10-vodic-kroz-eu-politike-energetika

Energetika

Energetika

Projekat se realizuje u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo SlovakAid

3

EnergetikaVodi kroz politike EU Energetika predstavlja pregled politike i zakonodavstva (acquis) EU u oblasti energetike i obaveza Republike Srbije u ispunjavanju uslova za lanstvo u EU. Pored definicija osnovnih pojmova, kratkog istorijskog pregleda razvoja ove, sve znaajnije, politike EU, Vodi daje pregled srodnih oblasti, uputstvo za detaljnije upoznavanje sa propisima EU, iskustvo Republike Slovake, kao i pogled na znaaj neophodnih reformi.

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

5

Predgovor

Studija Vodi kroz EU politike - Energetika je prva u seriji od pet publikacija koje priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo. Osnovna namera je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je ukljuena u brojne i sve ire procese vezane za evropsku integraciju, na to jednostavniji i prihvatljiviji nain predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, zatita okoline, trgovina i unutranji poslovi. U okviru ovog dvogodinjeg projekta Evropski pokret u Srbiji e preostale oblasti sukcesivno obraivati i objaviti u vidu publikacije do kraja 2011. godine. Zato upravo ovih pet politika? Naa procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, kljunih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloenije, najobimnije ili pod pretpostavkom da e njihova realizacija zahtevati posebno velike promene u Srbiji kako uVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

PREDGOVOR

7no kada se radi o izvrnoj ili zakonodavnoj grani vlasti u Srbiji, tako i iroj zainteresovanoj javnosti. Vodi sadri i jasan prikaz uloge i znaaja koji za Srbiju ima Energetska zajednica kao forma sektorskog integrisanja Srbije u EU. To naravno ne moe biti nikakav supstitut aspiracijama za lanstvo niti se radi o klasinoj formi integracije u EU. Meutim, Energetska zajednica predstavlja svojevrsnu vebu i dobru praksu. Takoe, svedoi o znaaju koji Brisel pridaje ovoj oblasti i pripremi drava kandidata i potencijalnih kandidata za lanstvo. Primena odredbi ovog Ugovora e u svakom sluaju olakati i ubrazati put Srbije do Brisela. Naravno, urednici su svesni kompleksnosti ove, ali i tema koje slede, kao i mogunosti da je u obilju materijala neto ili promaklo ili da je na momente previe suvoparno. Ipak, izazov pionirskog napora autora i tima koji je angaovan na projektu je prilika i zadatak koji e se, po naem uverenju, viestruko valorizovati. Uostalom, Evropska unija je konstrukcija koja poiva na normama-obim propisa je odavno premaio 150 hiljada stranica raznih direktiva, uredbi i normi. Upravo zbog toga je neophodno da se to pre pone savladavanje osnova politike u pojedinim oblastima rada EU. Pogotovo kada se radi o buduem okviru naeg rada, angaovanja i ivota, odnosno o naoj budunosti. U Beogradu, 2010. Tanja Mievi, Milan Simurdi

smislu prilagoavanja zakonodavstva, tako i kada je re o implementaciji i integrisanju u evropsko okruenje u zahtevnom i sloenom procesu pristupanja Srbije EU. Nekoliko dodatnih argumenata objanjava zato smo krenuli upravo sa Vodiem u oblasti energetike. Ukoliko ostavimo po strani injenicu da je energija u samim korenima evropskih integracija (preko Zajednice za ugalj i elik kao zametka savremene EU), na prvom mestu je rastui znaaj ove teme za sve nacionalne politike u svetu, pa i u EU. Bilo da je re o energetskoj bezbednosti, energetskoj efikasnosti ili obnovljivim izvorima energije jasno je da se radi o temi koja e u predstojeim vremenima biti u samom vrhu agende EU, njenih drava lanica, ali i aspiranata na lanstvo meu kojima je i Srbija. Kao i u drugim oblastima energetska politika EU je pokretna meta. Karakteriu je stalne promene, teko i sporo usaglaavanje i znaajni otpori nacionalnih politika koje se teko odriu mita o energetskom suverenitetu. Ovaj Vodi daje pregled evropske politike u ovoj oblasti do maja 2010. godine. Poslednji regulatorni talas je upravo zapljusnuo briselsku administraciju i drave lanice kroz otpoinjanje veoma zahtevnog posla na uobliavanju energetske strategije EU za period 2012-2020. Kada se govori o Srbiji, momenat je zaista vredan panje. Ne radi se samo o presudnoj fazi naih evropskih integracija i prieljkivanju statusa kandidata, ve i o oblasti kojom se bavi ovaj Vodi. Srbija bi do kraja godine trebalo da usvoji promene postojee Energetske strategije Republike Srbije do 2015. godine, ali i da dopuni Zakon o energetici, kao osnovni pravni akt koji regulie ovu oblast. Za oekivati je da Srbija osnovne postavke iz Strategije i odredbe Zakona prilagodi usvojenim naelima i propisima energetske politike EU. Paralelno, u naoj javnosti sve su prisutnije teme vezane za energetiku. Bilo da se radi o energetskoj efikasnosti, poveanoj panji koja se posveuje obnovljivim izvorima energije ili najavljenim, velikim investicijama u ukupni energetski sektor i prateu infrastrukturu, energetika je tema koja se nakon nekoliko decenija zapostavljenosti vraa u sam fokus privrednog i politikog ivota u Srbiji. U takvom kontekstu ira saznanja o evropskim propisima i praksi, ali i primeri i iskustva iz ove oblasti koji su predoeni kroz iskustva Slovake mogu biti samo od koristi. Ovo je podjednako va-

6


9

Sadraj

1. 2. 2.1 2.2 2.3 3. 3.1 3.2 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5

Uvod Pojam pristupanja Evropskoj uniji Nastale, predstojee i oekivane obaveze iz procesa pristupanja Predvianje promena u obuhvatu i karakteru obaveza Problem razvoja energetske politike Nastale obaveze iz procesa pristupanja Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Pregled pravnog okvira u oblasti energetike Elektrina energija Prirodni gas Nafta Energetska efikasnost Obnovljivi izvori Sigurnost snabdevanja Oblasti koje su povezane sa oblastima energetike Zatita ivotne sredine Konkurencija Standardizacija Socijalna dimenzija Investicije

11 13 19 20 23 31 31 35 37 47 61 77 83 90 96 99 99 109 114 117 121


SADRAj

11123 123 125 127 131 165 165 172 178 181 183 Proces evropskih integracije Srbije u oblasti energetike je kompleksan, dugoroan i neophodno planiran poduhvat za svaku dravu koja ima energetski sektor utemeljen na korienju prirodnih resursa. Veza izmeu kvaliteta upravljanja korienjem prirodnih resursa i kvaliteta dravne uprave ini osnovu ovog procesa. Razvoj energetskih trita i na tome zasnovano upravljanje korienjem prirodnih resursa u energetici znaajno doprinosi kvalitetu dravne uprave. Ukoliko drava nema drugih konkuretnih prirodnih resursa, ovo moe da predstavlja i okosnicu celog procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU). To je bio sluaj sa mnogim dravama Centralne, Istone i Jugoistone Evrope koje su postale lanice EU. Momenat kada e energetska infrastruktura i kvalitet uprave ostvariti neophodan nivo pouzdanosti i kvaliteta da bi se drava kvalifikovala za lanstvo u EU je pokretna meta. Drave lanice stalno unapreuju energetskaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

6. 6.1 6.2 6.3 7. 8. 8.1 8.2 8.3 9. 10.

Zakljuak Znaaj integracija u oblasti energetike za proces pristupanja u ostalim sektorima Integracija Srbije u oblasti energetike i mogui uticaj tog procesa na zaposlenost i konkuretnost privrede Prilike za razvoj dobre uprave Iskustvo Slovake Prilozi Propisi koje je neophodno implementirati na osnovu ugovora o osnivanju energetske zajednice i odluke ministarskog saveta energetske zajednice (lan 100. UEnZ) Propisi Evropske unije koji e biti obavezni predstojee obaveze Propisi Evropske unije koji e biti obavezni potencijalne obaveze Skraenice Pojmovnik

1. Uvod

10

1.UVOD

13

trita, uveavaju stepen integracije i pouzdanosti, primenjujui pri tome sve modernije tehnologije. Naelo najbolje raspoloive tehnologije nije samo tehnoloki zahtev pri izboru opreme ili karaktera objekata ve i opte naelo energetske politike i kvaliteta dravne vlasti. Moderne energetske tehnologije su znatno pogodnije za ivotnu sredinu i otvorenije za uee javnosti, kako u komercijalnom tako i u socijalnom smislu. Uee javnosti u donoenju odluka u oblasti energetske politike i korienja javnih dobara u oblasti energetike se smatra neophodnim preduslovom za odriv razvoj. Drugim reima, drutveni sistem koji omoguava uee civilnog drutva u demokratskim procesima donoenja kritinih razvojnih odluka i formulaciji prioriteta, uz uvaavanje interesa meunarodnih partnera i regionalnu saradnju, nije postignue koje se samo po sebi podrazumeva. To je rezultat aktivnog rada mnogobrojnih zainteresovanih uesnika. U tome iskustvo drava lanica EU saeto u regulativi koja je kratko predstavljena u ovom Vodiu i mnoge druge, predstavlja pomo od neprocenjive vrednosti. Samo pristupanje EU je, dakle, alat kojim se smanjuju rizici i poboljava odrivost sistema u kome ivimo.

2. Pojam pristupanja Evropskoj uniji

Pristupanje Evropskoj uniji moe se posmatrati kao proces usklaivanja domaih propisa i njihove primene sa pravnim tekovinama EU, odnosno kao prilagoavanje unutranjih odnosa domae infrastrukture standardima koji su usvojeni u EU. Ovo podrazumeva promene u domaem pravnom okviru, u odreenim modelima ponaanja komercijalnih i drutvenih odnosa kao i promene u fizikoj infrastrukturi. Proces pristupanja EU sadri kako promene modela ponaanja, takozvane meke promene, tako i promene u infrastrukturi, objektima i nainu funkcionisanja tehnikih sistema, to znai - praktine promene. Oba ova procesa su jednako vana i meusobno uslovljena. Smatra se da proces promena zakonodavstva ima za cilj da utie na postojei tehniki sistem u odreenom vremenu. Drugim reima, promena propozicija za korienje objekata ili investiranja u nove objekte tokom godina treba da dovede do toga da se postojei objekti koriste na bolji nain, odnosno da se novi objekti grade prema izvesnim proverenim tehnikimVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

12

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

15civilnog drutva i njihovo stvarno uee u procesima stvarnog ostvarenja obaveza iz procesa pristupanja EU ini celinu koja kvalifikuje jednu dravu za punopravno lanstvo. EU propisuje odgovarajue promene u pravnom okviru u oblasti energetike. Prilagoavanje domaeg prava tom pravnom okviru smatra se harmonizacijom domaeg prava u odnosu na pravo energetike Evropske unije. Meutim, pored neposrednih propisa koje je donela EU postoje i propisi koji su ireg meunarodnog karaktera, koji se takoe smatraju sastavnim delom evropskog pravnog okvira. Drugim reima, oekuje se da drava kandidat za lanstvo u EU sagleda i primeni i ove meunarodne standarde, da ih uvede u svoj unutranji pravni sistem i obezbedi njihovu primenu. Ovo se naroito odnosi na odgovarajue propise i konvencije Ujedinjenih nacija ili evropskih organizacija koje imaju ire lanstvo od neposrednog lanstva EU. Ovde spadaju Ugovor o Energetskoj Povelji (The Energy Charter Treaty), zatim Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development OECD), Meunarodna agencija za energiju (International Energy Agency IEA) i druge sline organizacije. Naroitu panju treba posvetiti standardima i kovencijama koje su proizile tokom godina delovanja Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nation Economic Commission for Europe - UNECE). Ovi standardi i konvencije su mahom prihvaeni od svih drava lanica EU i transponirani u njene propise. Unapreenje domaeg pravnog okvira i njegova harmonizacija sa odgovarajuim propisima EU podrazumeva sagledavanje tih propisa u ovom, irem kontekstu. Sam kontekst ne mora uvek biti potpuno konzistentan i drave pronalaze razliite naine kako e primeniti odgovarajue propise EU, odnosno ovih meunarodnih konvencija koje su izvan njenog neposrednog okvira. Ono to je zajedniko, jeste da se propisi prenose u domae pravo, u dobroj veri i sa namerom da zaista budu primenjeni. Ta okolnost demonstracija dobre vere i namere da se propisi zaista primenjuju posebno je vana dimenzija razvoja domaeg pravnog okvira. Ona daje ostalim partnerima, sadanjim lanovima EU, uverenje da drava kandidat zaista ima nameru da primenjuje i razvija evropsko pravo zajedno sa njima, na nain koji je kompatibilan sa onim to oni rade u svojim pravnim sistemima.VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

standardima i da se nadalje koriste na poboljani nain. Da bi promene imale efekta potrebno je da dolazi do komercijalnih dogaaja u kojima te promene mogu da budu primenjene. To dalje ukazuje da pojam pristupanja EU zahteva i takav set drutvenih odnosa, politikih institucija, dravnih institucija, pravnog sistema, vladavine prava, vlasnikih odnosa i raznih drugih okolnosti koje omoguavaju uredno odvijanje komercijalnih odnosa: investicionih odluka, investicija, kupovine i prodaje i povlaenja investicija1. U ze1 1993. godine, usvojeni su mlji u kojoj su investicije neobino male, broj koKopenhagenki kriterijumi, o ijoj mercijalnih transakcija je sveden na minimum, ispunjenosti EU vodi rauna. To su : 1) politiki kriterijumi: pa shodno tome odreene pravne promene nee stabilnost demokratskih ia se izdri biti odmah primenjene u redovnom ekonomskom konkurencija i snage trita unutar ivotu. To znai da je potrebno da proe izvesno EU; 3) usvajanje pravne tekovine EU acquis communautaire; kao vreme da bi se obavile komercijalne transakcije u i 4) postojanje administrativnog kojima bi eventualno moglo doi do primene ovih kapaciteta za usvajanje i sprovoenje pravnih tekovina. novih pravila. Meutim, propisane praktine promene na postojeim objektima se moraju desiti u onim rokovima koji su propisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju koji je posle pregovora i potpisan sa EU, drugim pravni aktima potpisanim izmeu drave koje je u procesu pristupanja EU i same EU i drugim aktima koji iz toga proizilaze. Privremeni sporazum je stupio na snagu 1. februara, 2010. godine. Ovo podrazumeva da je potrebno da se na terenu primeni odreena procedura, tehnologija ili da doe do promene naina korienja odreenog objekta. Usklaivanje sa propisima EU, u smislu ureenja domaih odnosa i zakonodavstva, ima smisla samo ukoliko se propisi primenjuju, odnosno, ukoliko domai komercijalni i drutveni ivot ima odgovarajuu dinamiku. S druge strane, jasno definisane obaveze, ine donoenje i izvravanje investicionih odluka praktino neizbenim. To je razlog da zemlje koje nemaju potpuno razvijene strukture odluivanja i uea javnosti u odluivanju mogu imati probleme da usvoje i primene napredni pravni okvir EU. Tek kombinovani razvoj pravnog okvira i njegova praktina primena uz razvoj demokratskih institucija, profesionalnih udrenja, udruenja potroaa, organizacija za zatitu ivotne sredine i drugih organizacija

14


17Izvoenje promena na fizikom objektu ili infrastrukturi obuhvata i ukljuuje niz komercijalnih transakcija. Onog trenutka kada se zapone donoenje odluka i izvoenje ovih transakcija, celokupna struktura evropskog prava nalazi svoju primenu. Da bi se donele investicione odluke, izvrile nabavke opreme, ostvarili procesi instalacije i putanje u pogon te opreme i kasnije organizovali korienje objekta mora se primeniti odgovarajui pravni okvir koji naravno ukljuuje, kao to je ranije reeno, sve propozicije prava EU i odgovarajue propozicije meunarodnih konvencija ugovora i drugih akata. Shodno tome ostvarenje praktinih preduslova ima znaaj ne samo u smislu postizanja konkretnih tehnikih parametara nego i u smislu primene odgovarajueg pravnog okvira u praksi. Drugim reima, na ovaj nain se postie da zemlja kandidat ne samo usvoji nominalno odreena pravila, odreeni pravni okvir i odreene procedure nego i da te procedure zaista neposredno primeni. Pored toga, izgradnja novih objekata ili pak intervencije na postojeoj infrastrukturi podrazumevaju i primenu odreenih tehnikih standarda. Ovi standardi ne moraju biti bezuslovno neposredno propisani u pravnom okviru EU, ve se mogu nai u nizu sporazuma o standardizaciji i standardima koji su na snazi u dravama lanicama EU. Ovde moe doi do niza tehnikih problema unutar interakcije izmeu opreme pribavljene ranijih decenija pod raznim drugim tehnikim standardima i nove opreme koja se sada dobavlja i izrauje po standardima EU. EU kao celina i veina njenih lanica imaju i razvijenu meunarodnu saradnju u oblasti tehnikih standarda u energetici. Ovo se posebno odnosi na procese saradnje iz okvira Meunarodne agencije za energiju (IEA) i na sporazume koje EU ima sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ovim sporazumima i procesima saradnje usaglaavaju se tehniki standardi za opremu u oblasti energetike i obezbeuje zamenljivost opreme unutar velikog ekonomskog prostora Evropske unije i SAD i naravno mnogih drugih zemalja koje su tim sporazumima pristupili. To je dopunjeno odgovarajuim propisima iz okvira evropskog pravnog okvira kojima se garantuje jednako pravo pristupa procesima javne nabavke za sve privredne subjekte iz EU i eventualno treih zemalja. Ostvarenje praktinih preduslova isto tako podrazumeva i odgovarajue komercijalne i finansijske tokove. I ti tokovi e biti izvedeni shodno propisiVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

Ovo ima poseban znaaj za one oblasti pravnog okvira, koje nisu neposredno regulisane evropskim propisima i odgovarajuim meunarodnim konvencijama. Prema tome, oekuje se da pored neposrednih propisa kojima se prenose ili primenjuju propisi Evropske unije i drugi propisi koji nisu neposredno vezani, odnosno koji se ne odnose neposredno za njene propise, takoe budu usaglaeni sa optim principima pravnog okvira koji razvija Evropska unija. Pored toga, u ovom procesu mogu biti od koristi opta naela EU od vladavine prava, potovanja ljudskih prava, zatite ivotne sredine do odgovarajuih odredbi zatite potroaa, prava na stanovanje, prava na privatnu imovinu i tako dalje. Pored neposredno propisanih okolnosti treba imati u vidu da se te okolnosti primenjuju uz potovanje osnovnih naela evropskog prava, odgovarajuih povelja i politikih dokumenata. Karakteristino je da se ova opta naela uzimaju vrlo ozbiljno i da ih sama EU i sve zemlje lanice primenjuju cenei ponaanje, kako meu sobom tako i u odnosu na zemlje u procesu pridruivanja, shodno tim osnovnim naelima. Proces pristupanja EU podrazumeva i jedan broj praktinih preduslova. Ne radi se samo o tome da se odreeni propis donese nego i o tome da se taj propis primeni na postojee objekte i na postojeu infrastrukturu na nain kojim bi se ti objekti ili ta infrastruktura promenili i ostvarili odreene tehnike karakteristike, u okviru odgovarajueg pravnog sistema. Ovo se posebno odnosi na tehnike parametre uticaja objekata na ivotnu sredinu odnosno parametre mogunosti upravljanja raspoloivim objektima i infrastrukture. Treba imati u vidu da sve promene na objektima i tehnikoj infrastrukturi u energetskom sektoru zahtevaju vreme koje se najee meri godinama. Od momenta donoenja odgovarajuih investicionih odluka do momenta naruivanja opreme, instalacija opreme, izgradnje objekta i konano putanja objekta u pogon moe da proe i vie od pet godina. Pored toga, odgovarajue odluke treba da budu donesene opet u skladu sa osnovnim propozicijama prava EU, u pravcu postizanja cilja koji je utvren njenim propisima. Shodno tome samo donoenje odluka takoe zahteva protek vremena.

16


19One ukljuuju proceduru javnih nabavki, uea javnosti, jednakog prava pristupa kako ponuaa tako i korisnika odgovarajue infrastrukture, ali i procedure zatite ivotne sredine, odnosno kontrole uticaja objekata na ivotnu sredinu. 2.1 Nastale, predstojee i oekivane obaveze iz procesa pristupanja Shodno vremenu primene, obaveze koje proistiu iz procesa pristupanja Evropskoj uniji mogu se podeliti na nastale, predstojee i oekivane2. Nastale obaveze su one obaveze koje su ve ugovorene sa ili bez odlonog roka. Meu nastalim obavezama naroito se istiu one koje su predviene u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (UEnZ). Sa stanovita EU, njenih lanica i ostalih drava potpisnica ovog ugovora, a koje nisu lanice EU, one se smatraju nastalim meunarodnim obavezama. Neke obaveze iz ovog okvira imaju odloni rok tako da je njihova primena oroena do nekog budueg datuma. Ovde se, takoe, pojavljuju obaveze koje su ve nastale i primenjuju se praktino odmah. Primer za to je obaveza primene evropskih standarda kod izgradnje novih energetskih objekata ili obaveza koje su nastale, ali treba da budu primenjene do nekog datuma u budunosti, to se naroito odnosi na primenu standarda zatite ivotne sredine na ve postojee 2 Pregled nastalih, predstojeih energetske objekte. U oba sluaja smatra se da su i oekivanih obaveza iz procesa pristupanja Evropskoj uniji u obaveze nastale, ali se primenjuju u razliitom vre- oblasti energetike Prilozi: Tabela menskom horizontu. broj 9.1. Predstojee obaveze su one obaveze ija obaveznost tek predstoji. To se odnosi na obaveze koje su predviene Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Sporazum predvia niz obaveza koje je potrebno primeniti sa stupanjem na snagu SSP i obaveza proisteklih iz njega. I ovde se radio o primeni sa ili bez odlonog roka. Pored toga, postoje i predstojee obaveze koje se mogu sagledati na temelju ve uspostavljenih obaveza. Naime, ukoliko jedna sada vaea direktiva EU predvia odreene tehnike standarde i izvestan razvoj tih tehnikih standarda po unapred propisanoj proceduri, za pretpostaviti je da e u narednom periodu doi do razvoja odnosnoVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

ma EU. Dakle, oekuje se da finansijski tokovi budu izvedeni, uz potovanje osnovnih naela solidnog finansijskog upravljanja. Na kraju, treba skrenuti panju na odgovarajuu praksu o ueu javnosti u donoenju investicionih odluka u oblasti energetike. Uee javnosti u donoenju investicionih odluka definisano je Arhuskom konvencijom i odgovarajuim propisima EU kojima se operacionalizuje primena ove konvencije. Naroito je vano uoiti da uee javnosti u donoenju odluka poinje sa stavljanjem odgovarajuih podataka na uvid javnosti pre nego to su definisane alternative, mogua reenja ili donete bilo kakve odluke u tom pokretu. Javnost ima pravo da bude obavetena o svim relevantnim parametrima funkcionisanja energetske infrastrukture, njenih uticaja na ivotnu sredinu i njenih tehnikih i ekonomskih parametara. Ovo se naroito odnosi na infrastrukturu koja se smatra javnom i za koju vai pravo pristupa tree strane u skladu sa propisima EU. Sagledavajui problem dostupnosti podataka uoava se da taj problem ima dve strane: sa jedne strane potrebno je da raspoloivi podaci budu dostupni javnosti, sa druge strane potrebno je da se u setu raspoloivih podataka nau svi relevantni podaci. Drugim reima, potrebno je da sistem funkcionisanja infrastrukture i objekata od javnog znaaja bude tako ureen da se neophodni parametri mere, registruju i tako dobijeni podaci uredno objavljuju. Nije dovoljno obezbediti javnost raspoloivih podataka, ve je potrebno da raspoloivi podaci imaju relevantnu strukturu, istoriju, ali i odgovarajuu obuhvatnost. Praktini preduslovi o kojima se ovde govori mogu se izvesti na vie razliitih naina. Raspoloiva tehnologija i postojei ekonomski odnosi stavljaju na raspolaganje itav niz razliitih alternativa kojima se propisani tehniki preduslovi mogu ostvariti. Ove Alternative treba da budu predoene, odnosno da budu dostupne javnosti. Isto tako, podrazumeva se da u javnoj sferi postoje procedure za donoenje odgovarajuih odluka uz uee javnosti. Mehanizam odluivanja zasnovan na valjanoj informisanosti, ueu javnosti i razmatranju alternativa treba da bude tako ureen da na kraju dovede do donoenja odluke, koja je prihvatljiva za sve zainteresovane strane. Od trenutka kada je odluka doneta, nadalje, takoe se primenjuju odgovarajue procedure propisane unutar pravnog okvira EU.

18


21pozicije. Veina ovih procesa je planirana i Evropska komisija preduzima mere da se rad na razvoju i dopunjavanju pravnog okvira obavlja na ureen i planiran nain. Kao posledica toga planovi rada na pojedinim segmentima pravnog okvira su unapred poznati. Propisi se nalaze na razliitim nivoima administrativnih i pregovarakih procedura i njihov razvoj se moe pratiti kroz odgovarajue publikacije EU. Po slinom principu unutar strukture EU inicira se rad na novim pravnim aktima. Iza neposredne inicijacije sledi odgovarajue planiranje procesa rada na konkretnom pravnom aktu. Shodno tome, mogue je vrlo detaljno pratiti razvoj pojedine pravne regulative u EU. Isto tako mogue je predvideti kada e pojedini pravni akti biti usvojeni, stupiti na snagu i ui u redovnu primenu. Kao posledica toga mogu se sagledati promene u obuhvatu i karakteru postojeih obaveza kao i eventualni nastanak novih obaveza. Gledajui iz sadanje pozicije Srbije kao drave koja je podnela kandidaturu za lanstvo u EU, ovo ima znaaj sa vie razliitih aspekata. Sa stanovita obaveza koje su ve nastale i koje su na primer u okviru UEnZ, svaka njihova eventualna promena skoro automatski postaje nastala obaveza za Srbiju. U tom sluaju Srbija se nalazi u situaciji da tako izmenjenu ili unapreenu obavezu treba da primeni shodno dinamici koja je predviena sa UEnZ. U ovom trenutku ovo se naroito odnosi na obaveze iz oblasti zatite ivotne sredine u vezi velikih energetskih objekata. Takoe, promene u tehnologiji (koje mogu, ali ne moraju biti posledica tehnoloke i naune saradnje unutar EU) vre uticaj na nain, ekonomiju i dinamiku ispunjavanja obaveza. Sa druge strane, promene u pravnom sistemu EU koje ne spadaju u nastale i predstojee obaveze automatski menjaju korpus oekivanih obaveza, to onda dalje sledstveno vri uticaj i na nain ostvarivanja sada nastalih i neposredno predstojeih obaveza. Ovaj proces ukazuje na kompleksnost procesa pristupanja EU. U ovom procesu meaju se ne samo nastale, predstojee i oekivane obaveze ve i eventualne promene tih obaveza i njihovog karaktera u kontekstu raspoloivihVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

promene standarda koji se imaju primeniti. Usled toga se takve, novonastale, obaveze mogu smatrati predstojeim obavezama. Oekivane obaveze su one ija se obaveznost moe oekivati kao posledica daljeg procesa integracije u ovoj oblasti. Ovde se naroito istiu obaveze koje e nastati sticanjem odgovarajue pozicije tokom procesa pridruivanja: kandidata ili, konano, lana EU. Samo lanstvo u EU podrazumeva ostvarenje itavog niza obaveza koje ovog trenutka nisu predmet UEnZ ili pak SSP. Neke od ovih obaveza su takve prirode da njihovo ostvarenje moe biti pod znaajnim uticajem naina kako se ostvaruju nastale ili neposredno predstojee obaveze. Dakle, uoava se meuzavisnost nastalih, predstojeih i oekivanih obaveza. Sagledavajui te obaveze moe se uoiti optimalan nain ostvarenja ve nastalih obaveza. Isto tako predstojee obaveze mogu vriti uticaj na karakter oekivanih obaveza. Vano je uoiti da proces izmeu nastalih, predstojeih i oekivanih obaveza nije reverzibilan. Naime, nastale obaveze nee i logino ne mogu biti predmet ponovnih pregovora u okviru eventualnog sagledavanja ili eventualnog ugovaranja predstojeih i oekivanih obaveza. Tek kao punopravna lanica, drava je u prilici da eventualno menja karakter odreenih obaveza i da se u kontekstu pregovora sa ostalim dravama lanicama zalae za formiranje drugaijih reenja u odgovarajuim pravnim aktima. Karakter oekivanih obaveza se ne moe menjati tokom pregovora, ve se samo moe definisati vreme nastanka, odnosno vreme primene odgovarajuih obaveza. Iskustvo kazuje da vreme primene i vreme nastanka ne moraju biti jednoobrazni. Okolnost da je obaveza nastala, ne znai da ona mora jednovremeno biti i primenjena, to znai da nastala obaveza moe imati izvesnu konfiguraciju dinamike njene primene.

2.2 Predvianje promena u obuhvatu i karakteru obaveza Proces utvrivanja odgovarajuih propisa i pravila EU je formalan proces usaglaavanja meu dravama lanicama i odgovarajuim telima EU. Taj proces ima svoju vremensku dinamiku i odgovarajue administrativne pro-

20


23prirodnih katastrofa i drugih dogaaja koji mogu biti rezultat klimatskih promena. Ovog trenutka zabrinutost zbog klimatskih promena motivie krupne i znaajne promene u propisima EU i stimulie znaajno uee EU u formiranju meunarodne regulative u toj oblasti. Za oekivati je da dalje zaotravanje problema povezanih sa klimatskim promenama moe dovesti do znaajnog ubrzanja u promenama regulative u toj oblasti. S obzirom da se radi o obavezi koja je nastala kao rezultat pregovora, ovo e dalje imati krupan uticaj na nastale, predstojee i oekivane obaveze Srbije u procesu evropskih integracija. Moe se rei da stav drave kandidata prema klimatskim promenama igra vrlo znaajnu ulogu u samom procesu pristupanja. Zabrinutost zbog klimatskih promena i saradnja sa ostalim dravama moe se iskazati ne samo doslednom primenom ve nastalih obaveza ve i inovativnim i odlunim aktivnostima na umanjenju efekata koji mogu uticati na klimatske promene. Drugim reima od drave kandidata bi se oekivalo da preduzima mere i korake koje imaju vei zahvat od onih koje su neposredno propisane sada vaeim propisima EU i sada nastalim obavezama.

tehnikih i ekonomskih mogunosti. Oigledno prisutan je meusobni uticaj izmeu ovih obaveza. Odgovarajua tela EU sagledavaju unakrsno dejstvo vaeih, predstojeih, oekivanih obaveza i njihovih promena, tako da se u stvari najznaajnije promene u praksi oekuju iz njihove interakcije. Pored toga, potrebno je ukazati da promene u energetici imaju svoju sopstvenu dinamiku. One se ne mogu ostvariti bez znaajnih i dugotrajnih priprema. Sagledavanje obaveza u njihovoj dinamici sa oekivanim i buduim promenama, a ako je mogue i predvianje tih promena, od izuzetnog su znaaja za planiranje u oblasti energetike na nacionalnom nivou. EU stupa u razliite odnose sa drugim meunarodnim organizacijama kao to su Ujedinjene nacije (UN) ili pojedinim dravama partnerima kao to su Ruska Federacija (Rusija) ili Sjedinjene Amerike Drave (SAD). U ovim odnosima EU ugovara odgovarajue meunarodne obaveze koje se onda dalje odnose i na drave lanice. Isto tako, drave lanice preuzimaju ugovorne obaveze nezavisno od EU. Ovi procesi vre uticaj ne samo na regulativu u oblasti energetike unutar Evropske unije ve mogu vriti uticaj i na planiranje u oblasti energetike zemalja koje jo uvek nisu lanice EU. Karakteristino je da ovi ugovori imaju dugorono dejstvo i da mogu uticati na karakter ve planiranih, oekivanih ili predstojeih obaveza ili promena obaveza u kontekstu pridruivanja EU. Energetsko trite EU se stalno razvija. Istovremeno, ono je izloeno kretanjima na svetskom energetskom tritu. Razliiti dogaaji koji se odigraju na svetskom tritu vre uticaj na unutranje trite EU, a onda posredno i na regulativu koja se donosi u EU. Karakteristian primer za ovo je kriza u snabdevanju prirodnim gasom iz januara, 2009. godine. Ova kriza nastala je izmeu Ruske Federacije i Ukrajine, ali je izvrila snaan uticaj na trite prirodnog gasa u EU. Takoe je rezultirala znaajnim promena u primeni postojee regulative i nastajanju nove, ali i promenama u ponaanju samog energetskog trita EU. Iz toga je proizila nova realnost za drave lanice EU, ali i za sve druge drave i eneregetske aktere na evropskom kontinentu. Ovakvi krupni dogaaji nisu iskljueni ni u budunosti. Moemo ih podeliti na dogaaje koji su trinog ili politikog karaktera i dogaaje koji su rezultat privrednih procesa. Naroito treba imati u vidu mogunost

2.3 Problem razvoja energetske politike EU je jedan od najveih potroaa energije na svetu. Sa svojih 27 zemalja lanica ukupna potronju energije prelazi 1.800 miliona tona ekvivalentne nafte dok ukupna finalna potronja energije iznosi neto manje od 1.200 miliona tona. Pored toga domaa proizvodnja energije u EU opada posebno od 2004. godine pa na dalje. Ukupna domaa proizvodnja energije iznosila je 2007. godine oko 850 miliona tona ekvivalentne nafte to ukljuuje nuklearnu energiju sa 28%, vrsta goriva, gas, naftu i obnovljive izvore energije. Dvadeset sedam drava lanica EU bile su znaajan neto uvoznik energije tako da je ukupan uvoz energije dostigao 2006/2007. godine oko 1.000 miliona tona ekvivalentne nafte. Prema tome, uvozna zavisnost EU je prela 50% i iznosi negde oko 53% ukupnih energetskih potreba. Nafta dominira uvozom energije sa preko 60% a iza toga slede gas i vrsta goriva, naroitoVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

22


25Dijagram3 1.: Aspekti energetske politike

ugalj. Uvoz elektrine energije i obnovljivih izvora energije je vrlo mali i svodi se na ispod 1%. Najvei snabdevai EU energijom u delu nafte su zemlje OPEK, Rusija, Kazahstan i Norveka, u delu uglja ponovo Rusija, SAD, Junoafrika republika i Australija, dok u delu snabdevanja gasom dominiraju Rusija, Norveka i Alir. U zbiru, Rusija je najznaajniji energetski partner EU. Ona obezbeuje oko 33% uvozne nafte, 42% uvoza gasa i 26% uvoza uglja. Potronja primarne energije stagnira poslednjih godina i raste neto sporije od ranijih oekivanja. Pored toga ipak se oekuje rast ukupne potronje primarne energije do blizu 2.000 miliona tona ekvivalentne nafte u 2020. godini. Ovde treba napomenuti da su ove projekcije raenje pre finansijske krize iz 2009. godine tako da po svemu sudei treba korigovati na nie ovu projekciju. Jer, moe se desiti da u 2020. godini Evropske unije ne dosegne nivo potronje primarne energije koji je imala 2008. godine. Na taj nain obezbeena energija, njeno korienje i prerada doprinosili su sa preko 80% formiranju gasova staklene bate u Evropskoj uniji i isto tako najveeg dela zagaenja vazduha zemlje i zemljita. Suoavajui se sa ovakvom situacijom veoma velike uvozne zavisnosti i potrebe da se povea efikasnost korienja energije, te isto tako da se zadri odgovarajua konkurentna pozicija privrede EU u odnosu na ostale privrede u svetu, EU razmatra i odgovarajuu zajedniku energetsku politiku. Pored osnovnih pravnih dokumenata koji e ovde biti prikazani u poglavljima 3, 4 i 5 treba ukazati na sam proces razvoja zajednike energetske politike u EU. Mnogi dokumenti i mnoga reenja u pravnom okviru imaju svoj izvor ili na razne naine potiu iz stratekih opredeljenja u oblasti energetske politike. Tri osnovna aspekta energetske politike Evropske unije su:n

Konkurentnost Prekogranine razmene, raznovrsni izvori i rute snabdevanja, investicioni signali (kapacitet/skladitenje/ infrasatruktura) Evropska energetska politika Efektivna primena ekonomskih instrumenata (STE); povezivanje na mreu putem OIE, KTEE, mikro generacije; investicioni signali

Sigurnost isporuke

Odrivost Smanjenje potronje, difuzija domaih energetskih resursa, smanjenje uvoza energije

Sigurnost snabdevanja ukljuuje prekograninu trgovinu i tranzit energije, diversifikaciju izvora snabdevanja i transportnih ruta, odgovarajue investicione signale u oblasti izgradnje infrastrukture i energetskih kapaciteta kao i skladitenje energije. Sve ovo zajedno utie na formiranje stavova i politika u oblasti energetske sigurnosti. Konkurentnost ukljuuje uveanje energetske efikasnosti i efikasnu primenu ekonomskih instrumenata, mogunost prikljuenja na mreu kako potroaa tako i novih proizvoaa energije, korienje obnovljivih izvora energije, kombinovanje proizvodnje toplotne i elektrine 3 Flavia Gangale, European energije, distribuiranu proizvodnju i korienje Commission, Moint Research Center, Energy Security Unit, energije i odgovarajue investicione signale. Odrivost ukljuuje redukciju potronje energije, bolju primenu raspoloivih tehnologija, veu efikasnost korienja energije, diversifikaciju pristupa do lokalnih ili domaih izvora energije i smanjenje uvoza energije kao i odrivost sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu.

konkurentnost; sigurnost snabdevanja i odrivost.

n

n

Petten, The Netherlands: European Energy Policy, Overview; Projekat: Studija o Podizanju kapaciteta Republike Srbije u oblasti Stratekog planiranja u Energetskom sektoru; Seminar u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike, Palata Srbije, Beograd, 20/21. maj 2010. godine.

24



27sursa. Zeleni dokument iz 2000. godine EU pod naslovom Ka evropskoj strategiji za poveanje sigurnosti snabdevanja energijom podrazumeva da: Dugorona strategija EU za sigurnost snabdevanja energijom treba da bude tako podeena da obezbedi neprekidnu fiziku raspoloivost energetskih proizvoda na tritima uz cenu koja je prihvatljiva za sve potroae i uzimajui u obzir brigu o zatiti ivotne sredine i potrebu odrivog razvoja.

Ova tri osnovna principa formulisana su 2006. godine u takozvanoj Zelenoj knjizi pod naslovom Evropska strategiju za odrivu, konkurentnu i sigurnu energiju. Ta osnovna opredeljenja su dalje razvijena u formalnoj komunikaciji Energetska politika za Evropu iz 2007. godine, koji je pripremila Evropska komisija. Konano, ovi osnovni principi su prihvaeni od strane Evropskog saveta marta, 2007. godine i pretoeni u energetski akcioni plan za period 2007/2009. koji je tom prilikom usvojen. itav niz pravnih akata je proiziao iz ovih osnovnih dokumenata i ovih osnovnih opredeljenja. Neki od tih pravnih akata prikazani su na sledeem vremenskom dijagramu.

4

Flavia Gangale, European Commission, Moint Research Center, Energy Security Unit, Petten, The Netherlands: European Energy Policy, Overview; Projekat: Studija o Podizanju kapaciteta Republike Srbije u oblasti Stratekog planiranja u Energetskom sektoru; Seminar u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike, Palata Srbije, Beograd, 20/21. maj, 2010. godine.

Dijagram4 2.: Primer dinamike razvoja dela pravnog sitema EU u oblasti energetike

Preureena Direktiva o oznaavanju i zgradama

Direktiva 2004/8/EC o kogeneraciji

Direktiva 2006/32/ EC o efikasnosti u krajnjem korienju

Direktiva 2005/32/ EC o EE zahtevima

Direktiva 2003/30/ EC o biogorivima

Direktiva 2002/91/ EC o EE u zgradama

U razvijenoj formi koja je danas na snazi osiguranje snabdevanja energijom podrazumeva viedimenzionalni pristup koji naroito ukljuuje sledee: preventivne mehanizme i mehanizme reagovanja u kriznim situacijama, uspostavljanje spoljnih odnosa u oblasti energije, razvoj infrastrukture i poboljanje energetske efikasnosti i korienja lokalnih energetskih resursa. U delu prevencije i poveanja sposobnosti delovanja u kriznim situacijama usvojene su brojne mere na nivou EU u oblasti nafte, gasa i elektrine energije. Ove mere su fokusirane na raspoloivost ovih oblika energije i usmerene su da preduprede eventualne prekide u snabdevanju kao i da obezbede upravljanje u kriznim situacijama. U oblasti nafte ove mere su definisane Direktivom 2009/119/EC koja uspostavlja odreene obaveze zemalja lanica da odravaju minimalne zalihe sirove nafte i naftnih proizvoda. U oblasti prirodnog gasa na snazi je Direktiva 2004/67/EC koja se odnosi na mere obezbeenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. U oblasti elektrine energije Direktiva 2005/89/EC odnosi se na mere sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i odgovarajue investicije u infrastrukturu. U oblasti spoljnih odnosa u oblasti energije EU nastoji da povea svoju unutranju koheziju i razvije mehanizme usaglaavanja interesa izmeu zemalja lanica sa ciljem da se na meunarodnoj sceni Evropska unija pojavljuje efektivnije i da efikasnije uestvuje u multilateralnim pregovorima i procesima u oblasti energetike. Isto tako, treba ukazati da EUuestvuje u nizu meunarodnih procesa u oblasti energetike.VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

2. Direktiva 2001/77/EC o OIE

Prvi strateki energetski pregled

Energetski i klimatski paket

Odrivost

Konkurentnost

2. Direktiva za struju i gas

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

3. Paket za interno trite

2010.

Sigurnost snabdevanja

Postoji mnogo definicija energetske sigurnosti. Te definicije se najee odnose na fiziku dostupnost i ekonomsku dostupnost energetskih re-

26

Uredba o sigurnosti snabdevalja gasom

Direktiva 2006/67 o minimumu zaliha

Drugi strateki energetski pregled

Direktiva 2005/89/ EC o SS za struju

Direktiva 2004/67/ EC o SS za gas

Sigurnost

Zeleni papir o SS


29U januaru, 2008. godine, Evropska komisija je objavila paket propisa koji se odnosi na energiju, klimatske promene i energetske efikasnosti, koji je poznat kao paket 20-20-20, ili tri puta 20 do 2020. Namera ovog stratekog dokumenta je da se obezbedi smanjenje misije gasova staklene bate za 20%, da se uvea uee obnovljivih izvora energije ukupnoj potronji na 20% i da se utedi 20% primarne energije do 2020. godine. Smatra se da je ovim paketom EU nainila velik i praktian korak u smislu smanjenja problema klimatskih promena. Ova strateka incijativa dolazi kao dodatak na one inicijative koje su ve ugraene u evropske dokumente koji se odnose na emisije iz velikih loita, strateke procene uticaja na ivotnu sredinu i druge, kako je ve kasnije opisano. Posle krize u snabdevanju gasom koja je bila posledica nesuglasice izmeu Rusije i Ukrajine iz januara, 2009. godine, Evropska komisija je preduzela aktivnosti na izradi nove direktive u vezi sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Nacrt ove Direktive je sada u razmatranju u Evropskom parlamentu. Ova Direktiva predvia razvoj gasne infrastrukture u smislu poveanja broja kapaciteta i fleksibilnosti prekogranine infrastrukture za transport prirodnog gasa. Uvodi se uslov N-1 koji podrazumeva da svaka zemlja mora imati osigurano snabdevanje gasom ak i u uslovima da najvei prekogranini tok gasa bude prekinut. Drave lanice se obavezuju da izrade akcione planove i za prevenciju eventualnih prekida u snabdevanju gasom i isto tako da obezbede rezerve gasa za snabdevanje potroaa u trajanju od 60 dana visoke zimske potronje, odnosno 7 dana maksimalne zimske potronje. Isto tako predvia se izrada formalne procene rizika snabdevanja svake dve godine. Pored toga u delu upravljanja krizom predvia se izrada nacionalnih planova za sluaj krize u snabdevanju koji onda definiu ulogu odgovornosti i nain delovanja raznih uesnika u lancu sigurnosti snabdevanja. Odluka Evropskog Parlamenta i Saveta broj 663-2009 od 13. jula, 2009. godine kojom se postavlja program podrke ekonomskom oporavku putem odobravanja finansijske podrke projektima u oblasti energetike je primer, kako EU pravovremenim delovanjem utie jednovremeno na ublaavanje finansijske krize i poboljanje sigurnosti snabdevanja energijom. Ovom odlukom odobrava se finansiranje projekata u oblasti infrastrukture gasa i elektrine energije, projektima korienja energije vetra na moru i uklaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

Niz drava lanice i dalje sagledava energiju kao ekskluzivno, strateko pitanje i vrlo esto nastoje da deluju nezavisno i samostalno u odnosu na evropske institucije. Vei broj zemalja lanica su istovremeno prisutne u Meunarodnoj agenciji za energiju (IEA) i Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) to im prua drugi, dodatni okvir za zajedniko delovanje u oblasti energije. Postoje kompleksni odnosi izmeu evropskih institucija i meunarodne agencije za energiju. Isto tako, zemlje lanice i institucije EU deluju u mnogim sluajevima paralelno u raznim telima Ujedinjenih nacija koja se odnosi na energiju. Uporedo sa tim EU razvija i svoje zajednike aktivnosti u oblasti spoljne energetske politike. Ovo se pre svega tie razvijenog energetskog dijaloga sa Ruskom federacijom i odgovarajuim procesima sa zemljama Jugoistone Evrope, koje da nisu lanice EU odnosno dravama Mediterana. Evropska unija razvija i energetski dijalog i sloene tehnoloke, trgovake i investicione odnose sa SAD, koji su takoe veliki partner u oblasti sigurnosti snabdevanja energijom. Evropska komisija sagledava strateke potrebe EU u oblasti razvoja energetske infrastrukture. Ovo se posebno odnosi na baltiku interkonekciju, juni energetski koridor, akcioni plan u oblasti utroenog prirodnog gasa, mediteranski energetski prsten, sever-jug interkonekciju u oblasti gasa i elektrine energije u delu centralne i jugoistone Evrope i energetskih mrea u Severnom moru. Mnogi od ovih projekata prepoznati su kao projekti koji zahtevaju podrku na nivou EU i zajedniko delovanje kroz sistem transevropskih energetskih mrea. U delu konkurentnosti EU razvija unutranje energetsko trite. Ovo trite ima uticaja kako na konkurentnost evropske privrede tako i na sigurnost snabdevanja i odrivi razvoj u oblasti energetike. Na snazi je tzv. Trei energetski paket koji je usvojen u avgustu, 2009. godine, a koji je opisan kasnije u tekstu. Ovaj paket podrazumeva novi reim razdvajanja energetskih delatnosti, odnosno novi, sveobuhvatni dizajn energetskog trita. To ukljuuje: klauzule reipronosti u odnosima sa zemljama koje nisu lanice EU, vru harmonizaciju regulatornih tela u EU, pravo pristupa tree strane energetskoj infrastrukturi i posebnu zatitu prava potroaa.

28


31

njanja ugljen dioksida. Odluka alocira oko etiri milijarde evra na vei broj jasno definisanih projekata i na temelju odgovarajuih kriterijuma. Ovo pokazuje meusobnu povezanost problema sigurnosti snabdevanja, ivotne sredine, razvoja Evropskog energetskog trita i uvoenja obnovljivih izvora energije.

3. Nastale obaveze iz procesa pristupanja

3.1 Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Srbija je ratifikovala UEnZ, donoenjem Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija5. Proces osnivanja Energetske zajednice zapoeo je jo 2002. godine, potpisivanjem prvog Atinskog memoranduma o razumevanju. Ovaj proces je nastavljen 2003. godine, potpisivanjem drugog Atinskog memoranduma o razumevanju. Memorandumi u sebi sadre namere o saradnji drava Jugoistone Evrope i EU u oblasti energetike. Ovaj proces je podstaknut i aktivnostima drava Jugoistone Evrope, u procesu pristupanja EU, od kojih su Bugarska i Rumunija postale drave lanice Evropske unije, nakon stupanja na snagu ovog5

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Sl. glasnik RS br. 62/06 ).

30


3. NASTALE ObAVEZE IZ PROcESA PRISTUPANjA

33UEnZ je ureena i institucionalna strukturu EZ. Institucionalnu strukturu Energetske zajednice ine: 1) Ministarski savet; 2) Stalna grupa na visokom nivou;

ugovora. Evropska perspektiva drava Jugoistone Evrope, potvrena od strane Evropskog saveta Kriterijumima iz Kopenhagena 2002. godine i donoenjem Solunske Agende za Zapadni Balkan 2003. godine, kao i kroz proces Evropskog partnerstva i potrebe podsticanja uslova za mir, stabilnost i ekonomski razvoj regiona. Osnovna ideja Energetske zajednice je stvaranje zajednikog trita energije drava Jugoistone Evrope, koje bi se integrisalo sa tritem energije Evropske unije. Trite energije Energetske zajednice obuhvata trite elektrine energije i prirodnog gasa. Ipak, u UEnZ je ostavljena mogunost da se trite energije proiri i na druge oblike energije, kao to su utenjeni prirodni gas, nafta i naftni derivati, vodonik i drugi oblici energije koja se prenosi mreama. Ideja o osnivanju Energetske zajednice proizala je iz potrebe ostvarivanja sigurnosti snabdevanja energijom regiona i povezivanja trita energije regiona Jugoistone Evrope sa tritem EU. S obzirom da su centri proizvodnje energije i centri potronje energije veoma esto prostorno udaljeni, te da je neophodno izgraditi infrastrukturu kako bi se ovi centri povezali na efikasan i ekonomian nain, potrebno je stvoriti preduslove za investicije u energetsku infrastrukturu, a prvi preduslov su politika i ekonomska stabilnost i poznat pravni i regulatorni okvir za ulaganja. UEnZ i drugim aktima donetim od strane institucija Energetske zajednice i potpisnica ugovora, stvara se ujednaen pravni okvir za investicije u energetsku infrastrukturu. EZ, s obzirom na svoj geografski poloaj treba da bude spona sigurnosti snabdevanja energijom izmeu trita energije EU - kao potroaa i kaspijskih, severnoafrikih i bliskoistonih rezervi gasa. Na taj nain bi se istovremeno ostvarivala sigurnost snabdevanja energijom Energetske zajednice iz navedenih izvora, ali i korienjem domaih rezervi prirodnog gasa, uglja i hidroenergetskog potencijala. Energetska bezbednost u navedenom smislu podrazumeva aktivnosti javnog sektora potpisnica u cilju ostvarivanja ekonomskog i socijalnog napretka i visok nivo zaposlenosti, uravnoteen i odrivi razvoj, kao i stvaranje podruja bez unutranjih granica za tokove energije. UEnZ su propisana naela i ciljevi EZ, mehanizam za funkcionisanje trita energije i aktivnosti potpisnica na stvaranju jedinstvenog trita energije EZ.

3) Regulatorni odbor; 4) Forumi i 5) Sekretarijat sa seditem u Beu. Ministarski savet, kao najvii organ Energetske zajednice ima obavezu da obezbedi ostvarivanje njenih ciljeva. On prua opte politike smernice, predlae mere i donosi odluke i proceduralne akte, a ine ga predstavnici ugovornih strana (na ministarskom nivou). Stalna grupa na visokom nivou je telo koje priprema rad ministarskog saveta, daje saglasnost na rad donatorskih tela i finansijsku podrku, priprema analize implementacije propisa EU, donosi proceduralne akte i izvrava mere po nalogu Ministarskog saveta. Regulatorni odbor je telo koje ine predstavnici regulatora potpisnica. Ovo telo savetuje Ministarski savet i Stalnu grupu na visokom nivou o detaljima statutarnih, regulatornih i tehnikih pravila, donosi odluke u pogledu prekograninih sporova u koje su ukljueni dva ili vie Regulatora, izvrava mere Ministarskog saveta i donosi proceduralna akta. Forum je najire telo EZ, koje ine predstavnici zainteresovanih strana: industrije, regulatora, reprezentativnih grupa iz industrije, potroai. UEnZ je utvrdio postojanje Foruma za elektrinu energiju (sa seditem u Atini) i Foruma za prirodni gas (sa seditem u Mariboru), a kasnije je odlukom Ministarskog saveta formiran i Forum za naftu (sa seditem u Beogradu). Ova tela imaju savetodavnu ulogu. Sekretarijat je administrativno telo Energetske zajednice koje prua administrativnu podrku ostalim institucijama EZ, nadgleda pravilno izvravanje obaveza strana ugovora, nadgleda i pomae aktivnosti donatora ovog procesa i drugo. Ciljevi EZ su stvaranje stabilnog regulatornog i trinog okvira, koji treba da bude jedinstven, izgraen na nain da privue investicije u energetskuVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

32


35ivota i uslova rada. Zbog znaaja navedenih pitanja u okviru Energetske zajednice je osnovana institucija - Socijalni forum. UEnZ je propisana mogunost proirenja oblasti primene EZ na druge oblasti energetike, na primenu drugih propisa Evropske unije u navedenim oblastima i na primenu eventualnih izmena navedenih propisa. Ovakva mogunost proirenja oblasti delovanja ukazuje na injenicu da je stvaranje Energetske unije dinamiki proces, kojim se Evropska integracija Srbije stalno proiruje i produbljuje, na nove propise u oblasti energetike, propise o sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom, propise o pristupu mreama za transport prirodnog gasa. Poetkom decembra, 2008. godine, Ministarski savet Energetske zajednice doneo je odluku da se oblast delovanja ove Zajednice proiri i na oblast nafte i derivata nafte i osnuje Naftni forum sa seditem u Beogradu. U tom cilju je neophodno implementirati propise o stvaranju obaveznih rezervi sirove nafte i derivata nafte, kao mehanizma sigurnosti snabdevanja i u ovoj podoblasti energetike. UEnZ je prvi ulaz Srbije u stvarne integracije i EU. Znaaj ovog Ugovora za Evropske integracije Srbije, je kasnije potvrena ratifikacijom SSP iz septembra, 2008. godine u Narodnoj skuptini Republike Srbije. U SSP je podvuena nunost saradnje Srbije i EU na razvijanju tekovina Energetske zajednice i integracije Srbije u energetsko trite Evropske unije. 3.2 Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju SSP je ratifikovan Zakonom o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne i Republike Srbije, sa druge strane6. SSP je izraena volja ugovornih strana da Srbija poe putem pridruivanja EU. Iskazano 6 Zakon o potvrivanju je da ugovorne strane dele zajednike vrednosti i Sporazuma o stabilizaciji i ciljeve koji se ogledaju u politikoj, privrednoj i in- pridruivanju izmeu Evropskih stitucionalnoj stabilizaciji u Srbiji, kao i u regionu, zajednica i njihovih drava lanica, s jedne strane i Republike u razvoju graanskog drutva i demokratizaciji, Srbije, sa druge strane (Sl. izgradnji institucija i reformi dravne uprave, tr- glasnik RS br. 83/2008).VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

infrastrukturu (proizvodne objekte i energetske mree), a sve u cilju da sve potpisnice imaju pristup energetskim kapacitetima ovog trita. Posebno je istaknut znaaj stvaranja regulatornog okvira za investicije u energetske mree i za trgovinu energijom koja se prenosi ovim mreama, kako bi se stvorila mogunosti ujednaenog snabdevanja ovom energijom svih podruja EZ u geografskom smislu. Istaknuta je potreba povezivanja energetskih mrea unutar trita EZ sa drugim tritima u cilju ostvarivanja energetske bezbednosti, konkurencije na tritu energije, korienja obnovljivih izvora energije, unapreenja stanja ivotne sredine i efikasnog korienja energije. Prvi cilj EZ je implementacija relevantnih propisa EU, koji se odnose na oblast elektrine energije i prirodnog gasa, unapreenja i zatite ivotne sredine, korienja obnovljivih izvora energije i zatite konkurencije. Drugi cilj je uspostavljanje posebnog regulatornog okvira, koji e omoguiti efikasno funkcionisanje trita energije unutar EZ i povezivanje sa tritem EU, sa mehanizmom prekograninog prenosa energije mreama. Trei cilj je stvaranje trita energije koja se prenosi mreama bez unutranjih granica, unutar koga e biti razvijena koordinacija uzajamne pomoi u sluaju poremeaja u energetskim mreama ili spoljnih poremeaja, i mogunost stvaranja zajednike politike trgovine energijom sa uesnicima na tritima van EUi EZ. Oblasti delovanja EZ, kroz koje se ostvaruje evropska integracija Srbije, obuhvata implementaciju propisa EU u etiri osnovne meusobno povezane oblasti: energetika, unapreenje i zatita ivotne sredine, konkurencija i obnovljivi izvori energije. Pored ovih oblasti zahteva se implementacija standarda EU u oblasti elektrine energije i prirodnog gasa, kao i implementacija propisa o energetskoj efikasnosti. EZ ima socijalnu dimenziju, koja je razvijana od samog poetka ovog procesa. Ova dimenzija je formulisana Memorandumom o razumevanju o socijalnim pitanjima u kontekstu EZ iz 2007. godine. Memorandum predstavlja osnovu za socijalni dijalog unutar EZ o zatiti osnovnih prava zaposlenih, ljudskim pravima i osnovnim slobodama, o zdravlju i zatiti na radu, o jednakim pravima mukaraca i ena i jednakom plaanju za isti rad, kao i o obavezi snabdevanja energijom koja je potreba popravljanja standarda

34


37

govinskoj integraciji u regionu i u Evropi, poboljanoj privrednoj saradnji i saradnji u drugim oblastima kao to su pravosue i unutranji poslovi i jaanje nacionalne i regionalne bezbednosti. Takoe su strane iskazale da dele zajednike vrednosti u poveanju politikih i ekonomskih sloboda i potovanju ljudskih prava i vladavine prava, ukljuujui prava pripadnika nacionalnih manjina i drugih ljudskih prava. Ciljevi pristupanja Srbije EU utvreni SSP su: 1) podravanje napora Srbije u jaanju demokratije i vladavine prava; 2) doprinos politikoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona; 3) obezbeivanje odgovarajueg okvira za politiki dijalog, omoguavajui razvoj bliskih politikih veza izmeu ugovornih strana; 4) podravanje napora Srbije da razvija privrednu i meunarodnu saradnju, izmeu ostalog, i kroz usklaivanje svog zakonodavstva za zakonodavstvom EU; 5) podravanje napora Srbije da zavri tranziciju u funkciolnalnu trinu privredu; 6) unapreivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine izmeu EU i Srbije; 7) podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaenim ovim Sporazumom.7 SSP utvruje opta naela procesa pridruivanja, osnove za politiki dijalog i regionalnu saradnju, principe za slobodan protok robe, kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pruanje usluga i kretanje kapitala, nain usklaivanja propisa, primene prava i pravila konkurencije, usklaivanje pravila i procedura u oblasti pravosua, sloboda i bezbednosti, kao i usklaivanje politika saradnje i finansijske saradnje. Strane su se obavezale da period pridruivanja Srbije EU traje est godina8. Iako je Srbija ratifikovala ovaj sporazum u drugoj polovini 2008. godine, drave lanice EU u vreme pisanja ovog teksta, poetkom 2010. godine, jo ga nisu ratifikovale, tako da on u to vreme jo nije stupio na snagu za obe ugovorne strane9.

4. Pregled pravnog okvira u oblasti energetikeStrukturu prava energetike Srbije ine osnovni pojmovi prava energetike i principi prava energetike. Postojanje ovih pojmova i principa izdvaja pravo energetike od drugih oblasti prava. Osnovni pojmovi prava energetike su: 1) subjekti prava energetike; 2) objekti prava energetike; 3) energetske delatnosti; 4) instrumenti prava energetike. Principi prava energetike su kriterijumi zakljuivanja i vrednovanja prema kojima treba da se ponaaju subjekti prava energetike. Za pravo energetike su znaajni sledei principi: sigurnost snabdevanja energijom, odrivi razvoj, energetska efikasnost, zatita ivotne sredine, korienje obnovljivih izvora energije, ravnopravnost energetskih subjekata, ravnopravnost kupaca energije, javnost, nediskriminacija, konkurentnost. Sistem prava energetike ini skup svih pojmova prava energetike, koji funkcionalno zatvara institucionalni okvir prava energetike kao posebne oblasti prava: energetski subjekti obavljajui energetske delatnosti povodom objekata prava energetike stupaju u odnose odreene instrumentima prava energetike u skladu sa principima prava energetike. Energetske delatnosti su privredne delatnosti u oblasti energetike koje obavljaju privredni subjekti.VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

7

lan 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. lan 8. stav 1. SSP-a.

8

9

U Junu 2010. godine Ministarski Savet EU doneo je odluku o poetku procesa ratifikacije SSP sa Srbijom i taj proces je sada u toku shodno procedurama drava lanica EU.

36

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

39zervama sirove nafte i derivata nafte jo nije osnovano. U Srbiji nema nuklearnih elektrana, te nije osnovano posebno telo za regulaciju u ovoj oblasti. Pored AERS ije su nadlenosti iskljuivo u oblasti energetike, u Srbiji postoji Komisija za zatitu konkurencije (KzK) ija je nadlenost kontrola zloupotrebe monopolskog poloaja pojedinih subjekata na tritu. Iako postoji mogunost preklapanja nadlenosti izmeu AERS i KzK, njihov meusobni odnos nije uspostavljen propisom niti bilo kakvim sporazumom izmeu njih. Ipak, kako AERS nema druge mogunosti sankcionisanja zloupotrebe monopolskog poloaja energetskog subjekta (mree, vertikalno integrisani subjekti, i dr.), osim privremenog ili trajnog oduzimanja licence, ovaj sluaj bi bilo svrsishodnije da reava KzK. Agencija za energetsku efikasnost (AzEE) nije regulatorno telo, ali utie na subjekte prava energetike na nain koji omoguava efikasno korienje energije. AzEE je osnovana od strane drave kao savetodavno i konsultativno telo. Subjekti prava energetike u uem smislu rei su nosioci prava i obaveza u vezi sa obavljanjem energetskih delatnosti. To su: energetski subjekti i kupci energije. Energetski subjekti su fizika i pravna lica koja obavljaju energetske delatnosti. Zakonom o energetici su utvrene energetske delatnosti. U Srbiji je registrovano preko 400 energetskih subjekata koji obavljaju razliite energetske delatnosti. Drava i dravni organi mogu u pojedinim situacijama biti subjekti prava energetike u uem smislu rei, kada se nau u ugovornom odnosu sa energetskim subjektima (npr. ugovor o koncesiji, ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa). Kupci energije su: tarifni i kvalifikovani kupci. Tarifni kupci su oni kupci koji nemaju pravo izbora od koga e kupiti energiju i snabdevaju se na regulisanom tritu energije, po propisanom tarifnom sistemu. Tarifni kupac kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu od snabdevaa energijom za tarifne kupce. Kupci imaju pravo izbora snabdevaa. Oekuje se prevoenje svih kupaca u ovaj status. Potroai energije su krajnji kupci energije. U Zakonu o energetici za potroaa se koristi pojam kupac energije. Potroa energije je uvek kupac energije, ali i pojedini energetski subjekti se prilikom obavljanja svoje energetVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

Objekti prava energetike su: energenti, energija i energetski objekti. Instrumenti prava energetike su: strategija i politika razvoja energetike, regulativa, regulacija, licence, energetske dozvole, ugovori i prava subjekata prava energetike. Pojmovi prava energetike Subjekti prava energetike su fizika i pravna lica, nosioci prava i obaveza u oblasti energetike. Subjekte prava energetike ine energetski subjekti, potroai energije, drava i dravni organi, regulatorna tela u oblasti energetike i udruenja subjekata prava energetike. Subjekte prava energetike moemo podeliti na institucije, subjekte u uem smislu rei i interesne grupe. Institucije su nosioci obaveze regulacije - donoenja propisa i drugih regulatornih pravnih akata. To su: drava i dravni organi i regulatorna tela. Drava i dravni organi imaju dvojaku ulogu u pravu energetike. Oni su nosioci dravne vlasti. Pored toga, oni su nosioci prava - kao nosioci prava raspolaganja dobrima od opteg interesa i kao nosioci prava raspolaganja obavljanja delatnosti od opteg interesa, ali i obaveza kontrole naina korienja dobara od opteg interesa i kontrole obavljanja delatnosti od opteg interesa. Dravu i dravne organe su graani ovlastili da zastupaju njihove interese i da se pojavljuju u ulozi nosioca prava i obaveza raspolaganja dobrima i pravima od opteg interesa. Istovremeno drava preko svojih organa ostvaruje nadzor nad korienjem svoje imovine (npr. kontrola ostvarivanja opteg interesa u javnim preduzeima). U Srbiji nije jasno razgranien odnos ovih uloga drave i dravnih organa u pravnim odnosima u oblasti energetike. Propisima EU je utvreno osnivanje regulatornih tela u oblasti regulacije trita elektrine energije i prirodnog gasa, u oblasti upravljanja rezervama nafte i naftnih derivata i nadzora nad radom nuklearnih elektrana i otklanjanjem nuklearnog otpada. U Srbiji je osnovano regulatorno telo za oblast energetike - Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS). Regulatorno telo za upravljanje re-

38


41sanju ovog pojma izmeu pravnih sistema EU i Srbije. U EU, pod delatnostima od opteg interesa se podrazumevaju delatnosti kod kojih regularni trini mehanizam ne obezbdjuje socijalno poeljni rezultat i koje se pribavljaju plaanjem iz javnih sredstava. Pod pojmom delatnosti od opteg interesa, u Srbiji se podrazumevaju zakonom propisane delatnosti od interesa za drutvenu zajednicu i/ili dravu. Zakonom se obavezno utvruje koje su to delatnosti od opteg interesa. Ove delatnosti koje se obavljaju po posebno propisanom reimu i nain sticanja ovog prava je propisan Zakonom. Zakonom o energetici je utvreno da koje su to energetske delatnosti od opteg interesa. Kada se govori o delatnosti od opteg interesa u oblasti energetike, moe se rei da je to ekskluzivno pravo i obaveza, kojim raspolae drava (u ime i za raun javnosti), dajui odreenim licima da koriste, upravljaju i raspolau prirodnim bogatstvima (sirovom naftom, prirodnim gasom, ugljem za proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije, vodnim tokovima) i da upravljaju i koriste dobra u optoj upotrebi (energetske mree elektroenergetske vodove i cevovode). U Srbiji za obavljanje delatnosti od opteg interesa drava osniva javna preduzea. Kapital i sredstva javnih preduzea su u dravnoj svojini11. Drava moe ugovorom poveriti obavljanje delatnosti od opteg interesa i drugom preduzeu, preduzetniku ili delu preduzea. Za obavljanje delatnosti od opteg interesa drava moe dati koncesiju u skla11 Zakonom javnim preduzeima du sa uslovima utvrenim Zakonom o koncesija- i obavljanjuodelatnosti od opteg ma. U sluaju da pravo na obavljanje delatnosti od interesa je utvreno da kapital opteg interesa nije korieno u skladu sa unapred javnih preduzea moe biti i u meovitoj svojini (verovatno se utvrenim nainom, ono se u moe oduzeti, to bi misli na meovitu: dravnu i kod javnih preduzea bio tei sluaj.12 privatnu svojinu). Prilikom razmatranja pojma delatnosti od opteg interesa vano je napomenuti da postoji velika zainteresovanost meunarodne zajednice za korienje vazduha, vode i zemljita, kao globalnih dobara od opteg interesa, tj. kao dobara od opteg interesa globalne drutvene zajednice. Nedomainsko korienje13 ovih dobara na jednom podruju, moe da prouzrokuje tetne posledice, ne samo na tom podruju, ve da se prenese na globalnu drutvenu zajednicu. Zbog toga meunarodna javnostVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

ske delatnosti mogu nai u ulozi kupca energije (npr. trgovci energijom, proizvoai elektrine i toplotne energije...). Kada se energetski subjekt nae u ulozi kupca energije za sopstvene potrebe, on se u tom pravnom odnosu ima poloaj potroaa energije. Interesne grupe su formalno organizovane kao i neformalne grupe pravnih i fizikih lica subjekata prava energetike, koja zastupaju zajednike interese u vezi sa odnosima u oblasti energetike. To su: privredne komore, profesionalna udruenja, udruenja potroaa energije, udruenja regulatora i druge formalne i neformalne interesne grupe. Ove formalne i neformalne grupe nisu direktni subjekti prava energetike, jer nisu nosioci prava i obaveza u oblasti energetike. One imaju znaajnu ulogu u procesu uticaja na donoenje regulative i regulacije u oblasti energetike. Privredne delatnosti u oblasti energetike nazivaju se energetskim delatnostima. Energetske delatnosti se bolje mogu sagledati kada se podele prema podoblastima prava energetike na delatnosti u oblasti: elektroenergetike, gasne privrede, naftne privrede, toplotne energije, uglja/lignita. U Srbiji je prihvaena i izvrena podela delatnosti na energetske delatnosti i na rudarske delatnosti. Energetske delatnosti su downstream delatnosti ukljuujui i rafinerijsku preradu sirove nafte (proizvodnja derivata nafte). Up stream delatnosti su delatnosti proizvodnje i eksploatacije uglja/lignita, sirove nafte i prirodnog gasa. Delatnost prevoza sirove nafte, derivata nafte i uglja, odnosno lignita u redovnom saobraaju se ne reguliu Zakonom o energetici, ve spada u oblast prevoza robe. 10 Prodaja energije i energenata na slobodnom triU nekim pravima se razlikuje pravno ureenje delatnosti od tu nije regulisana propisima, ve tritem. Jedino interesa za drutvenu zajednicu, u oblasti trgovine derivatima nafte postoji Uredod delatnosti od interesa za dravu. Tako da se razlikuju ba o cenama derivata nafte i Uredba o uslovima delatnosti koje predstavljaju i nainu uvoza i prerade nafte, odnosno derivata korienje nekog prirodnog nafte. bogatstva i dobra u optojupotrebi, od delatnosti koje su iskljuivo potreba drave (npr. izdavanje slubenog glasila Republike Srbije).

Definisanje pojma delatnosti od opteg interesa nije svuda isto10, pa tako postoje razlike u defini-

40


43ravnopravnost uesnika u obligaciono pravnim odnosima, javnosti, nediskriminacije, konkurencije... Nisu svi od ovih principa vezani iskljuivo za pravo energetike, veina od njih su opti principi koji se primenjuju uopteno na obligaciono pravne odnose ili ak ire (npr. naelo javnosti). Potrebno je ukazati na injenicu da su principi prava energetike proklamovani, ali istovremeno i ogranieni regulativom, regulacijom ili ve ranije zakljuenim ugovorima.

12

Ima vie dokumenata, propisa i presuda vie institucija Evropske unije (ukljuiv Lisabonski ugovor, direktive, presude Evropskog suda pravde) kojima se izgrauju takozvane zajednike vrednosti Evorpske unije u odnosu na usluge opteg (ekonomskog) interesa. Protokol br. 26. Lisabonskog ugovora (Consolidated version of the Treaty on the European Union and the Treaty on the Functioning on the European union Official Journal of the European Union C 83 Volume 53 30 March 2010) prepoznaje kljunu ulogu nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti u pribavljanju i organizovanju usluga od opteg (ekonomskog) interesa, budui da su te vlasti blie neposrednim potrebama korisnika. Meutim, ove usluge treba da budu pribavljene u transparentnom postupku shodno naelima javnih nabavki i ne treba da ometaju funkcionisanje zajednikog trita. Isto tako nije dozvoljeno vanbilansno poravnanje kojim bi se usluge od opteg (ekonomskog) interesa pribavljale u zamenu za pravo korienja javnih dobara ili prirodnih bogatstava ili pak, pravo na monopolski poloaj ili druge trine beneficije. U ovoj oblasti predstoji znaajno usaglaavanje pravnog sistema Srbije sa optim pravnim postavkama koje su u primeni u Evropskoj uniji. Ova oblast je u propisima Evropske unije znaajnije obraena u oblasti presuda/sluajeva Evropskog suda pravde.

insistira na donoenju meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja i primeni ovih ugovora u to veem broju drava, kako bi se smanjilo prouzrokovanje tetnih posledica. Ovim ugovorima se reguliu i postupanja u sluaju prouzrokovanja tetnih posledica, kako bi se ostvarilo to vee smanjenje ovih posledica i to bre i lake otklanjanje njihovog dejstva. Energetski objekti su postrojenja i oprema (ureaji i instalacije) koji slue za obavljanje energetske delatnosti. Energetski objekti su razliiti za svaku energets ku delatnost. Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom, tehnikim i drugim propisima. Instrumenti prava energetike su sredstva kojima se ureuju pravni odnosi u koje stupaju energetski subjekti prilikom obavljanja energetskih delatnost. Instrumenti prava energetike su: strategija i politika razvoja, regulativa, regulacija trita energije, licence i dozvole, ugovori i prava subjekata prava energetike. Prava subjekata prava energetike su npr. pravo obavljanja delatnosti od opteg interesa, pravo pristupa tree strane energetskim mream, pravo prikljuenja tree strane na energetske mree.

Principi koji se odnose iskljuivo na pravo energetike su: princip sigurnosti snabdevanja energijom, princip energetske efikasnosti. Princip zatite ivotne sredine je princip koji se primenjuje na sve opasne delatnosti, u koje svakako spada veina energetski delatnosti (proizvodnja energenata i energije, prevoz energenata i energije...).

npr. eksploatacija uglja na jednom podruju, bez rekultivacije zemljita i spaljivanje uglja u termoelektrani bez zatitnih filtera, izaziva veoma tetne posledice za okolinu vazduno zagaenje, kisele kie koje padaju na zemljite. irenje ovih tetnih posledica ne poznaje dravne granice. Slino je i sa eksploatacijom ruda tekih metala, koje se koriste u nuklearnim elektranama. tetne posledice nedomainskog meunarodnog transporta ovih ruda su velike, a kamoli nedomainsko upravljanje nuklearnom elektranom, ili opasnim otpadom iz ovih elektrana. prim. aut.13

Sigurnost snabdevanja energijom je sloen princip. Sigurnost snabdevanja znai pouzdanost snabdevanja energijom koja treba da bude dostupna svim uesnicima na tritu. Sigurnost snabdevanja se ostvaruje: 1) dovoljnom koliinom energije na tritu; 2) diverzifikacijom izvora snabdevanja energijom; 3) rezervama energenata i energije; 4) razvojem trita energije; 5) sigurnim funkcionisanjem energetskih mrea; 6) razvojem energetskih mrea tako da svaki korisnik energije fiziki moe da ima priliku da je kupi; 7) poveanje efikasnosti korienja energije; 8) bezbednou energetskih mrea i drugih prevoznih sredstava. Princip energetske efikasnosti ili efikasnog korienja energije - znai smanjenje potronje energije za isti efekat. Energetska efikasnost treba da bude predmet energetske politike i strategije svake drave. Drave podstiu projekte za ostvarivanje efikasnog korienja energije, kako bi smanjile i potronju i trokove snabdevanja energijom potroaa, jer time postiu tri osnovna cilja: 1) smanjenje potrebe za energijom po jedininom potroau; 2) smanjenje zagaivanja ivotne sredine usled proizvodnje i potronje prljave energije i 3) tednju neobnovljivih prirodnih resursa. Subjekti primene ovih projekata su industrijski objekti i domainstva.VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

Principi prava energetike Principi prava energetike su kriterijumi zakljuivanja i vrednovanja u skladu sa kojima treba da se ponaaju subjekti prava energetike. Za pravo energetike su znaajni sledei principi: sigurnost snabdevanja energijom, energetske efikasnosti, zatite ivotne sredine, autonomije volje,

42


45Tabela broj 1.: Izvori prava Evropske unije

Izvori prava energetike Evropske unije14 Ova zajednica je osnovana 1952. godine na rok od 50 godina i 2002. godine je prestala da postoji. prim.aut.

Oblast energetike je veoma znaajna za proces nastanka i razvoja EU. Evropska zajednica za ugalj i elik14 je prvoosnovana EZ, a nakon toga su osnovane Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica. Ove tri EZ predstavljaju osnovu nastanka Evropske unije. Energetika je u nadlenosti Generalnog direktorata za energetiku, koji je deo administrativne strukture Evropske Komisije, kao organa sa ekskluzivnim pravom predlaganja pravne regulative EU.

Izvori prava Evropske unije Ugovori o osnivanju EZ i ugovori kojima je izvrena izmena ovih ugovora Opta pravna naela 2. Meunarodno zakonodavstvo EZ Uredbe 3. Sekundarno zakonodavstvo Direktive Odluke 4. Opta naela upravnog prava 5. Ugovori zakljueni izmeu drava lanica

1. Primarno zakonodavstvo

Propisi prava energetike predstavljaju acquis communautaire. Svaka drava koja eli da postane lanica EU treba da harmonizuje svoje propise sa acquis communautaire EU. Izvore prava energetike EU ine primarno i sekundarno zakonodavstvo, meunarodni ugovori koje je zakljuila EU, opta naela upravnog prava i Konvencije zakljuene izmeu zemalja lanica. Primarno zakonodavstvo ine: Ugovori o osnivanju EZ i EU, ugovori kojima je izvrena reforma ovih ugovora o osnivanju naroito Lisabonski Ugovor 15 Nazivi propisa Evropske u ovom - i opta pravna naela. Sekundarno zakonodavradu su usklaeni sa Prirunikom stvo ine brojni propisi razliiti prema svojoj priroza prevoenje pravnih akata di i sadrini: uredbe, direktive, odluke15. Evropske unije. www.seio.gov.rs

Kada se radi o propisima koji imaju neposredno dejstvo (uredbe, odluke), obaveze adresata (drava lanica ili pojedinaca) su veoma konkretno utvrene. Direktive, pa tako i direktive o unutranjem tritu energije, utvruju ciljeve koje treba da postigne drava lanica. Drava lanica sama utvruje najbolji nain kako da se realizuje direktiva EU, kroz donoenje nacionalnih propisa. Sve obaveze utvrene direktivama, drave lanice nisu obavezne da odmah implementiraju, ve je utvrena odreena dinamika primene. Zbog toga je uloga Evropske Komisije i Evropskog Suda Pravde veoma vana prilikom ostvarivanja kontrole i obezbeivanja primene ovih propisa EU. U tekstu samih direktiva je utvrena obaveza drava lanica da izvetavaju periodino Evropsku Komisiju o rezultatima njihove primene, kao i u sluaju da nastupe neki problemi u primeni.VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

44


474.1 Elektrina energija Poetna ideja UEnZ je podsticanje (sigurnosti) snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom u Evropskoj uniji i Jugoistonoj Evropi i u tom cilju otvaranje i regulacija trita elektrine energije i prirodnog gasa Jugiostone Evrope sa ciljem integracije ovog trita u trite elektrine energije i prirodnog gasa Evropske unije. Instrument kojim bi se obezbedili navedeni ciljevi je implementacija acquis communautaire Evropske unije koja regulie navedenu oblast. Propisi Evropske unije, koji treba da se implementiraju u Srbiji i ostalim potpisnicama UEnZ, a koji se odnose na regulaciju trita elektrine energije i prirodnog gasa utvruju potrebu za osnivanjem nezavisnog regulatornog tela, koje treba da stvara uslove za otvaranje trita elektrine energije i prirodnog gasa, nadzire slobodan pristup energetskim mreama, na principu nediskriminacije i javnosti korisnika mrea. Ovim propisima su ureeni osnovni principi sigurnosti snabdevanja energijom, stvaranje uslova za izgradnju novih kapaciteta i razvijanje mehanizama za prekograninu razmenu elektrine energije. UEnZ je propisano da u Srbiji i u ostalim potpisnicima treba da se u oblasti elektrine energije implementiraju sledei propisi:n

Tabela broj 2.: Pravni akti Evropske unije kojom ona iskazuje svoje nadlenosti16

Uredbe Sve drave lanice, opta primena

Direktive

Odluke Odreene drave lanice ili odreena fizika i/ili pravnalica Obaveznost proizilazi iz same pravne prirode, ali samo za subjekta obaveze

Preporuke/ Miljenja Odreene drave lanice ili odreena fizika i/ili pravna lica

Subjekt obaveze

Sve ili samo neke drave lanice Obaveznost je usmerena na postizanje cilja, ali je ostavljeno nacionalnim vlastima da izaberu oblik i metod

Priroda obaveze

Obaveznost proizilazi iz same pravne prirode, direktno se primenjuje

Nemaju obavezujuu pravnu prirodu

Pravo energetike Evropske unije se stalno razvija. Usaglaavanje nacionalnog prava energetike sa pravom Evropske unije je takoe proces uslovljen nizom faktora. Sutina je u injenici da se pravne norme utvrene za jedan 16 lan 288. Lisabonskog ugovora privredni i pravni sistem teko mogu direktno pri(Konsolidovana verzija Ugovora o meniti i ostvariti jedinstvenu funkcionalnu celinu. funkcionisanju Evropske unije) Zbog toga se Pravo energetike Evropske unije ureConsolidated version of the Treaty uje direktivama (Directive), gde svaka zemlja bira on the European Union and the Treaty on the Functioning on the najefikasniji nain za postizanje propisanog cilja. European union Official Journal O nekim temama oblast prava energetike Evropof the European Union C 83 ske unije ureuje se uredbama (Regulation). Volume 53 30 March 2010. Ovaj proces je jo tei za drave koje nisu uestvovale u donoenju ovih propisa. U tom procesu se nikako ne sme zanemariti injenica da su zemlje Evropske unije ratifikovale i niz konvencija, koje su postale deo domaeg prava i koje svakako predstavljaju normativno okruenje za primenu propisa Evropske unije. Zbog toga je, i u zemljama koje tee pridruivanju Evropskoj uniji i ostvarivanju uea u jedinstvenom tritu energije Evropske unije potrebna veoma precizna analiza postojeih privrednih i normativnih uslova, kako bi usaglaavanje njihovih pravnih akata sa propisima Evropske unije u potpunosti ispunilo eljeni cilj.

Direktiva br. 2003/54/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, koja se odosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i menja Direktiva br. 96/92/EC17; Uredba (EC) br. 1228/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije18.17 European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market of electricity repealing Directive 96/92/EC. 18

n

lanice EZ su bile dune da implementiraju ove propise u svoj pravni sistem u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu UEnZ, tj. od 1. jula, 2007. godine. Takoe je utvreno je da je svaka strana duna da obezbedi da su kvalifikovani

European Community Regulation 1228/2003/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity.

46



49Za delatnosti koje se nazivaju delatnostima od op- 22 Za pojam Public service teg interesa22 propisano je da moraju da budu obligation je u ovom vodiu regulisane, to znai da se obavljaju u skladu sa korien izraz delatnost od opteg interesa. propisanim uslovima, primenjujui naelo ne23 Public service obligations, Note diskriminacije korisnika usluga, transparentnosti of the DG energy & transport uslova za izvrenje usluge i vrenja same usluge, i on Directives 2003/54/EC and uz sve to potovanje injenice da se radi o delatno- 2003/55/EC on the internal market sti od opteg ekonomskog interesa.23 Ovo podra- in electricity and natural gas, 16. 1. 2004. zumeva da delatnost od opteg interesa mora biti regulisana propisima, jer ona predstavlja i pravo i obavezu. To znai da privredni subjekt koji je stekao pravo na obavljanje ove delatnosti ima i odreene obaveze koje prevazilaze njegov liini ekonomski interes da obavlja ovu delatnost. Njegove obaveze se, pre svega odnose, na bezbednost sistema obavljanja ove usluge i ostvarivanja sigurnosti snabdevanja korisnika usluge, potujui propisan kvalitet usluge i cenu, kao i uslove zatite ivotne sredine. Regulisanje delatnosti od opteg interesa odnosi se, pre svega, na injenicu da obavljanje delatnosti od opteg interesa mora biti definisano prostorom, vremenom i nainom u pravnom aktu, koji je donet u transparentnoj proceduri, te da su uslovi obavljanja ove delatnosti poznate javnosti. Pitanje dobiti i trokova obavljanja delatnosti od opteg interesa takoe treba da bude definisano u odnosu izmeu privrednog subjekta i tela koje raspolae pravom obavljanja delatnosti od opteg interesa, koje ne mora uvek da bude dravni organ. Delatnosti od opteg interesa se obavljaju na odreenoj teritoriji sa ciljem sigurnog snabdeva- 24 Public service obligations, Note nja korisnika delatnosti na toj teritoriji, uz obave- of the DG energy & transport zu kontinuiteta snabdevanja uslugom, jednakog on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market tretmana korisnika i poslovanja uz najmanje ope- in electricity and natural gas, 16. rativne trokove.24 1. 2004. Primena naela nediskriminacije se u ovom sluaju ostvaruje u dva pravca: 1) privredni subjekt koji obavlja delatnost od opteg interesa ne moe biti diskriminisan time to ima obavezu da obavlja konkretnu delatnost od opteg interesa. Ova obaveza podrazumeva i trokove, koji nisu uvek zasnovani na ekonomskom interesu ovog privrednog subjekta25 i 2) korisnik delatnosti (potroa) ne moe biti diskriminisan u pogledu korienjaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

potroai, u smislu direktive Evropske unije 2003/54/EC: od 1. januara, 2008. godine svi potroai, izuzev domainstava. Od 1. januara, 2015. godine, svi potroai treba da budu kvalifikovani potroai. Odlukom Ministarskog saveta EZ iz decembra, 2007. godine lanice Energetske zajednice su se obavezale da zakljuno sa 31. decembrom 2009. godine, implementiraju i sledei acquis Evropske unije: 19 Directive 2005/89/EC of the Direktiva br. 2005/89/EC Evropskog parlamenta i SaEuropean Parliament and of the Council of 18 January 2006 veta od 18. januara, 2006. godine o merama za obezconcerning measures to safeguard security of electricity supply and beenje sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i investicijama u infrastrukturu19. infrastructure investment.1. Direktiva br. 2003/54/EC

Predmet ove Direktive su zajednika pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju i snabdevanje elektrinom energijom, kao i pravila koja se odnose na organizaciju i funkcionisanje elektroenergetskog sektora, pristup tritu, kriterijumi i postupci koji e se primenjivati kod ten20 lan 1. Direktive 2003/55/EC. dera i izdavanje ovlaenja upravljanje sistemom.20 U pogledu organizacije i funkcionisanja elektroenergetskog sektora naglasak Direktive je na definisanju obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i zatiti potroaa. Direktiva utvruje da drave lanice koje su obavezne da primene ovu Direktivu prilikom njegove implementacije treba da primenjuju naelo subsidijarnosti EU sa ciljem da se stvori konkurentno, sigurno i sa aspekta ivotne sredine, odrivo trite elektrine energije, na kome nee biti diskriminacije izmeu privrednih subjekata u pogledu njihovih prava i obaveza. Privredni subjekti koji obavljaju energetske delatnosti na tritu elektrine energije treba da se ponaaju u skladu sa optim ekonomskim interesom, u skladu sa propisanom obavezom obavljanja delatnosti od opteg interesa koja se odnosi u najirem smislu na bezbednost, ukljuujui sigurnost snabdevanja, potovanje propisa, kvalitet i cenu snabdevanja i zatitu ivotne 21 sredine, ukljuujui energetsku efikasnost i klimatlan 3. taka 2. Direktive br. ske promene.21 2003/54/EC.

48


51osigurati nadzor nad sigurnou snabdevanja ovog trita. Nadzor treba da obuhvati balans ponude i tranje na nacionalnom tritu, stepen oekivane tranje u budunosti i oekivane dodatne kapacitete koji su u izgradnji, kao i kvalitet i stepen izgradnje mree i mere za obuhvatanje tranje u pikovima.30 U uslovima otvaranja trita elektrine energije, u cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja, potrebno je obezbediti ostvarivanje tehnike sigurnosti i funkcionisanje elektroenergetskih objekata. Direktivom je predvieno da je potrebno da postoje tehnika pravila koja bi utvrdila minimum tehnikih uslova i operativnih aktivnosti za prikljuenje na elektroenergetski sistem proizvodnih instalacija, distributivnih sistema, direktna prikljuenja potroake opreme, interkonekcije i slino. Ova pravila treba da obazbede unutranje funkcionisanje sistema i treba 30 da budu objektivna, nediskriminatorska i javna. lan 4. Direktive 2003/54/EC. Direktiva sadri odredbe kojima se ureuju pojedini aspekti obavljanja energetskih delatnosti proizvodnje elektrine energije, upravljanja prenosnim sistemom i upravljanja distributivnim sistemom. Proizvodnja elektrine energije, shodno Direktivi, nije regulisana kao delatnost, ve je propisana obaveza drava da utvrde objektivne, transparentne i nediskriminatorske kriterijume za izdavanje dozvole za izgradnju novih kapaciteta. Ovi kriterijumi ureuju uslove koji treba da budu ispunjeni prilikom izgradnje novih kapaciteta. Oekuje se da ovi kriterijumi budu takvi da omoguavaju nesmetani ulaz u granu i ne predstavljaju dodatni troak za novog uesnika na tritu u odnosu na ve postojee uesnike. Drave lanice mogu, ali ne moraju, uvesti i neki vid dugoronog planiranja izgradnje novih energetskih kapaciteta. Ukoliko je takvo planiranje uvedeno (zakonom, nacionalnom energetskom strategijom, aktima za primenu nacionalne energetske strategije, nacionalnim planovima razvoja, prostornim planovima ili drugim slinim aktima), oekuje se da takvi planovi uzmu u obzir mogunost investitora da nesmetano gradi novi objekat i ulazi na trite. Ne oekuje se da bi gradnja novog objekta mogla biti onemoguena, jer nameravani objekat nije predvien nekim od planskih akata. U sluaju da ove mere otvorenosti i pristupa tritu ne obezbeuju dovoljan tempo izgradnje novih objekata i da zbog toga bude ugroenaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

25

U pogledu obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i mogunosti kompenzacija trokova obavljanja konkretne delatnosti koji idu na tetu samog vrioca delatnosti od opteg interesa postoji Sluaj pred Evropskim sudom pravde (Altmark, 24. jul, 2003. godine). Ovaj sluaj predstavlja precedent o pravu na dravnu pomo u pogledu kompenzacije za obavljanje delatnosti od opteg interesa, shodno lanu 87, Ugovora o Evropskoj uniji. Kompanzacija za sluaj obavljanja delatnosti od opteg interesa nije, u principu, dravna pomo. etiri kumulativna uslova moraju biti ispunjena za ostvarenje tog cilja: 1) kompanija mora biti aktivno odgovorna za izvrenje obavaza koje moraju biti jasno definisane; 2) parametri za kalkulaciju trokova moraju biti utvreni unapred na objektivan i transparentan nain; 3) kompenzacija ne moe ni pod kojim uslovima biti vea od onog to je neophodno; 4) ako odabir privrednog subjekta koji obavlja delatnost nije izvren putem javnog tendera, nivo kompenzacije mora biti uporediv sa trokova kompanije koja ima dobru upravu i adekvatne resurse. - Public service obligations, Note of the DG energy & transport on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market in electricity and natural gas, 16. 1. 2004.

ovih usluga (delatnosti), u smislu da vrilac delatnosti moe da ga stavlja u drugaiji poloaj u odnosu na druge potroae u pogledu cene, bez obzira na bilo koje okolnosti koje bi mogle uticati na odnos vrilac delatnosti-korisnik delatnosti. Posebnu zanimlj

Documents

10-vodic-kroz-eu-politike-energetika