013_025_Bitka na Kajmakcalanu.pdf

7/23/2019 013_025_Bitka na Kajmakcalanu.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/013025bitka-na-kajmakcalanupdf 1/20

SPECIJALNI PRILOG 13

DEVET

DECENIJA

OD BITKE NA

KAJMAKÂLANU

KAPIJA SLOBODEKAPIJA SLOBODErva etapa ka proboju Solunskog fronta i kona~noj pobedi saveznika u Prvomsvetskom ratu vezuje se za borbe na Kajmak~alanu. Vrhovna komanda Srpske vojskeje jo{ od dolaska na Solunski front znala da dok se ne osvoje Kajmak~alan, Do-bro poqe i Veternik, ne moè biti definitivne pobede. Zbog toga se bitka naKajmak~alanu ubraja u najzna~ajnije bitke u srpskoj istoriji. Mo`da jedini put u

vojnoj istoriji ostalo je zabeleèno da je posle we “srpska pe{adija nadirala premadomovini brè nego francuska kowica”.

Osvajawem Kajmak~alana, Srpska vojska je “kro~ila na teritoriju svoje dràve,u{la na kapiju slobode”. Re{en je ishod tromese~nog bugarsko-srpskog sukoba, zauze-ta dominantna pozicija na tom delu fronta, {to je bilo od izuzetnog strate{kog zna-~aja. To joj je dalo moralnu snagu, iako je samo od 30. avgusta do 23. septembra izgubi-la 4.438 qudi. Vest o padu Kajmak~alana sna`no je odjeknula {irom Evrope i sveta i

nagovestila da }e preporo|ena Srpska vojska nastaviti sa pobedama.



OD KRFA DO SOLUNA

VASKRSSRPSKEVOJSKE

Posle satirawa Srpske vojskepo albanskim i crnogorskim gudurama,

gde je ostalo oko 150.000 mrtvih i77.000 nestalih, koje je francuskigeneral @ozef @ofr ocenio “ da

po strahotama prevazilazi sve {to jeistorija do tada kao najtragi~nije

zabeleìla”, ostatak srpskihstradalnika na{ao sena gr~kom ostrvu Krfu

1. oktobar 2006.

D E V E T D E C E N I J A O D B I

U

uslovima svetskog rata koji se te 1916. godine rasplam-savao i emigracije koja je donela prili~no neizvesnu bu-du}nost, za Srbiju je najva`nije bilo da se spasene oru-àne snage {to pre osposobe za povratak na boji{te,pokazuju}i time da i daqe predstavqa vojnu i politi~ku

~iwenicu. Aktivno{}u svojih vojnih i politi~kih predstavni-ka, srpsko vo|stvo je prve neophodne korake u~inilo u Pari-zu, Londonu, Petrogradu i na me|usavezni~koj konferenciji u[antiju, stavqaju}i na znawe i saveznicima i neprijateqimada nastavqa borbu. Jedino pravo sredstvo kojim je Srbija ta-da raspolagala, a koje se moglo upotrebiti u nastojawima dase ponovo afirmi{e, bila je wena napa}ena i desetkovanavojska.

Z P KL U R J

Na Krfu, koji je doìvqen kao prelaz “iz pakla u raj”,Srpska vojska je reorganizovana, ali je u su{tini zadràlastaro ustrojstvo i imena jedinica koja su postala slavna. Uka-zom od 27. februara 1916. divizije prvog i drugog poziva suspojene u jednu, zadràv{i oblasne nazive. Formirane su triarmije, a u svakoj po dve divizije, jedan artiqerijski puk idrugi delovi. Pe{adijske divizije imale su po dve brigade sapo dva puka, ukupne ja~ine oko 20.000 qudi. U sastav Prve ar-mije (komandant general Vasi}) u{le su Moravska i Vardar-ska, u sastav Druge armije (vojvoda Stepa Stepanovi}) – [u-madijska i Timo~ka, a u sastav Tre}e armije (general Pavle

Juri{i} [turm) – Drinska i Dunavska divizija. Kowi~ka di-vizija je bila pod Vrhovnom komandom. U sastavu Druge armije

34

Prelaz preko Crnog Drima



35

T K E N A K A J M A K ^ A L A N U

vojska je od saveznika dobila velike koli~ine naoruàwa. Tutreba pomenuti 100.000 brzometnih pu{aka, po dva mitraqe-za na bataqon, za svaku diviziju po jedan divizion brzomet-nih topova, po dva brdska diviziona topova i po jedan haubi~-ki divizion. Pe{adija je bila opremqena kao i Francuskavojska. Francuska je dodelila Srpskoj vojsci i 25.000 kowa imazgi, sa potrebnim kolima i prikolicama za formirawe{est divizijskih eskadrona.

Izvanredan i iskusan stare{inski kadar, proveren u pe-togodi{wem ratu, bio je veliki oslonac za saveznike i Srp-sku vojsku u celini. Po{to je naoruàwe bilo francusko, podrukovodstvom wihovih instruktora, po~etkom marta, otpo~elaje obuka vojnika. Kada su savladali rukovawe naoruàwem,pre{lo se na {kolska ga|awa, a kada je poboq{ano i fizi~-ko stawe, izvo|eni su dnevni i no}ni mar{evi. Dabome, fran-cuski oficiri su na srpski oficirski sastav prenosili isku-stva iz “rovovske vojne” sa Zapadnog fronta, s kojim }e se

Srpska vojska suo~iti na Solunskom frontu.

N JKR ]IM PUTEM U LEGEN U

Napokon, brigom saveznika, pre svega Francuske, Srp-ska vojska se na Krfu odmorila, oporavila, reorganizovala,naoruàla i opremila, pa je po~etkom aprila bila spremnaza prebacivawe u Solun. Francuzi su bili impresioniranivanrednim borbenim duhom srpskih vojnika. General Monde-zir je tada izvestio Vrhovnu komandu Francuske vojske: ”Mo-ralno stawe Srpske vojske je vrlo dobro. Stare{inski kadarje solidan i probran. Celina je sna`na i ubojita. Ako pravacdejstva bude prema Staroj Srbiji, armija }e vatreno i}i uborbu.”

bili su hercegova~ki, bokeqski i crnogorski dobrovoqci.Srpski vazduhoplovci stigli su na Krf bez aviona, a u apriluje prva grupa oficira upu}ena u Francusku na obuku u pilo-tirawu.

Vrhovna komanda Francuske vojske èlela je da se srp-ski pukovi upu}uju u Solun pojedina~no, onako kako budu re-organizovani. Francuski general @ofr je nastojao da se{to pre oja~aju francuske i britanske snage kod Soluna, ka-ko bi se olak{ale savezni~ke ofanzive na Zapadnom i Is-to~nom frontu. Procewuju}i da na~in ukqu~ivawa Srpskevojske u ratne operacije ima i ogroman politi~ki zna~aj, srp-ska vrhovna komanda se opravdano usprotivila toj ideji. Tra-ìla je da se Srpska vojska “bori i kao celina i kao poseb-na grupa armija”, da na Solunskom frontu mora da dobijesvoj odsek operacija i da u okviru op{teg plana Savezni~kekomande ima samostalno komandovawe. Dakle, nastojala jeda sa~uva svoje nacionalno svojstvo, sopstvenu egzistenciju,svoju autonomiju i dostojanstvo. Pored toga, izrazila je è-qu da dejstvuje na operacijskom pravcu Solun–Bitoq–Sko-pqe, koji je bio najkra}i put za povratak u otaxbinu. Premao~ekivawu, zbog takvog stava, izbijali su o{tri sporovi kojisu se protezali ~etiri-pet meseci, ali su re{eni na zado-voqstvo srpske strane. General @ofr se na kraju priklonioSrbima.

U pretrpqenom slomu Srpske vojske, sem qudstva, stra-dali su oru`je i vojna oprema. Reorganizacijom i opremawemvojske rukovodila je francuska vojna misija generala Pjaro-na de Mondezira. Bilo je dogovoreno da oru`je, municiju ilogorsku opremu srpskim vojnicima obezbe|uje iskqu~ivoFrancuska, a da se u snabdevawe hranom, odelom i obu}omukqu~i i Velika Britanija. Prema utvr|enom planu, Srpska

Gudure Albanije suzajedno sa Srpskomvojskom prelazili izbeglice i deca



36 1. oktobar 2006.

I transport Srpske vojske sa Krfa u Solun organizova-la je Francuska. Pet francuskih pomo}nih krstarica obavi-lo je 15 putovawa, a ostatak zakupqeni brodovi i dva itali-janska plovila. Prevoèwe glavnine otpo~elo je 18. aprila.Prvo je prevezena Prva armija, a onda druge dve i Kowi~kadivizija, sa kojom je 17. maja i zavr{eno prebacivawe oko127.000 srpskih vojnika i oficira, koji su prikupqeni na

Halkidici.Na Krfu je ostalo blizu 8.000 bolesnih i rawenih srp-skih vojnika, oko 800 prekobrojnih oficira, Vlada i diplo-matski kor. Nekoliko hiqada regruta i pitomaca ostalo je uBizerti. Na dowem Vardaru nalazilo se oko 3.000 srpskihvojnika, onih koji su u jesen 1915. direktno odstupali premaSolunu. Prema podacima koji se smatraju najpouzdanijim,ukupno brojno stawe Srpske vojske na Solunskom frontu biloje: 124.200 vojnika, 6.025 oficira, 25.500 kowa ... Da bi seuo~i operacija obezbedila popuna jedinica, od 18.000 do-brovoqaca sa 262 oficira, formirana je Prva dobrovo-qa~ka divizija. U logorima na poluostrvu Halkidici, koje suuredili Francuzi, dopuwavano je naoruàwe i izvo|ena po-ja~ana vojna obuka. Tu se Srpska vojska pripremala da posta-

ne udarni deo savezni~kih snaga. Vreme }e pokazati – ona je utome uspela i u{la u legendu.


U U]NOST EVROPSKE ISTORIJE

Nema~ko i bugarsko komandovawe bilo je iznena|eno br-zom obnovom Srpske vojske i wenim vra}awem na rati{te utakvoj snazi. Da bi potkopali wen borbeni duh, {irili su la-`ne vesti “da se u okupiranoj Srbiji dobro ìvi i da se srp-ski zarobqenici osloba|aju”. Naravno, ti subverzivni poku-{aji ostali su bez odjeka. Srpaka vojska bila je odlu~na da

nastavi prekinutu borbu i oslobodi svoju zemqu.Ponovna pojava srpskih armija na boji{tu nije imala sa-mo vojni, ve} i politi~ki zna~aj. Svetom se brzo pronela vesto tome, pa je i neprijateq ose}ao nelagodnost. “@ilavi pro-tivnik, propagandom progla{en za uni{tenog, pokazuje da idaqe postoji.” Posle svih dotada{wih kalkulacija, Be~ jeshvatio “da ne}e biti ni{ta od uni{tewa srpske dràve”.

Na Solunskom frontu, naspram ~etiri protivni~ke ar-mije, Srpska vojska zauzela je najzna~ajnije poloàje, a u mo-ralnom smislu bila je ki~ma svih snaga. Tako je iz najve}e ka-tastrofe, koju je srpski narod doìveo posle 1813. godine,vaskrsla wegova vojska, preporo|ena i moralno oja~ana.“Vi{e nije bila sila koja brani samo svoju nacionalnu slo-bodu, nego i budu}nost evropske istorije”, kaè akademik

Milorad Ekme~i}. To je bilo vi{e nego vaskrs jedne uni{tenevojske.

Naoruàvawe Srpske vojske pred polazak na Solunski front



37


S

STVARAWE SOLUNSKOG FRONTA

UPORI[TENA BALKANU

Posle prebacivawa srpskih snagana Halkidiku, koje je trajalo 48 dana,

one su sme{tene u osam unapredpripremqenih logora u dolini Vasilise.

Tada su saveznici ve} imali ~etirifrancuske i pet engleskih divizija,

a u avgustu su stigle divizija Italijanai ruska brigada. Tako zatvoreni u gr~kenacionalne granice, Nemci su Solunski

front nazivali svojim najve}im“zarobqeni~kim logorom”, a saveznici su tuvojsku nazivali “solunskim ba{tovanima”...

olunski front, koji obuhvata operacije izme|u snaga Antan-te (francuske, britanske, srpske, italijanske, gr~ke i ruske)i snaga Centralnih sila (nema~ke, austrougarske i bugarske)u vreme od oktobra 1915. do oktobra 1918. na prostoruGr~ke, Albanije i Makedonije, od Orfanskog zaliva do Jon-

skog mora (oko 600 km), sa Solunom kao glavnom bazom, otpo~eoje da se stvara posle neuspeha britansko-francuskih snaga pro-tiv Turske u Galipoqu, gde su izgubili oko 200.000 qudi. Na insi-stirawe Francuske, koja je imala svoje neskrivene interese naBalkanu, odlu~eno je da se deo snaga sa Galipoqa i iz severneAfrike prebaci u Gr~ku. Zadatak im je bio da “stvore upori{tena Balkanu” i pruè pomo} Srbiji i Crnoj Gori u slu~aju austro-ugarsko-nema~kog napada. Tako su po~etkom oktobra 1915. u So-lunu iskrcane dve francuske i jedna britanska divizija, pod ko-mandom francuskog generala Morisa Pola Emanuela Saraja. Ti-me je otpo~elo stvarawe Solunskog fronta. Te snage su tokom je-seni 1915. poku{ale da pruè pomo} Srpskoj vojsci u povla~ewu,ali su se zbog svojih slabosti i protivre~nih nare|ewa krajemdecembra povukle u Gr~ku, gde su u rejonu Soluna organizovalemostobran za za{titu solunskog pristani{ta.

G R D – Z RO QENI^KI LOGOR

Po~etkom 1916. godine, nema~ko-bugarske snage su posle oku-

pacije Srbije i Makedonije izbile na granicu Gr~ke. U nastojawuda se pomenute savezni~ke snage s lako}om proteraju iz Gr~ke i



38 1. oktobar 2006.


Logor kod Zejtinlika

onemogu}i stvarawe Solunskog fron-ta, vrhovne komande Austrougarske iBugarska su predlagale Nemcima dase operacija nastavi ka jugu. Na wi-hovo iznena|ewe, Vrhovna komandaNema~ke vojske nije dozvolila nasta-vak operacije, jer bi Bugarska prote-rivawem savezni~kih snaga u Gr~koj“postigla sve svoje ratne ciqeve, pabi rat za wu bio zavr{en”, a izgovorda ne èli “povrediti neutralnostGr~ke” isuvi{e je neubedqiv. Trebaimati u vidu da je gr~ki kraq Konstan-tin bio zet nema~kog cara i da je sadvorskom kamarilom bio naklowenNema~koj. Nemci su i ovoga puta biliracionalni. Angaùju}i Bugarsku voj-sku, uz minimalnu sopstvenu pomo},

nameravali su da “veù znatne save-zni~ke snage” na tom prostoru i olak-{aju svoj poloàj na zapadnom fron-tu. Sem toga, saveznici su morali daangaùju brodove za prebacivawe isnabdevawe trupa, koji su postajaliunosni ciqevi za dejstvo nema~kihpodmornica u Sredozemqu.

Na drugoj strani, ni saveznicinisu imali jedinstvenu procenu kadaje re~ o mestu i ulozi Solunskogfronta. Englezi su zahtevali da seSolun napusti, a snage prebace naza{titu Sueca i Egipta. No, na ener-

gi~nu intervenciju Francuske preo-vladao je stav da se front odrì, a snage poja~aju. Tako su save-znici po~etkom 1916, kada se Srpska vojska prebacivala na ostr-vo Krf, oja~avali svoje snage na Solunskom frontu, uz istovreme-no pomerawe prema severnoj gr~koj granici. Tada je odlu~eno dase Srpska vojska, nakon oporavka i reorganizacije, sa Krfa pre-baci na Solunski front.

Posle prebacivawa srpskih snaga na Halkidiku, koje je trajalo48 dana, one su sme{tene u osam unapred pripremqenih logora u

dolini Vasilise. Tada su saveznicive} imali ~etiri francuske i pet en-gleskih divizija, a u avgustu su stigledivizija Italijana i ruska brigada.Tako zatvoren u gr~ke nacionalne gra-nice, Nemci su Solunski front nazi-vali svojim najve}im “zarobqeni~kimlogorom”, a saveznici su tu vojsku na-zivali “solunskim ba{tovanima”.

U situaciji kada su se kodVerdena, u Italiji i na ruskom fron-tu vodile veoma te{ke borbe, Vrhov-na komanda francuskih snaga insi-stirala je da se “preduzme ofanzivaiz Soluna”, pa je novi komandantbritanskih snaga 7. juna prihvatio dawegove trupe brane reku Strumu odOrfanskog zaliva do Butkovskog je-

zera, ~ime su oba britanska korpusae{elonirana od Strume do Soluna.

U me|uvremenu, dok se to od-vijalo, krenula je na front i Srpskavojska. Najpre je u Lerin upu}en Do-brovoqa~ki odred (oko 1.500 qudi),kojim je komandovao potpukovnik VojinPopovi} (vojvoda Vuk), sa zadatkom dazatvori pravce od Bitoqa. Odred jejo{ 26. maja zaposeo poloàj: DowiKalenik–Gorwi Kalenik–Bukovik,obezbe|uju}i levo krilo i bok srpskihsnaga. Posle toga krenula je [umadij-ska divizija i do 24. juna zauzela po-

loàj: Doganxi–Top~i–èlezni~kimost na Vardaru, a sredinom jula krenule su i ostale jedinice Srp-ske vojske. [umadijska divizija je 27. jula kod Strupina i Poàravodila te{ke borbe sa Bugarima i imala oko 100 mrtvih i rawenih.

R SPORE I O NOS SN G

Srpska vojska nalazila se na grani~nom frontu, osobenompo te{kom planinskom zemqi{tu nadmorske visine oko 2.000 m.Na desnom krilu bila je Prva armija, od Vardara do Koùfa, sa

Francuski general Moris Pol Emanuel Saraj jekomandovao Srpskom vojskom u ime

kraqa Petra i saveznika



39


Moravskom divizijom na liniji: Koxa Dere–Kupa–Opin–Suli De-re, a sa Vardarskom divizijom na prostoru: Sendil–Mandol–Me-~ekli–Vertekop (neposredno pod Vrhovnom komandom). Na centru,od Koùfa do Kajmak~alana, nalazila se Druga armija, sa Timo~-kom divizijom (bez Prve brigade koja je bila armijska rezerva ibez artiqerije date [umadijskoj diviziji), na liniji: Suli De-re–potok Poroj, a sa [umadijskom na liniji Poroj–Tresina. Nalevom krilu, od Kajmak~alana do puta Banica–Lerin, locirana jeTre}a armija, sa Dunavskom divizijom. Rezervu te armije je ~inio

Deveti puk razme{ten kod Gorni~eva. Levo se nalazio Dobrovo-qa~ki odred vojvode Vuka, kontroli{u}i prostor od Lerina pre-ma Bikli{tu. Bataqon dobrovoqaca pukovnika Alimpija Marjano-vi}a (oko 500 qudi) kontrolisao je pravac koji od Resna i Ohridaizvodi ka Kor~i. Kowi~ka divizija, sem Drugog puka koji je osigu-ravao prugu, nalazila se u logoru kod Sedesa.

Srpskom vojskom je do 2. avgusta komandovao vrhovni koman-dant Francuske vojske general @ofr iz [antijia, a od tada gene-ral Moris Pol Emanuel Saraj, koji je postao glavni komandantsavezni~kih snaga u Solunu. On je komandovao u “ime kraqa Pe-tra i saveznika”. No, treba ista}i da su veoma prisni odnosi iz-me|u generala Petra Bojovi}a i Saraja obezbedili relativnu sa-mostalnost Srpske vojske. Dabome, francuskom generalu Sarajusu bile pot~iwene i britanske snage. No, ipak, da bi im mogao po-

staviti borbene zadatke, morao je da potraì mi{qewe britan-skog komandanta. Pod sli~nim uslovima i okolnostima bile supot~iwene i italijanska Trideset peta divizija generala Pepiti-ja, opremqena za planinsko ratovawe. Ruska Druga brigada gene-rala Karla Ditriha pot~iwena je neposredno generalu Saraju.Wemu je bilo pot~iweno i oko 800 Albanaca Esad-pa{e, koji susa italijanskog ostrva Ponza stigli sredinom avgusta, sa name-rom da u Albaniji podignu ustanak protiv Austrijanaca i Bugara.

Prema tako raspore|enim savezni~kim snagama, Bugari i Nem-ci su imali osam oja~anih bugarskih i jednu nema~ku diviziju, po{tosu ostale nema~ke divizije izvu~ene i upu}ene na zapadni front.

FRONT

[IROK

4

KILOMETARA

Od prole}a, kada su odustali od ofanzive na Solun, Nemci

i Bugari su dobro utvrdili svoje poloàje na gr~koj granici, po-sebno vode}i ra~una “da zatvore Pelagoniju, dolinu Vardara i

dolinu Strume”, ne zanemaruju}i ni planinski deo fronta. Naogromnom delu fronta postavili su ì~ane mreè {irine do 10m. Najja~e je bio utvr|en sektor izme|u Vardara i Dojrana koji suranije kontrolisale nema~ke jedinice.

Bugarska Prva armija dràla je deo fronta u rejonu Bitoqai na masivu planine Nixe do Dudice; nema~ka Jedanaesta armija udolini Vardara, od Dudice do Dojranskog jezera, a bugarska Drugaarmija od Dojranskog jezera do Orfanskog zaliva. Ukupna {irinafronta iznosila je oko 400 km.

U Albaniji i Crnoj Gori nalazio se austrougarski Devetnae-sti korpus, sa glavninom na prostoru Dra~a i Elbasana, a delomsnaga u dolini dowe Voju{e. U dolini [kumbe i Devolija, na sred-woj Voju{i i severnom delu Epira, bilo je oko 9.000 Albanaca uslu`bi Austrougarske, a u rejonu Ohrida bugarska Ohridska di-vizija. U ju`noj Albaniji, kao deo savezni~kih snaga, nalazio seitalijanski [esnaesti korpus sa delovima Isto~ne vojske Fran-cuske. Tako je polovinom 1916. formiran Solunski front, komesu obe strane “namenile ulogu vezivawa {to ja~ih snaga”, radiolak{awa situacije na “glavnim” frontovima.

Uspesi saveznika u toku druge polovine 1916. uticali su napona{awe neutralnih dràva. Pored ostalih, to je kona~noopredelilo Rumuniju da stupi na stranu saveznika, sa kojima jepregovarala jo{ 1915. godine. Razume se, opet su politi~ka pi-

tawa bila u sredi{tu. U savezni~kim pregovorima s Rumunijom,30. jula 1916, obe}ana joj je cela banatska teritorija do Tise.Saveznici su se u toku pregovora obavezali da }e “pre objaverata preduzeti ofanzivu na Solunskom frontu radi vezivawabugarskih snaga”, kako je ne bi jednovremeno napale Austrou-garska i Bugarska. Ima osnova u tvrdwi nekih vojnih istori~arai analiti~ara da su operacije na Solunskom frontu u toku 1916.“bile direktno namewene za pridobijawe Rumunije da stupi urat”. Bilo kako bilo, sporazum sa Rumunijom je postignut 17. av-gusta 1916. godine.

Od maja 1915. saveznici ne vode svoje pojedina~ne ratove.Za ceo evropski prostor stvara se jedno zajedni~ko vo|stvo. U timokvirima nalazi se i sudbina Solunskog fronta. Do po~etka avgu-sta 1916. saveznici su na tom frontu imali oko 400.000 qudi.

Precizni vojni analiti~ari su izra~unali da je “protivnik imaosedam bataqona vi{e”.

Vakcinisawe srpskih vojnika protiv kolere i tifusa na Krfu 1916. godine



40 1. oktobar 2006.


ugari su, po odobrewu Nemaca, istoga dana kada je potpi-sana Konvencija s Rumunijom, pre{li gr~ku granicu i otpo-~eli ofanzivu na oba krila Solunskog fronta. Imali suza ciq da svojim nastupawem “obezbede {to povoqnije po-

zicije, zbace s poloàja tek reorganizovane srpske sna-ge i dubqim prodorom u gr~ku teritoriju stvore utisak kod Rumu-nije i Gr~ke o nemo}i saveznika”.

Napad bugarske Prve armije – sa ukupno 62 bataqona, 122mitraqeza, 12 eskadrona kowice i 53 baterije topova – bio jeusmeren iz rejona Bitoqa na borbeni poredak srpske Tre}e ar-mije. Ciq joj je bio da ovlada zapadnom obalom Ostrovskog je-zera, ju`nim padinama Kajmak~alana i masivom Nixe, kako biotvorila put za Solunsku ravnicu. Glavni napad izveden je sa35 bataqona na pravcu Lerin–Vevi–Armisa i sa linije Kajmak-~alan–Starkov grob, protiv srpske Tre}e armije generala Pa-

General Saraj je na osnovu uputstvaiz Pariza pripremio plan za ofanzivu,prema kome je francuska Isto~na vojskaimala zadatak “da izvr{i glavni napaddolinom Vardara”, dok je Srpska vojska

trebalo da napada na “svom pravcu”.Iako su ve} 4. avgusta bile zavr{ene sve

pripreme za ofanzivu, napad je odloèn za20. avgust, zbog pomenutog oklevawaRumunije oko potpisivawa ugovora.

No, nije bilo tako.

Izvla~ewe srpske

te{ke artiqerijena Gorni~evo

BITKA KOD GORNIÊVA

OFANZIVABUGARA

Bugarski vojnici ve{aju civile po srpskim selima



41

drì bugarske snage i pre|e u obuhvatni napad”, on je Drugu ar-miju i sve francuske snage (snage u centru) 20. avgusta uputio unapad bez vidnijeg rezultata. Dakako, izlaz se morao traìti upromeni plana. Novim planom general Saraj je odlu~io da pre-grupi{e snage i ofanzivu preduzme levim krilom, izme|u But-kovskog i Ostrovskog jezera izvede demonstrativna dejstva, ana desnom krilu pre|e u odbranu.

Bugarske snage su 21. avgusta nastavile ofanzivu prema po-loàjima Dunavske divizije severno od druma Ostrovo–Gorni~e-vo i od Sorovi}a izme|u Petrskog i Ostrovskog jezera, ali je na-rednog dana Vardarska divizija pukovnika Tucakovi}a preuzelaju`ni deo fronta i zaustavila bugarsko nastupawe. No, uprkostom kratkotrajnom “zadràvawu” Bugara, kriza tek dolazi. Nad-mo}nije bugarske snage sna`no napadaju poloàje i Vardarske iDunavske divizije, posebno na Malka Nixe. U ogor~enim borba-ma koje su nastavqene i tokom no}i, Dunavska divizija izgubila jepredwi poloàj, a sutradan (23. avgusta), posle “ubita~ne arti-qerijske pripreme”, Bugari su, pod za{titom magle, zauzeli se-

verni deo Malka Nixe. Pred zoru, 24. avgusta, bugarske snage za-uzele su srpske poloàje jugozapadno od kote 1.500, ali su ubrzoodba~ene. Napokon, posle nekoliko uzastopnih napada, 27. avgu-sta “malaksavala” je aktivnost Bugara. Tim neuspehom okon~ana jewihova ofanziva protiv savezni~kog levog krila na Solunskomfrontu. Prema sopstvenim izve{tajima, bugarsko i nema~ko ko-mandovawe se “nije nadalo da }e tek reorganizovana Srpska voj-ska pruìti tako snaàn otpor u bici kod Gorni~eva”.

U borbama vo|enim od 17. do 30. avgusta Srpska vojskaimala je 907 poginulih, 3.270 rawenih i 730 nestalih vojnika.Razumqivo, najvi{e gubitaka imala je Dunavska divizija pukov-nika Kajafe, koja je u danono}nim te{kim borbama uspela dazaustavi bugarske snage. Pored ostalih gubitaka, imala je 136oficira izba~enih iz stroja.

POVR T K VOJVO E MI[I]

U duhu novog plana generala Saraja, iz doline Vardarapreba~ena je srpska Prva armija i raspore|ena na levo kriloTre}e armije. Sem toga, na levom krilu srpskih snaga formira-na je “manevarska grupa” od dve francuske divizije i jedne ru-ske brigade, pod komandom generala Kordonijea, sa zadatkomda “dejstvuje na desno bugarsko krilo preko Lerina ka Bitoqu”.Tako je general Saraj krajem avgusta ponovo grupisao savezni~-ke snage, preneo teìte operacija na levo krilo Solunskogfronta i znatno skratio borbeni poredak Srpskoj vojsci.


vla Juri{i}a [turma, raspore|ene polukru`no, sa Drinskomdivizijom na ju`nim padinama Kajmak~alana i Dunavskom divi-zijom na liniji Malka Nixe–Gorni~evo–Vevi. I pored sna`nogotpora isturenih predwih delova, Bugari su preko levog krilaDunavske divizije pukovnika Milivoja An|elkovi}a Kajafe uspe-li da zauzmu Lerin i produè nadirawe u pravcu Banice i So-rovi}a. Drinska divizija pukovnika Krste Smiqani}a se ~vrstoodràla na utvr|enim poloàjima prema Kajmak~alanu i odbi-la napad.

PROMEN PL N

Na frontu Stepine Druge armije, Timo~ka divizija pukovnikaQubomira Mili}a je na Koùfu lako odbila napad iz pravcaNonte i Tu{ina, dok je [umadijska divizija pukovnika @ivkaPavlovi}a odbila sna`ne napade Bugara na sela Gorwi Poàri Katunac i prisilila bugarsku Tre}u balkansku diviziju da pre-|e u odbranu na grebenu Dobro poqe – Veternik, a onda se po-sle ogor~enih borbi u~vrstila na Veterniku i Golom bilu. Nafrontu srpske Prve armije pukovnika Milo{a Vasi}a, bugarskaartiqerija tukla je srpske poloàje kod Kupe i O{ina.

Posle povratka Devetog puka u sastav Kajafine Dunavskedivizije, ona je sutradan, 18. avgusta, pre{la u neuspe{an pro-tivnapad, po{to Sedmi puk na levom krilu nije izdrào snaànobuhvatni napad Bugara. Tako je bugarska Osma divizija izbilana liniju Zabr|ani–Rosna–Ku~kovini, dok je Dunavska divizijapovila svoje levo krilo na liniju Gorni~evo–Banica–kota 950.U nastaloj situaciji, na~elnik [taba srpske Vrhovne komandegeneral (kasnije vojvoda) Petar Bojovi} dobro je uo~io bugarskimanevar, pa je, uz saglasnost Saraja, Tre}oj armiji hitno uputioVardarsku diviziju pukovnika Milana Tucakovi}a, koja se nala-zila u rezervi.

Napad Druge armije Bugarske prinudio je Engleze da se po-

vuku na liniju Tahiwsko jezero–Struma, na kojoj su uspeli da sta-bilizuju front, sa koga su u nekoliko mahova preduzimali akci-je lokalnog zna~aja koje su Bugari odbijali mawim snagama, doksu ja~e snage usmerili prema Srbima na prostoru Bitoqa.Uglavnom, front ispred britanskih snaga se stabilizovao i ta-kav ostao do kraja rata.

Uprkos ~iwenici da se iznenadnom bugarskom ofanzivomsituacija na frontu bitno izmenila, general Saraj i daqe nijenameravao da preduzme planiranu “demonstrativnu ofanzivu”.Procewuju}i da }e srpska Tre}a armija, poja~ana Vardarskomdivizijom i u sadejstvu sa Odredom vojvode Vuka uspeti da “za-



42 1. oktobar 2006.


cije Ostrovo–Gorni~evo i francu-ske snage “pre|u u ofanzivu i na-padnu bugarsko desno krilo”. Pre-ma tom nare|ewu, na~elnik [tabaVrhovne komande Srpske vojske, ge-neral Petar Bojovi} 8. septembraizdao je svoju zapovest. Naredio jeda Stepina Druga armija “zauzmeplaninski greben Kozjak–Nixe, apotom da dejstvuje na front ê-bren–Krapa i pomogne dejstva Tre-}e armije; Tre}a armija pukovnikaMilo{a Vasi}a (oja~ana Prvombrigadom Timo~ke divizije) da na-padne Kajmak~alan i ovlada grebe-nom Malka Nixe, a odakle da dej-stvuje u levi bok i pozadinu nepri-jateqa u rejonu Gorni~eva i Banice

i sadejstvuje Prvoj armiji vojvode@ivojina Mi{i}a, koja je imala za-datak da ovlada ju`nim delom gre-bena Malka Nixe ...”. O~igledno,teì{te napada trebalo je da budena frontu Prve i Tre}e armije.

Dvanaestog septembra, po-sle veoma sna`ne artiqerijskepripreme, napad su otpo~ele srpskePrva, Druga i Tre}a i Francusko-ruska armija. Timo~ka divizija(Druga armija) zauzela je deo selaZborsko, [umadijska divizija po-

di{la Veterniku, a Drinska divizija (Tre}a armija) je u te{kim

borbama “na juri{ zauzela bugarske predwe poloàje na kaj-mak~alanskom masivu (Plo~a, ]uvik Ko~obeja, Devoja~ki breg)”.Dunavska divizija zauzela je poloàj severoisto~no od Gorni-~eva, Moravska (Prva armija) i Vardarska divizija zadrànesu na isto~noj obali Petrskog jezera, Kowi~ka divizija se pri-bliìla Elevi{u i âj~ilaru, a Francusko-ruska armija prisi-lila je bugarske snage da se povuku severno od Zagori~ana.

Nakon odbijawa nekoliko protivnapada bugarskih snaga,Srpska vojska je 13. septembra nastavila ofanzivu na celomfrontu. U trodnevnim o{trim bliskim borbama probile su bu-garske poloàje na Malka Nixe (kod Gorni~eva) i prisilile Bu-gare da se povuku. Poraz Bugara kod Gorni~eva, izazvao je i po-vla~ewe wihovih snaga sa grebena Male reke, gde je izbila Ko-wi~ka divizija, a potom i delovi Francusko-ruske armije. Taj

uspeh nije iskori{}en za potpuno razbijawe bugarskih snaga napravcu prema Bitoqu. Francusko manevarsko krilo, pod koman-dom generala Kordonijea, bilo je isuvi{e sporo, uprkos “ve}embroju opomena i upozorewa generala Saraja”. Po{to je propu-{ten povoqan momenat, Srpska vojska je, zajedno sa francusko-ruskim snagama, umesto “gowewa i eksploatacije uspeha”, mora-la ponovo da probija utvr|ene bugarske poloàje.

Gubitkom grebena Malka Nixe, Bugari su bili primorani dase povuku na srpsko-gr~ku granicu, odakle su mesec dana ranije pre-{li u ofanzivu. Zbog sporosti u nastupawu Francusko-ruske armi-je, bugarske jedinice su se povukle samo preko planine Babe naPrespansko jezero. Francusko-ruske snage su 17. septembra zauze-le Lerin i prevoj na putu od Lerina za Kor~u. Po{to su Bugari upovla~ewu poru{ili veliki vijadukt kod Ek{isua, direktno su ugro-zili snabdevawe snaga na savezni~kom levom krilu. Taj problem jere{en tek 27. novembra, kada je zavr{ena zaobilazna pruga.

Uporedo sa pregrupisavawemsnaga koje je naredio general Saraj,a radi obezbe|ewa desnog boka svo-jih sastava, srpska Vrhovna koman-da postepeno je prikupqala respek-tivne snage (Tre}i bataqon êtrna-estog puka Timo~ke divizije, Bata-qon Srba dobrovoqaca, Dobrovo-qa~ki odred vojvode Vuka, êtvrtikowi~ki puk i druge mawe jedinice),od kojih je 26. avgusta obrazovalaOdred pukovnika Du{ana Vasi}a, sazadatkom da zatvori puteve koji odSorovi}a izvode na pravac Ostro-vo–Voden.

Za to vreme Srpska vojska sepomerila prema svom levom krilu.Tre}a armija, koja je za komandanta

dobila pukovnika Milo{a Vasi}a,dotada{weg komandanta Prve armi-je, zadràla je u svom sastavu Drin-sku i oja~anu Dunavsku diviziju, aMoravska divizija (bez jednog pukakoji je ostao u sastavu Francuza)upu}ena je na levo krilo, gde je voj-voda @ivojin Mi{i}, u tim kriti~-nim trenucima hitno pozvan sa Kr-fa, po~etkom septembra primio Pr-vu armiju (Moravska, Vardarska iKowi~ka divizija). Time je cela Pr-va armija preba~ena iz doline Var-dara na levo krilo Tre}e armije. Tako je general Saraj, krajem

avgusta, opet grupisao savezni~ke snage, preneo teì{te ope-racija na levo krilo Solunskog fronta i “namenio udarni deofronta Srpskoj vojsci”.

TE I[TE N P D

N SRPSKOM DELU FRONT

Nakon poduèg oklevawa i ucewivawa, Rumunija je u{la urat protiv Austrougarske i Nema~ke. U Nema~koj su tada umestoEriha fon Falkenhajna do{li Paul fon Hindenburg (kao na~el-nik {taba) i Erih Fridrih Vilhelm Ludendorf, koji su zajedni~kirukovodili operacijama nema~kih snaga. Oni su odmah naredilisvojim trupama da “upadnu” u Dobruxu, kako bi se rat preneo nateritoriju Rumunije, ~ija je vojska u{la u Transilvaniju 1. septem-bra. Prema toj naredbi Bugari i Nemci prodrli su u Dobruxu i

zauzeli Bal~ik i Tutrakan. U vi{ednevnim krvavim borbama za-robili su 28.000 rumunskih vojnika i 100 topova. Na{av{i se ukatastrofalnoj situaciji, Rumuni su svoje snage u Dobruxi pot~i-nili komandantu ruskog êtrdeset sedmog korpusa, u ~ijem se sa-stavu tokom septembra i oktobra veoma hrabro borila Prva srp-ska dobrovoqa~ka divizija. Pretrpev{i ogromne gubitke, ona jespala na samo 1.500 vojnika, posle ~ega je izvu~ena iz borbe ra-di popune. Dok se ta divizija popuwavala, otpo~elo je formira-we Druge srpske dobrovoqa~ke divizije u Rusiji i stvarawe Do-brovoqa~kog korpusa. Rumunska vlada je od Rusa traìla da “is-poqe ve}u aktivnost na frontu prema Austougarskoj, a od zapad-nih saveznika da armije iz Soluna pre|u u ofanzivu”.

U nastalim vojno-politi~kim okolnostima, Vrhovna koman-da Francuska naredila je da se iz Soluna nastavi ofanziva

radi “vezivawa bugarskih snaga na gr~koj granici”, pa je gene-ral Saraj izdao zapovest da Srpska vojska u zahvatu komunika-

Francuski general Anri i srpski vojvoda@ivojin Mi{i}



43


OSVAJAWE KAJMAKÂLANA

PRVIKORAK

DO POBEDEPred le{evima na{ih vojnika

zastadoh kao prikovan. Hitali su svojim ku}ama pa ovde ostali ...

Pravi bol tek sada osetih.Jadni ostatak srpskog naroda niko

ne {tedi, on le{evima ozna~ava putka otaxbini – zapisao je

u svom Ratnom dnevnikuMilutin M. Risti}.

Regent Aleksandar na osmatra~nici za vreme bitkeza osvajawe Kajmak~alana

a bi savezni~ke snage mogle da nastupaju u pravcu Bitoqa,bilo je potrebno prethodno zauzeti veoma jako utvr|enegrani~ne poloàje – Starkov grob i Kajmak~alan, najvi{ivrh planine Nixe (2.521 m), jedan od kqu~nih poloàja naSolunskom frontu, gde se nalazilo teì{te odbrane Prve

armije Bugarske vojske. To je bio osnovni razlog da se teì{teborbi “pomeri udesno”, na taj ogromni planinski masiv.

Kajmak~alan, kao veliki planinski masiv, svojom visinomnadvisuje sve okolne planine. “Wegova ple}a zavr{avaju se sadva ramena. Desno rame je vi{e, sa glavnom kotom 2.525, a le-vo je niè, sa kotom 2.517. Od desnog ramena ka severoistoku

proteè se kosa Ko~obej, koja je, tako|e, duboka, i ~iji su boko-vi blago vezani sa Kajmak~alanom, {to je veoma podesan pra-vac za udar kako bi se osvojila ova ogromna planina... Iza le-vog ramena nalazi se Siva stena, a daqe Starkov grob i Crnareka, gde su dva mosta koja je drào neprijateq. Na jednom suNemci, koji drè front prema Francuzima na desnoj obali Cr-ne reke, a na drugom Bugari kod sela Dobrovena... Od glavnihvrhova Kajmak~alana teren se spu{ta ka Kajmak~alanskoj reci,~ine}i jednu kamenitu terasu na kojoj su Bugari izgradili svojeprve streqa~ke rovove, a iza wih podigli i druge odbrambenelinije, tako da je ovaj poloàj predstavqao te{ko osvojivu tvr-|avu, nazvanu Borisov grad”, pi{e hroni~ar Svetislav Kreja-kovi}.

Prva etapa ka kona~noj pobedi vezuje se za borbe na Kaj-

mak~alanu. Vrhovna komanda Srpske vojske je jo{ od dolaska naSolunski front znala da, dok se ne osvoje Kajmak~alan, Dobro



44 1. oktobar 2006.


poqe i Veternik, ne moè biti definitivne pobede. Zbog togase ona ubraja u najzna~ajnije bitke u srpskoj istoriji.

Drinska divizija je 16. septembra produìla napad, pro-drla kroz guste ì~ane prepreke i do 22 ~asa zauzela prvu li-niju poloàja na Kajmak~alanu, a onda, posle dvodnevnih uza-stopnih napada, “napreduju}i jedva koju stotinu metara dnevno”i deo druge linije rovova. Prebacuju}i se kroz vrletne planin-ske padine, izloèna sna`nom unakrsnom dejstvu neprijateqeveartiqerije, 18. septembra, oko 19. ~asova, zauzela je Kajmak-~alan. Sve je to, naravno, bilo izuzetno dramati~no. Desna ko-lona je u te{koj “borbi na juri{” zauzela Plo~u i pribliìlase Kara Tepeu na juri{no odstojawe, a leva kolona (nazvana iêganski odred), zauzela je Devoja~ki breg. Sutradan je divizijanastavila napad i desnom kolonom zauzela Kara Tepe i Ko~obej,a levom Popadiju Ba~ije. Po{to su dobili poja~awe sa Starko-vog groba i Dobrog poqa, Bugari su u vi{e juri{a bezuspe{nopoku{avali da odbace srpske snage. Za to vreme je êganski od-red napao Starkov zub, a dva bataqona Sedamnaestog puka, na-

pala su Foku. To je desnoj koloni omogu}ilo da na juri{ zauzmekotu 2521, na koju su ”pe{aci odmah izgurali jednu brdsku bate-riju i duga~ki top”, dok je ̂ eganski odred “prodro na 50 metaraispred bugarskih rovova na Starkovom zubu”. U strahovitimborbama Bugari su poku{ali da povrate kotu 2521 i odbaceSrbe s Kajmak~alana.

IVI VULK N

Bitka tu, ipak, nije re{ena. Bugari su poku{ali da po sva-ku cenu povrate ugroèni deo odbrambenog sistema. Po{to suubrzo dobili velika poja~awa, grupi{u}i na tom prostoru os-am bataqona, preduzeli su vi{e protivnapada. Najsna`niji ju-ri{ izvr{ili su 26. septembra na liniji Foka i Ko~obej, kojisu “Srbi do~ekali na bajonet i odbili”. Ipak, posle ponovqe-

nih juri{a, morali su se povu}i prvo s Ko~obeja i Foke, a po-tom i sa kote 2521. Bliska borba prsa u prsa ogor~eno se na-stavila. U juri{u Bugara na Sedamnaesti i ̂ etvrti puk Drinske

divizije, “upadaju}i sa bajonetima i bombama u na{e rovove,nastao je uàsan, krvav obra~un da se nije znalo ni ko koga bi-je i ubija, jer je sve bilo u pomr~ini. Svoj juri{ Bugari su pot-hrawivali novim juri{nim talasima ... Zarobili su rovovskubateriju Drinske divizije, ~iju su poslugu sa komandirom i vod-nicima izboli bajonetima ... Tih dana je Kajmak~alan li~io naìvi vulkan ...” – pi{e S. Krejakovi}. Prilikom te ogor~eneborbe stare{ine oba puka pokazale su neizmernu hrabrost, aposebno komandanti Sedamnaestog i êtvrtog puka. PukovnikAleksa Sto{i}, komandant Sedamnaestog puka, iako je bio ra-wen u ruku, nije napustio borbu. Ostao je zadràvaju}i svojevojnike re~ima: “Ne beìte, junaci! Va{ komandant je sa vama!”To isto u~inio je i komandant ̂ etvrtog puka Vojislav Pavlovi},pukovnik.

IVOTIW KOJ SE ZOVE R T

Dramati~nu i potresnu sliku boji{ta opisao je u svom“Ratnom dnevniku” Milutin M. Risti}, koji beleì: “Le{evi surastureni ... Ve}ina su razdrqeni, raskop~ani i polunagi. Kodmnogih zjape rane preko kojih se prelila usirena krv. Puno wihbilo je sa prebijenim nogama, razmrcvarenim glavama i polo-mqenim rebrima. Sav prostor ovog popri{ta pokriven je raz-bacanim pu{kama, polomqenim mitraqezima ... Nastojao samda se naviknem i da vidim do kojih granica ide svirepost ̀ ivo-tiwe koja se zove rat ... Pred le{evima na{ih vojnika zastadohkao prikovan. Hitali su svojim ku}ama pa ovde ostali ... Pravibol tek sada osetih. Jadni ostatak srpskog naroda niko ne {te-di, on le{evima ozna~uje put ka otaxbini ... Svuda je vladaladuboka ti{ina, prestala je grmqavina topova i klokot mitra-qeza i pu{aka. Sne`ne pahuqice lagano su padale miluju}i uko-~ene obraze hraniteqa ostavqenih ... Ne`ni beli pokrov po-krivao je postepeno pale heroje u ~ijim se uko~enim, nepokret-

nim zenicama, ogledahu pusta sela, rasturene ku}e, oja|ene maj-ke, ucveqene qube, ostavqena neja~ i svi propali ideali li~neprirode ...”.

Poloàj na Solunskomfrontu 1916.



45


I \or|e Lazarevi}, o~evidac, sli~no beleì: “Stupam napoqanu bugarske pogibije. Ovakav broj le{eva, na takvom pro-stranstvu, ja jo{ nisam video. Gledao sam na Kosmaju sakupqe-ne na{e i austrougarske le{eve radi sahrane; posmatrao samKumanovsko razboji{te odmah posle svr{ene bitke, ali sve tonije ni pribli`na slika onoga {to sam video na platou Kaj-mak~alana ... Rovovi duboki 1,5 m na ponekim mestima puni.Po dvoje-troje presami}eni, zgr~eni, jedan uz drugog, leè u go-milama ...”.

Zbog me|usobne iscrpqenosti obe strane, nastalo je za-ti{je. Srpske snage su uspele da se zadrè u neposrednoj blizi-ni. Komandanti, u~esnici bitke i brojni hroni~ari jedinstvenisu u oceni “da su obe strane pretrpele ogromne gubitke”. Drin-ska divizija imala je 1.259 izba~enih iz stroja. Plato Kajmak-~alana bio je prekriven poginulima. Zbog premorenosti i gubi-taka, Sedamnaesti puk je zamewen sa dva bataqona Sedmog puka(27/28. septembra), a Dobrovoqa~ki odred vojvode Vuka (tada1.200 qudi) upu}en je na pravac leve kolone da zameni premo-reni i desetkovani êtvrti puk.

DRINSK UZVR ] UD R

Vrhovna komanda Srpske vojske, zabrinuta za razvoj doga-|aja na Kajmak~alanu, uputila je Tre}oj armiji Dobrovoqa~kiodred vojvode Vuka iz Prve armije i Marjanovi}ev bataqon Sr-ba dobrovoqaca, a onda, direktno na Kajmak~alan, dva bataqo-na iz Dunavske divizije. Nisu pomogle wene molbe da se “ja~eangaùje Francusko-ruska armija, koja je kao manevarska grupatrebalo da dejstvuje od Lerina”. General Kordonije je stalnoodlagao ofanzivu.

U novu ofanzivu, koja je otpo~ela 30. septembra, krenulaje samo Tre}a armija, udariv{i na Starkov grob i Kajmak~alan,

gde je i daqe bilo teì{te odbrane Prve bugarske armije.Prakti~no, Druga srpska armija, sa nedovoqno artiqerije, mo-

gla je samo da odràva pritisak na Dobro poqe, a Prva je na-padala izme|u utvr|enog Starkovog groba i veoma pasivneFrancusko-ruske divizije.

Posle tridesetak ~asova neprekidnog mar{a po planin-skom terenu, Dobrovoqa~ki odred je sa prostora Lerina bla-govremeno stigao i izvr{io smenu Sedamnaestog i êtvrtog pu-ka Drinske divizije. Imao je dva bataqona u “prvom borbenomredu i jedan u rezervi”. Desno od Dobrovoqa~kog odreda nala-zila su se dva bataqona Sedmog puka, a levo je bio [esti pukprema Starkovom grobu i Sivoj steni.

Drinska divizija pre{la je u novi napad 30. septembra.Najpre su se razvile ogor~ene borbe jedinica Petog puka za Vi-rut, Vilicu i Ko~obej. Prema Starkovom zubu Dobrovoqa~kiodred je vr{io snaàn pritisak. Oko 10 ~asova toga dana, ko-mandant Drinske divizije koncentrisao je artiqerijsku vatruna Kajmak~alan, a u 11.30 ~asova “preduzeo odsudan juri{”, ko-ji se zbog uporne odbrane Bugara sporo razvijao. Tek oko 12.40~asova delovi Petog puka “usko~ili su u bugarske rovove i po-

sle gu{awa zauzeli kotu 2521, izbili na severnu ivicu i potpu-no ovladali Kajmak~alanom”, na koji je prethodno napadala 19dana i izgubila vi{e od 3.800 qudi (poginulih i rawenih). Ta-ko je Drinska “uzvratila udarac”.

“Kajmak~alan je bio sav u dimu i eksploziji. Visoki stub odeksplozija i pra{ine dizao se u vazduh i li~io je na ìvi kra-ter ... Ukoliko je dan vi{e odmicao, na{a artiqerijska vatrabivala je sve silnija ... Oko 14 ~asova dostigla je vrhunac, pase od dima i eksplozija na boji{te spu{tala tamna zavesa ...”,pi{e S. Krejakovi}.

Na tom “zamagqenom” prostoru svoj zadatak je po`rtvova-no i hrabro izvr{io i Dobrovoqa~ki odred vojvode Vuka. Onse odlu~io da “mewa” pravac svog napada ka Sivoj steni i “kre-nuo prema obema glavnim kotama Kajmak~alana”, ispoqavaju}i

veliku li~nu i komandantsku hrabrost. Wegovi su borci me|uprvima stigli na “neosvojivi Borisov grad”. Kada je u tom nadi-

Boji{te na Kajmak~alanu posle borbe “prsa u prsa” sa Bugarima



rawu vojvoda Vuk nai{ao na ko-mandanta Drugog bataqona Ra-doja Panti}a, za~udio se videv-{i ga kako “kle~i, krsti se i qu-bi zemqu”. Po{to ga je Vuk po-zvao da krene napred, Panti} gaje zamolio: “Vojvodo, ovo je na-{a zemqa, molim te klekni i ti ipoqubi je, jer znaj da je ovog ~a-sa kapija slobode otvorena”,zabeleìo je pomenuti hroni~ar.

U okr{ajima vo|enim na-rednog dana zauzeti su Ko~obeji Vilica, s kojih su Bugari odstu-pili prema Foki, a 3. oktobraDrinska divizija je zauzela Si-vi breg, Starkov grob i Foku,prinudiv{i Bugare da u neredu

odstupe prema Crnoj reci. Vr-hovna komanda Srpske vojske ob-javila je zvani~no saop{tewe, ukome se kaè: “Zauze}em Kajmak-~alana na{e pobedonosne trupeprvi put stupaju na zemqi{tesvoje otaxbine. âst za to pri-pada Drinskoj diviziji”.

Osvajawem Kajmak~alanaSrpska vojska je “kro~ila na te-ritoriju svoje dràve, u{la nakapiju slobode”. Re{en je ishodtromese~nog bugarsko-srpskogsukoba, zauzeta dominantna po-

zicija na tom delu fronta, {toje imalo izuzetan strate{kizna~aj. To joj je dalo moralnusnagu, iako je samo od 30. avgu-sta do 23. septembra izgubila4.438 qudi. Vest o padu Kajmak-~alana sna`no je odjeknula {i-rom Evrope i sveta i nagovesti-la da }e preporo|ena Srpskavojska nastaviti sa pobedama.

NE ESK

PRESTONIC

SR IJE

O te{kim i krvavim borba-ma na Kajmak~alanu, sa obostra-no velikim gubicima, objavqenoje podosta istorijskih studija, nau~nih istraìvawa, hronika,se}awa, svedo~anstava, kazivawa, reportaà ... Nekad se ~estogovorilo da je Kajmak~alan “nebeska prestonica Srbije”. Po-red dana{we granice Gr~ke i Makedonije, na 2.521. metru nad-morske visine i danas stoji spomenik koji podse}a na velikubitku u kojoj su srpski vojnici porazili Bugare 1916. godine. To-kom vojnih operacija kojima su po~ele odsudne bitke u Prvomsvetskom ratu, borba na Kajmak~alanu je otvorila vrata po-vratku Srpske vojske u otaxbinu. Mo`da jedini put u vojnoj isto-riji ostalo je zabeleèno da je, posle ove bitke, “srpska pe{a-dija nadirala prema domovini brè nego francuska kowica”.

I danas, 90 godina posle bitke, priroda nije uspela da“poravna” popri{te, ni da ukloni sve tragove koje su ratnici

ostavili za sobom. Jo{ uvek se naziru ostaci rovova, grudo-brana, poloàja artiqerijskih topova ... Mogu se na}i i kupolesastavqene od granata, ostaci bodqikave ìce ispred rovova,delovi zaboravqene vojne opreme.

Na vrhu Kajmak~alana, kraq Aleksandar Kara|or|evi} po-stavio je spomenik palim junacima, a pored je i zvonik sa tako-zvanim Pupinovim zvonom, koje je veliki nau~nik poklonio uznak se}awa na seni palih junaka. Tu je i urna u kojoj se nekadanalazio pepeo velikog srpskog prijateqa i humaniste Ar~ibal-da Rajsa. Tokom Drugog svetskog rata okupatori su bacili urnu,iz koje se pepeo rasuo po nekada{woj boji{noj prostoriji. Da-

nas je ostala samo urna u spomen na tog velikana koji je ostao upam}ewu srpskog naroda.

46 1. oktobar 2006.


Tuga za najmilijim na grobqu Zejtinlik



47


BITKA NA DOBROM POQU

I CRNOJ RECI

NAPADSRPSKIHARMIJA

Dok su vo|ene te{ke borbe naKajmak~alanu, britanske, francuskei italijanske snage su na Strumi i nasevernom frontu preduzele “nekoliko

demonstrativnih akcija”. U stvarnosti, bilaje to “mlitava” borbena aktivnost koja nije

mogla “vezati” bugarske i nema~ke snage,pa su se one bez ve}ih pote{ko}a pomerilena zapad – ka Bitoqu. Sve to ne ~udi ako se

zna da su Britanci ~esto negodovalikada su u pitawu ofanziva i Solunski

front u celini. Time se moè objasnitii wihova povremena pasivnost.

o~etkom septembra, od Ohrida do Orfanskog zaliva, na-lazilo se osam bugarskih i jedna nema~ka divizija. Na de-

snom krilu bila je bugarska Prva armija (general Bojaxi-jev), u centru nema~ka Jedanaesta armija (jedna nema~ka itri bugarske divizije), a na levom krilu bugarska Druga ar-

mija (general Todorov). Da bi se front boqe oja~ao, krajem sep-tembra nema~ki general Vinkler primio je komandu nad desnimkrilnom, a Go{ev, koji je smenio Bojaxijeva, nad centralnom ar-mijom. Bugarski kraq Ferdinand i predsednik vlade Vasil Ra-doslavov, upla{eni savezni~kom levokrilnom ofanzivom,obratili su se Vrhovnoj komandi Nema~ke, iznose}i procenu“da bi gubitak Bitoqa i Ohrida nepopravqivo demoralisaoBugarsku armiju i diskreditovao vladu, da bi wihov zajedni~kisavez pretrpeo nenadoknadivu {tetu”. Na wihovu nesre}u, Nem-ci su mogli tada uputiti u Makedoniju samo jedan puk.

Nakon pada Kajmak~alana, 4. oktobra uve~e savezni~kearmije su ponovo uspostavile “borbeni dodir” s bugarskim inema~kim jedinicama na wihovim novim poloàjima ju`no odSokola do Grade{nice. Delovi Dunavske divizije pre{li suCrnu reku ({iroka 30-50 m, duboka do 1 m). Slede}eg dana, na-stavqaju}i prebacivawe preko reke i nadirawe, divizijskakrila su na Sokolu i Prespi “podi{la” neprijateqskim polo-àjima.

Vrhovna komanda Srpske vojske imala je nameru da ovladaDobrim poqem, a onda “obuhvatom preko Sokola zauzme Veter-nik i izmanevruje odbranu doline Vardara preko Demir kapijei Kavadaraca”. Prema toj zamisli, Drinska divizija je 6. okto-bra napala Sokol (kota 1825), utvr|en i dobro brawen vrh saveoma strmim padinama. [umadijska divizija, posle zauzimawa

kose severno od Poàra, “podi{la” je glavnom poloàju nepri-jateqa na Sokolu i Dobrom poqu (visoravan). Istovremeno, Du-



navska divizija je pro{irila mo-stobran od u{}a Stro{nice dou{}a Sakulove reke. Francusko-ru-ska armija je i daqe zaostajala izasrpske Prve armije, umesto da ener-gi~no nadire ka Bitoqu. Zbog toga jesmewen wen neodlu~ni i spori ko-mandant general Kordonije, na ~ijemesto je do{ao general Labioa.

U vremenu od 7. do 13. okto-bra, Dunavska i Moravska divizijasu napredovale u okuci Crne reke,ali su Drinska divizija i Druga ar-mija uzaludno napadale utvr|eniSokol odnosno Dobro poqe.

U op{ti napad, nare|en za 14.oktobar, krenule su samo srpske ar-mije. [umadijska i Drinska divizijazaustavqene su na oko 20 m od gre-bena Sokola i Dobrog poqa, dok suMoravska i Vardarska divizija 18.oktobra, uz podr{ku jedne eskadrileaviona i artiqerije, zauzele Brod iVeleselo, a Dunavska divizija polo-àje severno od Sko~ivara. U dvo-dnevnim borbama srpske snage su za-robile oko 1.000 bugarskih vojnika,zaplenile sedam topova i 12 mitra-qeza. Bugarski borbeni poredak jebio “potpuno dezorganizovan, bugarska Trakijska divizija razbi-jena, a Osma tunxanska odba~ena ka selu Pologu”. Blagovreme-nom intervencijom Nemaca, “zatvorena je nastala bre{a”.

P R O B O J BU G R S K O -NE M ^ K O G FR O N T

Zbog velikih pote{ko}a u napadu na Dobro poqe i Sokol,Vrhovna komanda Srpske vojske odlu~ila je “da obnovi ofanzi-

vu desnim krilom i centrom”, a te-ì{te napada usmeri na okuku Cr-ne reke (Prva armija), uz sadejstvolevog krila Tre}e armije. Ostvare-ni uspesi Mi{i}eve Prve armije uokuci Crne reke, uticali su da ge-neral Saraj uputi francusku Se-damnaestu diviziju kao poja~awe.Umesto obuhvata Francusko-ruskomarmijom (zamisao Saraja) i jedno-vremenog proboja na odseku Dobropoqe–Sokol (plan Vrhovne komandeSrpske vojske), trebalo je udruè-nim snagama izvr{iti proboj upravcu êgala.

Mi{i}eva Prva armija je uzpodr{ku artiqerije pre{la u na-pad 27. oktobra po gustoj magli iki{i. Moravska divizija je napada-la visove kod sela Slivnice, Var-darska na visove kod Velesela, afrancuska Dvadeset prva brigadana Grdilovo. Glavnina Dunavske idelovi Drinske divizije napadalisu “ûke”, a francuska Tridesettre}a brigada na Kenali. VojvodaMi{i} je u rezervi imao veoma ja-ke snage.

M I

TO

MO R M O

U^ I N I T I

Tokom prvog dana Prva i Tre}a armija, izloène dejstvu

artiqerije i mitraqeza, napredovale su samo nekoliko stoti-na metara. Po ki{i i gustoj magli, karakteristi~noj za to pod-ru~je u tom vremenu, borbe su nastavqene i slede}a dva dana,ali je 30. oktobra, zbog “nemogu}ih vremenskih uslova”, preki-nuta ofanziva. Predah je dobro do{ao za odmor i popunu, jer

48 1. oktobar 2006.


Milunka Savi}, rawavana pet puta,podnarednik u Drugom puku

Srpska pe{adija u gowewu neprijateqa na Solunskom frontu



49

su te{ko}e srpskih vojnika bile ve-like. Premorene jedinice su imalei velike gubitke. Dvadeset prvi puk,Prve pe{adijske brigade, Vardar-ske divizije, od 19. avgusta do 30.oktobra, imao je izba~enih izstroja: 41 oficira i 1.137 podo-ficira i vojnika. Stare{ine supodizale moral svojih jedinica,isti~u}i “da nije lak posao povra-titi izgubqenu otaxbinu. Mi to mo-ramo u~initi i radi na{ih op{tih~ove~anskih du`nosti i radi na{ihmilih i dragih, kojima smo jedinanada i uteha u nesre}i u kojoj se sa-da nalaze. Ako to ne uzmognemo u~i-niti, onda ne treba ni mi da ìvi-mo ...”.

Nakon pomerawa savezni~kihsnaga prema zapadu, Srpska vojskaje nastavila pripreme za ofanzi-vu. Prema prili~no pouzdanim po-dacima, weno brojno stawe 28.oktobra bilo je oko 140.000 qu-di. Do tada su iz wenih redova iz-ba~eni iz stroja – 843 oficira i17.647 vojnika, od ~ega je poginu-lo 2.946, a umrlo 1.132. Da nevo-qa bude jo{ ve}a, tih dana je ubolnicama bilo blizu 15.000 bo-lesnih i rawenih, a u Bizertu je do16. oktobra evakuisano 8.711 bo-

lesnih i rawenih. Ti podaci govo-re o visokoj ceni dotada{wih uspeha u borbi.

Desetog novembra Srpska vojska je nastavila ofanzivu.Drinska divizija je pre{la Belu vodu, Dunavska je zauzelave}i deo rovova na “ûkama” i ju`ni deo Pologa, a desno kri-


lo Moravske divizije prodrlo jesamo nekoliko stotina metara. Udaqim dejstvima, Tre}a armijapukovnika Milo{a Vasi}a, od 10.do 12. novembra, probila je bu-garski front i zarobila oko2.000 bugarskih vojnika, zapleni-la 26 topova i 10 mitraqeza.Srpska Prva i Francusko-ruskaarmija su se u toku ta tri danaograni~ile samo na dejstvo arti-qerijom.

Produàvaju}i napadna dej-stva 13. novembra sa jo{ ve}omèstinom, Drinska divizija zauze-la je jedan vis na severnoj obaliBele reke. U napad je upu}ena iMi{i}eva Prva armija: Moravskadivizija zauzela je jak poloàj kodêgala, a Vardarska se probila doVelesela. Ju`no od Tepavaca, ustrahovitim bliskim borbama, ko-na~no je probijen bugarsko-nema~-ki front. Prva armija je toga danazarobila oko 600 Nemaca i 400Bugara.

Narednog dana Dunavska di-vizija nastavila je da vodi ograni-~ene borbe na padinama kote1212, dok je Prva armija napredo-vala dva kilometra. Nema~ki gene-ral Hipel bio je prisiqen da napu-

sti visove ju`no od Tepavaca. No-vim prodorom u okuci Crne reke ugroène su bugarsko-nema~kesnage na wenoj desnoj obali, pa je tokom no}i 14/15. novembrawihov front povu~en na poloàje tri do ~etiri kilometra ju`nood Bitoqa.

Zastavnik Drugog gvozdenog puka



501. oktobar 2006.


OSLOBO\EWE BITOQA

MORALNITRIJUMF

Ulazak savezni~ke vojske u Bitoq bioje najve}i uspeh wihove ofanzive

1916. godine. U toj ofanzivi Srpskavojska ispoqila je visoke ratni~ke

sposobnosti. U svojoj zapovestigeneral Saraj joj je odao visoko

priznawe za vojne zasluge prilikomoslobo|ewa Bitoqa.

a ne bi ponovile neke ranije gre{ke, srpska Prva i Tre}a

armija su 15. novembra krenule u energi~no gowewe. Poja-~ane neprijateqeve snage pruàle su organizovan otpor ipreduzimale povremene protivnapade. Za vreme borbi “ne-prestano su se smewivali ki{a, sne`na me}ava i gusta ma-

gla”. Bugarske i nema~ke snage nisu mogle izdràti pritisak srp-skih jedinica u okuci Crne reke, pa su se no}u 18/19. novembrapovukle na liniju: Prespansko jezero–Perister–Kiromari-ca–Makov–Rape{, napustiv{i i Bitoq. Grad je oslobo|en 19.novembra. U wega su jednovremeno u{li srpski Prvi kowi~kipuk i ruska pe{adija. Nakon wih u{le su srpske i francuske sna-ge. Igrom slu~aja, to se dogodilo na isti dan kada su odatle biliproterani Turci pre ~etiri godine.

Ofanziva savezni~kih snaga nastavqena je 20. novembra,ali su bugarske i nema~ke snage uporno branile svoje poloà-

je. Promena situacije sa Rumunijom zahtevala je da se dejstvujeenergi~nije. General Saraj je traìo da se “odbace protivni~-ke snage koje su se nalazile na levoj obali Vardara”. Teì{tenapada ponovo je bilo na frontu premorene i prore|ene Srp-ske vojske, koja je od dolaska u Solun izgubila blizu 34.000qudi. Weni napadi na nepristupa~nu kotu 1050, Rape{ i Gru-ni{ki vis, od 21. do 24. novembra, nai{li su na upornu od-branu. Zbog guste magle srpska Prva i Tre}a armija su tek 27.novembra ponovo pre{le u op{ti napad, pa je Drinska divizi-ja zauzela Crni vis (kod Gruni{ta), a Vardarska i desno krilofrancuske Sedamnaeste divizije – poloàje kod sela Paralo-va. Razumqivo, srpske snage nisu imale dovoqno rezervi dapro{ire taj uspeh, pa su odloìle napad za 29. novembar, ka-da su nameravale da uvedu u borbu Drugu rusku brigadu, koju imje uputio general Saraj. Zbog guste magle, napadi tih dana nisuizvo|eni.

Baterija u dejstvukod Bitoqa



51

POGI IJ VOJVODE VUK

Tre}a armija, napadaju}i desnom obalom reke, zauzela jeGruni{ki, Crni i Budimira~ki vis i Starovinski redut. Nepri-

jateq je i daqe uporno branio Sokol, a Francusko-ruska armi-ja je pasivno posmatrala doga|aje. Posle svega {to se zbilo natom prostoru, savezni~ka ofanziva se postepeno gasila. Bilo jeto u situaciji kad se nazirao slom Rumunije, uz pretwu da se ne-ma~ko-bugarske snage otuda prebace na Solunski front. Zbogtoga je 11. decembra savezni~kim snagama na Solunskom frontunare|eno “da se utvrde na poloàjima”, koji kasnije mogu posta-ti “polazni poloàji za novu ofanzivu”. Srpska Vrhovna koman-da je 21. decembra naredila Prvoj armiji da obustavi ofanzi-vu. U me|uvremenu, iz sastava te armije iza{la je Sedamnaestafrancuska divizija. U wenom sastavu ostala je samo Druga, a usastavu Tre}e armija êtvrta ruska brigada.

U pomenutoj borbi na Gruni{kom visu, 29. novembra pogi-nuo je Vojin Popovi} (vojvoda Vuk), komandant Dobrovoqa~kogodreda, jedan iz plejade ”veoma hrabrih, lukavih i snala`qivihkomandanata”, kako su ga opisivali generali Austrougarske voj-ske. Istakao se u Balkanskim ratovima, a u Prvom svetskom ra-tu komandovao je Cerskim dobrovoqa~kim odredom. Posle pogi-bije na Gruni{tu, general Saraj odao je po{tu hrabrom koman-dantu. Sahranu vojvode Vuka, 14. decembra, ovako je opisao ve-liki srpski prijateq, Ar~ibald Rajs: “Mala srpska solunska cr-kva je puna. Sve savezni~ke vojske poslale su delegate. Kov~eg,prekriven srpskom trobojkom ... Svi prisutni drè zapaqenesve}e ... êtnici su poslali svoje da isprate svoga omiqenog ko-mandanta ... Za vreme opela oni ne}e skidati o~iju sa zastavepod kojom leì wihov vojvoda, poginuo od bugarskog kur{uma naGruni{tu ... Sa Vukom ne-staje jedan legendarni junakiz srpskih borbi za slobo-

du ... Opelo je zavr{io ar-himandrit i odrào po-sledwe slovo ... Jedan ~et-nik kaè posledwe zbogom... Mnogo oficira pla~e ...Ve~e se spu{ta, sivo i tu-robno ve~e, nose u zemqujednog ~oveka koji je biohrabar, a u isto vreme ~e-stit ~ovek ...”.

Vojni istori~ari ianaliti~ari zakqu~uju da jeuspeh solunske ofanzive dooslobo|ewa Bitoqa imao

razli~ite posledice. ZaSrpsku vojsku je to bio pra-vi “moralni trijumf”. Uspe-li su da oslobode 50 km dr-àvne teritorije i nastaverat na svom tlu. Ni za onekoji su se nalazili iza gr~-ke granice, “tu|ina nije bi-la tako nesno{qiva”. Da-bome, saveznicima ovo nijemoglo zna~iti utehu za gubi-tak Rumunije. Proteriva-wem wene vojske na ruskiprostor (reku Seret), pre-

stao je da deluje i osnovnimotiv za Solunski front.

âk ni Gr~ka nije bila ras-poloèna da u|e u rat nasavezni~koj strani. U woj seprodubio jaz izme|u kra-qevskog dvora i opozicije.Vo|a opozicije ElefteriosVenizelos je na Kritu for-mirao vladu koja je objavi-la rat Nema~koj i Bugar-skoj. No, Gr~ka je pri{lasaveznicima tek u leto1917. godine, kada je kraqKonstantin abdicirao u ko-rist svog sina Aleksandra.Vlada Srbije i Vrhovna ko-manda wene vojske nisu udo-voqile zahtevu generalaSaraja “da srpske trupe

u~estvuju u ru{ewu politi~-kog reìma u Gr~koj”, bezobzira na ~iwenicu da

pronema~ka gr~ka vlada nije ispunila svoje savezni~ke obavezeprema Srbiji.

ROVOVSK VOJN

Za tri i po meseca te{kih i krvavih danono}nih borbi, bezodmora i sna, Srpska vojska je dejstvuju}i po vrletnom i te{koprohodnom zemqi{tu, probijaju}i dobro utvr|ene odbrambenepoloàje neprijateqa na Malka Nixe, Gorni~evu, êganu, Kaj-

mak~alanu, Sokolu, ûkama,Gruni{tu, Crnoj reci i dru-gim popri{tima borbe,

prodrla na sever, zauzelaBitoq, zarobila vi{e od170 oficira, oko 7.000vojnika i zaplenila 97 to-pova, 87 mitraqeza, 87 ba-ca~a i 15.000 pu{aka. Pritome je pretrpela velike gu-bitke: 1.209 oficira i32.380 vojnika i podofici-ra izba~eno je iz stroja. Zato vreme Nemci i Bugari suizgubili oko 40.000 qudi.

Boji{na prostorija nakojoj su vo|ene bitke bila je

izme{ana poginulima obejustrana. Te prve pobede naSolunskom frontu i po`r-tvovana odbrana Prve srp-ske dobrovoqa~ke divizijeu Dobruxi, ozna~ili su po-~etak nove afirmacije po-liti~kog poloàja Srbije.

Neprekidne borbe podnepovoqnim vremenskimokolnostima, maksimalnosu iscrpile obe strane.Neke od srpskih jedinicaizgledale su slabije nego

kada su kroz besputnu Alba-niju stigle na Krf. Zbog to-


U te{kim borbama na Gruni{komvisu poginuo je Vojin Popovi}

– vojvoda Vuk, komandant Dobrovoqa~kog odreda

Posle rata



ga je krajem 1916. godine nastupilo zati{je na celom frontu.Nastupio je dugi period “rovovske vojne”. Karakteristika tograzdobqa rata je “savezni~ka neverica” da Solunski front mo-è proizvesti “vi{e koristi, nego glavoboqe”, kaè M. Ekme-~i}. Naime, ponovo su politi~ke kalkulacije pretile da potamneslavu i `rtve vojnika. Skoro u svim vladama zara}enih dràvapostoje ministri kojima je dosadilo “mrcvarewe po rovovima” igenerali koji su procewivali da je “rat gotovo dobijen”. Umno-àvaju se ideje o miru, ukqu~uju}i tu i poku{aje pojedinih drà-va da odmah otpo~nu pregovori o miru. Takvi predlozi su karak-

teristi~ni za Austrougarsku i Nema~ku.Iz svih tih tajnih pregovora o pripremawu i sklapawu se-

paratnih mirovnih ugovora, za Srbiju je pretila opasnost da sesaveznici dogovore o odràvawu Habzbur{ke monarhije. To jepo mi{qewu nekolicine istori~ara bila “najlak{a cena da serat ~asno zavr{i”. I Francuzi su govorili o mogu}nosti da ona

D E V E T D E C E N I J A O D B I T K E N A K A J M A K ^ A L A N U

“preìvi”, uz mawe uve}awe na ra~un Nema~ke. U vatikanskimpredlozima za mir, koji su sve u~estaliji od kraja 1916. godine,“balkansko pitawe” dobija na zna~aju.

Rovovski rat, na koji su obe strane pre{le u decembru1916. godine, trajao je sve do septembra 1918. godine, kada je uvelikoj solunskoj ofanzivi, u kojoj je Srpska vojska odigrala naj-vidniju ulogu, probijen nema~ko-bugarski front, a neprijateqprisiqen da se u neredu povu~e sa Dojrana i Bitoqa, sa utvr|e-nih poloàja na kojima je pune tri godine odolevao pritisku An-tantinih armija. To je dovelo do kapitulacije Bugarske i Austro-

ugarske, a time i pobedonosnog zavr{etka rata na Balkanu, ~imeje ubrzan kona~an slom Centralnih sila koje su otpo~ele Prvisvetski rat.

Autor priloga Krsman MILO[EVI]Urednik Dragana MARKOVI]

Fotografije preuzete iz foto-zbirke Vojnog muzeja

Defile srpskih trupa na Plas de la Konkord u Parizu 14. jula 1918. godine povodom savezni~ke pobede u Prvom svetskom ratu

Documents

013_025_Bitka na Kajmakcalanu.pdf