Nina Badrić progovorila je za KOSMO o svojoj kari-jeri, ljubavnom statusu, a otkriva i kako se provela na svadbi Ane Ivanović i Bastiana Schweinstei-gera.

dana svake godine uzmem samo za sebe i odem u svoj stan u Jelsu na Hvaru. Tamo pronalazim svoj mir, daleko od svakodnevne gužve. Otok je ipak otok, vjerojatno najbo-lja opcija kako bi se iskopčali od grube svakodnevnice.

Koju glazbu si slušala tijekom odmora?Vjerovali i l i ne, tije-kom odmora uopće ne slušam glazbu. Odmaram se ma ksimalno od svog posla kako bih se na kraju odmora opet zaželila povratka u svakodnevne obaveze. Za mene je na odmoru naj-ljepša muzika šum mora, tišina i zvuk cvrčaka. Nema ničeg što mi be tamo dovelo u stanje

stresa. Svaki dan je isti: plaža, kupanje, chillanje

i mozak na pašu.

No, ipak si i tamo prisutna na socijalnim mrežama. Nekoliko puta si se javila svojim fanovima putem Facebooka.Naravno. Javljam se svojim obožavteljima i dijelim s njima i tre-nutke odmore. Na mome Instagram profi lu nema , doduše, samo mojih fotografija. Iskreno rečeno, dijelim sve, od mjesta na kojem se nalazim, od hrane, prijate-lja, pa sve do atmosfere.

Na Facebooku te prati skoro 500.000 ljudi…Sretna sam što zaista komunici-

ramo lijepo sve ove godine. Ne trpim

hejtere na dru-štvenim mrežama i

takve mome ntalno blokiram. Ljudi mogu

napisati svoje mišljenje, ali širiti mržnju – nikako.

Na Fejsu me sada prati skoro pola milijuna, na

Twitteru 50.000, a na Insta-gramu 150.000 osoba. Voljela

bih da iduće godine dođem do milijuna.

U pulskoj Areni si nedavno obilježila više od 20 godina

karijere. Kako si zadovoljna tim nastupom?Pulska Arena je bila moj dugogo-dišnji san. Hvala Bogu, ispunila sam si i tu želju i ko ncert je bio sjajan. Uživala sam u svakome tre-nutku, a i sve je snimljeno. Uskoro će se koncert emitirati, a objavit ćemo ga i kao live DVD i CD.

Kad gledaš retrospektivno: koji su tvoji najdraži uspjesi

u ovih 20 godina karijere?Najveći uspjeh je to što sam

jan uspjeh. Vole je svi, od 7 do 77 godina. Riječ je o hitu koji je ljudima ušao pod kožu...

Pjevala si, kako doznajemo, i na svadbi srpske tenisačice Ane Ivanović i njemačkog nogometaša Bastiana Schwe­insteigera. Znamo da je strogo tajno, ali ipak bi bilo lijepo čuti tvoje dojmove sa svadbe…To je bila zaista čarobna svadba i divno slavlje ljubavi. Uživala sam u njihovoj sreći i od srca im želim da ta ljubav traje zauvijek.

Tvoj privatni život često je tema medija, a najviše se šire nagađanja o tome kada ćeš se ponovo zaljubiti. Je li netko na vidiku?Ljubav se ne traži, već se desi kad se najmanje nadamo. Meni

još tu. Moja karijera je sjajna i stabilna, ponajprije zbog toga što imam najbolju publiku na svijetu i što će moje pjesme tra-jati. Vjerojatno i duže nego ja. Ne pjevam jednokratne hitove, već se trudim graditi svoju karijeru sa pjesmama koje će zaživjeti na duže staze.

Kao svoje uzore često ističeš Whitney Houston, Tinu Tur­ner, Celine Dion i Adele. Za njih si također jednom prigo­dom rekla da su te „pjevačice dostojanstvene“. Koliko je, po tebi, današnji balkanski šou­biz dostojanstven?Ovo su plastična vremena i glazba se počela gledati, a ne slušati. Samim time je izgubila svoju bit. Utoliko je veći uspjeh svakoga od nas koji se publici

„Ovo su plastična vremena i glazba se počela gledati, a ne slušati. Samim tim je izgubila svoju bit“, naglašava Nina.

predstavlja još uvijek glazbom. Pa valjda glazba treba u čovjeku probuditi neke emocije, a ne pomoći publici da odabere što kraću haljinu. Adele je meni zakon. Ona to radi baš onako kao veliki umjetnici i svijet osvaja glasom i pjesmama.

Pjesmom „Dani i godine“ ove godine si izbacila jednu od naj­slušanijih stvari na Balkanu uopće. Jesi li očekivala takav odjek?Ta pjesma je zaista napravila sja-

ne treba ponavljanje grešaka iz prošlosti, već ona, prava stvar. Kada se desi pravi suret i kad ja budem vidjela ponovo sebe pored nekoga – to će biti to.

Kakve asocijacije imaš zu Beč i je li na vidiku novi nastup ovdje?Zadnji put sam nastupila prije tri godine u jednom klubu, a želja mi je ponovo zapjevati pred publikom u dijaspori. Nadam se da ćete me što prije zvati, a ja ću doći s velikim guštom!

Beratung ist

freiwillig

vertraulich

kostenlos

Meine Gesundheitwar eine Dauerbaustelle.

fit2work Ihre Beratung für ein gesundes Arbeitsleben. Sprechen Sie mit uns.

Maurer Marcel Hervath, 43 Jahre Ich bin gelernter Maurer. Nach einem Unfall hatte ich ständig Schmerzen im Bein und Angst meinen Job zu verlieren. fit2work hat mir geholfen, eine medizinische Rehabilitation zu machen. Im Laufe der Therapien verbesserte sich meine Gesundheit. fit2work hat meinen Arbeitsalltag analysiert und aufgelistet, welche Tätigkeiten in Zukunft zu vermeiden sind. Das hat meinem Arbeitgeber Klarheit gebracht. Ich bin mittlerweile zurück aus dem Krankenstand. Die Kündigung ist jetzt kein Thema mehr.

Auf www.fit2work.at finden Sie die Kontaktdaten aller Beratungs-stellen in Österreich. Einfach anrufen und Termin vereinbaren.

EN

TG

ELT

LIC

HE

EIN

SC

HA

LTU

NG

fit2work wird finanziert von:

f2w_PB_Anzeige_103x280_Maurer_BD_neu.indd 1 19.09.16 12:39

KOSMO50

„Ostajem u Beču

STARS

Foto

s: zV

g

KOSMO: Kada se sada osvrneš na početak svoje karijere, da li si tamo gde si očekivao da budeš?Saša Kovačević: Hm... Iskreno, još uvek se trudim i „grabim“, što se kaže, i da

nekako postavim neke sta-ndarde u novijem pravcu, s obzirom na to da se danas muzički pravci baš brzo menjaju. Ali, svakako sam Bogu zahvalan što sam ovde gde sam i što imam podršku moje drage porodice i ove najdivnije publike koja je i večeras sa nama.

Sad kad pominješ pro­mene, ti si svakako dosta promenio i žanr i stil od

početka karijere. Koji je bliži tvojoj prirodi,

romantični tip koji pevuši balade ili onaj vrckavi okružen devojkama?Još uvek sam ja roma-ntična duša (smeh)! Znaš kako, bilo je neko drugo vreme, barem za Srbiju. Negovao se taj mekši zvuk, ali kroz godine

LIČNA KARTAIme i prezime: Aleksandar - Saša - Kovačević

Datum rođenja: 27. jul 1985.Zanimanje: pop pevačObrazovanje: srednja muzička škola (klavirski

odsek), Zemun i Akademija umetnosti (smer za

snimanje i dizajn zvuka).Priznanja: „Ruka za spas“ hit godine 2006, Beo-

gradski pobednik za pop pevača godine 2007, 1.

mesto na Danima estrade, 2. mesto na festivalu

u Vrnjačkoj banji pesmom „Lažu te“, pobednik

radijskog festivala pesmom „Bolji čovek“, najpre-

gledanije pesme na YouTube-u sa preko 25.000.000

puta „Lapsus“ i „Slučajno“, Nagrada pevača godine

2009. i duet godine sa Eminom Jahović..Najveća podrška: porodica i publika

ako se oženim!“

Piše: Sandra RadovanovićFotografije: Sascha Domazet

SAŠA KOVAČEVIĆ. Njegovi spotovi mame kli-kove, a njegova pojava mami dah svakoj de-vojci. Tako je lepša polovina Beča uživala u njegovom nastupu u klubu „Laby“. Ekskluzivnu čast da sa zvezdom razgovara imao je KOSMO.

Foto

s: zV

g

SCENA.„Kad bih mo-gao da biram, sarađivao bih sa J. Lo!“

„Ja upravo živim svoj san“, otkrio je popularni pevač našoj novinarki u razgovoru pod pozitivnom energijom.

„Još uvek sam ja romantična duša“, kaže markantni Saša Kovačević koji je dosta promenio stil od početka karijere.

su krenuli neki po tpuno drugačiji pravci da se pre-zentuju, a ja se uglavnom trudim da pratim te neke trendove i šta se to publici dopada i da to i pružim, ali da ostane taj moj senzibili-tet koji ljudi vole kod mene. Na početku jesu bile samo balade i romantične pesme, ali mlad sam ušao u show business, sa 18 godina sam izdao prvi album... I složićeš se da tako mlad ne možeš ni

da imaš neki svoj izgrađeni stil i godinama se pronala-ziš... Tako sam ja pronašao sebe u još nekim drugim žanrovima.

Već duže vreme si jedan od najpoželjnijih momaka u regionu. Šta treba da ima jedna devojka da bi privu­kla tvoju pažnju, a šta da bi te zadržala?Hvala lepo na tom kompli-mentu (smeh). A ovo drugo, iskreno da ti kažem, ne znam ni sam... Valjalo bi da se dogodi neka hemija, ako ne u samom startu, možda nešto malo kasnije... I da smo nekako sličnog kara ktera, možda i temperamenta.

Kako ti npr. prilaziš devojci, ako uopšte prilaziš?Stidljiviji sam što se toga tiče (smeh)... Ne znam šta bih ti

rekao... Bitno je da mi se dopadne devojka, da se nešto desi u tom prvom susretu, a posle sve ide spontano, kako i treba da ide...

Je li tebe ikad neka devojka odbila?Naravno! Uglavnom je to bilo ranije, jer sam ja sa 18 godina već bio uveliko u vezi koja je trajala šest godina, pa nakon toga veza od tri godine... I sve su nešto bile duge veze, pa nisam imao ni prilike da stupam sa devo-jkama u neke kontakte gde bih bio odbijen...

Ima li neka tvoja pesma u kojoj se pronalaziš?Svaka moja pesma, veruj mi. Kako imam puno različitih pesama, tako su oscilacije i u mom, kao i u svačijem životu. Gledam da svaka moja pesma bude autobiografska pisao je ja ili ne...

Što se tiče muzičke scene, planiraš li skoro opet neki duet sa nekom koleginicom ili kolegom?Iskreno, ne. Ni što se tiče Srbije ni užeg regiona. Vero-vatno bih probao sa nekim

Kroz hitove,,Rano je“ za...? Ženidbu! (smeh)

Šta ti se skoro dobro ili loše desilo „Slučajno“?I jedno i drugo, ali se trudim da pamtim samo ono dobro.

Za čime si ti „Ludak“?Za dobrim treningom!

Kada se tebi desi duga „Noć do podne“ kako se od nje oporavljaš?Još jednom noći do podne, samo zaređamo (smeh)!

sa Kubancima, ali i Grcima i dokazala. Nije da pucam nešto visoko, ali kad bih mogao da biram sa svetske scene to bi bila definitivno J. Lo!

Mnogo devojaka sanja da bude u tvom spotu. A o čemu sanja Saša Kovačević?Ja upravo živim svoj san (smeh)...

Nisi prvi put u Beču. Šta bi te zadržalo u ovom gradu?Nisam prvi put, već, da te ne

strancem da uradim nešto, ne zato što ne poštujem rad mojih kolega i prijatelja, već zato što se ispostavilo da je rad sa strancima dobra stvar, što je nedavna saradnja npr.

slažem sad, možda trideseti ili četrdeseti put... Ostajem ovde jedino ako se oženim (smeh)... Šalu na stranu, ova divna publika me, svakako, može zadržati.

KOSMO52

STARS

BLAMAŽA. Nekada su se naše zvezde baš i potrudile da održe

svoj fizički izgled. Dijete, vežbanje i još mnogo što šta bilo

je potrebno za najbolje moguće izdanje. Danas se, pak,

sve to može srediti jednim klikom na kompjuteru. Među-

tim, ukoliko je to nevešto urađeno, onda može doći i do

takvih grešaka koje su pravi blam...

Piše: Manuel Bahrer

Foto

s: In

stag

ram

, iSt

ockp

hoto

, zVg

Niko nije začuđen što je ova glumica neposredno posle otkri-vanja greške u Photoshopu skinula svoju sliku sa Instagrama. Fanovi su počeli da je ismejavaju, jer je Danijela, inače mršava i zgodna, rešila da stanji struk pomoću kompjutera, a istovremeno je iskrivila i pločice u pozadini.

U martu ove godine slavna pop pevačica postavila je ovu sliku na svoj Instagram profil i oduševila svoje fanove izuzetnim strukom i vitkom figurom. Međutim, ukoliko se malo bolje pogleda vidi se da se ispod njenih leđa nalazi voda, gde bi trebalo da budu ploče.

Britney Spears

Danijela Vranjes

NajveceNajvecePhotoshop greške

Foto

s: In

stag

ram

, iSt

ockp

hoto

, zVg

Beyoncé Knowles

Da i muškarci nisu imuni na korekture u poznatom kompjuter-skom programu pokazao je folk pevač Šako Polumenta. Na ovoj slici je njegovo telo toliko obrađeno Photoshopom da je skroz izobličen i time ne liči više na prirodno telo muškarca.

Kada je reč o Jeleni Karleuši i Photošopu, ona retko kad greši. Njena jedina greška je bila što je nakon objave slike na svom profilu izašla u istoj kombinaciji iz kuće. A paparaci su je uhvatili odmah i time otkrili više nego očiglednu razliku.

Iako se Mariah može pohvaliti skidanjem nekoliko kilograma, ali ne toliko koliko ona želi da mi verujemo. Jasno se može videti da je neko preterao sa korekturama na kompjuteru. Pevačica ne izgleda više vitko i zgodno već anoreksično.

Mariah Carey

KOSMO 53

Jelena Karleusa

I najzgodnija stvorenja na ovom svetu ne mogu da žive bez Pho-toshopa. Tako i jedna od najpopularnijih pevačica današnjice koja je svoj spot obradila kako bi se još više ulepšala. Na njenu štetu niko nije primetio da su se iskrivile i stepenice (leva slika) pri „veštoj“ obradi njenih nogu...

Sako polumenta

KOSMO54

SCENA

Nju krase kako stas tako i glas. Pamtite je po mnogim nastupima u našem kafiću „Bon“ ili sa nastupa sa svojim nekadašnjim bendom Harmo-nius. Bečlijka, bosansko-hrvatskog podrijetla, Stefani Mićić (22) je o ljubavi prema muzici, ali i svojim planovima na tom polju govorila za KOSMO.

KOSMO: Kada se sada osvrneš, na šta si ponosna u svojoj karijeri?

Stefani Mićić: Iskreno rečeno, ne mogu to još uvijek da nazovem pravom muzičkom karijerom. Ali sam ponosna da sam ostala dosljedna, jer to u ovoj branši i nije lako. Ono što bih želje­la jeste da pjevam smislene tekstove praćene lijepom melodijom, a sve ostalo ne uzimam za ozbiljno.

Ima li nečeg lošeg što si do sada doživjela u ovoj branši?Ono najgore što primjećujem u ovom poslu jeste da žene, čak i vrlo talentovane, sve redukuju apsolutno na fizički izgled. Zato mnoge idu i na estetske operacije. Što je, prije svega, vrlo žalosno. Nemoguće mi je da je to sve što jedna umjetnica može ponuditi!

Kvalitetno pjevaš i time se baviš profesi-onalno. Te slijedi pitanje jesi li pohađala Muzičku školu ili neke stručne časove?

Ne, nikad. Ne umem ni da pišem niti da čitam note (smijeh). Za mene je muzika više stvar osjećaja, a ne pisanje i čitanje nota...

Zahvalna sam mom nastavniku koji je rano uočio moj talenat još u osnovnoj školi, te

mi je to bila i ostala sasvim dovoljna motivacija...

Gdje te sada možemo slušati?

Zasad su neki projekti u razvoju, te me nema nigdje.

Ali, održavam redovan kontakt sa mojim fanovima putem grupe na

Facebooku, gdje je, na moju veliku radost i ponos, broj pratilaca iz dana u dan sve veći i veći...

1. 2.

3.

4.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Na radost mnogih Bečlija i Bečlijki tmurnu jesen će svojim tipičnim živahnim ri­tmom i performansom razbi­ti ni manje ni više no Goran Bregović. Bregu će na sceni bečkog Konzerthausa prati­ti mnogi muzičari i vokali, a među njima i poznati Alen Islamović iz dobitne posta vke

Bijelog Dugmeta. Karte za ovaj spektakularan koncert možete nabaviti putem sajta www.konzerthaus.at.

BregaLIVE

Sinonim za emociju, dobar provod i nezaboravan ko­ncert - Svetlana Ražnatović Ceca obeležiće i ovu godinu na sceni prostrane Pyramide u Vösendorfu. Ove godine sledi promocija najnovijih pesama čije stihove verni fanovi već precizno znaju, te neće zafaliti horsko pevanje uz ovu divu.

Ceca LIVE

19.11. Pyramide Vösendorf21:00

08.10. Wiener Konzerthaus21:00

Sve informacije u vezi sa rezer­vacijom i kupovinom karata možete dobiti putem telefona +43 664 361 72 87.

Piše: Mariana LukićFotografija: Ivan B.

„Muzika je osjecaj, a

ne nota!“

Foto

s: zV

g.

KOSMO 55

Maratonci trče počasni krug

19:30

Već pri samom pominjanju naslova kultne komedije „Ma­ratonci trče počasni krug“ javljaju se brojne asocijacije na glumce i citate iz jednog od najgledanijih filmova na Ba lkanu ikad. Topalovići, po­grebno poduzeće, likovi stari 150 godina, pronašli su svoje mesto u opštoj kulturnoj svesti na našim prostorima. Godine prolaze, a popularnost ovog komada samo raste. To je in­spirisalo i rediteljku Ivu Milo­šević za jednu još autentičniju režiju urnebesne komedije au­tora Dušana Kovačevića. Re­diteljku je pose bno inspirisao podnaslov ovog komada koji nosi naziv „desni profil Beo­grada“, te je na njemu i fokus

u ovom pozorišnom prikazu. Predstava se na sceni Akzent Theatera izvodi na hrvatskom jeziku, a likove oživljavaju glumci satiričnog kazališta Kere mpuh: Vilim Matula, Elizabeta Kukić, Nikša Buti­jer, Hrvoje Kečkeš, Luka Pe­trušić, Maja Posavec, Tarik Filipović, Filip Detelić, Mia Anočić­Valentić i Ivo Đuričić. Više informacija o rezerva­ciji karata možete pronaći na sajtu www.akzent.at. KOSMO vam u saradnji sa Zagreb Wien dodeljuje 1 x 2 karte za ovu vanvreme nsku komediju. Više detalja o na­gradnoj igri na našem portalu www.kosmo.at u rubrici Gewinnspiele.

Balkanski špijun u Sarajevu

13.11. Theater Akzent

19:3016.10. Theater Akzent

Izvanredna adaptacija reditelja Kupusovića kultnog Kovačeviće­vog dela u aktuelnu bosanskohercegovačku stvarnost čini komediju „Balkanski špijun u Sarajevu“ svežom, oštrom i, pre svega, duhovitom satirom koja na­smejava pozorišnu publiku. Kontekst ove predstave je malo modifikovan. Kroz niz komičnih situacija, bavi se odnosom političara prema BiH. Ova predstava je jedan od većih projekata u okviru Ra zmene kulture između Fe­deracije BiH i Republike Au­strije pod pokrovite ljstvom austrijskog Ministarstva spoljnih poslova. Cena ka­rata je 19, 22, 25 i 28 evra, u zavisnosti od kategorije. Stu­denti i penzioneri ostvaruju

popust, ali i ostali uz uslov poručivanja minimum 4 kar­te na broj: 0699 1945 1910 i0699 1088 5819. Više info na www.akzent.at. KOSMO i Zagreb Wien vam poklanjaju 1 x 2 karte, a da biste pobe­dili posetite www.kosmo.at i našu rubriku Gewinnspiele.

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

„Muzika je osjecaj, a

ne nota!“

Uzmite svoj primerak GRATIS kataloga u jednoj od naših specijalizovanih

trgovina!

1609

-004

14 x in Österreich!

1100 WienTriester Str. 1b

mit tel. 01 / 600 88 99

pon.–pet. 10:00–19:00 časova

sub. 10:00–17:00 časova1150 Wien

Lugner City, Top EG 23 tel. 01 / 982 19 00

pon.–pet. 9:00–21:00 časova

sub. 9:00–18:00 časova1220 Wien

Rautenweg 5 tel. 01 / 743 79 90

pon.–pet. 10:00–19:00 časova

sub. 9:00–17:00 časovawww.orion.at

€ 1,95

samo € 44,95

Novi kalendari za 2017. samo za € 1,95!

56 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g

KnjigePisma iz Srbije -Bojan LjubenovćLaguna Beograd, 2016.

„ P i s m a i z Srbije“ je nova knjiga Bojana Ljubenovića, autora kultne rubrike TRN „Ta ko R e ći Nezvanično“ i

urednika strana humora u „Večer­njim novostima“. U svojoj novoj knjizi Ljubenović se bavi Srbijom na duhovit i satiričan način. Kroz stotinu pisama on duhovito opisuje današnju Srbiju i njene građane.

Kako su nastali ratovi zombija - Aleksandar Hemon

Buybook, 2016.Joshua Levin gaji scenari­stičke ambicije, a u međuvre­menu podučava engleski kao

strani jezik u Chicagu. Laptop mu je pun ideja, ali jedina koja uhvati korijene je Ratovi zombija. Nakon kraćeg kućnog blagostanja, spetlja se s učenicom, Bosankom Anom, koja ima ljubomornog i nasilnog muža.

Slijepa Karta -Marko PogačarFraktura, 2016.

Putovati s Mar­kom Pogača­rom, jednim od najvažnijih hr­vatskih pesnika svoje genera­cije, znači svet videti kao slepu

kartu, put čitati kao sonet ceste. Više nego za pružanje korisnih informa­cija, pet kontinenata u Slijepoj karti služi za postavljanje pitanja. Što bi to danas, u doba Google Mapsa i Wiki­pedije, uopšte bio putopisni žanr?

Sevdah za primer sa izvrsnim muziča-rima u glavnom gradu Gornje Austrije.

Ekipa čuvenog „Državnog posla“ zasmejaće konačno i bečku publiku.

Bogata kineska kultura na dohvat ruke svim Austrijancima kroz festival.

„Magija Kine – festival svetlosti“ građanima Beča pruža jedinstven pogled u kinesku kulturu. Na centralnoj pozornici se svakog dana održava nesvakidašnja predstava koja spaja ples, kinesku muziku i magiju. Apropo plesa, na festivalu se očekuje gostovanje 35 plesača iz Kine. Za posetioce festivala su organizovane radionice gde će moći da se oprobaju u drevnoj umetnosti pravljenja papirnih isečaka. A očekuje vas i veliki izbor štandova sa hranom na kome ćete naći kineske, austrijske i druge poslastice. Više informacija na www.luno-festival.at.

„Magija Kine – festival svetlosti“

01.09. – 09.10.Donauinsel, Wien

22.10. VHS Donaustadt Veranstaltungszentrum19:00

Povodom godine kulturnog zbližavanja između Austrije i Bosne i Hercegovine, Centar savremenih inicijativa Austrija - CSI organizuje veče umetnosti i kulture u Novoj gradskoj kući Linza. Deo bogatog programa su nastupi velikog broja izuzetnih muzičara sa naših prostora kako iz Austrije tako i iz BiH, kao što su Nataša Mirković, Eldin Huseinbegović, Mustafa Sokolović, Davor Maraus i Nihad Krečo. U okviru večeri biće otvorena i izložba Muzeja Sarajeva „Sevdalinka - biser bosanskohercego­vačke kulture“. Više info na www.novi.zzi.at

Sevdahna Dunavu

14. 10. Neues Rathaus Linz

EXYU­SZENE Event­Portal dovodi pre dstavu „Državni posao sa televizorom“ iz Beograda u Beč. Komad se bavi aktuelnim ekološkim, socijalnim i političkim temama začinjenim sa puno humora. Ukupno šest čudnih priča izvešće trio Cvarkov (Dimitrije Banjac), Boškić (Dejan Ćirjaković) i Torbica (Nikola Škorić) u kojima će sresti i ostale likove predstave, koje glume Slavica Vučetić, Marija Mitrović i Dejan Ervin Hadžimutezić Šarković. Sadržaj komada je baziran na motivima iz istoimene poznate TV serije. Više info na: www.exyu-szene.at.

Državni posaosa televizorom

19:30

Foto

s: zV

g

KOSMO 57

Blair WitchŽanr: hororGlumci: Brandon Scott, Callie Hernandez, Valorie CurryRežija: Adam WingardNa repertoaru od: 06.10.

Prošlo je 20 godina otkada su Heather Donahue i njeni prijatelji nestali u šumi Black­Hills. Sada se na istraživanje

misterioznog nestanka uputi Heatherin Brat James zajedno sa njegovim društvom. Šetajući se kroz šumu oni postaju žrtve kidnapovanja dvojice domaćih u nadi da će otkriti tajne iza pri­če o nesta nku pre dve decenije.Priča o veštici Blair smatrali su još kod kuće sujeverom, ali u mračnoj okolini Black Hillsa ova priča postaje realna...

Bioskop – najnoviji blockbusteri

DVDCaptain America: Civil War

M a r v e l o v „ C a p t a i n America: Ci­vil War“ na­

stavlja tamo gde je film „Avengers: Age of Ultron“ završio. Posle još jednog međunarodnog incidenta u koji su Osvetnici bili umešani i u kome je došlo do kolateralne štete, raste politički pritisak da se usposta­vi sistem odgovornosti i uređenosti.

X-Men:Apocalypse

Nakon što se odmarao hi­ljadu godina, Apokalipsa se budi razoča­

ran svetom koji pronalazi, regrutuje tim moćnih mutanata, uključujući i obeshrabrenog Magneta, kako bi očistili čovečanstvo i stvorili novi svetski poredak kojim bi vladali. Sudbina Zemlje visi o koncu, a Re­jven uz pomoć Profesora Iks pred­vodi ekipu mladih X­mena za spas!

NoMan’s Sky

Dugo išče­kivana igrica nudi proizvo­đača „Hello Games“ ko­načno je u

prodaji. Za početak, ono po čemu je No Man’s Sky poseban je njego­va veličina virtuelnog sveta. Iako je svemir neograničen, broj planeta je ograničen na „tričavih“ 18 kvi­ntiliona. Tokom istraživanja sve­mirskog prostranstva, igrači će naići na borbe koje vode različite frakcije koje će pamtiti jeste li im pomogli ili odmogli. Kroz igru vas ne vodi pri­ča već ste slobodni da istražujete po sopstvenoj volji.

Igrica

Elliot,der DracheŽanr: porodični, fantazija, avanturaGlumci: Bryce Dallas Howard, Robert Redford, Oakes FegleyRežija: David LoweryNa repertoaru od: 11.08.2016Ocena:

Za razliku od turobne animirane adaptacije iz 1977. ova verzija, zahvaljujući kompete ntnoj direktorskoj palici Dejvida Loverija, ima jasnu direktivu i magičnu srž koja se prožima kroz čitavu priču. Ovaj film vas možda neće dirnuti do suza ali će svakako biti zabavan kako deci, tako i roditeljima. Kada se prvi put susretnemo sa Pitom,

on se nalazi u automobilu sa svojim roditeljima i čita knjigu. U događajima koji slede Pit izgubi oba roditelja i bude pri­moran da pobegne u šumu, gde upoznaje zelenog zmaja kome daje ime Eliot. On provodi dve godine sa njim, sakriven od civilizacije, sve dok ga jednog dana slučajno ne otkrije šumski rendžer. Ona u početku ne vidi Eliota, koji ima moć da postane nevidljiv kad poželi. Sve dok je u njegovo postojanje ne ubedi otac, koji je u svojoj mladosti imao susret sa zmajem, i od tada veruje u njegovo postoja­nje. Kada se Eliot pojavi u svom savršeno animiranom izdanju, sa čupavim krznom i klempavim ušima nalik na pseće, nijedan član publike neće moći da mu odoli. Zlikovci filma, koji

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru

si mbolizuju cinični spoljni svet, na trenutke će vam se činiti kao već viđeno, jer su se stvaraoci nesumljivo koristili standardnim Diznijevskim klišeima. Ali film se vine u visine svaki put kada Pit i Eliot dele scenu, pa će vam ti delovi neminovno biti omi­ljeni. Zahvaljujući Loverijevoj te ndenciji da nikada previše ne zagazi u sladunjave i bajkovite vode, Pitov Zmaj je jedan od retkih porodičnih filmova koji će vam dugo ostati u pamćenju.

Trolls: finde dein GlückŽanr: animacija, komedijaGlumci: Anna Kendrick, Ju­stin Timberlake, Christopher Mintz­PlasseRežija: Mike MitchellNa repertoaru od: 21.10.

Iz pera stvaratelja poznate animacije „Shrek“ sada dolazi najnovija komedija. Trolls od Dreamworksa je šareni čudesni

svemir prepun šarma ntnih i nezaboravljenih likova. Otkrij­te priču optimističnih trollova, koji non­stop pevuše i upoznaj­te pesimistične Gore, koje su srećni ukoliko imaju jedan od trolova u svom stomaku. KO­SMO poklanja super Trolls­stvarčice, a više o nagradnoj igri na www.kosmo.at (Gewinnspiele). NAGRADNA IGRA

Ovan (21.3.-20.4.)POSAO: Povećana je mogućnost greške, pazite na to. Lepa vest vezana za novac dolazi. LJUBAV: Znam da ste jaki i uporni ali prete­rana angažovanost na stvarima koje ne možete da promenite, nažalost može da dovede i do problema u po­rodičnom okruženju. Osećate li jaz među vama? Zapitajte se da li ste za to barem malo i Vi krivi. KOSMO‐SAVET: Obratite pažnju na pluća, ako se lako zamarate.

Bik (21.4-20.5.)POSAO: Ne razmišljate mnogo o poslo­vnom životu, jer ste okupirani većim život­nim promenama. Naravno da niko ne očekuje da briljirate, ako ste u nevolji, ali ako imate oba­vezu da se dokazujete nemojte to zanemarivati, nećete kasnije moći da nadoknadite. LJUBAV: Nervoza zbog prijatelja je prolaznog karaktera. Zapostavljate partnera, razmi­slite... KOSMO-SAVET: Pazite se povreda.

Blizanci (21.5.-21.6.)POSAO: Ne dozvoljavate ljudima iz okruženja da Vam dokažu da možete da im verujete.Budite malo odlučniji i sigurniji u sebe, jer bi u supro­tnom vrlo brzo mogao da dođe na Vaše mesto neko ko se već dokazao svojom hitrinom. LJUBAV: Da biste sačuvali ljubav, menjajte svoj odnos prema ljubavi. KOSMO‐SAVET: Pripazite šta jedete.

Jarac (22.12.-20.1.)POSAO: Nije ovo mesec za velika dokaziva­nja. Sada je pravi moment da se malo povu­čete i pustite druge da pokažu koliko mogu. LJUBAV: Lepa nedelja je pred Vama. Povećana je i strast te će partner sa Vama jednostavnije funkcionisati. Pro­blem koji Vas muči već neko vreme je rešiv i neće Vas još dugo kočiti. Ne verujte osobi rođenoj u znaku Vage. KOSMO‐SAVET: Obratite pažnju na jednog člana porodice.

Vodolija (21.1.-19.2.)POSAO: One osobe koje planiraju ne­što da rade u domu, neka se malo strpe, loše birate radnike, pa ćete biti nezado­voljni. LJUBAV: Partner Vam zamera da ste i suviše okrenuti sebi, te da njega zanemaru­jete i biće u pravu. Razmislite da niste sebični, te poka­žite partneru emociju bez zadrške. KOSMO‐SAVET: Čuvajte se moguće infekcije.

Ribe (20.2.-20.3.)POSAO: Posao je u zastoju i to Vam smeta. Slična situacija je i sa novcem, čim ga dobije­te, a Vi odmah morate da ga prosledite dalje. LJUBAV: Trudićete se da zavedete jednu osobu iz poslovnog okruženja, ali na pogrešan način. Zato, promenite taktiku i uspeh neće izostati. KOSMO‐SAVET: Umorni ste, odmorite malo.

RAZONODA

KOSMO00

Vaš astrolog:

Sanja Coljagleda u zvezde

za KOSMO

Mesečnihoroskophoroskop

58 KOSMO

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g

Najvise srece će imati: Strelčevi, Lavovi i Vage.Novac mogu očekivati Rakovi, Device i Jarčevi.Ljubav dolazi Vodolijama, Blizancima, Vagama i Bikovima.

Dobitak-gubitak

horoskophoroskop

Foto

s: iS

tock

phot

o, zV

g

Vaga (24.9.-23.10.)POSAO: Niste uspeli baš da se pronađete u poslednje vreme, jer ste par puta pogrešili u smislu manjih investicija i to Vas plaši. LJU-BAV: Energije nemate da nešto preduzmete, pa ni da se pokrenete i to može da odloži problem. Sta­vili ste ružicaste naočare i mislite da ste sa tim rešili problem... KOSMO‐SAVET: Osećate se odlično! Nema potrebe to da kvarite sumnjama.

Skorpija (24.10.-22.11.)POSAO: Vaše zalaganje na poslu neće re­zultirati količinom novca koju očekujete, pa nemojte praviti veće dugove. Vodite posebno računa o kreditnim karticama, tako ćete izbeći zamku. LJUBAV: Mnogi među vama imaju ljubav i trebalo bi da su zadovoljni. Razmislite dobro šta je ono što že­lite. KOSMO‐SAVET: Pritisak i kičma muče Vas neko vreme, počnite da vežbate.

Strelac (23.11.-21.12.)POSAO: Iznenadni problem po pitanju ne­kretnina, malo će Vas poremetiti i zahtevaće ulaganje, ali isplatiće se. LJUBAV: Partner je sve što ste oduvek želeli i polako Vam ulazi pod kožu jer se prema Vama pokazuju najiskrenije i naj­dublje emocije i time Vas je kupio za sva vremena. KOSMO‐SAVET: Istrajte u onome što ste počeli.

Rak (22.6.-22.7.)POSAO: Probajte da ne robujete emocija­ma u poslu i potrudite se da odagnate strahove koji Vas prate u svakom projektu. Dokažite sebi i drugima da strahovi nisu jači od želje i uspeh neće izostati. LJUBAV: Jaki ste i uporni, ali preterana angažo­vanost na stvarima koje ne možete da promenite, nažalost može da dovede i do problema u porodičnom okruženju. KOSMO‐SAVET: Ne ulazite u novu investiciju, nije vreme.

Lav (23.7.-23.8.)POSAO: Uprkos problemima u realiza­ciji projekta koji Vam je vrlo važan, život Vas navodi da terate dalje. Na ispravnom ste putu, zato i nemate razloga da se dvoumite i sumnjate u sebe. LJUBAV: Već odavno želite da se skrasite i nađete mirnu luku. Za taj poduhvat kao i za brak biće Vam potrebna bolja komunikacija i vreme. KOSMO‐SAVET: U poslednje vreme Vas muči glavobolja. Promenite krevet.

Devica (24.8.-23.9.)POSAO: Mnogi od Vas žele da promene posao, misleći da će na taj način uspeti da reše finansijski problem. Međutim, nije re­šenje u promeni već u spoznaji šta Vi, zapravo, želite. LJUBAV: Vreme je za važne i veoma teške i odgovorne odluke. Pustite da stvari prenoće pre nego preseče­te. KOSMO‐SAVET: Ne verujte osobi rođenoj u znaku Bika.

KOSMO 59

VAGA je znak, lepih i bogatih ljudi. To su osobe koje vole da pame­tuju i dele pravdu, ali samo ako je njima u prilog, jer su, iznad svega, komotne i sebične. Spadaju u velike zavodnike, koji se prepoznaju po karakterističnom mladežu na licu ili stomaku. Snaga: društvena, kooperativna, diplomata.Slabost: neodlučna, samosažaljiva, gunđalo.Omiljena boja: plavaLepa Brena

20. 10. 1960., TuzlaKao prepoznatljiva Vaga Lepa Brena, iznad svega, pleni svojim

izgledom na koji polaže dosta pažnje već više godina. Sklonost

ka umetnosti možemo videti kroz ono čime se ova balkanska

diva bavi. Ovo je njena godina, jer je Jupiter posle 12 godina

zakoračio u njen znak.

Horoskop poznatih

Znakmeseca

Uči, sineRazgovaraju majka i sin:­Sine, 'ajde malo uči, ostavi taj telefon. ­Ali, mama znam sve.­Kako se zove kula u Parizu?­Ajfonova kula.

Zoološki vrtPerica: Mama, hoćemo li u zoološkom videti i rodu? Mama: Naravno, Perice. Periсa: Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Ljubav na daljinuKaže muž plavuši:­Draga, firma je bankrotirala, otac me izbacio iz nasledstva, slupao sam auto. Hoćeš li me i dalje voleti?A ona će na to:­Hoću, ali ćeš mi mnogo nedostajati!

Adam i EvaPita Eva Adama:­Adame, voliš li me?Adam odgovara:­A koga ću drugog...

GramofonUlazi čovek kod doktora sav se trese i pita: Doktore ima liova moja treskavica veze s tim što me je stari napravio naveš­mašini?Doktor ga gleda i reče: Nema, i mene je moj napra­vio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa.

Stranac i policajacZaustavila policija stranca i zatraži mu dozvolu. Na šta stranac odgovara:­Parle vu franse?­ Ne.­ Šprehenzi doič?­ Ma ne.­ Parlare italijano?­ Ma ni taj.Stranac sav ljut: Du ju spik

­Gotovo je! Sve je završeno! Izabran sam!­Stvarno? Ne lažeš?, pita žena.­ Ne, sada više nema potrebe.

IntervjuIntervju za posao na srpskoj železničkoj stanici. Kandi­dat:­Izvinjavam se što kasnim.Šef:­Primljen si!

Buduča ženaPita sin majku:­Majko, šta misliš koja od ove tri je moja buduća žena?­Ova u sredini.­Kako znaš?­Pa, ta mi se ne sviđa.

ŽvakeDolazi plavuša u trafiku i pita:­Imate li žvake?Prodavačica:­Koje???Plavuša:­ Ja sam, imate li žvake?

OglasČovek objavio oglas u novi­nama da traži suprugu.Sledećeg dana je dobio na stotine pisama i u svima je pisalo isto: „Možeš da uzmeš moju”.

Ispit iz fizikeDva studenta u kafiću nakon ispita:­ Onda, kako je bilo na ispitu iz fizike?­ Pobožno!­ Kako to misliš pobožno?­ Kada je profesor postavljao pitanja ja sam se krstio, a kada sam ja odgovarao on se krstio.

IkonaZašto plavuša nosi miša u crkvu?Da klikne na ikonu.

ingliš?Policajac iznerviran: Ma, ne znam, čoveče!Ode stranac, a kolega će policajcu: Znaš, brate, mogli bismo ti i ja početi da učimo koji strani jezik.Policajac: Neću, ovaj ih zna četiri, pa mu evo od nikakve koristi...

4 minutaMuž i žena gledaju boks.Muž uzdahnu:­Razočaran sam, sve se završi­lo za 4 minuta.Žena se osmehnu, pa reče:­E, sad znaš kako je meni.

NasledstvoBaka na samrti kaže unuku:­Perice, želim da ti ostavim svoju farmu, što uključuje kuću, njive, traktor i mašine, opremu i milion evra.Unuk, sav ozaren što je odjednom postao bogataš, kaže:­O, draga bako, kako si ti do­bra prema meni. Pa ja nisam ni znao da ti imaš farmu… Gde se nalazi?Uz poslednji uzdah baka prošaputa:Na Facebooku…

VrtićDolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju sa mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu:­Pobogu, ovo su mala deca, kako ih to pazite, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu?Vaspitačica odgovara:­ Gospođo, ništa ne brinite, kod nas je wi­fi u granicama ovog peska!

PolitičarVraća se političar kući i kaže ženi:

RAZONODA

60 KOSMO

Vaše mišljenje pošaljite na: uros.miloradovic@kosmo.at

Uroš MILORADOVIĆ

Slabovidikutak

I dok celog radnog veka čovek crnči i rinta u znoju lica svog, dok se vuče kroz mutljag radnih

sati koji se nemilosrdno zbrajaju u Himalaje tih radnih sati, u daljini, iza horizonta, svićka i sijucka tana­nim sjajem penzijica ­ kao obeća­nje i rajska uteha. U zamućenom duhovnom oku trudbenika ona se javlja kao dolazak kući posle dece­nijskog lutanja po sumornoj pu­stoši koju je u ljudskoj duši posejao nametnuti, robovski rad.U slučaju malih ljudi zamor ra­dnog materijala je neznatniji. Šta je, na primer, jedan frizerčić u pore­đenju sa predsednikom republike? Frizeru život prođe u lakomisle­nom i poluodsutnom zveckanju makazama i masiranju glava. Za to vreme predsednika muče drža­vničke brige. Frizer tu i tamo dune u makazice da ukloni ostatke kose, skoncentrisano, ali skoro šeretski, veselo, a predsednik stenje - grudi mu pritiska kamen svetske politike.Predsednici republike imaju su­pruge koje takođe sanjaju o pred­sednikovoj penziji i sa svoje strane vrše konstantan pritisak. Zami­šljam suprugu Heinza Fischera, slomljenu od čekanja, obeshra­brenu poslednjim događajima. I zatim nova afera sa kovertama. Nakon što je saznao vesti, Heinz paralizovan stoji pored stola i pri­država se za njegovu ivicu. Verna ljuba Margit zatiče ga tako uki­pljenog. „Heinz?! Šta je?” Fischer joj pruža jutarnje novine: „Lepak, ženo, lepak…“ Neme suze kvase zgužvane listove u njenim ruka­ma. Još jednom razbijenog sna o zasluženoj predsedničkoj penziji, ona napušta sobu. Fischer nemo zuri u šaru na tepihu.

Brodolom snova

Pusta razbibriga

Foto

s: K

OSM

O

Uređuje: Sandra RadovanovićIlustruje: Filip Andronik

Foto

s: K

OSM

O

AUTO -MOTO

Cijeli svijet na dlanuPiše: Petar Rosandić

Foto

s: zV

g

HIGH-TECH. Vrhunska tehnologija sve više postaje sastavni dio modernih automobila, i to ne samo onih luksuznih. KOSMO vam predstavlja telematske sustave poznatih proizvođača automobila.

Opel Onstar: Tata revolucijePoznati proizvođač General Motors nedvojbeno je re­

volucionirao tržište automobila svojim telema tskim sustavom pod nazivom OnStar. Najveći dobitak

ovaj sistem donosi u pogledu sigurnosti: u onom trenutku kad se aktivira airbag i kada dođe do

prometne nesreće, sustav automatski pokreće alarm i savjetnik iz centrale OnStara utvrđuje je li

doista potrebna pomoć. Ako odgovor vozača izo­stane, OnStar automatski šalje hitne službe. No, osim sigurnosti, Opel OnStar povećava udobnost i umre­

ženost automobile: putem smartphone­aplikacije možete kontorlirati zaključavanje/otključavanje,

provjeriti tlak zraka u gumama, stanje ulja, a je­dnom mjesečno automatski generira izvješće o

stanju automobila. Srce povezanosti sa svijetom je mobilni bežični hotspot koji omogućava povezi­

vanje čak sedam mobilnih uređaja istovremeno. Kada stisnete plavi gumb, koji je sada već gotovo standardan u svakom novom Opel vozilu, bit ćete spojeni sa va­

šim savjetnikom iz Opel OnStar centrale: on vam tijekom putovanja može predložiti dobar hotel

ili restoran na vašoj ruti. Ako kupite novo Opel vozilo, godinu dana ćete moći besplatno kori­

stiti OnStar. Nakon toga možete produžiti vašu pretplatu.

62 KOSMO

BMW Connected: Partner Jamesa Bonda U vremenu kad telematski sustavi u automobili­ma postaju sve važnija tema, bavarski proizvođač BMW očekivano je sebe pozicionirao na viso­koj razini ove vrste komunikacije. Je li riječ o pomoći nakon nesreće, aktualnom stanju prometa u gradu ili informaciji kada ide slje­deći let za London: BMW Assist, koji je glavni dio nove usluge Bavaraca pod nazivom „BMW Connected“, vožnju čini ne samo udobnijom, nego efikasnijom i sigurnijom. Osim što 24 sata, bez do­datnih troškova, možete zvati suradnike BMW call centra, putem aplikacije BMW Remote App uživate u mnogim blagodetima mo­derne tehnologije: ako je vani temperatura na minusu, a vi želite ugrijati vozilo prije po­četka vožnje, to lakoćom možete učiniti putem smartphone aplikacije. S njom možete zaključa­vati i otključavati auto, kao što i imate potpuni uvid u aktualno stanje vozila. Ovakvog asistenta ne bi se posramio niti poznati britanski agent James Bond…

Mercedes MBrace: Zasad samo u Americi

Mercedes, za razliku od BMW­a i Opela, na eu­ropskom tržištu još nije uveo telematski sustav u

svoja vozila, ali zato u Americi nudi tu uslugu od 2008. godine. Za očekivati je da će, shodno aktua­lnim trendovima, u idućih nekoliko godina poznati

njemački proizvođač MBrace proširiti i u Europu. Baš kao i Opel Onstar i BMW Assist, i Merce­

des MBrace povećava sigurnost i povezanost vozila, a u slučaju nesreće automatski incira

odmah povezivanje vozila s centralom nakon aktiviranja zračnih jastuka. U Americi je MBra­

ce već sada vrlo obljubljen: osim što vam putem smartphone aplikacije Mercedes.me daje sve ključne informacije o vašem vozilu, tu je naravno i asistent

kada tražite sljedeći restoran u blizini, mjesto za noćenje ili pak sljedeći let s aerodroma. Osim

toga, MBrace sa svojim bežičnim sustavom nudi i stalnu povezanost s Facebookom i Go­

ogleom, dva partnera koje je Mercedes uspio pridobiti za ovaj projekt. Bit će zanimljivo prati­

ti kada i kako će proslavljena njemačka marka ovu uslugu uvesti i u Europi…

Foto

s: zV

g

KOSMO 63

KOSMO64

INTERVJU. Ivan Močinić iz Rijeke nova je zvijezda veznog reda proslavljenog bečkog Rapida. S nama je razgovarao o svojem tra-nsferu i o ciljevima sa zeleno-bijelima.

T ransfer Ivana Močinića iz hrvatske Rijeke u be­čki Rapid bio je jedna od

glavnih vijesti protekloga ljeta. Najavjen kao „novi Modrić bečkog Rapida“, Močinić je u Hütteldorf stigao za rekordnu svotu od tri milijuna eura. No, preuzevši već u svojim prvim utakmicama ulogu novog diri­genta Rapidove igre, Močinić je pokazao da i te kako vrijedi te novce. S nama je razgovarao o Rijeci, Rapidu, kao i pred­stojećim ciljevima u prvenstvu i Europskoj ligi..

Rapidovi Srđan Grahovac, Mario Pavelić i Matej Jelić vjerojatno su ti olakšali dola-zak. Zar ne?Da, definitivno. Oni su mi u početku objašnjavali vježbe koje trener zahtijeva na tre­ningu, ali su mi i pokazali malo grad i pomažu mi oko njemačkog. Tu i tamo odemo i zajedno na večeru. S Jeli­ćem sam se čuo i prije samog transfera... Upravo on mi je i preporučio da što prije dođem u Beč. I eto me!

SPOR T

„Najviše mi fali more“

KOSMO: Dva mjeseca je prošlo od tvojeg transfera. Kako te primila ekipa i kako se osjećaš u Rapidu?Dečki su me prihvatili jako dobro. Naravno, svaki poče­tak nije lak, ali mislim da sam se u prva dva mjeseca dobro snašao i da ću igrati sve bolje i bolje.

Kakvi su dojmovi o klubu u prva dva mjeseca?Znao sam da Rapid ima veliku tradiciju, ali ipak je fenomenalno što na svaku utakmicu dolazi više od 20 tisuća navijača. Istina, u Rijeci je isto bila vrhunska atmosfera i cijeli grad je živio za klub, ali ovo je još jedna veća dimenzija. Naravno, znatno veći je i grad.

Ovdje si najavljen kao Luka Modrić. Kako gledaš na to?Znam za te usporedbe, ali ne

Piše: Petar Rosandić

Fotografije: Radule Božinović

obazirem se previše na njih. Luka Modrić je Luka Modrić, jedan od najboljih veznih igrača na svijetu. Daleko sam ja još od njegovog statusa i njegovog renomea, i zato su te usporedbe u današnjem trenutku besmislene. Na meni je da treniram, da radim i da idem korak po korak naprijed.

U Europskoj ligi igrate pro-tiv Sassula, KRC Genka i Athetlic Bilbao. Kakve su šanse Rapida u toj skupini po tvojem sudu?Sassulo možda nije kao ime toliko atraktivno kao Inter ili neki drugi veći talijanski klub, ali isto ima jaku ekipu. Bilbao je, naravno, najveći favorit, a na nama, kao igra­čima, je da tražimo svoju šansu u svih šest međuso­bnih dvoboja. Uvjeren sam da imamo ekipu koja može napraviti nešto više nego što se to od nas očekuje.

„Moj cilj je pružiti što bolje igre u Rapidu i opra­vdati sva očekivanja ovog tranfera“, kaže Močinić.

fali more“

Ugovor s Rapidom traje do 2020. Gdje sebe vidiš nakon toga? Sanjaš li možda već ulazak u neku jaču ligu?Moj cilj je sad pružiti što bolje igre u Rapidu i opravdati sva očekivanja ovog transfera. Naravno, u budućnosti bih se volio okušati u jednoj od liga petice, ali to sad uopće ne stoji na dnevnom redu. Imam četverogodišnji ugovor. Sad je najbitnije biti zdrav, igrati

dobro i razveseliti navijače i upravu kluba.

U Rijeci si zadnjih godina, unatoč mladim godinama, izborio status ne samo kape-tana, nego i legende kluba. Što ti najviše nedostaje?Jedna od stvari koja mi nedo­staje je, naravno, more. Onaj pogled na more, to je nešto posebno. Ja sam dijete rije­čkog kluba i to ću uvijek

ostati, a možda se i vratim jednog dana, čemu se iskreno nadam. No, sad me čekaju novi, bečki izazovi.

Kako se snalaziš po pitanju njemačkog?Evo, baš sad me čeka sat nastave kod učiteljice. Tru­dim se, koliko god mogu, i nadam se da ću do Božića biti znatno bolji po pitanju njemačkog.

Imao si čast debitirati za hrvatsku nogometnu repre-zentaciju u utakmici protiv Rusije prije godinu dana. Kada misliš da ćeš ponovo dobiti šansu u kockastima?Bila mi je velika čast zai­grati u hrvatskom dresu, a nadam se da će se to pono­viti u dogledno vrijeme. No, na meni je sad da igram što bolje, pa će sve u svoje vri­jeme doći samo od sebe. To je sad najvažnije.

Magdalena, Danilo und Maksim D. aus Wien:

Taman smo se vraćali iz Srbije u Beč, kada nam se u Mađarskoj pokvario auto. U sred noći sa dvoje dece na zadnjem sedištu. Ali ÖAMTC Schutzbrief nam je obezbedio pomoć. Šlep služba je došla i odvezla naš auto kod mehaničara, a nas u najbliži hotel. Sledeći dan ÖAMTC je organizovao vraćanje našeg auta u Beč. Mi smo se vratili s autom od svekrve koja se taman vraćala u Beč. Sve troškove preuzeo je ÖAMTC. Stvarno je dobar osećaj biti u klubu!

0800 120 120 www.oeamtc.at/club

Auto-Mitgliedschaft + Schutzbrief um nur € 124,40

Angebot gültig ab 01.10.2016 für den Mitgliedsbeitrag 2017: Oktober, November und Dezember 2016 geschenkt. | G 1501_16 | ÖAMTC ZVR 730335108

Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.

SOFORTHILFE IN ÖSTERREICH UND GANZ EUROPA

®

2017

ÖAMTC Mitglied werden: Jetzt 3 Monate gratis!

1501_16 Ins_Nulltarif_200x140_kosmo.indd 1 03.10.16 12:34

Reakcije čitalacaNikola Draganović (komentar na online prilog „Diskussion: soll das Hitler­Haus abgerissen werden?“):Warum sollte man es abreißen? Es ist nur ein Haus, sonst nichts! Es gibt genug Obdachlose die sich keine eine Wohnung leisten können. Sie sollten dort gratis wohnen können.

Sany Mor (komentar na online prilog „Verfassungskrise in Bo­snien­Herzegowina­Gericht gegen Serben­Feiertag“):Ma, sve levati! Zar je toliko teško nać´ jedan koji će cijela država slavit'? Bolje bi im bilo da stvaraju radna mjesta i da se pobrinu o svakodnevnim proble-

Poštovani čitaoci,

KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

mima koje svi imamo! Zato su i plaćeni.

Romana Ramadanović (ko­mentar na online prilog: „Wei­terer ungeklärter Kindstod in Mostarer Krankenhaus“):Leider spielen da Hygienegrün-de die Hauptrolle, da die Putz-frauen mit dem gleichen Lappen nach der Geburt Kreißsaal und später dann die Toiletten und andere Räume reinigen - dies alles im 21. Jahrhundert! Wer weiß, wie viele noch betroffen sein werden, bevor etwas ge-macht wird.

Devid Omerbašić (kome­ntar na online prilog „Kara­

džićs Gefängnisaufenthalt: Wir lachen ständig, ich spiele Tennis und Flöte!“):Von wem wurde er verurteilt? Ach ja, genau vom gleichen Strafgerichtshof, wo andere trotz gleicher Verbrechen einen Frei-spruch bekamen. Hoch lebe die Gerechtigkeit.

Milan Ristić (komentar na online prilog „Bosnier schreibt Lobeshymne an Präsident Obama“):Dragi moj američki Bosanac, li-jepo sto se tako zahvaljuješ pred-sjedniku Amerike, ali da li si se zapitao da je američka politika bila drugačija prema Jugoslaviji, ne bi ti morao nigdje bježati. A bogami ne bi ni u ime američke vojske ni u jednoj stranoj državi možda nevine ljude ubijati. Li-jep pozdrav.

Lara Stjepanović (komentar na online prilog „Saudi­Arabien spendet Millionen an Srebre­nica“):Zu viele Investitionen aus Sau-di Arabien, Türkei, etc. in Bo-snien können eine bedenkliche Entwicklung nehmen. Wer Geld gibt, will meistens auch Einfluss nehmen. Ein säkulares Jugo-slawien hat mir besser gefallen.

Slika srpskog policajca na nedavno održanoj paradi ponosa polemisala je region. Dok neki ovim postupkom vide korak ka modernom pogledu na svet u Srbiji, drugi osuđuju po-licajca i njegov čin. U svakom slučaju, hrabro je pokazati svoje mišljenje i pružiti javnu podršku LGBT zajednici.

Fahra Salihović (komentar na online prilog „Die EU muss gegen den Nationalismus in Kroatien einschreiten“):Evropa se ne uspijeva izboriti sa fašizmom u zemljama koje su u Schengenu bile mnooooogo prije Hrvatske tako da će stanje u Hr-vatskoj malo da pričeka da dođe na red.

Sanjin Vujčetić (komentar na online prilog „Foto von serbi­schem Polizisten auf Gaypara­de überrascht alle! “):Bravo, Srbijo! Napokon počinjesš pokazivati moderno i evropsko lice. A ovi neodgojeni jadnici sa upitnim stupnjem inteligencije, što ovdje izgovaraju kojekakve bljuvotine, ili će krenuti ili će ih pregaziti vrijeme.

Azra Sadiković (komentar na online prilog „Die Würfel sind gefallen: RS­Referendum abgehalten “):Ich verstehe nicht das 99,79% für „ja“ stimmen konnten und der Rest (die bosniakische bev.) sich in einem Café „versteckt“?

KOSMO66

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung und Chefredaktion: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaage- nturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Sanja Colja, Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Sandra Radovanović, MA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Petar Rosandić, BA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Darko Markov (zemo@kosmo.at), Uroš Miloradović, E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Lektorat: Redaktion | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Š. | Illustrationen: Mag.art. Zorica Aigner, Filip Andronik | Fotografen: Radule Božinović, Andrea Damjanović, Sascha Domazet, Una Stefanović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStockphoto (Bearbeitung KOSMO), Liedtext „Kafana na Balka­nu“, Anabela (Funky G) | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags­ und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A­1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72­0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72­25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild­ und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2014. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinn­spielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E­Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E­Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo­Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.

Potrošnja goriva (NEFZ) 6,3 l/100 km, Emisija CO2 164 g/km

Jednostavan praktičan.Praktično jednostavan.Novi Mercedes-Benz Vito Tourer FAMILY.Planirate odmor ali ne znate gdje ćete sa stvarima i kako će sve stati? Ne brinite više! S novim kompaktnim rješenjem od Mercedes-Benz imate dovoljno mjesta za vašu obitelj i za vaše stvari. Serijski proizveden s 5 sjedišta, varijabilna konstrukcija sjedišta vam pruža mogućnost za proširenje prtljažnika ili za dodatna sjedišta do 8 osoba. Vito Tourer Family - Za sve kojima je prostor potreban i koji žele da uživaju u fleksibilnosti i u dobro uređenim detaljima.

¹) Neobvezujuća preporučena nekartelska referentna cijena uklj. NoVA i 20 % PDV. Važi do 31.12.2016²) Kod zaključenja ugovora o servisu Best Basic na 4 godine/120.000 km. Ponuda važi do 31.12.2016.

godine servis2)

0,– EUR+

Vito Tourer FAMILY 109 BlueTEC 65 kW (88 PS), kompaktan, 5 sjedišta

od EUR 29.776,–1)

VitoTourer FAMILY_200x280_Kosmo.indd 1 28.09.16 11:10