ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

G o d i n a I X B r o j 1 8 6 1 5 . j u n 2 0 1 3 . c e n a 1 0 0 d i n a r a 1 , 2 0 e v r a

Јасминка Тодоровпомоћница министра

за материјалне ресурсе

Јасминка Тодоровпомоћница министра

за материјалне ресурсе

СајамПАРТНЕР 2013

Интервју

Предностидомаћег развоја

Предностидомаћег развоја

SigurnostPouzdanost

Kvalitet

www.lasta.rs

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24. јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, потпуковникУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,др Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски, мр Зоран Миладиновић,др Миљан Милкић, Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, АлександарРадић, Влада Ристић, Иштван Пољанац, Будимир М. Попадић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 186

Са провере способности јединица за мултинационалне операције на вежби „Штит 03” на полигону„Пасуљанске ливаде”

А К Т У � Л Н О

6 Посе та заме ни це помоћ ни ка секре та ра одбра не..... САД Еве лин Фар каш

ВИСО КА ОЦЕ НА САРАД ЊЕИ Н Т � Р В Ј У

10 Јасминка Тодоров, помоћница министра...... одбране за материјалне ресурсе

ПРЕДНОСТИ ДОМАЋЕГ РАЗВОЈА О Д Б Р А Н А

16 У ми си ји UNFICYP РА ШКИ ПЕ ША ДИН ЦИ НА КИ ПРУ

19 Вежба „Удар 2013” „НО РА МА” ПО ВЕ ЛИ КОМ АН ТР ВЕ ЉУ

Т � М А

20 Центар војномедицинских установа БеоградЧЕ ТИ РИ КУ ЋЕ ЗДРА ВЉА У ЈЕД НОЈ

28 Вежба „Штит 03“ПРО ВЕ РА БОР БЕ НИХ СПО СОБ НО СТИ

30 Пот пу ков ник Вој ске Ср би је ме ђу пи ра ти ма...... у Со ма ли ји

НЕ ОКРЕ ЋИ ЛЕ ЂА СИ РО МА ШНОМ РИ БА РУ

Л� к�р, пот пу ков ник Пр� др�г К� стр� то -вић и �н� ст� зи о лог, ст� ри ји вод ник Бо -б�н К� ли ч� нин, к�о д�о ти м� з� хит н�м� ди цин ск� ин т�р в�н ци ј� н� ит� ли ј�н -ском бро ду „San Giusto”, н� ко ј�м ј� би л�ст� ци о ни р� н� ко м�н д� Ми ров н� ми си ји�вроп ск� уни ј� „Оп� р� ци ј� Ат� л�н т�”,про в� ли су три н� з� бо р�в н� м� с� ц� то -ком ко јих су, осим м� ди цин ских про ц� -ду р�, н� у чи ли к� ко с� чу в� ти гл� ву одгу с� р�

Снимила Душка СТЕФАНОВИЋ

Р�ч ур�дник�

Идок је подрх та ва ло тло од уда ра пло ту на поциље ви ма надо мак Вели ког Антр ве ља из два -

на ест „нора“ Мешо ви те арти ље риј ске бри га де,арти љер ци су још јед ном, на вежби „Удар 2013“,пре ци зним пого ци ма потвр ди ли моћ тог рода Коп -не не вој ске. Ло го ро ва ње су за по че ли на Руј нич којко си, за тим се пре ме сти ли на Ртањ, а бо је ва га ђа -ња из ве ли на „Па су ља нским лива да ма”. Оце не све -до че да су вој ни ци првог то пов ско-ха у бич ког ди ви -зи о на 152 mm оспо со бље ни за ватре ну подр шку.

У вре ме ну изме ђу две „Одбра не“, опе ра тив неспо соб но сти про ве ра ва ле су и де кла ри са не је ди ни цеВој ске Ср би је за уче шће у мировним опе ра ци ја ма. Наве жби „Штит 03“, тако ђе на „Пасу ља на ма“, уче ство -ва ле су мо то ри зо ва на пе ша диј ска че та из Тре ће бри -га де, вод вој не по ли ци је и вод АБ ХО. Реа го ва ње у слу -ча ју хемиј ских инци де на та, сузби ја ње кри ми на ла узони миси је, те обез бе ђе ње кон во ја, неки су од зада -та ка које су реа ли зо ва ли.

Да страх од опа сно сти ипак изо штра ва чула, све -до чи лекар, пот пу ков ник Пре драг Ка стра то вић,

члан ти ма за хитне ме ди цин ске ин тер вен ци је наита ли јан ском бро ду „San Giusto”, на којем је биласта ци о ни ра на Ко ман да ми си је Европ ске уни је„Опе ра ци ја Ата лан та”. Про ве о је три незаборавнаме се ца у Сома ли ји, то ком ко јих је, осим ме ди цин -ских про це ду ра, на у чио и ка ко да са чу ва гла ву одгу са ра пре о бу че них у сиро ма шне риба ре. И да имника да не окре ће леђа...

Као што леђа вој ним оси гу ра ни ци ма не окре ћени око 550 запо сле них у ме ди цин ским цен три ма уБе о гра ду – „Сла ви ја”, „Но ви Бе о град”, „Ка ра бур ма”и „Вој на хит на по моћ”, чети ри куће здра вља у јед -ној – Цен тру вој но ме ди цин ских уста но ва. Оста лесу пре по зна тљи ве и не за мен љи ве ка ри ке у си сте мувој ног здрав ства, у који ма се го ди шње изве де ви -ше од 275.000 оп ште ме ди цин ских и 217.000 спе -ци ја ли стич ких пре гле да.

По сво је вр сном ката ло гу фир ми, спе ци јал номпри ло гу „Арсе на ла“ који је посве ћен Шестом

међу на род ном сај му нао ру жа ња и вој не опре ме –„Парт нер 2013“, чији је покро ви тељ Мини стар ствоодбра не, суор га ни за тор „Југо им порт – СДПР“, аорга ни за тор Бео град ски сајам, оста ће пре по зна -тљи ва и ова „Одбра на“. За сајам се при ја ви ло ви шеод 80 изла га ча. Изло жба нао ру жа ња биће у зна кујуби ле ја – 160 го ди на вој не ин ду стри је у Срби ји. ƒ

Вла ди мир ПОЧУЧ

Сајам наоружања

и војне опреме

Партнер 2013

Специјални прилог

АРСЕНАЛ

34 Падобранци на задаткуСКО КО ВИ НА СЛО БОД НО

35 Одр жа ва ње плов них обје ка та ...... у Реч ној фло ти ли

ОСЛО НАЦ НА СОП СТВЕ НЕ СНА ГЕ36 „Аir solution 2013”

ОТВО РЕ НА ГРА НИ ЦА ЗА БЕЗ БЕД НО НЕ БОД Р У Ш Т В О

38 Ма ке тар ски пра зник у Мо шон ма ђа ро ва руНА СТУП СРП СКИХ МА КЕ ТА РАП О Г Л � Д И

41 Убиства војника у Лондону и ПаризуНЕИЗВЕСНОСТ ОДБРАНЕ ОД „САМОУКИХТЕРОРИСТА” К У Л Т У Р А

46 Са рад ња Ми ни стар ства од бра не ...... и Бе о град ског фе сти ва ла игре

ПЛЕС И ОД БРА НА

Ово го ди шњи, ју би л�р -ни, 10. б� о гр�д ски ф� -сти в�л игр� одр ж�н ј�н� по зо ри шним сц� н� -м� пр� сто ни ц�, Но вогС� д� и П�н ч� в�. Н� -сту п� л� су пл� сн� тру -п� из К� н� д�, Ит� ли ј�,Б�л ги ј�, Изр� � л�,Фр�н цу ск�, Д�н ск�,Б�л ги ј�, Аустри ј�, Ки -н�, Шв�ј ц�р ск� иШв�д ск�. Пр� по зн�т ј�к�о ј�д н� од н�ј зн� ч�ј -ни јих пл� сних м� ни ф� -ст� ци ј� ко ј� ј� од�в нопр� р� сл� гр� ни ц� Б� о гр� д� и �вро п�.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

д о г � ђ � ј и

Висо к� оц� н� с�р�д њ�

Усусре ту са заме ни цом помоћ ни ка секре та ра одбра неСАД др Еве лин Фар каш, први пот пред сед ни к Вла де и

мини стар одбра не Алек сан дар Вучи ћ изра зио је задо вољ -

6

П о с е т а з а м е н и ц е п о м о ћ н и к а с е к р е т а р а о д б р а н е С А Д Е в е л и н Ф а р к а ш

ство сарад њом са КФОР-ом, као и одлу комСАД да задр жи сада шњи ниво при су ства кон -тин ген та на Косо ву и Мето хи ји. Он је гово риои о еле мен ти ма бри сел ског спо ра зу ма Бео гра -да и При шти не и о дого во ру за њего ву при ме -ну. Вучић је оце нио да је била те рал на вој насарад ња Срби је и САД на висо ком нивоу.

Др Еве лин Фар каш је изја ви ла да САДподр жа ва ју рефор ме и европ ске инте гра ци -је Срби је и дода ла да је бри сел ски спо ра зумБео гра да и При шти не хра бра и праг ма тич наодлу ка која ће умно го ме допри не ти бољојбудућ но сти Срби је. Она је нагла си ла да САДнеће повла чи ти свој кон тин гент у КФОР-удок се не ство ре одго ва ра ју ћи усло ви.

Током посе те Бео гра ду, др Еве лин Фар -каш је о поје ди ним еле мен ти ма сарад ње раз -

го ва ра ла са држав ним секре та ром Алек сан дром Нико ли ћеми гене рал-мајо ром Гора ном Радо ва но ви ћем, заме ни комкоман дан та Здру же не опе ра тив не коман де Гене рал шта баВој ске Срби је. ƒ

С�р�дњ� Србиј� и Пољск� у обл�стиодбр�н�

Србије и упутио позив првом потпредседнику српске владеда посети Пољску.

Двојица министара су након билатералног састанкапотписала Споразум о сарадњи у области одбране којиће омогућити даље развијање сарадње у различитимобластима. ƒ

Потписивање Споразума у области одбране између двеземље отвара могућности за војно–војну, војно–еко-

номску, војно–медицинску, као и сарадњу у области вој-не индустрије, али и заједничко учешће у међународниммировним операцијама – истакао је први потпредседникВладе и министар одбране Александар Вучић у сусретуса Томасом Сиемониаком, министром народне одбранеПољске.

Вучић је рекао да су односи две земље традиционалнодобри и захвалио је на подршци коју Пољска пружа Србијиу процесу европских интеграција.

– Охрабрени смо подршком Европске уније и Пољскеза проевропску политику коју Србија води. Добијање дату-ма за почетак преговора представља заслужени резултатВладе Србије – нагласио је Вучић и истакао да се Србијазалаже за јачање економске сарадње, обима робне разменеи привлачење пољских инвеститора.

Министар Сиемониак је истакао да Пољска пружанедвосмислену подршку наставку европских интеграција

7

На чел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал Љу би -ша Ди ко вић бо ра вио је кра јем ма ја у зва нич ној по -

се ти Ру ској Фе де ра ци ји. Том при ли ком су срео се са на -чел ни ком Ге не рал шта ба ру ских ору жа них сна га ге не ра -лом ар ми је Ва ле ри јем Вик то ро ви чем Ге ра си мо вим.

Дво ји ца ге не ра ла раз го ва ра ла су о би ла те рал ној вој -ној са рад њи и вој но тех нич кој са рад њи две вој ске, ак ту -ел ном по ли тич ко-без бед но сном ста њу на Ко со ву и Ме -то хи ји, те пер спек ти ва ма европ ских ин те гра ци ја Ср би је.

Под се ћа ју ћи на тра ди ци о нал но при ја тељ ство и раз у ме -ва ње два на ро да, ге не рал Ди ко вић је из ра зио уве ре ње даса рад ња у обла сти од бра не Ср би је и Ру си је мо же да бу дена знат но ви шем ни воу у од но су на до са да шњу, пре све гака да је реч о мо дер ни за ци ји на о ру жа ња и вој не опре ме, обу -ци за упра вља ње са вре ме ним бор бе ним си сте ми ма, при су -ству на ве жба ма. Та ко ђе је на вео да две вој ске тре ба да раз -ви ја ју вој но е ко ном ску и вој но о бра зов ну са рад њу, као и са -рад њу у обла сти ва зду хо плов ства и ПВО.

То ком бо рав ка у Ру си ји ге не рал Ди ко вић об и шао јепо је ди не је ди ни це ору жа них сна га Ру си је и по ло жио ве -нац на спо ме ник По бе де.

У са ста ву де ле га ци је на ше вој ске био је и ко ман дантВа зду хо плов ства и про тив ва зду хо плов не од бра не ге не рал-ма јор Ран ко Жи вак. ƒ

Н� ч�л ник Г� н� р�л шт� б� по с� тио Ру си ју

З�хв�лност Д�нској

Командант Ваздухопловства и ПВО генерал-мајор РанкоЖивак примио је амбасадорку Данске у Србији Мете

Кјуел Нилсен, која ускоро одлази с те функије. ГенералЖивак је изразио захвалност на досадашњој сарадњи, по-себно за многобројне донације нашем ваздухопловству идоприносу служби трагања и спасавања. ƒ

Одбр�мб�н� консулт�циј� у Фр�нцуској

Делегација Министарства одбране, коју је предводиопомоћник министра за политику одбране Мирослав

Јовановић, учествовала је на редовним билатералнимодбрамбеним консултацијама у Француској.

Помоћника министра Јовановића примио је заменикначелника Генералштаба Оружаних снага Француске гене-рал-пуковник Мер који је нагласио снажну подршку актив-ностима Србије у процесу придруживања Европској унији.

Шеф Бироа „Сарадња Север“ у Управи за међународ-не организације Генералштаба Оружаних снага Францу-ске пуковник Жером Локарт презентовао је елементенедавно усвојене Беле књиге одбране – стратегијскогдокумента у области планирања и политике одбране Репу-блике Француске. На састанку је потврђена добра сарад-ња у области војног образовања, војно-техничке и војно-економске сарадње, обуке и заједничког ангажовања умултинационалним операцијама.

План билатералне војне сарадње за 2013. годину пот-писали су начелник Одељења за билатералу у Управи замеђународну војну сарадњу пуковник Милан Коњиковац ипуковник Жером Локарт.

Одбрамбене консултације закључене су потписива-њем позивног писма министра одбране Француске ЖанИв Ле Дриана за посету министра одбране Србије Алек-сандра Вучића Француској. ƒ

С�р�дњ� с� Л�осом

Државни секретар Александар Николић састао се сапрвим потпредседником владе и министром спољних

послова НДР Лаоса Тонглуном Сисулитом.Исказана је обострана заинтересованост за успоста-

вљање сарадње, а потписивањем Споразума о сарадњи уобласти одбране створио би се правни основ за реализа-цију сарадње. ƒ

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

д о г � ђ � ј и

Пр� сто ло н� сл�д ник Ал�к с�н д�р К� р� ђор ђ� вићпос� тио ком�н ду ВиП ВО

При ли ком посе те ко ман ди Ва зду хо плов ства и ПВО и Ва -зду хо плов ном ме ди цин ском ин сти туту у Зе му ну, пре сто -

ло на след ник Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић по ло жио је ве нац наспо мен-обе леж је при пад ни ци ма тог са ста ва по ги ну лим 1999.го ди не и раз гле дао из ло жбу „Ка ра ђор ђе ви ћи и срп ско вој нова зду хо плов ство”.

Са за ме ни ком ко ман дан та ге не рал-ма јо ром др Ми о дра -гом Гор ди ћем раз го ва рао је о фи нан сиј ској по мо ћи Фон да ци -је прин це зе Ка та ри не ра ди по бољ ша ња усло ва ра да у Ин сти -ту ту, на бав ци ме ди цин ске опре ме и об на вља њу де ло ва згра -де Ко ман де, ко ја је гра ђе на сре ди ном три де се тих го ди на про -шлог ве ка на ини ци ја ти ву по ро ди це Ка ра ђор ђе вић. ƒ

При зн� њ� з� ор г� ни з� ци ју св� ч� но сти по во дом Д� н� Вој ск�

Ге не рал Љу би ша Ди ко вић, на чел ник Ге не рал шта ба, уру -чио је при зна ња ин сти ту ци ја ма и по је дин ци ма ко ји су

по мо гли ор га ни за ци ју про сла ве Да на Вој ске, 20. апри ла уКру шев цу.

Ве ли ку пла ке ту Вој ске Ср би је до де лио је Ра дио-те ле -ви зи ји Ср би је и гра ду Кру шев цу. Пла ке ту Ге не рал шта бауру чио је Ве се ли ну Гро зда ни ћу, ре жи се ру те ле ви зиј скогпре но са све ча но сти, а За хвал ни цу на чел ни ка Ге не рал шта -ба По ли циј ској упра ви Кру шев ца.

– Вој ска Ср би је по ка за ла је гра ђа ни ма да мо же да од -го во ри на све иза зо ве и за дат ке ко ји се пред њу по ста вља -ју. На про фе си о нал но из вр ше ном за дат ку по себ но за хва -љу јем ин сти ту ци ја ма и љу ди ма ван са ста ва Вој ске – РТС-у,гра ду Кру шев цу, гра до на чел ни ку и ње го вим са рад ни ци ма,као и гра ђа ни ма тог гра да јер су омо гу ћи ли да све про ђе унај бо љем ре ду – на вео је ге не рал Ди ко вић и из ра зио на ду„да ће мо се и иду ће го ди не на ћи на истом за дат ку”.

На чел ник Ге не рал шта ба по хва лио је и на гра дио при -пад ни ке Вој ске за по се бан до при нос ор га ни зо ва њу све ча -но сти – ге не ра л-мајора Во ји на Ч. Јон ди ћа, на чел ни ка Упра -ве за опе ра тив не по сло ве, пот пу ков ни ка Де ја на Пет ко ви ћаиз Ме шо ви те ар ти ље риј ске бри га де, као и пе ша диј скееше ло не Реч не фло ти ле и Гар де, те За став ни вод из са ста -ва Че твр те бри га де.

На гра ђе ни су и пу ков ник Де јан Го лу бо вић из Ко ман деКоп не не вој ске, пу ков ник Жељ ко Га ври ло вић, на чел никШта ба Гар де, пу ков ник Жељ ко Об ра до вић из Упра ве вој непо ли ци је, пу ков ник Си ни ша Кре со вић, ко ман дант Гар ни зо -на Кру ше вац, пот пу ков ник Ве ли бор Ме кић из Ко ман деВиП ВО, и ма јор Де јан Пу шка ре вић из Реч не фло ти ле. ƒ

В. В.

8

Велика плакета Радио-телевизији Србије

Г� н� р�л Ди ко вић у ј� ди ни ц� м� ВиПВО

Део је ди ни ца Ва зду хо плов ства и про тив ва зду хо плов не од -бра не у Бе о гра ду, Ба тај ни ци, Кра ље ву и Кра гу јев цу об и -

шао је и кон тро ли сао на чел ник Ге не рал шта ба ге не рал Љу би -ша Ди ко вић.

По сле оби ла ска је ди ни ца на Ба тај ни ци, на чел ник Ге не -рал шта ба об и шао је ае ро дром Ла ђев ци и ка сар ну „Ди во стин”,где је са гле дао функ ци о ни са ње ко ман до ва ња, ор га ни за ци јура да и из во ђе ње обу ке. ƒ

ВМА у м�ђун�родномвид�о-�тл�су

Офталмолози Клинике за очне болести ВМА објавили сувидео-записе својих операција у „Видео-атласу офталмо-

лошких операција”, светски познате издавачке куће JaypeeBrot hers.

Пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, потпуков-ник др Мирко Ресан и мајор др Ненад Петровић су, у сарад-њи са колегом из Клинике „Оразис” у Швајцарској проф. дрБојаном Пајићем, приказали 13 видео-записа. ƒ

Сним

ио Д

. БАН

ДА

9

УДому Гарде на Топчидеру 6. јуна одржан је састанакГрупе Србија–НАТО за реформу одбране, којим је ру-

ководио помоћник министра за политику одбране Миро-слав Јовановић. Присуствовали су и извршни координаторГрупе генерал-мајор Митар Ковач, руководиоци раднихстолова и чланови Канцеларије Групе, затим представнициНАТО-а, војни представници 18 земаља чланица Европскеуније, НАТО-а и Партнерства за мир, као и представницивојне канцеларије НАТО-а за везу у Београду.

На скупу су наведене активности које су Министар-ство одбране и Војска Србије реализовали у периоду од

фебруара до јуна 2013. године, ради достизања партнер-ских циљева. Такође, презентовано је тренутно учешће на-шег система одбране у мултинационалним операцијамапод окриљем Уједињених нација и Европске уније, као имогућности учешћа Србије у механизмима PARP и IPAP.Помоћник министра говорио је о капацитетима Центра заусавршавање кадрова АБХО у Крушевцу и бази „Југ”.

Учесници састанака високо су оценили оспособље-ност декларисаних јединица наше војске за учешће у ми-ровним мисијама, што је демонстрирано на вежби „Штит2013”. Помоћник министра Јовановић и представник Ди-ректората за планирање снага НАТО-а Френк Боланд по-тврдили су напредак у досадашњем раду Групе и исказалиуверење да ће се и у будућности све активности одвијатиуз подршку земаља НАТО-а, Програма Партнерство замир и Европске уније. ƒ

С�ст�н�к Груп� Србиј�–НАТО з� р�форму одбр�н�

Р�д српско-�гип�тскогМ�шовитог војног комит�т�

Помоћник министра за политику одбране Мирослав Јова-новић предводио је делегацију Министарства одбране

и Војске Србије на 7. заседању српско-египатског Мешови-тог војног комитета (МВК).

У сусрету помоћника министра Јовановића и помоћни-ка министра одбране Арапске Републике Египат генерал-мајора Мухамеда Ел Асара било је речи о стању и задацимасистема одбране две земље.

Током 7. заседања МВК размотрена су сва актуелнапитања билатералне војне сарадње, а помоћник министраЈовановић разговарао је том приликом са генералом Емад АлАтаром, генерал-мајором Мохсен Ел Шазлијем и бригаднимгенералом Салемом Абд Ел Рахманом, из Оперативне упра-ве, као и са представницима најзначајнијих организацијскихсастава Оружаних снага Египта. Анализирани су резултатирада са акцентом на развој заједничких пројеката научно-техничке, војно-образовне, војно-медицинске, али и другихоблика сарадње од обостраног интереса.

Потписан је и План билатералне војне сарадње измеђуминистарстава одбране Србије и Египта за 2013. годину. ƒ

Св�т ски кон гр�с под мор ни ч� р�

Јуби лар ни 50. кон грес Асо ци ја ци је под мор нич ких вете ра -на све та одр жан је недав но у Ката ни ји у Ита ли ји, а при -

су ство ва ли су му и пред став ни ци удру же ња бив ших југо -сло вен ских под мор ни ча ра из Бео гра да, Пуле и Љубља не.На Сици ли ји се оку пи ло 300 деле га та у 22 деле га ци је сасвих кон ти не на та.

– Кон грес је потвр дио ваља ност наче ла орга ни за ци јепод мор нич ких дру шта ва из целог све та као што су апо ли -тич ност и непри па да ње вла ди ним сек то ри ма, већ су упрвом пла ну исти ца ње про фе си о на ли зма и посве ће но ститој нај те жој слу жби свих свет ских арми ја – изја вио је мор -на рич ко-тех нич ки пуков ник у пен зи ји Милан Комар, пред -став ник Удру же ња „Под мор ни чар” из Бео гра да.

За вете ра не нека да шње 88. Фло ти ле под мор ни цаЈРМ, нај зна чај ни ја вест са кон гре са у Ката ни ји је да јеХрват ска зва нич но доби ла орга ни за ци ју 53. кон гре са Асо -ци ја ци је под мор нич ких вете ра на све та који ће бити одр -жан 2016. годи не у Пули. ƒ

Сним

ила

Д. С

ТЕФ

АНО

ВИЋ

Ја смин ка То до ров, по моћ ни ца ми -ни стра од бра не за ма те ри јал нере сур се, до ла ском у Сек тор за ма -

те ри јал не ре сур се, ко ји је од у вексло вио за му шки, бр зо се сна шла.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

и н т � р в ј у

10

Jа смин ка То до ров, по моћ ни ца ми ни стра од бра не за ма те ри јал не ре сур се

Има ју ћи у ви ду опре де ље ње Ср би је да бу де вој но не у трал на, са свим је оправ да но да са ми раз ви ја мо и пр о из во ди мо кључ насред ста ва на о ру жа ња и вој не опре ме. Ула га ње Ми ни стар ства од бра не у њи хо во ис тра жи ва ње и раз во ј не тре ба по сма тра тиса мо на осно ву тро шко ва већ као ин ве сти ци ју, не штошто до но си но ву вред ност – ка же по моћ ни ца ми ни страуо чи ово го ди шњег „Парт не ра”.

Пред но сти до ма ћеграз во ја

По ка зу је же љу да учи, окру жи ла сеструч ним са рад ни ци ма, а као еко но -ми ста већ је са гле да ла про бле ме ура ду и по ку ша ва да их ре ши. За у зе -ла је од лу чан став. Ка же да до бро

по зна је си стем од бра не јер је не ка -да ра ди ла у ње му, као и про бле меофи цир ске про фе си је јер с офи ци -ром де ли жи вот. Раз го ва ра ли смо сањом уо чи сај ма на о ру жа ња и вој не

11

смо оства ри ли у обла сти мо дер ни -за ци је бор бе них си сте ма.

ƒ Ка ко об ја шња ва те по да такда у вре ме кри зе, кад мно гапред у зе ћа стаг ни ра ју, одб-рамбена ин ду стри ја бе ле жираст про из вод ње и про фи та?

– По сто ји не ко ли ко фак то ра ко -ји то мо гу да об ја сне, али се мо ра јупо сма тра ти у од ре ђе ном кон тек сту.Свет ско тр жи ште НВО, а на ма је торе пер кад је реч о на шој од брам бе -ној ин ду стри ји, с об зи ром на то да јеви ше од 90 од сто ка па ци те та на ме -ње но из во зу, је сте не си гур но. Ме ђу -тим, оно што је не си гур но не зна чида је и не по вољ но, јер кре и ра и но вепри ли ке. Те при ли ке ство ре не су2007. и 2008. го ди не и ми смо зна лида их ис ко ри сти мо, пре све га ка да јереч о опре ма њу ко а ли ци о них сна га уАв га ни ста ну и Ира ку. Од брам бе наин ду стри ја би ла је ка дров ски оспо -со бље на да ис пу ни оче ки ва ња у по -гле ду ква ли те та про из во да, с об зи -ром на то да смо има ли про из во деко је је тр жи ште тра жи ло и да смоби ли спо соб ни да их бр зо ис по ру чи -мо. По сле то га ство рен је кре ди би -ли тет да се та ин ду стри ја ан га жу је ина оста лим тр жи шти ма. Да кле, људ -ски по тен ци јал у фа бри ка ма од брам -бе не ин ду стри је је сте наш нај ве ћика пи тал.

Дру ги фак тор је сте ре пу та ци јако ју је из гра ди ла од брам бе на ин ду -стри ја бив ше СФРЈ и спо соб ност са -да шње ин ду стри је да ре про ду ку је тувр сту ква ли те та. Си гур но је да су на -ши про из во ди би ли кон ку рент ни наосно ву од но са це не и ква ли те та. Акопо сма тра мо по ка за те ље из во за у по -след њих не ко ли ко го ди на, чи ње ни -ца је да је про сек око 250 ми ли о надо ла ра на го ди шњем ни воу. Ра ду јенас и по да так да тре нут не на руџ бе искло пље ни уго во ри, ко ји тре ба да сере а ли зу ју на ред них го ди на, га ран ту -ју ми ни мал но тај ни во, а има и на го -ве шта ја да ће би ти и ви ше. Успехочи то по сто ји, али не мо же тра ја тисам за се бе. Др жа ва, а не са мо Ми -ни стар ство од бра не, мо ра ак тив ни -јим ме ра ма по мо ћи на мен ску при -вре ду.

ƒ Ко је ће ме ре Вла да и Ми ни -стар ство од бра не пред у зе тира ди раз во ја ње не кон ку рент -но сти и обез бе ђе ња но вих тр -жи шта?

– Вла да и над ле жна ми ни стар -ства тре ба ло би да пру же по др шкуод брам бе ној ин ду стри ји ра ди ства -ра ња пред у сло ва да при вред на дру -штва бу ду сол вент на и ста бил на. За -то је Ми ни стар ство од бра не, ко је уиме Вла де упра вља пред у зе ћи ма изгру па ци је Од брам бе на ин ду стри јаСр би је с ве ћин ским др жав ним вла -сни штвом, по кре ну ло кон крет не ак -тив но сти. Име но ва ни су при пад ни -ци на шег си сте ма од бра не, каопред став ни ци др жав ног ка пи та ла, ууправ ним струк ту ра ма при вред нихдру шта ва, што је до бар основ зауна пре ђе ње ра да, а ујед но и за ја ча -ње кон трол ног ме ха ни зма ве ћин скогвла сни ка.

У то ку је ме ђу ре сор но уса гла -ша ва ње но вог За ко на о про из вод њии про ме ту НВО пре јав не рас пра ве.Јед но од но вих ре ше ња угра ђе них упред лог за ко на је сте мо гућ ност застра на ула га ња у сек тор од брам бе -не ин ду стри је.

У при пре ми је про грам фи нан сиј -ске кон со ли да ци је де сет при вред нихдру шта ва из вој но ин ду стриј ског ком -плек са, ка ко би се са ни ра ле по сле ди -це ло шег по сло ва ња у прет ход номпе ри о ду и омо гу ћио њи хов ефек тив -ни ји и ефи ка сни ји рад. На ме ра на шегми ни стар ства је да омо гу ћи по сло ва -ње при вред них дру шта ва без те ре таду го ва и ка ма та. За то смо кре ну ли уне ку вр сту пе гла ња про шло сти, кон -вер зи је ду го ва фа бри ка пре ма др жа -ви, ло кал ним са мо у пра ва ма. Же ли мода им „очи сти мо” би лан се, ка ко бипо ста ли по жељ ни ји кли јен ти на ко -мер ци јал ном тр жи шту кад се за ду жу -ју код ба на ка. Др жа ва ће по мо ћи др -жав ним га ран ци ја ма да се на пра виве ли ки ин ве сти ци о ни ци клус, от при -ли ке око 160 ми ли о на евра, ка ко бисе до не ле кључ не но ве тех но ло ги је.Кре и ра мо по слов ни ам би јент, а за ко -ном о про из вод њи би ће уре ђе ни иправ ни од но си.

опре ме „Парт нер 2013” иупитали је шта очекује одовогодишње манифестације.

– Са за до вољ ством мо гуда ка жем да је „Парт нер” по -стао тра ди ци о нал на ма ни фе -ста ци ја, ко ју пре по зна ју про -из во ђа чи и куп ци сред ста ваНВО у Ср би ји, ре ги о ну и све -ту. Ка ко ја ча ју по тен ци ја ли ире зул та ти на шег вој но ин ду -стриј ског ком плек са, та кора сте и зна чај те ма ни фе ста -ци је у ре ги о ну.

Ми ни стар ство од бра не,као по кро ви тељ „Парт не ра”,ор га ни зу је са јам у све тлу је -дин стве ног ју би ле ја с ко јимма ло зе ма ља у све ту мо же дасе по хва ли – 160 го ди на по -сто ја ња вој не ин ду стри је уСр би ји – па је и кон цепт ор -га ни за ци је при ла го ђен то ме.По ред тра ди ци о нал ног при -ка за ре зул та та ис тра жи ва њаи раз во ја Вој но тех нич ког ин -сти ту та и Јав ног пред у зе ћа„Ју го им порт – СДПР”, ове го -ди не ће шест нај ве ћих до ма -ћих про из во ђа ча из гру па ци -је Од брам бе не ин ду стри јеСр би је пр ви пут са мо стал нопри ка за ти сво је про из вод непро гра ме.

Са јам ће се одр жа ти узнат но оте жа ним усло ви ма ипод ути ца јем по сле ди цасвет ске еко ном ске кри зе.Тим пре су оче ки ва ња ве ћа ина ша је оба ве за да се скупис ко ри сти и за ин фор ми са њего сти ју из ино стран ства оукуп ним на уч но и стра жи вач -ким, про из вод ним и ре монт -ним ка па ци те ти ма Ср би је.

Оче ки ва ња су нам ве ли -ка, има ју ћи у ви ду уло же нитруд и ре зул та те ко је јеоства ри ла од брам бе на ин ду -стри ја у прет ход ном пе ри о -ду. С об зи ром на то да смона са јам по зва ли ви ше оддва де сет стра них де ле га ци -ја, на да мо се да ће их за ин -те ре со ва ти на ши но ви про -из во ди, те ре зул та ти ко је

ƒ У опре ма њу Вој ске Ср би јесред стви ма НВО ак це нат јена до ма ћем раз во ју и про из -вод њи. Ка ко су по тре бе Вој -ске за опре ма њем скром ни јене го не кад, ка ква је еко ном скара чу ни ца? – Има ју ћи у ви ду опре де ље ње

на ше зе мље да бу де вој но не у трал -на, са свим је оправ да но да са ми раз -ви ја мо и про из во ди мо кључ на сред -ста ва НВО. Пот пу но сте у пра ву дасу по тре бе Вој ске у од но су на про -из вод не ка па ци те те на ше од брам бе -не ин ду стри је ма ле, али је еко ном -ске аспек те по треб но по сма тра ти ина осно ву оства ре них ре зул та та из -во за тих про из во да, јер оно што јепо треб но на шој вој сци у зна чај нојме ри је сте и кон ку рен тан про из водна свет ском тр жи шту. С дру ге стра -не, од брам бе ни ин те ре си би увектре ба ло да има ју при о ри тет над еко -ном ском ефи ка сно шћу.

ƒ До ма ћи раз вој за сно ван јепр вен стве но на ка па ци те ти -ма Вој но тех нич ког ин сти ту -та. Ка ква је ви зи ја те уста -но ве?– Ула га ња Ми ни стар ства од -

бра не у ис тра жи ва ње и раз вој сред -ста ва НВО ни је по треб но гле да тиса мо на осно ву тро шко ва, већ каоин ве сти ци ју, не што што до но си но -ву вред ност. Ула га ње у ре сур се ВТИви ше стру ко се вра ћа зе мљи и до -при но си ја ча њу те уста но ве каобрен да Ср би је. Ин сти тут је не за ме -њи ви чи ни лац раз во ја од брам бе неин ду стри је Ср би је. Осим то га, то је

уста но ва ко ја оства ру је и при хо деиз најм љи ва њем ка па ци те та за по -тре бе ис пи ти ва ња сред ста ва на о ру -жа ња за стра не ис тра жи вач ке ин -сти ту ци је. Пру жа услу ге на до ма -ћем тр жи шту и из во зи зна ње по -сле ди плом ским шко ло ва њем ино -стра них сту де на та, у са рад њи сУни вер зи те том од бра не, где је наје дин ствен на чин спо јен те о риј скирад и прак са.

Ин сти тут ће пр вен стве но раз -ви ја ти ка па ци те те у обла сти ма зако је се до са да спе ци ја ли зо вао. Ујед -но, на ста ви ће са рад њу с ин сти ту ци -ја ма у на шој зе мљи ко је у по је ди нимобла сти ма раз во ја пред ња че. Ка да јереч о ме ђу на род ној са рад њи, ВТИ јеис ка зао за ин те ре со ва ност за уче -шће у де лу про је ка та Европ ске од -брам бе не аген ци је и оче ку је мо дабу де мо и у тој обла сти део европ -ских ин те гра ци ја. Ак тив но је укљу -чен у ака дем ску за јед ни цу Ср би је иима ча со пис са ме ђу на род ном пре -по зна тљи во шћу.

ƒ Хо ће ли се на ста ви ти трендпри је ма мла дих ис тра жи ва чау ВТИ?

– Ап со лут но, на ста ви ће мотренд при је ма ко ји је по чео 2010. го -ди не. Ме ђу тим, ми већ шест ме се циче ка мо из ме ну фор ма ци је ко ја битре ба ло да омо гу ћи рас пи си ва ње

кон кур са за при јем око 40 ин же ње -ра и тех ни ча ра. И њих ће мо, у иде -ал ним усло ви ма, ако се кон курс убр -зо рас пи ше, за по сли ти по чет комсле де ће го ди не. Ста ро сна струк ту рау Ин сти ту ту је не по вољ на и не мо же -мо да до зво ли мо да нај и ску сни ји ис -тра жи ва чи оду у пен зи ју, а да тек он -да на њи хо ва ме ста при ма мо дру ге.Мо ра мо при ма ти љу де ко ји ће ра ди -ти за јед но са ста ри јим ис тра жи ва чи -ма, а до бро је што је са да ве ли киброј про је ка та у то ку. То је нај бо љина чин да се из вр ши тран сфер зна њаи да се мла ди уве ду у по сао, јер имје за са мо ста лан рад у про се ку по -треб но три го ди не.

ƒ Од ок то бра 2012. го ди неуки ну ти су под ра чу ни уста -но ва у си сте му од бра не, па иВТИ-ов. Ка ко бу џет ска сред -ства ни су до вољ на за нор мал -но функ ци о ни са ње те уста -но ве, ка ко ће се ре ша ва ти тајпро блем?– Про блем уки ну тих под ра чу на

уста но ва у Ми ни стар ству од бра не,ко је су оства ри ва ле при ход, ме ђу ко -ји ма је и ВТИ, при су тан је и да ље.Уоп ште ни смо си гур ни да је наш си -стем тре ба ло да уки не под ра чун Ин -сти ту та, јер су рев но сно ту ма че неод ред бе За ко на о бу џет ском си сте -му и ни је се ви део члан ко ји ка же дасе од уки да ња соп стве них при хо даиз у зи ма ју ви со ко школ ске и на уч но -

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

и н т � р в ј у

12

– У Ср би ји су тре нут но 52пред у зе ћа ре ги стро ва на за про из -вод њу сред ста ва НВО, у ко ји мара ди око 10.000 стал но за по сле -них. То су пред у зе ћа ко ји ма је вој -ни про грам до ми нант на де лат ност.По ја чан је ин те рес при вред нихдру шта ва да до би ју ау то ри за ци јуда про из во де сред ства НВО, штого во ри о то ме да је то ин ду стриј -ска гра на у успо ну. Ни је при ча уобла ци ма, не го до но си но вац.

13

и стра жи вач ке уста но ве. Мно го смоиз гу би ли јер без под ра чу на уста но -ва не мо же да функ ци о ни ше – до го -ди ће се да не ко до ђе у ВТИ, за тра жиуслу гу за чи ју ре а ли за ци ју по сто јема те ри јал ни тро шко ви. То се не мо -же бу џе том уна пред пла ни ра ти, аме ха ни зам ко ји је ра ни је по сто јаоомо гу ћа вао је бр зо ре а го ва ње.

Ин сти тут мо ра мо да по сма тра -мо и као по слов ни си стем јер имазна чај ну ин тер ак ци ју с ци вил нимсве том, ве ли ки број уго во ра за раз -вој, али и за одр жа ва ње. Под ра чуномо гу ћа ва по слов ну флек си бил ности да ВТИ, ра де ћи ма ли про је кат застра ног куп ца, ства ри пред у сло ве даод брам бе на ин ду стри ја до би је ве ли -ки по сао.

ƒ Ва зду хо плов ни за вод „Мо маСта ној ло вић” и ТРЗ Ча чак сво -је вре ме но су спа се ни од при -вред не про па сти „увла че -њем” на бу џет. Са да је њи ховрад ста би ли зо ван. Да ли ће имсе ме ња ти ста тус?– Пра во је вре ме да се ди ску ту -

је о ду го роч ном ре ша ва њу ста ту сатих ин сти ту ци ја, при че му је мој ставда их, са да ка да су кон со ли до ва не,тре ба вра ти ти у ста тус вој но до хо -дов них уста но ва. То би по вољ но ути -ца ло и на сма ње ње пер со нал нихтро шко ва у си сте му од бра не и наин тер ну ефи ка сност ре монт них за -во да. Њи хо ва одр жи вост не би би ласпор на јер им си стем од бра не да језа га ран то ван по сао и упо шља ва од70 до 80 од сто го ди шњих ка па ци те -та, а пре о ста ле би за во ди требало даостве на тр жи шту. Ула зак на бу џетби ло ког по слов ног си сте ма по де -фи ни ци ји га успа вљу је, јер су по сло -вод ству и рад ни ци ма за га ран то ва непла те, али не ма ју тр жи шни им пулс,да „гри зу” и тра же по сло ве. Не каиза ђу на тр жи шну утак ми цу, то ћеим омо гу ћи ти да ко мер ци јал ним по -сло ви ма до дат но опре ме ре монт нека па ци те те и да за нај и стак ну ти јеструч ња ке обез бе де сти му ла ци је.При мер је ТРЗ Кра гу је вац, ко ји ста -бил но и до бро функ ци о ни ше.

ƒ По вра так Вој не кон тро леква ли те та и ње но ка дров скосна же ње та ко ђе је зна чај ни

по мак у ра ду Сек то ра за ма -те ри јал не ре сур се ко јим ру ко -во ди те.

– Ка да је реч о Вој ној кон тро ликва ли те та, од ја ну а ра 2013. го ди необ у че ни су љу ди из њи хо вог са ста ваза ин те гри са ни ме наџ мент си стем,ко ји об у хва та стан дар де ISO 9001,14000, 18000, 22000 и 27001. Има мо13 оспо со бље них кон тро ло ра заесперт ну про ве ру стан дар да, што језна чај но по ве ћа ње у од но су на про -шлу го ди ну. По сле ре а кре ди та ци јеВој на кон тро ла ће би ти овла шће нада да је сер ти фи ка те оста лим ор га -ни за ци ја ма Ми ни стар ства и Вој ске,ко је не ће мо ра ти да пла ћа ју ве ли кесу ме ци вил ним уста но ва ма за сер ти -фи ка ци ју стан дар да.

ƒ Да ли се раз ми шља о по -врат ку вој них кон тро ло ра ушест пред у зе ћа од брам бе неин ду стри је ко ја су у ве ћин -ском др жав ном вла сни штву?

– Ми сли мо да је до шло вре меда Вој ну кон тро лу ква ли те та по но вопри бли жи мо фа бри ка ма, јер је обимиз во за знат но по рас тао, а за ве ћи нупо сло ва по сто је др жав не га ран ци је.Иа ко је пре вас ход ни за да так фа бри -ка да обез бе де ин тер ну кон тро луква ли те та и на тај на чин чу ва ју кре -ди би ли тет ком па ни ја на свет скомтр жи шту, сма тра мо да је по треб наи вр ста екс тер ног над зо ра над кон -тро лом ква ли те та про из во да. Уве ре -на сам да ће бр зо до ћи до де цен тра -ли за ци је Вој не кон тро ле и да ће моима ти неке њи хо ве кан це ла ри је та-мо, које ће на лицу места покривативише фабрика одједном. Гре шке уовом по слу обич но се ја ко ску попла ћа ју – или жи во ти ма или еко ном -ским гу би ци ма.

Има мо иде ју да но вим за ко номо про из вод њи оба ве же мо про из во -ђа ча да за из во зне по сло ве у сва комслу ча ју има пе чат Вој не кон тро леква ли те та. Да би смо до шли до то га,мо ра мо да раз ви је мо ин тер не ка па -ци те те Вој не кон тро ле – у број номста њу и у њи хо вој оспо со бље но сти.

ƒ Ин тен зи ви ра на је ме ђу на -род на вој но тех нич ка са рад њаи пот пи са ни су мно го број ниуго во ри о са рад њи. Ка кве супер спек ти ве у тој обла сти?

– По сло ве ме ђу на род не вој но -тех нич ке са рад ње ко ор ди ни ра испро во ди Упра ва за од брам бе не тех -но ло ги је. Те жи шне ак тив но сти усме -ре не су нај пре ка са рад њи на за јед -нич ким ис тра жи вач ко-раз вој нимпро јек ти ма НВО у обла сти ма ва зду -хо плов них плат фор ми, ра кет но-ар -ти ље риј ских и сен зор ских си сте ма.Оче ку је мо да се вр ло бр зо по стиг нуспо ра зу ми са за ин те ре со ва ним зе -мља ма за за јед нич ки раз вој по је ди -них сред ста ва. Ујед но, оче ку је мопот пи си ва ње Ад ми ни стра тив ногаран жма на с Европ ском од брам бе -ном аген ци јом, чи ме ће се ство ри тиоквир за уче шће на про јек ти маусме ре ним на раз вој спо соб но сти заре а ли за ци ју За јед нич ке без бед но -сне и од брам бе не по ли ти ке Европ -ске уни је.

Сле де ћа ак тив ност је сте им пле -мен та ци ја Спо ра зу ма у обла сти ко ди -фи ка ци је НА ТО-а, у че му су по стиг -ну ти зна чај ни ре зул та ти. По ред то га,ства ра мо усло ве за пот пи си ва ње Ме -мо ран ду ма о раз у ме ва њу са Аген ци -јом за по др шку и на бав ку (NSPA) НА -ТО-а, из че га ће про и за ћи и мо гућ -ност ко ри шће ња ра зних ме ха ни за маса рад ње у до ме ну ло ги сти ке, а нај ва -жни ји је ре а ли за ци ја По ве ри лач когфон да за уни шта ва ње ви шко ва кон -вен ци о нал не му ни ци је. На ста вља јусе и оста ли про јек ти ме ђу на род неаси стен ци је у обла сти де ла бо ра ци јеви шко ва убој них сред ста ва. ƒ

Ми ра ШВЕ ДИЋСни мио Го ран СТАН КО ВИЋ

– На црт пра вил ни ка о опре-мању је ура ђен и већ ви ше ме се -ци сто ји на ле ду, а то је ва жандо ку мент. Ми слим да наш си -стем опре ма ња ни је при ла го ђенсвет ским стан дар ди ма, да је пре -ва зи ђен. Био је до бар за не кавре ме на, али не и да нас.

Вој но филм ском цен тру „За ста ва филм”до де ље но је 5. ју на при зна ње за до -

при нос раз во ју и по др шку ак тив но сти -ма Ака де ми је умет но сти на све ча но сти„Арт Фи на ле”.

Ди рек тор „За ста ва фил ма” пот пу -ков ник Ма те Вуј но вић ис та као је да са -рад ња с Ака де ми јом тра је го ди на ма, aда је озва ни че на 2010. уго во ром о по -слов но-тех нич кој са рад њи.

– Ове го ди не Вој но филм ски цен таробе ле жа ва 65 го ди на успе шног ра да ипо сто ја ња, па је ова на гра да дра жаупра во за то што до ла зи у ју би лар ној го -ди ни, као и због чи ње ни це да је до де љу -ју на ши при ја те љи из Ака де ми је умет но -сти. Мно го про фе со ра те обра зов не ин -сти ту ци је слу жи ло је вој ни рок у „За ста -ви”, у ко јој су и на пра ви ли пр ве про јек -те и филм ска де ла – ре као је пот пу ков -ник Вуј но вић.

Осни вач и пред сед ник Ака де ми јеумет но сти Ду шан Ђо ко вић на гла сио је

да са рад ња с Ми ни стар свом од бра не иВој ском Ср би је тра је од по чет ка ра даАка де ми је.

– „За ста ва филм” је ку ћа ко ја го ди -на ма има зна чај ну про дук ци ју до ку мен -тар них и игра них фил мо ва, као и се ри -ја. Ми се, као обра зов на уста но ва, тру -ди мо да на ши ди пло ми ра ни сту ден ти на -ђу сво је про фе си о нал но ме сто, у че мунам си стем од бра не увек из ла зи у су срет– на вео је Ђо ко вић и из ра зио же љу даса рад ња с вој ском тра је још мно го го -ди на.

Све ча не пла ке те Ака де ми је умет но -сти до би ли су и На род но по зо ри ште уБе о гра ду, НИД Ком па ни ја „Но во сти” АД,РТС Те ле ви зи ја Бе о град, за тим СББСрп ске ка блов ске мре же, ам ба са де Ја -па на и Ал жи ра у Ср би ји, Ак ци о нар скодру штво за оси гу ра ње „Гло бос оси гу ра -ње”, као и РТВ Па но ни ја Но ви Сад, РТВСту дио Б и Ју го сло вен ска ки но те ка. ƒ

С. А.

„Про н� л� з� штво – Б� о гр�д 2013”

УГа ле ри ји До ма Ва зду хо плов ства и про -тив ва зду хо плов не од бра не у Зе му ну од

22. до 29. ма ја одр жа на је 33. ме ђу на род -на из ло жба про на ла за ка, но вих тех но ло -ги ја и ин ду стриј ског ди зај на „Про на ла за -штво – Бе о град 2013”, ко ју су ор га ни зо -ва ли Са вез про на ла за ча и ауто ра тех нич -ких уна пре ђе ња Бе о град и Упра ва застра те гиј ско пла ни ра ње Ми ни стар стваод бра не Ср би је.

Вој но тех нич ки ин сти тут при ка заоје пет екс по на та – елек тро оп тич ки осма -трач ки си стем ми ни ја тур ни днев ни –ЕОСМ-Д, лет ни ра чу нар си сте ма упра вља -ња бес пи лот не ле те ли це, инер ци јал ни на -ви га ци о ни си стем, за тим је ди ни цу ге не -ра то ра га са за ар ти ље риј ски про јек тил ка -ли бра 122 ми ли ме та ра и ла сер ски да љи -но мер.

Ин сти тут је на гра ђен за про на ла -ске ,,Злат ном пла ке том са ве ли ком злат -ном ме да љом са ли ком Ни ко ле Те сле”,као и при зна њем Укра јин ске ака де ми -је на у ка из Ки је ва. ƒ

Н. Д.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

Директор Дирекције за стандарди-зацију,кодификацију и метроло-

гију пуковник Зоран Спасојевић и ди-

Сп� ци ј�л но при зн� њ� „З� ст� в� филму”

Спор�зум о кодифик�цији с� Д�нском

ректор Националног кодификацио-ног бироа Данске Торстен Јенсен, на103. састанку Главне групе комите-та НАТО-а за кодификацијуAC/135 у Луксембургу, потписалису билатерални споразум о коди-фикацији између два министарст-ва одбране.

На састанку је прихваћен из-вештај о завршеном тестирању На-ционалног кодификационог бироаСрбије, а потврђена је и техничкаоспособљеност нашег кодифика-ционог бироа за добијање статусаTier – 2. На тај начин створени су

услови за потпуно учешће Србије у коди-фикационом систему НАТО-а, као земљекоја није чланица Алијансе. ƒ

Ун�пр�ђ�њ� кв�лит�т� у војнојиндустрији

Јединствено удружење Србије за квали-тет и Европска организација за квалитет

организовали су 5. јуна Међународну кон-венцију о квалитету „JUSK ICQ 2013” подслоганом – „Квалитетом ка европским исветским интеграцијама”.

У оквиру Конвенције, у организацијиВојне контроле квалитета одржана јеОсма годишња конференција научно-тех-ничког комитета за унапређење квалите-та у војној индустрији. Припадници Војнеконтроле презентовали су седам стручнихрадова.

Директор Војне контроле квалитетапотпуковник др Ивица Марјановић истакаоје улогу те целине у систему одбране и зна-чај обуке кадра, како би се створили усло-ви за њено преузимање лидерске позици-је међу сертификационим телима у нашојземљи. ƒ

Сним

ио Д

. БАН

ДА

15

З� вр ш� но спорт ско пр в�н ство Коп н� н� вој ск�

По сле пе то днев них спорт ских над ме та ња око 560 спор ти -ста из се дам еки па, у се дам спорт ских ди сци пли на, у но -

во сад ској ка сар ни „Ју го ви ће во” уру че на су при зна ња, ме да љеи пе ха ри нај бо љим спор ти сти ма и еки па ма Коп не не вој ске.

Ве ли ки по бед нич ки пе хар све у куп ном по бед ни ку пе тогспорт ског пр вен ства тог са ста ва Вој ске Ср би је, еки пи из Спе -ци јал не бри га де, уру чио је ге не рал-ма јор Ми ло сав Си мо вић,за ме ник ко ман дан та.

– Би ли сте у при ли ци да јед ни од дру гих учи те ка ко се по -бе ђу је, ка ко се ча сно бо ри, али и до сто јан стве но гу би – ре каоје ге не рал Си мо вић и до дао да је нај ва жни је од све га што сусе мла ди љу ди на том спорт ском над ме та њу бо ље упо зна ли иучвр сти ли ра ни ја при ја тељ ства.

За ста ву с јар бо ла спу сти ли су нај бо ље пла си ра ни ви -ше бо јац вој ник Не вен Се ла ко вић, пр во пла си ра на у га ђа њуиз пи што ља вој ник Ана Ми ле тић и нај бо љи так ми чар у га -ђа њу из ауто мат ске пу шке ста ри ји вод ник пр ве кла се Сла -во љуб Алек сић, чи ме је све ча но за вр ше но над ме та ње. При -су ство ва ли су про сла вље ни од бој ка шки ре пре зен та тив циАн дри ја Ге рић и Вла ди мир Ба тез, као и ле ген да бо ри лач -ког спор та Слав ко Оба дов. ƒ

Б. М. П.

В�СТИ

>>> СТРА НИ вој ни пред став ни ци акре ди то ва ни уСрбији ин фор ми са ни су у До му Гар де о струк ту ри Вој скеСр би је, прав ци ма ње ног раз во ја и мо дер ни за ци је, као ио стра те ги ји ка да је реч о Парт нер ству за мир. Ин фор ми -са њем је ру ко во дио ге не рал-ма јор Ду шан Сто ја но вић, на -чел ник Упра ве за пла ни ра ње и раз вој Ге не рал шта ба.Ста ри ји пу ков ник Ли Јун за хва лио је на сарадњи у име стра -них вој них пред став ни ка ƒ

>>> НА ЧЕЛ НИК Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не -рал Љу би ша Ди ко вић при мио је офи ци ре ко ји од ла зе наду жно сти у ино стран ство, као иза сла ни ци од бра не илипо моћ ни ци. Ску пу је при су ство вао и ди рек тор Вој но о -ба ве штај не аген ци је Ми ни стар ства од бра не бри гад ни ге -не рал Дра ган Вла ди са вље вић. ƒ

>>> ВЕ ЖБУ „Вод вој не по ли ци је у кон тро ли кре та њаљуд ства и мо тор них во зи ла на кон трол ном пунк ту” из ве -ли су на по ли го ну „Руј ник”, у око ли ни Ни ша, при пад ни цитре ћег ба та љо на вој не по ли ци је. ƒ

>>> МЕ ЂУ НА РОД НИ курс за шти те од хе миј скогоруж ја, де ве ти по ре ду, ко ји је тра јао пет да на у Цен труза уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев цу, за вр ши ло је17 уче сни ка из 13 зе ма ља, пот пи сни ца Кон вен ци је о за бра -ни упо тре бе хе миј ског оруж ја. ƒ

>>> ВИШИ курс за инструкторе обуке, који траје тринедеље, а похађа га 59 подофицира из свих састава Вој-ске Србије, започео је у Центру за обуку и усавршавањеподофицира у Панчеву. Слушаоци ће савладати савреме-не начине извођења обуке који се примењују у развијенимармијама света. ƒ

>>> ДВО НЕ ДЕЉ НИ курс за оспо со бља ва ње опе ра тив -них ор га на у ко ман да ма бри га да, ба за, Реч не фло ти ле и Цен -та ра за обу ку Вој ске Ср би је, чи ји је ре а ли за тор би ла Упра -ва за опе ра тив не по сло ве, ор га ни зо ван је у Ге не рал шта -бу. Обу ку је за вр шио 21 офи цир, је дан из Ми ни стар стваод бра не и 20 из Вој ске Ср би је. ƒ

>>> ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА инди ви ду ал не спе ци ја ли стич кеобу ке 460 вој ни ка на добро вољ ном слу же њу вој ног рокамар тов ске кла се, међу којима и 48 девојака, као и про фе -си о нал них вој ни ка који се оспо со бља ва ју за допун ску вој -но е ви ден ци о ну спе ци јал но ост реа ли зо ва на је у Цен тру заобу ку Коп не не вој ске у Пожа рев цу. Постигли су одличнерезултате, а сер ти фи кати о завр ше ној обу ци уру чени суим на завршној све ча но сти. ƒ

Еки па Упра ве вој не по ли ци је три јум фо ва ла је на ово го ди шњемспорт ском пр вен ству Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је. На

дру го ме сто пла си ра ли су се при пад ни ци Гар де, а брон за ни пе -хар по не ла је еки па Ге не рал шта ба. Нај бо љим спор ти сти ма пе -хар је уру чио за ме ник ко ман дан та Здру же не опе ра тив не ко -ман де ге не рал-ма јор Го ран Ра до ва но вић.

Че сти та ју ћи уче сни ци ма на оства ре ним ре зул та ти ма и фернад ме та њу, ге не рал Ра до ва но вић је, на за тва ра њу так ми че њау ка сар ни „Топ чи дер”, ука зао на зна чај фи зич ке спрем но сти.

У нај зах тев ни јој спорт ској ди сци пли ни – вој ном ви ше -бо ју, нај бо љи ре зул тат оства рио је ста ри ји вод ник Ми ро славЛац ко вић из Упра ве вој не по ли ци је. На ово го ди шњем пр вен -ству, ко је је тра ја ло пет да на, у шест ди сци пли на над ме та лосе 193 так ми ча ра, ме ђу ко ји ма 17 же на. ƒ

Зл� то з� �ки пу Упр� в� вој н� по ли ци ј�

Завршено је шестомесечно учешће припадника

пешадијског вода Друге бригаде Копнене војске

у мисији UNFICYP на Кипру – двoјице официра, 15

подофицира и 20 професионалних војника.

Према оценама надлежних, пешадинци из Рашке

професионално су извршили задатке и на прави

начин репрезентовали Србију и њену војску.

Истовремено, стекли су искуства, знања и вештине

за извршавање задатака у мировним мисијама.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

о д б р � н �

У мисији UNFICYP

Мисија Уједињених на-ција UNFICYP на Ки-пру успостављена је1964. године радиспречавања ескалаци-

је непријатељства између супротста-вљених етничких група, кипарских Гр-ка и Турака. Карактер мисије мењао сеу зависности од развоја ситуације натерену, а посебно је измењен послеинвазије оружаних снага Турске 1974.године. Мисија представља мултиди-мензионалну и мултинационалну опе-рацију која се састоји од војне, поли-цијске и цивилне компоненте.

Рашки пешадинц

17

Обимне припремеПрипадници Војске Србије су у

мисији на Кипру од 2011. године. Једи-ница, коју највећим делом чине при-падници петог батаљона војне поли-ције и Прве и Друге бригаде, замени-ла је недавно старешине и војнике 21.пешадијског батаљона Друге бригадеКопнене војске. Прва група рашкихпешадинаца је мисију на Кипру запо-чела 19. септембра, а друга 26. сеп-тембра 2012. прошле године, да би, поистом распореду, мисију и завршилипола године касније.

Према речима командира пеша-дијског вода капетана Горана Рогано-вића, обука јединице је, у складу с пла-ном обучавања за мултинационалнеоперације, изведена током маја и јуна2012. године у гарнизону Рашка. Ми-ровњаци су се оспособљавали за при-мену процедура у радио-комуникаци-јама, контролу масовног окупљања ипобуна, формирање сталних и привре-мених пунктова, организацију конвојаи пратње, осматрање и извештавање.

Вежбом пешадијског вода на Го-лији, када су обједињене све увежба-ване радње, окончане су припреме заодлазак у мисију. Своја искуства пре-нели су им и учесници претходних ро-тација – о организацији живота и радана Кипру, начину извршавања задата-ка, као и о стању на терену, те навика-ма и понашању локалног становни-штва.

Обука персонала контингентаобављена је јуна 2012. године у Солно-ку, у Мађарској, где се капетан ГоранРогановић информисао о процедурамамисије на Кипру и упознао се с челнимљудима војне компоненте Сектора 4 иучесницима из оружаних снага Словач-ке, Мађарске и Хрватске. Међу најзна-чајнијим садржајима обуке било је дакомандир вода, његов заменик и ко-мандири одељења сагледају зону опе-рације на Кипру, те да на лицу меставиде какве ће задатке извршавати.

Курсеви енглеског језика били су,такође, обавезни за све припадникепешадијског вода из Рашке. Непо-средна обука пред упућивање у опера-цију реализована је у септембру про-шле године на бази „Југ”. Том прили-ком, припадници Центра за мировнеоперације одржали су мировњацимапредавања о регулативи у мултинаци-оналним операцијама, односу с меди-јима, културолошким карактеристика-ма земље у коју одлазе, као и нормамапонашања њеног становништва.

Обучавање српских мировњаканаставило се и по доласку на Кипар –оспособљавани су да препознају мин-ско-експлозивна средстава и сагледајусве потребне мере безбедности. По-себну обуку имали су инструктори – изобласти здравствене заштите, употре-бе карти и војних симбола, о операци-јама из ваздушног простора, безбед-ности у саобраћају, комуникацијама иинформатичким средствима, јавномреду, као и правилима понашања ипротивпожарној заштити.

Хладна глава

Основни задаци припадника пе-шадијског вода Војске Србије на Кипру

НАГРАДЕ

Инспекција команданта вој-них снага мисије UNFICYP на Ки-пру генерал-мајора Чао Лијуа иобилазак начелника Генералшта-ба Оружаних снага Словачке гене-рал-мајора Мирослава Коцијанапотврдили су да српски мировња-ци задатке извршавају професио-нално. Командир и заменик коман-дира вода су од команданта Сек-тора добили најбоље оцене.

Сви припадници вода награ-ђени су медаљом за службу у ми-сији. Похвалу команданта војнихснага мисије генерал-мајора ЧаоЛијуа за изузетно извршавањезадатака добили су старији вод-ник прве класе Александар Пије-вац и десетар Оливера Мојовић,док су медаљу за учешће у мулти-националној операцији првог сте-пена од начелника ГенералштабаОружаних снага Словачке добиликапетан Горан Рогановић, потпо-ручник Милан Живић, заставникСлободан Дивац, старији водникпрве класе Ивица Давидовић, де-сетар Никола Крчаковић и ИванЛалић.

и на КипруАКТИВНОСТИ

Српски војници су у мировнојмисији били препознатљиви и позапаженим учешћима у спортскимтакмичењима и културно-забав-ним активностима. Они су освоји-ли прво место у одбојци на песку,друго у фудбалу, а највећи успехостварила је десетар Зорица Ан-тонијевић, освајањем трећег ме-ста у трци на десет хиљада мета-ра, у Никозији. Девојка из Рашкетрчала је и у великој трци на Па-фосу и освојила сто друго местомеђу 500 учесника из целог света.

Праву атракцију приредилису српски официри, подофицири ивојници колегама из других зема-ља организацијом пливања за Бо-гојављенски крст и наступом хорас песмом „Тамо далеко” приликомсвечане доделе медаља у Дерини-ји. Прослави Божића у простори-јама српског пешадијског водаприсуствовале су бројне званицеиз Команде мисије, као и амбаса-дор наше земље на Кипру СавоЂурица.

били су да осматрају и надгледају ак-тивности и догађања у зони раздваја-ња и извештавају о свим инцидентима,попут прегруписавања војних снага не-пријатељских страна, прекорачења до-звољеног броја војног особља, поста-вљања тешког наоружања на позици-јама ближим од хиљаду метара линијипрекида ватре, прелетима војних и ци-вилних ваздухоплова или неовлашће-ног уласка људи у зону раздвајања...

Задатак мировњака био је даспрече међусобне провокације уче-сника сукоба, претеће поруке које суједни другима упућивали, исписивањепогрдних графита и транспарената, не-легалну изградњу грађевина, фотогра-фисање у зони раздвајања и неодобре-не пољопривредне и ловне активно-сти. Сваке треће недеље припадницивода су ангажовани у оквиру вода заинтервенцију Сектора 4 или резервекоманданта мисије. Тај задатак, у тра-јању од седам дана, реализован је са-мо ради увежбавања.

Пешадијски вод распоређен је уСектор 4, али је подељен у три групе.Двадесет припадника вода, којим је ко-мандовао капетан Горан Рогановић,

о д б р � н �

ангажовано је на патролној бази „Сте-фан Немања”, надомак села Пила, доксе пето одељење налазило у самом на-сељу. Пила је једино место на Кипругде заједно живе Грци и Турци, гдепрема речима наших мировњака немасукоба и међуетничких проблема. Ло-кално становништво је добро сарађи-вало с учесницима мисије.

Старији водник Жарко Павловићкаже да су мировњаци с две позицијеосматрали зону раздвајања – једна јегледала на главни сеоски трг у Пили, адруга се налазила у зони у којој посто-је три позиције грчких и турских снагаи пет позиција Уједињених нација.„Патролирање у операцији на Кипруврши се без наоружања. Једино наору-жање које смо имали били су фото-апарат и хладна глава”, прича водникПавловић.

Два одељења пешадијског воданалазила су се у граду кипарских Тура-ка Фамагусти, удаљеном од Пиле 37километара. Њихови припадници су углавном кампу Сектора 4 – „ ГенералСтефаник”, у Фамагусти, углавном ан-гажовани на задацима осигурања кам-па. Командир другог одељења у Фама-

густи, старији водник прве класе Иви-ца Давидовић, истиче да су токомобезбеђења Команде, рада на пријав-ници и организацији противпожарнезаштите сарађивали са Словацима,Мађарима и Хрватима.

„Организовали смо српски клуб укоји су долазили и припадници осталихконтингената. Свакодневно смо путеминтернета контактирали с нашим по-родицама”, каже водник Давидовић.

Припадници нашег пешадијскогвода забележили су 259 инцидената узони одговорности. У највећем бројуслучајева реч је о неодобреном прису-ству цивила, који су у зону раздвајањаулазили да обрађују земљу, лове илискупљају пужеве и аспарагус. Безбед-ност српских мировњака није била ни-једном угрожена. Возачи су током из-вршавања задатака с пет возила пре-валили око 160 хиљада километара,без саобраћајних незгода. Тај податакје интересантан ако се има у виду дасе на Кипру вози левом страном и да јевожња патролним стазама опасна збогчестих киша. ƒ

Зоран МИЛАДИНОВИЋ

„Удар 2013”

Припадници Мешовите артиље-ријске бригаде су прошле не-деље на „Пасуљанским ливада-

ма” успешно завршили вежбу с боје-вим гађањем „Удар 2013”. То потврђу-ју оцене – одлична за дивизионо гађа-ње и врло добра за седам батеријскихдејстава, али и укупне вежбовне ак-тивности.

Резултати говоре да за стареши-не и војнике 1. топовско-хаубичког ди-визиона 152 mm нема тајни у планира-њу, припреми и извршењу артиљериј-ске ватрене подршке током обезбеђе-ња борбених дејстава и да су у потпу-ности оспособљени за реализацију до-дељених мисија.

Вежби су присуствовали коман-дант Копнене војске генерал-потпу-ковник Александар Живковић, коман-дант Мешовите артиљеријске брига-де пуковник Звонко Стојковић и ко-манданти артиљеријских дивизионаВојске Србије.

– Припадници наших јединица ирезервни састав вредно су радили,доказали војничке вредности и извр-шили преобуку на одређеним сред-ствима, тако да ћемо сагледати мо-гућност да део „резервиста” унапре-димо у више чинове и понудимо имангажовање у активној резерви.

Генерал Живковић истакао је,као веома значајно за вежбу, и уче-шће кадета Војне академије, који су уАртиљеријској бригади били на ста-жирању, „јер су могли да виде и осе-те практичне елементе живота и ра-да у јединици”.

„Удар 2013”, вежба током које јепређено 120 километара, представљаврхунац обуке 1. топовско-хаубичкогдивизиона 152 mm, којим командујепотпуковник Слободан Васиљевић.Покретно логоровање започело је 3.јуна на Рујничкој коси, затим су сестарешине и војници артиљеријске

јединице преселили на Ртањ, док језавршна вежба с бојевим гађањимаизведена на „Пасуљанама”. ƒ

З. МИЛАДИНОВИЋ

„Норама” по Великом Антрвељу

Артиљерци су показалида су јак и „зрео” род ито не само по ватренојмоћи, већ и по осталимкарактеристикама, а посебно је важно штосу вежба, гађања и целокупно покретнологоровање јединицаМешовите артиљеријскебригаде, реализовани с припадницима резервног састава, кажекомандант Копнене војске генерал-потпуковник Александар Живковић

ЗЕМЉОТРЕС

Заменик команданта дивизи-она мајор Зоран Николић и њего-ви сарадници предузели су све по-требне мере да три батерије сдванаест моћних „нора” погодециљеве, удаљене десет и по кило-метара, на Великом Антрвељу. Окаквој је ватреној сили реч потвр-ђује командир одељења, старијиводник прве класе Борис Ђиновић:„Батерија избаци две тоне челикау минути, а плотун једне батеријествара подрхтавање тла од чети-ри до шест степени по Рихтеру”.

19

Деветог јуна ове године обе-лежeна је двадесет једнагодина од оснивања Цен-тра војномедицинскихустанова Београд (ЦВМУ),

у чијем су саставу четири војномеди-цинска центра – „Славија”, „Нови Бе-оград”, „Карабурма” и „Војна хитнапомоћ”. Те установе настајале су ше-здесетих и седамдесетих година. Преобједињавања три команде командо-вале су овим здравственим кућама –команде Града, Армије и ГарнизонаБеоград – и није било координацијеизмеђу њих. Треба подсетити да је уто време у Гарнизону Београд, најве-

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

т � м �

20

Центар војномедицинских установа Београд

Четири куће здравља у једној

Војномедицински центри у Београду – „Славија”,„Нови Београд”, „Карабурма” и „Војна хитна помоћ”– били су до 9. јуна 1992. самосталне установе. Oдтада су организацијски повезани у Центар војномедицинских установа, али су осталипрепознатљиви и посебни, незаменљиве карикеу систему војног здравства. У њима ради око 550 запослених, а годишње се изврши више од 275.000општемедицинских и 217.000 специјалистичких прегледа, док се број лабораторијских анализа, дијагностичких и терапеутских процедура креће око900.000.

ћем у земљи, било око 100.000 војнихосигураника, заједно са војницима.

Идеја о обједињавању војнездравствене службе у граду, ради бо-љег маневра кадром, лакшег командо-вања и управљања установама, појед-ностављења логистике, показала секао оправдана. Према речима бригад-ног генерала проф. др Зорана Попо-вића, начелника Управе за војноздравство, данас је улога ЦВМУ зна-чајна у систему војног здравства, јерје реч о установи примарне и деломсекундарне (специјалистичке) здрав-ствене заштите, што је неопходно даби се адекватно лечили војни осигу-раници у Београду.

Плодови деценијскограда

Поред поменутих војномедицин-ских центара, у саставу ЦВМУ је и пе-ти, немедицински део, који чине логи-стички вод и управа. Њихова управаједна је од малобројних, с обзиром наформацију. То је учињено како би сена рачун административног повећаоброј медицинског кадра.

У ЦВМУ ради око 550 запослених– 130 су лекари, од којих је 81 специ-

21

јалиста, око 200 је медицинских тех-ничара разног профила и осталог ме-дицинског кадра. Према формацијинедостаје педесетак људи, па се оче-кује расписивање конкурса уз помоћУправе за војно здравство и Управе закадрове Министарства одбране. По-требни су им неуролог, радиолог, уро-лог, специјалисти опште медицине...

Пуковник др Душко Ристивоје-вић, управник тог центра, дуго ради уустанови и зна њене потенцијале, алии проблеме. Годинама се бори за њенуглед и место. Установа се налази у14 објеката на осам локација и заузи-ма 25.000 квадратних метара просто-

ра. Он памти време када је Центар1992. године имао око 1.000. запо-слених. Смањења су се одвијала у ви-ше наврата – највише 2004. и 2005.године. Током свих тих година нијеумањен ниједан облик и обим меди-цинске помоћи, чак су и проширилипоједине видове помоћи – збрињава-ње старије популације.

Војни осигураници чине већинуњихових пацијента – 99 одсто, а одпре две године примају и цивиле,који плаћају услуге по одобреномценовнику.

– У ЦВМУ се годишње изврши ви-ше од 275.000 општемедицинских и217.000 специјалистичких прегледа,уради 513.000 лабораторијских анали-за, а број лабораторијских анализа, ди-јагностички и терапеутских процедураи свих услуга које пружамо је око

900.000 на годишњем нивоу у свимцентрима – каже др Ристивојевић.

Управник истиче да на тај начинпокушавају да растерете поликлини-ку ВМА. Према статистичким подаци-ма прошле године су повећали бројспецијалистичких прегледа за 18.000,а за толико их смањили на ВМА.

– Мислимо да можемо повећатирад и спремни смо да још више опте-ретимо наше кабинете, али нам је по-требна помоћ око набавке и модерни-зације опреме, јер сваки пацијент же-ли да оде тамо где су боља опрема ивеће дијагностичке могућности – до-даје управник ЦВМУ.

Осим опреме, према речима пу-ковника др Ристивојевића, проблем јеи обезбеђење објеката Центра, јер сеналазе у урбаним деловима града, асви су без видео-надзора. Потешкоћаима и око заказивања прегледа теле-фоном, иако су на тај начин смањенинекадашњи редови.

– Велики број пацијената – од 70до 80 одсто – успели смо да приволи-мо да заказују прегледе телефоном.Покушавамо да ту бројку подигнемона 90 одсто, јер то смањује гужве. Тоје огроман напредак, јер су раније ре-дови у ВМЦ „Нови Београд” били ду-ги и до 50 метара. Међутим, још увекимамо потешкоћа на Новом Београ-ду, због техничких немогућности дасе отвори више линија или паралел-них линија за заказивање. Такође,требало би да се уведе још бројева зазаказивање у ВМЦ „Славија”. Надамсе да ћемо и то решити с Управом зателекомуникације (Ј-6), с којом смодобро сарађивали и до сада – кажеуправник.

Снабдевање санитетским потро-шним средствима било је, такође,проблем свих установа у претходнимгодинама, јер је реализација билауспорена и некомплетна, па су се до-вијали на разне начине. Иако је то оп-терећивало рад, ни претпрошле нипрошле године, како истиче управ-ник, ниједна организациона јединицабило ког центра није стала због недо-статка средстава.

Реч која се најчешће чује у Цен-тру јесте штедња. Она је актуелна насвим нивоима – нема расипања воде,ненаменског трошења струје, горива,

Управник ЦВМУ пуковник др Душко Ристивојевић

Траума-центар „Копаоник” једве године привремена „формаци-ја” ЦВМА – од 1. децембра до 15.априла. У њему је осморо запосле-них, који се смењују на 15 дана –ортопед, педијатар, интерниста,специјалиста опште медицине,техничар, лаборант, рентген-тех-ничар и гипсар. Најзаступљенији јерад ортопеда, који имају дневно 50до 60 прегледа, а понекад збриња-вају 20 до 30 фрактура. Збрињава-ње подразумева и рентгенско сни-мање и стављање гипсане имоби-лизације. За припаднике Војскењихове услуге су бесплатне, аостали плаћају према утврђеномценовнику. Од плаћања су изузетитешки, хитни случајеви и мала де-ца – коју збрињавају током 24 сатаза било коју болест или повреду.

ТРАУМА-ЦЕНТАРНА КОПАОНИКУ

да. У здравству приоритет имају самохитни случајеви – истиче пуковник дрСталетовић.

Амбуланта „Бањица”, којој гра-витира око 3.500 војних осигураника,махом старије животне доби, дуго јебила затворена. Године 2008. успелису да је поново отворе и у њој сада ра-де три лекара – од којих је један спе-цијалиста и један стоматолог.

Физички најудаљенија јесте ам-буланта „Церак”. У њој се лечи око5.500 осигураника и толико је великада може прерасти у засебан ВМЦ. Та-мо ради изузетно стручан кадар – одпеторо лекара четворо су специјали-сти опште медицине. У амбулантиимају гинеколога, општег стоматоло-га, дечијег и превентивног стоматоло-га и два лаборанта у лабораторији (ту

имају своју топлану... Домаћински ко-ристе сваки динар, који није велики уњиховом буџету. До октобра прошлегодине имали су на располагању и сред-ства из прихода, захваљујући којима сууспели да изврше хигијенско сређива-ње и поправе ентеријер у више цента-ра. Такви грађевински радови у ЦВМУнису рађени протеклих 15 година.

Управника смо питали да ли имапритужби пацијената на њихов рад.

– Притужби ће увек бити и даидеално радимо. Проблеми су смање-ни на најмању меру. Да бисмо пацијен-тима изашли у сусрет и могли да чује-мо и њихово мишљење, у сваком цен-тру, у свакој организационој јединици,постоје сандучићи за притужбе и жал-бе. Пацијент, такође, може сваки про-блем са шалтерским или медицинскимрадником да реши код управника теорганизационе јединице.

Војномедицински центри сарађу-ју са цивилним и другим војноздрав-ственим установама – Заводом за хит-ну помоћ, домовима здравља и саВМА, као највећом у систему војногздравства. Имају одличну, директнукомуникацију са Удружењем пензио-нера и бораца ослободилачких рато-ва. Они су им чак дали донацију за ам-буланту „Церак”, невелику, али њимазначајну.

– И поред проблема који се издруштва пресликавају на систем од-бране, јер он није под стакленим зво-ном, оно што ми нудимо – од органи-зације, поштовања хијерархије, ди-сциплине, реда, опхођења према па-цијентима – одржава се ниво који Вој-ска има и тражи од нас. Војни осигу-раници, посебно пензионери, истичуда је највећи бенефит који имају – ле-чење у војномедицинским установа-ма. То не желе да изгубе – наглашавадр Ристивојевић.

ВМЦ „Славија”– oрганизацијски

најсложенијиОрганизацијски најсложенија

установа у ЦВМУ јесте ВМЦ „Слави-ја”, јер јој, поред објекта на Славији,припадају и четири истурене амбу-ланте – „Бањица” и „Церак”, које по-

стоје одраније, а амбуланте на Војнојакадемији и у Војној гимназији при-кључене су пре годину и по дана. Утом ВМЦ-у остварује се примарна, де-лом секундарна здравствена зашти-та, а и стационарна у специфичнимоколностима. Такође, они здравстве-но обезбеђују разне активности – ло-горовања, провере физичке способ-ности...

У установи ради 88 запослених,од којих је 85 цивила, а чак 90 одстожена. Током прошле године у ВМЦ„Славија” извршено је највише пре-гледа у општој медицини на нивоусвих ВМЦ центара – око 115.000.Просек по лекару на Славији био је36,6 пацијената, што је у складу санормативима Србије у примарнојздравственој заштити.

Пуковник др Славољуб Сталето-вић, управник ВМЦ „Славија”, специ-јалиста опште медицине, каже да суспецифични по томе што њихова оп-шта служба ради 365 дана – суботоми недељом од 8.00 до 18.00 часова.Од специјалиста имају интернистич-ки, дермато-венеролошки и гинеколо-шки кабинет (у амбуланти „Церак”).Стоматолошка здравствена заштитаје на примарном нивоу, а имају и ор-динацију за дечју превентивну стома-тологију у амбуланти „Церак”.

– Наши осигураници могу да за-кажу преглед телефоном два путадневно – од 13.00 до 15.30 и од 18.00до 19.30 часова. Кад смо то увели претри-четири године било је проблема.Заказивањем смо елиминисали „при-оритете” – оне који долазе преко ре-

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

т � м �

22

Пуковник др СлавољубСталетовић

23

специјалисте, ту де-жура од 12.30 до 8.00часова наредног дана.

У свом саставуима три ординацијеопште праксе, триординације стомато-логије, стационар ка-пацитета 30 боле-сничких кревета, апо-теку и лабораторију.У њој се лече кадетии активна војна лицакоја су ту на службиили су из неке једини-

це упућени на школовање или курсе-ве, а ученици из Гимназије долазе устационар.

се решава око 60 одсто потребниханализа, остале се шаљу на ВМЦ „Ка-рабурма” или на ВМА).

У амбуланту два пута месечно до-лазе специјалиста интерниста и дер-матовенеролог из ВМЦ „Славија”. Су-штина таквог начина рада јесте да сездравствена заштита приближи оси-гуранику и подигне на виши ниво.

– Када су у цивилном здравствуукинута саветовалишта за дијабетес,ми смо од 2008. године отворили на-ше у „Славији” и у амбуланти „Церак”.Два лекара смо послали на едукацију –једног у Клинички центар, а другог уВМА. Прошле године је по истомпринципу основано саветовалиште наВМЦ „Нови Београд”. Суштина отва-рања тих саветовалишта јесте препо-знавање оболелих и рад на едукацијиосигураника – објашњава пуковник дрСталетовић и додаје да ће такав кон-цепт покушати да примене и код дру-гих незаразних хроничних болести.

Амбуланта Војне академије

Издвојене од матичне установеналазе се амбуланте Војне гимназије иВојне академије. У првопоменутојздравствену заштиту ученицима пру-жају лекар, стоматолог и медицинскитехничар, док је амбуланта Војне ака-демије сложенија. Она је до 2011. го-дине била у саставу Војне академије, аод када ју је преузео ВМЦ „Славија”рад у њој је знатно унапређен. Наба-вљена је опрема која је недостајала –ЕКГ уређај, дефибрилатор, боце за ки-сеоник, а отворено је и превијалиште.Убачена су и стручна дежурства, падео лекара из ВМЦ-а, укључујући и

Потпуковникдр Драган Сребренов

Од кад је ВМЦ „Славија” преузеостационар на Академији, у њему де-журају лекари опште праксе, специја-листи опште медицине и интернисти.Уз сваког лекара дежура и медицин-ски техничар, што раније није билапракса.

Амбуланта, поред здравственезаштите поменуте популације, обез-беђују и физичке провере старешина,војника по уговору. Те активности сунепрекидне од 8. априла до 31. окто-бра. Кадете здравствено обезбеђују икада су на терену.

Најдинамичнији – ВМЦхитне помоћи

Војномедицински центар хитнепомоћи јединствена је установа у Вој-сци и Министарству одбране. По не-ким параметрима може се упоредитиса цивилним Заводом за хитну помоћ,јер су им принципи рада исти. У саста-ву тог центра су одељење хитне помо-ћи, одељење за кућно лечење и оде-љење за транспорт и санитетску по-дршку. Данас је у њима запослено 97људи, од којих је 26 возача. Раде 24сата дневно, свих 365 дана у години –непрестано су дежурне по две-тримедицинске екипе током 12 сати, садиспечером и лекаром консултантом.

Запослени су обучени у Градскомзаводу за хитну помоћ и на Клинициза анестезију ВМА. Лекари и технича-ри добили су сертификате, чак су ивозачи обучени, јер као чланови еки-пе учествују у збрињавању.

Зановљен је и ауто-парк – првипут пре четири, а други пут пре тригодине. Добили су велика возила, ци-троен-џампере за превоз екипа, боле-сника на дијализу, за превоз тешкоповређених, а имају и возило с рам-пом, по угледу на цивиле, за непо-кретне особе, које се уносе са коли-цима. Ту су, такође, и четири мања во-зила за патронажну службу, односноза кућно лечење. Данас имају укупно21 возило, а 19 је у оптицају. Возила

2012. години санитетом је превезено10.797 људи и пређено 332.310 кило-метара. Од тога је око 90 одсто град-ске вожње, што оптерећује возаче ивозила и може бити узрок ванреднихдогађаја. Срећом није.

Највећи проблем у раду Војнехитне помоћи представља локацијапојединих војних осигураника у при-градским насељима и селима. У дело-кругу рада центра јесу санитетскаобезбеђења широм гарнизона, вангарнизона превожења од ВМА добањских лечилишта и натраг.

ВМЦ „Нови Београд”Ка ВМЦ-у „Нови Београд” грави-

тира велики број војних осигураника– око 26.000. Годишње ту установупосети 260.000 људи, или просечнодневно око 1.000 пацијената. У овомцентру ради 183 запослена, од којихје 50 доктора, а 35 су специјалистисвих грана медицине и стоматологије.

Организацијско-формацијски утом ВМЦ-у постоје три службе – слу-жба општемедицинске помоћи, сто-матологије и специјалистичка служба.Имају 11 специјалистичких кабинета,лабораторију и апотеку, па је пацијен-тима пружено све – дијагностика, ле-

чење и терапија. У њиховом саставује и амбуланта „Бежанија” (за око3.000 пацијента са Бежанијске косе),у којој раде два лекара и два медицин-ска техничара.

су опремљена модерном опремом, каои цивилна хитна помоћ.

Пре две години успели су да сеизборе да у стандардну опрему уђеи снабдевање одећом за запослене уВојној хитној помоћи (зимском и лет-њом), а имају и специјалну обућу.Систем веза је унапређен модерномрадио-станицом и мобилним телефо-нима.

Одељење хитне помоћи намење-но је за збрињавање хитних и неодло-жних пацијената у кући и на јавномместу. Потпуковник др Драган Сре-

бренов, управник те установе, кажеда 50 војних осигураника дневно по-тражи њихову помоћ. Око 50 одстоздравствених проблема решава се са-ветом који лекари дају телефоном уразговору са консултантом (раде удве смене – од 7.00 до 15.00 и од14.00 до 22.00 часа).

– Консултанти су искусни лекариопште праксе и специјалисти општемедицине, стручни да дају прави са-вет. Иако је тешко телефоном одреди-ти дијагнозу, постоје одређени крите-рији за поједине болести. У 40 до 50одсто случајева не ради се о хитнимслучајевима. Морам да кажем да су не-ки пацијенти научили да екипа одмахдолази ако кажу да имају бол у груди-ма. Не смемо да кажемо да заобилазеистину, али и то раде. Хиљаду пута мо-жемо изаћи, а само једном погрешитии не изаћи и – изгубити нечији живот.То урушава све што смо до тада ради-ли – истиче др Сребренов.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

т � м �

24

Од пре три године су, уз помоћУправе Ј-6, набавили двадесетчетворо-часовни снимач разговора, који беле-жи све разговоре између диспечера,лекара и пацијената. Тај аудио-запис,како каже др Сребренов, може поста-ти и судско-медицински документ усвакој спорној ситуацији.

– Много нам значи тај аудио сни-мак. Некад су наши радници били не-потребно оптуживани, а нисмо моглито да докажемо. Захваљујући новојопреми можемо да преслушавамо свечетири линије, колико их је у оптицају.

У протеклихгодину и по поја-чан је рад одеље-ња кућног лечења,јер не постоји вој-ни геронтолошкицентар, а требазбринути и те па-цијенте. У њихо-вом саставу су че-тири лекара и ла-борант, који непо-кретним пацијен-тима вади крв, но-си на ВМА, узиманалазе, а лекар налицу места одре-ђује терапију. Тоје дало изванред-

не резултате. Још бољи су од када јеуведено да у кућне посете тешко по-кретним и непокретним пацијентимаиду физијатар и физиотерапеут, којиспроводи третман у кућним условима.

У оквиру одељења кућне помоћису и медицински техничари задужениза поделу парентералне терапије устану пацијента. Два техничара током12 сати поделе просечно 50 интерму-скуларних инјекција и пет инфузија.Возила која их превозе пређу и по сто-тину километара дневно. Томе требадодати и превијање у кућним услови-ма, а од скоро почињу у кућне посетеда иду хирург с хируршком сестром,ради збрињавања, пре свега, опсе-жних декубита. Велика им је обавезаи превоз 29 војних осигураника на хе-модијализу.

Управник др Сребренов истичеда су они једна од најмањих организа-ционих јединица ЦВМУ, али раде узповећан ризик. Илустрације ради, у

Пуковник др Зоран Смиљанић

– Када говоримо о примарнојздравственој заштити, за разлику одцивила, наши фебрилни пацијенти нечекају дуго на пријем код другог лека-ра, ако њихов не ради. Увек имамоједну ординацију која се води као хит-на. Ту је заказан релативно мали бројпацијента (50 одсто), како би могли дасе приме сви хитни случајеви. Немавраћања. Пацијент мора да будезбринут – наглашава пуковник дрСмиљанић.

Кроз лабораторију тог ВМЦ-а го-дишње прође око 25.000 пацијента, ауради се 182.696 лабораторијскиханализа разних врста. Набавили су инов уређај „адвиа”, па могу да раде ихормонске анализе. Сада, практично,могу да ураде све, чак и тумормарке-ре, које су радили на ВМА. Можда јето привукло и цивилне осигуранике,који однедавно долазе код њих напрегледе и плаћају услуге према одо-бреном ценовнику.

Војномедицински центар „Карабурма”

Војномедицински центар Кара-бурма јединствена је организационацелина ЦВМУ. Управник те установепотпуковник др Милан Младеновић,специјалиста интерне медицине, ка-же да су некад били препознатљивипо систематским прегледима регрута,а сада по разним врстама системат-

Најоптерећенија је служба оп-ште медицинске помоћи, која пружапримарну здравствену заштиту. У њојради 19 лекара опште медицине, одкојих је шест специјалиста опште ме-дицине. На општој медицини годи-шње се изврши 120.000 прегледа, око100.000 на специјалистичким кабине-тима и до 40.000 на стоматологији.Може се рећи да тај новобеоградскиВМЦ ради као мали дом здравља (безхитне помоћи), који задовољава потре-бе града од 30.000 становника.

Стоматолошка служба је у томВМЦ-у најразвијенија у оквиру ЦВМУ,јер имају максилофацијалну и оралнухирургију, а и протетику. У оквиру при-марне стоматологије имају специјали-сту дечије стоматологије и оралну хи-рургију.

– Наши пацијенти углавном су за-довољни, јер на једном месту могу даобаве и дијагностику и делове субспе-цијалистичке помоћи. Све пацијентекоје специјалистички можемо да збри-

25

немо збрињавамо овде, а оне које неможемо шаљемо на ВМА. Тако расте-рећујемо капацитете ВМА, али то неиде лако. У спровођењу тог етапноглечења пацијената још увек се ухода-вамо – каже пуковник др Зоран Сми-љанић, управник ВМЦ-а „Нови Бео-град”.

Проблем установе, али и лекарајесте дотрајала дијагностичка опрема.

– Нешто се ново и набави. Токомпрошле године Кабинет за очне бо-лести добио је дигитални фокометар,

ауторефракто ке-ратометар, којинам омогућавабољи рад. Доби-ли смо и нови ул-тразвучни апаратмарке „тошиба”.Наравно, један јенедовољан, јер једоста пацијентаупућено на нас,па су нам подужелисте чекања.Осим тога, недо-стаје нам и једанрадиолог – исти-

че управник.Када је реч о општој пракси,

прошле године су имали мањак лека-ра, па је рад био отежан. То је реше-но овогодишњим пријемом. Пацијен-ти су се, каже управник, лане жали-ли, јер је требало телефонски заказа-ти пријем пет-шест дана раније. Са-да је то сведено на два-три дана,евентуално дан. Заказивање код ле-кара специјалиста иде својим током,мада неки кабинети и не заказују.

– Истовремено са књижицамауводе се и нове здравствене кар-тице за вођење пацијента, које ћебити активиране када се уведу чи-тачи и пратећа информационаопрема. До сада је више од 70 од-сто пацијента преузело картице, анепреузете се налазе у Фонду СО-ВО. Не враћамо пацијенте, не ус-краћујемо им здравствену негу,али покушавамо да их приволимода их преузму. Мислим да ћемо тајзадатак привести крају ове године– каже др Душко Ристивојевић.

ЗДРАВСТВЕНЕ КАРТИЦЕ

– Имамо и одлично опремљенулабораторију, где се обавља широкапалета лабораторијских процедура.Радимо не само хематолошке и био-хемијске претраге, него и анализе ту-мормаркера, хормонске анализе, алии анализе на присуство токсичних ма-терија. Набавили смо дигитализованисистем, СЛИС, који нам омогућава даукуцавањем матичног броја или име-на и презимена пацијента добијемосве његове претходне анализе.

У том центру је прошле годинеобављено 32.500 специјалистичких и52.600 специјалистичких системат-ских прегледа. Најоптерећенији су ка-бинети за кардиологију, неуропсихи-јатрију, ОРЛ, офталмологију. Рад неу-ропсихијатријског кабинета оптере-ћује и недостатак неуролога. Највећиброј систематских прегледа управоиде кроз кабинете, а кардиологија јеоптерећена због разних дијагностич-

ских прегледа за различите категори-је војних и цивилних осигураника.

До 1. маја прошле године систе-матски преглед обављао се у једномдану, а од тада траје два дана, јер јеподељен на психолошку и здравстве-ну селекцију. Психолошка селекцијаобавља се психолошким тестирањемна персоналним рачунарима или хедо-ником. Имају нову Салу за хедонику,која је донација Краљевине Данске.Данци су донирали 30 рачунара, ин-вентар (столове, столице, програме урачунарима), а ЦВМУ извођење гра-ђевинских радова. Од 2. маја 2012. утој сали је обављено око 3.000 тести-рања.

Пошто више нису толико опте-рећени прегледима за регрутацију, уВМЦ-у „Карабурма” више се бавепримарном и делом специјалистич-ком здравственом заштитом, али ма-ње у односу на друге центре. Њиховаслужба опште медицинске помоћиније велика, јер им углавном гравити-рају пацијенти из Миријева и имајуизмеђу 3.000 и 4.000 здравственихкартона, али је тај број порастао по-следњих година, јер је у кругу ВМЦ-аотворена апотека, захваљујући којојмогу потпуно да збрину пацијенте. Услужби опште медицине раде три ле-кара опште праксе. Осим тога, имају12 специјалистичких кабинета (11 ра-ди за специјалистичке прегледе), ла-бораторију и станицу стоматолошкепомоћи. Специјалистички кабинетислуже и за систематске прегледа и запрегледе пацијента.

Управник каже да је последњихгодина уложено много труда да се по-дигне број и обим дијагностичкихпроцедура, а добили су понешто и одсавремене опреме – прошле годинесу набавили реакциометар, а крајемгодине стигао је холтер ЕКГ-а. Добилису и савремени апарат за офталмоло-шке прегледе. Опремили су се и диги-талним рентгеном, који им олакшаварад и утиче на безбедност запосленихпри експозицијама. Комплетирали суи ултразвучну дијагностику и раде го-тово све. Недостаје им ергометрија ихолтер крвног притиска, што значи даимају све осим инвазивне кардиоло-шке дијагностике, што се иначе радина ВМА. Листе чекања нису дуге и све

се завршава током једног месеца. Кодњих долазе чак и пацијенти са упути-ма ВМА. Посебно је популарна њихо-ва кардиологија.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

т � м �

26

Потпуковникдр Милан Младеновић

ких процедура које се ту раде. Зато сукардиологију „извукли” из системат-ских прегледа, па се они већином оба-вљају на интерном кабинету.

Управник помиње као актуелан ипроблем дотрајалих објеката. Наиме,зграде тог центра, које се налазе наповршини од 3,5 хектара, изграђенесу углавном 1951, а последњи пут суреновиране седамдесетих година. Да-нас је, нажалост, већина објеката улошем стању. Због дотрајалости супоједини кабинети премештани уцентрални објекат – служба општемедицине, кабинет за кожне болестии стоматологија. Много тога су уради-ли – окречили унутрашње просторијеи претворили део ходника у приземљуна првом спрату у ординације.

Центри у систему војног здравства

Начелник Управе за војноздравство бригадни генерал проф.др Зоран Поповић, говорећи о пла-новима за развој ЦВМУ, нагласио јепотребу сталног осавремењавањатехнологије рада и едукацију кадра

свих профила и, наравно, набавкуодговарајуће опреме.

– У плану је претварање ВМЦ-ана Карабурми у болницу нивоа секун-дарне здравствене заштите, која биимала 100 кревета и три операционесале за мање захтевне хируршке ин-тервенције. Пранирали смо и градњугеријатријског центра на Карабурми.На тај начин би се знатно растерети-

27– Управа за војно здравство је

у фази припреме за јавну расправуо новом закону о војном здравству,који је у форми предлога приведенкрају. Прибављају се мишљена по-јединих институција, пре свега ми-нистарстава, а после ће бити орга-низована јавна расправа. Нашпредлог је да се цивили који раде уВојсци добровољно одлуче да лиће бити осигураници у систему вој-ног здравства – истакао је генералпроф. др Зоран Поповић.

ЛЕЧЕЊЕ И ЦИВИЛА

ла пре свега ВМА, и добили бисмо иврло модерне установе секундарногнивоа здравствене заштите. Значај-на је и наша активност на адаптацијипростора на Бежанијској коси у Вој-номедицински центар, у којем ће севојни осигураници лечити близу ме-ста становања. То су планови који ћесе реализовати у складу са новчанимсредствима – истиче генерал проф.др Поповић.

Начелник Управе каже да је пот-пуно јасна визија војног здравства,која подразумева збрињавања по ин-дикацијама – од примарне до терци-јарне здравствене заштите – и да јето добар систем који треба чувати инеговати.

– У прилици сам да комуницирамса колегама који су шефови санитетау многим земљама. Они који су се од-рекли војног здравства имају про-блем, јер своје војноздравствене ка-дрове морају да школују у другим зе-мљама. Сем тога, мора да постоји од-ређена аутономија војног здравствазбог респектабилних капацитета којеима, а то су озбиљни државни ресур-си о којима се мора водити рачуна.Не кажем да се не може адекватноруководити у свакој варијанти, али јенама највећа гаранција да је здрав-ствена подршка систему одбране нај-ефикаснија и најсигурнија на овај на-чин – закључује генерал проф. др Зо-ран Поповић. ƒ

Мира ШВЕДИЋСнимио Горан СТАНКОВИЋ

Бригадни генерал проф. др Зоран Поповић

Ве жба „Штит 03“, на ко јојсу се про ве ра ва ле опе ра тив не спо соб но стиде кла ри са них је ди ни цаВој ске Ср би је за уче шће у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма, одр жа на је на „Па су љан ским ли ва да ма“ од 3. до 6. ју на.Пред ста вља са мо е ва лу а ци ју „ни воа-2“мо то ри зо ва не че те, во давој не по ли ци је и во да АБ ХО Коп не не вој ске. Ак тив но сти на по ли го нупра тио је по сма трач китим НА ТО-а.

„Штит 03”

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

п о л и г о н

Вред но ва ње бор бе них спо -соб но сти де кла ри са них је -ди ни ца Вој ске Ср би је зауче шће у мул ти на ци о нал -ним опе ра ци ја ма ре а ли зо -

ва но је на про сто ру ка сар не „Ми о -драг Но ва ко вић Џу џа“ у Ћу при ји и наИн тер ви дов ском по ли го ну „Па су љан -ске ли ва де“. На ве жби – „Штит 03“,уче ство ва ле су три је ди ни це ко је јена ша вој ска де кла ри са ла за уче шће уПро гра му Парт нер ство за мир – мо -то ри зо ва на пе ша диј ска че та из са ста -ва Тре ће бри га де, са 180 при пад ни ка,вод вој не по ли ци је ко ји бро ји 46 бу -ду ћих ми ров ња ка, и вод АБ ХО са 40вој ни ка и ста ре ши на. На ве жби је ан -га жо ва но и 200 при пад ни ка Вој ске ра -ди по др шке.

До са да су при пад ни ци де кла ри -са них је ди ни ца успе шно ре а ли зо ва ливе жбе „Штит 01“ 2011. го ди не и„Штит 02“ 2012. го ди не. Та ко ђе, уче -

Про ве ра бор бе них спо соб но сти

28

спо соб но сти де кла ри са них је ди ни цаза уче шће у мул ти на ци о нал ним опе -ра ци ја ма у скла ду са стан дар ди маКон цеп та опе ра тив них спо соб но сти.

Пот пу ков ник Зол тан Рај да, на -чел ник Шта ба ру ко вод ства ве жбе,ре као је да су на ше је ди ни це оспо со -бље не да уче ству ју у мул ти на ци о нал -ним опе ра ци ја ма и да из вр ша ва ју за -дат ке из дру ге ми си је Вој ске и вангра ни ца Ср би је.

То ком из во ђе ња ве жбе, уче сни -ци су ко ри сти ли са вре ме но на о ру жа -ње и опре му по пут ауто мат ске пу шкека ли бра 5,56 ми ли ме та ра, во зи ла „ха -мер“ и са вре ме на сред ства ве зе. Де -мон стри ра ни су хе ли коп тер ски де -сант, на чин обез бе ђе ња кон во ја, на -па ди на ба зу и са рад ња с Цр ве нимкр стом. ƒ

Сања АН ЂЕЛ КО ВИЋСни ми ла Душка СТЕ ФА НО ВИЋ

– При пре ме за ве жбу би ле суде таљ не. Има ли смо за да так дапру жи мо по др шку Ко ман ди ба та -љо на у слу ча ју би ло ка квих АБ ХОпро бле ма или ин ци де на та, на ко једру ге је ди ни це на и ла зе, и да ство -ри мо си гур но окру же ње за из вр -ша ва ње за да та ка у ре ги о ну – ис -ти че ко ман дир во да АБ ХО ка пе -тан Ми лош Стан ко вић.

– У ко ман ди во да, оде ље њу засу зби ја ње кри ми на ли те та, оде ље -њу са о бра ћај не вој не по ли ци је итри оде ље ња за вој но по ли циј скепо сло ве има мо 46 при пад ни ка. На -ши основ ни за да ци би ли су да са -ве ту је мо ко ман дан та у мул ти на -ци о нал ном окру же њу и спро во ди -мо ред и за кон у зо ни опе ра ци је –на во ди ка пе тан Ми лан Ри стић, ко -ман дир во да вој не по ли ци је.

ство ва ли су на ви ше ме ђу на род нихве жби и кур се ва у Аустри ји, Ру му ни -ји, Не мач кој, Ма ке до ни ји, Че шкој,Ма ђар ској...

Ди рек тор са мо е ва лу а ци је пу ков -ник Ми лан Ра до ва но вић ис та као је дасе ве жба од ви ја ла пре ма пла ни ра нојди на ми ци.

– Оце не по твр ђу ју да су на ше је -ди ни це на ви со ком ни воу об у че но сти,и на дам се да ће по сле ева лу а ци је НА -ТО-а и њи хо ве про ве ре бор бе неспрем но сти до би ти сер ти фи кат и, натај на чин, ста ти ра ме уз ра ме с нај о -бу че ни јим са ста ви ма дру гих ар ми ја.

Циљ ве жбе био је да се про ве рии оце ни до стиг ну ти ни во бор бе них

– Је ди ни ца ко јом ко ман ду јемима ла је за да так да кон тро ли шепро стор, обез бе ди кон вој и ба зеу ко ји ма смо рас по ре ђе ни, као ида са ра ђу је с ци ви ли ма. Че та усвом са ста ву има Ко ман ду, тристре љач ка во да, вод за по др шкуи ме шо ви ти ло ги стич ки вод – ка -же ко ман дир мо то ри зо ва не пе -ша диј ске че те по руч ник Вла ди цаСтан ко вић.

29

Лекар потпуковник Предраг Кастратовић и анестезиолог старији водник Бобан Каличанин, каодео тима за хитне медицинске интервенције на италијанском броду „San Giusto”, на којем је биластационирана команда Мировне мисији Европскеуније „Операција Аталанта”, провели су три месеца током којих су, осим медицинских процедура, научили како сачувати главу од гусаракоји пред зору нападају бродове који плове овим делом Индијског океана.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

и с к у с т в �

30

Потпуковник Војске Србије међу пиратима у Сомалији

Иако је већ имао „миров-њачког” искуства изКонга 2011. године, пот-пуковник Предраг Ка-стратовић знао је да ће

му боравак у мисији поморских снагаЕвропске уније у борби против пира-та, дуж источне обале Сомалије – EU-NAFOR Somalia – OperationATALANTA, крајем прошле године,донети тренутке намењене само ода-бранима. Не само зато што је, за про-сечног Европљанина, реч о егзотич-ним пределима планете, већ и због

Не окрећи леђа сиром

31

блиских сусрета с негативцима о ко-јима редовно стижу вести о томе ка-ко су отели неки брод, посаду илиморнаре, за које траже откуп од ма-тичних држава, а који су до перфек-ције увежбали како да се „у секунди”претворе у безопасне рибаре којитраже помоћ великих бродова да бисе лечили или окрепили.

– Када се говори о узроцима по-јаве пиратства, обично се истиче не-стабилна безбедносна и политичкаситуација у овом делу света која по-чива на корупцији, спрези власти икриминала, али и на брзом расту по-пулације и тешкој економској ситуа-цији у Сомалији. Такође, један одосновних предуслова је и повољан ге-ографски положај дуж поморскихправаца од велике важности. О томекако ови људи успевају да остану тошто јесу у време сателитског праће-ња, софистициране опреме за лоци-рање и осталог – има доста претпо-ставки и јефтиних прича. Многи сусклони да кажу како је толеранцијапрема пиратима игра која многим др-жавама омогућава да оправдају по-стојање нимало јефтиних флота. Та-кође, цела ствар се користи за уве-жбавање јединица. Пилоти лете, че-кирају процедуре, праве снимке...Шта год да је позадина, реч је о опа-сним људима, спремним на све, па ида убију – истиче потпуковник Ка-стратовић.

Поморска авантураАвантура је за наше људе запо-

чела 17. септембра прошле године,када су се на Сејшелским острвимаукрцали на италијански брод „SanGiusto”. Лекар, специјалиста општемедицине, потпуковник Предраг Ка-

стратовић, из Одсека за војно здрав-ство Управе за логистику, и медицин-ски техничар, анестезиолог, старијиводник Бобан Каличанин, с Војноме-дицинске академије, ангажовани сукао део тима за хитне медицинске ин-тервенције. На броду су боравили тримесеца, током 12. ротације те мисијеЕвропске уније, уз срдачно госто-примство домаћина. – Мисија је од-лично организована. Пловили смо свовреме дуж источне обале Африке, ито 15 до 20 дана на мору, затим дваили три дана били на копну... Ранијесу у овој мисији припадници наше вој-ске били присутни као посматрачи, аово је наше прво учешће, реализова-но билатералном сарадњом с Итали-јом. На броду је око 350 људи, од чегадвадесетак чини мултинационалну ко-манду. „San Giusto” је главнокоманду-јући брод током ове ротације. То јевелико пловило с три хеликоптера,унутра су чамци, уређено до детаља.Читава флота, коју чине и француски,немачки, шпански, холандски и ру-мунски бродови, под његовом је ко-мандом. Они се мењају на шест ме-сеци. Штаб мисије је, после итали-јанског, пребачен на шпански брод,у Џибутију 6. децембра, када је оваротација и завршена – наводи пот-пуковник Кастратовић.

Такође истиче да је је првенстве-ни задатак „Операције Аталанта”борба против пирата и заштита Свет-ског програма за храну.

– Пошто је Сомалија велика, а си-ромашна земља у којој велики бројљуди гладује, у њу свакодневно дола-зе многобројни бродови који допре-мају храну. Управо то и привлачи пи-рате. А ми смо били ту да обезбедимопролаз и сигурност. У Аденском зали-ву је велика фреквентност пловила.Саобраћај је интензиван. Маршруте

бродова су укрштене. Инциденти сапиратима се редовно догађају. Не-давно су пуцали на један холандскиброд, а он је одговорио на ватру ипотопио их.

Мисија Европске уније у водамаИндијског океана уз источну обалуАфрике није усамљена. Мандат има иНАТО који такође обезбеђује пролазбродовима, а ту су и Индија, Русија иКина са својим бродовима који пратесвоје товаре. Постоји препорученикоридор који је практично непрекид-но обезбеђен.

ашном рибару

МИСИЈА

Војна операција поморскихснага Европске уније у борби про-тив пирата, дуж обале Сомалије –EUNAFOR Somalia – OperationATALANTA, има мандат да штитибродове Светског програма захрану и Афричке мисије у Сома-лији који испоручују храну и по-моћ расељеним лицима у тој зе-мљи, уз спречавање напада пира-та и разбијање пиратских група узони извођења операције.

Потпуковник Предраг Кастратовић

Сним

ио Р

. ПО

ПО

ВИЋ

Кад су разбојници запуцали...

Пирати ипак не одустају. Многеби занимало какви су то људи. Како из-гледају и личе ли на оне из филмова.

– Они су дечаци, млади људи из-међу 15 и 25 година, опремљени чам-цима с јаким моторима. Са собом ву-ку мердевине и буриће с горивом. На-оружани су калашњиковима. Тихоприђу броду, закаче се мердевинама,попну се, обично пред свитање, преу-зму команде и мењају курс, окрећу гапрема обали Сомалије. Онда тражеоткуп за брод, у зависности од тогакојој земљи припада, која је вредносттерета, који број чланова посаде... –наводи наш мировњак.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

и с к у с т в �

Дан-два пред долазак наших ми-ровњака пирати су отели један брод,прича потпуковник Кастратовић.Италијани су извиђали својим хели-коптерима и примакли се више негошто су смели. Разбојници су запуца-ли. Пилот је рањен, али је повредабрзо санирана. Прича је прича, алинепосредни сусрет с пиратима поди-же адреналин „у црвено”. Поготовошто се од лекара очекује да прегле-да „рибаре” придошлице на „SanGiusto”.

– Мој сусрет с пиратима био јешколски пример њихове тактике.Пирати кад виде војни брод, „пре-творе” се у обичне рибаре, момен-тално побацају оружје у море. Нашимировњаци су их привели јер су им

били сумњиви, иако им нису нашлиоружје. Знамо да имају своје систе-ме да га касније пронађу. Опремље-ни су GPS опремом и имају добре ин-формације ко је ко и с чијим бродо-вима имају посла. Дакле, војниципришли, комплетно наоружани, апретходно су хеликоптери извиделицелу зону. Пирати већ побацалиоружје, предају се. Приводе их. Свизнају да су пирати али за то немајудоказе. Доводе их на брод и започи-ње испитивање. Обавештајци их ис-питују, они дају податке, то траје...Пре тога иде купање, дезинфекција,прегледи, пошто су прљави, јер суданима су на тим чамцима. Могу дасе удаље од обале Сомалије до 500,600 километара.

Често се дешава да немају гори-ва да се врате назад па циљано напа-дају брод да би се снабдели горивом.Плутају док не отму брод. После ис-питивања требало би да се процесуи-рају у Италији или у земљама с којимапостоји уговор о томе, у Кенији. Ита-лијани су свесни да им се то не испла-ти, јер није реч само о мисији хвата-ња, већ и одвраћања пирата. Дакле,све се своди на следеће – пирате ухва-тимо, прегледамо, сликамо и испита-мо. Пошто је њихов чамац с два мо-тора уништен, Италијани им дају гу-мени чамац с ванбродским мотором,одећу, обућу. Искрцали смо их у не-ком другом делу Сомалије – присећасе потпуковник Кастратовић.

Он истиче да приведени пиратинису уплашени и да вешто играју сво-је улоге.

– Увек имају своју причу, како сурибари, залутали... Човек би се честосажалио кад их чује. Међутим, ималисмо преводиоца, Арапина из Џибути-ја који је био морнар, официр. Он насје упозоравао да изглед тих људи ва-ра и да водимо рачуна да им не окре-ћемо леђа! Они делују тако јадно, алисе у моменту претварају у убице. Безразмишљања.

Пирата нема много, каже док-тор. Имају свој матични брод, али сувеома добро организовани.

– То је тамо, убеђен сам, држав-ни посао. Питање је само до ког врхау држави досеже... Спрега свакако по-стоји. Матични брод и лаки чамци ко-ји иду у акцију, пред свитање. Закачесе мердевинама с кукама. Отимају –сматра потпуковник.

На Екватору у 18.22Неуобичајени догађаји су оно

што се памти у мисијама. Ипак, сва-кодневни задаци, увежбавање меди-цинских процедура и техника, у вели-кој мери испунили су време наших ми-ровњака проведено на броду „SanGiusto”.

– Срећом, није било ванреднихмедицинских догађаја. На једномшведском цивилном броду, на танке-

ру, човек је имао прелом обе потколе-нице. Болница је била на шпанскомброду који је део флоте, па смо помо-гли.

Била је још једна ситуација у ко-јој нисам учествовао, већ колега Бо-бан Каличанин. Жена, војник, дваде-сетак година, имала је претећи поба-чај. Јављају нам преко чета да девојкакрвари и они не могу да зауставе кр-варење, па смо румунским хеликопте-ром послали нашег доктора хирурга,Италијана, и нашег техничара Боба-на. Девојка је транспортована на коп-но где је санирано крварење. Иакосмо уговорили с њиховим гинеколо-гом да се интервенција уради у Мога-дишу, у Сомалији, они су је превезлиавионом у Кенију, што је Румуне ко-штало 35.000 евра. Што је најважниједевојка је била добро.

Када нема ванредних медицин-ских догађаја, лекари и медицинскоособље обављали су редовне рутин-ске прегледе, што је значајно за бродна којем се налази 350 људи. Дан наброду има устаљени ритам.

– После устајања уобичајен је ју-тарњи брифинг, у добро опремљенојамбуланти, с телемедицином. То је со-ба с директним контактом с римскомвојном болницом. За све стручне ди-

леме контактирају се колеге у Риму.Рад у амбуланти понекад је монотон,нема радног времена, ради се тако дасе обаве сви задаци. Са мном је био иједан млађи лекар, Италијан, без пре-више искуства, па смо ми били попутсупервизора. Део дана увежбавалисмо могуће ванредне ситуације, дабисмо брже реаговали ако до њих до-ђе – спуштање палубе, уношење и из-ношење пацијената. У мисији ми јецимер био италијански пуковник Ће-зар Фантоно, који је био главни лекарза целу операцију. Било је и људи изИталије, Немачке, Португала, Данске,Холандије, Енглеске, Румуније, Хрват,два Црногорца.. Морам још једном дакажем да су Италијани били сјајни до-маћини. Имали смо привилегију да ко-ристимо сателитски телефон и свешто имају и они.

Из Африке је двојац Војске Ср-бије донео кући и два папира. Један једоказ да су од Кетрин Ештон, главно-командујуће снагама Европске уније,одликовани за учешће у мисији „Опе-рација Аталанта”, а на другом је по-тврда да су једног дана, када је у Ср-бији била календарски зима, прешлиЕкватор у 18.22. ƒ

Владимир ВЈЕШТИЋ

33

ТАНЗАНИЈСКАПИЦА

– На броду је храна једна однајважнијих ствари. Кувари су„главне фаце”. Предјело су увектри врсте пасте, лазање и остало.Јели смо рибу, јастоге... Италија-ни су „луди” за пицом, то нигденисам видео. И у Танзанији сутражили пицерију. Питали смо их– како у Танзанији да нађете ита-лијанску пицу?! Они, ипак, редов-ним вежбањем одржавају „лини-ју” и кондицију. У том делу Индиј-ског океана море је предивно, чи-ста егзотика. Сејшели су чудесни,Танзанија такође, Оман, Сомали-ја, Танзанија, Џибути – све бисе-ри Африке – прича потпуковникКастратовић.

НЕСУЂЕНИ РОККОНЦЕРТ

– Свирам гитару, па смо до-бар део слободног времена ве-жбали за концерт за који, накрају, капетан није дао дозволу.На репертоару је требало да бу-де пар италијанских композици-ја, Skorpisonsi „Wind of change”,Bon Jovi „It’s my life”... Имали смокомплетну опрему и озвучење зацео бенд. Бубњара. Иако нисмоимали концерт, остала ми је усећању сјајна атмосфера с на-ших проба – сећа се наш миров-њак.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

34

Падобранцина задатку

Па до бран ски ба та љон Спе ци јал -не бри га де на ше вој ске има за -вид на ис ку ства у оспо со бља ва -

њу па до бра на ца за по тре бе си сте маод бра не Ср би је, као и у обу ци па до -бра на ца из оста лих зе ма ља ре ги о на, уокви ру про гра ма ме ђу на род не вој неса рад ње.

За ме ник ко ман дан та 63. па до -бран ског ба та љо на ма јор Бо бан Ге ор -ги јев ка же да је у окви ру па до бран скеобу ке ре а ли зо ва но око 1.200 тре на -жних па до бран ских ско ко ва. На и ме, уБа та љо ну је спро ве де на основ на па до -бран ска обу ка, при ли ком се лек ци јекан ди да та за при јем у па до бран скиба та љон, за тим курс мла ђих ин струк -то ра па до бра на ца, ко јим је ру ко во ди -ла за став ник Рад ми ла Ђу рић, као и па -до бран ски ско ко ви за па до бран це ванса ста ва Бри га де.

Недавно је завршен пр ви ово го -ди шњи курс ви ше па до бран ске обу кеу Вој сци Ср би је. Имао је 18 по ла зни ка– 14 из Спе ци јал не бри га де, по дво ји -ца из Спе ци јал не ан ти те ро ри стич кеје ди ни це МУП-а Ср би је и Вој ске Цр не

Го ре. Ру ко во ди лац обу ке за став никМи ро љуб Ја ни ћи је вић и ин струк то риза став ник Си ни ша Ми ћић и ста ри јивод ник пр ве кла се Дар ко Ка ча вен даима ли су за да так да оспо со бе па до -бран це за из во ђе ње ско ко ва на сло -бод но деј ство па до бра ни ма ти па„кри ло”, са сред њих и ве ли ких ви си на,уз из вр ше ње пре ле та.

Ка пе тан Ма рио Бра дић, за ме никко ман ди ра па до бран ске че те за обу -ку, твр ди да тај ни во оспо со бља ва њау па до бран ству об у хва та сло же не пси -хо мо тор не ак тив но сти и овла да ва њетех ни ком упра вља ња у сло бод ном па -ду и отва ра њем па до бра на на од ре ђе -ној ви си ни.

„По ла зни ци су били мо ти ви са низа ви шу па до бран ску обу ку, јер је онапре сти жна за сва ког при пад ни ка Бри -га де, по себ но па до бран ског ба та љо -на. Та кав курс је ула зни ца за уса вр ша -ва ње у вој ном па до бран ству, а по слеобу ке па до бран ци мо гу оти ћи на курсза мла ђег ин струк то ра па до бран ства,а ка сни је на курс за ин струк то ре па -до бран ства”, об ја шња ва за став ник Ја -ни ћи је вић.

Мла ђи вод ник пр ве кла се Бо жи -дар Гли го ри је вић из Спе ци јал не ан ти -те ро ри стич ке је ди ни це на во ди да супри пад ни ци тог са ста ва МУП-а то комобу ке овла да ли офан зив ном упо тре -бом па до бран ских ско ко ва.

„По ла зни ци из Цр не Го ре су уНи шу већ за вр ши ли курс основ не па -до бран ске обу ке са шест ско ко ва, доксу у окви ру ви ше па до бран ске обу кедо са да из ве ли 25”, на во ди вод ник пр -ве кла се Дра шко Ђук нић из че те спе -ци јал них сна га Вој ске Цр не Го ре изДа ни лов гра да.

Уче сни ци так тич ких ве жби, бо је -вих га ђа ња на стре ли шту „Ме ђа”, па-добранског и специјалног десанта на-домак Лесковачког поља стекли сусер ти фи ка те о оспо со бље но сти заско ко ве на сло бод но деј ство из вој нихпа до бра на, у днев ним и ноћ ним усло -ви ма, с на о ру жа њем и опре мом, сa ви -си на од 1.000 до 5.500 ме та ра, на те -ре не ма лих ди мен зи ја и сa пре пре ка -ма у око ли ни. ƒ

З. МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

о б у к �

Ско ко ви на сло бод но

35

Одр жа ва ње плов них обје ка та у Реч ној фло ти ли

Осло нац на соп стве не сна геУ Реч ној фло ти ли за сту пље ни су сви ви до ви одр жа ва ња вој них плов них сред ста ва ко је ре гу ли шеПра вил ник о одр жа ва њу на о ру жа ња и вој не опре ме уМи ни стар ству од бра не и Вој сци Ср би је, од основ ног,тех нич ког, ре мон та, мо дер ни за ци је, оправ ки, до кон трол них пре гле да

Плов на сред ства у Реч ној фло ти -ли одр жа ва ју се нај че шће соп -стве ним ка па ци те ти ма тог са -

ста ва Вој ске Ср би је, а по вре ме но и уци вил ним пред у зе ћи ма.

У Реч ном до ку ка сар не „Алек сан -дар Бе рић” ради се на под вод ним де -ло ви ма тру па, пре гле ду осо вин ског во -да, про пе ле ра, кор ми ла и оста лих ви -тал них скло по ва реч ног па трол ног чам -ца. Пре ма ре чи ма ма јо ра Зве зда на Ђу -ри ћа, на чел ни ка Гру пе за одр жа ва ње уОд се ку за ло ги сти ку Ко ман де Реч нефло ти ле, до ко ва ње се на бр о до ви ма че -лич ног и алу ми ни јум ског тру па, у на че -лу, из во ди сва ке две го ди не, а на бро -до ви ма с пла стич ним тру пом, по пут де -сант но-ју ри шних ча ма ца, сва ке го ди не.При ли ком из во ђе ња ра до ва ан га жу јусе соп стве не сна ге, што зах те ва упо -шља ва ње свих за по сле них из тех нич кера ди о ни це.

– У од но су на оста ле ло ги стич кеје ди ни це Вој ске Ср би је, вод за одр жа -ва ње тех нич ких сред ста ва, сво јим ка -па ци те ти ма, по ред кла сич них, вр ши испе ци фич не по сло ве одр жа ва ња плов -них обје ка та, из ме ђу оста лог ча ма ца,ван брод ских мо то ра, раз ли чи тих ти по -

ва бро до ва – од реч них ми но ло ва ца доде сант но-ју ри шних ча ма ца, као и сред -ста ва ко је ко ри сте пон то нир ске је ди -ни це Фло ти ле – на во ди ка пе тан Пре -драг Мо ји ће вић, ко ман дир че те.

Оде ље ња за бро до град њу и бра -ва ри ју, елек тро ме ха ни ку и елек тро ни -ку, бро до ма шин ство и мо то ри сти ку,на о ру жа ње и мин ска сред ства и реч нидок бри ну да мно го број на плов на сред -ства је ди ни це бу ду ис прав на и да у сва -ком мо мен ту од го во ре зах те ви ма ан га -жо ва ња на плов ним во де ним то ко ви ма.

Кроз реч ни док, на при мер, у ко месе брод ди же „на су во” одр жа ва њепод вод ног де ла тру па бро да, ко је об у -хва та и ски да ње на сла га ал ги, ва ре њеоште ће ња на опла ти, ре па ра ци ју под -вод них вен ти ла, за штит но фар ба ње,то ком го ди не про ђе пет-шест бро до ва.

По ред одр жа ва ња пе ша диј скогоруж ја и брод ских про тив а ви он скихдва де сет ми ли ме тар ских то по ва и три -де сет ми ли ме тар ских ба ца ча гра на та,спе ци ја ли сти оде ље ња за на о ру жа ње имин ска сред ства, у са рад њи с Тех нич -ким ре монт ним за во дом из Кра гу јев ца,бри ну и о ис прав но сти реч них ми на ими но лов ки, као и це ло куп не ро ни лач ке

опре ме ро ни лач ке че те. Од њих се зах те ва дастал но пра те раз вој сред ста ва под вод не опре -ме. Слич но је и са спе ци ја ли сти ма за одр жа ва -ње брод ских на ви га циј ских ра да ра, елек трон -ских уре ђа ја и си сте ма ве за, ка же по руч ник Јо -ван Илић, ко ман дир во да за одр жа ва ње.

Да мај сто ри за бро до ма шин ство и мо -то ри сти ку не би ра ди ли у ску че ном про сто руброд ских мо тор них оде ље ња, ра ди о нич ка ха -ла опре ме ље на је и шин ском ди за ли цом, пасе тран спор то ва ње брод ског мо то ра, од бро -да на ве зу до ра ди о нич ког ме ста у ха ли, иобр ну то, вр ши уз за не мар љи во фи зич ко на -пре за ње. На спе ци јал ним стру го ви ма им по -зант них ди мен зи ја, на ме ње них за об ра дуброд ских осо ви на и вра тил них во до ва, ра диБог дан Ра ја чић.

Број ни ала ти, од основ них до спе ци јал -них, нео п ход ни за сва ко днев но функ ци о ни -са ње ра ди о ни це, зах те ва ју сва ко днев но одр -жа ва ње. О то ме се бри не Здрав ко Ко ва че -вић, ко ји је за два де сет осам го ди на слу жбе уРеч ној фло ти ли ра дио по сло ве од бра ва ри једо брод ског ме ха ни ча ра.

Због га ба ри та ко ји оне мо гу ћа ва ју до ко -ва ње у Реч ном до ку, на до ко ва њу у но во сад -ском бро до гра ди ли шту на ла зи се и реч наста ни ца за раз маг не ти са ње бро до ва „Ша -бац”. На њој ра до ве, уз ан га жо ва ње при пад -ни ка тех нич ке ра ди о ни це фло ти ле, из во де ирад ни ци пред у зе ћа „ЦЕЛ-МОНТ” из Но вогСа да. По сле јед ног, од но сно три ме се ца, ко -ли ко се пред ви ђа тра ја ње ра до ва, Реч на фло -ти ла до би ће још два ре мон то ва на плов насред ства, што ће се по зи тив но од ра зи ти нање не опе ра тив не спо соб но сти. ƒ

Б. М. ПО ПА ДИЋ

Те ма дво днев не би ла те рал не ва зду хо плов не вој неве жбе, ко ја јере а ли зо ва на по тре ћипут у ва зду шном про сто ру Ср би је и Ру му ни је, би ла јекон тро ла и за шти тава зду шног пр о сто ра и из во ђе ње опе ра ци ја, а циљ уна пре ђе њеоспо со бље но сти ко ман де и је ди ни ца на шег ва зду хо плов стваи про тив ва зду хо плов неод бра не у про це суопе ра тив ног пла ни ра ња и обез бе ђе њу ва зду шног про сто ра у окру же њу

„Аir so lut ion 2013”

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

с � р � д њ �

Отво ре на гра ни ца за без бед но не бо

За тим су ак ци ју ва зду хо плов не ва тре -не по др шке на те ри то ри ји дру ге др -жа ве оба ви ла че ти ри срп ска „су пер -га ле ба Г4” и два ру мун ска МиГ-а 21„лан цер”, ко ји ма су све вре ме ле та ло -вач ку за шти ту из ва зду шног про сто -ра пру жа ли ави о ни МиГ 21, с обестра не.

По чет ним сце на ри јом ве жбе„Аir solution 2013” пред ви ђе ноје да ло вач ки ави о ни срп ског и

ру мун ског ва зду хо плов ства пре срет -ну тран спорт не, ко ји по ле ћу с те ри то -ри ја две др жа ве, и да их, по сле иден -ти фи ка ци је, при зе ме на ае ро дро меБа тај ни цу и ру мун ски Кам пја Тур зи.

Сни мио И. САЛИНГЕР

Дру гог да на ве жбе ре а ли зо ва наје опе ра ци ја бор бе ног тра га ња и спа -са ва ња, то ком ко је је, пр ви пут у исто -ри ји срп ског ва зду хо плов ства, је дан

хе ли коп тер Вој ске Ср би је, Ми 17,пре ле тео на те ри то ри ју дру ге др жа -ве, где је с два ру мун ска хе ли коп те рауче ство вао у ак ци ји тра га ња и спа са -ва ња обо ре ног пи ло та. Исто вре ме но,та кву ак ци ју на те ри то ри ји Ср би јеима ла су два ру мун ска хе ли коп те ра„пу ма”. За крај, при ли ком по врат кава зду хо пло ва на ма тич не ае ро дро меде мон стри ра на је ва зду хо плов на ва -тре на по др шка на те ри то ри ји дру гедр жа ве.

Уче сни ци ве жбе по -твр ди ли су да је за ре ги о -нал ну са рад њу и без бед -ност на ро чи то бит но по -ди за ње ни воа ко ор ди на -ци је и ин тер о пе ра бил но -сти из ме ђу ва зду хо плов -ства Вој ске Ср би је и Ору -жа них сна га Ру му ни је уиз во ђе њу опе ра ци ја ва -зду хо плов не ва тре не по -др шке.

Ко ман дант за јед нич -ке ве жбе бри гад ни ге не -рал Пре драг Бан дић по -твр дио је да су пред ви ђе -не ак тив но сти успе шноре а ли зо ва не.

– У ва зду ху је би лооко 30 ва зду хо пло ва и го -

то во 200 уче сни ка. По ве ћа ње бро јаан га жо ва них ва зду хо пло ва и љу ди наве жба ма, из го ди не у го ди ну, до каз је

37

при ја тељ ства две др жа ве, вој ски ина ро да, као и до бре са рад ње у обла -сти ре ги о нал не без бед но сти.

Ка ко на во ди ко ман дант 204. ва -зду хо плов не бри га де, уче сни ци „Аirsolution 2013”, јед не од нај ве ћих би -ла те рал них ве жби пла ни ра них то ком2013. го ди не, би ле су ско ро све је ди -ни це ста ци о ни ра не на ае ро дро му Ба -тај ни ца.

– У од но су на про шлу го ди ну, овего ди не су са ста ви ан га жо ва ни на ве -жби би ли број ни ји. Уче ство ва ле сусна ге 101. ло вач ко-ави ја циј ске еска -дри ле, 252. школ ско-бор бе не ави ја -циј ске еска дри ле, 138. тран спорт но-ави ја циј ске еска дри ле и хе ли коп тер -ске је ди ни це из 890. ме шо ви те хе ли -коп тер ске еска дри ле, из 204. ва зду хо -плов не бри га де, као и 126. бри га да зава зду шно осма тра ње, ја вља ње и на во -ђе ње, ко ја је ак тив но на во ди ла на ше иру мун ске сна ге.

Ге не рал Бан дић је за кљу чиода је ова „из у зет но сло же на ве -

жба” по ка за ла на шу спрем -ност за са рад њу са су се ди -

ма ра ди ус по ста вља њабез бед не кон тро ле и за шти те ва -

зду шног про сто ра Ср би је. Пред став -ник Ору жа них сна га Ру му ни је, пот пу -ков ник Ау ре ли ан Ни та ре као је да јеова ква раз ме на ис ку ста ва ве о ма бит -на за ре ги он, те да се на да да ће у го -ди на ма ко је до ла зе би ти још ин тен -зив ни ја. ƒ

Вла ди мир ВЈЕ ШТИЋ

Ве жба „Аir solution” ор га ни зу -је се од 2009, а ре а ли зу је се сва кедру ге го ди не. На ста вак је ду го го -ди шње са рад ње Ру му ни је и Ср би -је, за по че те 2004. го ди не, а за сно -ва на је на Тех нич ком спо ра зу муРу му ни је и Ср би је, ко јим се отва -ра ва зду шни про стор две др жа ве.Је дин стве на је у Евро пи јер то комве жбе сви ан га жо ва ни ва зду хо -пло ви сло бод но пре ле ћу гра ни цедве др жа ве.

ЈЕ ДИН СТВЕ НА ВЕ ЖБА У ЕВРО ПИ

Сни мио Д. БАН ДА

Сни мио В. ЛУКОВИЋ

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

рија и традиција. Кроз израђене макете презентује се вла-стито наслеђе и преноси информација о делу техничких до-стигнућа друштва, државе и војске.

Типичан пример претходних навода јесте макетарскаизложба и такмичење које се традиционално одржава умађарском градићу Мошонмађаровару, који се налази натромеђи Мађарске, Аустрије и Словачке. На тој изложбивећ 13. пут запажено учешће имају и макетари из Србије,који се у значајном броју појављују на овом догађају.

Ове године је у званичном такмичарском делу билопријављена 1.201 макета. Те бројке указују да је реч оозбиљној организацији догађаја, који се реализује уз по-моћ локалне самоуправе, привредне коморе региона Мо-шон, те других комерцијалних субјеката. Организацијитакмичења у великој мери доприносе и домаћи и странимакетари.

Mанифестација је ове године одржана у неколикообјеката Пољопривредног факултета, који је, према наво-дима домаћина, најстарија високошколска установа овогтипа у Европи.

д р у ш т в о

Макетарство као хоби одавно је добило нове димен-зије, којима су превазиђена генерална схватања отоме да је реч само о још једној играрији и разби-

бризи младих и старих заљубљеника у војну технику и те-матику. Ниво квалитета и веродостојности израђених ре-плика средстава војне технике временом је сврстао ту де-латност у један вид примењене уметности.

Макетарство је, осим развоја техничке културе и низалепих вештина, постало и својеврстан универзални језикљуди са различитих простора које интересује војна исто-

38

Наступ српских макетараМакетарски празник у Мошонмађаровару

У мађарском граду Мошонмађаровару одржано је макетарско такмичење, на којем су учествовали представници великог броја европских земаља. Запажено учешће имали су и макетари из Србије, који су на најбољи начин представили део српске војне историје и традиције.

Изложба у Мошонмађаровару једна је од највећихевропских манифестација те врсте и окупља велики бројмакетара из читаве Европе. Одржава се по 17. пут, а из-ложбу просечно посети око 5.000 људи. Такмичење се од-вија у 54 категорије, и то у зависности од врста и разме-ре макете, као и категорија макетара (јуниори, кадети,омладинци и сениори).

О ИЗЛОЖБИ39

Захваљујући разумевању и подршци организатора так-мичења, српски макетари, који су организовано наступилипод окриљем Макетарског савеза Србије, добили су цен-тралну позицију у једној од изложбених хала. Посетиоцису на штанду Макетарског савеза Србије, поред државнезаставе, могли да виде део макета ваздухоплова који су сеналазили или се још увек налазе у наоружању српског ва-здухопловства, укључујући и поједине типове ваздухопловакоји су пројектовани и израђени у домаћој ваздухопловнојиндустрији.

Такмичењу су присуствовали и бројни други макетарии љубитељи макетарства из наше државе, те представни-ци Међународног удружења макетара Србије (IPMS), којинису узели учешће у такмичарском делу.

Српски макетари су показали да равноправно могу дасе носе са најбољим европским макетарима, о чему сведо-че и награде које су освојили Виктор Козлик, Зоран Јако-вљевић, Влада Мирчетић (златне медаље) и Алекса Елез(бронзана медаља). Својеврсно признање домаћим макета-рима било је и учешће двојице наших судија, Виктора Ко-злика и Дејана Ранкова, у суђењу у такмичарском делу.

Несумњиво да ће љубазни домаћин и многобројни по-сетиоци, позитивна атмосфера и дружење са макетаримаиз других земаља бити, према речима наших учесника, до-датни аргумент и подстрек за још бољи и организованијинаступ на другим сличним међународним и домаћим маке-тарским изложбама и такмичењима, која предстоје у на-редном периоду. ƒ

Припремио Славиша ВЛАЧИЋ

В�СТИ

>>> АК ЦИ ЈА „Вој ни ле кар на се лу”, три на е ста ко јује ор га ни зо ва ла 250. ра кет на бри га да за ПВД, одр жа наје у шу ма диј ском се лу До ња Ша тор ња, у оп шти ни То по -ла. Ме ди цин ске еки пе пре гле да ле су сто ти нак ме шта нау се о ској ам бу лан ти и њи хо вим до мо ви ма. Уз оп шти ме -ди цин ски пре глед, њи ма је кон тро ли сан рад ср ца, из ме -рен ни во ше ће ра у кр ви и по де ље ни нео п ход ни ле ко ви. ƒ

>>> ПРИ ПАД НИ ЦИ 98. ва зду хо плов не бри га де на -ше вој ске, Цр ве ног кр ста из Кра ље ва и За во да за јав ноздра вље тог гра да по се ти ли су, у окви ру ак ци је „Вој нисто ма то лог у се о ској шко ли”, Основ ну шко лу „Ми лунИва но вић” из Ушћа. Уче ни ци ма од пр вог до че твр тограз ре да вој ни сто ма то лог Ве сна Пе шић го во ри ла је опре вен ти ви и одр жа ва њу хи ги је не уста и зу ба, док jeоснов ци ма од пе тог до осмог раз ре да во лон тер Цр ве ногкр ста Ан дри ја на Је ре мић одр жа ла пре да ва ње о бо ле сти -ма за ви сно сти. ƒ

>>> ПРО ФЕ СО РИ и сту ден ти Фи ло зоф ског фа кул -те та у Ни шу по се ти ли су при пад ни ке Тре ће бри га де уНи шу, Кур шу мли ји и на ба зи „Ве ли ки трн”. Ко ман дантбри гад ни ге не рал Же ли мир Гли шо вић го во рио је го сти -ма о ор га ни за ци ји је ди ни це, ње ним за да ци ма и уче шћу уми ров ним опе ра ци ја ма. У ка сар ни „То плич ки уста нак” уКур шу мли ји ста ре ши не 37. ме ха ни зо ва ног ба та љо напри ка за ли су на о ру жа ње и бор бе ну тех ни ку. Де кан Фа -кул те та Го ран Мак си мо вић по ло жио је ве нац на спо ме -ник па лим бор ци ма 354. пе ша диј ске бри га де. ƒ

>>> ДЕ ЦА из вр ти ћа „Вен ди” но во сад ске Пред -школ ске уста но ве „Ра до сно де тињ ство”, с вас пи та чи ца -ма Ана ма ри јом Зло ју тром, Еми ном Ду кић, Ру жом Ли хвар -чек, Све тла ном Ми хај ло вић и пе да го гом Дра га ном Ми -ло ше вић, по се ти ли су Реч ну фло ти лу. Раз гле да ли су ка -сар ну у ко јој је рас по ре ђен тај са став Вој ске Ср би је, бро -до ве и дру жи ли се са мор на ри ма. Нај мла ђи Но во са ђа ниоб и шли су и спо мен-со бу Фло ти ле, у ко јој им је пред ста -вље на исто ри ја је ди ни це. ƒ

>>> НА два на е стом фе сти ва лу оп ти ми зма „Бе би ег -зит”, под сло га ном „21 бај ка за па мет но од ра ста ње де це21. ве ка”, у но во сад ском Спорт ско-по слов ном цен тру„Вој во ди на”, ма ли ша ни ма и њи хо вим ро ди те љи ма вој -нич ку про фе си ју при бли жи ли су при пад ни ци Реч не фло -ти ле и Пр ве бри га де Вој ске Ср би је. Мор на ри, из ви ђа чии ин жи њер ци од го ва ра ли су на пи та ња по се ти ла ца, ко -ји ма су по ка за ли ро ни лач ку опре му и опре му за ве ра ње,на о ру жа ње, оп то-елек трон ска сред ства и сред ства заосма тра ње. ƒ

п о в о д и

40

Носилац партизанске спомени-це, научник, генерал-пуковнику пензији Стево Илић рођен је

14. априла 1922. као једно од троједеце, у личкој породици у селу Мазин,надомак Госпића. Већ као дечак почеоје сам да обезбеђује средства за жи-вот, што је утицало да рано сазри уозбиљног младића.

Гимназију је завршио 1941. у Зе-муну, исте године када се, 21. новем-бра, укључио у Народноослободилач-ки покрет. Старешине су уочиле ње-гове вештине у комуникацији, па суму повераване одговорне дужности изадаци које је увек успешно обављао.

У послератном периоду, послеполитичких, обављао је и војнодипло-матске дужности – као војни аташе уРиму и Атини. Након унапређења у

чин генерала, 1968. годи-не започиње рад у војномшколству, најпре као на-ставник, затим начелникКатедре стратегије, а за-тим и на дужности начел-ника Школе националнеодбране.

Генералски рад –„Предмет, садржај и кла-сификација наше војненауке”, успешно је одбранио, а углед-ни професори потврдили су да се рад„може користити у практичне сврхе,приликом разраде наше теоријскемисли”.

Био је један од организатора Пр-вог симпозијума о војној науци у нашојземљи, који је одржан 1970. године,где је његов реферат „Класификација

наше војне науке” изазваопажњу, што је допринелода се тада предложена кла-сификација прихвати каозванична.

Генерал Стево Илићодликован је 11 пута – до-био је девет домаћих одли-ковања, од Ордена парти-занске звезде с пушкама(1965) до Ордена заслуга

за народ са златним звездама (1982),као и пољска и италијанска признања.

Кроз живот га је верно и досто-јанствено пратила супруга Вера, каои ћерке Мила и Мина. Помагао јемногима, знанима и незнанима, не даби му били захвални, већ из убеђењада људима треба помоћи. ƒ

Др Спасоје МУЧИБАБИЋ

Узор старешинама Војске Србије

Ме мо ри јал ни тур нир „Ге не рал Љу би ша Ве лич ко вић”

Успе шна вој нич ка ка ри је раКоп не не вој ске из По жа рев ца, ме снепо ли циј ске ста ни це и се ла Цр ље нац.

У име при пад ни ка Вој ске Ср би јевен це су на спо мен-обе леж је у род -ном ме сту ге не ра ла Ве лич ко ви ћа по -ло жи ли бри гад ни ге не рал Де јан Јок -си мо вић са са рад ни ци ма, а по част суода ле и де ле га ци је оп шти на Ма лоЦр ни ће, Жа ба ри, ге не ра ло ви рат нидру го ви, пред став ни ци аеро-клу бако ји но си ње го во име, фуд бал ске ило вач ке ор га ни за ци је, чла но ви по ро -ди це и број ни при ја те љи.

Ге не рал Љу би ша Ве лич ко вићоства рио је успе шну вој нич ку ка ри је -ру – ви ше пу та је од ли ко ван ви со кимвој ним од ли ко ва њи ма, а два пу та ван -ред но уна пре ђен. Но си лац је Злат ногле тач ког зна ка, за сва ког пи ло та нај -дра жег при зна ња. ƒ

Н. ДРАЖОВИЋ

зо ван је низ ма ни фе ста ци ја ко ји ма јеобе ле жен 1. јун – дан ка да је 1999. го -ди не на стра дао.

На тра ди ци о нал ном фуд бал скомтур ни ру уче ство ва ле су еки пе на шегва зду хо плов ства и про тив ва зду хо -плов не од бра не, Цен тра за обу ку

По во дом че тр на ест го ди на одпо ги би је ко ман дан та Рат ногва зду хо плов ства и про тив ва -

зду шне од бра не Вој ске Ју го сла ви јеге не ра ла Љу би ше Ве лич ко ви ћа, у ње -го вом род ном се лу Цр ље нац, на до -мак По жа рев ца, и ове го ди не ор га ни -

41Неизвесност одбране од„самоуких терориста”

п о г л � д и

УБИСТВА ВОЈНИКА У ЛОНДОНУ И ПАРИЗУ

Tерористичкинапади

у Лондону (22.маја) и Паризу

(25. маја), у којима је на

бруталан начинмачетама

убијен британски војник Ли Ригби и

ножем рањен француски припадник

војске СедрикКордије,

несумњиво су увези

с терористичкимнападом

у Бостону (15.априла), будућида су их извели

„самоуки терористи”. Наиме, Лија

Ригбија убили суМајкл

Адеболаџо (28) иМајкл

Адебовале (22),Британци

нигеријског порекла,

а Седрика Кордијеа напао јетридесетогодишњи

мушкарац северноафричког

порекла.

Иако је британска полиција 26. мајаухапсила још три особе због основа-не сумње да су повезане са завером

за убиство британског војника, многе чиње-нице указују на то да је на сцени нови обликисламистичког тероризма, чији су носиоци„придружене снаге” Ал Каиде. То потврђујеи изјава двојице Британаца који су напалиРигбија: „Младић је убијен зато што је бри-тански војник који је убијао муслиманскежене и децу у Ираку и Авганистану. Кунемосе Алахом Свемогућим да се никада нећемопрестати борити против вас…”.

Реч је о „нео-тклоњивим” узроци-ма исламистичкогтероризма, односноо „издаји ислама”,како их је квалифи-ковао британскипремијер поводомпоменутог убиства уЛондону, узроцимакоји „производе” ра-дикалне исламистечији је репрезент терористичка Ал Каида, акоји су изнедрили још многе терористичкегрупе и самосталне терористе широм света.Њихова је фанатизованост тотална.

Одбрана било које државе од ради-калних исламиста врло је комликована и не-извесна, првенствено због тога што они сле-де једно од неколико легалних и легитимнихучења (школа) у исламу, за која чврсто веру-ју да су исправна – треба да им се врате му-слимани („вероодступници”) свих другихшкола у исламу, а грађани других вероиспо-вести („неверници”) да пређу у ислам. Радипостизања таквог циља одлучни су да упо-требе сва средства. Себе доживљавају каоједине браниоце ислама.

Иако многе државе чине напоре даспрече и сузбију такав екстремизам, само суделимично успешне у томе. Заправо, ради-кални исламисти наносе највећу штету исла-му. Већина муслимана противи се њиховомнасиљу; код грађана у земљама чије вредно-сти нападају изазивају подозрење, док код

десничара подстичу „осветничке нападе” намуслимане и њихове верске објекте.

Одбрана западноевропских земаља одрадикалних исламиста била је непо-средно после 11. септембра 2001.

извеснија него данас. Милитантни екстре-мисти били су организовани у „спавајуће”ћелије Ал Каиде, која их је „будила” у погод-ном тренутку (на пример, у Мадриду 2004,Лондону 2005. и 2006. године). Антитерори-стичке службе држава Западне Европе пока-зале су умешност и ефикасност у откривањуи онеспособљавању припадника различитих

„филијала” Ал Каиде.Истовремено, ре-

гистровале су новустратегију исламиста– њена суштина јестеда се чланови само-стално опредељују,припремају и изводетерористичке нападе.Реч је о екстремисти-ма који респектују

способност обавештај-них служби да детектују

њихово организовање. Стога, они не ствара-ју групе, ћелије, већ самостално испољавајунасиље.

Одбрана од тероризма, на тај начин,постаје знатно неизвеснија, а ангажовањебезбедносних служби обимније, јер су у тра-гању за потенцијалним терористима усмере-ни на већи број грађана, нарочито на мусли-мане у сопственој земљи. Често су приликомоткривања таквих „самоуких терориста” мо-гући пропусти, а оперативни надзор свих ре-гистрованих захтевао би велико исцрпљива-ње одбрамбених ресурса.

Коначно, компликованост одбране одтаквог облика тероризма потврђује ичињеница да перјанице селефијског

учења у исламу у континуитету „производе”нове исламисте, а да друштва и државе којеони нападају не показују одговарајућу моћда ваљано интегришу исламисте у својеструктуре и одврате их од терористичкогделовања. ƒ

Радикални исламисти наносе највећуштету исламу. Већина муслиманапротиви се њиховом насиљу; кодграђана земаља чије вредности напа-дају изазивају подозрење, док коддесничара подстичу „осветничке на-паде” на муслимане и њихове верскеобјекте.

Пише Милан МИЈАЛКОВСКИ

На кон про те ри ва ња Кне за Ми ло ша Обре но ви ћаиз Ср би је 1839. го ди не, а на ро чи то по сле па даКне за Ми ха и ла 1842. го ди не, срп ска вој ска је упот пу но сти за не ма ре на. Но ви вла сто др шци, наче лу с То мом Ву чи ћем Пе ри ши ћем, за го ва ра ли

су иде ју да ста ја ћу вој ску тре ба за ме ни ти на род ним че та ма.Ре во лу ци о нар ни до га ђа ји у Ма ђар ској 1848. го ди не, у ко ји масу уче ство ва ли и Ср би из Ср би је, ко је је пред во дио Сте ванПе тро вић Кни ћа нин, по ка за ли су сла бост срп ске вој ске ко ја,у до ди ру с мо дер но на о ру жа ним и ор га ни зо ва ним тру па ма,ни је пред ста вља ла озбиљ ну си лу. Сто га је вла да уви де ла да јенео п ход но ре ор га ни зо ва ти и на о ру жа ти вој ску, али је на и -шла на же сто ко су прот ста вља ње Аустри је, ко ја не са мо дани је до зво ља ва ла из воз соп стве ног оруж ја у Ср би ју, већ је ина све на чи не оне мо гу ћа ва ла да га уве зе из би ло ко је дру гезе мље. Срп ска вла да схва ти ла је да не ма дру гог из бо ра не года про из вод њу оруж ја ор га ни зу је у Ср би ји.

Пр ви по ку ша ји да се фа бри ка оруж ја из гра ди у Бе о гра -ду, под ру ко вод ством ли је шког ар ти ље риј ског офи ци ра Мак -си ми ли ја на Ни је пре ка, про па ли су због при ти ска Аустри је,ко јој је би ло по зна то све што се до га ђа у срп ској пре сто ни -ци. За то Кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић, на осно ву пред ло гаМи ни стар ства фи нан си ја, 17. мар та 1851. до но си од лу ку опре се ље њу „То по лив ни це” у Кра гу је вац, ко ји је, за се ди штефа бри ке оруж ја, био по го дан и због по сто ја ња ни за на мен -

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

ф � љ т о н

Од „Тополивнице” до „Застава оружја”Пише Зоран ШУШИЋ

42

Од мах по до ла ску у Кра гу је вац,Шарл Лу бри за по чи ње ра до ве

на оспо со бља ва њу „То по лив ни це”,што је, на жа лост, ишло ве о ма

спо ро. Под зем не во де оме та ле суиз град њу пе ћи за ли ве ње,

здрав стве но ста ње Лу бри ја би лоје ло ше, а го во ри ло се и о то ме

да Лу бри оп стру и ра рад „То по лив ни це” због Крим ског

ра та. Упр кос про бле ми ма, „То по лив ни ца” је оспо со бље на за рад и пр во успе шно ли ве ње

то по ва зби ло се 27. ок то бра 1853,на Све ту Пет ку. Књаз је лич но

при су ство вао том до га ђа ју и да ро вао Лу бри ја руч ним са том

са срп ским гр бом, вред ним ско родве ње го ве ме сеч не пла те.

Настанак Топо

ских обје ка та и ору жар ске тра ди ци је у том кра ју. На и ме, још1832. го ди не у Кра гу јев цу су по сто ја ле „Др жав на во е на ра ди -о ни ца”, „Ба ру та на” и „Ору же хра нил ни ца”, а од 1836. го ди неи „Ар се нал за руч ну оправ ку оруж ја”.

Под над зо ром Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ваС об зи ром на та да шње по ли тич ке при ли ке, на бав ка нео -

п ход них ма ши на за рад „То по лив ни це” и ства ра ње мо гућ но -сти за са мо стал но ли ве ње то по ва по ста ли су стра те шка пи та -ње Ср би је. Ми ни стар ство уну тра шњих де ла за тра жи ло је одСо вје та да јед но „по у зда но ли це” по ве де ра чу на о то ме да Лу -двик Ла шо се ис по шту је све уго во ре не оба ве зе и да ма ши наиз ра ђе на у ње го вој „То по лив ни ци” у Ли је жу бу де без бед но и ушто кра ћем ро ку тран спор то ва на у Ср би ју. Под буд ним окоми ди ри гент ском па ли цом ми ни стра уну тра шњих по сло ва Или -је Га ра ша ни на и ње го вог по моћ ни ка Ко сте Ма га зи но ви ћа тосе и де си ло, две го ди не пре успе шног из ли ва ња пр вог то па,што се зва нич но узи ма за да тум осни ва ња „То по лив ни це”.

Основ ни про блем у из град њи „То по лив ни це” био јеобез бе ђе ње струч ног ка дра. Има ју ћи у ви ду ло ша ис ку стваса Ни је пре ком у Бе о гра ду, ве о ма озбиљ но се при сту пи лопро на ла же њу струч ња ка ко ји би био у ста њу да по кре не про -из вод њу у „То по лив ни ци” у Кра гу јев цу. Из бор је пао на Шар -ла Лу бри ја, ко ји је 1852. го ди не од фран цу ског ми ни стра ра -

Упр кос про бле ми -ма, „То по лив ни ца” јеоспо со бље на за рад ипр во успе шно ли ве њето по ва зби ло се 27. ок -то бра 1853, на Све туПет ку. Књаз је лич нопри су ство вао том до га -ђа ју и да ро вао Лу бри јаруч ним са том са срп -ским гр бом, вред нимско ро две ње го ве ме -сеч не пла те.

О рас по ло же њу уКра гу јев цу по во дом тогдо га ђа ја нај бо ље го во -ри ци тат из Ме мо а раПе тра Про ти ћа, пр вогсрп ског управ ни ка „То -по лив ни це”: „Овим језвук то по ва огла сио це -лој Ср би ји одав но оче -ки ва ну успе шност и ра -дост у овом тру ду. Подпро зо ром ди рек то расви ра ла је Кња жев скака ва лир ска му зи ка, а онје ча стио пер со налшам пањ цем, ко га је одКња за на по клон до -

био. Јед ном реч ју, од Го спо да ра до нај ма њег у Кра гу јев цу,све је све тло би ло.”

Уго во ром за кљу че ним 25. ју ла 1878. на Бер лин ском кон -гре су Ср би ја је до би ла не за ви сност, а при дру же на су јој иче ти ри окру га – Ни шки, Пи рот ски, То плич ки и Врањ ски. По -ли тич ке при ли ке на мет ну ле су по тре бу за са вре ме ни јим на о -ру жа ва њем срп ске вој ске. На кон курс за снаб де ва ње оруж -јем, 1879. го ди не, ја ви ли су се сви ре ле вант ни про из во ђа чиоруж ја тог вре ме на, по ред оста лих и бра ћа Па ул и Вил хелмМа у зер из Обер ндор фа. На те сти ра њу оба вље ном на Ба њи -

43

та и ца ра На по ле о на Тре ћег до био одо бре ње да до ђе у Ср -би ју на го ди ну да на.

Са су пру гом Зе фри ном и кћер ком Со фи јом, Лу бри је изПа ри за по шао 24. де цем ба ра 1852, а у Бе о град је сти гао 16.ја ну а ра на ред не го ди не. С По пе чи тељ ством уну тра шњих де -ла 20. ја ну а ра за кљу чио је уго вор о јед но го ди шњем ра ду у„То по лив ни ци” и већ и истог да на от пу то вао за Кра гу је вац,где је при мио ду жност ди рек то ра „То по лив ни це” у из град њи.

Пр во успе шно ли ве ње то по ваУ Кра гу јев цу су Лу бри ја при ја тељ ски до че ка ли. Стан у

Кне же вом дво ру, ко ји му је до де љен, био је у пот пу но стиопре мљен но вим ства ри ма у скла ду с по тре ба ма жи во та от -ме не европ ске по ро ди це. Као стра нац, ко ји ни је знао ни је -зик, ни љу де, ни оби ча је на ро да у чи ју сре ди ну до ла зи, Лу брије тра жио да му се до де ле љу ди ко ји ће му у то ме по мо ћи.Ми ни стар уну тра шњих де ла је ту уло гу до де лио Пе тру Про -ти ћу, чо ве ку ши ро ког европ ског обра зо ва ња, ко ји је у то вре -ме био про фе сор Ар ти ље риј ске шко ле у Бе о гра ду.

Од мах по до ла ску у Кра гу је вац за по чео је оспо со бља ва -ње „То по лив ни це”, што је, на жа лост, ишло ве о ма спо ро.Под зем не во де оме та ле су из град њу пе ћи за ли ве ње, здрав -стве но ста ње Лу бри ја би ло је ло ше, а го во ри ло се и о то меда он оп стру и ра рад „То по лив ни це” због Крим ског ра та.

ливнице

Шарл Лу бри ро ђен је у Па ри зу 23. де цем бра 1798.го ди не. Као де чак ис ка зи вао је сми сао и ин те ре со ва њеза хе ми ју. У два де се тој го ди ни сту пио је у вој ску, али јена ста вио уче ње хе ми је, та ко да је 1820. го ди не сте каозва ње пи ро тех ни ча ра, а две го ди не ка сни је и зва ње лив -ца. Ра дио је као кон тро лор ли ве ња у то по лив ни ца ма уСтра збу ру, Ту лу зу и Ду еу. У јед ном пе ри о ду био је чланКо ми си је за ва тре но оруж је. „Ор де ном ви те за ле ги је ча -сти”, за ви ше го ди шњи успе шан рад у вој ној ин ду стри ји,од ли ко ван је 17. ју на 1850. го ди не. Оже нио се 29. ав гу -ста 1822. ше сна е сто го ди шњом Зе фри ном Го де ар са ко -јом је имао пе то ро де це.

ШАРЛ ЛУБРИ – ПРВИ УПРАВНИК

Кнез Алек сан дар Ка ра ђор ђе вић

Петар Протић

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

ф � љ т о н

44

ци нај за па же ни је ре зул та теоства ри ла је упра во пу шка бра -ће Ма у зер, мо дел М 1871/78, ко -ја је на ро чи то за ин те ре со ва ласрп ског ма јо ра Ко сту Ко ку Ми -ло ва но ви ћа (1847–1903).

Ко ка Ми ло ва но вић по бољ -шао је ба ли стич ке ка рак те ри -сти ке те пу шке и та ко је на ста лајед на од нај по зна ти јих пу ша катог вре ме на – јед но мет на пу шкаМа у зер-Ми ло ва но вић М 1880 –„ко кин ка”, ко ја је има ла цев стра пе зним, про гре сив ним жле -бо ви ма, у ка ли бру од 10,15 ми ли -ме та ра. По слов на са рад ња пре -не ла се и на при ват ни жи вот, та -ко да се, та да већ ге не рал, Ко каМи ло ва но вић оже нио Ели зом,ћер ком Вил хел ма Ма у се ра.

Пер ма нент на мо дер ни за ци јаИсто вре ме но с раз во јем про из во да, „То по лив ни ца” раз -

ви ја и тех нич ко-тех но ло шке усло ве про из вод ње. Пр во ин ду -стриј ско елек трич но осве тље ње у Ср би ји уве де но је 1884.го ди не у но вој згра ди ча ур ни це, у кра гу је вач ком Вој но-тех -нич ком за во ду. Тех нич ки ди рек тор за во да То ша Селeско вићин ста лиpао је ма лу Шу кер то ву цен тра лу с ди на мо ма ши номја чи не 5 КС и ка па ци те том од 30 си ја ли ца и две луч не лам пе.То се до го ди ло се дам го ди на пре не го што је из гра ђе на пр ваелек трич на цен тра ла у Бе о гра ду, а у Евро пи се још увек оелек трич ном осве тље њу при ча ло као о чу ду ко је је две го ди -не пре то га, 1882. го ди не, пр ви пут би ло при ка за но на свет -ској из ло жби у Па ри зу. За за слу ге за успе шно уво ђе ње елек -трич ног осве тље ња у ча ур ни цу За во да, То ша Се ле ско вић од -ли ко ван је „Та ков ским кр стом пе тог сте пе на”.

Вој но-тех нич ки за вод на ста вља мо дер ни за ци ју, та ко даје и елек трич ни мо тор, као по гон ско сред ство, уве ден 1903.го ди не. По зи ци ја на свет ској сце ни, на кон успе шног на сту пау Па ри зу, за др жа на је са рад њом са стра ним парт не ри ма, алии но вим на сту пи ма на сај мо ви ма. Фа бри ка је 1907. го ди неосво ји ла сре бре ну ме да љу на сај му при вре де у Лон до ну. Пре -ра ду јед но мет не пу шке М 1880 на пе то мет ну пу шку М 1907,ко ја је та да про гла ше на за нај бо љу на све ту, из вр шио је

управ ник пу шкар ни це пот -пу ков ник Гој ко Ђу рић.

„То по лив ни ца” је пред -ста вља ла осно ву ин ду стриј -ског раз вит ка Кне же ви неСр би је, пре све га Кра гу јев -ца. Но ви под сти цај раз во јупред ста вља ла је из град њаелек трич не цен тра ле (1884)и до ла зак пр вог во за у Кра -гу је вац 10. ав гу ста 1886. го -ди не. Од сре ди не XIX ве каКра гу је вац је по сте пен нодо би јао из глед европ скоггра да. Кра јем XIX, а по чет -ком XX ве ка, по стао је јакин ду стриј ски и тр го вач кицен тар и, као та кав, при ву -као је број не до се ље ни ке, паје Пр ви свет ски рат до че каокао по ве ли чи ни тре ћи граду Ср би ји.

На да љи раз вој За во даод пре суд ног зна ча ја имао јеода бир но ве, јед но о бра знепу шке вој ске Кра ље ви неСХС, ком па ти бил не си сте -мом и ка ли бром оруж ја Ма -ле Ан тан те. Ми ни стар ствовој ске и мор на ри це је 1922.го ди не оства ри ло кон тактса бел гиј ском фир мом „Fa -bri que Na ti o na le” (FN) изХер ста ла, крај Ли је жа. Бел -ги јан ци су у то вре ме раз ра -ђи ва ли про јек те скра ће не

вер зи је Ма у зер М 98, ко ји ће по не ти ко нач ну озна ку М 1924. То ком 1924. и 1925. го ди не Ми ни стар ство је са FN пот -

пи са ло уго вор о от ку пу ли цен це за про из вод њу пу ша ка у ка -ли бру 7,9 ми ли ме та ра M 24 и му ни ци је 7,9x57 ми ли ме та ра.Уго вор је оба ве зи вао Бел ги јан це да из ра де про јек те, ис по ру -че уре ђа је и ма ши не и об у че рад ни ке за про из вод њу оруж ја иму ни ци је. У скла ду са по сле ди ца ма ко је су про ис ти ца ле изуго во ра и на осно ву усво је ног про гра ма да љег де ло ва ња За -во да, 1925. го ди не за по че ли су ра до ви на из град њи фа бри кепу ша ка и фа бри ке пе ша диј ске му ни ци је.

Но ва управ на згра да по диг ну та је 1926. го ди не и чи ни ар -хи тек тон ску це ли ну с мо стом, ко ји је из гра ђен 1923. го ди не,јер се на ла зи у за ми шље ној оси цен трал ног тро дел ног ула за узгра ду. Вој но-тех нич ки за вод знат но је про ши рен – до ре кеЖдра љи це, и из гра ђе ни су но ви про из вод ни, управ ни и школ -ски објек ти у кру гу фа бри ке. Нај зна чај ни ји од тих обје ка та биоје по гон фа бри ке пу ша ка и му ни ци је, ко ји је све ча но пу штен урад 15. ок то бра 1928. на дан се дам де сет пе то го ди шњи це одли ве ња пр вих то по ва у Кра гу јев цу. Ка па ци тет но вих по го набио је 200 пу ша ка и 200.000 ме та ка днев но, што је исто вре ме -но и пр ва се риј ска про из вод ња. ƒ

(На ста вак у сле де ћем бро ју)

У За во ду је 1933. го ди не из гра ђе на те ле фон ска цен -тра ла. Исте го ди не на сед ни ци Ми ни стар ског са ве та, 9.ав гу ста, за кљу че но је да је Вој но-тех нич ки за вод у Кра гу -јев цу нај ва жни ји цен тар вој не ин ду стри је у Ју го сла ви ји. УКра гу јев цу су у пе ри о ду од 1931. до 1935. го ди не, у хо те луЈа дран (са да згра да по ште), бо ра ви ли Алекс Ма у зер, ко -мер ци јал ни ди рек тор и Јо зеф Никл, кон струк тор и тех нич -ки ди рек тор фир ме Ма у зер из Обер ндор фа, с на ме ром дараз ви ју но ви вој ни ауто мат ски пи штољ.

Раз вој та ко моћ не ин ду стри је од ра зио се и на про стор -ни раз вој Кра гу јев ца, као и раз вој дру гих ин ду стриј ских гра -на. Из гра ђе на су но ва на се ља за по пу ла ци ју од око 30.000ста нов ни ка. По себ но су ин те ре сант на план ски уре ђе на на -се ља Ста ра и Но ва рад нич ка ко ло ни ја, ко ја су по диг ну та за -хва љу ју ћи са рад њи гра да и фа бри ке. По вр ши на гра да се упе ри о ду од 1891. до 1936. го ди не по ве ћа ла за око 270 хек -та ра. У истом пе ри о ду фа бри ка је из гра ди ла и Гро шнич киво до вод. Фа бри ка је Дру ги свет ски рат до че ка ла као европ -ски ги гант са 12.000 за по сле них и 10.000 ма ши на.

Пушка Пибоди система зиг 1857

Српска једнометна пушка М1880

ЕВРОПСКИ ГИГАНТ

45

ВЕР СКИ ПРА ЗНИ ЦИ15–30. јун

Пра во слав ни22. јун – Задушнице23. јун – Силазак Светог Духа

на апостоле – Духови – Тројице Свети цар Константин и царица Јелена

24. јун – Духовски понедељак– Свети апостоли

Вартоломеј и Варнава25. јун – Духовски уторак28. јун – Св. мученик кнез Лазар

и Св. српски мученици – Видовдан Св. Амос

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

Католички24. јун – Рођење Ивана Крститеља29. јун – Свети Петар

и Павао, апостоли

Исламски24. јун – Лејлету-л-Берат Ужељи да пре очекиване интер-

венције великих сила освојидео Македоније око којег се

спорила са Србијом, Бугарска је уноћи између 29. и 30. јуна Четвртомармијом, без објаве рата, напаласрпску Прву и Трећу армију. Нападје извршен с 130.000 војника, док сусрпске обе армије имале 175.000војника, којима се убрзо придружи-ло и 13.000 Црногораца. Жестокеборбе вође-не су на Бре-г а л н и ц и ,Злетовскојреци, плани-нама Серти иОсогову и наВардару, кодКриволака иП р е п е л и -шта.

С р п -ске снаге сунајпре успе-ле да задрженапад про-тивника, азатим су прешле у противофанзивуи 9. јула поразиле бугарску армију.Иако је Бугарска према Србији има-ла распоређене четири армије, у же-љи да рат реши брзом акцијом анга-жовала је само једну. Губици српскевојске били су 16.620 војника, од ко-јих је око 3.000 погинуло, док је сдруге стране из строја избачено ви-ше од 25.000 бугарских војника. Обестране претрпеле су велике губиткеи од колере, коју су Бугари пренелиод Турака.

Брегалничка битка била је од-лучујућа за победу Србије, Црне Го-

ре и Грчке у Другом балканском ра-ту против Бугарске. Након што је Ру-мунија 10. јула објавила рат Бугар-ској, а турска војска 22. јула заузелаЈедрене, Бугарска је била приморанада затражи примирје. Ратне опера-ције прекинуте су 31. јула, а уговоро миру потписан је у Букурешту 10.августа исте године.

Мировним уговором изврше-на је коначна подела територија

ослобођених у Првом балканскомрату. Србија је добила ВардарскуМакедонију, Косово и већи део Ма-кедоније, Црна Гора Васојевиће, деоМетохије и део Санџака, Грчкој јеприпао Епир, јужна Македонија, деозападне Тракије, полуострво Халки-дики са Солуном и већи број острвау Егејском мору, а Бугарска је доби-ла Пиринску Македонију, Струми-цу с околином и део Тракије. Тур-ска је задржала Једрене и 12.000квадратних километара територијеу Европи. ƒ

Др Миљан МИЛКИЋ

Брегалница

Одлучујућа биткаДругог балканског рата

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК КНЕЗ ЛАЗАР

Свети велико-мученик кнез Ла-зар један је од срп-ских великана којису владали срп-ским царством по-сле цара ДушанаСилног. По смртицара Уроша, па-тријарх Јеврем јетадашњег кнезаЛазара крунисао

за српског цара. Лазар је слао изаслан-ство у Цариград с монахом Исаилом и мо-лио да се скине анатема са српског наро-да. Саградио је многе цркве, а најпозна-тије су Раваница и Лазарица. Обновио јеХиландар и Горњак, а био је ктитор рускогманастира Пантелејмона.

Лазар је ратовао с тадашњом моћ-ном турском силом, али је на Косову срп-ска војска изгубила битку, а турски царМурат посекао Лазара. Тело му је прене-то и сахрањено у његовој задужбини Ра-ваници код Ћуприје. Када је почела сеобаСрба, народ је носио са собом и његовесвете мошти и склонио их у манастир Ра-ваницу на Фрушкој гори. За време Другогсветског рата, 1942. године, његово телопренето је у Београд, где и данас почивау миру Саборне цркве. ƒ

Иако је Бугарска према Србији ималараспоређене четири армије, у жељи да ратреши брзом акцијом ангажовала је само једну. Српске снаге су најпре успеле да задрже нападпротивника, а затим су прешле у противофанзивуи 9. јула поразиле бугарску армију. Губици српскевојске били су 16.620 војника, од којих је око 3.000ратника погинуло, док је с друге стране из стројаизбачено више од 25.000 бугарских војника.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

к у л т у р �

46

Ди рек тор ка Бе о град ског фе сти ва -ла игре Аја Јунг за хвал на је Ми -ни стар ству од бра не на ово го ди -

шњој са рад њи, ко ја је, пре све га, под -ра зу ме ва ла по моћ у при пре ми де лапро мо тив ног ма те ри ја ла.

– У на сто ја њу да до стој но про сла -ви мо ју би леј и учи ни мо 10. бе о град скифе сти вал игре по себ ним, у сми слупро гра ма, као и ло кал не и ме ђу на род -не на ја ве, обра ти ли смо се број ним ин -сти ту ци ја ма. Ми ни старство од бра непри хва тило је са рад њу.

Аја Јунг ве ру је да ће у го ди на мако је до ла зе би ти мно го ви ше ме ста заумет ност и про јек те ко ји су ква ли тет -ни и по зна ти да ле ко ван гра ни ца на шезе мље.

– На дам се да по сто је љу ди ко јису у по зи ци ји да од лу чу ју, ко ји ће раз у -ме ти да је сна га успе шне ма ни фе ста -ци је рав на сна зи и уме ћу де се ти на вр -сних ди пло ма та. Ове го ди не фе сти валје пред ста вио про грам ко ји је у Бе о -град до вео ви ше од 430 ба лет ских ипле сних умет ни ка, од но сно чла но ватех нич ких и ад ми ни стра тив них ти мо вапо зна тих свет ских тру па.По ве ре ње

С� р�д њ� Ми ни ст�р ств� од бр� н�и Б� о гр�д ског ф� сти в� л� игр�

Пл�с и од бр� н�Ово го ди шњи,

ју би л�р ни, 10.

б� о гр�д ски ф� сти в�л игр�

одр ж�н ј� н� по зо ри шним

сц� н� м� пр� сто ни ц�,

Но вог С� д� и П�н ч� в�.

Пр� по зн�т к�о ј�д н� од

н�ј зн� ч�ј ни јих пл� сних

м� ни ф� ст� ци ј� ко ј� ј�

од�в но пр� р� сл�

гр� ни ц� Б� о гр� д�

и �вро п�, одр ж�н ј� под

по кро ви т�љ ством �вроп ск�

уни ј�. Пр ви пут с� р�д њ� ј�

оств� р� н� и с�

Ми ни ст�р ством

од бр� н�.

ко је је ука за ло Ми ни стар ство од бра -не, као и мно ге дру ге ин сти ту ци је испон зо ри, до стој но је и од го вор ноуз вра ће но успе хом Бе о град ског фе -сти ва ла игре, па оста је да за јед нокре не мо у осми шља ва ње на ред ногфе сти ва ла.

Ово го ди шњи фе сти вал игре нај -по се ће ни ји је до са да, што до ка зу јеве ли ку за ин те ре со ва ност пу бли ке заплес и ба лет. То ди рек тор ку чи ни из у -зет но за до вољ ном.

– Пу бли ка је мо тор овог фе сти ва -ла. То што су са ле ис пу ње не до по -след њег се ди шта, али и по след његме ста за ста ја ње или се де ње на по ду,све до ци су да ква ли тет на умет ностима сво ју пу бли ку. Ва жно је да у го ди -на ма ко је до ла зе Ми ни стар ство кул ту -ре и Бе о град бу ду уз фе сти вал, не усми слу ре а ли за ци је ње го вог про гра ма,већ у по др шци на шим гра ђа ни ма дасвет ске ба лет ске и пле сне про гра ме,од но сно нај ак ту ел ни је по зо ри шнепро дук ци је, гле да ју по це ни ко ја је не -ко ли ко пу та ни жа од оне ко ју пла ћаевроп ска и свет ска пу бли ка. ƒ

С. АН ЂЕЛ КО ВИЋ

Мо но гра фи ја „Ви ша срп ска гим -на зи ја у Ко сов ској Ми тро ви ци1941–1944.” Ми ло ва на Ј. Бо -

гав ца про мо ви са на је 4. ју на у Атри ју -му До ма Вој ске Ср би је. На све ча но сти,ор га ни зо ва ној у са рад њи с Ме ди јацен тром „Од бра на”, о књи зи из у зет -ног зна ча ја за срп ску оп шту исто ри јујер све до чи о је ди ној срп ској сред њојшко ли на Ко со ву и Ме то хи ји за вре мене мач ке оку па ци је, го во ри ли су др Ра -дош Љу шић, ре цен зент, Рат ко Мар ко -вић Ри ђа нин, књи жев ник, мр Ми ли цаЛи лић Јеф ти ми је вић, књи жев ни кри ти -чар, и аутор.

– Ви ша срп ска гим на зи ја би ла јеје ди на срп ска сред ња шко ла отво ре наза вре ме оку па ци је. Та ко је и да нас, јерје та шко ла по но во је ди на на Ко со ву и

Ме то хи ји. Исто ри ја се по на вља, и то јеоно што ме је мо ти ви са ло да на пи шемкњи гу – ре као је аутор и на гла сио да јена тај на чин по ку шао да се оду жи се -ћа њу на школ ске да не про ве де не у тојобра зов ној ин сти ту ци ји.

Ми ло ван Ј. Бо га вац ра дио је каопро фе сор књи жев но сти и срп ског је -зи ка у Гим на зи ји и Тех нич кој шко ли уКо сов ској Ми тро ви ци. Иза се бе имаве ли ки број књи жев них ра до ва, каошто су мо но гра фи је, сту ди је, ан то ло -ги је и исто ри је књи жев но сти.

Члан је Удру же ња књи жев ни каСр би је, стал ни члан Ма ти це срп ске иса рад ник – аутор при ло га у „Срп скојен ци кло пе ди ји”. ƒ

Н. Д.

Културни водич 15–30. јун

ДОМ ВОЈСК� СРБИЈ�

Бр�ћ� Југовић� 19, т�л. 3234–702

В� ч� оп� р ских гл� со в�

Мо но гр� фи ј� о гимн�зијиу Косовској Митровици

Усве ча ној са ли До ма Вој ске Ср би је3. ју на одр жан је кон церт „Ве чеопе р ских гла со ва”. На сту пи ли су

бив ши и са да шњи сту ден ти со ло пе ва -ња из кла се проф. мр Оли ве ре Гру јићСла вић с Ака де ми је ле пих умет но сти –Аде ла Рас то дер Фи ли по вић, со пран,Ана ста си ја Ми ње вић, со пран, Ан дреаМа рић, со пран, Бра ни сла ва Бри нић,

со пран, Да ни је ла Бан да, со пран, Је ле -на Ра до ва но вић, со пран, Мар ко Ђур -ђе вић, ба ри тон и Го ран Кр не та, бас.На кла ви ру су их пра ти ли Ми ли ца Се -ку лић и Иван Јо ва но вић. Пу бли ка јеслу ша ла де ла Хен дла, Мо цар та, Ро си -ни ја, До ни це ти ја, Сме та не, Дво р жа ка,Гли је ра и Вер ди ја. ƒ

Ликовни програмтел. 3234–712Галерија Дома Војске Србије(радно време, сваког дана сем недеље, од 11 до 19 часова)

До 22. 6 – Велика и Мала галерија – Изложба „100 дела из колекције Ђуре Поповића“.27. 6. у 14,00 – Велика галерија – Отварање изложбе слика „250. година. Шајкашког батаљона“, у сарадњи са Војним музејом, Војним архивомиз Београда и Историјскимархивом Новог Сада.28. 6. у 19,00 – Мала галерија – Отварање изложбе слика „Слобода“ Ликовне групеВојне академије.

Књижевни програмтел. 3201–728

18. 6. у 17,00 – Атријум – Промоција књигедр Радета Рајића „Објашњење слике Косовке девојке“, кроз трибину „Пут Видовдана“. О књизи говорепроф. др Владимир Грујић, Војислав Вујчић и аутор. У програму учествује Светлана Стевић, вокални солиста.21. 6. у 14,00 – Свечана сала – Промоција

монографије „Војне службе безбедности“ аутора Светка Ковача иИрене Поповић Глигоров. О књизи говоре др БојанДимитријевић, рецензенти аутори.

Музичко-сценски програмтел. 3201–728

22. 6. у 19,00 – Свечана сала – Концерт дувачког оркестра музичке школе из Марибора. Диригент: Дамијан Коларич.Композитори: Mario Burki, David R. Gilingham,Philip Sparke i Herbert Marinkovits.

Сним

ио Д

. БАН

ДА

:

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

к о н к у р с и

48

УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ У БЕОГРАДУМЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕУправа за људске ресурсе

р а с п и с у ј е

ЈАВНИКОНКУРС

З� избор/р�избор у зв�њ� н�ст�вник�

I Из бор у зва ње на став ни ка:1. Јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област ХИ РУР ГИ ЈА

у зва ње ван ред ног про фе со ра.2. Јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област ВА ЗДУ ХО -

ПЛОВ НА МЕ ДИ ЦИ НА у зва ње ван ред ног про фе со ра.

II Ре и збор у зва ње на став ни ка:1. Јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област ОРАЛ НА МЕ -

ДИ ЦИ НА у зва ње ван ред ног про фе со ра.2. Јед ног на став ни ка за ужу на уч ну област ФАР МА ЦЕ -

УТ СКА МЕ ДИ ЦИ НА у зва ње ван ред ног про фе со ра.

ОП ШТИ УСЛО ВИ КОН КУР СА1)да кан ди дат по се ду је на уч ни сте пен док то ра на у ка

из уже на уч не обла сти за ко ју се би ра и ма тич ну здрав стве -ну спе ци ја ли за ци ју на пред ме ти ма за ко је та ква спе ци ја ли -за ци ја по сто ји,

2)да кан ди дат ни је пра во сна жно осу ђи ван за кри вич ноде ло про тив пол не сло бо де, фал си фи ко ва ња јав не ис пра веко ју из да је ви со ко школ ска уста но ва или при ма ња ми та уоба вља њу по сло ва у ви со ко школ ској уста но ви.

ПО СЕБ НИ УСЛО ВИ КОН КУ Р СА За из бор у зва ње ван ред ног про фе со ра:1) да кан ди дат по сле из бо ра у зва ње до цен та има:(1) нај ма ње два in extenso ра да у ча со пи си ма са ку му -

ла тив ним им пакт фак то ром са JCR ли сте чи ја је вред ностнај ма ње 0,75;

(2) нај ма ње је дан in extenso рад у ча со пи си ма ин дек си -ра ним у SCI Expanded ба зи по да та ка без им пакт фак то ра;

(3) нај ма ње два in extenso ра да у ча со пи си ма ин дек си -ра ним у MEDLINE ба зи по да та ка.

Ра до ви из ка те го ри је (2) мо гу би ти за ме ње ни ра до ви маиз ка те го ри је (1), а ра до ви из ка те го ри је (3) мо гу би ти за ме -ње ни ра до ви ма из ка те го ри ја (1) и (2);

2) да кан ди дат има ста тус ру ко во ди о ца на уч но и стра -жи вач ког или струч ног про јек та или са рад ни ка (члан ис тра -жи вач ког или струч ног ти ма) на та квом про јек ту;

3) да кан ди дат од из бо ра у зва ње до цен та ис пу ња ва је -дан од на ве де них усло ва:

(1) да има об ја вље ну књи гу или мо но гра фи ју из ре ле -вант не обла сти;

(2) да има об ја вљен уџ бе ник или пре вод уџ бе ни ка заобласт из ко је се би ра;

(3) да има об ја вљен прак ти кум, збир ку за да та ка илискрип ту за на ста ву из обла сти из ко је се би ра.

На ве де не пу бли ка ци је мо гу се за ме ни ти са нај ма ње двапо гла вља у књи га ма, мо но гра фи ја ма, уџ бе ни ци ма или пре во -ди ма уџ бе ни ка или уре ђи ва њем два те мат ска збор ни ка ра -до ва или јед не мо но гра фи је из уже на уч не обла сти за ко ју себи ра;

4) да је кан ди дат из ла гао са оп ште ња на ме ђу на род нимили до ма ћим на уч ним ску по ви ма;

5) да је кан ди дат био мен тор при из ра ди нај ма ње јед -ног ма ги стар ског ра да или док тор ске ди сер та ци је. Овајуслов мо же се за ме ни ти уче шћем у ко ми си ји за од бра ну двете зе (док тор ске, ма ги стар ске или обе) или уче шћем у ко ми -си ји за од бра ну јед не те зе (док тор ска или ма ги стар ска) узуче шће у свој ству мен то ра за две здрав стве не спе ци ја ли за -ци је (суп спе ци ја ли за ци је);

6) да кан ди дат има оства ре не ак тив но сти у нај ма ње триеле мен та из та бе ле еле ме на та до при но са на став ни ка ака -дем ској и ши рој за јед ни ци (та бе ла 1. као при лог Кри те ри ју -ми ма за сти ца ње зва ња на став ни ка на Уни вер зи те ту од бра -не у Бе о гра ду – „Слу жбе ни вој ни лист”, број 7/12).

Усло ви за ре и збор у зва ње ван ред ног про фе со ра иден -тич ни са су усло ви ма за из бор у зва ње ван ред ног про фе со -ра, с тим да су ти усло ви по стиг ну ти од из бо ра у зва ње ван -ред ног про фе со ра.

ДО КУ МЕН ТА ЦИ ЈА КО ЈА СЕ ПОД НО СИ УЗ ПРИ ЈА ВУНА КОН КУРСУз при ја ву на кон курс кан ди да ти тре ба да при ло же:1. би о граф ске по дат ке и до ка зе о ис пу ње но сти усло ва

кон кур са (си сте ма ти зо ва не пре ма гла ва ма II, III, IV, V и VI уОбра сцу – Из ве штај ко ми си је о при ја вље ним кан ди да ти -ма за из бор у зва ње на став ни ка, ко ји се пре у зи ма са ин тер -нет адре се www.uo. mod. gov. rs или у Се кре та ри ја ту Ме ди -цин ског фа кул те та Вој но ме ди цин ске ака де ми је);

2. би бли о гра фи ју об ја вље них на уч них и струч них ра до васа ко пи ја ма при ме ра ка на уч них ра до ва и дру гих пу бли ка ци ја;

3. са гла сност прет по ста вље не ко ман де за ан га жо ва њеу на став ном про це су на Ме ди цин ском фа кул те ту Вој но ме -ди цин ске ака де ми је (са мо за кан ди да те ван Ме ди цин скогфа кул те та Вој но ме ди цин ске ака де ми је, од но сно Уни ве р зи -те та од бра не у Бе о гра ду);

4. уве ре ње над ле жног ор га на МУП-а о не по сто ја њупра во сна жне пре су де за кри вич но де ло про тив пол не сло бо -де, фал си фи ко ва ња јав не ис пра ве ко ју из да је ви со ко школ -ска уста но ва или при ма ња ми та у оба вља њу по сло ва у ви со -ко школ ској уста но ви.

НА ЧИН КОН КУ РИ СА ЊАПри ја ве на кон курс за из бор у зва ње на став ни ка под но -

се се на адре су Вој но ме ди цин ске ака де ми је, Цр но трав скаброј 17, Бе о град (пре ко шал те ра де ло вод ства), са на зна ком„кон курс за из бор у зва ње на став ни ка”. У при ја ви оба ве знона ве сти адре су и те ле фон, ужу на уч ну област и зва ње за ко -је се при ја ва под но си.

Не пот пу не и не бла го вре ме но под не те при ја ве не ће би -ти раз ма тра не.

Кон ку р сна до ку мен та ци ја се не ће вра ћа ти кан ди да ту.Кон курс је отво рен 30 да на, ра чу на ју ћи од пр вог на ред -

ног да на од да на об ја вљи ва ња. ƒ

49

Су ср�т 21. кл� с� ВА КОВ

По во дом 45 го ди на од за вр шет ка шко ло ва ња,пи том ци 21. и 21а кла се ВА КОВ и њи хо ве ста ре ши -не ор га ни зо ва ће ју би лар ни су срет 20. сеп тем бра2013. го ди не. Це ло днев но дру же ње за по чи ње ску -пом у Вој ној ака де ми ји, на Ба њи ци, у 11.00 ча со ва.Це на је 2.000,00 ди на ра по осо би.

При ја ве и упла те акон та ци је од 1.000,00 ди на рамо гу се из вр ши ти до 15. ав гу ста. За ви ше ин фор ма -ци ја обра ти ти се на сле де ће адре се: Ста но је Јо ва но -вић, Бра ће Јер ко вић 69, 11.000 Бе о град, те ле фон063/315-232 или Бо шко Па ли брк, Све то гор ска 2/3,стан 9, 11.000 Бе о град, те ле фон 063/199-0495. ƒ

50

UK

R[

TEN

E R

E^I

A

O

B

AA

V

G

[

M

T

S

X

R

ПС

Л

Џ

ЗХ

Т

Ж

Б

R

И

Ш

Ћ

ДН

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Играчи ватерпола, 2. Начело, парола (стр.), 3. Иницијали вајараЛога, 4. Списи из Веде, 5. Доранин, Дорац, 6. Анемична особа, 7.Женско име одмила, 8. Оданост (лат.), 9. Народ, 10. Основна тарифа(скр.), 11. Фински песник, Ото, 12. Врста кратког мача, 13. Бацити нанешто, 14. Име оснивача хришћанства Христоса, 15. Мишићниизраштаји (мед.), 16. Трговкиња старинама, антикварка, 18. Лековитикорен перуанске биљке, 19. Народни херој из НОБ, Ђуро, 20.Ненаклоност (лат.), 21. Средњевековни великаш, Ђорђе Комнин, 22.Учинити мутним, 24. Проценилац, одређивач цене, 25. Поплочаватикаменом, тарацом, 27. Наводити туђе речи, 28. Млитав, клонуо, безтонуса, 30. Каријерист, скоројевић, 31. Старогрчки математичар, 33.На начин цара, 34. Писмене потврде, атестати, 36. Травната степа уЈужној Америци, 37. Запрежна кола (тур.), 39. Прва постава спортскеекипе, 40. Повлака у писању, 42. Врста дивље мачке, 43. Облик именаАна, 45. Ауто-ознака Аранђеловца, 46. Сингулар (скр.).

VODORAVNO:

17. Празник 28. јуна 1389. године одиграла се Косовска битка; 1914.године припадник Младе Босне Гаврило Принцип извршио атентатна аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, 18.Ретко способне личности, 19. Масна храна, 20. Име славне глумицеДузе, 21. Индијанска племена у Северној Америци, 23. Словофеничког писма (палиндром од ВАТ), 24. Врста мајмуна (зоол.), 25.Небулозност, 26. Мјузикл са Мадоном, 27. Старити, 28. Производраспада материје, 29. Тестенина за супу, 30. Присталица аријанизма,31. Оперски певач, Горан, 32. Подесан, 33. Јареће месо, 34. Иницијалиглумице Турман, 35. Осигуравајући завод (скр.), 36. Мала сатара, 37.Извршити анотирање, 38. Листопадно дрво, 39. Становник Иријана,40. Руски песник, Иван Савич, 41. Лекар (грч.), 42. Мењати облике,43. Облик имена Ана, 44. Усамљеници, 45. Непомичан, 46. Млечнипроизвод, 47. Деловање силе на неку површину, 48. Пробраност, 49.Ирена одмила, 50. Зидарска алатка, 51. Способност за вршење рада.

Припремио Жарко ЂОКИЋ

РЕШ

ЕЊЕ И

З П

РОШ

ЛОГ Б

РОЈА

ВО

ДОРА

ВНО

: пог

реш

ан, а

кроб

ати,

трг,

у, р

оман

ист,

аса

нато

р, л

, Спа

, Е в

итам

ин, с

иви

соко

, Тод

ор,

мага

рица

, аса

мар,

ока

мина

, ано

нима

н, Л

ави,

лиц

итат

ор, н

акап

ати,

АФ, о

д, л

итоф

ити,

око

рева

ти, в

азе,

кри

тича

р, Л

и Ре

мик,

ста

нар,

ција

ниди

, Ана

на, т

имар

ити,

Ари

јани

т, д

ан, в

, екс

тера

н, Л

ане

моје

,оу

р, К

ириб

ати,

дре

маоц

и.

IZA BRA NA PAR TI JA

ЛЕПОТА У ЈЕДНОСТАВНОСТИРубинштајн – Салве

Лођ, 1908.1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 c5 4. cd5 ed5

5. Sf3 Sc6 6. g3 Sf6 7. Lg2

Dana{wi majstori bi nastavili sa

7...Le7 i posle 8. 0-0 0-0 9. Lg5 po-

pustili u sredi{tu sa ...cd4. Ali, te sitne

preciznosti oktrivane su decenijama...

7... cd4 8. Sd4 Db6 9. Sc6 bc6 10. 0-0

Le7 11. Sa4! Db5 12. Le3 0-0 13. Tc1

Lg4 14. f3 Le6 15. Lc5

Postoji pravilo: ko je na nekom poqu

ja~i, treba da mewa figure koje ga brane.

15...Te8 16. Tf2 Sd7 17. Le7 Te7 18.

Dd4 Tee8 19. Lf1 Tec8 20. e3 Db7 21.

Sc5 Sc5 22. Tc5 Tc7 23. Tfc2 Db6 24.

b4

Beli: Kg1, Dd4, Tc2, Tc5, Lf1, a2, b4, e3,

f3, g3, h2

Crni: Kg8, Db6, Ta8, Tc7, Le6, a7, c6, d5,

f7, g7, h7

Beli preti sa 25. b5, a to izaziva

24...a6 Time je stvorena jo{ jedna sla-

bost u crnom taboru. Slabosti su se

namno`ile, jer oko slabih poqa i pe -

{a ci su slabi, a crni lovac statira.

24...aa6 25. Ta5 Tb8 26. a3 Ta7 27.

Tc6

Prostorna prednost je sada pretvo -

re na u materijalnu.

27... Dc6 28. Da7 Ta8 29. Dc5 Db7

30. Kf2 h5 31. Le2 g6 32. Dd6 Dc8 33.

Tc5

Beli svom protivniku ne daje ni naj-

mawu {ansu.

33...Db7 34. h4 a5 35. Tc7 Db8 36. b5

a4 37. b6 Ta5 38. b7

1:0

Analiti~ari su procenili da je u svo-

joj jednostavnosti to veli~anstvena par-

tija.

СУ

ДО

КУ

У колонама и редовима, водоравно и ус -правно, у празна поља упишите јед но ци фре -не бројеве од 1 до 9 који не достају. Сва киброј има своје место, не сме да се поновиисти број ни у усправној колони ни у водо -рав ном реду, нити у квадрату 3х3.

Решење коњићевих скокова: Ласно је туђимрукама за врело гвожђе хватати, Лако јеговорити, али је тешко творити.

1 5 . ј у н 2 0 1 3 .

1

78

3

О САЈМУ ПАРТНЕР 2013

Покровитељ шестог међународногсајма наоружања и војне опреме

„Партнер 2013”, који је постао тради-ционална регионална манифестација,биће и ове године Министарство од-бране Републике Србије, суорганиза-тор „Југоимпорт – СДПР”, а орга низа-тор Београдски сајам. „Партнер“ сеодржава од 25. до 28. јуна.

На сајму ће учествовати научнои-страживачке, развојне, ремонтне и пра-теће институције Министарства одбра-не Републике Србије, произвођачинаоружања и опреме из Србије и ино-странства, трговинска и заступничкапредузећа. До сада се пријавило вишеод 80 учесника. Поред домаћих фирмиучествоваће и компаније из Русије,САД, Чешке, Француске, Данске, Сло-веније, Швајцарске, Шведске, Немач-ке, Аустрије, Мађарске... Доћи ће и ве-лике компаније – МиГ, Thales,Rohde&Schwarz, Flir Systems, Laser Shot,National Instruments…

Наступ Министарства одбране би-ће организован у светлу јединственогјубилеја – 160 година постојања војнеиндустрије у Србији, па ће и концепторганизације Сајма бити томе прила-гођен. Војнотехнички институт ће при-казати велики део пројеката на којима

се ради. Биће изложена средства којасу у фази испитивања у Техничкомопитном центру и очекује се да уско-ро буду усвојена у НВО Војске Срби-је, а пре две године су била само функ-ционални модели или концептуалнарешења. Шест фабрика одбрамбенеиндустрије, у којима је држава већин-ски власник, ове године ће своје про-изводе излагати самостално. Под ка-пом „Југоимпорта – СДПР” наступићечетрдесетак фирми, института и ви- со кошколских установа.

Програм 6. сајма НВО, поредпредстављања Министарства одбранеРепублике Србије и његових научно-техничких и ремонтних капацитета, об-ухвата презентацију достигнућа у про-изводњи и услугама на штандовимаизлагача домаће и иностране војне ин-дустрије, учешће произвођача допун-ске опреме, посете званичних војнихделегација по позиву Министарства од-бране Републике Србије (позвано их јевише од двадесет), те стручне пратећепрограме.

У овом каталогу, који је специјал-но сајамско издање прилога „Арсенал”,представићемо многобројне фирме ињихове производне програме. ƒ

4

Вој но тех нич ки ин сти -тут (ВТИ) је нај ве ћа

вој на на уч но и стра жи -вач ка уста но ва ко ја себа ви раз во јем и мо дер -ни за ци јом сред ста ваНВО, као про из во да ви -со ке тех но ло ги је. Са -став ни је део Ми ни стар -ства од бра не Ре пу бли кеСр би је и акре ди то ван јекод Ми ни стар ства пр о -све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја каона уч но и стра жи вач ка ин сти ту ци ја Ре пу -бли ке Ср би је. Осно ван је 3. но вем бра1948. го ди не као Вој но тех нич ки ин сти -тут КоВ, а ин те гра ци јом те уста но ве сава зду хо плов но тех нич ким и де лом Бро -дар ског ин сти ту та на стао је 1992. го -ди не да на шњи, је дин стве ни ВТИ.

Злат ни пе ри од у раз во ју ВТИ-а би -ле су осам де се те го ди не, ка да је ту ра -ди ло 2.800 љу ди, од ко јих око 200 док -то ра и ма ги ста ра на у ка. Та да су

про јек то ва на и уве де на у но ру жа ње нај -сло же ни ја бор бе на сред ства.

Ла бо ра то риј ски ка па ци те ти уста -но ве ства ра ни су 64 го ди не, a да насВТИ рас по ла же са 22 са вре ме не ла бо -ра то ри је. Не ке од њих су: Ае ро ди на -мич ка ла бо ра то ри ја (са пет ае ро-ту не -ла и ра ди о ни цом за пр о јек то ва ње и из -ра ду мо де ла), HIL (Hardware in the loop)ла бо ра то ри ја, Ла бо ра то ри ја за екс пе -ри мен тал ну чвр сто ћу, Ла бо ра то ри ја заелек тро-инер ци јал не сен зо ре, Ла бо ра -то ри ја за го ри ва и ма зи ва, Ла бо ра то -

ВОЈ НО ТЕХ НИЧ КИ ИН СТИ ТУТ

5

он „ла с та”, ко ји је на ме њен за се лек ци -ју, по чет ну и основ ну обу ку пи ло та (саеле мен ти ма фи гур ног, груп ног, ин стру -мен тал ног, на ви га циј ског, основ ног ноћ -ног и ин стру менталног ле те ња ка те го -ри је I), так тич ка бес пи лот на ле те ли цасред њег до ле та „пе газ”, ПОРС „бум -бар”, са мо ход на ха у би ца СО РА, ВФ ши -ро ко по ја сни ра дио-го ни о ме тар, те си -стем за зву ко ме триј ско из ви ђа ње, на -ме њен за ло ци ра ње ар ти ље риј ских ира кет них си сте ма на ба зи пре срет ну -тих аку стич ких сиг на ла, као и за ко рек -ци ју соп стве не ва тре.

По ред ових обла сти де ло ва ња, уВТИ-у се ре а ли зу ју пр о гра ми обра зо ва -ња ко ји об у хва та ју кур си ра ње, ма стер

ри ја за оп ти ку, оп то е лек тро -ни ку и сен зо ре, Ла бо ра то ри -ја за тек стил, ко жу и обу ћу,Ла бо ра то ри ја за во ђе ње иупра вља ње и дру ге.

Вој но тех нич ки ин сти тутје до да нас раз вио и у опе ра -тив ну упо тре бу Вој ске Ср би -је увео око 1.300 сред ста ваНВО. На тај на чин је до при -нео да опре мље ност на ше вој ске оруж -јем и опре мом до ма ћег по ре кла бу деве ћа од 75 од сто.

Нај зна чај ни ја сред ства усво је на уНВО вој ске је су ави о ни „га леб”, „орао”и „су пер га леб”, тенк М-84, си сте миви ше цев них лан се ра ра ке та „пла мен”,„огањ”, „ор кан”, низ ар ти ље риј ских ору -ђа (ха у би ца 152 mm НО РА), ар ти ље риј -ска му ни ци ја и упа ља чи и дру га са вре -ме на сред ства НВО.

Да нас се у ВТИ-у ра ди на ве ли комбро ју про је ка та. Нај ва жни ји су: лан серра ке та са мо ход ни ви ше цев ни мо ду лар -ни – „мо ра ва” (мо дер ни ра кет ни си стемспо со бан да лан си ра ви ше вр ста ра ке -та раз ли чи тих ка ли ба ра и до ме та), ави -

6

и док тор ске сту ди је.Ова уста но ва да је до -при нос у тран сфе рутех но ло ги ја и по ма жеод брам бе ној ин ду -стри ји Ре пу бли ке Ср -би је. У ВТИ-у се ор -

га ни зу ју на уч ни фо ру -ми и ску по ви. Ак тив -ни су у обла сти ме ђу -на род не вој не са рад -ње, као и раз ме ни на -уч но и стра жи вач когка дра.

Јед но од стра те -шких опре де ље њаВТИ-а је сте и мо гућ -ност са рад ње на тр -жи шним прин ци пи ма,што је пред у слов успе шног по сло ва ња.

Све у куп ном ак тив но шћу, те са рад -њом са од брам бе ном ин ду стри јом Ре -

пу бли ке Ср би је, Вој но тех нич ки ин сти тутда је зна ча јан до при нос на по ру др жа ве дапо диг не тех но ло шки ни во при вре де. ƒ

7

Tехнички опитни центар (ТОЦ) је савре-мена истраживачко-развојна установа

Генералштаба Војске Србије, намењеназа испитивање и оцењивање квалитетасредстава НВО и метролошко обезбеђе-ње система одбране. Основан је 1973. го-дине. Данашњи ТОЦ настао је 1. августа2006, када су, у складу са реформскимпроцесима у систему одбране, сви опит-ни капацитети у Војсци концентрисанипод окриље једне установе.

Овлашћени је за испитивање сред-става НВО сва три вида војске, а надле-жан је и за обуку и оспособљавање проб-них и опитних пилота. Поред тога, мисијаТОЦ-а је да свим организационим једи-ницама Министарства одбране и Војскеобезбеди следљивост мерења до нацио-налних еталона или националних еталонаметролошки развијених земаља.

За потребе испитивања и еталони-рања ТОЦ има 25 лабораторија и Центар

за испитивање НВО у Никинцима. Готовосва средства НВО која су за потребе опре-мања Војске освајана или увезена у проте-кле четири деценије, испитана су у ТОЦ-у.

ТЕХНИЧКИ ОПИТНИ ЦЕНТАР

8

Поред испитива-ња средстава НВО запотребе Војске Срби-је, ТОЦ је опремљен иоспособљен за испити-вање квалитета широ-ког спектра техничкихпроизвода.

Технички опитницентар је прва устано-ва у систему одбранекоја је 2001. успоста-вила и сертификоваласистем менаџментаквалитетом према зах-тевима стандарда SRPSISO 9001 – за испити-вање и оцењивањеНВО, еталонирање ипреглед мерне опремеи за испитивање ква-литета техничких про-извода за потребе ци-вилног тржишта.

ТОЦ је акреди-товано сертификаци-оно тело за сертифи-кацију техничких про-извода према стандар-ду SRPS EN 45011 наоснову утврђеног оби-ма акредитације иакредитовано контрол-но тело према захте-вима стандарда SRPSISO/IEC 17020 на осно-ву утврђеног обима контролисања.

Прошле године постао је и прва ор-ганизација која се сертификовала код Ди-

ректората цивилног ваздухопловства Ре-публике Србије из области испитивањаваздухопловних средстава. ƒ

9

свим фазама животног циклуса произво-да – од развоја преко серијске производ-ње до отуђења производа из система од-бране. Поред тога, ВКК извршава и за-датке из области сертификације произ-вода, процеса и интегрисаних системаменаџмента по стандардима: SRPS ISO9001; SPRS ISO 14001; OHSAS 18001, HAC-CP/ SRPS ISO 22000 и SRPS ISO 27001, каои по стандарду система одбране СОРС9000/05.

Представници Војне контроле ква-литета активно учествују и у реализацијимеђународних споразума и конвенција оквалитету покретних ствари и животнесредине, обучавању кадра из области ква-литета и израђују прописе из областиобезбеђења квалитета средстава НВО. ƒ

Војна контрола квалитета Сектора заматеријалне ресурсе МО (ВКК) најви-

ша је организацијска јединица Министар-ства и Војске у области контроле квали-тета, ради заштите корисника средставаНВО и покретних средстава опште и по-себне намене од неиспуњења уговоренихзахтева квалитета.

Свој данашњи назив носи од 1965.године, иако су контролори средства НВОпостојали још у Краљевини Југославији.

Да би се обезбедио квалитет услуга,према претходно дефинисаним стандар-дима и спецификацијама, припадници Вој-не контроле квалитета морају детаљно дасагледају све процесе, првенствено сааспекта квалитета. Они обезбеђују и кон-тролишу квалитет покретних ствари у

Ди рек ци ја за стан дар ди за ци ју, ко ди фи -ка ци ју и ме тро ло ги ју не по сред но је

пот чи ње на Упра ви за од брам бе не тех но -ло ги је СМР Ми ни стар ства од бра не. Фу н -к ци је стан дар ди за ци је, ко ди фи ка ци је, но -мен кла ту ре и ме тро ло ги је осно ва су заопре ма ње Вој ске Ср би је сред стви ма НВО.У окви ру де ло кру га ра да, из ме ђу оста лог,оба вља ју сле де ће по сло ве: до но се стан -дар де од бра не и про пи се о ква ли те ту про -из во да, ре а ли зу ју ко ди фи ка ци ју сре д ста -ва НВО, ру ко во де ме тро ло шкомде лат но шћу у МО и ВС и обез бе ђу ју спе -ци фич не зах те ве у обла сти од бра не, утвр -ђу ју но мен кла тур ни на зив и до де љу ју но - мен кла тур ни број сред стви ма ко ја секо ри сте у МО и ВС.

Ди рек ци ја је над ле жна за ма те ри јал -ну стан дар ди за ци ју у си сте му од бра не и

ВОЈНА КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА

ДИ РЕК ЦИ ЈА ЗА СТАН ДАР ДИ ЗА ЦИ ЈУ,КО ДИ ФИ КА ЦИ ЈУ И МЕ ТРО ЛО ГИ ЈУ

то за про из во де, про це се и услу ге за ко јепо сто је ћи стан дар ди и тех нич ки про пи сиРе пу бли ке Ср би је не од го ва ра ју по тре ба -ма Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би -је. Вој на ме тро ло ги ја обез бе ђу је зах те ва -ни ни во ква ли те та сред ста ва НВО у свимфа за ма њи хо вог жи вот ног ве ка. Ме тро -ло шки си стем са чи ња ва ју ме тро ло шки ор -га ни, мре жа од 14 ме тро ло шких ла бо ра -то ри ја са ви ше од 1.400 ета ло на и 40ме тро ло га.

По сло ве ко ди фи ка ци је вр ши гру паза ко ди фи ка ци ју у са ста ву Ди рек ци је, ко -ја вр ши уло гу На ци о нал ног ко ди фи ка ци -о ног би роа Ср би је. Ре пу бли ка Ср би ја јеод 2010. го ди не члан НА ТО ко ми те та зако ди фи ка ци ју као спон зо ри са на не-НА ТОзе мља. ƒ

10

Крагујевачка „За-става оружје” oс -

нована je за потребеодбране земље, 27. ок-тобра 1853. године.Била је центар инду-стријског и културно-историјског развојаСрбије. Фабрика je да -нас у већинском вла- сништву државе (74одсто). Извозно јеоријентисана (95 од-сто). У пословној 2012.години, после тешкихтранзиционих годинаи процеса консолида-ције, имала је узлазнулинију у пословању.

У односу на ра-нији период, када јевојни програм био до-минантан, у послед-ње две године, а по-себно прошле, „Заста-ва оружје” је у најве-ћој мери посвећена ло-вачком и спортском програму, за чијупроизводњу је тренутно ангажовано око90 одсто фабричких капацитета. Поредамеричког тржишта, које је за крагује-вачке оружаре најважније, њен ловачкии спортски програм извози се у још 40земаља света.

„Застава оружје” у текућој произ-водњи има око 80 различитих модела у

оба програма, војном и цивилном. У про-изводном програму, из области НВО, имафамилије аутоматских пушака, лаке пу-шкомитраљезе, снајперске пушке и пи-штоље, митраљезе и аутоматске и пот-цевне бацаче граната. У конструкцијиаутоматских пушака верни су системуКалашњиков, као најпоузданијем систе-му функционисања у свим климатским и

ЗАСТАВА ОРУЖЈЕ

11

Компанија „Слобода” а.д. Чачак осно-вана је 1948. као фабрика за произ-

водњу средстава наоружања и војне опре-ме за потребе војске. Данас је деогрупације Одбрамбене индустрије Срби-је и велики је извозник – 85 до 90 одстосвојих производа – а тржишта „Слободе”,ако се изузму Јапан и Аустралија, су насвим кон тинентима.

Компанија данас има стручан ка-дар који, захваљујући знању и искуству,већ доказаном на светским тржиштима,развија и производи средстава НВО, аистовремено и пружа услуге из областиинжењеринг послова (од набавке и ин-сталирања производне опреме, прекоизраде конструкционе и технолошке до-кументације по захтеву купаца, до тран-сфера технологије по систему „кључ уруке”).

теренским условима. Пратећи захтевекупаца развијена је група аутоматскогоружја М21 у калибру 5,56×45 mm, којаје усвојена у НВО Војске Србије подознаком М21А.

Добро познате аутоматске пушкеМ70 у калибру 7,62×39 mm и даље су ве-ома тражене, јер су своју функционал-ност и квалитет потврдиле током четиридеценије присуства на тржишту.

„Застава оружје” је у претходномпериоду, после развојних активности, из-бацила на тржиште модификоване моде-ле снајперске пушке М07А, која се садануди у два калибра 7,62×51 NАТО и7,62×54 R. Нови модел далекометне пу-шке М03 у калибрима 12,7×108 mm и .50Browning карактерише изванредна пре-цизност на великим даљинама, одличнаизбалансираност и релативно мали трзај.

Понуда митраљеза М87 у калибру12,7×108 mm, конструисаног на основа-ма најпознатијег тешког митраљеза НСВ,проширена је и калибром .50 Browning.Изведена варијанта тог митраљеза натроножном постољу М02 Coyote омогу-ћава монтажу на борбена возила М07,као и тенковску и морнаричку варијанту.

Широка палета производа које „За-става оружје” има у понуди стално сеунапређује. У години у којој прославља160 година постојања планиран је даљиразвој и пробој на нова тржишта.

Појам квалитет је стални пратилацсвих производних пословних активности„Застава оружја”, која данас поседује ипримењује систем менаџмента квалите-том (QMS), SRPS ISO 9001:2008 и SORS9000/05. ƒ

КОМПАНИЈАСЛОБОДА

12

Њен асортиман броји ви-ше од 150 разних артикала. Упериоду од 1995. до 2013. у„Слободи” је развијено вишеод 130 нових артикала, што једовољан показатељ тренда раз-воја и укупне пословности.

У фабрици се развија ипроизводи противавионска му-ниција калибра од 20 до 57 mm, авионска муниција ка-либра 23 и 30 mm, тромблон-ске мине свих типова (са и безхватача зрна), ручни бацачи ра-кета калибра 64, 90 и 120 mm, муниција зааутоматски бацач граната 30 и 40 mm, му-ниција 40 mm за подвесни бацач граната40 mm тип GP25 и M203, артиљеријскамуниција калибра од 76 до 155 mm, упа-љачи свих типова за средства из свог про-изводног програма и за потребе ремонтамуниције, близински упаљачи за ПА и ар-тиљеријску муницију и темпирани упаља-чи за артиљеријску муницију, топовске ка-писле за муницију из свог производногпрограма и за потребе ремонта муниције,сигнална муниција калибра 26 и 38 mm,специјална муниција из полицијског про-грама, вежбовна средства, а ради се и ре-монт свих средстава НВО из производногпрограма.

Компанија „Слобода” има изузетноопремљене лабораторије и центре за ис-питивање и тестирање, технолошки и по-словно повезане са водећим светскимфирмама које се баве истом делатношћу.

Код појединих технологија засту-пљене су веома савремене технолошке

методе: у области обраде деформаци-јом – хладно истискивање на вишесте-пеним пресама, дубоко извлачење саредукцијом дебљине зида на аутомат-ским хоризонталним пресама, ротаци-оно извлачење и друго; у области об-раде резањем – савремена CNC опре-ма, а у преради експлозива опрема јена нивоу савремених светских достиг-нућа.

У протеклом периоду главна инве-стиција Компаније био је објекат за пу-њење артиљеријских пројектила и ком-плетирање артиљеријске муниције, којинедавно отворен. Током прошле годинеотворено је и ново постројење за тер-мичку обраду, завршено велико постро-јење за галванску заштиту и постројењеза прераду отпадних вода.

Компанија „Слобода” поседује си-стем менаџмента квалитетом (QMS) у складу са захтевима стандарда SRPS ISO 9001: 2008. ƒ

13

тетан партнер за ремонте средстава и законтролно-техничке прегледе. Последњихгодина бави се уништавањем разних вр-ста убојних бојевих средстава, поготоворакета којима је истекао рок, с циљем дапостане регионални центар за уништава-ње вишка муниције.

Холдинг корпорација „Крушик” имадугогодишњу традицију у трансфериматехнологија производње средстава из свогпроизводног програма, а инжењеринг по-слови све више постају једна од њенихбитних активности.

Своје технолошке капацитете упо-шљава услугама за трећа лица, користећи

Више од седамдесет го-дина постојања Холдинг

корпорације „Крушик” а.д.и више од 10 милиона про-датих средстава у више од60 земаља света сврставајуову корпорацију међу ли-дере у производњи сред-става НВОу овом делу Евро-пе. По специфичности про-изводње налази се у група-цији Одбрамбена инду-стрија Србије, а по бројузапослених је у категоријивеликих привредних дру-штава.

Њихов веома разно-врстан производни програмсачињавају минобацачкемине у калибрима 60, 81/82 и 120 мили-метара у четири варијанте – разорна, дим-на, осветљавајућа и вежбовна, затим ави-онске ракете 57 mm (са три варијанте бо-јевих глава), авио-бомбе (глатке и коче-не), противтенковске мине, ручне бомбе,муниција у калибру 40 mm, невођене ра-кете у калибрима 107, 122 и 128 mm завишецевне бацаче ракета, противоклоп-на ракетна средства, ракетна средства завежбу стрелаца самонавођених ракета.

Захваљујући дугогодишњем искуствуи стручном кадару, у производњи наору-жања „Крушик” се наметнуо нашој вој-сци, а и страним партнерима, као квали-

ХОЛДИНГ КОРПОРАЦИЈА КРУШИК

14

опрему за механичку обраду стругањем,термичку обраду, опрему за пресовање ибризгање термопласта, хемијску и елек-трохемијску заштиту, технологију обрадехладном деформацијом.

Знања и искуство у производњи на-оружања искоришћени су у освајању ипроизводњи средства која се користе зацивилну употребу, а имају елементе којикарактеришу наоружање: противграднисистем – ракета и универзални лансер,контејнери за смештај експлозива, те ве-лики број типова електричних детонато-ра и патрона за рударство.

У тој корпорацији успостављен јеинтегрисани менаџмент систем, чији суделови сертификовани по SRPS ISO9001:2008, ISO 9001:2008, СОPC 9000/05,ISO 14001:2004, OHSAS 18001:2007 и SRPSISO 17025:2005.

После двадесет година, у оквиру про-цеса ревитализације и модернизације срп-ске одбрамбене индустрије, изграђен јенови производни капацитет – „Ковачкицентар” д.о.о. из Ваљева. Тај центар (пу-штен у рад 16. децембра 2010) заједничкоје предузеће „Југоимпорта – СДПР” и „Кру-шика” и резултат њихове вишегодишњеуспешне пословне сарадње. Поред техно-логије ковања, у сарадњи са „Југоимпор-том” успостављена је потпуно нова техно-логија за израду балистичких заштитнихплоча, а властитим средствима и кадромизградили су и фабрику за производњуспецијалне муниције. Такође, набављенаје нова CNC опрема за механичку обраду,која је омогућила израду кошуљица вели-ких калибара и смањење рокова израде. ƒ

Први партизан је основан 1927. годи-не, као радионица за машинску из-

раду ловачких пушака и пиштољске му-ниције, која је отпочела са радом годинудана касније. Полагањем камена темељ-ца 20. јуна 1935. године започела је из-градња прве приватне фабрике те врстена Балкану. Званичан назив фирме био је„Фабрика оружја и муниције у Ужицу”(ФОМУ), а од 5. септембра 1947. добилаје нов назив – „Први партизан”, које по-стаје државно предузеће од општедру-штвеног значаја.

На самом почетку Другог светскограта фабрика је била плен окупационихснага. Производне хале су услед бомбар-довања тешко оштећене, а управна згра-

ПРВИПАРТИЗАНУЖИЦЕ

15

11,2 mm; Velodog 5,6 mm; руски Nagant7,62 mm. Прављене су ловачке пушке (јед-ноцевне и двоцевне) калибра 12, 16 и 20mm и ловачке чауре за бездимни барут.За потребе државе прављене су војничкепушке калибра 7,9 mm (М24Б и МО9Т);преправљане војничке пушке и произво-ђена муниција за државни пиштољ кали-бра 9 милиметара.

Основу производног програма по-сле рата чинила је производња стрељач-ке муниције, намењене за потребе војскеи полиције. Фабрика је углавном подми-ривала потребе ЈНА. Данас „Први парти-зан” производи муницију за потребе ар-мија широм света. У производњи су прак-тично сви калибри који се данас налазе услужбеној употреби у свету, међу којимсу 5,56×45, 7,62×51, 12,7×99, 9×19, 7,62×39,7,62×54, 12,7×108 mm и други.

Осим стрељачке муниције из основ-ног производног програма, „Први парти-зан” од осамдесетих година за војне по-требе производи и поткалибарне пројек-тиле и муницију у калибрима 125 и 100милиметара. ƒ

да порушена до темеља. После ослобође-ња града, 24. септембра 1941. године,фабрика оружја почела је да ради подконтролом партизанских војних власти.Муницијско одељење и Алатница сме-штени су у десном тунелу трезора На-родне банке, а остале радионице по објек-тима у непосредној близини града.

Ужице је у то време био једини граду Југославији, а можда и у Европи, у комеје под окупацијом радила фабрика оруж-ја. Она је одиграла значајну улогу у нао-ружању јединица народноослободилачкевојске и упамћена је по производњи „тан-ких и дугих пушака” (партизанки) и руч-них бомби, које су у почетку прављене однарезаних водоводних цеви. Фабрика јепрекинула са радом 22. новембра збогподметнуте експлозије у којој је настра-дало више од 120 радника (цела сменарадника и грађани који су били у цивил-ном склоништу).

У ФОМУ је од 1928. до 1940. произ-вођена муниција у калибрима: Central 7, 9и 12 mm; Brovning 6,35 mm, 7,65 и 9 mm;српски Nagant 8 mm; црногорски Nagant

16

Предузеће „Милан Благојевић – На-менска” основана је 1949. године.

Највећи део производње намењен је из-возу (више од 85 одсто). Та фабрика јепрва у ланцу наменске производње.

Више од 80 одсто производног про-грама Предузећа „Милан Благојевић – На-менска” користи се у војне сврхе. Oснов-ни производни програм чине нитроцелу-лоза, једнобазни, ферични и двобазни ба-рути, ракетна горива, барутна пуњења,сагориви елементи за артиљеријску му-ницију, целулоид и целулоидни контејне-ри за минобацачке мине.

Производи све врсте нитроцелуло-зе – барутна, индустријска и динамитна –по MIL стандарду од памучне и дрвне це-лулозе. Асортиман производње барутакомплетан је за све врсте муниције од5,56 до 155 mm и у сагласности је са MILи GOST стандардима за стрељачку, пи-штољску, револверску, авионску, против-авионску, артиљеријску, ловачку, спорт-ску и маневарску муницију. За различитеартиљеријске системе до калибра 155 mmизрађује класична лаборисана барутна пу-њења у платненим врећицама и монобло-ковска пуњења у сагоривој чаури.

Производњу двобазних барута и ра-кетних горива прати производња нитро-глицерина и јаких смеша. Издваја се тех-нологија производње сферичних барута,која се одвија по најсавременијем поступ-

ку до сада познатом у свету. Захтеви свет-ског тржишта за специјалним квалитети-ма барута условили су освајање нових имодификовање постојећих асортимана.Тако је, на пример, нови тип једнобазногбарута – термостабилни барут постао деоредовне производње и стандардне пону-

МИЛАНБЛАГОЈЕВИЋНАМЕНСКА

17

Компанија Прва искра – Наменска про-изводња а.д. основана је 1938. годи-

не, као погон за производњу експлозивафабрике „Вистад” из Вишеграда, под на-зивом „Вистад-Барич”, а од 1948. годинепослује под данашњим називом. Данас јефабрика 62,7 одсто у државном власни-штву, проценат друштвеног капитала из-носи 37,2 одсто, док је нешто мање од0,1 одсто акцијски.

Од почетне шаржне производњеТНТ-а, сопственим развојем и инжењерин-гом освојена је континуална производња го-тово свих савремених бризантних експло-зива, тако да компанија има сопствене тех-нологије за континуалну производњуТНТ/ДНТ-а, хексоген/пентрита, затим шарж-ну производњу хексоген/октогена, као иразне композиције на бази тих експлозива.

де. Такође, из програма двобазних бару-та освојени су специјални екструдованоимпрегнирани барути и балистити који секористе за минобацачки програм. Посто-је и идеје о производњи тробазних бару-та. Сада се обављају лабораторијска ис-питивања и очекује њихов развој.

За тенковску муницију 125 mm про-изводе се сагориви елементи и барутнапуњења (основна и допунска). Освајањенове генерације сагоривих елемената ичаура за моноблоковска пуњења актуел-ни су део развојног програма.

На основу дугогодишњег искуства итрадиције у производњи барута и двоба-зних ракетних горива, производе се ра-кетна горива за ракетне моторе до 128милиметара.

Технологију коју поседује Предузе-ће „Милан Благојевић – Наменска” имајош само неколико земаља у свету, штоширом отвара врата тржишта не самоЕвропе већ и других континената. При-знање за квалитет производа и услуга по-тврђено је сертификатима SRPS ISO9001:2008, СОРС 9000/05, SRPS ISO14001:2005 и SRPS OHSAS 18001:2008. ƒ

ПРВА ИСКРАНАМЕНСКАПРОИЗВОДЊА

18

Поред произ-водње бризантнихексплозива, у компа-нији су освојене и соп-ствене технологије запроизводњу бустера,АНФО експлозива,3,5 динитробензоеве киселине, тринитро-резорцина, метилнитрата, хексанитросил-бена, те технологије за третман отпаднихвода, отпадних киселина и отпалих гасоваиз производње експлозива.

„Прва Искра – Наменска производ-ња а.д.” у свету је позната и по извозутехнологије за производњу бризантнихексплозива, по систему „кључ у руке”.

Последњих година развили су тех-нологију делаборације минско-експлозив-них средстава и прераде свих врста дела-борисаних експлозива, како би решавалипроблем неутрализације вишка минско-експлозивних средстава. На тај начин сма-њује се утицај штетних материја на жи-вотну средину.

Упоредо с тим, у фабрици су зау-зели став да је, после експлозије у2006, неопходно обновити производ-

њу свежег октоге-на и хексогена, ка-ко би се искори-стила прилика ко-ја произилази изчињенице да данасмало држава у све-

ту производи те експлозиве.У баричкој ко м па нији данас граде

два капацитета за производњу бризант-них експлозива. Је дан мањи, за производ-њу 15–20 тона октогена или 40–50 тонахексогена годишње, а истовремено обна-вљају свој основни капацитет за произ-водњу свежих експлозива, који ће моћида производи 60 тона октогена, односно200 тона хексогена.

Те радове започели су пре две годи-не средствима из сопствених прихода, иданас је, када је реч о грађевинском делу,фабрика потпуно обновљена и инфра-структурно оспособљена. Очекују да докраја године стигне наручена опрема, ко-ју ће монтирати њихови људи.

Раст производње последњих неко-лико година у „Првој искри” сведочи да јепут којим иду добро трасиран. ƒ

19

вода укључени су и упроизводњу елеме-ната УбС и алата иопреме за њиховоодржавање. У сарад-њи са ВТИ овладалису производњом се-рије елемената УбС– гасогенератора зазрна калибра 130 и

155 mm, производњом делова ручне бом-бе, појачивача детонације за гранате ка-либра 82 и 120 mm...

Стручњаци ТРЗ Крагујевац укључе-ни су у процес демилитаризације (уни-штавање вишкова УбС, њихово раском-плетирање на саставне елементе) и у раш-чишћавање места масовних експлозија. УТРЗ Крагујевац имају све потребне ресур-се за успешан инжењеринг у области одр-жавања (ремонта) и демилитаризацијеубојних средстава. ƒ

Технички ремонтни за-вод Крагујевац је спе-

цијализована и савременоопремљена војна установаса високоразвијеном тех-нологијом ремонта и про-изводње муниције, муни-цијских елемената и дру-гих убојних средстава (УбС)и богатим вишедецениј-ским искуством на генерал-ном и техничком одржава-њу убојних средстава запотребе оружаних снага зе-мље. Процес ремонта про-цедурално је одређен пра-вилником о квалитету, штоје резултирало испуњењемзахтева стандарда квали-тета SRPS ISO 9001:2008;SRPS ISO 14001:2005.

Завод једини на територији Србијеима заокружен систем одржавања УбС.Кроз контролна испитивања и испитива-ња хемијске стабилности барута, вршинадзор квалитета ускладиштених УбС ина основу добијених резултата предлажекако да се реализује њихово одржавање.

Успешно ремонтује артиљеријску му-ницију калибра од 40 до 155 mm, миноба-цачку муницију oд 60 до 160 mm, ручнебомбе, противпешадијске и противтенков-ске мине, невођене ракете. Стручњаци За-

ТЕХНИЧКИРЕМОНТНИ ЗАВОДКРАГУЈЕВАЦ

20

Технички ремонтни за-вод Чачак је институ-

ција Војске Србије чија јеосновна активност технич-ко одржавање и генерал-ни ремонт борбених сред-става са њиховим одгова-рајућим системима, ком-плетима машина и уређа-јима. Основан је 30. сеп-тембра 1925. године.

Основна делатност за-вода је ремонт средставаборбене технике КоВ у нај-вишем нивоу одржавања.Успешно обавља ремонтборбених (гусеничара и точ-каша) и неборбених возила(теретних и теренских во-зила из фамилије ТАМ,ФАП, Застава, Mercedes, Puch, FIAT, LandRover, као и осталих возила којима су опре-мљене јединице ВС), мотора СУС и агрега-та мотора, а припрема и средстава за уче-шће у мировним мисијама. Осим тога, ре-монтује артиљеријско и пешадијско нао-ружање, средства везе и електронике, си-стеме за управљање ватром и ласерскедаљиномере, ракетна средства, хидраулич-не уређаје, оптичка средстава...

У ТРЗ-у раде и модернизације, адап-тације, модификације и конверзије борбе-них и неборбених средстава КоВ. Иску-ство његових стручњака и степен развоја

појединих подсистема пружа могућност даТРЗ Чачак, у сарадњи са стручњацима изВТИ, изводи различите нивое модифика-ција и адаптација на различитим средстви-ма – на тенковима Т-72, М-84, М-84АБ1 иинжињеријском средству ВИУ-55 „муња”.

У делокругу рада ове установе суиспомоћ нижим нивоима одржавања, по-слови инжињеринга на пројектовању иопремању објеката за одржавање сред-става КоВ, те додатно оспособљавањеприпадника Војске у руковању, технич-ком одржавању и ремонту средстава НВОКоВ и друго. ƒ

ТЕХНИЧКИРЕМОНТНИ ЗАВОДЧАЧАК

21

за хеликоптере Ми-8 и „газела” и малебеспилотне летелице „врабац”.

Пружају услуге из домена машинскепроизводње, термичке обраде, електро-хе мијске заштите, утврђивање квара ендо -скопском методом, еталонирање и серви -си рање мерно-контролних уређаја.

Завод је сертификован као Део (Part)– 145 организација од стране Дирекоратацивилног ваздухопловства Републике Ср -бије за oдржавање ваздухоплова – „утва75”, „газела СА 341”, „газела СА 342” – имо тора – Astazou IIIB, Astazou IVH, LycomingIO 360, Lycoming AEIO 540.

Организација је сертификована одстране Министарства одбране и уса гла -шена са стандардима квалитета SRPS ISO9001:2001 (ISO 9000:2000) и СНO9000/05.ƒ

Почетак рада Вазду хо пловног заводада ти ра од 1916. године када је на

Крфу офoрмљен Аеро плански депо, каосаставни део Аеропланске ескадре. Насадашњој локацији налази се од 1973. го-дине, а под именом ВЗ „Мома Станојловић”је од 1976. године.

Међу основне актив ности Заводаспадају ре монт, производња и услуге.Ремонтују ваздухоплове (МиГ-21, „орао”,Г-2, Г-4, „утва-75”, „газела”, Ми-8, а узподршку ино-партнера учествовали суи у ремонту авиона Миг-29 и хелико-птера Ми-17), ваздухопловне моторе(турбо-елисне и тур бо-вратилне, клипнеавионске моторе ОТТО и дизел моторе),ракетне системе ПВО („куб” и „нева”),ракете ваздух-ваздух (Р-60K и Р-60MK),радарске системе (1РЛ-128, ПРВ 9/16,ПРВ -11, П-12, П-15), опрему и наору-жање, средства за опслуживање вазду-хоплова, средства специјалне намене исредства система везе.

Такође, у Заводу се производе ре -зер вни делове за средства и опрему изпро цеса ремонта, гумено-заптивни мате -ријали, фрикциони елементи за кочнице,облоге на издувницима и коморама задо пун ско сагоревање мотора „Viper”, де -ло ви и склопови од композитних ма те ри -јала (ло патице главног ротора хеликоптера„газела”, лопатице репног ротора хели -коп тера Ми-8 и ревитализацију лопатицаглавног ротора хеликоптера Ми-8), стакла

ВЗ „МОМАСТАНОЈЛОВИЋ”

22

Југоимпорт – СДПР ЈП је државно пред-узеће са вишедеценијском традицијом

у промету наоружања, војне опреме итрансфера технологије. Под називом „Ју-гоимпорт” основан је 18. јуна 1949, каопредузеће за међународну трговину, сапримарним циљем да увози делове и ре-проматеријал за потребе домаће војнеиндустрије. Извозом почиње да се бави1953. године. Најуспешнији, такозванизлатни период постојања биле су осамде-сете године, када је „Југоимпорт” са сво-јим комитентима, сваке године у спољно-трговински биланс земље уписивао мили-јарде долара прихода од извоза. Данас„Југоимпорт” послује са више од 50 зема-ља света и последњих година бележи кон-стантни раст у пословању.

Иако је основна делатност у „Југо-импорту – СДПР” увек била спољнотрго-вински промет средстава наоружања ивојне опреме (НВО), њихов рад обухватаоје и услуге у области ремонта и модерни-зације средстава НВО, обуку и школова-ње кадра, трансфер одбрамбених техно-логија, капиталне инвестиције у областиодбрамбене инфраструктуре, производ-ну кооперацију...

Пословна политика „Југоимпорта –СДПР” оријентисана је на три мисије: ин-теграцију наступа српског војноиндустриј-ског комплекса на светском тржишту НВО,мисију вођења развоја и организовања пр-оизводње сложених борбених система у

својству систем интегратора и мисију опре-мања Министарства одбране Србије сло-женим борбеним системима из увоза.

У области развоја већег броја сло-жених средстава НВО „Југоимпорт” ин-тензивно сарађује са предузећима од-брамбене индустрије Србије, са устано-вама Министарства одбране и Генерал-штаба Војске Србије, техничким ремонт-ним заводима, са цивилним предузећима,институтима и катедрама факултета. Свете установе и предузећа су кадровски итехнолошки способни да развију савре-мена техничка решења у складу са најно-вијим светским трендовима у развоју сред-ства НВО.

Предности одбрамбене индустријеСрбије у условима савременог глобалногтржишта НВО у свету јесу познавање за-падних и источних стандарда и концептаразвоја војних технологија; заокруженацелина развоја, тестирања, производње,одржавања и ремонта широког спектраоружних система и војне опреме, те вели-

ЈУГОИМПОРТ – СДПР

23

морнарички топ М71/10, програм војникбудућности (ВБ-10).

У пословању „Југоимпорта – СДПР”значајно место заузимају маркетиншкеактивности. То подразумева сталне ана-лизе технолошких, кадровских и финан-сијских ресурса Србије у области одбрам-бених технологија, као и анализу тржиш-та, односно потенцијалних потреба основ-них категорија њихових партнера из ино-странства, понуде светских произвођачаи глобалног промета НВО.

ко искуство у програмима развоја и мо-дернизације разних оружних система, ко-је обезбеђује високе перформансе уз по-вољан однос цена–ефикасност.

Најзначајнији производни и развојнипрограми „Југоимпорта – СДПР” су: ви-шенаменско оклопно возило отпорно надејство мина и заседна дејства – „лазар”8×8, фамилија вишенаменских оклопнихвозила БОВ М11 4×4, самоходни артиље-ријски систем фамилије НОРА-Б/52 кали-бра 155 mm, топ-хаубица калибра 122mm Д-30Ј – СОКО (са-моходно оруђе краткогодзива), фамилија ра-кетних пројектила ве-ликог дометаАЛАС/ЛОРАНА, школ-ско-борбени двоседиавион са турбоелисниммотором „кобац”, про-грам модернизацијесредњих хеликоптера,

24

Маркетиншки напори „Југоимпор-та – СДПР” усмерени су ка два основ-на циља – дугорочној пословно-тех-ничкој сарадњи у области развоја ипроизводњи средства НВО са воде-ћим произвођачима из западних зема-ља, као и проширивању сарадње сапартнерима са традиционалних тржи-шта (Југоисточна Азије, Блиски исток,Африка), односно из земаља у развоју,те регионално повезивање са партне-рима сличног техничко-технолошкогнивоа, на бази компатибилности про-грама.

Места за упознавање са новим,потенцијалним пословним партнерима,али и са новим технологијама и трендо-вима развоја система НВО, јесу међу-народни сајмови. Зато у „Југоимпорту –СДПР” сматрају да је важно бити при-сутан и представити могућности нашеодбрамбене индустрије у најбољем све-тлу. Представници „Југоимпорта” при-сутни су на глобалним изложбама по-пут Eуrosatorу (Париз) и DSEi (Лондон),на глобално-регионалним изложбамакао што је IDEХ, али и бројним регио-налним и национално-регионалним из-

ложбама у свету. Јавно предузеће

„Југоимпорт – СДПР”укључено је и у органи-зацију домаће изложбеНВО од њеног почет-ка, 2004. године, као су-организатор те мани-фестације, који инте-грише наступ наше од-брамбене индустрије. ƒ

25

те та и по ста ли по ду го ва рач нај ве ћегсвет ског про из во ђа ча пут нич ких ави о напо пи та њу про из вод ње ала та, де ло ва искло по ва за не ке њи хо ве ави о не. Ка да јета са рад ња тре ба ло да се по диг не на ви -ши ни во, „Утва” је пре тр пе ла нај те жиуда рац – бом бар до ва на је пр ве но ћи НА -ТО агре си је. Не ко ли ко да на пре то га уфа бри ци је за вр ше на мо дер ни за ци ја, ин -те гра ци ја и фа брич ко ис пи ти ва ње на шенај сло же ни је авио-плат фор ме за на о ру -жа ње – ави он Г-4М по ле тео је 22. мар та1999. го ди не.

Про грам ко ји је по но во ожи вео туне кад во де ћу фа бри ку ави о на у Ср би јије сте, пре све га, про из вод ња клип ногави о на „ла ста 95”, за сно ва ног на пр о јек -ту ВТИ, а уз зна чај ну по др шку „Ју го им -порт – СДПР”. „Утва” је да нас укљу че наи у дру ге раз вој не пр о гра ме Ми ни стар -ства од бра не. ƒ

Авио-ин ду стри ја „UtvaLtd.” из Пан че ва пре -

шла је дуг пут од пред рат -ног про из во ђа ча је дри ли ца(од 1937) до пред у зе ћа ко -је про из во ди ком по нен теза све мир ску ин ду стри ју.Пред у зе ће је уче ство ва лоу не ко ли ко зна чај них ва зду -хо плов них про је ка та каошто су „утва 56”, „утва 60П” (из ве зена у Ин ди ју, Ал -жир и дру ге зе мље) и „утва 75” (ави он засе лек ци ју и по чет ну обу ку пи ло та).

Та ко ђе, ин тен зив но је уче ство ва ла уре а ли за ци ји про гра ма „орао” и Г4. У ре ла -тив но крат ком вре ме ну овла да ли су но-вим про гра ми ма по пут OPTICA – Lovaux(Ује ди ње но кра љев ство – ла ке из ви ђач келе те ли це), NORMAN – Fieldmaster (Ује ди -ње но кра љев ство – те шки по љо при вред -ни ави о ни). За те про јек те све је из ра ђи -ва но на ло кал ном ни воу – од кон стру и са њапро из вод них и ала та за скла па ње до скла -па ња ком плет ног ави о на.

По пр ви пут у сво јој исто ри ји „Утва”је по че ла про из вод њу за тран спорт нуави ја ци ју, ан га жо ва њем на со вјет скипро јек ти ма „ту по љев” Ту-204 (про из вод -ња ала та и де ло ва) и „иљу шин” Ил-114.До сти гли су кул ми на ци ју у ин ду стри јици вил не ави ја ци је, ка да су до би ли спе -ци фи ка ци је о обез бе ђе њу Boeing ква ли -

УТВА

26

Пред у зе ће „Еи-Опек” из Ни ша је ак -ци о нар ско дру штво ан га жо ва но на

ис тра жи ва њу, раз во ју и пр о из вод њи оп -то е лек трон ских ком по не на та и опре ме.Осно ва но је 15. ју на 1991. у окви ру фа -

Пр ва пе то лет ка – на мен ска а. д. изТр сте ни ка да нас је ак ци о нар ско дру -

штво ко је про јек ту је, кон стру и ше, про -из во ди, ис пи ту је, сер ви си ра и ре мон ту јеуре ђа је и си сте ме из обла сти хи дра у ли -ке, пне у ма ти ке, про це сне тех ни ке и сер -во тех ни ке за по тре бе вој ске и ци вил ногтр жи шта. Осно ва на је 1949. као фа бри -ка ави о на, али је про грам про из вод њеави о на пре шао у Мо стар и „Пе то лет ки”је оста ла про из вод ња хи дроп не у мат скихуре ђа ја за по тре бе вој ске и при вре де.

Рас по ла же са вре ме ним ма шин скимпар ком, до бро опре мље ним ис пит ним име тро ло шким ла бо ра то ри ја ма за про из -вод њу нај сло же ни јих уре ђа ја и си сте маза по тре бе вој ске и ци вил ства. Про из во -ди за сва три ви да вој ске. За ва зду хо -плов ство из ра ђу је стај не тра по ве за ави -о не, амор ти зе ре, коч ни це хи дра у лич кебра ве, пум пе (хи дра у лич не и го рив не), хи -дро мо то ре, сер во по кре та че за при ма р неи се кун дар не ко ман де ле та, раз вод ни ке,вен ти ле, фил те ре, пне у мат ске си сте ме иин ста ла ци је, хи дра у лич ке агре га те и ди -за ли це... За по тре бе КоВ-а, на при мер,ра ди елек тро хи дра у лич ке си сте ме заупра вља ње ва тром по еле ва ци ји и прав -

цу за тен ко ве М-84 (Т-72) и Т-5, а и за пр -о тив а ви он ске то по ве („га ли лео” и „бо -форс”), из ра ђу је ком пле тан си стем хи -дра у ли ке и пне у ма ти ке за ра кет нелан се ре „ор кан“ и „ко ша ва”, укљу че наје у мо дер ни за ци ју ха у би ца 105 mm, из -ра ђу је скло по ве за ар ти ље риј ски си стемНО РА Б52 155 mm, и ми но ба ца че МБ 60,81, 82 и 120 ми ли ме та ра.

У ње ном про из вод ном про гра му суи ва зду шне пу шке и ба ца чи гра на та. ƒ

ЕИ-ОПЕК

ПР ВА ПЕ ТО ЛЕТ КАНА МЕН СКА

бри ке „Еи-Ми кро е лек тро ни ка” ка ко би

за по че ло раз вој и про из вод њу оп то е лек -

трон ских сен зо ра за при ме ну у на мен-

ској про из вод њи.

27

У окви ру про гра ма за на мен ску про -из вод њу из два ја се про из вод ња упа ља чаза ар ти ље риј ску му ни ци ју од 105 до 155mm, уре ђа ја за тем пи ра ње УТ-М02 и заелек трон ско оки да ње ра кет них си сте ма„ор кан”, „огањ”, „пла мен-С” и „мо ра ва”,по том де тек то ра ку му ла тив ног мла заМ2000, упра вљач ких ку ти ја УК-12, ко -манд них је ди ни ца КЈ-1, сен зо ра ми ни -мал ног при ти ска СМП-1, ИЦ сен зо ра зана во ђе ње ра ке та ПВО, де тек то ра ви -бра ци ја ДВ-1...

У том ак ци о нар ском дру штву да насима 37 за по сле них, од ко јих су ви ше од

по ло ви неви со ко о -бра зо ва -ни струч -њ а ц ираз ли чи -тих про -ф и л а .Сви про -из во ди итех но ло шки по ступ ци из во де се уз при -ме ну ви со ких стан дар да ква ли те та за раз -вој и про из вод њу НВО, у са гла сно сти санај ви шим ме ђу на род ним стан дар дом ква -ли те та SRPS ISO 9001. ƒ

ТЕ ЛЕ ОП ТИК-ЖИ РО СКО ПИ

Фа бри ка „Те ле оп тик” из Зе му на ос-но ванa је 22. апри ла 1922. под на -

зи вом „Пр ва ју го сло вен ска фа бри ка зате ле фо ни ју и пре ци зну ме ха ни ку”, а од1945. го ди не, по слу је као фа бри ка „Те -ле оп тик”. „Те ле оп тик-жи ро ско пи” по сто -ји као по себ на це ли на од 1973. го ди не.

Њи хов про из вод ни про грам чи не:ави он ски и хе ли коп тер ски ин стру мен тии опре ма за до ма ће ва зду хо пло ве, во -ђе ње и упра вља ње ра ке та ма и ра кет нимси сте ми ма, ин стру мен ти и опре ма бор -бе них оклоп них во зи ла, те жи ро ско пи ижи ро скоп ски уре ђа ји (за тен ко ве М-84,М-84А), спе ци јал на мер на и ис пит наопре ма, оп тич ки уре ђа ји... По ред основ -ног про из вод ног про гра ма, пру жа сер -ви сно-ре монт не услу ге за свој и за срод -не про гра ме (хе ли коп тер ски ни шан АPX,

жи ро ку гле Anschütz, жи ро бло ко ви затен ко ве Т-55, Т-72, М-84, М-84А).

По след њих го ди на раз вој је усме-рен ка оп тич ким ин стру мен ти ма и ни -шан ским спра ва ма: оп тич ки ни шан ONМ04 за по лу а у то мат ску пу шку 5,56 mm,уве ћа ње 2×; оп тич ки ни шан 6×42 О-М91B за SP 7,62 mm М91; оп тич ки ни -шан ОN М09, уве ћа ње 3,5×; ко ли ма тор -ски ни шан NK 09 за ва зду хо плов ни про -грам; па ле та до гле да за рек ти фи ка ци ју

28

ИМК 14. ОК ТО БАР

Кру ше вач ки ИМК „14. ок то бар” АД јед -но је од нај ста ри јих пред у зе ћа за об -

ра ду ме та ла у зе мљи. Осно ва но је 1923.ра ди ре мон та и про из вод ње же ле знич кихва го на и гво зде них кон струк ци ја. Још упе ри о ду од 1928. до 1934. пр о из вод нипро грам про ши ри ло је на пр о из во де запо тре бе вој ске, а по сле ра та и на ци о на -ли за ци је у пред у зе ћу ин тен зив но ра де наре мон ту бор бе них и тран спо р т них во зи лаЈНА. На мен ска про из вод ња је по ја ча на1992, ка да је у окви ру ИМК фо р ми ра наФа бри ка спе ци јал не про из вод ње, као ов-ла шће ни про из во ђач сред ста ва НВО.

Да нас се у на мен ском про гра мупред у зе ћа на ла зи про из вод ња ко шу љи цаи ча у ра за му ни ци ју 100, 105, 122, и 125mm, фи на ли за ци ја тен ка М-84А и

М-84АБ, мо дер ни за ци ја тен ко ва (из ра дапо гон ских гру па од 780, 1.000 и 1.200 КС),из ра да и фи на ли за ци ја са мо ход них лан -сир них си сте ма и са мо ход них ха у би ца, теба ли стич ких за штит них во зи ла до IV ни -воа за шти те пре ма НА ТО стан дар ди ма. ƒ

DR-1 за ка ли бре 12,7, 20 и 30 mm; ко ли -ма тор ски хе ли коп тер ски ни шан NKH-09;ни шан ске спра ве NSBG-1, NSB-3; NSB-4B,PAB-2AT, па сив не ни шан ске спра ве.

Ра де и при гу ши ва че пуц ња за раз -ли чи те ка ли бре пу ша ка и пи што ља.

У окви ру раз во ја, у са рад њи саВој но тех нич ким ин сти ту том, ан га жо-ван је на уса вр ша ва њу ба рут ног жи ро -ско па за про грам про ти во клоп ног си -сте ма „бум бар” и ге не ра то ра састал ним маг не том 0,5 KW. ƒ

Ко ре ни ком па ни је „EdePro” се жу у1985. го ди ну, ка да је у окви ру Ма -

шин ског фа кул те та у Бе о гра ду осно ва наЛа бо ра то ри ја за мла зни по гон. Да нас јета фир ма ре ги о нал ни ли дер по пи та њуре ше ња мла зних си сте ма за ра ке те, ра -ке та на мла зни по гон и про из вод ње енер -гет ских ма те ри ја ла. Ан га жо ва на је у ис -

EDEPRO

29

тра жи ва њу, раз во ју, пр о из вод њи и тр го -ви ни но ве и мо дер ни за ци ји по сто је ће му -ни ци је и вој не опре ме, те у дру гим ци -вил ним пр о гра ми ма.

Пр о из во ди ар ти ље риј ске ра ке те Р107mm, R122 mm G-2000/G-M, R276 mm,ар ти ље риј ску му ни ци ју по ве ћа ног до ме та

– 105 и 155 mm, про тив град не ра ке те.Од раз вој них про гра ма из два ја ју се ра -кет ни си стем „алас” и про јек тил са ра -кет ним по го ном и га со ге не ра то ром ка -ли бра 155 ми ли ме та ра – HE RA/BB 155ми ли ме та ра. ƒ

ФАП Корпорација а.д. из Прибоја ос-нована је 1953. ради производње

камиона под лиценцом фирме „Sauer –Werke” из Аустрије. Током 1970. годинепотписан је нови лиценцни уговор са ком-панијом „Daimler Benz” из Немачке, којије због уведених санкција једностранопрекинут 1990. године. У том периоду го-дишња производња достигла је 7.000 во-зила, а пројектовани годишњи капаците-ти били су за 10.000.

Од 2005. године компанија је реги-стрована као акционарско друштво савећинским друштвеним капиталом. Да-нас је ФАП највећи произвођач камионаи аутобуса у Србији.

За потребе Војске ФАП је од сре-дине седамдесетих до краја деведесетихгодина развио и произвео око 1.000 во-

зила, углавном формуле погона 6×6. Од2004. за Војску Србије развијена су и про-изведена теренска возила нове генера-ције, формуле погона 4×4, 6×6 и 8×8. Во-зило ФАП 1118 БС/АВ 4×4 ушло је усеријску производњу као основни ками-он, а изведене су и надградње системаза деконтаминацију и платформе за мо-дулни лансер. ФАП 2228 БС/АВ 6×6, каоосновни камион, у фази је завршног ис-питивања, а произведена је и варијантасистема за осматрање и гониометарскоометање и самоходног топа 120 mm –СОРА. Камион ФАП 3240 БС/АВ, 8×8, та-кође je у фази завршног испитивања. Набази тог возила изведена је и варијантасамоходног топа-хаубице 155 mm – НО-РА (ФАП 3640 С/АВ, 8×8-НОРА). ƒ

ФАП КОРПОРАЦИЈА

30

ТИ ГАР

Хол динг ком па ни ја „Ти гар” АД из Пи -ро та ду го го ди шњи је про из во ђач гу -

мар ских про из во да (од 1935. го ди не). Хол -динг има 18 за ви сних пред у зе ћа укон трол ном вла сни штву и два за јед нич -ка. У окви ру хол дин га су фа бри ке: Ти гаробу ћа, Ти гар тех нич ка гу ма и Ти гар хе -миј ски про из во ди.

„Ти гар” од 2010. има до зво лу за про -из вод њу тех нич ко-гу ме них про из во да,спе ци јал них бо ја, пре ма за и леп ко ва засред ства на о ру жа ња и вој не опре ме и за -штит не обу ће за по тре бе од бра не.

Спе ци јал ни про из вод фа бри ке „Ти-гар тех нич ка гу ма” су гу ме ни ре зер во а ри

ЗАСТАВА КАМИОНИ

Застава камиони је реномирани про-извођач лаких теретних возила

укупне масе од 3 до 8,5 тона. До садаје произведено више од 185.000 вози-ла. Од 2001. године, после трансфор-мисања и консолидације Групе Застава,„Застава камиони” послују у саставу но-воформираног холдинга „Застава вози-ла”. Предузеће је од 2001. сертифико-вано према стандарду ЈUS ISO 9001.

Сопственим развојем 2010. годинепроизведен је функционални модел во-зила минибус са погоном на природнигас, а затим и два прототипа теренскогвозила носивости 1,4 t за потребе Вој-ске Србије, која се тренутно налазе уфази завршних испитивања у Војнотех-ничком институту.

Ново теренско возило, носивостидо 1,5 t, са новом кабином, пројектованоје 2011. године. На бази тог возила годи-ну дана касније израђен је функционал-ни модел са продуженом кабином за пре-воз људи (1+5) и терета до 1.000килограма. У „Застави камиони” ове го-дине, на платформи новог теренског во-зила, направили су функционални моделза превоз људи (1+8). ƒ

31

вре ме не тех но ло ги је у из ра ди тка ни на одпри род них и ве штач ких вла ка на и ме ша -ви не при род них и ве штач ких вла ка на. До -ра ђи ва њем тка ни на на во до од бој ност,уље од бој ност, ки се ло от пор ност, ва тро -от пор ност, ан ти ста тич ност, „Јум ко” може

ЈУМ КО

Па муч ни ком би нат „Јум ко” а. д. у ре -струк ту и ра њу осно ван је 1960. у Вра -

њу, а са ре дов ном про из вод њом по чео је1965. го ди не. У дру гој де це ни ји по сто ја њапо стао је ре но ми ра ни про из во ђач пре ђеи тка ни на. Од 1995. го ди не дру штве нопред у зе ће се тран сфор ми ше у Хол дингком па ни ју Па муч ни ком би нат „Јум ко” Вра -ње. У тој фа зи ства ра сво ју ма ло про дај нумре жу и раз ви ја са о бра ћај.

„Јум ко” је увек имао на мен ски про -грам, ко ји под ра зу ме ва про из вод њу го -то вог про из во да и про да ју ши ро ког асор -ти ма на уни фор ми и рад них оде ла, за свеусло ве ра да, све про фе си је. Из ра да на -мен ских мо де ла зах те ва и при ме ну са -

авио-го ри ва, ко је су осво ји ли у са рад њиса ин же њер ским ка дром Ми ни стар стваод бра не. У то ку је раз вој ни про је кат осва -ја ња из ра де гу ме них ре зер во а ра за ави -он НЛ16.

Осим то га, у пред у зе ћу „Ти гар Тех -нич ка гу ма” вр ши се на ли ва ње гу мом ме -тал них бан да жа пот пор них точ ко ва засле де ћа бор бе на во зи ла: тенк Т-55, М-84, БВП М-80, БТР50 ПУ/ПК, ГМ 568/578.Ра ди на вла ке за топ тен ка, са обо стра-ним гу ми ра њем спе ци јал ног плат на. У ње -го вом асор ти ма ну су и гу ме не ка бин скезап тив ке за ави о не „орао” и Г4, ко је секо ри сте за зап ти ва ње вра та пи лот ске ка -би не. Про из во ди и не ра њи ве точ ко ве по -год не за при ме ну код во зи ла ко ја се ко -ри сте у по себ но оте жа ним усло ви ма идру го. ƒ

32

PUPIN TELECOM

Ком па ни ја „Pupin Telecom” а. д. ли дерје у обла сти те ле ко му ни ка ци ја и во -

де ћи про из во ђач те ле ко му ни ка ци о неопре ме. Осно ва на је 1947. го ди не и да-нас је у ме шо ви тој сво ји ни ве ћег бро јаак ци о на ра.

Обла сти де ло ва ња ком па ни је сураз вој, ин же ње ринг и про из вод ња, сер -ви сне ак тив но сти и тех нич ка по др шка поси сте му 24/7. Основ ни про грам ком па -ни је је су ко му та ци они си сте ми, за сно ва -ни на соп стве ном раз во ју.

Ко ри сте ћи ис ку ство сте че но раз во -јем и про из вод њом ди ги тал них те ле фон -ских си сте ма и бе жич них си сте ма на стаоје про грам те ле ме наџ мент си стем.

Pupin Telecom је 40 го ди напри су тан на тр жи шту са про -гра мом се ма фор ске си г на ли -за ци је. Је дан је од во де ћихси стем ин те гра то ра си сте маза пре нос и ко му та ци ју по да -та ка по пут Frame Relay/АТМ,Ethernet, IP, LAN, MAN иWAN мре жа.

Про из вод ни про грамчи не и вој ни те ле ко му ни ка ци о ни уре ђа ји,мо бил не/бе жич не те ле ко му ни ка ци је, из -град ња мо бил них мре жа (GSM, WiМAX...),про из вод ња за соп стве не по тре бе и тре -ћа ли ца, си сте ми у јав ним те ле ко му ни ка -ци о ним пред у зе ћи ма – кла са 4 и 5 IP си -сте ма, при ступ ни уре ђа ји, VoIP, КДС...

Вој на про из вод ња за сно ва на је настра те шком уго во ру из ме ђу Ми ни стар -ства од бра не и „Thales CommunicationsAnd Security” (TCS) из Фран цу ске, на ме -ње ном опре ма њу МО и Вој ске так тич-ким ко му ни ка ци о ним уре ђа ји ма. „PupinTelecom” је иза бран за ло кал ног парт-не ра TCS, на ко јег је пре нео тех но ло ги јупр о из вод ње ра дио-ста ни ца из свог асор -ти ма на. У скла ду са тим TCS је оспо со-

да из ра ди вр хун ске уни фор ме и рад наоде ла за по тре бе свих про фе си ја. Од2011. ра ди и но ве уни фор ме за Вој ску Ср -би је – М-10, у ди ги тал ној ша ри. Срп скуша ру ра ди ли су струч ња ци Вој но тех нич -

ког ин сти ту та, у са рад њи са струч ним ти -мом из „Јум ка”. По ред то га ра ђен је ком -пле тан про грам са ни тет ске оде ће, по -стељ не, ку вар ско-пе кар ске опре ме ирад но-ме ха ни чар ске оде ће. ƒ

33

про из вод ном про гра му су и ре флек сни(red dot) ни ша ни. У са рад њи са сво јимко о пе ран ти ма „Сен зор ИН ФИЗ” пр о из -во ди и си стем за ко ман ду и кон тро луар ти ље риј ске ва тре за ору ђе НО РА-Б52155 ми ли ме та ра. У то ку је и раз вој снај -пер ског ни ша на са ла сер ским да љи но -ме ром и ба ли стич ким ком пју те ром.

„Сен зор ИН ФИЗ”, у са рад њи сасво јим стра те шким парт не ром „Ју го им -пор том – СДПР”, на ста вља да ра ди наосва ја њу но вих и мо дер ни за ци ји по сто -је ћих про из во да – је дан про је кат је имо дер ни за ци ја днев но-ноћ не ни шан скеспра ве ДННС-2 тен ка М-84, у ко ју ће сеза ноћ ни ка нал угра ди ти тер мо ви зиј скака ме ра. Упо ре до са тим би ће мо дер ни -зо ван и СУВ. ƒ

Пред у зе ће „Сен зор ИН ФИЗ д.о.о.” изЗе му на осно ва но је 1994, ка да се Ла -

бо ра то ри ја за сен зо ре из дво ји ла из на -ци о нал ног Ин сти ту та за фи зи ку Ср би је,при че му је Ин сти тут за фи зи ку остао ве -ћин ски вла сник. У пред у зе ћу стал но ра -ди 10 са рад ни ка, а Ин сти тут за фи зи ку,са 200 за по сле них, пру жа им по др шку.

Про грам ска ори јен та ци ја и про из -вод ни про грам пред у зе ћа су углав ном ве -за ни за вој не про гра ме. Од 1990. го ди неба ве се одр жа ва њем и ре мон том си сте маза упра вља ње ва тром тен ко ва М-84 и Т-72. Је дан од пр вих про из во да пред у зе ћа(1990. го ди не) био је ме те о ро ло шки сен -зор за СУВ тен ка М-84 – нај пре јед но-о сни МС-2, а по сле дво о сни МС-2д. Прене ко ли ко го ди на ти ме те о ро ло шки сен -зо ри су ди ги та ли зо ва ни, та ко да им је са -да из ла зни сиг нал у фор ма ту РС-485.Осим на тен ко ви ма, сен зо ри се мо гу ко -ри сти ти и на дру гим бор бе ним во зи ли ма.

У то ку је и раз вој руч ног ла сер скогда љи но ме ра са eye-safe ла се ром (1540нм). За СУВ тен ка М-84 то пред у зе ћепро из во ди и под си стем ла сер ског да -љи но ме ра. По ред то га, „Сен зор ИН -ФИЗ” из ра ђу је ви ше ти по ва ла сер скихобе ле жи ва ча ци ље ва у ви дљи вом и не -ви дљи вом спек тру, а и ком би но ва ни. У

СЕН ЗОР ИН ФИЗ

био „Pupin Telecom” за про из вод њу, аМи ни стар ство од бра не га је ве ри фи ко -ва ло за се риј ску про из вод њу тих уре ђа ја.

Основ на ми си ја ком па ни је је сте са -рад ња са до ма ћим ин сти ту ти ма, на уч ним

ин сти ту ци ја ма и ве ли ким свет ским про -из во ђа чи ма, ко ји су тех но ло шки ли де риу свом до ме ну, ра ди про ши ре ња обла стињи хо вог де ло ва ња. „Pupin Telecom” јеускла дио свој си стем ква ли те та са SRPSISO 9001-2008. ƒ

34

Ин сти тут „Ми хај ло Пу -пин” во де ћа је уста но ва

у обла сти ин фор ма ци о но-ко -му ни ка ци о них тех но ло ги ја уСр би ји и нај ве ћи и нај ста ри -ји ICT ин сти тут у ју го и сточ -ној Евро пи. Од осни ва ња,1946. го ди не, ба ви се при ме -ње ним ис тра жи ва њи ма запо тре бе ве ли ких ко му нал нихи са о бра ћај них пред у зе ћа,јав не без бед но сти, фи нан -сиј ских ин сти ту ци ја и ра знихин ду стриј ских пред у зе ћа.

Ис тра жи вач ко-раз вој -ни тим Ин сти ту та чи ни ви -

MTT INFIZ

ИН СТИ ТУТ МИ ХАЈ ЛО ПУ ПИН

MTT INFIZ је пред у зе ће за ми кро та ла -сну тех ни ку, са ду го го ди шњим ис -

ку ством у оправ ци, ре мон ту, ре ди зај ну ипро јек то ва њу со фи сти ци ра них вој них ици вил них си сте ма из по ља енер гет скеелек тро ни ке, ана лог не и ди ги тал не елек -тро ни ке, ла сер ске тех ни ке, ма шин ства,ме те о ро ло ги је. За вој не по тре бе про из -во де ди ги тал не ра дар ске по ка зи ва че, ра -дар ске кон зо ле, ла се ре, а спе ци ја ли зо ва -ни су за ре монт, сер вис и одр жа ва њеод ре ђе них ра дар ских си сте ма, као и мо -дер ни за ци ју под си сте ма ра кет ног си сте -ма „нева”.

Да би сво јимкли јен ти ма обез -бе дио бр зу и ква -ли тет ну услу гу)MTT INFIZ са ра ђу -је са ком па ни ја маи на уч ним ин сти -ту ци ја ма при зна -тим код нас и све -ту, као што суИн сти тут за фи зи -ку, Елек трон скифа кул тет у Ни шу, Елек тр о тех нич ки фа кул -тет у Бе о гра ду, ТОЦ, ВТИ, IRITEL… ƒ

35

ше од 250 ис тра жи ва ча (од укуп но 450за по сле них). У скла ду са по тре ба ма ко -ри сни ка раз ви ја ју се спе ци фич на хар -двер ска и софт вер ска ре ше ња, а у по ну ди су и услу ге кон сал тин га, ин же -ње рин га, про то тип ди зај на, про јек то -ва ње и ин те гра ци ја си сте ма.

Од про гра ма ко ји су ре а ли зо ва низа од брам бе ну ин ду стри ју нај зна чај ни -ји je про грам си му ла то ра, ко ји по сто јиод 1976. го ди не (ка да је от по чео раз војси му ла то ра ле та за тре нинг ави он скихпо са да). До 1991. го ди не ре а ли зо ва ноје 15 ти по ва си му ла то ра и тре на же ра(укуп но је про из ве де но ви ше од 60,углав ном за из воз).

Си му ла тор ави о на, а по себ но CGIви зу ел ни си сте ми, свр ста ва ју ин сти тут,а ти ме и Ср би ју, у ма ли бро ја зе ма ља ко -је мо гу да их раз ви ја ју и про из во де. Си -му ла то ре ле та мла зних ави о на Г4 („су пер -га леб”) и Ј22 („орао”) – СЛ-Г4 и СЛ-Ј22 –ко ри сти Вој ска Ср би је. По ред си му ла то -ра, у тој обла сти раз ви ли су и фа ми ли јутен ков ских тре на же ра, про ти во клоп ниар ти ље риј ски так тич ки тре на жер, так -тич ке учи о ни це за „рат не игре”...

Ра ди ре кон струк ци је и мо дер ни за -ци је спе ци јал не вој не опре ме, у Ин сти -ту ту је по кре нут про грам за уна пре ђе њера дар ских си сте ма – RAPID. Усво јен јекао сред ство ЦВОЈ М11. Про из ве ден јепро то тип и два во зи ла нул те се ри је. ƒ

ИМ ТЕЛ КО МУ НИ КА ЦИ ЈЕ

Ин сти тут за ми кро та ла сну тех ни ку иелек тро ни ку „ИМ ТЕЛ-ко му ни ка ци је”

а.д. је сте ди зај нер, про из во ђач и ди стри -бу тер те ле ко му ни ка ци о них уре ђа ја запре нос по да та ка. Њи хо ва ре ше ња ко ри -сте мо бил ни опе ра те ри, про вај де ри(ИСП, Те ле ком и дру ги), вла ди не и при -ват не ком па ни је, као ал тер на ти ву за ка -блов ске ка на ле.

Тај ин сти тут је за ступ ник фир ме„Trango Systems Inc” за Ср би ју. Осим то -га, мо дер ни зу је и ре ви та ли зу је ра дио-ре -леј не си сте ме ста ри јих ге не ра ци ја дру-гих про из во ђа ча. Тим уре ђа ји мапро ду жа вају век без ума њи ва ња пер фор -ман си, а ко ри сни ци до би ја ју ис пла ти ву ипо у зда ну мре жу са ми ни му мом ула га ња.

Та кве ре ви та -ли за ци је ура -ђе не су на ве -ћем бро јууре ђа ја Erics-son, Teletra,Siemens, а об у хва та ју уград њу по ја ча ва -ча сна ге, је ди ни ца за об ра ду сиг на ла уоснов ном оп се гу, осци ла то ра, ме ша ча,ма ло шум них по ја ча ва ча...

Њи хо ва област ин те ре со ва ња је суи ми кро та ла сни ко му ни ка ци о ни си сте мии си сте ми по себ не на ме не, што об у -хва та им пле мен та ци ју си сте ма и ње го вопу шта ња у рад, али и про јек то ва ње ииз ра ду ком по нен ти ве за них за спе ци -фич не апли ка ци је. ƒ

36

PRIMAR CO

Новобеоградско предузеће „PrimarCo” д. о. о. основано је 1993. годи-

не. Основна делатност тог предузећајесте пројектовање, инжењеринг и из-вођење електроинсталација, пројекто-вање, производња и одржавање ко-мандних, управљачких система иеле ктронских уређаја и опреме за ци-вилне и војне потребе.

Када је реч о војним потребама, упредузећу се баве производњом, ремон-том и одржавањем електронских уређајаи опреме у области ваздухопловства. Раз-вили су и произвели управљачку кутијуUK-AFI за управљање извиђачком опре-мом авиона за потребе извиђачке еска-дриле Војске Србије и израдили симула-тор – тест уређаја за испитивање UK-AFI.У области земаљске опреме за потребеваздухопловства освојили су производњулампи –покретног ноћног старта – PNS

(за светлосно означавање полетно-слет-них стаза), извели средњи ремонт опре-ме и склопова, укључујући и радио-уре-ђаје на више комплета PNS, те развили,произвели и испоручили прототипскупартију и „нулту” серију уређаја ТК-3-Sза испитивање лампи PNS. Уређај је уве-ден у наоружање Војске Србије.

Имају сертификовани систем менаџ-мента квалитетом према стандарду SRPSISO 9001:2008. ƒ

ЕЛЕКТРОМИКРОН

Предузеће за производњу и услуге„Електромикрон” д. о. о. из Краље-

ва основано је 1990. године. Намењеноје за производњу из области аутоелек-трике – ремонт електросклопова (елек-тропокретачи и алтернатори) и регене-рацију припадајућих делова – ремонт и

регенерацију грејача (вебасто) и агре-

гата. Производни и услужни програм тог

предузећа прилагођен је потребама одр-

жавања борбених и неборбених возила

за потребе Војске Србије. ƒ

37

NETSET GLOBALSOLUTIONS

Компанија „NetSeT Global Solutions”,регионални лидер у области зашти-

те рачунарских мрежа и мобилних ко-муникационих система, са референца-ма у више од 11 земаља света, постојиод 2004. године.

У области војних информационихсистема основни производи су им вој-не идентификационе картице и ПКИинфраструктура, заштита мобилних ко-муникација, CRYPTIS – наменски кри п-тографски информациони систем забезбедну креацију размену и архиви-рање тајних електронских података

свих без-бедноснихнивоа, темодуларних а р д в е р -ско -софт-верски си-стем за комплетну заштиту података „скраја на крај” – NST CryptoGuard.

Компанија је сертификована постандарду ISO 27001 за имплемента-цију највиших међународних стандар-да у области сигурног развоја софтве-ра за mission critical информационесистеме. ƒ

NB I.N.A.T.

Упривредном друштву ,,NB I.N.A.T.”д.o.o. (основаном 1994) од почетка се

развија стрељачко наоружање. Њиховинајзначајнији реализовани пројекти јесу:пиштољи ББ21, ББ22, ББ23, ББ24; проје-кат прераде пушкомитраљеза ПКС наНАТО метак (7,62 mm X51 NATO) и НА-ТО реденик; ласерски обележивачи ци-ља за сва стрељачка оружја (у употребиу специјалним јединицама Војске и МУПСрбије); пречистач за воду SilverMaxpen,„маузер” ловачки карабин. Идејни проје-кат им је израда пиштоља од пластичнихелемената. Према захтевима купаца – на-ручилаца дорађују и преправљају посто-јеће пешадијско наоружање.

У наредном периоду планирају, по-ред производње наоружања и средставаза које је освојена технологија, да раз-вију и освоје технологију и за нове мо-деле наоружања, делове наоружања иопреме. У развојном плану предузећа јеи изграда погона за производњу и про-јектантски биро, који би задовољавалиизраду до 15.000 комада наоружања утоку једне године.

Друштво поседује сертификате си-стема менаџмента квалитетом SRPS ISO9001:2008 и SORS 9000:2005 од априла2011. године. ƒ

38

ЕВРОКОМЕРЦ

Предузеће „Еврокомерц” д.о.о. из Бру-са основано је 17. новембра 1989.

ради пројектовања и производње гуме-них флексибилних црева свих намена. Де-ведесетих година започело је и израдуприкључака тако да данас има освојену ихомологовану производњу свих врстаприкључака и свих врста спојева које по-стоје у цреварству, што углавном изра-

ђује на CNC опреми, уведеној у произ-водњу 2010. године.

Затим су кренули у освајање намен-ског програма. Најпре је освојена произ-водња цревовода за потребе КоВ-а – однеборбених средстава до тенка М84,свих варијанти закључно са М84-АБ1.Следећи корак било је освајање ваздухо-пловних цревовода за потребе Војске ипривредне авијације. Након дуготрајниххомологационих испитивања, уз помоћВТИ, ВЗ „Мома Станојловић” и „Прве пе-толетке – Наменска”, успели су да освојесве ваздухопловне стандарде квалитетацревовода: MIL-H-5593, MIL-H-6000, MIL-H-8794, MIL-H-8788, MIL-H -27267иMIL-H-38360.

За ваздухоплове Г-2, Г-4, „орао”, „га-зела” и Ан-2 добили су, након летних испи-тивања, дозволу за уградњу, а за Ан-26 иМи-8 у току су летна испитивања. ƒ

NAPREDAK AGP

Предузеће „Napredak AGP” д. о. о изЧачка основано је 1959. године и од

тада његов производни асортиман карак-теришу наменски производи. Данас из-рађују кожну галантерију за војску – ко-жне каишеве, официрске, кадетске игардијске опасаче, официрске торбе, на-влаке и цераде за борбена и неборбенавозила (које се израђују од памучног иПВЦ платна, према стандардима ВојскеСрбије) и друго.

У процесу освајања нових произво-да, стручни тим запослених у том преду-зећу развија нови пнеуматски шатор М-70М. ƒ

39

ENEL PS је лидер на домаћем тржиштуиз области беспрекидног напајања,

пројектовања и извођења система фи-зичке инфраструктуре дата-центара.Компанија се од оснивања 1994. годинебави искључиво професионалним обез-беђењем електричног напајања за све ко-риснике који своје радне процесе желеда учине стабилним, квалитетним и обез-беде перманентним напајањем електрич-ном енергијом.

До сада су урадили више од 100идејних решења и више од 30 пројекатапо принципу кључ у руке, инсталиралиUPS уређаје, укупног капацитета изнад25 МW, исправљачких система изнад7 МW и више од 350 инверторских си-стема (у последње три године).

С великом пажњом одабрали су сво-је партнере, највеће светске произвођа-че. Остварена је партнерска сарадња сакомпанијама попут APC од 2001, Power

One, CE+T, Enatel, Enersys, Gustav Klein...Захваљујући континуираном успеху у ра-ду, у сарадњи са APC-ом, највећим свет-ским произвођачем УПС уређаја, дости-гли су статус елитног партнера.Располажу техничко-технолошким реше-њима и за војне потребе. ƒ

ENEL PS

AZIMUTH

Привредно друштво за пројектовање,производњу и услуге „Azimuth ” д.o.o

основано је 2010. године, a бави се про-изводњом и ремонтом индустријске ар-матуре (вентили и лоптасте славине) ипроцесне опреме. Tоком 2011. годинепроширили су делатност на пројектова-ње, комплетирање и монтажу соларних

40

VLATACOM

Vlatacom д.о.о. (основан 1997) провај-дер је у области информација, кому-

никација и биометријских технологија.Од 2011. има статус истраживачко-раз-војног центра. Компанија поседује сер-тификате према захтевима стандарда ISO9001:2000 и ISO 27001 за следеће актив-ности: развој, производњу и инжењерингу области информација, комуникација и

биометријских технологија и пружањесродних услуга подршке.

Међу њиховим производима за вој-ну примену од посебног значаја су: уре-ђај за криптозаштиту преносних системаvREBECCA, уређај за аутентификованиприступ vLAD, мултифункционална каме-ра vIPC-3M1 и беспилотна летелицаvUAV. ƒ

(топлотних и фотонапонских) система иветрогенератора мале снаге, а нареднегодине (на основу захтева страног и до-маћег тржишта) и на производњу и ре-монт компонената НВО.

Референце Друштва јесу: лаборато-рија за испитивање индустријске арма-туре на херметичност и испитивање чвр-стоће структуре притиском (до 160 бара),према JUS EN 12266-1 2005; лаборатори-

ја за испитивање оптоелектронских, ИЦи пасивних уређаја; лабораторија за ис-питивање ваздухопловних инструмената;пројектовање пробних столова за испи-тивање хидрауличних и пнеуматских ком-понената, које се користе на тенковима,оклопним борбеним возилима и ваздухо-пловним средствима.

Поседују сертификат SRPS ISO9001:2008. ƒ

KODŽIĆ&CO

Kodzić&CO д.о.о је приватно преду-зеће из Београда, које је основано

2007, али настало је из фирме „Коџићд.о.о” из Врчина, која је почела са ра-

дом 1960. године. Данас ово предузеће

има производни погон у Врчину, а по

потреби користи и друге погоне.

41

EI TEST

Предузеће за производњу и пружањеуслуга у области рачунарства и те-

лекомуникација – EI TEST послује само-стално од 1991. године. Данас је компле-тан понуђач услуга репаратуре плочаелектронике, рачунарских периферија,извора за напајање и DC/DC конверторасвих комутационих система заступљениху Телекому Србије.

Сви њихови производи представља-ју јединствену синтезу знања из областителекомуникација, информатике и елек-тронике, а клијенти су им Телеком Срби-је, Војска Србије, МУП Србије, Же лезни-це Србије, ЕПС и други.

Током дванаестогодишњег радаразвијени су уређаји и процедуре за ре-

паратуру делова телефонских централатипа: Искра 500А, Искра 500/1000, Me-taconta 10C/CN-1600, Metaconta 10C-3200, SI 2000, ETC 960, AXE 10, GTD-5C,MD-110. ƒ

Њихов основнипроизводни програмсу кожне модне и по-словне јакне и торбе,а најчешћи купци ми-нистарства, инспекци-је и јавна предузећа.Испоруке за њих чине30 одсто годишњепроизводње предузе-ћа. Нове кожне пилот-ске јакне Војске Србије такође су про-истеклe из овог производног погона.Урађене су по најстрожим војним нор-мативима, од најквалитетније коже.

Захваљујући модерном дизајну, ви-соком квалитету и конкурентним цена-

ма, њихови производи имају све више ку-паца. Визија запослених је да сигурнијубудућност обезбеде ослањањем на про-изводњу за потребе Војске Србије, јав-них служби и предузећа, али извозу. ƒ

42

FTN-IRAM-RT

Предузеће FTN-IRAM-RT д.о.о. осно-вано је 1991, под окриљем Факулте-

та техничких наука Универзитета у Но-вом Саду, као једно од првих малихпредузећа које је изнедрио тај факултет.Данас је то истраживачко-развојно пред-узеће које нуди висок квалитет инжењер-ских услуга у области уграђених система,апликација мобилне телефоније и DSPпрограмирања.

Од оснивања су укључени у истра-живачко-развојне пројекте Војске. Та са-радња остварена је кроз више десетинареализованих хардверско-софтверскихрешења у широком спектру – од телеко-муникационих и система за пренос пода-така, информационе заштите таквих си-стема, заштите преноса података, досистема за звукометријско извиђање иуправљање артиљеријском ватром. Двауређаја су у фази индустријализације, по-

што су уведена у систем НВО: модем уни-верзални за пренос рачунарских пода-така – МУ-РТ-03 и вишеканални дигитал-ни аудио снимач – ВДАС.

У сарадњи са одговарајућим инсти-тутима и управама Војске, FTN-IRAM-RTради на истраживачко-развојном пројек-ту Радио-гониометарског процесора ши-рокопојасног радио-гониометра за ВФопсег – HERA-1.

Сви процеси рада у предузећу сурегулисани системом квалитета SRPS ISO9001:2008. ƒ

IRITEL

IRITEL а.д. Београд једна је од воде-ћих компанија на телекомуникацио-

ном тржишту Србије и акредитована јекао истраживачко-развојни институт.Основана је 1967. године.

Главне активности компаније пред-стављају заокружен процес – од истра-живања и развоја, преко пројектовања ипроизводње, инжењеринга и консалтин-га, до одржавања и обуке корисника. Ви-ше од четири деценије у IRITEL-у се баве

следећим областима војних телекомуни-кација и електронике: системи преноса,монутациони системи, дигиталне радио-комуникације и енергетска електроника. IRITEL посвећује велику пажњу ква-литету и поузданости својих производаи услуга. Има систем менаџмента квали-тета SRP ISO 9001:2008, SRP ISO14001:2005 и SRPS OHSAS 18001:2008. ƒ

44

UNIOR COMPONENTS

Фирма „UNIOR Components” а. д. изКрагујевца тај назив носи од 2005.

године и данас послује у оквиру UNIORGroup. Има дугогодишњу традицију у пр-оизводњи провлакача и пресерских ала-

та. Високо знање и искуство запослених,у комбинацији са најсавременијимCAD/CAM системима, гаранција су висо-ког квалитета њихових производа, по-штовања рокова и конкурентних цена. ƒ

GOŠA FOM

Акционарско друштво „Гоша – Фа-брика опреме и машина” – GOŠA

FOM а.d. бави се пројектовањем, изра-дом, монтажом, пуштањем у рад и сер-висирањем опреме и машина у областиенергетике, металургије и рударства. Каогодина оснивања компаније обележавасе 1930, када је у оквиру „Јасенице” а.д.основана радионица за израду челичнихконструкција, дизалица, мостова и оста-лих објеката.

GOŠA FOM a.d. данас је савремена,тржишно оријентисана и у свету афир-мисана компанија која, захваљујући соп-ственом инжењерингу, пројектантским,технолошким и производним знањима иумећима, испуњава најстроже светскекритеријуме. Стратешко опредељење за-послених у компанији је отвореност засве облике сарадње са европским и свет-ским фирмама, укључујући и заједничкаулагања. ƒ

SANDRA CORPICO

Приватно предузеће „Sandra Cor-pico” из Пожаревца основано је

1977. и од тада до данас искључиво себави производњом обуће – специјалнеи модерне мушке и женске. Мукотрп-ним и преданим радом, те сталним ула-гањем у квалитет производње, „Sandracorpico” је од просте мануфактуре пре-расла у фирму која је стекла одређенапризнања и позицију на домаћем и ино-страном тржишту.

Највећи купци су МУП Републике Ср-бије и Војска Србије. Више од 50 одсто про-изводње се извози. ƒ

PROSPER TECH

Предузеће „Prosper Tech” д.о.о. бави сеистраживањима, инжињерингом и пр-

оизводњом личне опреме војника. Истра-живања су усмерена на спознавање нај-новије концепције ратовања и задовољењезахтева корисника. Опрема се израђује одкомпозитних материјала, што обезбеђујењене оптималне карактеристике. Захва-љујући томе могуће је дуже и ефикасниједејство и лакше преживљавање, што зна-чајно доприноси осећању сигурности и са-мопоуздања војника.

У развоју и производњи опреме ко-ристе се и искуства и мишљења војника,учесника ратних дејстава, а њене карак-теристике потврђене су управо у таквимситуацијама. ƒ

FKS-ELMOS

FKS Elmos једна је од пет специјализо-ваних фабрика у саставу Холдинг „Ка-

блови” а. д. – Јагодина. Основана је 1959.године, пререгистрацијом занатске ра-дионице „Механика”. У фабрици се из-рађују микропроводници, конектори иелектромеханички производи.

Производи „FKS Elmos” израђују сепрема познатим светским стандардима,као и према посебним захтевима купаца.За велики број производа из свог асор-тимана поседује атесте познатих свет-ских установа. ƒ

ЗАСТАВА ИНПРО

Заставе Инпро д.о.о. основана је 1999.године, а од 2009. послује као огра-

нак Групе Застава возила а.д. у реструк-туирању. Циљ оснивања тог друштва биоје, поред обављања основне делатности,стварање једног организованог обликапреко којег ће се ангажовати лица са ума-њеном радном способношћу, односноособе са инвалидитетом.

„Застава Инпро” је произвођач ра-зних врста приколица, ручног професио-налног алата, специјалних жичаних кон-тејнера за ПЕТ амбалажу и папир иметалне галантерије. ƒ

ВАТРОСПРЕМПредузеће „Ватроспрем” основано је

1949. године и једино је у Србији ко-је има лиценцу и атесте за производњу исервисирање комплетног програма про-тивпожарне опреме. У дугогодишњојисторији пословања „Ватроспрем” је ис-поручио више од 5.000 ватрогасних и6.000 комуналних возила, произвео и пла-сирао више од 3.500.000 противпожарнихапарата и са својом ватрогасном опремом

и сервисним услугама присутан је у вишеод 35 земаља света.

„Ватроспрем” је једини испоручи-лац ватрогасних возила за Војску Србије,јер су та возила једина задовољила изу-зетно сложене захтеве и успешно про-шла сва испитивања војне контроле ква-литета. Сва њихова ватрогасна возилапоказала су се изузетно поуздана прили-ком ратних дејстава 1999. године, кадасу свакодневно успешно интервенисалабез отказа. ƒ

ке/цераде за све врсте терета и достав-них возила).

Посебно је значајна производња ба-листичких елемената за личну заштиту,попут балистичких кацига, плоча, прслукаи других производа од балистичких мате-ријала, а у складу са светским стандарди-ма NIJ STD 0101.04, NIJ STD 0101.03, NIJSTD 0115.00, NIJ STD 0106.01, STANAG2920, MIL STD 662.E.

Примењујући високотехнолошке ма-теријале, пратећи светске трендове, текреирањем сопствених решења, компа-нија се труди да, преко својих производа,наметне стандарде у тој индустрији. Сва-ки део њене опреме тестиран је на те-рену и на бојишту.

„Производња Миле Драгић” члан јеDuPont™ Nomex® партнерског програмаи има дозволу за коришћење Simpatex®,Outlast® и 3M® материјала, а и сертифи-кате за производе од тих материјала. ƒ

Од оснивања, 1985. године, компанија„Производња Миле Драгић” већ ви-

ше од 28 година производи и нуди ши-рок асортиман производа за индивиду-алну заштиту. Квалитет производа ипоузданост гарантовани су применом ENISO 9001 и EN ISO 14001 стандарда, штоје додатно верификовало Министарствоодбране Републике Србије.

Производни програм ове компанијесастоји се од: наменског програма (опре-ма за војне и полицијске снаге); програмаза физичко и техничко обезбеђење (опре-ма намењена приватним агенцијама забезбедност и индивидуалну заштиту ци-вила); програма спортске опреме за лови риболов, програма за хемијску и тех-ничку/противпожарну заштиту (опреманамењена за рад и заштиту од пожара) ипрограма за израду церада (тешке навла-

ПРОИЗВОДЊАМИЛЕ ДРАГИЋ

46

47

www.armyequipment.com

Makedonska 11, 23000 Zrenjanin, SrbijaT./F. 023 530547, E. mdragic@armyequipment.com

POLICIJSKE SNAGEOPREMA ZA VOJNE IPROFESIONALNA

48

GEPARD ОБУЋА

Фирма „Гепард” д.о.о. произ-води наменску обућу прете-

жно за потребе војске и полици-

је, заштитну обућу за све условерада и тактичку обућу за службеобезбеђења. ƒ

INEX LUSS

Inex LUSS equipment д.о.о. је компанијакоја се бави производњом текстилне

опреме различитих намена – за војску,полицију, службе обезбеђења, ловце. Уоквиру производног програма имају ви-ше од 1.500 различитих артикала поде-

љених у осам области: за војску, поли-

цију, лов и риболов, професионалну опре-

му, заштитну, спортску и производњу ре-

кламних производа са брендирањем по

жељи купца. ƒ

оцевљење флексибилним и крутим веза-ма и израдoм флексибилних црева за ви-ше типова авионских мотора.

Од 2004. године фирма поседујесертификат о усаглашености системауправљања квалитетом са стандардомISO 9001. ƒ

Pneumatik-flex д.о.о. из Нове Пазове ос-нован је 1970. и од тада се бави про-

изводњом и сервисом хидрауличких и пне-уматских компоненти. Производи овефирме уграђују се у друмска и шинска во-зила, грађевинске и пољопривредне ма-шине, нафтна и хемијска постројења, пре-храмбену индустрију, енергетскапостројења, противпожарна средства,машине и алатке.

У оквиру наменског програма бависе пројектовањем и израдом следећиххидрауличних система: хидраулични агре-гати индустријске намене, хидрауличниагрегат стајног трапа авиона „ласта”, хи-драулични блокови и оцевљење за „но-ру” и „лазара”, хидраулични цилиндри,

PNEUMATIK-FLEX

49

Srboauto је приватно предузеће из Бео-града, које се бави производњом и ре-

монтом карданских вратила свих намена,зглобних полувратила, спона, те производ-њом машина за сервисирање карданскихвратила. Њихову понуду чине карданскавратила за све типове возила, за грађе-винске и радне машине, тракторе, инду-стријска постројења, бродове...

SRBOAUTO

Карданска вратила и зглобна полу-

вратила за прву уградњу (ОЕМ производ-

ња) уграђују се у возила реномираних

произвођача: ИКАРБУС, ФАП, САНОС,

ИМТ... Сви производи су испитани и хо-

мологирани по важећим домаћим и свет-

ским захтевима о квалитету. ƒ

ница која се бави израдом оптоелектрон-ских уређаја за дејство ноћу и других сло-жених оптоелектронских система налазисе у Нишу.

Предузеће је оспособљено да сер-висира и ремонтује своје уређаје, као иуређаје других произвођача. Посебно јеусмерено на развојне програме. Страте-шки страни партнер му је „Harder Dogital”из Немачке. ƒ

Sova Night Vision д.о.о. је предузеће заинжењеринг, развој, производњу и

пласман оптоелектронских уређаја, осма-трачких и нишанских уређаја за ноћнадејства и сложених оптоелектронских си-стема за војну и цивилну употребу.

Фирма је основана 2011, са седиштему Београду, где се налази конструкцио-но/развојни биро са опто електронском ла-бораторијом, прототипском радионицоми маркетинг-одељењем. Производна једи-

SOVA N VISION

воја производа и производних техноло-гија. Такође, изводи специјалистичкекурсеве у њиховом центру за обуку ипомаже полазницима да положе међуна-

Компанија „Solfins“ д.о.о. из Београднуди CAD/CAM софтверска реше-

ња, услуге машинског пројектовања,консултантске услуге из области раз-

SOLFINS

50

У „МиГ” – ОКБ, једном од најпозна-тијих руских пројектних бироа, развијеноје око 450 пројеката борбених авиона, одкојих је 170 реализовано. У свим рускимпогонима за производњу изграђено је око45.000 авиона „МиГ”, од којих је 11.000извезено.

Aкционарско друштво „МиГ“ имамодеран дизајн и експерименталну базу,добро опремљене производне објекте иустаљен систем глобалне техничке подр-шке за своје производе. Креирање „ми-гова“ врши се уз коришћење дигиталнихтехнологија у свим фазама животног ци-клуса – од дизајна до продаје.

Руска влада издала је РАК-у „МиГ“потпуну лиценцу за развој, производњуи подршку државних и војних апликација,чиме је та фирма званично главни снаб-девач њиховог министарства одбране.Ефикасан маркетиншки споразуми и ду-горочни односи са највећим извозникомруског оружја – државном компанијом„Рособоронекспорт” – омогућили су тојкорпорацији да ефикасно ради на билоком тржишту широм света. ƒ

Oтворено акционарско друштво Ру-ска авионска корпорација „МиГ” пр-

ви је руски произвођач авиона који је по-везао све производне процесе – одконцепта, идејног и главног пројекта, из-градњe прототипова и тестирања до се-ријске производње, маркетинга и технич-ке подршке у раду, те обуке пилота иособља за одржавање.

Линија производа РАК „МиГ” обу-хвата савремене ловце–пресретаче, мул-ти-функционалне борбене авионе, укљу-чујући последњи МиГ-35. Конструкторитог акционарског друштва интензивноразвијају нове генерације авиона, са људ-ском посадом и без ње.

РУСКА АВИОНСКАКОРПОРАЦИЈА МИГ

родне сертификате и лакше дођу до за-послења. Има добро обучен и уигран тимза техничку подршку. „Солфинсов” тимпомогао је многобројним српским фир-мама да унапреде процесе развоја про-изводње и технологије. ƒ

51

на попут Cessna, Piper, Aerospatiale, Mo-oney, Fokker, Pilatus, Hawker Beechcraft,Embraer и Bombardier, а и хеликоптерапроизвођача Eurocopter, Камов, Sikorsky,Bell и Robinson. У тесној су сарадњи сањиховом сестринском компанијом из Не-мачке – APS Aviation GmbH, преко којеобезбеђују најефикаснију и најбржу услу-гу великопродаје резервних делова. ƒ

APS Aviation Service д.o.o. јесте при-вредно друштво које се бави увозом

и извозом резервних делова за ваздухо-плове, дистрибуцијом опреме за подр-шку на земљи, те специјалним програ-мом подршке радарским системима инаменској индустрији. Посебан сегментчини војна ваздухопловна техника и на-менска индустрија. Обезбеђују компо-ненте и резервне делове за војне лете-лице западног и источног програма. Занаменску индустрију, која се бави про-изводњом средстава која су у оквиру ва-здухопловства, нуде компоненте неоп-ходне за производњу и одржавање.

Од оснивања до данас имају потпи-сане уговоре са водећим компанијама,попут Aircraftspruce, McFarlane Aviation,Whelen, US tool, MidContinent Instruments,Lycoming engines, MT Propeller, Shell Oil,Concorde, Aero-Pac, Piper и другима. Сво-јим пословањем покривају типове авио-

APS AVIATION SERVICE

Фирма „Česka letecka servisnia.s.” (CLS A. S.) основана је

1997. године и бави се авионскиминтеграцијама, инжењерингом иинсталацијама, снабдевањем ави-она, његовим поправкама и одр-жавањем.

Ова компанија је дугорочнидобављач за ваздухопловство Че-

ČESKA LETECKA SERVISNI

52

шке Републике и Словачке Републике.Учествовала је у свим значајнијим про-грамима модернизације. Такође, серти-фикована је и као произвођач за интер-фејс авиона и хеликоптера чешких (ACR)и словачких оружаних снага (ASR).

За њихове потребе, сертификованаје за одржавање, организацију пројекатаи као произвођач специјализоване опре-ме за авионе и хеликоптере. Има све по-требне дозволе, па и ону за трговину вој-ним материјалом. ƒ

Thales је водећа међународна групацијау производњи електронике и система

за потребе одбране, свемирске техноло-гије и безбедности, уз услуге сервиса иодржавања. Паралелно развија цивилнуи војну технологију, с тим што је 60 од-сто њене укупне продаје намењено завојне потребе.

Седиште те фирме је у околини Па-риза и сада је делимично у државном вла-сништву француске државе. Послује у 56земаља света, има 67.000 запослених, од

THALES чега је 25.000 инжењера и истражива-ча. Прошле године остварила је приходод 14, 2 милијарде евра. ƒ

FLIR Sistems, Inc. светски је лидер удизајну, производњи и маркетингу

сензорских система. Компанија је осно-вана 1978. године. Њени напредни тер-мовизијски системи и системи за де-текцију претњи користе се за широкспектар снимања и безбедносних апли-кација – укључујући ваздухопловни иземаљски надзор, праћење стања, слу-жбе трагања и спасавања, трговинудрогом, безбедност саобраћаја, грани-ца и поморске патроле, те праћење жи-вотне средине и откривање хемијских,

FLIR SYSTEMS

биолошких, радиолошких и нуклеарнихексплозива (CBRNE).

Производи ове фирме првенственосунамењени тржиштима и корисницима којизахтевају високе перформансе у раду. ƒ

53

мерења и тестирање инструмената за ба-

листичикe потребе, оптичких и навига-

ционих система и компонената за кон-

тролу система. ƒ

Beatronic Supply д.о.о. из Београда, ос-нована 2012, јесте ћерка фирма по-

знате данске компаније „Beatronic Sup-ply”. Основна делатност београдскефирме јесте увоз опреме за специјална

BEATRONIC SUPPLY

Rohde&Schwarz је независна група ком-панија специјализованих у електро-

ници. Водећи је произвођач опреме и си-стема у областима тестирања и мерења,емисионој техници, радиомониторингу игониометрији, те у области безбедних ко-муникација у војном и цивилном сектору.

Извоз чини око 90 одсто пословањате независне групације компанија. Имајусервисе и продајне мреже филијала и кан-

ROHDE&SCHWARZ

CCD камере високе осетљивости, зајед-но са ојачаним зумом (инсталираним у за-штитном кућишту, дизајнираном да из-држи тешке услове), хардвер/софтверконтроле и друго. ƒ

Copenhagen Sensor Technology A/S (CST)јесте приватна данска компанија спе-

цијализована за дизајн и производњу ви-соких перформанси е ле к т ро-опти чких ре-шења за захтевне војне апликације инадзор. Основана је 2001. и брзо се раз-вијала. Поседују сертификат ISO9001:2008 који се односи на цео ток про-цеса – дизајн, развој, производњу и те-стирање. Осим тога, дизајн и развој ра-де у складу са стандардом ISO10007:2003 за управљање конфигураци-јом. Њихова типична решења обухватају

COPENHAGEN SENSORTECHNOLOGY A/S

целарија у више од 70 земаља света. Ви-ше од 7.000 запослених годишње оства-рује нето приход већи од 1,3 милијардеевра. ƒ

54

способност, подршку на лицу места, си-гурност и стандард ИТ-а. ƒ

S&T SLOVENIJA, која је од 1999. поста-ла део међународне групе S&T (Sistem

Integration&Technologi Distribution), воде-ћи је провајдер интегрисаних ИТ ре-шења и систем-интегратор у региону.Компанија нуди широк спектар решења,технологија и производа за информаци-ону подршку у војним операцијама. Фо-кус њених производа укључује C, C2 и C4

S&T SLOVENIJA

них бројева добављача и податке о 2,4милиона добављача.

Објавио ју је НАТО (Aгенција за по-дршку NSPA) у име Групе националних ди-ректора за кодификацију (AC/135), а кори-сте је оружане снаге више од 65 држава. ƒ

Вишејезичка NMCRL највећа је свет-ска ONLINE/DVD логистичка база

података за давање корисних информа-ција владиним службама набавке и по-словним могућностима добављачима засистем одбране. Садржи 17 милиона је-диница набавке, 35 милиона референт-

NATO CODIFICATIONGROUP – AC/135

Controls. Inc. ”. Укључена је у развој и про-изводњу хидропнеуматских, електро-хидра-уличних и електросистема за војне, инду-стријске и аутомобилске апликације.

Њени производи су дигиталниелектромеханички системи нишањењаи стабилизације, електромеханички ди-скови, огибљења и пумпе високе виско-зности, те компоненте, укључујући руч-ке, жироскопе, линеарне и ротационедискове... ƒ

Компанија „Curtiss-Wright Antriebstech-nik GmbH” основана је 1999. године.

Налази се у Нојхаузену, у Швајцарској,и послује као филијала „Curtiss-Wright

CURTISS-WRIGHTANTRIEBSTECHNIK GMBH

опремом. Има сертификован системменаџмента квалитетом ISO9001:2000. ƒ

GLOMEX војна опре-ма из Чешке Репу-

блике један је од воде-ћих добављача опремеза специјале ва з духо-пловне снаге и полицијуземаља централне и ис-точне Европе. Снабдеваих справама за ноћноосматрање, средствимаза личну заштитну пилота, па добра-нима и специјалном ваздухопловном

GLOMEX MILITARY SUPPLIES

пољу система за симулирање ватре иобјеката за ватрену обуку. Основана је1999. године и до данас је зарадила ми-лионе долара у изради тих јединственихсистема обуке, пружајући услуге једини-цама војске, полиције и владиним аген-цијама широм света. ƒАмеричка фирма „Laser Shot” глобални

је лидер у развоју и производњи на

LASER SHOT

Седиште компаније „National Instru-ments” налази се у САД, али она има

више од 5.500 запослених у више од 40земаља света. Својим стандардизованимсофтверским алатима, попут LabVIEW гра-фичког развојног окружења, те модулар-ним хардверским платформама, пружа но-ве могућности у областима мерења,аутоматизације и другим апликацијама. ƒ

NATIONAL INSTRUMENTS

55

56

прекидаче за тенкове, авионе, бродове ивозила посебне намене. Такође, израђујеи системе термичког означавања, озна-чиваче за каблове, цеви и ПВЦ делове.

Та компанија превасходно је изво-зно оријентисана и има своја представ-ништва у Мађарској, Чешкој, Словачкој,Словенији, Хрватској, Пољској, Србији,Русији, Македонији, Естонији, Литвани-ји, Лестонији и Украјини. Током послед-њих десет година има канцеларије у Сло-вачкој, Пољској, Грчкој, Украјини... ƒ

Компанија „PIK-AS” из Аустрије осно-вана је 1981. године. Њен производ-

ни програм садржи релеје, прекидаче заобарање, граничне прекидаче и микро-

PIK-AS

ских камера те ре-номиране компа-није.

„Damiba” једанас модернопредузеће, ори-јентисано на ви-соку технологију.У стручним круго-вима већ је остварило запажен имиџ ипредставља референтни центар за ИЦтермографију на нашим просторима. ƒ

Damiba trade д.о.о. је предузеће за тр-говину и услуге, основано 2002. у Бе-

ограду. Регистровано је за област спољ-них послова (извоз, увоз и реекспорт),заступање иностраних фирми, унутра-шњу трговину и финансијски консалтинг.

Уз подршку менаџера компанијеFLIR из Шведске, и са огромним ентузи-јазмом, започиње почетком овог векапромоција термовизојске технологије коднас. Оснива се „Damiba trade” ради про-моције и комерцијализације термовизиј-

DAMIBA TRADE

Communications” у свим сегментима про-изводног програма. Млад и едукован ис-траживачки тим предузећа „Zodax” ула-же у нове технологије, са акцентом нананотехнологије.ƒ

Предузеће „Zodax” д.о.о. Београд зва-нични је заступник компаније „Flir

Systems” за тржишта Србије, Црне Горе,Македоније, БиХ. У свом портфолију ис-тиче заступништво компаније „Sonic

ZODAX

57

та, прибора и алатаза деминирање,приколица за уни-штавање откриве-них експлозивнихсредстава... Њенуопрему користе вој-ске и полиције, спе-цијалне јединице, каои безбедносне компа-није широм света. ƒ

Catena Net д.о.о. јесте предузеће заунутрашњу и спољну трговину. Ге-

нерални је заступник немачких компа-нија „Vallon GmbH” и „ForceWareGmbH” и данске компаније „Covi-dence”. „Vallon GmbH” је једна од нај-познатијих светских фирми у произ-водњи метал-детектора за откривањемина на већим дубинама у земљи и во-ди, робота за деминирање опасних ма-терија, РТГ и металдетекторских вра-

CATENA NET

Фирма се од оснивања искључи-

во бави дистрибуцијом различитих

CAD/CAM програмских пакета и има

велико искуство у имплементацији,

обуци, као и пружању техничке подр-

шке за CATIA систем. ƒ

CAD-CAM Data д.о.о. данас је једи-ни овлашћени заступник и серти-

фиковани центар за обуку за CATIAсофтвер, водећи светски интегрисанипрограмски CAD/CAM/CAE пакет, заподручје Србије, Црне Горе, Босне иХерцеговине (Федерације БиХ и Репу-блике Српске) и Македоније.

CAD-CAM Data

У изради производа на надувавањеспецијалне намене, фирма користи веомапознате материјале – ORCA и VALMEX, којиспадају међу најквалитетније те врсте. Тиматеријали су изразито отпорни на кисели-не, алге, гљивице, органска гориваиуља, алии на екстремне разлике у температури, штоје посебно важно за кориснике који желеда имају дуготрајан и квалитетан произ-вод. ƒ

ADVERTOUT д.о.о. је фирма која на тр-жишту нуди производе на надувавање

специјалних намена, који по својим карак-теристикама, дизајну и квалитету парирајунајпознатијим светским произвођачима. Изањестоји огромно искуство познатог гиганта,фабрике „SportStar”, произвођача спортскеопреме, гумених чамаца и производа на на-дувавање специјалних намена, у чијим сепросторијама фирма и налази.

ADVERTOUT

58

у фототеци музеја чува око 80.000 фо-тографија и негатива, а у библиотецивише од 5.000 публикација домаће истране ваздухопловне литературе. Уекстеријеру Музеја изложено је десе-так авиона, хидроавиона и хеликоптеракоришћених од Другог светског рата докраја 20. века. Квалитет и квантитетзбирке сврставају овај музеј у сам врхсветских специјализованих ваздухоплов-них музеја. ƒ

Идеја о оснивању ваздухопловног му-зеја потекла је почетком друге де-

ценије 20. века, а реализована је тек1957. године. Током година Музеј Југо-словенског ратног ваздухопловства (ЈРВ)прикупљао је, чувао, обрађивао и изла-гао предмете, техничку документацију,архивску грађу, фотоартефакте и лите-ратуру значајну за историју ваздухо-пловства у Србији и Југославији.

У сталној поставци Музеја налазесе 32 авиона, три хеликоптера, седамједрилица, прототип ракете „вулкан”,четири беспилотне летелице, пет клип-них мотора, први модерни радар у на-шем ваздухопловству, симулатор лета...Значају изложбе доприносе чувени ави-они из Другог светског рата, али и ави-они домаће ваздухопловне индустрије.Вишедеценијски рад омогућио је да се

МУЗЕЈ ЈРВ

њем му зеј ских пред ме та вој не про ве ни -јен ци је. Осно ван је ав гу ста 1878. го ди не.Пр ва стал на по став ка отво ре на је 9. сеп -тем бра 1904, по во дом сто го ди шњи цеПр вог срп ског устан ка. Од 1955. Му зејје сме штен на про сто ру Бе о град ске твр -ђа ве.

То ком свих го ди на по сто ја ња истра да ња у оба свет ска ра та (и об на вља -ња), Му зеј је из ра стао у зна чај ну кул тур -ну ин сти ту ци ју. Да нас има око 30.000 ис-то риј ских пред ме та кла си фи ко ва них у

Вој ни му зеј је уста но ва кул ту ре Ми ни -стар ства од бра не ко ја се ба ви при ку -

пља њем, чу ва њем, за шти том и из ла га -

ВОЈ НИ МУ ЗЕЈ

59

Вој на ака де ми ја је обра зов но-на уч науста но ва Уни ве р зи те та од бра не Ми -

ни стар ства од бра не Ре пу бли ке Ср би је,ко ја по сто ји 163 го ди не, а на ме ње на јешко ло ва њу офи ци ра за по тре бе свих ро -до ва и слу жби у скла ду са ми си ја ма и за -да ци ма Вој ске Ср би је. Ујед но, она је је -дан од нај ста ри јих сту бо ва обра зо ва њаРе пу бли ке Ср би је.

Да нас у пот пу но сти за до во ља ва нај -ви ше свет ске стан дар де у обра зо ва њуофи цир ског ко ра. При зна та је у окви ри мави со ког обра зо ва ња РС и има акре ди то -ва не сту диј ске про гра ме на основ ним иди плом ским сту ди ја ма.

На Вој ној ака де ми ји сти че се ви со кообра зо ва ње на основ ним ака дем ским сту -ди ја ма, спе ци ја ли стич ким ака дем скимсту ди ја ма, ди плом ским ака дем ским сту -ди ја ма (ма стер и док тор ским ака дем скимсту ди ја ма), ор га ни зу је се по сле ди плом-ско струч но уса вр ша ва ње, шко лу ју слу -ша о ци за ре зер вне офи ци ре и ор га ни зу -

Вој но ге о граф ски ин сти тут је на уч но -тех нич ка и про из вод на уста но ва Вој -

ске Ср би је ко ја се ба ви из ра дом ге о то -

ју основ на, при ме ње на и раз вој на ис тра -жи ва ња зна чај на за по ди за ње ква ли те тави со ко школ ске на ста ве, те оспо со бља вана уч ни и на став ни ка дар и уво де ка де ти уна уч ни рад.

Шко ло ва ње на основ ним ака дем -ским сту ди ја ма тра је че ти ри го ди не и ре -а ли зу је се кроз шест сту диј ских про гра ма.На кон за вр шет ка ка де ти до би ја ју зва њеди пло ми ра ног ме на џе ра или ди пло ми ра -ног ин же ње ра, у скла ду са сту диј скимпро гра мом. По том се при ма ју у про фе си -о нал ну вој ну слу жбу, уна пре ђу ју у чин пот -по руч ни ка и по ста ју офи ци ри. ƒ

ВОЈ НА АКА ДЕ МИ ЈА

ВОЈ НО ГЕ О ГРАФ СКИИН СТИ ТУТ

два на ест збир ки (пре ма ти по ло ги ји, хро -но ло ги ји и по ре клу) и им по зант ну фо то -те ку од око 100.000 фо то гра фи ја. Рас по -ла же и спе ци јал ном би бли о те ком сафон дом од 15.000 на сло ва из обла сти ис-

то ри је, исто ри је умет но сти, ар хе о ло ги је,му зе о ло ги је и срод них гра на на у ке, те ви -ше од 5.000 ча со пи са. Из ло же ни екс по -на ти да ти ра ју од пра и сто ри је до са вре -ме ног до ба. ƒ

по граф ског ма те ри ја ла за по тре бе ВС,ге о де зи јом, кар то гра фи јом, фо то гра ме -три јом и ае ро фо то гра ме триј ским сни -

60

ма њем, ге о граф ским ин фор ма ци о ним си -сте ми ма, кар то граф ском ре про дук ци јоми дру гим ге о ди сци пли на ма. Осно ван је1876. го ди не.

По се ду је опре му за кла си чан и ГПСпре мер, ге о фи зич ки и ге о маг нет ски пре -мер, ае ро фо то сни ма ње, фо то гра ме триј -ску ре сти ту ци ју, кар то граф ску об ра ду,

из ра ду ге о граф ских ин фор ма ци о них си -сте ма, ди ги тал них ка ра та и кар то граф -ску ре про дук ци ју. Свој рад пред ста вља јуу ви ду раз ли чи тих вр ста ка ра та, пла но ва,фо то до ку ме на та, астро ном ско-ге о дет -ских, ге о фи зич ких, ал фа ну ме рич ких, ста -ти стич ких и дру гих по да та ка, на уч но-тех нич ких пу бли ка ци ја и до ку ме на та. ƒ

ВОЈ НО МЕ ДИ ЦИН СКААКА ДЕ МИ ЈА

Вој но ме ди цин ска ака де ми ја је вр хун скаме ди цин ска, обра зов на и на уч но и -

стра жи вач ка ин сти ту ци ја са ме ђу на род нопри зна том ре пу та ци јом. То је вој на бол -ни ца „цен трал ног ти па” у ко јој се за де -сет ми ну та мо же офор ми ти кон зи ли јумме ди цин ских струч ња ка за сва ку вр стуин тер вен ци је. Осно ва на је 1844. го ди не,а од 2009. го ди не у свом са ста ву има Ме -ди цин ски фа кул тет, ко ји шко лу је бу ду ћевој не ле ка ре. ВМА је од пре не ко ли ко го -ди на пот пу но ин те гри са на у ре пу блич киздрав стве ни си стем и ле чи 40 од сто ци -вил них оси гу ра ни ка.

У са ста ву ВМА је 27 кли ни ка, 17ин сти ту та, Спе ци ја ли стич ка по ли кли ни ка,На ци о нал ни цен тар за кон тро лу тро ва ња,Цен тар хит не по мо ћи и Цен тар за тран -сплан та ци ју со лид них ор га на. У тој уста -

но ви се спро во ди ви ше од 5.000 раз ли -чи тих ди јаг но стич ких и те ра пиј ских про -це ду ра.

ВМА је у са ста ву Ми ни стар ства од -бра не и за хва љу ју ћи вој ноj ор га ни за ци јии пре да но сти за по сле них при зна та je каоме ди цин ска уста но ва ко ја је уре ђе на понај ви шим свет ским стан дар ди ма. Ме ђу -

ЗА СТА ВА ФИЛМ

на род на са рад ња се ве о ма ин тен зив носпро во ди кроз број не ак тив но сти, одко јих је јед на од нај зна чај ни јих уче шћевој но ме ди цин ског осо бља у ми ров ним

ми си ја ма. ВМА из да је и ча со пис „Вој -но са ни тет ски пре глед”, ко ји је увр шћенме ђу нај пре сти жни је свет ске на уч неча со пи се. ƒ

Вој но филм ски цен тар „За ста ва филм”је уста но ва Ми ни стар ства од бра не,

МЕ ДИ ЈА ЦЕН ТАР ОД БРА НА

Ме ди ја цен тар ,,Од бра на” је уста но вау са ста ву Упра ве за од но се са јав -

но шћу Ми ни стар ства од бра не и но си лацје но вин ско-ин фор ма тив не и из да вач кеде лат но сти у си сте му од бра не. У свомса ста ву има Оде ље ње за но вин ско-ин -фор ма тив ну де лат ност (са од се ци ма зано вин ску де лат ност, ин тер нет и фо то -граф ску де лат ност), од сек за из да вач куде лат ност, од сек за гра фич ку де лат ност,од сек за је зич ку ре дак ци ју, оде ље ње заза јед нич ке по сло ве и од сек за фи нан сиј -ске и ко мер ци јал не по сло ве.

Ме ди ја цен тар из да је ма га зин „Од -бра на”, ча со пи се „Вој но тех нич ки гла -сник”, „Вој но де ло” и „Но ви гла сник”, аима и бо га ту из да вач ку де лат ност. Ма га -зин „Од бра на”, у окви ру ре дов ног при -ло га „Ар се нал”, ре дов но из ве шта ва освим но ви на ма у све ту рат не тех ни ке. ƒ

ко ја по сто ји од 1948. го ди не. Еки пе „За -ста ва фил ма” за бе ле жи ле су до са да хи -ља де са ти до ку мен тар ног ма те ри ја ла, ко -ји се чу ва у бо га том филм ском ар хи ву.„За ста ва филм” је све док и хро ни чаристо ри је.

Да нас има филм ску и ви део-про дук -ци ју од иде је до го то вог про из во да. Стру -чан тим, са вре ме не HD ка ме ре, си стеммон та же Mac Pro и бо гат ар хив га ран ту јуви сок ква ли тет про из во да. ƒ

62

Овогодишњи „Партнер” одви-јаће се од 25. до 28. јуна у халама 1и 4 Београдског сајма , као и наотвореном простору. Првог, другоги трећег дана намењен је за послов-не посетиоце, а последњег дана мо-гу да га посете и заинтересованиграђани (од 10.00 до 19.00 часова).

Цена појединачних улазница је350 динара, а за групне посете 200.

Пословни посетиоци су прили-ком уласка обавезни да попуне ре-гистрациони лист.

Остале информације можетепотражити на сајту www.sajamna-oruzanja.com. ƒ

Прилог припремили:Мира ШВЕДИЋ

Мирјана ЛУКИЋТатјана ГАВРИЛОВИЋ

Магазин Министарства одбране СрбијеИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, потпуковникУредникМира Шведић Дизајн и преломМарија МарићФотографијаСтефана Савић (уредница)Језички редактормр Наташа Николић, Добрила МилетићКоректорСлађана ГрбаДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257;23-808Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије прекоРЦ месечно 160 динара. За претплатникепреко Поштанске штедионице месечно180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Арсенал излази сваког 15. у месецу15. јун 2013.