Politièki poredak i ljudska prava

Angloamerièka pravna tradicijai ideja vladavine prava

I

Kada se govori o angloamerièkom pravu, odnosno o commonlaw sistemu, posebno se ukazuje na razlike izmeðu angloamerièkog ikontinentalnoevropskog pravnog sistema. Te razlike izmeðu pravnihsistema, koje prate i razlike u shvatanju prava, nisu male. U središtukontinentalnoevropskog pravnog sistema je pisano, kodifikovanopravo. U središtu angloamerièkog pravnog sistema je obièajno, nepi-sano pravo, koje su tumaèili i postepeno razvijali sudovi. U središtuprvog pravnog sistema je zakonsko pravo; u središtu drugoga siste-ma je sudsko pravo.

Bitno obele`je angloamerièkog prava od njegovih poèetaka uEngleskoj, u 13. veku, jeste da su presude koje su izricali sudovi po-stojale precedenti, tj. osnova za donošenje sudskih presuda u svimsliènim sluèajevima. U središtu angloamerièkog prava je zato sudskopravo. Mada je moderni društveni i pravni razvoj doveo do ogromneekspanzije zakonodavstva, jedno od glavnih obele`ja angloameriè-kom pravnom sistemu od njegovog nastanka do danas daje delatnostsudova. Angloamerièko pravo je precedentno zato što je sudija kojiima da reši jedan sluèaj vezan precedentom, odnosno du`an je da sudikao što se i ranije sudilo. U ovom sistemu sudija ne primenjuje zakon,kao što je to sluèaj u Evropi, veæ jedno posebno pravo koje se sastoji

149

od precedenata. Sudeæi na osnovu precedenata, sud je obavezan da sepridr`ava ranijih presuda najviših sudova.

U kontinentalnoevropskom pravnom sistemu proces donošenjasudske odluke ima deduktivan karakter. U ovom sistemu polazi se odpretpostavke da jedino što sud ima da uèini jeste da jedno opšte,unapred utvrðeno pravilo, pronaðe i primeni ga na konkretan sluèaj.Sudija u angloamerièkom pravnom sistemu isto tako pokušava dapronaðe pravilo koje je primenjivo na konkretan sluèaj, ali se pritome koristi drugojaèijim metodom. Vezan odlukama viših sudova,on zakljuèuje od pojedinaènog ka opštem. Prethodne pojedinaènesudske odluke u ovakvom sistemu predstavljaju podlogu iz kojeinduktivnim zakljuèivanjem treba izvesti opšte pravilo koje se mo`eprimeniti i na konkretan sluèaj u kojem sud rešava.1

U praksi engleskih sudova prihvaæena su vremenom izvesnapravila koja se tièu samog rada sudova i tumaèenja precedenata. Pre-ma ovim pravilima, svi sudovi su vezani odlukama viših sudova, anajviši sudovi, sa izvesnim izuzecima, jedini su sudovi koji su vezanisopstvenim odlukama. Ni`i sudovi mogu odluèivati suprotno prece-dentima koje su u svome radu razvili sudovi viši od njih jedino u slu-èaju kada je viši sud uèinio oèiglednu grešku. U okvirima sistemasudova svaki relevantan argumenat ma kog suda, bez obzira namesto koje taj sud zauzima u hijerarhiji sudova, predstavlja ozbiljanargumenat koji valja bri`ljivo razmotriti. Drugim reèima, dok presu-de viših sudova obavezuju ni`e sudove, presude ni`ih sudova nisuobavezujuæe, ali snagom argumenata mogu delovati na druge sudovei na razvoj sudske prakse. Samim protekom vremena pojedini prece-denti se ne ukidaju, veæ tek onda kada doðe do odgovarajuæih prome-na u praksi najviših sudova. Presude viših sudova autoritativne su zani`e sudove samo u onom svome delu u kome je sadr`ano obrazlo`e-nje odluke (ratio decidendi). Sama odluka u nekom ranijem sluèaju(obiter dictum) za sud koji donosi odluku nije relevantna.

Usvajanjem engleskog precedentnog prava u zemljama koje sustajale u odreðenim administrativnim i politièkim vezama sa Engle-skom i koje su se razvijale pod uticajem engleske pravne kulture

150

1 Vidi Carlton KempAllen, Law in the Making, Oxford, Clarendon Press, 1958, str.157-158.

(SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i neke druge bivše engleskekolonije) prihvaæena su, uz izvesna odstupanja, i navedena pravilakoja se tièu rada sudova i tumaèenja presuda. U SjedinjenimAmeriè-kim Dr`avama, zemlji koja je uz Englesku najviše doprinela razvojuustanova i doktrine angloamerièkog prava, odstupanja od engleskihpravila podstaknuta su, naravno, veæim razlikama izmeðu politièkihsistema Velike Britanije i Sjedinjenih Dr`ava, a naroèito postoja-njem pisanog ustava i federalnog ureðenja u Americi.

Mada sudovi i sudsko pravo predstavljaju glavno obele`je an-gloamerièkog prava, uporedo sa krupnim društveno-ekonomskimpromenama sve veæi takmac precedentnom pravu u angloamerièkompravnom sistemu postajalo je zakonodavstvo. Za razliku od prece-dentnog prava koje je postepeno nastajalo, zakonsko pravo je stvara-no. Dok sudovi u angloamerièkom pravnom sistemu nastoje dapravo pronaðu, zakonodavac se neposredno bavi stvaranjem prava.Dok zakonodavac legislira, sud samo interpretira pravo. Moglo bi sezato reæi da u ovakvom pravnom sistemu, i pored toga što doprinoserazvoju prava, sudovi u izvesnom smislu u pravo ne unose ništa pot-puno novo. Otuda i ona poznata tvrdnja Henrija Mejna: „U Engle-skoj smo naviknuti na širenje, preinaèenje i popravku prava od stranemašinerije koja, u teoriji, nije u stanju da promeni nijednu jotu, nije-dan red postojeæe jurisprudencije.“2

U kakvom odnosu stoji zakonodavstvo prema precedentnompravu u angloamerièkom pravnom sistemu? Kako sudovi tumaèeprecedentno pravo u vreme naglog širenja zakonodavne uloge dr`a-ve? Kako se odvija zakonodavna delatnost u jednom sistemu u ko-jem je široko podruèje društvenih odnosa veæ bilo ureðeno pravilimaprecedentnog prava? Nala`enje odgovora na ova pitanja olakšano jeutoliko što se neki od zakona bave pitanjima koja nisu obuhvaæenaprecedentnim pravom. Drugi zakoni, meðutim, ureðuju pitanja koji-ma se bavi precedentno pravo, dopunjujuæi ga, menjajuæi i objašnja-vajuæi. Sve u svemu, mada osporavano, još uvek je uticajno staronaèelo da je precedentno pravo fundamentalnije od zakona i da zato,kad god je moguæno, zakon treba tumaèiti u saglasnosti sa naèelima

151

2 Henry Maine, Ancient Law, London, J. M. Dent and Sons Ltd., n. d., str. 18.

precedentnog prava. Svaki zakon treba tumaèiti usko i nije moguænopozivati se na duh zakona da bi se popunile njegove praznine. Prece-dentno pravo iskljuèuje se samo u sluèajevima kada novi zakonsvojim izrièitim i nedvosmislenim odredbama propisuje da se prece-dentno pravo ima smatrati izmenjenim. Ali i u ovom poslednjem slu-èaju va`i naèelo da zakon kojim se ukida precedentno pravo trebatumaèiti usko.

Èinjenica da je u angloamerièkom pravnom sistemu zahvaljuju-æi ulozi sudova te`ište bilo na pronala`enju a ne na stvaranju prava,doprinela je tome da pravo sa stanovišta polo`aja i sudbine pojedincabude postojanije. Od samog nastanka common law sistema u Engle-skoj preovlaðujuæi deo prava èinila su pravila koja se nisumogla me-njati i stvarati niti trenutnom voljom pojedinca niti trenutom voljompromenljivih veæina u zakonodavnim skupštinama, veæ je ovo pravoimalo trajniji i opštiji karakter, jamèeæi viši stepen pravne sigurnosti.Pravo je uglavnom bilo nešto što treba otkrivati a ne stvarati i samimtime ni pojedinac ni veæina u zakonodavnom telu nisu mogli da iz-jednaèe svoju volju sa opštim pravom zemlje. Prema tradicionalnomangloamerièkom shvatanju prava, pravo nije proizvod volje makoga, veæ zapreka svakoj vlasti, a posebno arbitrarnoj. Nasuprot po-znatoj Ulpijanovoj maksimi da volja samog vladaoca ima snaguzakona (Quod principi placuit legis habet vigorem), u engleskojpravnoj praksi i misli bilo je razvijeno shvatanje da nièija volja samapo sebi (ni pojedinca ni veæine) ne mo`e imati snagu zakona ako nijesaglasna sa opštijim i starijim pravnim naèelima.

U osnovi ovakvog shvatanja prava je ideja vladavine prava, stariideal politièke misli po kojem se tlaèenje od strane onih koji su navlasti mo`e suzbiti tako što se pravo uzdi`e iznad ljudi, što se umestovladavine ljudi uspostavlja vladavina prava. Reè je ovde, naravno, oideji vladavine prava u najširem znaèenju, u obliku u kome je ta za-misao obrazlagana i branjena u radovima koji spadaju u podruèjefilozofije politike i prava. Nije predmet ovoga rada pojam vladavineprava u pravnom smislu, odnosno onaj pojam koji je po svojoj priro-di uvek vremenski i prostorno ogranièen (kao što je to, na primer,sluèaj sa poznatom Dajsijevom definicijom vladavine prava iz

152

prošlog veka),3 veæ je ovde predmet razmatranja vladavina prava upolitièkom znaèenju.4

O tome da pravo treba da vlada da se ne bi vladalo tiranski, prvisu razmišljali Grci, ali u njih se ideja o vladavini prava kolebala iz-meðu ideje o svetom karakteru prava, koje je bilo relativno kruto inepromenljivo, i stvarnog zakonodavstva u demokratskim re`imi-ma, koje je opet bilo suviše nesigurno i podlo`no promenama.5 Kadaje zakon izgubio sveti karakter, volja veæine se uzvisila nad pravom itime je naèelo vladavine prava poèelo da odstupa pred praksom vla-davine veæine i tiranije veæine. Ako je iskustvo Grèke pouèno zatošto je pokazalo kako èesto u praksi naèelo vladavine prava mo`e bitizamenjeno vladavinom ljudi, onda je istorija Rima u mnogome sliè-nija kasnijoj pravnoj istoriji Engleske i ideji vladavine prava (rule oflaw), kako je ova formulisana u Engleskoj. Jer i u Rimu, kao i Engle-skoj, smatralo se da niko u društvu, ni pojedinac ni veæina u zakono-davnom telu, nema pravo da izjednaèi svoju volju sa opštim pravomzemlje. Suština ove ideje sadr`ana je u izreci Julija Paula da ono štoje pravo ne proizlazi iz pravila veæ pravilo nastaje na osnovu našegsaznanja o tome što je pravo (Non ex regula ius summatur, sed ex iureqoud est regula fiat). U Rimu sve do perioda dominata, kao i u En-gleskoj kasnije, veliki deo prava nije predstavljalo zakonodavèevodelo. Rimsko privatno pravo praktièno je bilo izvan intervencije za-konodavca. Slièno naèinu na koji se pravo razvijalo u srednjovekov-noj Engleskoj razvijalo se privatno pravo u Rimu – tako što su gapravnici postepeno otkrivali, a ne voljom zakonodavca. Za razliku

153

3 A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, London,Macmillan, 1956 (prvo izdanje 1885), str. 202-203.

4 O razlikovanju pojma vladavine prava u politièkom i pravnom smislu vidi R. L.Sharowd, „Rule of Law“, A Dictionary of the Social Sciences, eds. Julius Gould,William Kolb, Glencoe, The Free Press, 1964, str. 610-611.

5 Uz dalje izlaganje vidi Friedrich Hayek, The Constitution of Liberty, London,Routledge and Kegan Paul, 1960, str. 133-249. i Law, Legislation and Liberty,London, Routledge and Kegan Paul, 1973, knj. 1, str. 72-144; Bruno Leoni, Free-dom and the Law, Princeton, D. Van Nostrand Company, Inc., 1961, str. 59-96;Giovanni Sartori, Democratic Theory, Frederick A. Praeger, 1965, str. 278-325.O ideji vladavine prava pisao je u nas šire Kosta Èavoški u svome radu „Problemslobode u demokratiji“, Filozofske studije 1973, str. 46-66.

od Engleske, u kojoj su u ovom pogledu odluèujuæu ulogu imale su-dije, u Rimu su to bili istaknuti pravnici. U Rimu zakonsko pravobilo je uglavnom ustavno i upravno, kao i krivièno pravo, a ove graneprava odnosile su se samo posredno na privatni `ivot i poslove ljudi.Posle pada Rima, Evropa je prošla kroz jedan dugotrajan period kadase na pravo gledalo kao na nešto što je van volje ljudi, kao na neštošto treba otkriti, a ne stvarati, i kada je sama pomisao da se pravomo-`e promišljenomenjati ili stvarati bila svetogrðe. Na osnovu ovakvihantièkih i srednjovekovnih shvatanja o pravu razvijeno je u Engle-skoj moderno shvatanje vladavine prava.

Tradicionalno angloamerièko shvatanje prava, odnosno shvata-nje o vladavini prava kako je ovde izneto, zasniva se zapravo na me-stu i ulozi koju imaju sudsko pravo i sudovi u angloamerièkompravnom sistemu. Moglo bi se èak reæi da je, svojim shvatanjem ide-je vladavine prava i uloge sudova, angloamerièka pravna tradicija naizvestan naèin pokušala da pronaðe rešenje jednog problema koji supostavili još Platon i Aristotel. Platon je, naime, ukazao na to da jeosnovna slabost zakona u tome što je on jedno opšte pravilo koje„nikada neæe moæi u jedan mah obuhvatiti ono što je najbolje i naj-pravednije za sve, pa nareðivati ono što je najprikladnije“6 i zalagaose za to da se vlast podari mudrim pojedincima. Nasuprot ovome, po-stavljajuæi pitanja u Politici da li je korisnije potèinjavati se najbo-ljem èoveku ili najboljim zakonima, Aristotel je rešenje video ubezliènoj vladavini zakona, odnosno prava. „Zahtevati da vlada za-kon“, piše Aristotel, „znaèi zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevatida vlada èovek znaèi dopustiti i `ivotinji da vlada, jer po`uda je nešto`ivotinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti. Stoga za-kon predstavlja um bez po`ude.“7 Angloamerièka pravna tradicija uizvesnom smislu pokušava da pomiri Aristotelovu zamisao o vlada-vini prava i Platonovu ideju o vladavini mudrih pojedinaca, povera-vajuæi ovu ulogu onima koji imaju najodgovorniju ulogu u procesutumaèenja i razvoja prava – sudijama.8

154

6 Platon, Dr`avnik, Zagreb, Liber, 1977-294b.7 Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1966, 1287a.8 Wallace Mendelson, „Judicial Discretion“, International Encyclopedia of the So-

cial Sciences, ed. David Sills, New York, Macmillan, 1968, knj. 8, str. 320-322.

U19. i 20. veku u društvenom `ivotu i pravnojmisli pod uticajemideja racionalizma postalo je široko prihvaæeno shvatanje da anglo-amerièki pravni sistem, u kome su oni koji pravo primenjuju prinuðe-ni da ovo tra`e u zastarelim, nesreðenim i teško dostupnim zbirkamasudskih odluka,mora biti inferioran u odnosu na jedan pravni sistem ukome je pravo sadr`ano u preglednim i sistematizovanim zakonskimpropisima. Prema ovome shvatanju, apstraktno posmatrano, jedan si-stem zakonskog prava tehnièki je savršeniji od jednog sistema sud-skog prava. Angloamerièko pravo, posmatrano na ovaj naèin, jedan jeod zaostataka pravne prošlosti, nešto što je samo sreæan spoj okolno-sti, niz sluèajeva, uspeo da oèuva i odr`i do naših dana.

Ova racionalistièka kritika ne samo angloamerièkog pravnog si-stema veæ i angloamerièke pravne tradicije, pa time i ideje vladavineprava u obliku u kome ona èini sastavni deo ove tradicije, saglasna jesa sve veæom ulogom zakonodavca u društvenom `ivotu, odnosno saèinjenicom da u svim politièko-pravnim sistemima, pa i u angloame-rièkom, parlament, vlada i organi uprave postaju prave fabrike prava.Zala`uæi se za što šire promišljeno stvaranje prava od strane zakono-davne i izvršne vlasti, a osporavajuæi valjanost tradicionalnog anglo-amerièkog razvoja prava putem otkrivanja šta je pravo, ovakvakritika posredno dovodi u pitanje i valjanost ideje vladavine prava,kojom je pro`et celokupan razvoj agloamerièke pravne tradicije.

II

U istoriji engleskog prava i pravne misli bilo je više sporova iz-meðu onih koji su kritikujuæi tradicionalno englesko shvatanje pravaodbacivali i ideju o vladavini prava i onih koji su strasno branili tu ide-ju. U svojim polemikama sa D`emsom I i Frensisom Bekonom ovoshvatanje vladavine prava branio je Edvard Kouk. Kasnije, reagujuæina jedan Hobsov manje poznati spis, Dijalog o common law-u, MetjuHejl, uèenik Koukov i sudija kao i Kouk, izneo je još šire i izrièitijerazloge u prilog engleskog shvatanja prava i ideje vladavine prava.Ipak, u najrazgovetnijem i naj`ešæem obliku tradicionalno engleskoshvatanje prava podvrgao je kritici D`eremi Bentam, rodonaèelnik

155

engleskog utilitarizma. Kritikujuæi osnovna naèela engleskog prav-nog sistema, ulogu sudova i sudskog, precedentnog prava u ovome si-stemu, Bentam je posredno doveo u pitanje i ideju vladavine prava.

Prvi put je svoju kritiku Bentam izlo`io u manjem spisu Frag-ment o vladi 1776. godine, napadajuæi znamenite BlekstonoveKomentare o pravu Engleske, koji su se u èetiri knjige pojavili izme-ðu 1765. i 1769. godine. Teškoæe kojima je bilo praæeno upoznava-nje sa precedentima u sudskim arhivama ili u privatnim zbirkamasudskih odluka doprinele su da se poèev od 13. veka pojavi više ko-mentara velikih engleskih pravnika, preko kojih se takoðe mogloupoznati sa precedentnim pravom. Znaèaj ovih komentara u engle-skom pravu podseæa na ugled i uticaj koji su imala mišljenja istaknu-tih pravnika u rimskom pravu. Posle više ovakvih znaèajnihkomentara Blekston je krajem 18. veka uzeo da izlo`i i obrazlo`ijedan veæ zreo pravni sistem i shvatanje prava. Blekston je ovo izveona do tada najsistematièniji i najpotpuniji naèin, izla`uæi taj sistempo odreðenim oblastima i polazeæi od odreðenih naèela.

U svojim Komentarima Blekston je dosledno izneo i branio tra-dicionalno englesko shvatanje prava po kojem je u središtu jednogpravnog sistema sudsko pravo, odnosno pravo onako kako ga shva-taju i primenjuju sudovi. Postoje neka temeljna pravna naèela odkojih zakonodavac mo`e da odstupi, ali koje su sudovi du`ni da poš-tuju. Odluke sudova ne mogu biti rukovoðene mišljenjem sudija veætim naèelima. Slobodna vlada zato zavisi od sudstva koje u njoj imasredišnji polo`aj. Tako shvaæeno sudstvo obezbeðuje ne samo nepri-strasnu zaštitu `ivota, sloboda i svojine podanika, veæ slu`i i kao za-preka nerazboritoj upotrebi parlamentarnog autoriteta. Sudovi suzato, prema Blekstonu, „`iva proroèišta koja moraju odluèiti u svimspornim sluèajevima i koja su zakletvom vezana da odluèe premapravu zemlje“9.

Na sudovima je da terazije pravde dr`e nepristrasno i èvrsto, takoda one ne budu podlo`ne kolebanju sa svakim novim sporom, odno-sno mišljenjem sudije. Ono što je nekada bilo neizvesno, posred-stvom odluke suda pretvara se u trajno pravilo, tako da više nije u

156

9 William Blackstone, The Commentaries of the Laws of England, London, JohnMurray, 1876, knj. I, str. 47.

moæi nijednog potonjeg sudije da od ovoga pravila odstupi po sop-stvenom nahoðenju. Nije zadatak sudija da proglašavaju novo pravoveæ da odr`e i prošire staro pravo. Jedini izuzetak od ovoga pravila jekada je staro pravilo protivno razumu. Ali i u tome sluèaju, veli Blek-ston, ako se poka`e da je ranija odluka suda besmislena ili nepraved-na, sud neæe zakljuèiti da takva odluka predstavlja loše pravo (badlaw), veæ da se uopšte ne radi o pravu (not law), odnosno da pomenutaodluka ne predstavlja ustanovljeni obièaj kako je prvobitno pogrešnoutvrðeno.10

Temeljna pravna naèela kojih se sudije moraju dr`ati u poèetkusu nastajala i razvijala se iz opštih obièaja, ali obièaja koji su otkrive-ni u ranijim odlukama sudova. A valjanost obièaja je baš u njihovojdugoveènosti, baš u tome što se koriste od davnina. Po Blekstonovimreèima, valjanost obièaja je u tome što se ne mo`e utvrditi njihov ta-èan poèetak i prvi izvor, u tome što se obièaji koriste od pamtiveka(time out of mind), odnosno sve od vremena dokle se`e ljudsko seæa-nje (time whereof the memory of man runneth not to the contrary).11

Dok æe predstavnici racionalistièke orijentacije u društvenoj misli(Bentam, na primer) isticati da je valjanost jednog propisa u tome štoje ureðen u skladu sa zahtevima razuma, u tome što odgovara savre-menim potrebama i interesima `ivih naraštaja, po Blekstonu vred-nost jednog pravnog propisa je u njegovom trajanju. Trajnost jednogpropisa, njegova iskustvena provera predstavlja najèvršæe jamstvopravne sigurnosti ljudi pod tim propisima.

Ono što daje èvrstinu jednom društvu jeste skup konvencional-nih pravila èija je svrha da urede i time zaštite prava pojedinca. Delo-tvornost ovoga sistema pravila zavisi, meðutim, od toga u kojoj jemeri povezan sa prirodnim poretkom stvari. Suviše èesto ispitivanjeosnova ovih pravila mo`e ukazati da ona imaju karakter konvencije,veštaèki karakter i time dovesti u pitanje i njihove prirodne osnove.Po Blekstonu je zato dobro kada se ljudi pokoravaju ustanovljenimpravilima, ne proveravajuæi potanko razloge za njihovo donošenje.12

157

10 Isto, str. 47-48.11 Isto, str. 45.12 Vidi Herbert Storing, „William Blackstone“,History of Political Philosophy, eds.

Leo Strauss, Joseph Cropsey, Chicago, Rand McNally, 1972, str. 603.

Sliènomišljenje zastupao je i Blekstonov veliki prethodnik i istomiš-ljenik Metju Hejl u svojoj polemici sa Hobsom. Po Hejlu, vrednostjednog konvencionalnog sistema pravila obièajnog prava, kakav jebio common law, jeste u sa`etom iskustvu stoleæa i naraštaja, isku-stvu koje svojom mudrošæu nadilazi valjanost mišljenja najmudrijihpojedinaca ili skupine ljudi. Zato Hejl i piše da „nije neophodno danam razlozi jedne ustanove budu oèevidni. Dovoljno je da postojeustanovljeni zakoni koji nam daju sigurnost i razumno je pokoravatise ovim zakonima èak i kada nije oèevidan odreðeni razlog koji stojiu osnovi jedne ustanove.“13 Kao i Hejl, i Blekston je smatrao da štosu pravila o kojima je ovde reè starija i èvršæe uvre`ena manje je ve-rovatno da æe se postaviti pitanje razloga koji stoje u njihovoj osnovi.

Blekston je upozoravao i na to da je razvoj zakonodavstva doveou opasnost staro pravo i tradicionalno shvatanje prava. „Commonlaw-u u Engleskoj“, piše on, „desilo se isto što i dostojanstvenim,drevnim zdanjima, koje su `ustri i neiskusni neimari drznuli da zao-denu u novo ruho i uglade u svome zanosu modernog popravljanja.Zato je èesto simetrija common law-a bila narušena, njegove propor-cije bile su izopaèene, a njegova velièanstvena jednostavnost zame-njena prividnim ulepšavanjima i neobiènim novinama. Jer, istini zavolju, skoro sva zamršena pitanja, skoro sva cepidlaèenja, zapetljano-sti i odlaganja, koja su bacila ljagu na engleske i druge sudove dugujusvoje poreklo ne common law-u, veæ novinama u njemu koje su deloakata parlamenta.“14 Zakonodavstvo je zato, po Blekstonu, opravda-no jedino ukoliko se njime proglašava obièajno pravo ili ukoliko onopredstavlja lek protiv pojedinih nedostataka obièajnog prava.

Kritikujuæi Blekstonove ideje, Bentam je u Fragmentu o vladi iu drugim radovima hteo da dovede u pitanje preovlaðujuæe pravnoshvatanje u Engleskoj onoga vremena.15 Što je to shvatanje Blekston

158

13 „Sir Mathew Hale’s Criticism on Hobbes Dialogue on the Common Law“, priloguW.S. Holdsworth, A History of English Law, London, 1924, knj. 5, str. 504-505.Navedeno prema: Hayek, The Constitution of Liberty, str. 58.

14 Blackstone, The Commentaries on the Laws of England, knj. 1, str. 6.15 Jeremy Bentham, A Fragment on Government and Introduction to the Princi-

ples of Morals and Legislation, ed. Wilfrid Harrison, Oxford, Basil Blackwell,1960. Šire o idejama Bentama i ostalih predstavnika utilitarizma vidi klasiènestudije Leslie Stephen, The English Utilitarians, London, Duckworth and Co.,

izneo na jednom mestu i u sreðenom i knji`evno zanimljivom ilepom obliku, Bentamu je samo olakšalo zadatak. Kako precedentnopravo inaèe nije bilo pristupaèno, Blekston je, sumirajuæi na jednommestu ovo pravo, postao pogodan predmet kritike za Bentama, kojije opet zastupao sasvim drugojaèije shvatanje prava i zalagao se zareformu postojeæeg pravnog sistema. Prikazavši jednostavno kako jesa svim svojim protivreènostima i nedostacima pravni sistem Engle-ske izgledao u drugoj polovini 18. veka, Blekston je za svoga kritièa-ra postao simbol haotiènog stanja u kome se nalazio common lawsistem. Sama èinjenica da je Blekston prvi zapoèeo da dr`i predava-nja o engleskom pravu na Oksfordu i da su njegova predavanja i delavršila veliki uticaj na mlade naraštaje engleskih pravnika nagnala jeBentama da svoju kritiku tradicionalnog shvatanja prava usmeri bašna Blekstonove Komentare. Zato nije ni neobièno što je Bentam zamoto svoga spisa iskoristio jedno mesto iz Duha zakona u kojemMonteskje piše da ništa ne odla`e toliko razvoj znanja kao loše delojednog slavnog pisca. 16

Mada je Fragment o vladi u osnovi jedan kritièki spis, u njemuse veæ mogu nazreti Bentamove pozitivne zamisli o reformi prava,zamisli koje æe biti razvijene i konkretizovane u njegovim kasnijim,brojnim delima. Bentam je zastupao shvatanje da su izmene postoje-æeg politièko-pravnog ureðenja zemlje neminovne, ali da se te izme-ne mogu izvršiti mirnim putem, a ne kao u Francuskoj revoluciji.Iznoseæi svoje shvatanje kako se postojeæe ustanove mogu reformi-sati tako da budu korisne, odnosno da slu`e što veæoj sreæi što veæegbroja ljudi, Bentam je najviše išao za tim da uzdrma poverenje u sta-re pravne ustanove, u pravni sistem u kojem je precedentno pravopredstavljalo dominantan izvor prava koji je davao peèat èitavompolitièko-pravnom sistemu Engleske.

UBentamovo vreme smatralo se da vrednost engleskog prava le-`i, pre svega, u njegovoj drevnosti i dugoveènosti, kao i u njegovimunutrašnjim svojstvima koja su delo najblistavijih umova engleskepolitièko-pravne tradicije. Za Bentama, meðutim, ni starost jedne

159

1900, knj. 1-3, i Elie Halevy, The Growth of Philosophic Radicalism, Boston,Beacon Press, 1955.

16 Vidi Bentham, A Fragment on Government, str. 3-4, 15.

ustanove, ni ugled onih koji su doprineli njenom nastajanju i razvojune predstavljaju dovoljno opravdanje. Pod uticajem ideja racionali-zma, Bentam u svojoj kritici engleskog prava nije priznavao nikakveautoritete i tradiciju, veæ je englesko pravo cenio iskljuèivo sa stano-višta naèela korisnosti. Polazeæi od naèela korisnosti, Bentam je sma-trao da bi trebalo izvršiti reviziju va`eæeg pravnog sistema tako što bise odbacili oni njegovi elementi koji se suprotstavljaju naèelu kori-snosti. Nekorisnim je Bentam smatrao mnoge zastarele odredbe uprecedentnom pravu, srednjovekovnu terminologiju, slo`enost po-stupka, kao i velikumoæ sudova i sudija. Prema Bentamu, pravo trebada stvara savremeni zakonodavac u skladu sa savremenim prilikama ipotrebama ljudi. U središtu jednog racionalnog pravnog sistema trebada stoji zakonodavstvo, a ne pre`ivele, teško razumljive i nekorisnesudske presude, kao što je to sluèaj u Engleskoj.

Englesko pravo postalo je, po Bentamu, prava šuma besmislenihrazlika, protivreènosti u kojima se niko ne mo`e snaæi bez uputstavaposveæenih u tajne ovoga sveta i u komematerijalna sredstva i preva-re daju prednost bogatima nad siromašnima i nepoštenima nad poš-tenima. Jedan od glavnih uzroènika ovakvog stanja je sudsko pravo,koje je Bentam bez prekida napadao. „Tiranija sudskog prava“(judge-made law) po njemu nije ništa manje loša od „tiranije religijekoju stvaraju sveštenici“ (priest-made religion).17

Bentam, kome je sredina iz koje je potekao namenila pravnièkukarijeru, brzo je pošao drugim putem. U knjizi Fragment o vladi, ukojoj je kao dvadesetsedmogodišnji mladiæ anonimno napao jednogod najuva`enijih predstavnika pravnièke profesije, sadr`an je savBentamov bunt i otpor prema pravu i pravnicima kako su oni izgle-dali u Engleskoj njegovog vremena. Na jednom mestu on je ovakodao portret pravnika: „Be`ivotna i klonula vrsta koja je spremna daprihvati sve i da pristane na sve; nesposobna da shvati i oseæa razlikuizmeðu pravog i nepravog; neosetljiva, kratkovida i nepopustljiva;ravnodušna, a ipak sklona da bude uvuèena u potrese la`nih straho-vlada; gluva na glas razuma i javne koristi; poslušna samo na šapatsopstvenog interesa i na mig vlasti.“18

160

17 Stephen, The English Utilitarians, knj. 1, str. 279.18 Bentham, A Fragment on Government, str. 12.

Bentamova kritika Blekstonovih pogleda odnosi se zapravosamo na nekoliko stranica Blekstonovog „Uvoda“ u Komentare, nakojima ovaj izla`e svoju definiciju prava. Mada je nastojao da svo-jimKomentarima da teorijsku, filozofsku osnovu, sam Blekston, do-bar tumaè i popularizator jednog komplikovanog pravnog sistema,nije raspolagao odgovarajuæim filozofskim znanjem. On je na pome-nutim stranicama platio dug maniru svoga vremena da se u izlaganjupoðe od izvesnih filozofskih postavki. Zato je Bentam s pravom uka-zao na protivreènost Blekstonovog shvatanja prirodnog prava, druš-tvenog ugovora, suvereniteta i podele vlasti.

Blekston je èesto nelogièan i nedosledan i zato je meta Benta-movih napada. Te nelogiènosti u Blekstonovom izlaganju dolaze odpokušaja da opiše pravo onakvo kakvo je bilo i da za njega da razlogekoji mogu biti zanimljivi i uverljivi proseènom èitaocu. Ti razlozi neèine delove jedne kritièke i koherentne pravne filozofije veæ treba daomoguæe èitaocu da shvati common lawmetodmisli.Komentari jesuodbrana postojeæeg pravnog poretka ali svrha jednog uvodnog, ud`-benièkog štiva jeste da objasni i opravda pre nego da napada graðukoju izla`e.19

Bentam je svoju kritiku zapoèeo napadom na jedno delo u komeje bio sadr`an prikaz pravnih ustanova Engleske, da bi tu kritiku po-tom razvio u kritiku celog pravnog sistema. I u drugim svojim spisi-ma on je ukazivao na pojedinaène nedostatke delujuæi u pravcukritike sistema. Istini za volju, treba priznati da je Bentamova kritikaengleskog pravnog sistema u znatnoj meri osnovana. Sistem prece-dentnog prava u Bentamovo vreme imao je svakako svojih nedosta-taka. Proces sudskog razvoja prava uopšte je relativno spor i te`e seprilagoðava promenjenim društvenim okolnostima. Zatim, poznava-nje ranijih precedenata bilo je praæeno velikim teškoæama koje obi-èan èovek nije u stanju da savlada, tako da je precedentno pravo biloskoro iskljuèivo u rukama pravnièkog poziva.

U osudi pravnog sistema Engleske Bentam nije bio usamljen,isto kao što nije bio ni bez prethodnika. Kritike Bentamovih prethod-nika, meðutim, nisu imale izrièit karakter i nijedna od njih nije bila

161

19 Vidi Martin Schapiro, „William Blackstone“, International Encyclopedia of theSocial Science,

iskljuèivo zaokupljena postojeæim pravnim poretkom i pravnim `i-votom. Nijedan od ovih prethodnika nije u meri u kojoj je to uèinioBentam ukazivao na nedostatke u politièkim i pravnim ustanovamaEngleske i zalagao se za reformu. Veæina tih kritièkih zamerki preBentama mo`e se naæi u knji`evnim radovima onoga vremena, naro-èito u tekstovima satiriènog ili pamfletskog karaktera. Tako je, pri-mera radi, èitavih pola veka pre Bentama u jednoj takoðe anonimnoobjavljenoj satiri ukazano na mnoge nedostatke engleskog pravosu-ða i prava. Reè je, naravno, o slavnim Guliverovim putovanjimaD`onatana Svifta. I na osnovu te knjige nameæe se groteskna pred-stava o engleskom pravu i pravnicima. Tako u jednom od svojih pu-tovanja Guliver svojim sagovornicima ovako opisuje engleskepravnike i pravo: „Meðu nama postoji stale` ljudi koji je uèio veštinuda reèima, naroèito u tu svrhu nagomilanim, dokazuje da je belo crnoi crno belo, veæ prema tome za šta su plaæeni. Sve ostalo društvo ro-buje tim ljudima... Advokati se naroèito staraju da zapišu sva ranijerešenja protiv pravde i zdravog razuma èoveèanstva. Takva rešenjaoni, pod imenom presedana, iznose kao autoritet da opravdaju najne-praviènija shvatanja, a sudije uvek odluèuju po tim rešenjima. Kadbrane neku stvar, oni bri`ljivo izbegavaju da istaknu njene dobrestrane, veæ se buèno, `ustro i opširno zadr`avaju na podrobnostimakoje nemaju nikakve veze sa predmetom... Zatim ispitaju ‘preseda-ne’, s vremena na vreme odlo`e raspravu i onda posle deset, dvade-set, ili trideset godina, donesu odluku. Treba takoðe primetiti da tajstale` ima svoj naroèiti govor ili `argon, nerazumljiv za sve ostalesmrtnike, kojim su pisani svi njihovi zakoni, koje oni bri`ljivo gomi-laju.“20 U drugom delu knjige, Guliver opisuje pravo jedne zemljekoju je posetio (Brobdingnaga) na takav naèin da neminovno navodina poreðenje sa engleskim pravom: „Nijedan zakon ove zemlje nesme da ima više reèi no što njihova azbuka ima slova, a ona ih imasvega dvadeset i dva. Ali, ustvari, malo je zakona koji su i toliko du-gaèki. Izra`eni su najjednostavnijim reèima, a ovde ljudi nisu takvimajstori, da zakonima iznalaze više od jednog tumaèenja. Pisati ko-mentar kakvog zakona smatra se za zloèin koji se ka`njava smræu.“21

162

20 D`onatan Svift, Guliverova putovanja, Beograd, Prosveta, 1961, str. 285-287.21 Isto, str. 151.

Svift i mnogi drugi Bentamovi prethodnici koji su kritikovalipravni sistem Engleske nisu pokušavali da izvedu jedno drugojaèijeshvatanje prava. Bentam je, meðutim, u svojim spisima poèev odFragmenta o vladi to uèinio. Tradicionalnom shvatanju, po kome jepravo nešto što sudovi otkrivaju i èija se valjanost izra`ava u trajno-sti odreðenih pravila, Bentam je suprotstavio jedno sasvim drugoja-èije shvatanje prava po kojem je pravo pre svega nešto što se stvara.Bentam je pravo sveo na zapovest suverene vlasti kojoj se ostali èla-novi društva po navici pokoravaju.

Po mišljenju Bentamovom, ovlašæenja suverene vlasti, osim akonisu ogranièena izrièitom konvencijom, mada nisu bez granica, nisuni odreðena.22 Jedino što suverenu vlast ogranièava jeste ocena mo-guænosti uspešnog otpora podanika. S druge strane, na odnos graðanaprema vlasti utièe njihova ocena sopstvenog interesa. Ta ocena inte-resa zasniva se na poreðenju izmeðu loših strana pokoravanja vlasti iposledica odricanja poslušnosti nosiocima vlasti. Ako suverena vlastu svim dr`avama ima ista obele`ja, onda æe odgovor na pitanje da li jejedna vlast slobodna ili despotska zavisiti od više èinilaca povezanihsa raspodelom vlasti; od naèina na koji je vrhovna vlast podeljena iz-meðu lica koja kolektivno njome raspola`u; od stepena lakoæe u ko-jem oni koji vladaju i oni kojima se vlada mogu da menjaju uloge; odmere u kojoj su upravljaèi du`ni da iznose razloge za svoje delovanjeonima kojima upravljaju; od moguænosti opozicije i pritu`be onihkojima se upravlja.23

Donošenje zakona, po Bentamu, karakteristièna je funkcija su-verene vlasti. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanje prava,Bentam se zalagao za to da u središtu modernog pravnog sistemastoji racionalno zakonodavstvo a ne sudsko pravo. Nestrpljiv zbognespremnosti veæine engleskih pravnika da razmotre i najmanju re-formu, Bentam je svoje nade polagao u zakonodavca koji bi izmeniolik Engleske.

Bentamova shvatanja o preimuæstvima zakonodavstva nad pre-cedentnim pravom koje su razvili sudovi, kao i njegovo shvatanjeprava kao zapovesti, dalje je razvio D`on Ostin, zaèetnik škole anali-

163

22 Bentham, A Fragment on Government, str. 94.23 Isto, str. 94-95.

tièke jurisprudencije. Napadajuæi tradicionalno englesko shvatanjeprava, po kojem precedentno pravo, odnosno common law, postojiod davnina, a sudovi ga samo objavljuju, Ostin je u svom delu Odre-ðivanje predmeta jurispredencije pisao da je pravo izraz volje suve-rene vlasti kojoj se ostali pokoravaju iz straha od kazne. Od svihoblika stvaranja prava Ostin je, kao i Bentam, smatrao da je zakono-davstvo najpodesniji izraz suverene volje.

Ostavljajuæi po strani pitanje bo`anskog prava, Ostin je, kada jereè o pravu kao o ljudskoj tvorevini, smatrao da se pravila ovoga dru-gog mogu svrstati u dve kategorije.24 Prvu kategoriju èine ona pravi-la koja politièki nadmoæan u dr`avi (suveren) propisuje ostalima.Drugu kategoriju pravila su ustanovili oni koji nisu politièki nad-moæni (jedan suveren u odnosu na drugog, roditelji u odnosu nadecu). U ovu drugu kategoriju spadaju takoðe i ona pravila koja jeustanovila jedna odreðena skupina ljudi: moral, pravila mode, pravi-la èasti i veliki deo obièaja, sporazuma i konvencija koje spadaju uustavno i meðunarodno pravo. Za èitav ovaj skup pravila Ostin jeupotrebljavao naziv „pozitivna moralnost“, dok je „pozitivno pra-vo“, po njemu, ogranièeno na pravila koja potièu od volje suverena.Jedino ovako shvaæeno pozitivno pravo, prema Ostinu, èini predmetjurisprudencije kao nauke. Ovakva Ostinova podela morala je, na-ravno, izazvati negodovanje meðu predstavnicima pravnièke profe-sije. Šta se drugo moglo i oèekivati kada je reè o knjizi pisca koji jenajpoštovanija naèela ustava i meðunarodnog prava izmešao sa pra-vilima mode i odrekao im èak i naziv prava, nazivajuæi ih pozitiv-nom moralnošæu?25

U skladu sa ovakvim shvatanjem pozitivnog prava kao predme-ta jurisprudencije, Ostin je izneo i svoje shvatanje izvora prava. Su-veren je izvor svih pravnih pravila. Ukoliko su ova pravila data uobliku zakona, ona su oèigledno izraz suverenove volje. Ako su sa-dr`ana u sudskim presudama, treba uzeti da i ona potièu od suverenapreko njegovog sudskog zastupnika. Ukoliko se radi o obièajnom

164

24 Vidi John Austin, The Province of Jurisprudence Determined, London, JohnMurray, 1832, Lecture I, str. 1-30.

25 William Dunning, A History of Political Theories, New York, Macmillan, 1920,knj. 2, str. 226.

pravu, onda je suveren i njega hteo, utoliko što je dopustio da ovopreovlada u skladu sa pravilom, a ono što suveren dopušta on i zapo-veda (what he permits he commands). Drugim reèima, premaOstinu,kao najneposredniji izraz suverenove volje zakonodavstvo je izvorprava u pravom smislu reèi. Ostali izvori prava (sudske presude iobièaji) zapravo su „podreðeni“ izvori prava (subordinate sources).Moglo bi se èak reæi da je te „podreðene“ izvore prava Ostin defini-sao na takav naèin da je u stvari odricao da je uopšte reè o izvorimaprava.26 I doista, Ostin je i podvlaèio da jedino pravila koja donosivrhovno zakonodavno telo potièu iz jednog izvora prava, dok, meta-forièno reèeno, ostali pojedinci i tela koji ureðuju društvene odnosepodreðeni zakonodavcu (a ovde spadaju u sudovi) predstavljajurezervoare u koje pravo pritièe iz jednog jedinog i osnovnog izvoracelokupnog prava – vrhovnog zakonodavnog tela zemlje.

III

Nasuprot preovlaðujuæem shvatanju prava u engleskoj jurispru-denciji i pravnièkom pozivu u drugoj polovini 18. veka, Bentam iOstin su izveli jedno shvatanje prava koje u njihovo vreme nije imaloviše pristalica meðu engleskim pravnicima, ali je veæ bilo branjenood jednog utemeljivaèa racionalistièke tradicije u Engleskoj. Bio jeto Tomas Hobs koji je èitav vek pre Bentama u svome Levijatanupravo odreðivao kao zapovest suverene vlasti kojoj se pokoravajuostali èlanovi društva. „Graðanski zakon“, piše Hobs, „predstavljaza svakog podanika ona pravila koja mu je u vidu zapovesti dr`avapropisala, usmeno, pismeno ili drugim dovoljnim znacima kojima sevolja izra`ava, da bi se njima slu`io za razlikovanje šta je pravo, a štanepravo, to æe reæi šta je protivno, a šta nije protivno pravilu.“27 Zarazliku od tradicionalnog engleskog shvatanja prava po kojem jemoguæno da obièaj du`inom trajanja stekne autoritet pravnog propi-sa, na šta su naroèito upuæivali Hejl i Blekston, Hobs je tvrdio da„kada dugotrajni obièaj stekne autoritet zakona, autoritet nije

165

26 Allen, Law in the Making, str. 2-3.27 Tomas Hobs, Levijatan, Beograd, Kultura, 1961, str. 232-233.

stvoren du`inom vremena trajanja, veæ voljom suverena koja je izra-`ena preæutno, jer je æutanje ponekad znak pristanka“28. Dok je po-znati engleski pravnik i pisac jednog od prvih znaèajnijih komentaraengleskog prava Henri de Brekton tvrdio da kralj vlada na osnovuzakona, odnosno da zakon tvori kralja (the law makes the king),Hobs je pisao da suveren jedne dr`ave, bilo da je to skupština ili je-dan èovek, blagodareæi tome što ima vlast da donosi i ukida zakone,nije potèinjen svojim zakonima i mo`e ih ukidati i donositi nove za-kone. Dok je Brekton tvrdio da tamo gde je volja kralja više od zako-na dolazi u pitanje legitimnost vladaoèeve vlasti, odnosno o vladaruse ne mo`e ni govoriti (there is no king where the will and not the lawhas dominion), prema Hobsu zakon proizlazi iz volje suverenove(kralja ili parlamenta), a sâm suveren nije vezan svojim zakonima.

Bentam i Ostin su tako na podruèju jurisprudencije razvili ikonkretizovali Hobsove ideje. Oni su u engleskumisao o pravu une-li nešto èega u dotadašnjoj angloamerièkoj tradiciji nije bilo – nasto-janje da se sveukupno englesko pravo i ustanove preurede naracionalnim naèelima. Ovim su Bentam, Ostin i drugi predstavniciutilitarizma uzdrmali i samu ideju vladavine prava, koja je, kao štoje ovde pokazano, èinila nerazdvojivi deo angloamerièke pravnetradicije. Istini za volju, treba reæi da ni Bentam ni Ostin nisu bili unaèelu protiv ideje vladavine prava, kao što nisu bili ni zastupniciideje o arbitrarnoj vlasti, ali dovodeæi u pitanje osobene osnove oveideje u Engleskoj (središnji polo`aj sudstva i sudskog prava), kao isvodeæi pravo iskljuèivo na zapovest suverene vlasti, oni nisu moglia da ne dovedu u pitanje i samu zamisao o vladavini prava. Benta-move i Ostinove ideje izvršile su inaèe veliki uticaj na kontinentalnopravo i kontinentalnu pravnu teoriju, i u tom smislu su predstavljaleprvu struju koja je doprinela nastajanju pravnog pozitivizma, dok jenjihov uticaj na englesko pravo bio znatno manji.

Pojam prava koji su Bentam iOstin razvili posle Hobsa bio je veækod njih, kao i u kasnijoj školi pravnog pozitivizma, izrazito impera-tivistièki i etatistièki. Pravo je ovde shvaæeno kao zapovest dr`avnogsuverena i baš zato je svedeno na zakone koje donosi dr`ava.29

166

28 Isto, str. 234.29 Vidi: Ljubomir Tadiæ, „Pravo, priroda i istorija“,Filozofske studije 1975, str. 9-14.

Ovakvo imperativistièko i etatistièko shvatanje prava suprotno je tra-dicionalnom engleskom shvatanju, onom shvatanju po kojem, kakoje pisao poznati engleski pravni pisac Frederik Polok, dr`ava prime-njuje pravo zato što je ono pravo, odnosno pravo nije pravo samo zatošto ga dr`ava primenjuje (Law is enforced by the State because it islaw; it is not law merely because State enforces it).30

U središtu ovog modernog shvatanja prava, koje su Bentam iOstin donekle teorijski pripremili i obrazlo`ili, nalazi se zakonodav-stvo koje se bez ikakvih zapreka širi, menja, umno`ava, izra`avajuæisve više i više interese promenljivih veæina i ogranièavajuæi podruèjeslobodnog delovanja pojedinca. Uopšte, moderno shvatanje prava uznaku je velikog znaèaja koji se pridaje zakonodavstvu.31 Širenje za-konodavstva umodernim politièko-pravnim sistemima èini sve te`imostvarivanje naèela pravne sigurnosti, koje je, opet, jedan od bitnih,sastavnih elemenata same ideje o vladavini prava. U onim modernimpravnim sistemima u kojima je zakonodavstvo to koje èini samu sr`prava, ne mo`e se pouzdano znati da li æe zakon koji je danas na snazibiti to i sutra. Glavno obele`je ovakvih pravnih sistema je ne samo daneko drugi propisuje kakvo æe biti naše ponašanje veæ i to da se ti pro-pisi veoma èesto menjaju. Reèju, drevna zamisao o vladavini pravasve više biva potisnuta praksom vladavine ljudi, dok umesto pravnesigurnosti nesigurnost na podruèju prava sve više postaje jedno odglavnih obele`ja savremenog društva i pravnih sistema.

Posledice modernog, „zakonodavnog“, shvatanja prava neiscrpljuju se samo u slabljenju naèela vladavine prava i pravne sigur-nosti, veæ ovakvo shvatanje prava postepeno navikava one na koje sepropisi odnose da svaku zapovest dr`ave prihvate kao pravo. Time sepitanje legitimnosti vlasti i pravotvorne uloge dr`ave svodi na pita-nje formalnog legaliteta, a pitanje nepravednog zakona odbacuje sekao metajuridièko.32

167

30 Frederick Pollock, Jurisprudence and Legal Essays, ed. A. L. Goodhart, London,Macmillan, 1961.

31 Vidi: Leoni, Freedom and the Law, i Sartori, Democratis Theory, str. 306-314.32 Vidi: Alexander Passerin d’Entreves, The Notion of the State. An Introduction to

Political Theory, Oxford, At the Clarendon Press, 1967, str. 141-150.

Na kraju, inflacija zakona i tzv. „podzakonskih“ akata vlade iuprave ne samo da èini snala`enje u jednom tako slo`enom i razvije-nom pravnom sistemu sve te`im – a to je baš ono što su kritièariangloamerièkog prava iznosili na raèun precedentnog prava – veæinflacija prava diskredituje pravo. Na jednom mestu u svojim zabe-leškama sa putovanja po Americi Tokvil, poredeæi evropsko i anglo-amerièko pravo (common law), piše da poštovanje ljudi prema pravuraste u srazmeri sa retkošæu pisanih zakona.33 Inflacija zakonodav-stva ne samo da umanjuje vrednost pravnih propisa uopšte veæ utièe ina to da njihov kvalitet bude loš.

Fridrih Hajek, jedan od najistaknutijih predstavnika savremenefilozofije politike i prava, veli da zakonodavstvo, odnosno promišlje-no stvaranje prava, valja svrstati u one ljudske izume èije posledicemogu biti dalekose`nije od vatre i baruta. Moderno zakonodavstvo jeotvorilo ljudima sasvim nove moguænosti i dalo im oseæanje moæinad sopstvenom sudbinom. Rasprava o tome u èijim je rukama ovamoæ zasenila je mnogo va`nije pitanje o tome koliko ova moæ sme dase širi. Hajek istièe da æe zakonodavstvo ostati krajnje opasna vlastsve dotle dok `ivimo u uverenju da ono mo`e da nanese štetu ako je urukama nepodesnih ljudi, a zanemarimo pitanje obima ove vlasti.34

Nije teško odrediti izvor nadahnuæa za kritiku modernog, „zakono-davnog“ shvatanja prava poput Hajekove. I Hajek i drugi kritièarimodernog, „zakonodavnog“ shvatanja prava i pravnog pozitivizma uvelikoj su meri inspirisani idejom vladavine prava u obliku u komeova ideja predstavlja deo angloamerièke pravne tradicije.

168

33 Alexis de Tocqueville, Journey to America, New Haven, Yale University Press,1960, str. 298.

34 Hayek, Law, Legislation and Liberty, knj. 1, str. 72.