Embed Size (px)
Citation preview
METODI I PRINCIPI METODI I PRINCIPI PATOFIZIOLOŠKPATOFIZIOLOŠK E E
DIJAGNOSTIKEDIJAGNOSTIKE
Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi ćMarko R. Cincovi ć
UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET
DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO ŠŠKA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA
VEŽBA 1.VEŽBA 1.
NA PITANJA POSTAVLJENA RE ČNIKOM NA PITANJA POSTAVLJENA RE ČNIKOM FILOZOFIJE TREBA ODGOVORITI FILOZOFIJE TREBA ODGOVORITI
REČNIKOM BIOHEMIJE.REČNIKOM BIOHEMIJE.
DOPUNSKE DIJAGNOSTIČKE METODEDOPUNSKE DIJAGNOSTIČKE METODE--MESTO I FUNKCIJAMESTO I FUNKCIJA
AnamnezaAnamneza
FizikalniFizikalni pregledpregled
PACIJENTPACIJENT VETERINARVETERINAR
RADNA DIJAGNOZARADNA DIJAGNOZA
PROVERA DOPUNSKIM METODAMAPROVERA DOPUNSKIM METODAMA
MORFOMORFOLOŠKALOŠKAISPITIVANJAISPITIVANJA
FUNKCIONALNAFUNKCIONALNAISPITIVANJAISPITIVANJA
TAČNA DIJAGNOZA I TERAPIJATAČNA DIJAGNOZA I TERAPIJA
ZAŠTO TRAŽITI DOPUNSKU ANALIZUZAŠTO TRAŽITI DOPUNSKU ANALIZU
•• Dopunska analiza je neophodnDopunska analiza je neophodn aa ukoliko je odgovor lekara ukoliko je odgovor lekara DA DA ili MOŽDAili MOŽDA na barem jedno od slede ćih postavljenih pitanjana barem jedno od slede ćih postavljenih pitanja
Može li povišen, normalan ili snižen nalaz uticati na moju dijagMože li povišen, normalan ili snižen nalaz uticati na moju dijag nozu?nozu?
Može li nalaz uticati na moju terapiju?Može li nalaz uticati na moju terapiju?
Može li nalaz uticati na moju prognozu za pacijenta ?Može li nalaz uticati na moju prognozu za pacijenta ?
Može li abnormalnost na koju sumnjam biti asimptoma tskaMože li abnormalnost na koju sumnjam biti asimptoma tskai kako je le čiti?i kako je le čiti?
ZAŠTO NE TRAŽITI ANALIZU?ZAŠTO NE TRAŽITI ANALIZU?
• Upozoravamo na neke neozbiljne razloge za vršenje dodatnog pregleda:
Bilo bi lepo kada bismo znaliBilo bi lepo kada bismo znali
Da upotpunimo pacijentovu dokumentacijuDa upotpunimo pacijentovu dokumentaciju
Svi to čineSvi to čine
Da li to Da li to pomaže pomaže
pacijentu?pacijentu?Utiče li to na Utiče li to na postupak sa postupak sa
bolesnikom ili bolesnikom ili medicinsku medicinsku
nauku?nauku?
Da, ali sa Da, ali sa kojim kojim
pravom?pravom?
U KAKVIM RAZMACIMA PONAVLJATI U KAKVIM RAZMACIMA PONAVLJATI PATOFIZIOLOŠKE PRETRAGE?PATOFIZIOLOŠKE PRETRAGE?
•• U obzir treba uzeti fiziološku dinamiku organizma i predhodno U obzir treba uzeti fiziološku dinamiku organizma i predhodno medicinsko znanje.medicinsko znanje.
•• Da li se zbog promene koncentracije sadržaja u krvi mora menjatiDa li se zbog promene koncentracije sadržaja u krvi mora menjatiterapija?terapija?
Primeri:Primeri:Vrlo je neverovatno da će se koncentracija frakcija serumskih Vrlo je neverovatno da će se koncentracija frakcija serumskih proteina zna čajnije promeniti za manje od sedam dana.proteina zna čajnije promeniti za manje od sedam dana.
Sa druge strane u okviru akutnog hepatitisa transam inaze se Sa druge strane u okviru akutnog hepatitisa transam inaze se mogu pove ćati u okvru 24h.mogu pove ćati u okvru 24h.
Brza promena koncentracije kalijuma u krvi kod bole snika koji prBrza promena koncentracije kalijuma u krvi kod bole snika koji pr imaju imaju diuretike može biti pokazatelj da se još jednom izv rši dijagnostdiuretike može biti pokazatelj da se još jednom izv rši dijagnost ika ili ika ili promeni vrsta diuretika.promeni vrsta diuretika.
KADA JE NEKA PRETRAGA “HITNA”KADA JE NEKA PRETRAGA “HITNA”
• Pretraga je hitna ukoliko će rezultati pretrage uticati na započinjanje određene vrste terapije:
Ukoliko je koncentracija urinarnih soli u toku 24h skočila višestruko, to je znak da se mora započeti terapija diureticima.
POSTUPCI ZA DOBIJANJE POSTUPCI ZA DOBIJANJE MATERIJALA ZA MATERIJALA ZA
PATOFIZIOLOŠKU ANALIZUPATOFIZIOLOŠKU ANALIZU
UZIMANJE KRVIUZIMANJE KRVI
Krilna venaPTICE
v. jugularisv.caudalis
KRAVAKONJ, OVCAKOZA
v.cava anteriorv.jugularisv.cephalica
SVINJA
Kao pasMogu će kapilarno iz marginalne ušne vene
MAČKA
v. jugularis externav. jugularis externav.cephalica membri v.cephalica membri thoracicithoracici
PASPAS V. femoralisV. femoralis
V. Cephalica antebrachiiV. Cephalica antebrachiia.fa.femoralemoral isis
Za gasne analize krviZa gasne analize krvi
v.jugularisv.jugularis
PlasiranjePlasiranje igleigle u u krvnekrvne sudovesudove svinjesvinje
• Za uzimanje krvi najbolje je koristiti vakumske epruvete.
• Mogu biti sa poliestarskom smolom za odvajanje ćelija od seruma ili bez nje
• Dodatak antikoagulansa ili konzervansa• Korišćenje poveske (kontraindikovano za
određivanje laktata!!!)
UZIMANJE KRVIUZIMANJE KRVI
DOBIJANJE KOŠTANE SRŽIDOBIJANJE KOŠTANE SRŽI
STERNALNA PUNKCIJASTERNALNA PUNKCIJA
• Izvodi se u cilju dobijanja koštane srži.• Koristi se igla sa štitom i brizgalica od 10-
20ml (zbog dobrog vakuma)• Punkcija se izvodiu predelu drugog
međurebarnog prostora ili na manubrium sterni.
• Odraditi asepsu• Na dubini većoj od 5 mm dolazi se do srži.• Aspirirati 0,2-0,5ml – dovoljno za razmaz.
Bronhoalveolarna lavaža
Transtrahealna aspiracija
DOBIJANJE SADRŽAJA DOBIJANJE SADRŽAJA RESPIRATORNIH PUTEVARESPIRATORNIH PUTEVA
Endoskopija je omogućila vizuelizaciju dubljih segmenata respiratornog tubusa
Sondiranjem se postavlja dijagnoza i istovremeno sanira dilatacija želuca. Ponekad se međutim ne može odmah dobiti sadržaj. Najčešće je dovoljno prvo naliti oko 500 ml vode u sondu i potom spustiti glavu na dole .
Sondiranje – nosna sonda -konj
DOBIJANJE ŽELUDAČNOG DOBIJANJE ŽELUDAČNOG SADRŽAJASADRŽAJA
Psi-sonda kroz zalogaj
DOBIJANJE MOKRAĆEDOBIJANJE MOKRAĆE
URETRALNA URETRALNA KATETERIZACIJAKATETERIZACIJA
DOBIJANJE MOKRAĆEDOBIJANJE MOKRAĆE
CISTOCENTEZA
MOGUĆE I PRILIKOM URINIRANJA – KOMORE...,DNEVNI URIN
DOBIJANJE BURAŽNOG DOBIJANJE BURAŽNOG SADRŽAJASADRŽAJA
•• Plasiranje sonde okomito u Plasiranje sonde okomito u fossa paralumbalis sinistrafossa paralumbalis sinistra
•• Sonda na jednoj strani ima Sonda na jednoj strani ima mrežicu (u buragu) a spolja mrežicu (u buragu) a spolja je sud za prikupljanje.je sud za prikupljanje.
•• Izvaditi 0,5L sokaIzvaditi 0,5L soka•• Ispitivanja završiti za Ispitivanja završiti za
najdalje 9 sati ukoliko je najdalje 9 sati ukoliko je uzorak na sobnoj uzorak na sobnoj temperaturitemperaturi ..
AbdominocentezaAbdominocenteza
•• Indikacije: abdominalna trauma, izlivi u Indikacije: abdominalna trauma, izlivi u peritoneumu. peritoneumu.
•• Najčešće kod pasa i ma čakaNajčešće kod pasa i ma čaka
•• Sedacija životinje ako je potrebno.Sedacija životinje ako je potrebno.
•• Nešto lateralno i kaudalno od pupka, na Nešto lateralno i kaudalno od pupka, na životinji koja je u stoje ćem ili lateralnom životinji koja je u stoje ćem ili lateralnom ležećem položaju. ležećem položaju.
OstaliOstali bitnibitni postupcipostupci
OstaliOstali bitnibitni postupcipostupci
FAKTORI KOJI UTI ČU NA LABORATORIJSKE NALAZE
FAKTORI PO FAKTORI PO VREMENU DEJSTVAVREMENU DEJSTVA
FAKTORI PO FAKTORI PO SVOJOJ PRIRODISVOJOJ PRIRODI
PREANALITIČKIPREANALITIČKI
ANALITIČKIANALITIČKI
POSTANALITIČKIPOSTANALITIČKI
GENSKIGENSKI-- rasa, pol, nasledne bolesti rasa, pol, nasledne bolestiSTAROSTSTAROST--novoronovoro đđ-- adultadult --starija jedinkastarija jedinkaCIKLIČNE PROMENECIKLIČNE PROMENE--godišnje doba, reproduktivni ciklusgodišnje doba, reproduktivni ciklusEKOLOŠKIEKOLOŠKI -- ishrana,ekofaktoriishrana,ekofaktori
FIZIOLOŠKIFIZIOLOŠKI
METODOLOŠKIMETODOLOŠKI
METABOLIČKI: METABOLIČKI: gladovanje, stres, fizi čki naporgladovanje, stres, fizi čki naporHEMODINAMSKI:HEMODINAMSKI:Dnevni ritmoviDnevni ritmovi
UZIMANJE I VRSTA KRVIUZIMANJE I VRSTA KRVIPOSTUPAK UZIMANJAPOSTUPAK UZIMANJADODACIDODACIEPRUVETEEPRUVETEDUŽINA I NAČIN ČUVANJA UZORKADUŽINA I NAČIN ČUVANJA UZORKA
Poreklom od bolesnikaPoreklom od bolesnikaPoreklom od uzetih lekovaPoreklom od uzetih lekovaPostupak i greške u toku radaPostupak i greške u toku rada
Upisivanje laboratorijskih nalaza Upisivanje laboratorijskih nalaza od aparata do protokolaod aparata do protokola
Neki od vanlaboratorijskih razloga za dobijanje Neki od vanlaboratorijskih razloga za dobijanje pograšnog nalaza krvipograšnog nalaza krvi
Niske koncentracije glukozeKrv za odre đivanje glukoze stavljena u posudicu bez fluorida
RazređenostKrv po sastavu sli čna aplikovanoj infuziji
Krv izva đena iz ruke u koju je davana infuzija
Porast Ca, svih proteina, lipida i T4Suviše duga staza prilikom venepunkcije
Kao goreHemolizirana krv
Povišena koncentracija kalijuma, fosfata, fosfataze, LD-a i drugih intracelularnih enzima
Krv ostavljena da stoji preko no ći i tek ujutro dostavljena
MOGUĆE POSLEDICEMOGUĆE POSLEDICEUZROCI POGREŠAKAUZROCI POGREŠAKA
TUMAČENJE NALAZA TUMAČENJE NALAZA U PATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMAU PATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMA
Matrica odlu čivanja za procenu nalaza Matrica odlu čivanja za procenu nalaza funkcijskog ispitivanjafunkcijskog ispitivanja
REZULTATREZULTATTESTATESTA
TEST POZITIVANTEST POZITIVANTEST NEGATIVANTEST NEGATIVAN
Stvarno pozitivan (SP)Stvarno pozitivan (SP)Lažno negativan (LN)Lažno negativan (LN)
Lažno pozitivan (LP)Lažno pozitivan (LP)Stvarno negativan (SNStvarno negativan (SN ))
BOLEST POSTOJIBOLEST POSTOJI BOLEST NE POSTOJIBOLEST NE POSTOJI
KONAČNA DIJAGNOZAKONAČNA DIJAGNOZA
Senzitivnost = SP/SP+LNSenzitivnost = SP/SP+LN
Specifi čnost = SN/SN+LPSpecifi čnost = SN/SN+LP
Tačnost = (SP+SN)/(SP+SN+LP+LN)Tačnost = (SP+SN)/(SP+SN+LP+LN)
TUMAČENJE NALAZA FUNKCIJSKIH TUMAČENJE NALAZA FUNKCIJSKIH ISPITIVANJAISPITIVANJA
A AB
C D D C
Referentne Referentne vrednostivrednosti
Normalne Normalne vrednostivrednosti
Vrednost parametraVrednost parametra
Bro
j isp
itani
kaB
roj i
spita
nika
AA--sigurno patološka vrednost, Bsigurno patološka vrednost, B --sigurno normalna vrednost, sigurno normalna vrednost, CC--lažno pozitivan nalaz, Dlažno pozitivan nalaz, D --lažno negativan nalazlažno negativan nalaz
• Prema preporuci Internacionalnefederacije klini čkih hemi čara svaka laboratorija bi trebala da obradi 120 uzoraka zdravih životinja, kako bi odredila referentne vrednosti.
TUMAČENJE NALAZA FUNKCIJSKIH TUMAČENJE NALAZA FUNKCIJSKIH ISPITIVANJAISPITIVANJA
JEDINICE SIJEDINICE SI--SISTEMA U SISTEMA U PATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMAPATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMA
STANDARDNE SKRA ĆENICE U STANDARDNE SKRA ĆENICE U PATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMAPATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMA
•• BiBiće dostavljeno uz handout sa vežbi će dostavljeno uz handout sa vežbi
TABLICE SA REFERENTNIM VREDNOSTIMATABLICE SA REFERENTNIM VREDNOSTIMA
OSNOVI MIKROSKOPIRANJAOSNOVI MIKROSKOPIRANJA
• Standardni mikroskop predstavqa usavršeni model koji omo gućavalako rukovanje, brzu izmenu objektiva postavljenih na rev olverskinosa č, daje oštru sliku i homogeno osvetljeno vidno polje.
• U njegovoj konstrukciji razlikujemo mehani čke i opti čke delove. • Najvažniji opti čki delovi su objektivi i okulari. • Opremljen je sa najmanje tri objektiva čija su uve ćanja obi čno 10, 40 i
100x. • U kompletu dodatne opreme obi čno postoji i više zamenljivih okulara
uvećanja 5, 10 i 15x. • Ukupno uveli ćanje slike koju daje mikroskop dobijamo množenjem
uvećanja objektiva i okulara, tako da su mogu će kombinacije od 50 do 1500x.
• Čak i u slu čaju najkvalitetnijih okulara, obi čno najoštriju sliku daje onajsa najmanjim uveli čanjem, a dodatno okularno uveli čanje slike ne dajei veću razdvojnu mo ć, ograni čenu kvalitetom objektiva i osobinamasvetlosti.
• Objektivi uve ćanja 100x mogu se koristiti samo uronjeni u specijalnoulje koje spre čava rasipanje svetla, to su imerzioni objektivi i označenisu pored naznake uve ćanja i jednom kružnom crnom linijom. Najbolje imerziono ulje je kedrovo.
• Na starijim modelima kao izvor svetla obi čno služi ogledalo, a svetlo se sabira na preparat kroz kondenzor.
• Na starijim modelima kao izvor svetla obi čno služi ogledalo, a svetlo se sabira na preparatkroz kondenzor.
• Mehanički delovi mikroskopa su postolje, stativ, makrometarski i mikrometarski zavrtwiza grubo i fino izoštravanje slike, odn. pomeranje tubusa gore - dole. Radiugodnijeg koriš ćenja, može se stativ u zglobu saviti pod odre đenim uglom.
Stereološka merenja u Stereološka merenja u svetlosnoj mikroskopijisvetlosnoj mikroskopiji
•• Za stereološku analizu je potrebno da prou čavni objekat prese čemZa stereološku analizu je potrebno da prou čavni objekat prese čemo na nekoliko o na nekoliko ravni tako da trodimenzionalna struktura na preseku postaje dvodravni tako da trodimenzionalna struktura na preseku postaje dvod imenzionalna imenzionalna površina, jednodimezionalna linija ili ta čka. Na parafinskim rezpovršina, jednodimezionalna linija ili ta čka. Na parafinskim rez ovima ovo pravilo je ovima ovo pravilo je zadovoljeno jer se uzeti ise čak serijski se če na veći broj tanjizadovoljeno jer se uzeti ise čak serijski se če na veći broj tanji h rezova. h rezova.
•• Za stereološka merenja razli čitih struktura koristimo testne sisZa stereološka merenja razli čitih struktura koristimo testne sis teme (mrežice). teme (mrežice). Testni sistemi su skup geometrijskih elemenata od k ojih se naj čeTestni sistemi su skup geometrijskih elemenata od k ojih se naj češće koriste ta čke, šće koriste ta čke, linije, duži i površine, koji naj češće imaju pravilan raspored ilinije, duži i površine, koji naj češće imaju pravilan raspored i me međđusobno stalni usobno stalni odnos definisan matemati čkim ra čunom. Sistemi sa stalnim odnosomodnos definisan matemati čkim ra čunom. Sistemi sa stalnim odnosom geometrijskih geometrijskih struktura nazivaju se koherentnim sistemima. Testni sistem je destruktura nazivaju se koherentnim sistemima. Testni sistem je de finisan: površinom finisan: površinom sistema, ukupnim brojem ta čaka i linija i/ili dužinom linija sissistema, ukupnim brojem ta čaka i linija i/ili dužinom linija sis tema.tema.
Stereološka merenja u Stereološka merenja u svetlosnoj mikroskopijisvetlosnoj mikroskopiji
•• PraktiPrakti ččno, no, testnitestni sistemsistem jeje staklenastaklena ploplo ččicaica sasa ugraviranimugraviranim linijamalinijama , , tataččkamakama iliilidrugimdrugim geometrijskimgeometrijskim formamaformama ((slisli ččno no kaokao linearnilinearni mikrometarmikrometar ), ), kojakoja se mose mo žže e ugraditiugraditi u u okularokular mikroskopamikroskopa iliili se se nalazinalazi u u sastavusastavu kompjuterskogkompjuterskog programaprograma . . Pored Pored staklenestaklene ploplo ččice, ice, testnitestni sistemisistemi se se mogumogu prenetipreneti nana raznerazne providneprovidnematerijematerije , , nprnpr . . celuloznecelulozne folijefolije zaza stereolostereolo šška mereka mere njnj a a nana mikrofotografijamamikrofotografijamaelektronskeelektronske mikroskopijemikroskopije i i slisli ččno no
Univerzalni testni Univerzalni testni sistem Msistem M --4242
Stereološka merenja u Stereološka merenja u svetlosnoj mikroskopijisvetlosnoj mikroskopiji
•• ZapreminskaZapreminska gustinagustina jeje relativnarelativna stereolostereolo šška ka veliveli ččinaina kojakoja pokazujepokazujekolikikoliki udeoudeo ukupnogukupnog prostoraprostora pripadapripada prouprou ččavanojavanoj fazifazi . .
•• ZapreminskaZapreminska gustinagustina odreodre đđujeuje se se takotako ššto se to se prouprou ččavanaavana strukturastrukturaprekrijeprekrije testnimtestnim sistemomsistemom i i prebrojeprebroje tataččkeke kojekoje odgovarajuodgovarajuprouprou ččavanojavanoj fazifazi PfPf , i , i tajtaj brojbroj podelipodeli sasa brojembrojem tataččakaaka sistemasistema PtPt . .
• Stereologija, u nau čnom smislu, po čela je zvani čno da se razvija po četkom 60-tih godina. Nagli procvat stereologije započeo je sa razvojem kompjuterskih programa, sposobnih za analizu slike ( imaging analysis ).
Imunofluorescentna mikroskopija
• Prikaz tzv. indirektne imunofluorescentne reakcije na to ksokarijazu (levo), histološki preparat u kome se nalaze larve parazita služi kao antigen za test, prva inkubacija se radi sa ispituju ćim serumom pacijenta u kome se nalazeantitela kao posledica infekcije, zatim se radi druga ink ubacija sa antitelimaprotiv humanih antitela obeleženih FITC-om proizvedenim naj češće nakuni ćima. Desno - H&E obojeni kontrolni preparat antigena poka zuje larvunematode Toxocara canis , čestog uzro čnika eozinofilije kod dece. dr Dušan Laloševi ć iz PhD teze
OSNOVNE OSNOVNE PATOFIZIOLOŠKE PATOFIZIOLOŠKE
METODEMETODE
BRZI BIOHEMIJSKI TESTOVI
•• Postoje kao monotestovi ili politestovi.Postoje kao monotestovi ili politestovi.•• Koristi se sveža krv, urin ili serum.Koristi se sveža krv, urin ili serum.
++Specifi čna masaSpecifi čna masa
++++HolinesterazaHolinesteraza
++LeukocitiLeukociti
++EritrocitiEritrociti
++++UreaUrea
++NitritiNitriti
++BakterinBakterin
++HemoglobinHemoglobin
++BilirubinBilirubin
++UrobilinogenUrobilinogen
++Ketonska telaKetonska tela
++++++GlukozaGlukoza
++Proteini Proteini
++pHpH
UrinUrinSerumSerumKrvKrvParametarParametar
RASTVORIRASTVORI
RASTVORIRASTVORI
Serija rastvora 1:100Serija rastvora 1:100Čitaj: razblaženje jednog dela rastvora da bi Čitaj: razblaženje jednog dela rastvora da bi se dobilo 100 delova kona čnog razblaženjase dobilo 100 delova kona čnog razblaženja
RASTVORIRASTVORI
•• STANDARDNI RASTVORSTANDARDNI RASTVOR
Predstavlja referentnu vrednost.Predstavlja referentnu vrednost.
Služi za upore đivanje sa rastvorima sa Služi za upore đivanje sa rastvorima sa kojima radimo.kojima radimo.
Definiše se kao rastvor ta čno Definiše se kao rastvor ta čno odmerenekoli čine supstance u odre đenoj odmerenekoli čine supstance u odre đenoj zapremini rastvara ča.zapremini rastvara ča.
RASTVORIRASTVORI
METODE RAZDVAJANJAMETODE RAZDVAJANJA
DIJALIZADIJALIZA
PREDSTAVLJA PREDSTAVLJA PROCES PROCES RAZDVAJANJA RAZDVAJANJA ČESTICA PRAVOG ČESTICA PRAVOG RASTVORA KROZ RASTVORA KROZ MEMBRANU, A POD MEMBRANU, A POD DEJSTVOM DEJSTVOM CENTRIFUGALNE SILE.CENTRIFUGALNE SILE.
KOLOIDNI RASTVORI I KOLOIDNI RASTVORI I MICELE NE PROLAZE MICELE NE PROLAZE DIJALIZNU MEMBRANU ČIJE DIJALIZNU MEMBRANU ČIJE SU PORE 1nmSU PORE 1nm
DIJALIZADIJALIZA
CentrifugiranjeCentrifugiranje je metoda razdvajanja čestica na bazi nihove razli čite gustineje metoda razdvajanja čestica na bazi nihove razli čite gustine(specifi čne težine). (specifi čne težine). Što su partikule manje, to je potrebna mo ćnija centrifuga kako bŠto su partikule manje, to je potrebna mo ćnija centrifuga kako b i ih izdvojila.i ih izdvojila.
CENTRIFUGACENTRIFUGA
CENTRIFUGACENTRIFUGA
•• Predstavlja metodu razdvajanja kojom se izdvajaju s upstance kojePredstavlja metodu razdvajanja kojom se izdvajaju s upstance koje su su zastupljene u biološkoj smeši od nivoa pikograma do nekoliko grazastupljene u biološkoj smeši od nivoa pikograma do nekoliko gra ma, a ma, a na osnovu razli čite brzine prolaska kroz neki medijum.na osnovu razli čite brzine prolaska kroz neki medijum.
•• Pri tome na molekul deluju dve sile sa suprotnom te ndencijom:Pri tome na molekul deluju dve sile sa suprotnom te ndencijom:jedno je sklonost molekula ka adsorpciji na površin i nepokretnogjedno je sklonost molekula ka adsorpciji na površin i nepokretnogmedijuma (stacionarne faze), a drugo je težnja mole kula ka rastvmedijuma (stacionarne faze), a drugo je težnja mole kula ka rastv aranju u aranju u rastvara ču koji proti če kroz medijum.rastvara ču koji proti če kroz medijum.
•• Postoje dve faze:Postoje dve faze:NEPOKRETNANEPOKRETNA -- čvrsta,te čna ili mešovitačvrsta,te čna ili mešovitaPOKRETNAPOKRETNA -- tečna ili gasovita koja se propušta tečna ili gasovita koja se propušta kroz nepokretnu ili ide preko nje.kroz nepokretnu ili ide preko nje.
•• Faze se biraju tako da se izmeFaze se biraju tako da se izme đđu njih stvara dobar koeficijent raspodele.u njih stvara dobar koeficijent raspodele.
•• Razlikujemo apsorpcionu, jonoizmenjiva čku, distribucionu Razlikujemo apsorpcionu, jonoizmenjiva čku, distribucionu (hromatografija na papiru), gasnu i gel hromatograf iju(hromatografija na papiru), gasnu i gel hromatograf iju
•• Hromatografski postupak ne menja nativna svojstva b ioloških moleHromatografski postupak ne menja nativna svojstva b ioloških mole kula!!!kula!!!
HROMATOGRAFIJAHROMATOGRAFIJA
Prednost hromatografije na papiru je ta što se papi r posle sušenja može okrenuti za 90º i da se ponovo vrši izdvajanje, čime će se izolovati ve ća koli čina ispitivane supstance.Rf Rf –– FAKTOR RELATIVNE POKRETLJIVOSTIFAKTOR RELATIVNE POKRETLJIVOSTI
TANKOSLOJNA HROMATOGRAFIJATANKOSLOJNA HROMATOGRAFIJA
HROMATOGRAFIJA HROMATOGRAFIJA U STUBUU STUBU
Gel filtracija se zasniva na sposobnosti da Gel filtracija se zasniva na sposobnosti da odreodre đđeni molekuli prodiru u pore gela eni molekuli prodiru u pore gela (stacionarna faza)(stacionarna faza)pri kontinuiranom protoku rastvara ča.pri kontinuiranom protoku rastvara ča.
Gel se sastoji od poroznih zrna Gel se sastoji od poroznih zrna mikroskopske veli čine, mikroskopske veli čine, na kojima su pore jednakog promera, na kojima su pore jednakog promera, pa molekuli sa molekulskom masom iznadpa molekuli sa molekulskom masom iznaddeklarisane eluiraju samo izmedeklarisane eluiraju samo izme đđu čestica.u čestica.
Dakle, što je manja čestica to je sporiji protok.Dakle, što je manja čestica to je sporiji protok.
Razdvojene frakcije se sakupljajuRazdvojene frakcije se sakupljajuuz pomo ć kolektora koji u pravilnimuz pomo ć kolektora koji u pravilnimvremenskim razmacija pronosi epruvete vremenskim razmacija pronosi epruvete ispod ispusta kolone.ispod ispusta kolone.
Identifikacija izdvojenih materija:Identifikacija izdvojenih materija:
Papir/tankoslojnaPapir/tankoslojnaPrskanje papira reagensom za otkrivanjePrskanje papira reagensom za otkrivanjeOtkrivanje pod UV lampomOtkrivanje pod UV lampomObeležavanje radioaktivnom materijom i merenje radi oaktivnostiObeležavanje radioaktivnom materijom i merenje radi oaktivnostiObeležavanje antitelima (imunoafinitetna hromatogra fija)Obeležavanje antitelima (imunoafinitetna hromatogra fija)RfRf
Gel filtracijaGel filtracijaIzračunavanje elucionog volumena za ispitivanu supstanc uIzračunavanje elucionog volumena za ispitivanu supstanc uElucioni volumen Elucioni volumen –– je koli čina eluensa koja se utroši od momenta je koli čina eluensa koja se utroši od momenta nanošenja ispitivane supstance na kolonu do momenta njenog nanošenja ispitivane supstance na kolonu do momenta njenog izlaska iz koloneizlaska iz kolone
HROMATOGRAFIJAHROMATOGRAFIJA
ELEKTROFOREZEELEKTROFOREZE
• Mnoge biomolekule poseduju elektri čni naboj.• Zahvaljuju ći ovoj činjenici ti biomolekuli migriraju u
rastvoru kroz koji se propusti struja ka elektrodi koja nosi suprotno naelektrisanje od njihovog.
• Elektroforeza je metod za odvajanje na osnovu razlike u naboju .
• Potrebno je imati:izvor struje, elektroforetski aparat - kada,potporni medijum ( papir, agar-gel, celuloza acetat, skrobni gel, poliakrilamid gel-PAGE)
Najčešće se koristi niskovoltažna elektroforeza, a od spec ijalniNajčešće se koristi niskovoltažna elektroforeza, a od spec ijalni h h razlikujemo: visokovoltažnu elektroforezu, prot čnu elektroforezurazlikujemo: visokovoltažnu elektroforezu, prot čnu elektroforezu , , imunoelektroforezu, izoelektri čno fokusiranje i izotahoforezu.imunoelektroforezu, izoelektri čno fokusiranje i izotahoforezu.
POSTUPAK:POSTUPAK:1.1. Spremiti uzorakSpremiti uzorak2.2. Naneti uzorakNaneti uzorak3.3. ElektroforezaElektroforeza4.4. Bojenje gelaBojenje gela5.5. Ispiranje gelaIspiranje gela6.6. Denzitometrija trakaDenzitometrija traka
ELEKTROFOREZEELEKTROFOREZE
ELEKTROFOREZEELEKTROFOREZE
Prakti čna upustva prilikom izvo đenja elektroforeze:
Pre početka elektroforeze sve nosa če (osim gelova) treba dobro zasititi puferom, da bi se obezbedila elektri čna provodljivost.
Rastvoreni uzorak nanosi se mikropipetom u vidu malog kruži ća ili crte. Ako molekule koje želimo da izolujemo imaju suprotna naelektrisanja uzorak nane ti na sredinu trake. Ako je naelektrisanje isto uzorak naneti na jednom kraju trake, što dalje od elektrod e ka kojoj će putovati.
Kada je uzorak nanet aparat za elektroforezu se pri klju či na izvor struje (sa ispravlja čem). Prosečno, niskovolražna elektroforeza traje oko 2 sata.
ELEKTROFOREZEELEKTROFOREZE
sKada se nosa č izvadi iz aparata suši se na vazduhu na 110ºC. Cilindri čni gelovi i poliakrilamid se posle va đenja fiksira u 7% rastvora sir ćetne kiseline.
Vizualizacija uzorka:
ELEKTROFOREZEELEKTROFOREZE
ToluidinToluidin --plavo u smeši metanolplavo u smeši metanol --vodavodaKISELI KISELI MUKOPOLISAHARIDIMUKOPOLISAHARIDI
JodJodPOLISAHARIDIPOLISAHARIDI
MetilMetil --zelenozeleno --pironinpironinNUKLEINSKE NUKLEINSKE KISELINEKISELINE
Hlorisanje pa obrada rastvorom skroba sa KJ Hlorisanje pa obrada rastvorom skroba sa KJ ili benzidinili benzidin --sirćetnom kis.sirćetnom kis.
PEPTIDIPEPTIDI
Sudan cno u etanoluSudan cno u etanoluLIPOPROTEINILIPOPROTEINI
Oksidacija jodovodoni čnom kiselinom i Oksidacija jodovodoni čnom kiselinom i obrada Schiffobrada Schiff --sovim reagensomsovim reagensom
GLIKOPROTEINIGLIKOPROTEINI
LisaminLisamin --zeleno u sir ćetnoj kiselinizeleno u sir ćetnoj kiselini
BromfenolBromfenol --ZnSO4ZnSO4--sirćetna kiselinasirćetna kiselina
Nitrogei u sir ćetnoj ili trihlorsir ćetnoj kiseliniNitrogei u sir ćetnoj ili trihlorsir ćetnoj kiseliniPROTEINI PROTEINI
METODE MERENJAMETODE MERENJA
KOLORIMETRIJAKOLORIMETRIJA
• Predstavlja merenje koncentracije nekog elementa u biološkm materijalu na osnovu apsorpcije svetla (ekstinkcija).
• Postoje vizuelni kolorimetri (ljudsko oko) i fotoelektrični kolorimetri (sa fotoćelijom).
TUNGSTENOVALAMPA I OTVOR
SOČIVO UZORAK FILTER FOTOĆELIJA
GALVANOMETAR
Opšti princip merenja kod fortometrijskih metoda
• REAKCIJE SU UVEK OBOJENE!• Merenje ekstinkcije probe (ispitivani rastvor nepoznate koncentracije)
započinje podešavanjem instrumenata na nulu, stavljanjem u fotometar slepe probe (kivetica u kojoj se nalaze svi sastojci probe, osim ispitivane materije), pa podesiti iglu na galvanometru na nulu.
• Kiveta je optički transparentan sud standardne širine oko 1 cm.
• MERENJE:– Upoređivanje sa ekstinkcijom standarda poznate koncentracije i izračunavanje
proporcijom– Određivanje pomoću standardne krive
– Pomoću molarnog ekstinkcionog koeficijenta
(obnoviti Lembert-Beerov zakon)
Opšti princip merenja kod fortometrijskih metoda - FILTRI
SPEKTROFOTOMETRIJASPEKTROFOTOMETRIJA
•• Savršenija forma kolorimetrije, gde svetlost prolaz i kroz rešetkSavršenija forma kolorimetrije, gde svetlost prolaz i kroz rešetk u ili u ili prizmu, pa je mogu će razlikovati materije koje imaju izuzetno usprizmu, pa je mogu će razlikovati materije koje imaju izuzetno us ku ku granicu talasnih dužina.granicu talasnih dužina.
•• Metoda je toliko osetljiva i specifi ča da su izmereni jedinstvenMetoda je toliko osetljiva i specifi ča da su izmereni jedinstven i i apsorpcioni spektri za pojedina jedinjenja, što omo gućuje da lakapsorpcioni spektri za pojedina jedinjenja, što omo gućuje da lak o o identifikujemo jedinjenje i odredimo njegovu koli činu u smeši.identifikujemo jedinjenje i odredimo njegovu koli činu u smeši.
• Primer apsorpcionog spektra
SPEKTROFOTOMETRIJASPEKTROFOTOMETRIJA
406500630Methemoglobin
418535570Karboksihemoglobin
413541577Oksihemoglobin
/430555Hemoglobin
Kombinacija apsorpcionih maksimuma, nm Hb i derivati
Značajno u forenzičkoj proceni smrti usled trovanja ugljen-monoksidom
FLUORIMETRIJAFLUORIMETRIJA
•• Izvesna jedinjenja imaju sposobnost da apsorbuju Izvesna jedinjenja imaju sposobnost da apsorbuju svetlosnu energiju, a zatim da emituju izvesnu svetlosnu energiju, a zatim da emituju izvesnu koli činu apsorbovane i pobu đene energije u formi koli činu apsorbovane i pobu đene energije u formi vidljive svetlosti vidljive svetlosti (fluorescencija i fosforescencija (fluorescencija i fosforescencija -- luminiscencija)luminiscencija)
•• Fluorimetar izgleda sli čno kao i kolorimetar, ali Fluorimetar izgleda sli čno kao i kolorimetar, ali pored izvora svetlosti i so čiva poseduje primarni i pored izvora svetlosti i so čiva poseduje primarni i sekundarni filter izmesekundarni filter izme đđu kojih se nalazi uzorak i u kojih se nalazi uzorak i fotopoja čivač.fotopoja čivač.
POTENCIOMETRIJSKE METODEPOTENCIOMETRIJSKE METODE
• Ako se dve elektrode povežu odgovaraju ćim naponom, onda će njihovo uranjanje u razne rastvore dovesti do promene napona, koja se može izmeriti.
• Ova metoda se koristi za odre đivanje jonizovanog kalcijuma, pO 2, pCO2 u arterijskoj krvi, vodonikovog jona...
POLARIMETRIJAPOLARIMETRIJA
Svi elektromagnetni talasi polarizovane svetlosti o sciluju u jedSvi elektromagnetni talasi polarizovane svetlosti o sciluju u jed noj ravni. noj ravni. Rastvori opti čki aktivnih molekula rotiraju ravan polarizovane sRastvori opti čki aktivnih molekula rotiraju ravan polarizovane s vetlosti duž ose vetlosti duž ose zraka proporcionalno koncentraciji rastvora. Merenj em ugla rotaczraka proporcionalno koncentraciji rastvora. Merenj em ugla rotac ije može se izra čunati ije može se izra čunati koncentracija rastvora. koncentracija rastvora.
IMUNOMETRIJSKE METODEIMUNOMETRIJSKE METODE
Radioimunološke i radiosaturacione analize:
su mikroanaliti čke tehnike, bazirane na principu reakcije izme đubiološki aktivnih supstancija u telesnim te čnostima i specifi čnih vezuju ćih proteina uz primenu radioaktivnih izotopa .
Vezivni proteini mogu biti:ANTITELA, SPECIFIČNI TRANSPORTNI PROTEINI, RECEPTORI
SUŠTINA:Određivanje koncentracije odre đene materije prema
radioaktivnosti uzorka u epruveti posle odlivanja viška obeležene m aterije
RADIOIMUNOLOŠKA METODA (RIA)RADIOIMUNOLOŠKA METODA (RIA)
Merenje radioaktivnosti i
poređenje sa standardom
Radioobeležena materijaMaterija koja se odre đuje
IMUNORADIOMETRIJSKA METODA IMUNORADIOMETRIJSKA METODA (IRMA)(IRMA)
Merenje radioaktivnosti i
poređenje sa standardom
Obeleženo McAb na materijuMaterija koja se odre đuje
IMUNOENZIMSKE METODEIMUNOENZIMSKE METODE
Kvantitativna ELISAKvantitativna ELISAMikrotitar plo ča i čitač za mikrotitar plo čuMikrotitar plo ča i čitač za mikrotitar plo ču
PCR PCR –– Polymerase chain reactionPolymerase chain reaction
•• Lančana reakcija polimeraze (PCR)Lančana reakcija polimeraze (PCR)•• Kary Mullis i saradnici 1983. godineKary Mullis i saradnici 1983. godine•• Reakcija replikacije DNA in vitroReakcija replikacije DNA in vitro•• U reakciji u čestvuju: DNA matrica, jednolan čani U reakciji u čestvuju: DNA matrica, jednolan čani
prajmeri (oligonukleotidi), smeša slobodnih prajmeri (oligonukleotidi), smeša slobodnih deoksinukleotida (dNTP), DNA polimeraza (Taq, deoksinukleotida (dNTP), DNA polimeraza (Taq, Thermus aquaticus) i MgCl2Thermus aquaticus) i MgCl2
•• Omogu ćena in vitro kloniranje jedne ili više željenih Omogu ćena in vitro kloniranje jedne ili više željenih sekvencisekvenci
•• Za dijagnostiku dovoljne su sasvim male koli čine Za dijagnostiku dovoljne su sasvim male koli čine ciljne DNA ciljne DNA
•• Sekvence koje su umnožene predstavljaju kopije Sekvence koje su umnožene predstavljaju kopije genoma vizelizuju se elektroforezom u gelu.genoma vizelizuju se elektroforezom u gelu.
PCR PCR Polymerase chain reactionPolymerase chain reaction
PCR se izvodi ponavljanjem više ciklusa PCR se izvodi ponavljanjem više ciklusa (20(20--30), a ciklus se sastoji od 3 faze:30), a ciklus se sastoji od 3 faze:
Prva fazaPrva faza : razdvajanje dvostrukih : razdvajanje dvostrukih lanaca DNA zagrevanjem reakcione lanaca DNA zagrevanjem reakcione smeše na 94ºsmeše na 94º --96º C u trajanju oko 96º C u trajanju oko jednog minutajednog minuta
Druga fazaDruga faza : v: v ezivanje primera ezivanje primera hlahlađđenjem reakcione smeše na 40ºenjem reakcione smeše na 40º --60º 60º C u trajanju oko 30 sec.C u trajanju oko 30 sec.
Treća fazaTreća faza: polimerizacija zagrevanjem : polimerizacija zagrevanjem reakcione smeše na 72º C u trajanju 1reakcione smeše na 72º C u trajanju 1 --2 2 min.min.
ANALAJZERI POJEDNOSTAVNJUJU SVAKODNEVNI RAD
UTVRUTVRĐĐIVANJE BROJA ĆELIJAIVANJE BROJA ĆELIJAU BIOLOŠKOM MATERIJALUU BIOLOŠKOM MATERIJALU
• Danas se kompjuterski-laserski, radi protočna citometrija, gde materijal biva razblažen, a njegove ćelije pod pritiskom protičupojedinačno kroz vrlo tanku cev. Lasersko svetlo se fokusira na svaku ćeliju posebno, a senzori mere stepen apsorpcije svetla rasute pod uglom. Računarskom obradom podataka dobija se citogramcitogram .
•Razređivanjem periferne krvi i unošenje u komoru dubine 0 ,1 mm,i površine 1mm² i manje.
•Komora se posmatra pod mikroskopom.•Odredi se broj ćelija u 1mm² i to pomnoži sa 10, da bi dobili broj ćelija u 1mm³, što ćemo pomnožiti sa faktorom razre đenja, da bi dobili kona čan broj ćelija u jedinici zapremine .
Protočna citometrijaFCS (Forward-scattered light) – proporcionalan površini i veličini ćelije SCS (Side-scattered light) – proporcionalan granularnosti i složenosti građe ćelijeFITC analiza i dr.
Limfociti
Monociti
Neutrofili
Predstavljanje podataka dobijenih citogramom
KOMPONENTE KRVI,KOMPONENTE KRVI,PRAVLJENJE KRVNOG RAZMAZAPRAVLJENJE KRVNOG RAZMAZA
I BOJENJE PREPARATA KRVII BOJENJE PREPARATA KRVI
Bojenja preparata krviBojenja preparata krviRomanovskiRomanovski –– GimzaGimza rastvor se pravi na slede ći način:
azur II* -------------------------------- 3,0 g eozin žu ćkasti (Y) ---------------- 0,8 g glicerin ------------------------------ 250 ml metil - alkohol --------------------- 250 ml
*azur II predstavqa smešu jednakih delova azur I i metil enskogplavila.
Boja se dobija komercijalno ve ć rastvorena, a za bojenje se razre đuje u destilovanoj vodi pH 6,8 - 7,2 u odnosu jedna kap boje na 1 ml vode. Reakcija destilovane vode je jako važna za kvalitet bojenja , napr. pri pH 6 eritrociti su obojeni crveno a pri pH 8,5 plavo - zeleno. Da bi se osiguraopH 7,2, umesto vode koristi se fosfatni pufer :
kalijum dihidrogen fosfat (KH2PO4) ----------- 0,7 g dinatrijum - hidrogen fosfat (Na2HPO4) ----- 1,0 g destilovana voda ------------------------------------ -- 1 lit.
Sigurnije je praviti odvojeno ove rastvore na slede ći način: RastvorRastvor A) A)
Na2HPO4.2 H20 Na2HPO4.2 H20 -------------------------------------------- 17,814 g 17,814 g DestilovanaDestilovana vodavoda -------------------------------------- 1 lit. 1 lit.
RastvorRastvor B) B) KH2PO4 KH2PO4 ---------------------------------------------------------------- 13,638 g 13,638 g destilovanadestilovana vodavoda -------------------------------------- 1 lit. 1 lit.
•• KombinacijaKombinacija bojaboja kojekoje susu dalidali MejMeji i GrinvaldGrinvald ((eozineozin -- metilenskometilenskoplavoplavo ) ) sasa bojombojom popo GimziGimzi ((azurazur --eozineozin -- metilenskometilensko plavoplavo ) u ) u jednomjednom postupkupostupku kojikoji jeje uveouveoPapenhajmPapenhajm , , dajedaje do do sadasada najboqunajboqukombinacijukombinaciju bojaboja i i omoguomogu ććavaavarazlikovawerazlikovawe bazofilijebazofilije , , eozinofilijeeozinofilije , , polihromatofilijepolihromatofilije , , azurofilijeazurofilije , , ššto to jejesvesve potrebnopotrebno zaza kompletnukompletnumikroskopskumikroskopsku analizuanalizu krvnihkrvnihpreparatapreparata
Bojenja preparata krviBojenja preparata krvi
•• BojeBoje njnj e e popo GimziGimzi• Fiksacija razmaza izvodi se 100% metil - alkoholom, uranjanjem
preparata ili kapanjem nekoliko kapi po njemu, u trajanju 30 sekundido 1 minut.
• Razmaz se postavi na stalak za bojenje u vodoravni položaj i prelijeradnim rastvorom boje, koji se pravi neposredno pre upotrebe, 1 kapna 1 ml destilovane vode ili fosfatnog pufera. Za jedan razmazdovoljno je 3 ml rastvora boje. Bojenje traje 30 minuta i razmaz se kratko ispere destilovanom vodom ili puferom, te ostavi uspravno dase osuši. Krvni razmazi se ne pokrivaju balzamom, a pregledaju se imerzionim objektivom. Nakon pregleda imerziono ulje se pažljivoobriše vatom namočenom u ksilol ili benzin i preparati se mogu vrlodugo očuvati.
• Ukoliko se boji veći broj preparata, boja se rastvara kao 5% u destilovanoj vodi ili puferu, a bojenje se izvodi u kiveti za histološkepreparate. Ukoliko je potrebno brzo bojenje razmaza, boja se pravikao 10% rastvor i drži 5 - 10 minuta, međutim, bolji rezultati se dobiju sa više razređenom bojom i dužim bojenjem.
•• BojeweBojewe popo PapenhajmuPapenhajmu• Fiksacija se ne radi posebno, jer boja sadrži metil - alkohol. • Razmaz se prelije sa 1 ml koncentrovane boje Mej - Grinvald . Boja se drži 3 minuta,
paziti da se ne osuši, a zatim se na preparat oprezno nalije 1 ml destilovane vode ilipufera, kap po kap, da se pomeša sa bojom. Ova mešavina se drži na pločici 1 minuti odlije.
• Bez ispiranja se nalije radni rastvor GimzaGimza bojeboje i drži 30 minuta. • Kratko isprati i osušiti razmaz kao u metodi po Gimzi.
• Rezultat bojenja• Mej - Grinvald boja ne prikazuje dobro jedra leukocita, dok Gimza boja slabo oboji
neutrofilne granulacije. U kombinaciji po Papenhajmu rezultat je sledeći: nuklearni hromatin ------------ ljubičastonukleolusi ------------------------- plavobazofilna citoplazma --------- plavobazofilne granule -------------- ljubičasto - crnoneutrofilne granule ----------- ljubičastogranule trombocita ------------- ljubičastoeozinofilne granule ----------- narandžasto - crvenoazurofilne granule ------------- ljubičastoeritrociti ------------------------- crvenojedra parazitskih protozoa --- crveno do ljubičasto
Bojenja preparata krviBojenja preparata krvi
• Krv embriona pacovastarosti 16 dana, acidofilni megaloblastiprve generacije (1) i sazreli megalociti (2) hiperhromnecitoplazme, pojavapolihromatofilnih (3) i acidofilnih (4) eritroblasta drugegeneracije i polihromatofilniheritrocita drugegeneracije poreklom izjetre, koji imajunepravilnu svetlu zonuu centru (5).
•• Dr D.Laloševi ć Dr D.Laloševi ć (urednik): (urednik): Mikroskopska Mikroskopska laboratorijska tehnika u laboratorijska tehnika u medicini,Novi Sad, 2005.medicini,Novi Sad, 2005.
Bojenja preparata krviBojenja preparata krvi
KomponenteKomponente krvikrvi tečna - krvni serum/plazmauobli čeni ćel. elementi(Ery, Leu, Tro)
Puna krv
Puna krv+ antikoagulans
10’/1500/40C
10’/1500/40C
koagulum
krvni SERUM
krvna PLAZMA
uobli čeni elementi
10’-20’
koagulacija
sedimentacija
NE sadrzi fibrinogenII, V, VIII faktor koagulac.Sadrzi aktivne materije
sadrzi fibrinogen
HEMATOKRITHEMATOKRIT
odnos te čnekomponente(plazme) i uobli čenihelemenata u zapreminskom procentu
Buffy coatBuffy coat
Eritrociti
LEUKOCITI LEUKOCITI Prema poreklu, obliku jedra i izgledu citoplazme:
3 populacije granulocita:
neutrofilni
bazofilni
eozinofilni
populacija monocita
populacija limfocita
TrombocitiTrombociti
SKRINING PROGRAMISKRINING PROGRAMIU U PATOLOŠKOJ FIZIOLOGIJIPATOLOŠKOJ FIZIOLOGIJI
Osnovni skrining programOsnovni skrining programTREBA GA RADITI KADA NE POSTOJE JASNO DEFINISANI SI MPTOMI TREBA GA RADITI KADA NE POSTOJE JASNO DEFINISANI SI MPTOMI
KOD PACIJENTA, ILI PREVENTIVNOKOD PACIJENTA, ILI PREVENTIVNO
Krvna slikaKrvna slika
HemoglobinRBCWBC-diferencijalna krvna slika
Urinarni statusUrinarni status
Hemijsko ispitivanje sastava urinaIspitivanje sedimentaPrisustvo bakterijaPrisustvo kristala
JETRAALT/GLDH, SDH/GGT
BUBREZIKreatinin, Urea, Kalijum
PANKREASLIpaza, α-amilaza
MINERALICa/P
ELEKTROLITINa/K
MIŠIĆICK
KOSTIAP
FECES -PARAZITI
BAKTERIJE – Urin,Mleko
Skrining program za Skrining program za preoperativno ispitivanjepreoperativno ispitivanjeHematokrit, Hemoglobin
Diferencijalna krvna slika, Urea, AP, Ukupni proteini,
ALT(psi)GLDH (konj)
AST i GLDH (tele i svinja)
Skrining program za hemostazuSkrining program za hemostazuBCT (Burker clotting time)
Quick timePTT (partial tromboplastin time)
Broj trombocita
Skrining program za miopatijeSkrining program za miopatijeCK, Laktat,
Aldolaza, AST
Skrining program za anemijeSkrining program za anemije
HemoglobinHemoglobinHematokritHematokrit
GvožđeGvožđeBroj eritrocitaBroj eritrocita
MCHC,MHC,MCVMCHC,MHC,MCVDiferencijalna krvna slikaDiferencijalna krvna slikaRetikulociti (ne kod konja)Retikulociti (ne kod konja)Bilirubin (ukupni i direktni)Bilirubin (ukupni i direktni)
LDHLDH
CILJANI SKRINING PROGRAMICILJANI SKRINING PROGRAMI
BUBREŽNI PROFILABUBREŽNI PROFILAUreaUrea
KreatininKreatininUkupni proteiniUkupni proteiniAnaliza urinaAnaliza urinaBroj nakterijaBroj nakterija
ElektrolitiElektroliti
PANKREASNI PROFILPANKREASNI PROFILGlukoza Glukoza AmilazaAmilazaLipazaLipaza
Tripsin/HimotripsinTripsin/Himotripsin
TIREOIDNI PROFILTIREOIDNI PROFILT3, T4T3, T4TSHTSH
PROFIL ADRENALNOG KORTEKSAPROFIL ADRENALNOG KORTEKSAGlukozaGlukoza
Diferencijalna krvna slikaDiferencijalna krvna slikaBroj eozinofilaBroj eozinofila
NaNaKK
APAPUreaUrea
PARATIREOIDNI PROFILPARATIREOIDNI PROFILCaCa
Fosfati (neorganski P)Fosfati (neorganski P)APAP
MIŠIĆNI PROFILMIŠIĆNI PROFILCKCKASTAST
LaktatLaktat
HEPATIČNI PROFILHEPATIČNI PROFIL
Ukupni bilirubin(nebitan kod pasa zbog visokog bubrežnog praga)Direktan bilirubinUrobilinogen+bilirubin u urinu (ku če i mačka)ASTALT (kod konja i GLDH)APγ-GT (konj,krava,ovca)Amonijum jonHolinesteraza
PROFIL ELEKTROLITAPROFIL ELEKTROLITAI BILANSA VODEI BILANSA VODE
NatrijumKalijumHlorHematokritUkupni proteiniMCVKalcijumNeorganski fosforMagnezijum
PitanjaPitanja ??
