:022/610-511 :022/636-509 Žiro račun 840 -209667 75 · 2018-07-04 · Пазова 57,0 48,6 43,2 52,1 42,3 42,4 Шид 29,8 41,1 47,8 36,2 36,2 15,9 Просечне вредности

Tel:022/610-511 Tel/Faks:022/636-509 Žiro račun: 840-209667-75

1

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE Ul. Stari šor 47, 22000 Sremska Mitrovica

e-mail: [email protected]

web: www.zdravlje-sm.org.rs

АНАЛИЗА КВАЛИТЕТА РАДА

ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СРЕМСКОГ ОКРУГА

2010-2017. г о д и н е

Унапређење квалитета рада здравствених установа,односно здравствене заштите,као

саставни део свакодневних активности здравствених радника и свих других запослених у

систему здравствене заштите, представља континуирани процес чији је циљ достизање вишег

нивоа ефикасности и ефективности у раду, као и већа сатисфакција пацијената.

Квалитетна здравствена заштита омогућава организацију ресурса на најбољи начин како

би се задовољила здравствена потреба корисника за превенцијом и лечењем, на безбедан начин,

без непотребних губитака и на високом нивоу.

Показатељи квалитета се утврђују по нивоима здравствене делатности, врстама

здравствених установа и медицинским гранама и обухватају како показатеље квалитета рада

здравствених установа, тако и показатеље квалитета који се односе на: рад комисије за

унапређење квалитета, стицање и обнову знања и вештина запослених, вођења листа чекања,

безбедност пацијената, задовољство корисника услугама здравствене службе и задовољство

запослених.

На основу члана 203. Закона о здравственој заштити („Службени гласник

РС“107/05,57/11), Правилника о показатељима квалитета здравствене заштите („Службени

гласник РС“ 49/10) и Методолошког упутства за поступак извештавања здравствених установа

о показатељима квалитета здравствене заштите ИЗЈЗ Србије, Завод за јавно здравље из Сремске

Митровице је извршио анализу квалитета рада здравствених установа на територији Сремског

округа. У анализи је дат приказ показатеља квалитета из 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012. и

друге половине 2011. године, (обзиром да је Правилник о показатељима квалитета здравствене

заштите („Службени гласник РС“ 49/10) донет 2010. године, па су установе биле у обавези да

прикупљају податке и израчунавају показатеље за извештајни период јул-децембар 2010.

године). Анализом су обухваћени Дом здравља Сремска Митровица, Рума, Инђија, Стара

Пазова, Пећинци, Ириг и Шид, као и Општа болница Сремска Митровица, Специјална болница

за неуролошка обољења и посттрауматска стања „Др Боривоје Гњатић“ у Старом Сланкамену и

Специјална болница за рехабилитацију „Термал“ у Врднику.


2




Анализа квалитета рада изабраног лекара

Служба за здравствену заштиту одраслог становништва

Показатељ бр.1-Проценат регистрованих корисника који су из било ког разлога посетили

свог изабраног лекара - говори у којој мери је лекар активан у обезбеђивању здравствене

заштите становницима на својој листи.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

70,4 67,2 65,1 57,4 64,2 62,6

Рума 82,8 82,9 87,2 99,4 74,4 64,0

Ириг 72,3 84,0 92,8 76,5 13,8 90,6

Пећинци 55,8 77,3 97,1 71,7 86,2 99,9

Инђија 72,9 75,3 74,8 78,3 80,2 93,9

Стара

Пазова

77,7 75,9 76,4 87,5 73,2 57,1

Шид 87,0 86,2 92,3 90,9 90,9 67,4

Просечне вредности за Сремски округ –74,1 %

Просечне вредности за Р Србију – 72,8%

Показатељ бр.2- Однос првих и поновних прегледа ради лечења код изабраног лекара - указује

на способност и вештине лекара да реши здравствени проблем.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

0,5 2,3 1,8 0,3 1,1 1,2

Рума 0,4 0,4 0,3 0,4 0,5 0,6

Ириг 1,0 1,2 1,1 1,1 0,1 1,3

Пећинци 1,6 1,5 1,5 1,7 1,8 1,6

Инђија 1,7 1,6 1,4 1,5 1,5 1,4

Стара

Пазова

1,2 1,3 1,4 1,4 1,3 1,4

Шид 1,5 1,4 1,4 1,9 1,9 2,6

Просечне вредности за Сремски округ – 1,1

Просечне вредности за Р Србију – 1,4


3




Показатељ бр. 3- Однос броја упута издатих за специјалистичко-консултативни преглед и

укупног броја посета код лекара - указује на улогу изабраног лекара опште медицине као

„чувара капије“ за улаз на више нивое здравствене заштите.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

0,5 3,4 6,7 8,2 7,9 18,7

Рума 8,6 11,4 17,6 18,9 22,4 23,6

Ириг 11,9 17,2 74,3 13,8 9,7 26,0

Пећинци 16,3 5,7 19,9 18,4 16,1 13,0

Инђија 5,8 6,4 7,6 7,4 7,5 7,6

Стара

Пазова

5,2 6,3 6,1 5,8 6,6 8,1

Шид 15,7 16,9 18,7 16,9 16,9 16,6



Показатељ бр. 4 - Проценат превентивних прегледа у укупном броју прегледа и посета код

лекара - директно указује на удео превентивних прегледа у укупном броју услуга изабраног

лекара. Капитациони подстицај од 30% од варијабилног дела плате изабраног лекара.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

3,5 6,7 6,3 8,8 8,39 6,6 24,3

Рума 8,1 5,7 10,7 7,2 10,6 6,8 5,7

Ириг 2,7 4,4 5,3 6,5 2,9 4,8 4,0

Пећинци 5,0 6,7 9,0 9,0 9,4 7,2 9,7

Инђија 5,6 6,0 6,6 6,8 7,8 6,9 6,6

Стара

Пазова

4,1 4,5 4,4 3,8 4,3 6,1 2,8

Шид 4,8 5,5 6,2 7,2 7,2 8,9 11,9

Просечне вредности за Сремски округ – 4,8%


Показатељ бр. 5 - Обухват регистрованих корисника старијих од 65 година вакцинацијом

против сезонског грипа - квалитет здравствене заштите пружене старијим лицима и превенција

вирусне пнеумоније и хоспитализације; директно утиче на смањење трошкова лечења.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

12,1 15,5 13,6 17,0 15,4 12,8 12,9

Рума 20,5 19,6 19,4 18,9 18,8 11,8 12,9


4




Ириг 9,1 11,5 9,0 7,7 11,6 12,2 15,0

Пећинци 10,1 17,5 17,6 17,0 15,9 15,8 19,4

Инђија 12,2 11,4 11,8 9,6 17,7 16,8 10,5

Стара

Пазова

13,0 11,7 9,9 11,9 18,3 10,7 17,4

Шид 13,1 17,4 37,8 13,3 13,3 13,6 18,0



Показатељ бр. 6 - Проценат оболелих од повишеног крвног притиска (И10-И15) код којих је

на последњем контролном прегледу, вредност крвног притиска била нижа од 140/90 -

указује на квалитет менаџмента хроничним незаразним болестима; директно утиче на смањење

трошкова лечења компликација.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

35,5 51,7 44,7 41,0 35,2 49,0

Рума 6,2 62,0 61,6 60,7 60,2 61,0

Ириг 24,4 30,1 39,8 38,4 11,7 45,4

Пећинци 46,0 39,0 20,7 61,1 48,7 48,2

Инђија 84,0 82,9 72,8 100,0 80,4 84,4

Стара

Пазова

70,0 82,0 73,3 73,1 47,5 63,5

Шид 44,8 24,0 47,6 48,2 48,2 51,9



Показатељ бр. 7 - Проценат оболелих од шећерне болести (Е10-Е14) који су упућени на

преглед очног дна - указује на квалитет менаџмента хроничним незаразним болестима;

директно утиче на смањење трошкова лечења компликација.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

3,4 54,9 46,1 52,0 75,9 33,4

Рума 63,9 58,5 61,0 69,2 71,1 98,8

Ириг 12,0 12,6 38,4 12,6 24,6 95,0

Пећинци 9,5 17,8 28,0 68,1 93,0 92,5

Инђија 34,7 38,1 34,8 45,4 38,4 38,3

Стара

Пазова

57,0 48,6 43,2 52,1 42,3 42,4

Шид 29,8 41,1 47,8 36,2 36,2 15,9




5




Показатељ бр. 8 - Проценат оболелих од шећерне болести (Е10-Е14) код којих је бар једном

одређена вредност гликозилираног хемогобина (ХбА1ц) - указује на квалитет менаџмента

хроничним незаразним болестима; директно утиче на смањење трошкова лечења компликација.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

11,4 21,0 28,6 36,9 32,4 20,3

Рума 88,6 78,5 93,0 92,1 95,5 10,8

Ириг 5,4 3,5 35,6 12,6 17,2 2,0

Пећинци 24,9 2,7 11,3 14,1 18,0 35,1

Инђија 40,2 43,0 35,7 47,4 58,7 9,7

Стара

Пазова

92,0 81,4 64,7 100,0 91,2 18,7

Шид 59,9 67,8 90,7 90,2 90,2 4,5



Показатељ бр. 9 - Проценат регистрованих корисника у чији је здравствени картон

убележена вредност крвног притиска, индекс телесне масе - ИТМ, пушачки статус и

препоручени савети за здраво понашање - контрола фактора ризика за настанак хроничних

масовних болести.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

34,0 5,3 53,8 55,0 78,2 /

Рума 76,9 70,8 52,7 63,1 75,6 74,5

Ириг 9,5 60,6 69,7 49,1 38,5 71,5

Пећинци 11,4 17,1 23,4 21,9 29,1 14,7

Инђија 35,8 38,9 38,7 43,2 50,3 42,0

Стара

Пазова

57,9 40,3 36,3 46,7 44,8 36,4

Шид 80,6 96,6 88,1 99,9 100,0 49,1



Показатељ бр. 10 - Проценат регистрованих корисника старијих од 50 година којима је

урађен тест на крвављење у столици (хемокулт тест) - указује на успешност спровођења

скрининга колоректалног карцинома. Директно утиче на смањење трошкова лечења и дужину

преживљања оболелих.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

13,2 41,1 17,0 29,9 17,4 12,2


6




Рума 7,5 6,6 6,3 10,1 7,2 10,8

Ириг 4,2 8,9 35,0 6,0 71,8 2,0

Пећинци 20,4 21,1 25,7 27,4 17,2 35,1

Инђија 5,4 6,0 7,9 8,8 9,6 9,7

Стара

Пазова

4,8 5,0 5,7 8,2 7,8 18,7

Шид 3,2 6,9 11,2 6,1 6,1 29,9



Показатељ бр. 11 - Проценат епизода са тонзилофарингитисом (Ј02, Ј03) код којих је као

прва терапија ординирана терапија пеницилином - указује на поштовање водича добре

праксе за примену антибиотске терапије и рационалну употребу антибиотика.

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

3,7 8,2 2,3 6,72 9,6 /

Рума 21,3 25,1 21,1 19,2 12,5 11,7

Ириг 2,9 5,5 5,6 5,5 51,5 26,8

Пећинци 21,4 7,7 29,6 23,6 31,2 9,3

Инђија 31,5 16,5 21,5 29,4 38,7 37,6

Стара

Пазова

43,2 45,1 47,9 52,6 50,9 53,6

Шид 39,6 42,6 44,7 31,5 31,5 29,9



ЗАКЉУЧАК:

У Сремском округу у 2017.години бележи се нижи проценат регистрованих корисника

који су из било ког разлога посетили свог изабраног лекара у односу на претходну годину.

Овај проценат се кретао од 56% (Дз Пећинци) до 87% (Дз Шид). Однос првих и поновних

прегледа ради лечења најмањи је у ДЗ Рума 0,4, највиши у Дз Инђија 1,7. Просечне

вредности за округ су нешто ниже од вредности за републику (1,4) и износе 1,1.

Однос броја упута за спец-консултативне прегледе и укупног броја посета код лекара

кретао се у 2017. години од 0,5% (Дз СМ) до 16,3% (Дз Пећинци), а на нивоу округа је

мањи у односу на претходну годину и за 10 процентних поена нижи од републичких

вредности. Издавање специјалистичких упута у нашој земљи је диктирано од стране РФЗО,

лекара специјалиста са виших нивоа који заказују контроле, установа виших нивоа који упуте


7




користе као фактуре и захтева самих пацијената. Европски „златни стандард” износи 4

специјалистичке консултације на 100 посета.

У односу на 2016.годину, проценат превентивних прегледа у укупном броју прегледа

повећан је једино у ДЗ Рума. Просечна вредност превентивних прегледа у 2017. за

Сремски округ износи 4,8%, нижа је у односу на прошлу годину и за 1 процентни поен

виша од просека за ниво Републике Србије.

Обухват регистрованих корисника старијих од 65 година вакцинацијом против сезонског

грипа у 2017.години кретао се од 9,1% (Дз Ириг) до 20,5% (Дз Рума) и на нивоу округа

(12,9%) је нижи од просека за остатак републике. У односу на претходну годину, дошло је

до пораста вредности овог показатеља у Дз Рума, Инђија и Стара Пазова. (Препорука

земаља које су учествовале 2003. годинине на Wорлд Хеалтх Ассемблy (WХА) је достизање циља

од вакцинације 50% становника старијих од 65 година до 2006. године, а 75% популације до 2010.

године (WХА, 2003).) Истраживачи су дошли до закључка да обухват популације старије од 65

година за 55% смањује смртни исход, а од хоспитализације између 32% и 49% вакцинисаних

особа старијих од 65 година (Lang et al 2012; Nichols et al, 2007).

Проценат оболелих од повишеног крвног притиска (И10-И15) код којих је на последњем

контролном прегледу, вредност крвног притиска била нижа од 140/90 у 2017.години

износио је на нивоу округа 44,4% и нижи је за 7 процентних поена од републичког

просека. Највећи проценат забележен је у ДЗ Инђија 84%, а најнижи у ДЗ Рума 6,2%.

У Сремском округу је током 2017.године 30% оболелих од шећерне болести упућено на

преглед очног дна, мање него претходне године. До повећања вредности овог показатеља у

односу на претходну годину дошло је у ДЗ Рума и Стара Пазова.

Проценат оболелих од шећерне болести (Е10-Е14) код којих је бар једном одређена

вредност гликозилираног хемогобина (ХбА1ц)у 2015-тој кретао се од 5,4% (Дз Ириг) до

92% (Дз Стара Пазова). Просечна вредност за Сремски округ је за 4 проц.поена виша од

просека за РС. Само се код три ДЗ бележе више вредности у односу на претходну годину

(Стара Пазова, Рума, Пећинци).

Просечна вредност регистрованих корисника Сремског округа у чији је здравствени

картон убележена вредност крвног притиска, индекс телесне масе - ИТМ, пушачки статус

и препоручени савети за здраво понашање у 2017.години је виша у односу на просек за Р

Србију за 12 проц.поена, али је нижа у односу на претходну годину. Вредности показатеља

кретале су се од 9,5% (Дз Ириг) до 80,6% (Дз Шид). До пораста показатеља дошло је само у

3 Дз (Рума, СП и СМ).

У већини Дз у 2017.години регистрован је мањи проценат корисника старијих од 50

година којима је урађен тест на крвављење у столици (хемокулт тест) у односу на

претходну годину (изузев Дз Рума). Најниже вредности забележене су у Дз Шид (3,2%), а

највише у Дз Пећинци (20,4%). Просечне вредности за Сремски округ су готово двоструко

више од просека за Р Србију и износе 8,4%.

У Сремском округу је око 23% епизода са тонзилофарингитисом одмах лечено

препаратима пеницилина. У већини Дз у 2017-тој, проценат епизода са

тонзилофарингитисом (Ј02, Ј03) код којих је као прва терапија ординирана терапија

пеницилином нижи је у односу на претходну годину. Такође, просечна вредност овог

показатеља за Сремски округ нижа је од просечне за Р Србију и виша од просечне

вредности за прошлу годину за 2 проц.поена.


8





Служба за здравствену заштиту деце и омладине

Показатељ 1- Проценат регистрованих корисника који су из било ког разлога посетили свог

изабраног лекара

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

99,9 99,2 99,7 97,2 86,6 73,8

Рума 75,8 78,1 71,9 77,8 68,1 52,1

Ириг 100,0 84,6 69,0 59,0 94,7 99,2

Пећинци 55,3 63,9 91,8 78,7 76,6 100,0

Инђија 96,2 76,4 80,0 92,6 91,9 90,7

Стара

Пазова

89,3 100,0 100,0 100,0 77,8 58,7

Шид 98,1 98,2 97,2 98,3 98,8 60,3

Овај показатељ говори у којој мери је лекар активан у обезбеђивању здравствене заштите

становницима на својој листи.



Показатељ 2 -Однос првих и поновних прегледа ради лечења код изабраног лекара

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3

Рума 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,4

Ириг 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7

Пећинци 0,6 0,5 0,5 0,5 0,6 0,5

Инђија 0,5 0,4 0,4 0,4 0,4 0,4

Стара

Пазова

0,2 0,2 0,3 0,3 0,3 0,3

Шид 0,3 0,3 0,3 0,4 0,4 0,3

Показатељ указује на способност и вештине лекара да реши здравствени проблем.




9




Показатељ 3 - Однос броја упута издатих за специјалистичко-консултативни преглед и

укупног броја посета код лекара

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

2,4 3,0 4,2 5,2 5,6 6,6

Рума 4,9 5,7 5,8 6,2 6,6 6,5

Ириг 4,9 8,9 7,2 50,4 12,0 14,6

Пећинци 9,2 6,2 19,3 8,1 6,7 6,2

Инђија 5,4 7,1 5,1 4,4 3,5 5,2

Стара

Пазова

4,3 4,5 50,6 5,6 6,4 7,3

Шид 7,1 10,3 8,2 7,4 5,4 8,4

Показатељ указује на улогу изабраног лекара педијатра као „чувара капије“ за улаз на више

нивое здравствене заштите.

Просечне вредности за Сремски округ– 5,5


Показатељ 4 - Проценат превентивних прегледа у укупном броју прегледа и посета код

лекара

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

17,1 16,3 17,4 17,7 17,6 22,2 27,7

Рума 20,7 18,8 19,7 19,6 19,9 22,0 19,9

Ириг 15,8 16,5 13,9 40,4 11,1 19,6 98,8

Пећинци 19,1 19,7 50,9 21,6 18,3 24,6 25,6

Инђија 21,4 20,5 22,6 22,6 25,2 23,4 22,1

Стара

Пазова

23,0 21,2 22,4 23,2 23,7 23,5 22,2

Шид 18,0 21,7 24,2 21,8 21,0 22,9 20,6

Показатељ који директно указује на удео превентивних прегледа у укупном броју услуга

забраног лекара. Капитациони подстицај од 30% од варијабилног дела плате изабраног лекара.



Показатељ 5 - Проценат епизода са акутним инфекцијама горњих дисајних путева (Ј00-Ј06)

код којих је при првом прегледу прописан антибиотик

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

43,2 44,8 42,7 51,3 49,5 51,2

Рума 23,7 23,5 30,2 35,5 41,3 46,2

Ириг 52,7 66,7 78,1 86,6 33,8 43,2


10




Пећинци 52,4 8,1 66,2 69,3 54,5 53,0

Инђија 55,1 49,8 53,1 65,0 56,7 52,3

Стара

Пазова

56,2 59,4 61,3 56,0 52,3 57,2

Шид 86,4 76,9 67,7 70,3 77,2 74,2

Показатељ указује на поштовање водича добре праксе за примену антибиотске терапије и

рационалну употребу антибиотика.



Показатељ 6 - Проценат епизода свих обољења код деце лечених антибиотицима у којим је

ординирана ампулирана терапија

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

4,8 5,5 5,2 4,9 7,0 10,4

Рума 1,8 1,1 1,5 2,7 4,2 4,5

Ириг 0,0 0,0 0,0 0,2 0,3 0,3

Пећинци 1,1 18,8 0,8 0,6 1,7 1,8

Инђија 0,2 0,9 0,5 0,9 1,2 2,7

Стара

Пазова

6,8 6,9 7,4 9,4 12,6 19,8

Шид 5,3 5,6 7,8 6,0 6,7 8,6

Указује на квалитет и конфор терапије антибиотицима код деце.

Просечне вредности за Сремски округ– 2,9%


Показатељ 7 - Проценат предгојазне/гојазне деце у чији је здравствени картон убележен

статус ухрањености и дат савет о правилној исхрани

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 99,5

Рума 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Ириг 100,0 100,0 100,0 45,2 100,0 100,0

Пећинци 100,0 88,0 99,0 76,5 100,0 100,0

Инђија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Стара

Пазова

87,3 97,3 94,8 92,0 99,2 99,1

Шид 96,2 98,8 93,7 100,0 100,0 93,4

Указује на менаџмент факторима ризика код деце.




11




Показатељ 8 - Обухват деце у 15. години живота комплетном имунизацијом

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

98,9 99,2 99,4 99,0 99,0 97,2

Рума 95,1 / / 99,4 99,1 100,0

Ириг 98,8 100,0 100,0 87,4 100,0 100,0

Пећинци 99,4 82,1 76,4 99,0 100,0 100,0

Инђија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 98,1

Стара

Пазова

95,3 88,8 95,6 96,6 95,1 98,5

Шид 92,3 93,2 89,6 83,3 99,7 95,5

Указује на активну улогу изабраног педијатра у обухвату деце вакцинацијом.


Просечне вредности за Р Србију – 85,5 %

ЗАКЉУЧАК:

Проценат корисника који су из било ког разлога посетили изабраног лекара током

2017.год је виши на нивоу округа у односу на прошлу годину. Такође, овај проценат је

већи од просека за Р Србију за 10 процентних поена. У Сремском округу је 2017-те однос

упута за специјалистичко-консултативне прегледе и укупног броја прегледа мањи од

остатка републике и мањи у односу на претходну годину. Проценат превентивних

прегледа у укупном броју прегледа у 2017.години за Сремски округ је за 0,4 проц. поена

нижи од просека за Р Србију и износи 19,3% и није се значајније мењао у односу на

прошлу годину. До повећања овог показатеља у односу на 2016-ту дошло је једино у ДЗ

СМ, Рума, Инђија и С.Пазова. Проценат епизода са акутним инфекцијама горњих

дисајних путева (Ј00-Ј06) код којих је при првом прегледу прописан антибиотик у

Сремском округу је виши од просека за Р Србију за 12 проц. поена и виши у односу на

прошлу годину. Најнижа вредност забележена је у Дз Рума (23,7%), а највиша у Дз Шид

(86,4%). Проценат епизода свих обољења код деце лечених антибиотицима у којим је

ординирана ампулирана терапија у Сремском округу 2017-те године је нижи од просека за

ниво републике троструко и износи 2,9%. Овај показатељ је смањен у свим домовима

здравља и указује на квалитет и комфор терапије АБ код деце. Проценат

предгојазне/гојазне деце у чији је здравствени картон убележен статус ухрањености и дат

савет о правилној исхрани у 2017.години кретао се од 87,3% (Дз С. Пазова) до 100% (у

већини ДЗ). У Сремском округу забележена је виша просечна вредност овог показатеља у

односу на ниво у Србији и износи 97,6% и у нивоу је прошлогодишње вредности. Обухват

деце у 15. години живота комплетном имунизацијом у 2017.години кретао се од 92% (Дз

Шид) до потпуног обухвата.


12





Служба за здравствену заштиту жена

Показатељ 1. - Проценат регистрованих корисница које су из било ког разлога посетиле свог

изабраног гинеколога

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

45,8 49,2 42,4 46,3 47,0 64,2

Рума 38,4 42,6 42,8 43,5 47,1 50,7

Ириг 83,2 / 55,8 17,6 33,8 87,0

Пећинци 39,1 51,0 51,0 52,3 53,0 99,1

Инђија 43,6 42,1 49,2 60,6 56,6 87,0

Стара

Пазова

55,4 56,7 54,1 55,7 73,7 53,6

Шид 37,2 44,2 37,1 35,1 41,9 54,8



Показатељ говори у којој мери је изабрани гинеколог активан у обезбеђивању здравствене

заштите женама на својој листи.

Показатељ 2. - Однос првих и поновних прегледа ради лечења код изабраног гинеколога

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

0,5 0,5 0,5 0,6 0,7 1,0

Рума 0,3 0,4 0,5 0,4 0,4 0,5

Ириг 0,7 0,3 0,2 0,4 1,7 0,7

Пећинци 0,7 0,9 0,6 0,5 0,6 0,8

Инђија 1,3 1,3 1,3 1,4 108 1,2

Стара

Пазова

0,5 0,6 0,6 0,6 0,7 0,7

Шид 0,7 0,6 0,5 0,4 0,5 0,5


Просечне вредности за Р Србију – 0,7 Показатељ указује на способност и вештину гинеколога да реши здравствени проблем.

Показатељ 3. - Однос броја упута издатих за специјалистичко-консултативни преглед и

укупног броја посета код гинеколога

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска 1,7 1,4 1,2 1,2 1,3 1,5


13




Митровица

Рума 11,7 14,6 15,7 11,1 13,9 9,9

Ириг 17,0 7,5 8,3 18,4 5,5 3,1

Пећинци 7,6 23,2 9,4 8,8 6,7 8,3

Инђија 3,6 11,6 10,2 9,6 9,5 6,1

Стара

Пазова

1,5 1,8 3,3 7,8 2,5 2,7

Шид 3,4 3,8 4,2 2,9 2,2 1,9


Просечне вредности за Р Србију – 9,2 Указује на улогу изабраног гинеколога као „чувара капије“ за улаз у здравствени систем.

Показатељ 4. - Проценат превентивних прегледа у укупном броју прегледа и посета код

гинеколога

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

37,1 37,8 36,3 34,6 32,6 53,1 53,3

Рума 31,9 32,7 33,4 34,4 35,7 42,3 43,5

Ириг 38,4 33,2 39,7 50,4 33,03 36,6 48,8

Пећинци 58,8 75,4 50,9 44,1 39,2 50,3 44,1

Инђија 57,6 50,6 48,8 50,3 50,0 54,1 50,0

Стара

Пазова

46,5 42,9 38,0 44,0 37,3 38,4 36,5

Шид 44,5 44,2 46,4 47,3 47,0 42,6 51,0


Просечне вредности за Р Србију – 43,5% Директно указује на удео превентивних прегледа у укупном броју услуга изабраног лекара.

Капитациони подстицај до 30% од варијабилног дела плате изабраног лекара.

Показатељ 5. - Проценат корисница од 25 до 69 година старости обухваћених циљаним

прегледом ради раног откривање рака грлића материце

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

19,9 21,1 17,2 17,9 6,7 9,1

Рума 25,3 20,7 21,6 22,3 31,1 35,3

Ириг 5,8 19,9 71,9 54,8 22,2 18,5

Пећинци 33,6 30,8 22,2 27,9 80,8 90,1

Инђија 99,4 82,3 17,4 15,8 19,1 36,2

Стара

Пазова

16,3 15,7 21,1 23,0 23,1 19,4

Шид 32,9 27,6 35,8 20,1 23,3 25,8


Просечне вредности за Р Србију – 14,6% Указује на успешност скрининга рака грлића материце.


14




Показатељ 6. - Проценат корисница од 45 до 69 година старости које су упућене на

мамографију од било ког изабраног гинеколога у последњих 12 месеци

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

14,2 11,3 9,8 9,9 2,2 10,9

Рума 40,4 63,1 77,2 76,2 35,5 28,5

Ириг 34,6 23,4 57,5 5,3 23,3 11,0

Пећинци 8,1 9,2 16,3 40,7 43,8 96,1

Инђија 100,0 72,7 16,7 22,4 23,0 19,9

Стара

Пазова

4,9 11,2 5,4 1,8 2,9 13,0

Шид 0,0 / 0,0 0,0 4,3 19,2



Указује на успешност скрининга дојке.

ЗАКЉУЧАК

Сремски округ у 2017.години бележи виши проценат регистрованих корисница које су из

било ког разлога посетиле свог изабраног гинеколога у односу на прошлу годину. Однос

броја упута издатих за специјалистичко-консултативни преглед и укупног броја посета

код гинеколога у 2017. за Сремски округ је нижи од просека за Србију за око 3 процентна

поена и износи 6,6. Проценат превентивних прегледа у укупном броју прегледа у

201.години кретао се од 31,9% (Дз Рума) до 58,8% (Дз Пећинци). До повећања вредности у

односу на прошлу годину дошло је у ДЗ ириг, Инђија, Пећинци, Стара Пазова. Просечна

вредност превентивних прегледа за Сремски округ у 2017. виша је од просечне на нивоу Р

Србије за 1,5 проц. поена и износи 45%. Током 2017.године, проценат корисница од 25 до

69 година старости обухваћених циљаним прегледом ради раног откривање рака грлића

материце повећан је у свим дз, сем у Дз Сремска Митровица и Ириг. Просечна вредност

овог показатеља за Сремски округ у 2017.години је двоструко виша од просечне вредности

за Р Србију и износи 33,3 %. Националним програмом раног откривања карцинома грлића

материце, („Сл. гласник РС” бр. 73/13) је измењена циљна група жена и од септембра 2013. године

су то жене од 25 до 64 године. Неопходна је ревизија овог индикатора изменом и допуном

Правилника о показетељима квалитета здравствене заштите („Службени гласник РС” 47/10).

Током 2017.године, проценат корисница од 45 до 69 година старости које су упућене на

мамографију у последњих 12 месеци највиши је у Дз Инђија (100%), а најнижи у Дз С.

Пазова (4,9%). У односу на претходну годину, овај показатељ је повећан само у Дз Инђија,

Ириг и СМ. Просечна вредност овог показатеља за Сремски округ у 2017. је двоструко

већа од вредности за РС и износи 28,9% и виша је у односу на прошлу годину. Национални

програм раног откривања карцинома дојке („Сл. гласник РС” бр. 73/13) је променио циљну

популацију жена и од септембра 2013. године су то жене од 50 до 69 година старости. Неопходна је

ревизија овог индикатора.


15




Организовани скрининг карцинома грлића материце, дебелог црева и дојке спроводи се једино

у ДЗ Сремска Митровица, а у ДЗ Рума од 1.1.2016.године спроводи се једино скрининг

карцинома дојке.

Анализа показатеља квалитета рада стоматолошке службе

Показатељ 1.- Проценат деце у 7. години живота обухваћених локалном апликацијом

концентрованих флуорида

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

100,0 100,0 100,0 99,6 99,7 98,0 100,0

Рума 95,2 94,9 100,0 100,0 97,9 70,6 100,0

Ириг 100,0 100,0 100,0 100,0 93,7 100,0 100,0

Пећинци 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Инђија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Стара

Пазова

94,1 75,5 97,5 99,8 100,0 94,0 93,4

Шид 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 93,0 59,3

Просечне вредности за Сремски округ –97,4%

Просечна вредност Р Србија – 90,1%

Показатељ 2. - Проценат деце у 12. години живота обухваћених локалном апликацијом

концентрованих флуорида

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 96,3 100,0

Рума 92,9 93,9 100,0 100,0 96,1 96,1 86,8

Ириг 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 87,8 100,0

Пећинци 100,0 93,9 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Инђија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 92,2

Стара

Пазова

96,6 34,0 87,8 100,0 100,0 40,3 98,3

Шид 100,0 100,0 100,0 86,9 77,6 70,9 51,3




16




Показатељ 3. - Проценат деце у 7. години живота са свим здравим зубима

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

40,2 40,2 24,6 22,9 14,7 16,0 41,3

Рума 42,6 30,0 50,0 33,3 33,4 24,9 42,6

Ириг 6,3 17,9 10,2 20,0 1,6 13,8 11,4

Пећинци 43,9 48,6 43,0 34,7 17,4 24,4 35,9

Инђија 20,6 23,7 25,0 30,0 25,1 27,7 28,0

Стара

Пазова

22,8 26,5 39,4 40,2 37,4 29,0 26,1

Шид 21,0 38,3 39,5 37,0 43,5 13,3 11,3



Показатељ 4. - Проценат деце у 12. години живота са свим здравим зубима

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

33,9 20,8 25,3 29,5 21,6 17,4 49,8

Рума 42,8 44,3 56,3 45,9 39,8 41,9 33,6

Ириг 6,8 3,9 7,4 17,6 6,0 20,7 20,6

Пећинци 20,8 48,3 34,3 30,5 29,4 22,8 56,3

Инђија 21,3 36,1 20,5 20,7 19,9 21,8 20,9

Стара

Пазова

34,5 23,3 24,6 30,5 49,2 21,6 18,5

Шид 22,2 22,3 23,0 20,0 24,8 24,3 11,3




17




Показатељ 5. - КЕП код деце у 12. години живота

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

2,3 2,5 2,7 1,6 2,8 2,9 1,8

Рума 1,3 0,9 1,3 1,4 1,4 1,1 1,8

Ириг 3,5 4,2 4,3 2,6 2,7 4,4 2,0

Пећинци 10,4 5,0 2,8 2,6 2,7 4,3 9,1

Инђија 1,8 1,3 1,5 2,0 2,3 2,4 2,2

Стара

Пазова

2,2 2,3 2,0 2,1 1,6 2,2 2,1

Шид 2,0 1,9 1,9 1,8 1,5 1,3 2,3



Показатељ 6. - Проценат деце код којих је на обавезном системстском прегледу у седмом

разреду основне школе утврђено присуство нелечених ортодонтских аномалија

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

53,5 59,7 59,3 77,0 91,2 83,0

Рума 61,8 48,4 57,3 48,4 20,7 68,1

Ириг 80,0 80,0 46,2 66,7 80,0 12,5

Пећинци 55,1 51,5 66,0 61,3 67,2 61,7

Инђија 27,8 28,4 32,7 30,7 34,1 34,0

Стара

Пазова

64,3 81,4 64,2 72,6 68,6 75,0

Шид 44,4 48,3 47,1 45,1 47,0 48,3



Показатељ 7. – Проценат деце код којих је на обавезном системстском прегледу у трећем

разреду средње школе утврђено присуство нелечених ортодонтских аномалија

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

52,2 50,7 50,4 56,9 78,5 69,1

Рума 25,0 81,3 44,4 59,5 17,1 45,0

Ириг 100,0 33,3 60,0 73,3 100,0 40,0

Пећинци 76,9 100,0 100,0 41,2 100,0 76,2

Инђија 41,5 50,0 53,0 62,9 53,0 37,8

Стара

Пазова

92,0 95,0 67,2 41,2 80,0 80,4


18




Шид 20,8 17,0 14,0 14,6 66,7 83,3



Показатељ 8. - Проценат трудница обухваћених превентивним прегледом

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

52,3 71,3 99,0 100,0 100,0 51,7

Рума 30,1 43,7 60,2 50,7 67,1 63,4

Ириг 2,2 28,3 34,3 55,6 22,1 82,7

Пећинци 95,9 70,8 95,8 61,2 98,3 72,3

Инђија 3,1 40,3 41,5 46,5 49,0 44,6

Стара

Пазова

46,5 44,8 79,7 39,9 31,1 37,1

Шид 70,4 88,8 90,4 92,3 93,2 98,5



Показатељ 9. - Проценат пацијената старијих од осамнаест година код којих је

конзервативно третирана пародонтопатија

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

10,4 13,2 16,1 15,0 12,7 8,8 11,1

Рума 6,4 4,5 4,8 4,8 4,2 7,1 4,5

Ириг 3,1 6,8 5,6 4,8 2,7 7,3 5,2

Пећинци 6,3 10,8 5,4 4,2 6,8 6,4 6,9

Инђија 44,7 61,5 16,8 20,2 13,7 11,3 11,0

Стара

Пазова

9,0 7,3 9,2 5,1 4,6 4,8 4,5

Шид 7,0 3,5 3,8 3,7 4,8 5,1 3,8



Показатељ 10. - Проценат поновљених интервенција

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

1,4 0,8 0,9 0,9 1,6 4,1

Рума 1,7 2,8 0,9 0,8 0,2 0,0

Ириг 1,5 2,4 0,4 1,3 0,9 0,5


19




Пећинци 1,7 1,3 0,4 0,2 0,2 0,2

Инђија 0,9 1,0 1,0 1,0 1,8 2,2

Стара

Пазова

2,5 0,9 2,6 1,3 0,7 1,2

Шид 0,8 0,9 0,9 1,3 1,2 1,6



ЗАКЉУЧАК:

У 2017. години, деца узраста 7 година у потпуности су обухваћена локалном апликацијом

флуорида у домовима здравља Сремског округа, изузев у ДЗ Стара Пазова и Рума. Овај

проценат је виши од просечних вредности за Р Србију и износи 97,4%. Слична ситуација

је и са децом узраста 12 година. Концентровани флуориди као превентивна мера се

препоручују деци код којих постоји висок ризик за настанак каријеса и не делује исплативо да

се масовно примењује, како нам говоре подаци. (Извештај о унапређењу квалитета рада у

здравственим установама РС, 2014. , Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић

Батут“). Велики број домова здравља приказује обухвате од 100% што представља неефикасно

исцрпљивање постојећих ресурса. Са друге стране, поставља се питање делотворности ове

мере овако примењиване, јер су нам подаци о оралном здрављу деце и даље неадекватни. Само

у једном од седам Дз је проценат деце у 7. години са свим здравим зубима током 2017.

године виши у односу на 2016. годину (Рума). Најмање деце са свим здравим зубима је

забележено у ДЗ Ириг, а највише у ДЗ Пећинци. Просечна вредност овог показатеља у

Сремском округу 2017-те износи 30,2% и нижа је од вредности за Србију за 8 процентних

поена. У већини развијених земаља света је тај проценат је већи од 50%. Каријес млечних зуба

је веома важан показатељ лоше успостављених хигијенских и навика у исхрани у раном

детињству. Редовним стоматолошким прегледима сваке године од рођења детета, (као што

предвиђа правилник о обиму и садржају права осигураника на здравствену заштиту) обезбедило

би се да деца пред полазак Слично се односи и на децу узраста 12 година (просечна

вредност у 2017. износила је 32,4%.) До пораста овог показатеља дошло је у Дз СМ, Ириг и

С. Пазова. У развијеним европским земљама тај проценат се креће између 55 и 79%, што све

указује на то да је потребно унапређење и подизање вредности овог показатеља.

Просечна вредност КЕП код деце у 12. години живота за Сремски округ 2017-те је нешто

виша од просечне вредности за Србију (за 0,3 процентна поена) и нешто виша од

прошлогодишње (2,5% у односу на 2,1%). Вредност овог показатеља испод 2 може се

сматрати достигнутим циљем Националног програма превентивне стоматолошке заштите

2009-2015. године. Смањење КЕП индекса је веома значајно за унапређење оралног здравља

деце. Поред тога, од изузетне је важности промена структуре овог индекса у смислу повећања

санације зуба (бележи се велики број деце са присутним нелеченим каријесом, што се сматра

неприхватљивим, те се санација оваквих зуба намеће као приоритет стоматолошких служби.

Проценат деце код којих је на обавезном системстском прегледу у седмом разреду основне

школе утврђено присуство нелечених ортодонтских аномалија у 2017. износи 52,5% и

нижи је од просечних вредности у Србији за 1,5 проц. поен и виши у односу на прошлу

годину. Проценат трудница које су обухваћене превентивним стоматолошким прегледом у

2017. кретао се од 2% Дз Ириг до 96% Дз Пећинци) У односу на 2016.годину, овај проценат


20




је нижи у свим ДЗ, изузев у Пећинцима и С. Пазови. Просечна вредност за Сремски округ

32,2% нижа је у односу на вредност у Р Србији за 3 процентна поена. Током 2017. у

Сремском округу проценат пацијената старијих од осамнаест година код којих је

конзервативно третирана пародонтопатија је био нижи у односу на 2016. и износи 10%.

Овај показатељ за Сремски округ је нижи од просечних вредности за Р Србију за 6

процентних поена. Обзиром да се после 35.године живота зуби чешће ваде због

пародонтопатије него због каријеса, врло је важно зауставити овај процес благовремено и

конзервативно третирати пародонтопатију код младих, пре него што хируршка терапија

постане неопходна. Проценат поновљених интервенција током 2017. (1,3%) је у нивоу

прошлогодишњег и око три пута нижи од вредности на нивоу републике. Овај показатељ

нам указује на то да је поред финансијског аспекта, унапређено и поштовање пацијентовог

времена и смањена нелагодности услед непотребног понављања појединих интервенција.

Анализа квалитета рада патронажне службе

Према Правилнику о измени и допуни Правилника о садржају и обиму права на здравствену

заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину („Службени

гласник РС”, бр. 61/2017), у делу Садржај и обим превентивних мера у области здравствене

заштите предвиђене су патронажне посете за одређене популационе групе са предложеним

стручно методолошким упутством из Правилника о допунама Правилника о номенклатури

здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите („Службени гласник РС”, бр.

43/2016) и обимом услуга.

Новорођенче - Обим: 5 пута код све деце, а код деце са ризиком по налогу педијатра

Одојче- Обим: 2 патронажне посете, а 4 код деце са сметњама у развоју

Особа старија од 65 година - Обим: 1 патронажна посета

Показатељ 1. - Просечан број патронажних посета по новорођеном детету/одојчету/особи

старијој од 65 година

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

5,5/1,9/0,1 5,4/2,1/0,3 5,5/2,0/0,2 4,9 / 1,9 / 0,2 6,6/ 1,1/ 0,3 9,1/ 1,8/ 0,2

Рума 4,9/1,5/0,2 5,3/1,5/0,2 5,0/1,5/0,2 4,7 / 1,1 / 0,2 4,5/ 1,2/ 0,1 4,2/ 0,9/ 0,2

Ириг 0,9/0,1/0,1 2,7/2,1/0,6 1,5/0,4/0,2 2,8 / 0,1 / 0,1 1,1/ 0,9/

0,01

1,8/ 0,0/ 0,2

Пећинци 6,8/2,0/0,3 5,5/1,8/0,3 6,4/1,9/0,4 5,6 / 2,0 / 0,4 6,0/ 1,9/ 0,5 4,9/ 2,3/ 0,4

Инђија 5,2/2,0/0,3 5,0/1,7/0,3 5,4/1,1/0,2 5,3 / 1,3 / 0,1 5,2 /1,5/ 0,2 5,4/ 1,1/ 0,2

Стара

Пазова

5,1/1,4/0,1 4,8/1,5/0,1 5,0/1,5/0,1 4,9 / 1,4 / 0,1 4,9/ 1,5/ 0,1 4,6/ 1,8/ 0,2

Шид 0,9/0,6/0,1 0,9/0,8/0,1 0,8/0,6/0,1 0,8 / 0,7 / 0,0 2,8/ 0,5/ 0,1 0,7/ 0,6/ 0,3

Просечне вредности за Сремски округ – 4,2/1,4/0,2

Просечне вредности за Р Србију – 4,8/1,8/0,2


21




Показатељ 2. - Обухват новорођенчади првом патронажном посетом

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Рума 98,6 100,0 100,0 99,6 87,6 82,8

Ириг 57,9 55,0 39,0 31,4 100,0 40,5

Пећинци 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Инђија 100,0 99,5 100,0 100,0 100,0 100,0

Стара

Пазова

95,6 91,0 100,0 100,0 100,0 96,9

Шид 73,8 62,5 50,3 49,6 46,1 27,9


Просечне вредности за Р Србију – 93%

ЗАКЉУЧАК:

Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите предшколске

деце предвиђа 5 посета патронажне службе новорођенчету.

Просечан број патронажних посета новорођенчету у Сремском округу током 2017. износио

је 4,2 и није у складу са предвиђеним садржајем и обимом превентивних мера. Најмање

посета новорођенчету забележено је у Дз Шид и ДЗ Ириг (0,9), мање и од просека за Р

Србију. Остали Дз остварили су препоручен број посета новорођенчету током 2017.

Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите предшколске деце

предвиђа 2 посете патронажне службе одојчету. Сви домови здравља (сем СМ, Пећинци,

Инђија) су остварили мањи просечан број посета одојчету у 2017. години. Просечна

вредност овог показатеља за Сремски округ у 2017. години износила је 1,4 и нижа је од

просека за републику и нижа у односу на претходну годину.

Према Стручно методолошком упутству за планирање услуга у примарној

здравственој заштити, планирани број посета патронажне службе особама старијим од 65

година треба да буде 10% циљне популације. На основу просечног броја ове узрасне

популационе групе, закључује се да постоји већа потреба за посетама особама старијим од

65 година. Просечан број посета овој популационој групи кретао се од 0,1 (ДЗ СМ, Ириг,

Стара Пазова и Шид) до 0,3 (Дз Пећинци, Инђија).

Обухват новорођенчади првом патронажном посетом у 2017. је потпун у Дз

Сремска Митровица, Пећинци и Инђија, док се у осталим кретао од 58% (Дз Ириг), до

98,6% (Дз Рума). Обухват новорођенчади првом патронажном посетом у Сремском округу

износи 89,4% и нижи је у односу на прошлу годину и од просечног за републику за 4

процентна поена.


22




Анализа квалитета рада службе за хитну медицинску помоћ

Показатељ - Проценат успешних КПР у случају изненадних срчаних застоја који су се

десили без присуства екипе ХМП

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

29,7 18,2 18,5 33,3 25,0 37,5

Рума 12,0 0,0 3,3 20,0 6,3 16,0

Пећинци 50,0 100,0 50,0 0,0 / /

Инђија 43,2 28,6 9,8 35,7 10,5 5,0

Стара

Пазова

11,8 19,4 23,8 9,1 3,6 10,3

Шид 7,7 25,0 6,3 37,5 33,3 15,4


Показатељ - Проценат успешних КПР у случају изненадних срчаних застоја који су се

десили у присуству екипе ХМП

Дом здравља 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012.

Сремска

Митровица

100,0 45,0 66,7 25,0 28,6 60,0

Рума 71,4 42,9 60,0 40,0 50,0 60,0

Пећинци 100,0 100,0 100,0 100,0 69,2 72,7

Инђија 9,1 8,7 15,4 50,0 52,9 40,0

Стара

Пазова

23,1 53,3 57,9 47,6 57,1 38,5

Шид 9,5 46,2 22,2 23,1 83,3 42,9


Показатељ – Проценат самостално решених случајева на терену

Дом

здравља

2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

Сремска

Митровица

72,1 64,7 57,9 69,8 70,0 70,5 84,1

Рума 85,3 84,5 85,7 85,9 88,7 88,5 88,7

Пећинци 61,2 68,0 67,3 68,0 68,5 84,1 58,8

Инђија 72,7 75,3 72,3 73,3 75,1 73,5 76,0

Стара

Пазова

82,6 72,0 75,0 79,5 / / /

Шид 91,9 82,5 86,7 86,2 / / /



23




ЗАКЉУЧАК:

Сви Дз у Сремском округу у 2016. години бележе приближну вредност активационог

времена - од 1,0 до 1,46 минута; реакционо време се креће у интервалу од 4,4 минута (Дз С.

Пазова) до 8,1 минута (Дз Сремска Митровица). Време прехоспиталне интервенције од

13,9 минута (Дз Пећинци), до 64,9 (Дз Шид), са просечном вредношћу за округ 29,7 минута.

Највиши проценат успешних КПР у случају изненадних срчаних застоја који су се десили

у присуству екипе ХМП забележен је у Пећинцима и СМ 100%, а најнижи у Дз Инђија и

Шид 9,1 и 9,5% (ниже у односу на прошлу годину). Просечно у Сремском округу

остварено је 52,2% успешних КПР (скоро двоструко више у односу на прошлу годину).

Проценат самостално решених случајева на терену кретао се од 61,2% у Дз Пећинци, до

91,9% у Дз Шид и нешто је нижи од прошлогодишње вредности. Проценат пацијената са

АКС којима је отворен венски пут, дат морфијум, или аналгетски еквивалент морфијуму,

кисеоник, препарат нитроглицерина и ацетилсалицилна киселина кретао се од 57% (ДЗ

Пећинци) до 97,5% (ДЗ Рума). Просечно 36% пацијената са АКС су транспортовани у

најближу установу због примарне коронарне интервенције.

Анализа квалитета рада специјалистичко-консултативне службе интерне медицине

Показатељ 1 – Просечна дужина чекања на заказан први преглед

Дз Инђија Дз Пећинци Дз Рума ДзСтара

Пазова

Дз Шид

2017. 9,0 / 10,0 0,6 21,0

2016. 7,8 26,3 19,5 2,0 11,6

2015. 9,7 26,4 11,1 12,5 4,7

2014. 10,2 27,2 11,3 20,1 4,6

2013. 11,2 25,6 9,9 4,1 5,3

2012. 13,4 20,1 15,6 3,4 4,4

2011. 18,5 15,3 14,7 3,4 6,0

2010. 0,04 19,6 11,2 2,0 4,0

Просечне вредности за Сремски округ – 10,1 дан

Просечне вредности Р Србија – 9,6 дана


24




Показатељ 2 – Проценат заказаних посета у односу на укупан број посета


Пазова

Дз Шид

2017. 77,3 / 67,4 75,7 95,7

2016. 67,4 87,5 66,3 58,1 48,0

2015. 84,6 34,4 72,6 38,7 24,8

2014. 84,7 30,1 73,9 30,6 25,9

2013. 87,0 35,4 75,7 35,8 21,0

2012. 85,9 39,1 70,4 45,0 18,3

2011. 88,1 29,5 70,0 42,4 16,0

2010. 86,8 33,5 69,4 37,2 3,6

Просечне вредности за Сремски округ – 79%

Просечне вредности Р Србија – 64,6%

Показатељ 3 - Проценат пацијената примљених код лекара у року од 30 минута од времена

заказаног термина


Пазова

Дз Шид

2017. 100,0 / 98,2 98,8 100,0

2016. 100,0 78,9 98,8 99,3 100,0

2015. 99,9 80,3 99,9 95,1 100,0

2014. 99,6 88,7 99,9 65,7 100,0

2013. 99,0 70,5 99,8 86,5 100,0

2012. 97,2 88,6 98,8 92,2 96,3

2011. 96,5 85,0 97,2 93,7 99,5

2010. / / / / /


Просечне вредности Р Србија – 90,2%

Показатељ 4 -Број дана у месецу када је омогућено заказивање спец.-конс. прегледа

Дз Инђија Дз Пећинци Дз Рума Дз Стара

Пазова

Дз Шид

2017. 21 22 22 22 22

2016. 22 22 22 22 22

2015. 22 22 22 22 22

2014. 22 22 22 22 22

2013. 22 22 22 22 22

2012. 22 22 22 22 22

2011. 22 22 22 22 22

2010. 22 22 20 22 5


25




ЗАКЉУЧАК:

Просечна дужина чекања на заказан први преглед код интернисте у домовима здравља

Сремског округа у 2017.години износи 10 дана, за 1 дан дуже од прошле године. Може се

закључити да је просечна дужина чекања на заказан први преглед (који није хитан) била

у складу са препорученим временом заказивања у Методолошком упутству за поступак

извештавања здравствених установа о показатељима квалитета здравствене заштите

(Институт за јавно здравље Србије, јун 2011.), тј. не дуже од 30 дана. (Извештај о

унапређењу квалитета рада у здравственим установама РС, 2014. , Институт за јавно

здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“). Просечна дужина чекања на заказан први

преглед интернисте већа је од просека за ниво републике за око 1 дан.

Пацијенти Дз Стара Пазова најкраће су чекали на заказан преглед током 2017.године, а

најдуже се чекало у Дз Шид (21 дан), док ДЗ Пећинци није доставио овај податак.

Проценат заказаних посета у односу на укупан број посета најмањи је у Дз Рума 67%,

највећи у Дз Шид 96%. Већина пацијената у свим Дз током посматраног периода није

чекала дуже од 30 минута на заказани преглед, а заказивање је могуће сваког радног дана

у месецу у свим установама.

Анализа квалитета рада специјалистичко-консултативних служби (секундарни ниво здравствене заштите)

1. Специјалистичко-консултативна служба – Хирургија

Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

чекања на

заказан први

преглед

(дани)

Проценат

заказаних

посета у

односу на

укупан број

посета

Проценат

пацијената

који су

примљени

код лекара у

року од 30

мин од

заказаног

термина

Укупан број

сати у

недељи када

служба ради

поподне

Број дана у

месецу када је

омогућено

заказивање спец-

консултативних

прегледа

2017. 0,01 71,2 91,3 40 20

2016. 0,01 70,8 91,6 40 20

2015. 0,01 70,4 91,5 40 20

2014. 0,01 71,6 90,7 40 20

2013. 0,02 74,2 90,8 40 20

2012. 0,01 75,0 90,1 40 20

2011. / 5,6 81,6 40 20

2010. 0,03 30,8 / 40 20

Р Србија

10,4

23,8

77,2

0-40

20


26




2. Специјалистичко-консултативна служба – Интерна медицина

Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

чекања на


преглед(у

данима)

Проценат

заказаних

посета у

односу на


посета

Проценат


који су

примљени


року од 30

мин од

заказаног

термина


сати у



поподне



омогућено



прегледа

2017. 0,02 70,2 91,1 40 20

2016. 0,02 70,3 91,2 40 20

2015. 0,01 69,8 91,8 40 20

2014. 0,02 71,1 91,2 40 20

2013. 0,05 63,6 91,8 40 20

2012. 0,05 62,6 91,5 40 20

2011. / 10,0 81,4 40 20

2010. 14,6 74,8 / 40 20

Р Србија

11,7

43,5

82,2

0-40

20

3. Специјалистичко-консултативна служба – Педијатрија

Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

чекања на


преглед( у

данима)

Проценат

заказаних

посета у

односу на


посета

Проценат


који су

примљени


року од 30

мин од

заказаног

термина


сати у



поподне



омогућено



прегледа

2017. 0,03 80,4 90,1 40 20

2016. 0,03 79,5 90,7 40 20

2015. 0,03 82,6 91,8 40 20

2014. 0,03 83,5 91,3 40 20

2013. 0,03 80,4 98,0 40 20

2012. 0,03 82,5 97,8 40 20

2011. / 0,95 100,0 40 20

2010. / 0,0 0,0 40 20

Р Србија

9,9

34,1

84,3

0-40

0-20


27




4. Специјалистичко-консултативна служба – Гинекологија и акушерство

Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

чекања на


преглед

Проценат

заказаних

посета у

односу на


посета

Проценат


који су

примљени


року од 30

мин од

заказаног

термина


сати у



поподне



омогућено



прегледа

2017. 0,02 61,0 90,9 40 20

2016. 0,01 61,7 90,6 40 20

2015. 0,01 61,9 91,9 40 20

2014. 0,02 39,8 90,2 40 20

2013. 0,02 87,5 90,7 40 20

2012. 0,02 98,3 90,2 40 20

2011. / 15,5 81,8 40 20

Р Србија

11,1

12,9

78,9

0-40

0-20

5. Специјалистичко-консултативна служба – Психијатрија

Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

чекања на


преглед

Проценат

заказаних

посета у

односу на


посета

Проценат


који су

примљени


року од 30

мин од

заказаног

термина


сати у



поподне



омогућено



прегледа

2017. 0,07 78,7 90,5 40 20

2016. 0,05 78,2 91,0 40 20

2015. 0,08 78,5 92,1 40 20

2014. 0,05 84,8 90,1 40 20

2013. 0,08 82,4 91,8 40 20

2012. 0,08 80,6 91,7 40 20

2011. / 5,3 86,0 40 20

2010. / / / / /

Р Србија

10,7

41,8

80,1

0-40

20


28




ЗАКЉУЧАК:

Већина посета специјалистичко-консултативним службама у Општој болници

Сремска Митровица су биле заказане, током целог посматраног периода. Током 2010. и

2009. године већина служби није евидентирала ове показатеље, изузев хирургије и интерне

медицине. Проценат заказаних посета у односу на укупан број посета кретао се у

2017.години од 61,% (гинекологија) до 80,4% (педијатрија). Просечна дужина чекања на

заказан први преглед, током посматраног периода је у свим службама краћа од просека за

Р Србију. Све специјалистичко-консултативне службе имају обезбеђен рад и у

послеподневној смени, а заказивање прегледа омогућено је током 20 радних дана.


29




СЕКУНДАРНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Анализа показатеља квалитета рада

Опште болнице Сремска Митровица

-за установу у целини-

Табела 1.

Општа

болница

Сремска

Митровица

(за

установу у

целини)

Стопа

леталитета

Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечна

дужина

болничког

лечења

Просечан

број

медицинских

сестара по

заузетој

болничкој

постељи

Проценат

обдукованих

Проценат

подударности

клиничких и

обдукционих

дијагноза

2017. 4,6 26,0 5,3 1,2 1,3 36,4

2016. 4,1 23,8 5,0 1,2 1,2 /

2015. 3,9 20,3 4,9 1,3 2,0 26,7

2014. 3,5 24,2 4,6 1,4 2,9 33,3

2013. 4,1 21,8 4,9 1,4 3,4 100,0

2012. 4,2 24,6 4,7 1,4 3,3 100,0

2011. 3,6 19,3 5,4 2,3 1,4 /

2010. 3,7 27,5 4,3 1,4 2,6 68,4

Р Србија 3,6 30,4 6,3 0,9 9,5 84,4

Табела 1- наставак

Општа

болница

Сремска

Митровица

Проценат пацијената

код којих је извршен

поновни пријем на

одељење интензивне

неге

Проценат пацијената који

се прате по процесу

здравствене неге

Проценат

сестринских

отпусних писама

патронажној

служби

2017. 0,4 100,0 19,1

2016. 1,6 100,0 18,5

2015. 0,7 100,0 17,6

2014. 0,2 100,0 18,2


30




2013. 2,6 100,0 16,1

2012. 2,8 100,0 17,9

2011. 4,2 100,0 27,3

2010. / / /

Р Србија 1,9 27,6 16,5

-за интернистичке гране медицине-

Табела 1.

Општа

болница

Сремска

Митровица

(интерн.

гране)

Стопа


Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечан

број

сестара

по

заузетој

болничкој

постељи

Проценат

пацијенатакод

којих је

извршен

поновни

пријем на

одељење

интензивне

неге

Проценат


Проценат




дијагноза

2017. 11,5 38,0 1,0 0,0 0,7 50,0

2016. 10,5 33,5 1,0 0,0 0,2 /

2015. 10,3 27,9 1,0 0,0 1,1 60,0

2014. 9,0 36,0 1,3 0,0 1,4 40,0

2013. 10,7 34,6 1,4 0,0 3,4 100,0

2012. 10,4 36,1 1,2 0,0 2,5 100,0

2011. 9,2 29,7 2,3 0,0 0,5 100,0

2010. 7,9 32,3 1,0 / 1,35 66,7

Р Србија 7,7 33,5 / / / /


Општа

болница

Сремска

Митровица

(интерн.

Стопа


од

инфаркта

миокарда

Проценат

умрлих

од

инфаркта

миокарда

Просечна

дужина

болничког

лечења


Проценат


са ИМ код

којих је

извршен

Проценат

поновних

хоспитализација

пацијената са

ИМ у року од 30


31




гране) у току

првих 48

сати од

пријема

са

инфарктом

миокарда

поновни

пријем на

одељење


неге

дана од отпуста

из болнице са

овом дијагнозом

2017. 10,6 55,6 9,9 0,0 0,0

2016. 13,3 40,5 11,2 0,0 0,0

2015. 8,0 80,0 10,0 0,0 0,0

2014. 7,9 80,0 10,0 0,0 0,0

2013. 6,8 66,7 6,4 0,0 0,0

2012. 8,3 80,8 5,3 0,0 0,0

2011. 14,5 60,0 10,9 0,7 0,0

2010. 10,9 5,7 10,4 / /

Р Србија 8,0 66,2 7,2 / /


Општа

болница

Сремска

Митровица

(интерн.

гране)

Стопа


од ЦВИ

Проценат

умрлих

од ЦВИ у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечна

дужина

болничког

лечења


са ЦВИ

Проценат


са ЦВИ

код којих

је извршен

поновни

пријем на

одељење


неге

Проценат

поновних



ЦВИ у року од

30 дана од

отпуста из

болнице са овом

дијагнозом

2017. 20,9 35,6 8,9 0,0 0,0

2016. 19,4 19,8 8,1 0,0 0,0

2015. 20,4 31,2 6,0 0,0 0,3

2014. 20,4 31,2 6,0 0,0 0,3

2013. 19,8 32,9 5,9 0,7 0,9

2012. 17,7 33,8 5,8 1,3 0,0

2011. 13,9 34,5 9,8 2,4 0,0

2010. 18,8 6,1 7,2 / /

Р Србија 21,0 26,6 8,9 / /


32




-за хируршке гране медицине-

Табела 1.

Општа

болница

Сремска

Митровица

(хируршке

гране)

Стопа


Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечан

број

сестара

по

заузетој

болничкој

постељи

Просечна

дужина

болничког

лечења

Проценат


Проценат




дијагноза

2017. 3,2 2,8 1,4 4,9 1,8 0,0

2016. 2,9 4,8 1,4 4,5 1,2 /

2015. 3,1 9,2 1,5 4,3 1,4 25,0

2014. 3,0 8,9 1,7 4,3 3,3 33,3

2013. 3,5 5,7 1,4 4,9 1,0 100,0

2012. 3,2 7,6 1,5 4,2 3,3 100,0

2011. 2,9 7,0 2,6 4,6 0,6 100,0

2010. 3,1 19,7 1,9 3,7 3,3 66,7

Р Србија 2,3 20,2 6,1 / /


Општа

болница

Сремска

Митровица

(хируршке

гране)

Стопа


оперисаних

Просечан број

преоперативних

дана лечења

Просечан

број

оперисаних

у општој,

регионалној

и локалној

анестезији

по хирургу

Број

умрлих

после

апенд

ектомије

Број

умрлих

после

холеци

стектомије

Проценат


који су

добили

сепсу

после

операције

2017. 0,3 0,7 159,6 0 0 0,0

2016. 0,6 0,8 145,6 0 0 0,0

2015. 0,7 0,8 142,4 0 0 0,0

2014. 0,8 0,6 140,7 0 2 0,00

2013. 0,8 0,6 135,8 0 3 0,02

2012. 1,0 0,7 130,8 1 0 0,04

2011. 1,5 0,7 63,9 0 0 0,12

2010. 1,1 0,6 118,1 / / /

Р Србија 1,0 1,2 113,2 0 12 0,06


33




ЗАКЉУЧАК:

Пацијенти Опште болнице у Сремској Митровици су током 2017. године проводили

краће време за болничко лечење од просека за опште болнице у Р Србији. (5,3 дана у

односу на 6,3 дана у РС.) Обезбеђеност медицинским сестрама је већа од просека за Србију

током целог посматраног периода, а у 2017.години износи 1,2 као и претходне две године.

Проценат умрлих у току првих 48 сати од пријема је у 2017.години 26% и нижи је од

просека за РС за 4 процентна поена и виши у односу на прошлу годину. Стопа леталитета

2017-те на нивоу установе износи 4,6 и највиша је у целом посматраном периоду и виша у

односу на просечну вредност за Србију. Проценат обдукованих је 1,3% и бележи скоро

најнижу вредност у посматраном периоду 2010-2017. и скоро шест пута мањи од просека

за Србију. Проценат пацијената код којих је извршен поновни пријем на одељење

интензивне неге (0,4%) мањи је од прошлогодишњег и нижи од просека за Србију за 1,5

проценти поен. Сви пацијенти Опште болнице Сремска Митровица се прате по процесу

здравствене неге од 2011. године, што је скоро четири пута више од просека за опште

болнице у Србији.

-гинекологија и акушерство-

Табела 1.

Општа

болница

Сремска

Митровица

(гинекологија

и

акушерство)

Стопа


Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечан

број

сестара

по

заузетој

болничкој

постељи

Просечна

дужина

болничког

лечења

Проценат


Проценат




дијагноза

2017. 0,05 0,0 1,0 3,1 100,0 100,0

2016. 0,1 0,0 0,9 2,9 100,0 /

2015. 0,1 0,0 0,9 2,8 100,0 0,0

2014. 0,1 25,0 1,0 2,8 100,0 25,0

2013. 0,08 33,3 1,2 3,0 66,7 100,0

2012. 0,2 25,0 1,3 3,0 100,0 100,0

2011. 0,3 0,0 2,2 3,0 50,0 100,0

2010. 0,1 25,0 1,2 2,7 2,6 68,4

Р Србија 0,07 28,0 / 4,5 / /


34





Општа

болница

Сремска

Митровица

(гинекологија

и

акушерство)

Број трудница и

породиља

умрлих током

хоспитализације

Број

живорођене

деце умрле

до отпуста

из болнице

Проценат

породиља

које су

имале

повреде

при

порођају

Проценат

новорођенчади

која су имала

повреду при

рађању

Проценат

царских

резова

Проценат

порођаја у

епидурал.

анестезији

2017. 0 0 12,1 0,0 45,4 12,1

2016. 0 0 12,2 0,0 45,6 5,8

2015. 0 0 12,3 0,0 44,4 6,2

2014. 0 0 12,3 0,0 39,4 6,3

2013. 0 0 12,6 0,0 40,8 4,5

2012. 0 3 12,7 0,0 38,0 2,8

2011. 0 0 15,3 0,0 35,7 3,8

2010. 0 0 9,0 / 38,2 /

Р Србија 0 14 7,4 2,7 33,3 6,3


Општа

болница

Сремска

Митровица

Просечна

дужина

лежања

за

нормалан

порођај

Укљученост

у “Бабy

фриендлy”

Проценат

порођаја

уз

присуство

партнера

или

члана

породице

2017. 0,4 да 0,0

2016. 3,7 да 0,0

2015. 3,3 да 0,0

2014. 3,0 да 0,0

2013. 3,3 да 0,0

2012. 3,4 да 0,0

2011. 3,3 да 0,0

2010. / / /

Р Србија 4,2 Све сем три 1


35




ЗАКЉУЧАК:

Просечна дужина лежања на одељењу гинекологије 2017.год је 3,1 дан, дуже од претходне

године. Стопа леталитета је 0,05, нижа од стопе 2016.г и нижа је од просека за РС (0,07).

Током 2017. године није умрла ниједна трудница, породиља нити живорођено дете до

отпуста из болнице. Око 12% породиља имале су повреде током порођаја у 2017. што је за

око 5 процентних поена више у односу на просечне вредности у РС. Проценат извршених

царских резова је у нивоу прошле године 45% и за 12пр. поена виши од просека за РС.

Примећен је пораст броја порођаја завршених царским резом током посматраног периода.

Око 12% порођаја извршено је у епидуралној анестезији, двоструко више у односу на

прошлу годину и око 2 пута чешће него у РС. Породилиште Опште болнице Сремска

Митровица укључено је у “Baby friendly“ програм.

Анализа квалитета рада Специјалне болнице за неуролошка обољења и посттрауматска стања „ Др Боривоје Гњатић“ Стари Сланкамен и Специјалне болнице за рехабилитацију „Термал“ Врдник

Табела 1.

Специјална

болница за

неуролошка

обољења и

посттрауматска

стања „Др

Боривоје

Гњатић“

Стари

Сланкамен

Стопа


Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Стопа


од ЦВИ

Проценат

умрлих

од ЦВИ у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечна

дужина

болничког

лечења


са ЦВИ

Проценат

поновних



ЦВИ у року од

30 дана од

отпуста из

болнице са овом

дијагнозом

2017. 13,8 2,8 16,8 2,8 39,9 0,4

2016. 13,6 6,4 13,6 6,4 33,3 0,3

2015. 11,4 5,5 11,3 5,6 31,7 0,0

2014. 12,2 4,8 13,9 7,9 41,9 0,0

2013. 15,2 3,4 18,0 4,9 38,5 0,0

2012. 15,2 3,4 / / / 0,0

2011. 15,2 3,4 18,0 0,0 38,5 0,0

2010. 17,9 0,0 17,9 0,0 55,3 0,0


36




Табела 2.


болница за

рехабилитацију

„Термал“

Врдник

Проценат

умрлих у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечан

број

сестара

по

заузетој

болничкој

постељи

Стопа


од ЦВИ

Проценат

умрлих

од ЦВИ у

току

првих 48

сати од

пријема

Просечна

дужина

болничког

лечења

2017. 0,0 0,04 0,0 0,0 12,0

2016. 0,0 0,04 0,0 0,0 13,5

2015. 0,0 0,04 0,0 0,0 12,8

2014. 0,0 0,04 0,0 0,0 12,9

2013. 0,0 0,04 0,0 0,0 8,1

2012. 0,0 0,04 0,0 0,0 11,2

2011. 0,0 0,4 0,0 0,0 25,1

2010. 0,0 0,07 0,0 0,0 12,5

2009. 0,0 0,7 0,0 0,0 13,8

Анализа показатеља квалитета вођења листе чекања-

Општа болница Сремска Митровица

У Општој болници Сремска Митровица на дан 31.12. 2017. године било је укупно 5099

пацијената на Листи чекања, од тога је 3956 пацијенатa са Листе којима је урађена

интервенција/процедура, а укупан број свих пацијената којима је урађена

интервенција/процедура у здравственој установи је 4497. Укупан број дана проведених на

Листи чекања је 900556, са просечном дужином чекања 227,6 дана и 87,9% извршених

интервенција са Листе чекања у односу на укупан број. Број нових пацијената на листи чекања

је 6506.

Највећи број пацијената на Листи чекања на дан 31.12.2017. је био за процедуру

факоемулзификација ултразвуком и ленсектомија – 2205 пацијената (просечна дужина чекања

602 дана), потом за екстракапсуларну екстракцију природног сочива – 2201 пацијент (просечна

дужина чекања 600 дана), затим за тоталну протезу кука и колена – 161 пацијент (просечна

дужина чекања 173 дана) и потпуну једнострану артропластику зглоба кука – 159 пацијената

(просечна дужина чекања 202 дана).


37




Безбедност пацијената

Табела1.

Општа болница

Сремска

Митровица

Стопа падова


Стопа


декубитусима

Стопа

тромбо-

емболијских

компликација

Стопа

инциденције

свих болничких

инфекција на

јединици

интензивне неге

2017. 0,01 0,8 0,05 5,6

2016. 0,03 0,7 0,0 1,6

2015. 0,0 0,6 0,0 1,7

2014. 0,04 0,8 0,1 1,3

2013. 0,08 2,4 0,1 3,5

2012. 0,2 1,6 0,2 1,3

2011. 0,02 1,8 0,0 4,7

Р Србија * 0,4 1,8 0,3 0,5

*- просек за опште болнице у Р Србији

Табела 2.

Општа болница

Сремска

Митровица

Стопа


услед давања

анестезије

Стопа

поновљених

операција у

истој регији

Стопа

механичких

јатрогених

оштећења код

хируршке

интервенције

Број хируршких

интервенција

које су урађене

на погрешном

пацијенту,

погрешниј

страни тела и

погрешном

органу

2017. 0,0 3,2 0,1 0

2016. 0,0 3,2 0,2 0

2015. 0,0 3,3 0,4 0

2014. 0,16 5,4 0,5 0

2013. 0,13 4,0 0,1 0

2012. 0,2 4,2 0,5 0

2011. 1,8 7,8 0,0 0

Р Србија * 0,4 5,1 0,1 0

*- просек за опште болнице у Р Србији


38




Табела 3.


болница за

неуролошка

обољења и

посттрауматск

а стања Стари

Сланкамен



Стопа



Стопа

тромбо-



2017. 0,0 7,9 4,1

2016. 0,0 8,1 4,1

2015. 0,0 4,1 4,1

2014. 0,1 16,0 0,0

2013. 0,1 15,3 0,0

2012. 0,1 15,3 0,0

2011. 0,1 15,3 0,0

Табела 4.


болница за

рехабилитацију

Врдник



Стопа



Стопа

тромбо-



2017. 0,3 0,0 0,0

2016. 0,3 0,0 0,0

2015. 0,1 0,0 0,0

2014. 0,09 0,0 0,0

2013. 0,05 0,0 0,0

2012. 0,04 0,0 0,0

2011. 0,5 0,0 0,0

Све здравствене установе на територији Сремског округа имају успостављену процедуру о

нежељеним догађајима и нежељеним дејствима лекова.

ЗАКЉУЧАК

Наведени показатељи се нису пратили током 2010. и 2009. године. Стопа падова

пацијената има нижу вредност у односу на 2016. годину, док стопа пацијената са

декубитусима више вредности и ниже су у односу на просечне вредности у РС. Стопа

тромбоемболијских компликација на јединици интензивне износила је у 2017. годинин

0,05. Стопа инциденције болничких инфекција је око 3,5 пута виша од прошлогодишње


39




вредности, али једанаест пута виша у односу на републички просек. Нису забележене

компликација услед анестезије током последње три године, механичка јатрогена

оштећења код хируршке интервенције и стопе поновљених операција у истој регији су у

нивоу вредности из 2016.године. Током готово целог посматраног периода уочавају се

ниже вредности компликација услед давања анестезије у односу на просечне у РС, изузев

у 2011.години.

Здравствени радници треба и даље да указују на важност евидентирања, бележења и

анализирања инцидентних догађаја у здравственим установама, како би се спречило

њихово настајање и понављање и унапредила безбедност пацијената.

Извештај о стицању и обнови знања и вештина запослених

Табела 1 – Број радионица, едукативних скупова и семинара одржаних у здравственој

установи

ЗУ 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

ДЗ Инђија 12 16 20 16 13 13 11

ДЗ Ириг 0 0 0 2 11 0 0

ДЗ

Пећинци

0 0 1 1 1 1 /

ДЗ Рума 9 13 13 10 17 11 /

ДЗ Сремска

Митровица

36 13 10 14 37 63 38

ДЗ Стара

Пазова

18 12 9 11 10 14 14

ДЗ Шид 10 10 10 10 9 9 15

ОБ Сремска

Митровица

47 42 46 52 149 93 65

СБ

С.Сланкаме

н

12 12 12 21 6 6 6

СБ Врдник 1 1 0 0 0 0 9

Апотека

СМ

0 / 0 0 0 / /

ЗЗЈЗ СМ 9 19 3 0 16 15 38


40




Просечне вредности за Р Србију :

домови здравља – 12

опште болнице – 23

апотеке – 13

ЗЗЈЗ – 10

Табела 2 – Проценат особа које су бар једном о трошку установе похађале курс, семинар

или учествовале на конгресу или стручном састанку из области која је релевантна за

њихов стручни рад

ЗУ 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

ДЗ Инђија 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

ДЗ Ириг 20,8 74,1 100,0 18,9 5,1 0,0 100,0

ДЗ Пећинци 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 /

ДЗ Рума 26,2 15,2 21,0 16,7 32,2 47,3 /

ДЗ Сремска

Митровица

93,7 97,3 73,8 80,9 6,2 7,7 100,0

ДЗ Стара

Пазова

83,9 100,0 95,5 91,1 100,0 100,0 100,0

ДЗ Шид 14,9 56,1 60,9 68,7 67,4 98,6 100,0

ОБ Сремска

Митровица

11,5 5,5 6,2 2,87 2,9 2,3 3,9

СБ

С.Сланкамен

37,6 37,1 37,1 41,3 100,0 100,0 100,0

СБ Врдник 65,9 85,4 97,8 90,7 97,4 2,5 5,9

Апотека СМ 36,4 / 100,0 100,0 92,7 / /

ЗЗЈЗ СМ 40,3 56,8 34,3 38,9 39,4 29,9





ЗЗЈЗ - 68


41




Табела 3 - Број акредитованих програма КМЕ од стране Здравственог савета Србије, а чији

су носиоци (предавачи) запослени у здр. Установи

ЗУ 2017. 2016. 2015. 2014. 2013. 2012. 2011.

ДЗ Инђија 0 3 7 7 5 3 2

ДЗ Ириг 0 0 2 0 0 0 0

ДЗ Пећинци 0 0 0 0 2 1 /

ДЗ Рума 0 0 0 0 0 1 /

ДЗ Сремска

Митровица

16 12 8 11 19 29 8

ДЗ Стара

Пазова

2 2 0 1 6 0 3

ДЗ Шид 0 0 0 0 0 0 3

ОБ Сремска

Митровица

43 15 28 34 37 78 44

СБ

С.Сланкамен

12 12 12 7 6 6 6

СБ Врдник 0 0 0 0 0 3 3

Апотека СМ 0 / 0 0 0 / /

ЗЗЈЗ СМ 5 5 3 6 16 15 2





ЗЗЈЗ – 7

ЗАКЉУЧАК

Већи број радионица, едукативних скупова и семинара одржаних у здравственој установи

у 2017. години у односу на претходну годину забележен је у Дз СМ, Дз С. Пазова и Општој

болници СМ, а распон се кретао од 0 (ДЗ Ириг, ДЗ Пећинци, Апотека СМ) до 47 (Општа

болница СМ). Највећи пораст броја радионица, едукативних скупова и семинара у односу

на прошлу годину уочава се код Дз СМ (36 у односу на 13 прошле године), што је већа


42




вредност и у односу на просек за републику. Проценат особа које су бар једном о трошку

установе похађале неки курс медицинске едукације креће се од 11,5% (ОБ СМ) до

100%(Инђија, Пећинци) што би могло да се објасни различитим тумачењем овог

показатеља. Показатељ - број акредитованих програма КМЕ од стране Здравственог

савета Србије, а чији су носиоци (предавачи) запослени у здр. установи, није се пратио

током 2009. и 2010. године, а у 2017. се креће од 0 (ДЗ Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Шид,

СБ Врдник и Апотека СМ) до 43 колико је забележено у ОБ СМ. У две здравствене

установе број акредитованих програма је у 2017.години већи у односу на 2016. (ДЗ СМ, ОБ

СМ).

Documents

:022/610-511 :022/636-509 Žiro račun 840 -209667 75 · 2018-07-04 · Пазова 57,0 48,6 43,2 52,1 42,3 42,4 Шид 29,8 41,1 47,8 36,2 36,2 15,9 Просечне вредности