11

02-InternetInternet i globalizacija poslovnih

procesa

2

Internet i globalizacija poslovnih procesa

Internet se smatra nosiocem novog talasa digitalne revolucije.

Ogroman kapital je usmeren na razvoj Interneta, globalnog informatinog projekta, jedinstvenog informatikog prostora.

Internet je infrastrukturna i komunikacijska pretpostavka koncepta svetske ekonomske globalizacije, modernog e-poslovanja.

23

Istorija Interneta

4

1980s 1990s 2000sService-Oriented

Computing

Karakteristike perioda

komercijalizovane aplikacije &&&& pakirane

od vrha do dna,proceduralni razvoj

centralizovani raunski modeli

nedistribuirane solucije

nastanak tehnologija na bazi pc

klijent-serveraplikacije

razvoj orijentisan ka predmetu

preduzee-centralna kompjuterizacija

Internetsko umreavanje

aplikacije e-komerca

web aplikacije web usluge &&&& softverske komponente

montiranje aplikacija u realnom vremenu brz razvoj i menadment

MainframeComputing

Internet / E-Business

Client-ServerComputing

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

35

Istorija 1957. Rusi lansiraju Sputnjik I, prvi vetaki

satelit

1958. US Presednik Ajzenhauer reaguje osnivanjem dve vladine agencije za razvoj svemirskih tehnologija, oruja i komunikacionih sistema: Advanced Research Projects Agency (ARPA)

http://www.arpa.mil/ National Aeronautics and Space Administration (NASA) http://www.nasa.gov

6

Mree

Razvoj ezdesetih omoguio je meusobno povezivanje raunarskih komponenti u telekomunikacione mree.

1961. Leonard Kleinrok iz MIT pie prvi rad iz teorije paketskih komutatora pod naslovom "Information Flow in Large Communication Nets." Rusija alje prvog oveka u svemir, Postavlja se Berlinski zid.

1962. J.C.R(Joseph Carl Robnett) Licklider (1990), sa MIT Univerziteta prvi opisuje koncept globalne raunarske mree u radu "OnLine Man Computer Communication Galactic Network.

47

Mree

Veliki svetski proizvoai raunara - idejao povezivanju vie centralnih raunara u mree za razmenu podataka.

Usled nedostataka standarda u ovoj oblasti dolo je do pojave mnogih, meusobno nekompatibilnih mrenih tehnologija.

8

Mree

IBM je poetkom sedamdesetih godina ozvaniio sopstvenu standardnu arhitekturu mrea - SNA (Standard Network Architecture).

DEC je krenuo u razvoj DNA (Digital Network Architecture)

Nedostatak svake od navedenih arhitektura bio je taj to su navedene arhitekture meusobno bile nekompatibilne.

Ovaj nedostatak nije predstavljao veliki problem u vreme dok je ukupan broj raunara u svetu bio relativno mail.

Potreba za mreama otvorene arhitekture.

59

ARPANET

Rad na razvoju mree, koja bi povezala centralne raunare (host computers) odreenih institucija amerike armije u jedinstvenu mreu ARPANET.

Arpanet je mrea koja je zasnovana na principu komutacije paketa (packet switching).

10

IMP ureaji IMP ureaji (Interface Message Processor)

obavljali su funkciju usmeravanja podataka od polaznog ka odredinom host raunaru.

IMP komutatori, meusobno povezani putem javnih ili posebnih telekomunikacionih mrea, inili su jedinstvenu mreu, kojom je bilo mogue preneti podatke izmedu bilo koja dva host raunara, povezana na bilo koji komutator u mrei.

611

Arhitektura ARPANET-a

Arhitekturu ARPANET-a inila su dva sloja: pristupni sloj - u kome je definisan nain povezivanja

host raunara i IMP ureaja, i mreni sloj - kojim je odreen nain meusobnog

povezivanja samih IMP ureaja.

Da bi se realizovala ova mrea bilo je neophodno obezbediti dva neophodna elementa hardversko-softversku implementaciju IMP

komutatora, kao i neophodan komunikacioni softver.

12

Implementacija ARPANET-a Specifikacija ARPANET-a zavrena je krajem 1968. godine.

Posao oko izrade IMP ureaja poveren je kompaniji BBN.

Istovremeno, univerziteti UCLA i Stanford institut (SRI) vre pripreme za postavljanje prva dva IMP ureaja u pilot mrei, zajedno sa vorovima na Univerzitetu Santa Barbare (UCSB) i Juta Univerzitetu.

Kraj 1969. godine predstavlja godinu u kojoj je uspeno zavrena realizacija 4 vora ARPANET mree.

713

Implementacija ARPANET-a Povezano je prvih 4 ARPANET host-ova, Hanivel

DDP-516 minikompjutera sa 12K memorijom, dok je US Telekom kopanija AT&T obezbedila 50 kbps linije za povezivanje. vorovi (Node) su bili:

Node 1: UCLA (septembar) Node 2: Stanford Research Institute (SRI) (oktobar) Node 3: University of California Santa Barbara

(novembar) Node 4: University of Utah (decembar)

14

Protokoli

Grupa istraivaa okupljena pod nazivom NWG (Network Working Group) zavrila je sve poslove oko izrade protokola i softvera.

Tokom sledee godine (1970), ova grupa objavljuje prvu verziju protokola koji je omoguavao da bilo koja dva host raunara u mrei razmenjuju podatke, pod nazivom NCP (Network Control Protocol).

Ista grupa objavljuje i protokole za prenos datoteka (FTP) i interaktivan rad na udaljenom raunaru (Telnet).

1972. godina predstavlja godinu u kojoj je prvi put prvobitna ARPANET mrea predstavljena javnosti.

815

Nedostaci NCP protokola

NCP nije posedovao mogunost hijerarhijskog adresiranja raunara koji nisu bili direktno povezani na IMP ureaje

Samim tim, ukupan broj raunara po jednoj lokaciji bio je ogranien brojem portova na paketskom komutatoru (BBN ureaji imali su po 16 portova predvienih za host raunare).

Ovim protokolom nisu bili predvieni nikakvi mehanizmi end-to-end provere integriteta i ispravnosti podataka koji pristiu.

16

Nedostaci NCP protokola

Samo vorovi prikljueni na istu mreu mogu meusobno da komuniciraju

917

TCP/IP protokol

1974. Vinton Cerf i Bob Kan objavljuju "A Protocol for Packet Network Intercommunication" koji specificira arhitekturu Transmission Control Protocol-a (TCP). Poruke su inkapsulirane u datagram-ima.

1978. TCP se razdvaja na TCP i na IP. Ovaj par postaje poznat kao TCP/IP (IP v4).

Zadatak IP protokola je da obezbedi mehanizme jednoznanog adresiranja raunara u mrei, kao i trasiranje puta od polaznog ka odredinom raunaru u mrei.

18

TCP/IP standard

Ovako definisan standard je omoguavao: decentralizaciju mree, u pogledu njene topologije i

upravljakih funkcija; robusnost mree na otkaze pojedinih njenih delova; mogunost uspostavljanja redundantnih linkova

izmeu pojedinih njenih delova; hijerarhijsku organizaciju; mogunost povezivanja kompletnih regionalnih mrea

korienjem samo jednog linka ka ostatku globalne mree.

10

19

ARPANET i TCP/IP

1982. Prelazak ARPANET-a na TCP/IP i prihvatanje TCP/IP protokola kao standarda za amerike armijske mree od strane Ministarstva odbrane SAD.

Formira se MILNET (vojna mrea), i odvaja od ARPANET-a (naunoistraivake institucije).

Pojava rutera i gatway-a 1986. Backbone mrea monih raunara kao okosnica globalne

mree finansira ga NSF (National Science Foundation) Postavlja se prva definicija INTERNETA kao povezanog skupa

mrea, posebno onih koje koriste TCP/IP.

20

Hijerarhijska struktura

11

21

Dalji razvoj 1984. Domain Name System (DNS) stvara se

6 velikih domena: edu, gov, mil, com, org, net 1988. Robert Moris, sin eksperta za

kompjutersku bezbednost iz US Nacionalne Agencije za Bezbednost alje virus preko Interneta kojim se zarazilo 6.000 od 60.000 host-ova. On je isprogramirao da virus (crv) reprodukuje sam sebe ime je zaguio memorije raunara.

CERT (Computer Emergency Response Team) se osniva od strane US ministarstva odbrane kao odgovor na Morisovog crva.

22

Dalji razvoj 1990. 28. Februara ARPANET se i formalno

ukida. 1991. GOPHER , program za navigaciju na

Internetu razvijaju Pol Lindner i Mark MekKahil sa Univerziteta u Minesoti.

Tim Berner-Li sa CERN-a iz eneve izmislio World-Wide Web (WWW).

Kreiran je HyperTextMarkup Language (HTML), koji koristi specifikacije za URL (Uniform Resource Locators) za web adrese.

12

23

Dalji razvoj 1993. Realizovan MOSAIC, jedan od prvih

Internet pretraivaa sa godinjom stopom rasta od 341%.

1994. Dvojica doktoranata sa Stanforda, Deri Jang i Davida Filo osnivaju Yahoo (Yet Another Hierarchical Officious Oracle)

1995. Internet dolazi u Srbiju

24

Internet arhitektura

13

25

Raunarske mree

Otvoriti fajl 03 EP_Mreze.pdf Vrste mrea (peer-to peer, klijent-server, VPN) Ureaji i topologija Adresiranje IP adrese DNS Protokoli TCP/IP Arhitektura interneta Povezivanje na Internet (fiziko, logiko) Internet servisi (www, e-mail, FTP, VoIP, VPN) Budunost Interneta (Internet 2.0, Web 2.0)

26

IP adrese

IP adresa jedinstveno identifikuje svaki host (raunar, ruter, hab) u TCP/IP mrei.

Duina IP adrese je 32 bita

Nacin zapisivanja: 4 bajta koji se razdvajaju tackama svaki bajt se zapisuje kao decimalni broj (0 255)

Primer: 11000000 11100111 10001001 00000101

192 . 231 . 145 . 5

14

27

Mrena adresa

IP adresa se deli na mreni deo adrese i adresu hosta.

Na istom mrenom segmentu svi hostovi dele istu adresu mree.

Postoji pet skupova IP adresa koji odreuju klase IP adresa.

Samo se prve tri mogu dodeliti hostovima na mrei.

28

Klase IP adresa

15

29

Klasa A Koristi 8 bitova za mreni deo adrese i 24 bita za host.

Koriste se za mree sa velikim brojem hostova.

Prvi oktet ima vrednosti od 1 do 126 raspoloivo 7 bitova za formiranje ID mree 128 adrese 0 i 127 (sve jedinice) se ne mogu koristiti

Ovim se moe obezbediti 126 razliitih mrea sa 16 774 214 hosta po mrei. 224 = 16 777 216 broj hosta ne moe biti 0 i 255 (sve jedinice)

30

Pregled broja mrea i hostova

Klasa A - za velike mree, klasa C za male mree

NN240-255

NN224-239

2542M192-223

65K16K128-191

16M1261-126

Max hostova

Max mreaPrvi oktet

16

31

Klasa D

D klase nemaju mreni deo

Rezervisane su za multicast adrese

Multicast adresa je adresa po kojoj se paketi alju grupi korisnika

Adresa u klasi D poinje bitima 1110

U decimalnoj notaciji prvi oktet D klase je iz intervala 224 239 (11100000 11101111)

32

IP adresiranje Svi hostovi na istoj fizikoj mrei moraju imati isti mreni ID.

Svaki host na mrenom segmentu mora imati jedinstvenu IP adresu.

Mreni broj ne moe biti 127 rezervisano za loopback funkciju (za testiranje).

Host ID ne moe biti 255 oznaava broadcast adresu mree.

Mreni broj ne moe biti 0 oznaava lokalnu mreu

ID hosta ne moe biti 0 obino se mrea predstavlja mrenim brojem i nulama na mestu host adrese.

17

33

Specijalne IP adrese Adresa mree se predstavlja mrenim ID i

nulama za hosta klasa A w.0.0.0 klasa B w.x.0.0 klasa C w.x.y.0

Brodkast adrese (svi hostovi primaju poruku) A w.255.255.255 B w.x.255.255 C w.x.y.255

IP adresa 255.255.255.255 je rezervisana za brodkast na lokalnoj mrei.

34

Mrene maske

Odreuju bitove IP adrese koji ukazuju na mreni deo adrese A klasa: 255.0.0.0 B klasa: 255.255.0.0 C klasa: 255.255.255.0

18

35

Maskiranje podmrea esto se deava situacija kada mrea mora da se

segmentira korienjem maske koja je razliita od difolt mrene maske.

Npr. ako smo dobili adresu klase A, a potrebno nam je da imamo 8 podmrea, moramo da izdvojimo 3 bita iz dela za adresiranje hostova da bismo imali 8 ID-ova za podmree.

11111111 11100000 00000000 00000000Biti koji odreujupodmreu

36

Zadatak

Potrebno je projektovati kompanijsku mreu sa 12 podmrea. Koliko bita u IP adresi je potrebno rezervisati za adresiranje mree (mrenu masku), ako su na raspolaganju adrese klase C? Koliko e svaka podmrea imati hostova?

19

37

Povezivanje na Internet

Fiziki prikljuak Logiki prikljuak Aplikacije (softverski programi) za

interpretiranje i prikazivanje sadraja

38

Fiziki prikljuak PC Adapter

mrena kartica modem za prenoenje digitalnih podataka preko analogne mree

20

39

Logiki prikljuak

Protokol skup pravila i konvencija koja opisuju kako ureaji komuniciraju u mrei

TCP/IP grupa protokola Transmission Control Protocol / Internet Protocol ugraeni u operativni sistem

40

Aplikacije

alju i primaju podatke preko Interneta Interpretiraju i prikazuju sadraj u razumljivom obliku Web browser prikazuje HTML (Hyper Text Markup

Language) kao web stranicu Internet Explorer ...

File Transfer Protokol (FTP) slui za prenoenjefajlova

Elektronska pota Audio i video streaming

21

41

Web browser

Uspostavlja vezu sa Web serverom Zahteva informacije Prima informacije Prikazuje informacije, interpretira HTML

Hyperlink-ovi za prelazak na drugu stranicu Koriste plug-in aplikacije

prikazivanje fajlova sa razlicitim formatima Flash za multimedijalne fajlove napravljeni sa

Macromedia Flash Quicktime za video fajlove (Apple) ...

42

Mrena kartica

NIC - Network interface card

Prikljuivanje PC u lokalnu mreu (LAN)

NIC za PC tampana ploica, dodaje se u slot ili integrisana na matinoj ploi

NIC za laptop integrisana PCMCIA ( Personal Computer Memory CardInternational Association) PC kartica za ekstenziju

22

43

Mrena kartica za desktop

Svaki Ethernet mreni kontroler ima jedinstveni 48-bitni serijski broj koje se zove MAC (Media Access Control) adresa koje je smetena u read-only memoriji na kartici.

Svaki raunar na Eternet mrei mora imati bar jedan kontroler.

44

Mrena kartica

Protokol Ethernet najzastupljeniji, bus topologija Token Ring kruna topologija FDDI (Fiber Distributed Data Interface) dual ring

mree, za povezivanje mrea na nivou grada (MAN Metropolitan Area Network)

Tip medijuma uvijena parica (UTP) koaksijalni kabl optiki kabl beina

23

45

Modem

Modem modulator / demodulator Prikljucivanje preko

telefonske linije 56 kbps modem ISDN (Integrated Services Digital Network), 128 kbps DSL modemi (Digital Subscriber Line), dve osnovne

varijante: ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)

Download: 64 kbps 24 Mbps, Upload: 16 kbps 3,3 Mbps SDSL (Symmetric Digital Subscriber Line)

Download: 1,544 2 Mbps, Upload: 1,544 2,048 Mbps kablovski modem

30 40 Mbps u jednom TV kanalu irine 6MHz

46

Protokoli

Komunikacioni protokol je sistem koji definie format poruka i pravila za razmenu tih poruka izmeu raunarskih i telekomunikacionh sistema.

Protokoli su definisani kao otvoreni sistemi.

Koncept otvorenog sistema je nastao iz potrebe standardizacije.

Cilj standardizacije da sprei vezivanje za jednog proizvoaa i da smanji raznolikost njihovih specifinih reenja.

Izbor pojedinog reenja treba da se obavi tek posle izvedenog projekta reenja.

Takoe, mora postojati mogunost promene korienog proizvoda bez promene postojee mrene infrastrukture.

24

47

Slojni modeli

Funkcije rada mree se dele na jednostavnije elemente.

Omoguuju proizvoaima da se bave razvojem odreenih segmenata.

Obezbeuje da se slojevi ne menjaju ukoliko se neki drugi mreni sloj izmeni.

Obezbeuje okruenje za mreni razvoj.

Dele kompleksnost mree na lako shvatljive podskupove mrenih funkcija.

48

Protokoli

25

49

Protokoli

ISO OSI Arhitektonski model mrenih komunikacija Uveden 1978 (ISO) sedam slojeva

TCP/IP industrijski standard za protokole koji

obezbeuju komunikaciju u heterogenom okruenju

etiri sloja

50

ISO OSI protokol

26

51

ISO OSI protokol

Svaki sloj ima definisanu funkciju u mrei.

Svaki sloj komunicira sa slojem iznad i ispod sebe.

Sloj sedam obezbeuje servise programima koji ele da pristupe mrei (npr. e-mail, web browser).

Prvi i drugi sloj definiu fiziki medijum i zadatke u vezi s njim.

52

TCP/IP Protokol

27

53

TCP/IP U sloju mrenog interfejsa se koriste samo MAC (Media Access

Control) adrese za adresiranje.

U internet sloju IP adrese mapiraju fizike MAC adrese (i IP adrese su jedinstvene).

Svi protokoli koji se koriste u transportnom sloju i internet sloju su sastavni deo operativnog sistema.

Svi protokoli i softver koji se koriste u aplikacionom sloju su karakteristini za samu aplikaciju.

Protokol koji se nalazi ispod se moe zameniti i aplikacije e nastaviti nesmetano da rade.

54

Mreni sloj

Koristi se za prenos paketa izmeu dva hosta u istoj lokalnoj mrei.

Dodaje zaglavlje i CRC proveru radi provere integriteta paketa.

Format paketa zavisi od izabrane mrene topologije.

28

55

Internet sloj Prua tri osnovne funkcije: adresiranje, pakovanje i rutiranje.

Internet Protocol (IP) je deo ovog sloja.

Omoguuje isporuku bezkonekcionog tipa i ne izvrava provere

IP dodaje zaglavlje koje sadri: Izvornu IP adresu Odredinu IP adresu Transportni protokol (TCP ili UDP) Kontrolni zbir (checksum) Vreme postojanja (Time to live - TTL) oduzima se 1 pri svakom

prolasku kroz ruter

56

Transportni sloj Obezbeuje krajnju komunikaciju izmeu

raunara koristei portove.

Koristi dva protokola: TCP Transmission Control Protocol, konekcionog

tipa, uspostavlja se sesija UDP User Datagram Protocol, bezkonekcionog tipa

(za streaming)

Izbor protokola je odreen na viim nivoima. Npr, FTP zahteva TCP protokol.

29

57

Aplikacioni sloj Aplikacioni sloj se odnosi na protokole vieg nivoa koje koristi

veina aplikacija za komunikaciju na mrei, kao to su FTP ili SMTP protokoli.

Poto TCP/IP stek protokola ne ukljuuje slojeve izmeu aplikacionog i transportnog sloja, aplikacioni sloj mora ukljuiti protokole koji funkcioniu kao OSI prezentacioni sloj i sloj sesije.

Protokoli aplikacionog sloja su njaee povezani s klijent-server aplikacijama, a serveri koji se esto koriste povezani imaju specifine brojeve portova koji su im dodeljeni, npr. HTTP je na portu 80, Telnet na 23, a SMTP na 25.

58

ISO OSI i TCP/IP

TCP/IP model ne pravi razliku izmeu fizikih ureaja i njihovih drajvera na najniem nivou.

TCP/IP Internet sloj odgovara mrenom sloju OSI modela.

Transportni slojevi kod oba modela moguavaju krajnju komunikaciju u mrei (end-to-end).

TCP/IP aplikacioni sloj definie nain na koji su podaci predstavljeni i kako se odrava sesija.

30

59

Protokoli TCP/IP steka

60

Protokoli u Internet sloju ARP (Address Resolution Protocol) vri pretvaranje IP adrese u

MAC adresu

IP (Internet Protocol) obezbeuje sve logike adrese raunarima u mrei.

ICMP (Internet Control Message Protocol) obezbeuje mehanizam prijave greki i kontrolnih poruka.

IGMP (Internet Group Management Protocol) za multicast slanje poruka grupi raunara

DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) za dinamiko odreivanje IP adresa.