ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРАГОДИНА (XLV) XVIII ЈУЛ - АВГУСТ 2015. БРОЈ (615) 190-191

ИНФОРМАТИВНО СЛУЖБЕНО ГЛАСИЛО ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

3

ГЛАС

ЖЕЉ

ЕЗНИ

ЧАРА “ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА” Информативно-службено гласило Жељезница Републике Српске

ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ : Жељезнице Републике Српске А.Д. Добој Шеф службе за информисање: Нада Савић-Стевановић Главни и одговорни уредник: Нада Савић-Стевановић Новинари: Здравко Тодоровић, Бранислав Богојевић, Александра Симић, Цвјетко Удовичић ДТП: Саша Цвијановић, Драгана Лазић Новине уређује редакцијски колегијум. Лист излази једном у мјесецу. Лист је бесплатан. Адреса: ЖРС, Добој, Николе Пашића 85, www.zrs-rs.com телефон/факс 053 226-560, централа 053 209-000 локали 304, 210, 530, ЖАТ 888-304, 888-210, 888-530. E-mail:glaszelјeznicara@gmail.com. Штампа: НИГД “ДНН“, Бања Лука. Први број “Гласа жељезничара” изашао је 1. марта 1966. године, а у Републици Српској о Усековању главе светог Јована Крститеља 11. септембра 1997. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број 01-300/97 од 21.08.1997. године јавно гласило “Глас жељезничара” Добој уписан је у регистар јавних гласила под бројем 232. Лист је добитник Петнаестоаприлске награде СОУР-а ЖТО Сарајево и Плакете Синдиката жељезничара Републике Српске.

Ч И Т А Ј Т Е РИЈЕЧ УРЕДНИКА

ШТО СЕ У ПРИЈЕДОРСКИМ РУДНИЦИМА ИСКОПА,

ВАГОНИМА ЖРС СЕ ПРЕВЕЗЕ

СТРАНА 4-5

НОВИ КОМПРЕСОРИ, БРЗИНОМЈЕРИ И КЛИМЕ ЗА

ЛОКОМОТИВЕ СТРАНА 6-7

РЕНЕ РАДИ НА ОСИГУРАЊУСТРАНА 8

НАДЗОРНИ ОДБОР: ТИМ КОЈИ ОБЕЋАВА

СТРАНА 14-15

ДЕБЛОКИРАН МАНИПУЛАТИВНИ

КОЛОСИЈЕКСТРАНА 18

ЖЕЉО НАЈАВЉУЈЕ ИСТОРИЈСКИ ДЕРБИ

СТРАНА 24-25

Министар саобраћаја и веза Неђо Трнинић незадовољан јер је од

шест пројеката кандидованих за конференцију у Бечу само један из

Републике Српске. Није прошао пројекат реконструкције пруге

Бањалука – Нови Град, као ни правац од Добоја према Зворнику и граници према

Србији.

И док прича о прузи Београд-Сарајево постаје све актуелнија, ЖРС захуктало

превозе жељезну руду из Омарске за Зеницу. Овогодишњи план превоза биће у потпуности

испуњен.

Провјеравајући дешавања у Сектору за вучу возова сазнали смо да ће постојеће локомотиве

из нашег возног парка добити климу и нове брзиномјере, али тек када се оствари

амбициозан план набавке вучних возила – моћи ћемо да одахнемо.

У ишчекивању да Воде Српске трајно регулишу ток ријеке Укрине, радници секција

за одржавање пруга раде на привременим рјешењима која би требало да заштите труп

пруге од урушавања.

Чеси, односно њихова реномирана фирма, добили су посао осигурања станица и пројекат

телекомуникација.

У овом броју и спортска тема: добојски „Жељо“ полако се опоравља и најављује

историјски дерби.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 4 5

ПОСАО ДЕЦЕНИЈЕ: ПРЕВОЗ ЖЕЉЕЗНЕ РУДЕ ИЗ ОМАРСКЕ ЗА ЗЕНИЦУ

ШТО СЕ У ПРИЈЕДОРСКИМ РУДНИЦИМА ИСКОПА, ВАГОНИМА ЖРС СЕ ПРЕВЕЗЕ

Превоз жељезне руде из приједорских рудника, још од прошлог стољећа – био је изазов за жељезничаре без којих рударски успјеси не би имали великог значаја. Вјековна симбиоза између рудника и жељезница, свој пуни смисао има и данас, па се може рећи да је транспорт руде из Омарске за Зеницу – посао деценије за жељезнице Републике Српске

Само у августу 2015. године из станице Омарска за зеничку Жељезару превезено је 200 хиљада тона жељезне руде, што је било и предвиђено планом превоза Жељезница Републике Српске (ЖРС) и зацртаном производњом у Рудницима жељезне руде „Љубија“ а.д. Приједор. - За овај превоз користимо искључиво кола која су у власништву ЖРС. Посљедњег дана августа превезли смо планиране количине руде. Употријебили смо више од 3000 кола серије ЕАС, кола која су и намијењена за ову врсту превоза - каже Данко Мишић, шеф Службе за оперативне послове ЖРС. Он појашњава да постоји осам устаљених, редовних траса према Федерацији БиХ, с тим

да због „поравнања“ вуче између ЖРС и Жељезница Федерације БиХ (ЖФБиХ) постоји договор да четири воза дневно из Добоја до Зенице превозе ЖФБиХ а четири воза ЖРС. - Свакодневно смо у контакту са представницима Рудника жељезне руде „Љубија“ са којима договарамо потребне количине вагона којима транспортујемо руду. Што се нас тиче, имамо довољан број локомотива и вагона којима извршавамо ову услугу превоза. Ама баш никаквих потешкоћа нема у организацији овог превоза – каже Мишић. Планом пословања ЖРС предвиђено је да се превезе укупно 2 милиона тона руде у 2015. години. С обзиром да је до сада превезено скоро милион и 370 хиљада

тона, реално је очекивати да годишњи план превоза, у наредна четири мјесеца, буде у потпуности испуњен. Данко Мишић сматра да су најзаслужнији радници за реализацију овог посла запослени жељезничари у станици Омарска, од прегледача кола до отправника. Њихов задатак је да прегледају све вагоне, прије али и послије утовара и да их на вријеме отпреме преко Бањалуке и Добоја, на крајње одредиште у Зеницу. Као и у сваком озбиљном послу, Служба за оперативне послове Жељезница Републике Српске прави дневне планове и у договору са представницима рудника, на располагање ставља тачан број вагона који се утоварају у станици Омарска.

Занимљиво је да у једној композицији од 13 или 14 вагона може максимално да се утовари 1.200 тона жељезне руде. Због строгих прописа и безбједности саобраћаја, вагони не смију бити претоварени. Отежавајућа околност је што композиције натоварене тешком рудом, од Добоја до Зенице морају да савладају и благи успон, па омашке не смије бити. Уважавајући здраву економску логику, виспрени жељезничари су због рентабилности посла одлучили да из Зенице превозе празне вагоне по двоструко јефтинијој цијени. - У повратку из Зенице можемо да повеземо до 30 теретних вагона, што се уклапа у максималну тежину од 1.200 дозвољених

тона на овој дионици – закључује Данко Мишић, шеф Службе за оперативне послове Жељезница Републике Српске. А у станици Омарска код Приједора, даноноћно врије као у кошници. Да би се посао деценије успјешно завршио, радници у овој станици раде пуним капацитетом. - Имамо одличну сарадњу са Рудницима жељезне руде „Љубија“ а.д. Приједор и све што је наша Управа договорила са Арцелор Митталом реализујемо према договореном. Постоји устаљена динамика које се морамо придржавати – објашњава Миленко Делић, шеф станице Омарска. Укупна удаљеност на којој се превози руда износи 223,9 километара, од чега је 150,5 у Републици Српској а 73,4 у Федерацији БиХ. Сматра како није нескромно рећи да је Омарска једна од најзапосленијих станица у Жељезницама Републике Српске, јер се из ње отпремају огромне количине натоварених вагона. Делић каже да се утовар и отпрема возова одвија без икаквих потешкоћа а ситни проблемчићи који се појаве, одмах, на лицу мјеста се отклањају. - Камо среће да и остали у држави имају посла као ми, свима би нам било боље – каже Делић. Аустроугарске власти су још 1878. године процијениле да резерве жељезне руде износе око 20 милиона тона, те да љубијска руда има веома мало штетних примјеса. Због тога је цијењена на тржишту и врло лако се топи у високим пећима

жељезара.Од 1999. до 2001. године Жељезари „Смедерево“ у Србију, произведено је и отпремљено 438.771 тона жељезне руде. Већ једанаест година континуирано се у сарадњи са компанијом Митал производи и отпрема руда за жељезаре овог предузећа. У времену од 1916. до 1992. године Рудници жељезне руде “Љубија” су произвели и продали жељезарама тачно 73.154. 049 тона руде. О компанији „Арцелор Миттал“ мање-више све је познато али је основна дјелатност овог индустријског магната производња жељеза. „Арцелор Миттал“ у Приједору запошљава више од 700 радника у предузећу које је основано и у којем странци имају већински удјел од 51 %. Производња и транспорт жељезне руде из приједорских рудника, званично је почела 17. децембра 2004. године. То се сматра једном од већих радних побједа љубијских рудара који су, прије предвиђеног рока, ремонтовали рудник који је био руиниран због ратних дејстава и заустављене производње. Од тада, па до данас, концентрати жељезне руде континуирано се производе и достављају жељезарама које „Арцелор Миттал“ има у Пољској, Чешкој, Румунији као и у друге државе. Примарни циљ је снабдијевање рудом зеничке жељезаре, а ту услугу превоза обављају Жељезнице Републике Српске.

Ц.У.

ПОДРШКА РЕСТРУКТУРИРАЊУ ЖЕЉЕЗНИЦАМА СРПСКЕ

Генерални директор Жељезница Републике Српске Драган Савановић и помоћник министра за жељезнички, водни и ваздушни саобраћај Весна Вожни одржали су у Добоју састанак са политичким савјетником у Канцеларији специјалног представника Европске уније у Босни и Херцеговини Олеом Хамером на којем је разговарано о плану реструктурирања Жељезница Републике Српске. Присутни су информисани о опредијељености Владе и Жељезница Републике Српске да се уђе у процес стратешког реструктурирања овог јавног предузећа, као и корацима који су до сада учињени. - Циљ нам је да реорганизацијом

подигнемо ниво ефикасности пословања, успоставимо функционалнију организацију и извршимо рационализацију трошкова пословања - изјавио је Драган Савановић. Он је додао да је већина европских жељезница претрпјела одређену реформу, кроз измјену и прилагођавање прописа ЕУ директивама, а функције управљања инфраструктуром и превозом су раздвојене у складу са ЕУ директивама, те да је то судбина и Жељезница Републике Српске. Савановић је најавио да би план реструктурирања у октобру могао бити понуђен Влади Републике Српске на разматрање. Савјетник Оле Хамер је истакао да је ово охрабрујући потез.

ОХРАБРУЈУЋИ ПОТЕЗ

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 6 7

није било набавке нових вучних возила, као и модернизације постојећих, а просјечна старост вучних возила је 42,51 година, крајње је вријеме да се нешто уради. Истина, набављена су четири половна дизел моторна воза и двије маневарске локомотиве серије 642, док набавке електролокомотива није било. - Планом пословања 2015 - 2017 година планирана је набавка и модернизација већег броја вучних возила разних серија, неопходних за реализацију планираних задатака превоза у наредном периоду. Набавка нових локомотива је неопходна и да би се задовољили критеријуми интероперабилности. План набавке је доста амбициозан, па ако се и дјелимично оствари, биће то огроман успјех за ЖРС, што је у складу са европским директивама које у овим параметрима треба достићи - каже Панић. Остварени рад електровуче у периоду јануар - јули текуће године за 18 одсто већи је у односу на исти период прошле године, што је разумљиво с обзиром на поплаве, а у односу на план пословања биљежи се повећање од три одсто. За разлику од наведених, резултати у дизел вучи у првих седам мјесеци знатно су лошији. Овај сегмент рада биљежи повећање од 15 одсто у односу на исти период прошле године , али нису ни изблиза остварени планирани резултати. Као разлог у Сектору вуче возова наводе смањен превоз на релацијама Добој

– Зворник – Добој и Добој - Брчко - Добој. На основу анализе рада и постизања ефеката изравнања дугова по основу трошкова вуче возова, ЖФБХ су Жељезницама Републике Српске у периоду јануар - јули текуће године привремено уступиле вучу возова на релацијама Добој - Зеница, Добој - Маглај - Добој за творницу Натрон и поставку кола за потребе творнице Натрон. Поред овога постоји могућност дневног оперативног уступања вуче возова од стране ЖФБХ према ЖРС на релацијама Лукавац - Зворник - Лукавац, Лукавац - Брчко - Лукавац и Добој - Лукавац - Добој. У циљу рационалнијег пословања и бољих ефеката, у Сектору су предузете одговарајуће мјере да се смањи број дефеката вучних возила кроз контролно- техничке прегледе, редовно школовање

извршног особља, а дати су и приједлози за замјену одређених уређаја, склопова и подсклопова новим, који су најчешћи узроци кварова вучних возила. - Због честих кварова на брзиномјерним уређајима типа HASLER и DEUTA, као и немогућности њиховог одржавања због недостатка резервних дијелова на тржишту, планирана је набавка двадесет електронских брзиномјера, као и дванаест компресора за локомотиве серије 441 и клима уређаја за локомотиве серије 441 и 661 - истиче Панић. Највећи проблем су чести кварови на ДМВ 813/814 који саобраћа на релацији Добој - Тузла - Добој, гдје је од укупно четири ДМВ само један у саобраћају. Колики је то заиста проблем најбоље илуструје податак да се због дефекта ДМВ на ту релацију упућују локомотиве серије 661

и 643, чиме се знатно повећава потрошња дизел горива Д2, па се . Према ријечима Панића извршење планираних задатака с једне стране, те повољно стање вучних капацитета с друге стране, резултат су залагања, одговорности и поштовања радне дисциплине од стране свих запослених у Сектору. То потврђују чињеницом да у посматраном периоду приликом утврђивања узрока ванредних догађаја на пругама ЖРС, у извјештајима надлежних комисија нема забиљежене одговорности радника за догађаје, којима су причињене веће материјалне штете. - Да се ради о повећаном степену одговорности и дисциплине радника Сектора говоре и извршене контроле републичког инспектора за саобраћај, гдје није било испостављања рјешења за покретање евентуалне одговорности радника за пропусте у раду - објашњава Панић. За остварење високог степена одговорности и дисциплине значајно је и превентивно дјеловање контрола унутар ЖРС, Сектора унутрашње контроле и референата за контролу Сектора за вучу возова. У наредном периоду, према ријечима Панића, можемо очекивати ефикасније и ефективније извршавање радних задатака од стране запослених у Сектору, али уз њихову снажну жељу да се то остварује са модернизованим и новим вучним возилима. З.Т.

ПРОБЛЕМАТИКА СЕКТОРА ЗА ВУЧУ ВОЗОВА У ЖЕЉЕЗНИЦАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

НОВИ КОМПРЕСОРИ, БР ЗИНОМЈЕРИ И КЛИМЕ ЗА ЛОКОМОТИВЕ

У периоду јануар - јули текуће године забиљежени бољи пословни резултати у односу на прошлу годину. Стање расположивих вучних капацитета је задовољавајуће, имајући у виду број електро и дизел локомотива у саобраћају, а у Сектору се надају да ће радни парк бити модернизован и оспособљен новим вучним возилима

Стање вучних капацитета сваке жељезнице, па тако и Жељезница Републике Српске представља незаобилазан параметар у оцјени планираног и оствареног рада вучних возила у односу на било који временски период. Са 31. јулом текуће године на пругама ЖРС у експлоатацији се налазило петнаест локомотива серије 441, четири локомотиве су биле у ванредној, три у

инвестиционој, док девет локомотива ове серије чека инвестициону оправку. Према ријечима Нове Панића, директора Сектора вуче возова Добој, радни парк локомотива серије 661 броји седам локомотива, једна локомотива се налази у ванредној, пет у инвестиционој оправци, док три локомотиве чекају оправку. Текуће и инвестиционо одржавање локомотива обjе серије 441

и 661 врши се у властитим радионицама. Просјечна старост локомотива серије 441 је четрдесет година, а локомотива 661 је 45,5 година. У експлоатацији је и један дизел моторни воз ДМВ 813/814, два су у ванредној, а један у инвестиционој оправци. Дизел моторни возови ове серије су намијењени за вучу у путничком саобраћају и користе се

на неелектрифицираним пругама ЖРС. Њихова старост износи 39,5 година. - Крајем јула текуће године располагали смо са шест исправних маневарских локомотива, три серије 642/643, једна серије 733 и двије локомотиве серије Px2062 мање инсталисане снаге, намијењене за лакше маневарске послове - каже Панић. Када је ријеч о одржавању вучних возила, које се врши по Правилнику 241, због недостатка резервних дијелова за њихову оправку, понекад се вучна возила налазе дужи период у ванредној оправци. С обзиром да за 23 године постојања Жељезница РС

Редовно прикупљање и анализа података који се односе на потрошњу енергије у жељезничком саобраћају од посебног је значаја. Уређај за мјерење потрошње електричне енергије, уграђен у локомотиве, омогућио би мјерење потрошње по возу. Поред смањења укупне потрошње за 10 до 15 одсто, уређај за праћење потрошње електричне енергије, постављен на видно мјесто на локомотиви, дјеловао би стимулативно и омогућио машиновођама да прате свој допринос уштеди енергије.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 8 9

ПРИМЈЕНА ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

С В Е П О З А К О Н У И Т РА Н С П А Р Е Н Т Н ООзбиљно припремљена тендерска документација и поштовање законских одредби у провођењу поступака јавних набавки смањује могућност за жалбе, а стручни и одговорни људи у комисијама да ће бити изабрани најквалитетнији и најповољнији понуђачи

Мали број жалби у односу на проведене поступке јавних набавки, а само двије усвојене од стране Канцеларије за разматрање жалби Сарајево у овој години, показује да се у овој области у Жељезницама Републике Српске добро радило. Констатација стоји тим прије што су уговорни органи, бар када је у питању тендерска документација, препуштени сами себи јер законодавац још увијек није прописао стандардне моделе, па су грешке могуће. Захваљујући искуству запослених у Сектору за набавке и продају ни ту није било пропуста, јер се жалба може уложити по донесеној одлуци о избору добављача и поништењу поступка, али и против тендерске документације. У току прошле године Жељезнице РС су провеле 209 поступака, од чега 49 отворених, 70 конкурентских са и без објаве обавјештења о набавци, три преговарачка и 87 директних споразума. С обзиром да је на снази био стари Закон о набавкама, у жалбеном поступку могли су се изјавити приговори и жалбе учесника јавних набавки, док по новом Закону нема приговора, могуће су само жалбе. И по старом и по новом закону жалба није дозвољена само у директном споразуму. Тако су прошле године поднесена 23 приговора, ЖРС су донијеле 17 одлука којима су одбијени приговори као неосновани

и шест закључака о одбацивању приговора као неблаговремених. Подносиоци приговора нису наставили даље поступак пред Канцеларијом за разматрање жалби БиХ у 13, а у 10 јесу. Канцеларија за разматрање жалби Сарајево је донијела шест рјешења, три жалбе су усвојене и поништени поступци јавне набавке,

у два рјешења жалба је одбијена као неоснована и једно рјешење је било о обустављању поступка. Канцеларија за разматрање жалби Сарајево је донијела

и четири закључка, три о одбацивању жалбе као неуредне и неосноване, а један о ненадлежности. - Од 209 поступака колико их је проведено у прошлој години, само су три рјешења којим су усвојене жалбе што је доказ да Сектор за набавке и продају добро ради. Ми смо на два рјешења покренули управни спор пред

надлежним Судом БиХ, незадовоњи исходом јер нису довољно кориштени материјални прописи и они су још у фази рјешавања – каже Татјана Николић,

директорица Сектора за набавке и продају у чијој су надлежности јавне набавке. Чини се да ће ове године посла у том сектору бити више него у прошлој. За протеклих осам мјесеци проведена су 152 поступка јавних набавки, од чега 36 отворених, 36 конкурентских захтјева за достављање понуда и 80 директних споразума. Држећи се законске процедуре, отворени поступци су објављени на порталу јавних набавки и веб страници ЖРС, а конкурентски захтјеви за достављања понуда на веб страници ЖРС, јавно и транспарентно. На одлуке о избору, одлуке о поништењу и тендерске документације, потенцијални учесници јавне набавке, у циљу правне заштите, поднијели су Канцеларији за разматрање жалби Сарајево путем ЖРС седам жалби. У складу са новом законском регулативом приговора више нема, а жалбе се достављају путем уговорног органа који их са изјашњењем прослеђује Канцеларији у року од пет дана. Жељезнице су, као првостепени орган, донијеле један закључак о одбијању жалбе као неуредне а један закључак као да није поднесена. - Не можемо бити незадовољни провођењем поступака јавних набавки. Провели смо 152 поступка а поднесено је седам жалби. Канцеларија за разматрање жалби Сарајево прихватила

ПРОГРАМ KYOCERА ПРОШАО НА ТЕСТУ

НОВИ НАЧИН ПРОБНОГ ТЕСТИРАЊА РАДНИКА

У августу је извршено пробно тестирање радника који су директно укључени у извршну службу Жељезница Републике Српске (ЖРС). По 27 радника из Бањалуке и Добоја који су се добровољно пријавили да раде тестове по новој методологији, своје знање и могућности новог програма „Kyocerа teaching assistant“ – провјерили су за један дан. Судећи по брзини, једноставности и начину рада, нови програм је прошао на тесту. Своју примјену наћи ће у будућим периодичним тетсовима који су законска обавеза за раднике. - Тестирањем су обухваћени радници који редовно полажу периодичне испите. Понуђено им је 20 питања у којима су обухваћене све области, укључујући заштиту на раду и противпожарну заштиту. На овај начин провјеравамо нови

софтвер али и нас као чланове комисије и методологију тестирања која ће се примјењивати у будућем раду. Према досадашњим резултатима програм је квалитетно урађен и може се користити за тестирање радника – изјавио је Боро Калем, предсједник испитне комисије. Уз помоћ система „Kyocerа teaching assistant“ направљена је база питања са понуђеним одговорима. Радници који су тестирани имали су три понуђена одговора на која су одговарали тако што су имали обавезу да квадратић поред тачног одговора „осјенче“ фломастером. Иако нису били временски ограничени у рјешавању тестова, радницима је било потребно око 20 минута да ријеше тестна питања. У пробном тестирању учествовали су техничари колске службе, прегледачи кола, отправници возова,

возовође, кондуктери, скретничари, машиновође, возачи пружних возила, чувари пруге, електротехничари и друга занимања. Резултати пробног тестирања радника нису утицали на радно-правни статус оних који су у њему учествовали и биће искориштени за унапређење софтверских рјешења и организацију будућих периодичних испита. - Има много питања на која морамо тачно одговорити. Тестови су различити па нема преписивања. Због одговорности посла којег обављамо, логично је да имамо овакве тестове. На тај начин смо у току са правилима процеса рада и не може се десити да нешто заборавимо. Стара изрека каже да сваки човјек учи док је жив, а то се односи и на жељезничаре – каже Бошко Радишковић, прегледач кола. Ц.У.

је двије жалбе, двије су одбачене као неуредне, једна је одбачена јер није утемељена на закону и једна је у поступку рјешавања. Очекујемо да буде ријешена у нашу корист. Једно рјешење које је усвојено прихватили смо, а на једно припремамо тужбу Суду БиХ – истиче директорица Сектора за набавке и продају. С обзиром да је жељезница специфична, поготово кад су у питању резервни дијелови, јако озбиљно се приступа изради тендерске документације и избору понуђача. - Зато за нас није прихватљиво рјешење да не можемо поништити поступак у коме стручна техничка лица у комисијама сматрају да ниједан понуђач није био квалификован и ниједна понуда није задовољила тражене критерије, а ради се о виталним резервним дијеловима за теретне вагоне, који саобраћају и ван граница земље, од којих зависи безбједност саобраћаја, заштиту својих права потражићемо судским путем – каже Татјана Николић. ЖРС су донијеле интерне акте и прије истека рока који је законодавац прописао. Правилник о поступку директног споразума, Правилник о јавним набавкама роба, услуга и радова и Пословник о раду комисије у складу су са Законом и подзаконским актима и прилагођени пракси, врло оперативни, што олакшава рад свих радника на пословима јавних набавки а и комисија које проводе поступке јавних набавки.

Н.С.С.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 10 11

УГРАЂЕНИ УРЕЂАЈИ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ

У овој години у Сектору за вучу возова је извршена набавка пет уређаја за подмазивање вијенаца обручева точкова, након чега су уређаји уграђени на четири електролокомотиве. Уређаји за подмазивање вијенаца точкова уграђују се у возна средства ради смањења потрошње вијенаца точкова. Повећање вијека трајања точкова се постиже тако што се на вијенац точка наноси слој специјалног уља којим се смањује трење између вијенца точка и шине. Уређај се састоји од електронског командног уређаја, електропнеуматског вентила, пумпе (раздјелника), дизни (распрскивача) славина, цијеви, цријева и монтажног материјала. Према ријечима директора Сектора за вучу возова Нове Панића, он функционише тако што електронски командни уређај добија информације од брзиномјера локомотиве о брзини кретања локомотиве. Информације о брзини кретања се прерађују у импулсе о пређеном путу, а електронски командни уређај даје импулс вентилу да отвори пролаз ваздуха. Један дио ваздуха се користи за погон пумпе, а други за распрскавање уља по вијенцу точка. Пошто се точак окреће по шини, уље са точка се преноси на шину по дужини све док се не пренесе на њу. При преласку точкова других возила и вагона преко науљених шина, сви точкови који се преко њих превезу и сами се аутоматски подмазују. Имамо директно подмазивање точкова уређајем, као и индиректно подмазивање преко шина које су подмазане од првог точка.

- Техничке карактеристике уређаја су: номинални напон од 24 до 144 волти једносмјерне струје, притисак ваздуха у систему је шест бара, а минимални три бара, капацитет резервоара за уље је око седам литара, потрошња ваздуха зависи од брзине кретања возила, броја дизни у употреби, подешене раздаљине дејства пумпе и количине истиснутог уља по једном циклусу пумпе. Дејство уређаја се може подесити на растојање од 150, 300 и 450 метара, с тим да је рад ових уређаја подешен на 300 метара - каже Панић. Осим подешавања растојања у метрима када уређај треба да дјелује, односно распрскава уље, може се подесити и количина уља која се истискује у једном циклусу подмазивања. Подешавање истискивања уља се врши тако што се прилагођава ход цилиндра који потискује клипне елементе. Подешавање се врши завртњем којим се ограничава ход цилиндра. Максимална површина је 43 кубна милиметра, што се постиже када је завртањ за подешавање у равни са површином у коју се завија. - Уградњом тих уређаја на локомотиве доћи ће до евидентног смањења потрошње вијенаца обручева точкова. Тиме ће дужина експлоатације локомотива бити продужена, јер ће се мање трошити бандажи, а уједно ће доћи до уштеде у кориштењу радне снаге приликом радова код замјене бандажа - каже Панић. Планом пословања за 2015 - 2017 годину планирана је набавка уређаја за подмазивање обручева точкова за десет локомотива серије 441. З.Т.

МАЊЕ ТРОШЕЊЕ ВИЈЕНАЦА ТОЧКОВАи задовољни су радовима

које радници ЖРС изводе на санацији корита. - Предстоји обавеза Вода Српске да они трајно регулишу ријечно корито Укрине. Ако Жељезнице газдују жељезницом и регулишу жељезничку пругу, онда је логично да Воде Српске које газдују водама регулишу ријечни ток. Они прихватају да је то њихова обавеза, али тешко је знати када ће ући у посао трајног рјешавања и уређења корита ријеке Укрине - напомиње Рајковић. Жељезнице су више пута слале дописе Водама Српске и за очекивати је да ће они коначно схватити озбиљност овог проблема и укључити се у реализацију послова из своје надлежности, у конкретном случају трајној регулацији корита ријеке Укрине. На локалитету Поповића ЖРС имају стално посла, у континуитету да раде, да се боре са ријеком Укрином, до трајног рјешења, а то обухвата: израду пројекта од стране Жељезница и израду трајне обалоутврдне заштите с једне стране, а с друге стране да Воде Српске одраде свој дио обавеза, да трајно регулишу ријечни ток ријеке Укрине. У међувремену је дат налог Секцији ЗОП Добој да врши појачану контролу и надзор наведене дионице у циљу спречавања нежељених посљедица, као и да свим расположивим могућностима и средствима предузима радње на осигурању трупа пруге од подлокавања и угрожавања његове стабилности, до коначне санације. З.Т.

СЕКТОР ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ У АКЦИЈИ ОТКЛАЊАЊА ОПАСНОСТИ

П Р И В Р Е М Е Н О О С И Г У РА Л И Т РУ П П РУ Г ЕДок Воде Српске трајно не регулишу ток ријеке Укрине, радници секција за одржавање пруга интензивно раде на привременим рјешењима која би требало да заштите труп пуге од урушавања

У Поповићима, у 37. километру дионице пруге Добој - Бањалука у току су радови на привременом осигурању трупа жељезничке пруге. Ријека Укрина, која је изашла из корита и приближила се трупу жељезничке пруге, директно га својим током угрожава. Сектор за грађевинске послове реаговао је предузевши потребне радње да корито ријеке Укрине врати у стару трасу, како би се смањила опасност од урушавања трупа жељезничке пруге. Према ријечима Горана Рајковића, директора Сектора за грађевинске послове Добој, прва фаза радова на преусмјеравању ријечног тока је завршена. У првој фази је ископано корито минималне ширине 4,5 метара, и ријечни ток преусмјерен тако да непосредно не угрожава труп жељезничке пруге. У другој фази радова, свјесни чињенице да постојеће корито не може примити

ни средње, а камо ли велике воде, приступило се проширењу (постојеће корито је проширено на ширину од десет метара, у дну корита) и продубљивању корита. Сектор за грађевинске послове врши радове сопственим средствима и радном снагом, са ровокопачима који су у доброј мјери застарјели и кваре се, али се то у ходу отклања и при томе се настоји да се ови радови заврше прије јесењих киша. - Осим радова на ископу и сада на проширењу и продубљивању корита, изводе се радови на два локалитета на изради обалоутврде. Једна обалоутврда ће се радити на мјесту преусмјеравања ријеке Укрине из старог тока у новоископано корито, у самом кориту. Њена дужина биће око 130 метара, док ће се друга обалоутврда радити на мјесту гдје је ријека Укрина подлокала труп жељезничке

пруге у дужини од 50 метара. Већ је извршено побијање шина појединачне дужине 4,5 метара, а обалоутврдни зидови ће се радити од старих армиранобетонских прагова. У ту сврху користимо властите материјале са залиха, старе шине и армиранобетонске прагове - каже Рајковић.Паралелно са овим активностима покренуте су активности набавке ломљеног камена преко Сектора за набавку и продају. У Сектору се

надају да ће набавка ломљеног камена крупноће зрна од 50 до 100 центиметара брзо услиједити, како би напори радника и руководилаца Сектора везано за санацију корита ријеке Укрине добили своје финално рјешење. - Надамо се да ће Сектор за набавку и продају у наредних тридесетак дана провести процедуру набавке и испоруке камена, јер радови на привременом осигурању трупа пруге треба да се заврше до краја септембра. Треба нагласити да у Поповићима увијек има посла на дорађивању обалоутврда, с обзиром да ово није трајно рјешење. Трајно рјешење треба да укључи израду пројекта санације, а након тога да екстерни извођач радова уђе у посао и трајно уради обалоутврду - истиче Рајковић. Жељезница је инсистирала код Вода Српске да се укључе у активности санације ријеке Укрине. Њихови инжињери су долазили на лице мјеста

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 12 13

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ И ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ПРОБЛЕМЕ ОТКЛАЊАЈУ У ХОДУ За оспособљавање система беспрекидног напајања и стављања у функцију неопходна набавка новог агрегата

Мониторинг исправности рада и администрирање информационих система, запослени у Сектору за информационе системе и информатичке технологије врше у континуитету, истиче директор Сектора Зденко Стевановић. - Редовно се врши аутоматизовани update оперативних система сервера. Осигурана је и ажурна антивирусна заштита а upgrade десктоп оперативних система на новије верзије врши се на рачунарима који за то испуњавају техничке услове – каже Стевановић. У првој половини текуће године, редовно је вршен и мониторинг рада мрежних телекомуникационих уређаја, а након санације СТКА кабла поново је успостављен линк на дионици Модрича – Шамац, што је омогућило проширивање мреже и укључивање нових корисника у мрежу. - Још је неопходно извршити адекватну санацију СТКА кабла на дионици Приједор – Нови

Град –Добрљин и Нови Град – Блатна како би Интранет Жељезница Републике Српске функционисао на комплетном подручју мреже ЖРС како је пројектовано и изграђено - додаје Стевановић. Интранет ЖРС од пуштања у рад функционише уз повремене проблеме који се отклањају у ходу, а у Сектору за информационе системе и информатичке технологије истичу да њихови запослени настоје да уочене

проблеме и сметње отклоне у што краћем року. - Тренутно постоје проблеми са напајањем UPS уређаја на дионици Бањалука – Нови Град, што доводи до повременог гашења рутера у овим службеним мјестима и нефукционалности система – каже Стевановић. Интервенције које су најчешће присутне у Радној јединици за мрежу и сервис односе се на реинсталације система, замјену неисправних компоненти

хард дискова, меморија и оптичких уређаја. Поред тога РЈ за мрежу и сервис обавља послове на чишћењу од вируса, бекап и копирање података, инсталацију драјвера и друге неопходне интервенције. - Наш Сектор је у фебруару мјесецу ове године извршио преузимање лиценци за антивирус пакет „Kaspesky Endpoint Security for Business Select“ у количини од 250 и „Kaspersky Saecurity for Virtualization“ за 15 сервера. Овим је извршена обнова годишњих лиценци за антивирусни софтвер који користе Жељезнице Републике Српке – каже Стевановић. Он истиче да су запослени из Радне јединице системског управљања извршили и инсталацију и конфигурацију нових терминалних сервера за: Праћење кола, Путнички саобраћај и Пантеон. У прошлогодишњим поплавама и Сектор за информационе системе и информатичке технологије претрпио је велику штету у згради Кибернетике на систему беспрекидног напајања са дизел агрегатом FG- Willson P33E1 снаге 27kw са пратећом опремом и ормарима за аутоматски рад. Из тог разлога Зденко Стевановић, директор Сектора за ИС и ИТ истиче да је план активности и приоритет до краја 2015. године извршити набавку новог агрегата и систем беспрекидног напајања ставити у функцију. А.С.

ПОТПИСАН УГОВОР ЗА ПРОЈЕКАТ ОСИГУРАЊА СТАНИЦА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА

Р Е Н Е Р А Д И Н А О С И Г У Р А Њ УПројекат је вриједан 15,8 милиона евра, рок за завршетак 15 мјесеци, а биће финансиран преосталим кредитним средствима ЕБРД и ЕИБ

Жељезнице Републике Српске потписале су 23. јула са чешком фирмом АЖД Праха уговор о реализацији пројекта осигурања станица са међустаничном зависношћу и пројекат телекомуникација. Ради се о веома значајном пројекту за Жељезнице Републике Српске, након чије ће имплементације доћи до бржег, квалитетнијег и безбједнијег одвијања жељезничког саобраћаја. Пројекат осигурања станица биће имплементиран у станицама Остружња, Челинац, Врбања, Сњеготина, Јошавка и Бањалука. Свих шест станица биће осигуране најсавременијим електронским уређајима. Такође, пројекат телекомуникација, који подразумијева по први пут полагање оптичког кабла на комплетној дионици пруге од Добоја до Бањалуке, веома је значајан.

Ради се о преносном медију помоћу кога ће пренос информација бити много бржи када је у питању и сигнално-сигурносна опрема и телекомуникациони уређаји. Поред тога што је била најповољнији понуђач, чешка фирма АЖД Праха испунила је и све неопходне техничке услове који су били дефинисани тендером за пројекат осигурања, истакао је генерални директор Жељезница РС Драган Савановић. - Све је прецизирано

уговором, све ставке су јасно дефинисане и ја очекујем да ће извођач на вријеме и квалитетно извршавати своје обавезе, те у предвиђеном року за имплементацију, за који је предвиђено нешто више од 400 дана, успјешно завршити посао. Овај пројекат Жељезницама Републике Српске обезбеђује, прије свега безбједније, али и много квалитетније одвијање саобраћаја – нагласио је Савановић. Рок за завршетак пројекта

износи 15 мјесеци а укупна вриједност пројекта осигурања станица и телекомуникација износи 15,8 милиона евра. Пројекат се финансира из преосталих кредитних средстава Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ). Рене Шигут, испред чешке фирме АЖД Праха, изразио је задовољство због будуће сарадње са Жељезницама РС истичући да су спремни показати своју способност, опрему и знање. - Надам се доброј сарадњи, као и да ћемо овај пројекат заједно са Жељезницама РС успјешно завршити. Наш тим који ради на овом пројекту чине најбољи стучњаци који озбиљно приступају свом послу. Квалитет који нудимо гарантује и то што смо као фирма која постоји шест деценија, сврстани међу шест највећих европских произвођача сигнално-сигурносне опреме – рекао је Рене Шигут. Поред Жељезница Републике Српске и чешке фирме АЖД Праха, потписник уговора на пројекту осигурања станица и пројекта телекомуникација, била је и Босанско – Херцеговачка жељезничка јавна коорпорација, чији је генерални директор Златко Беванда истакао задовољство будућом имплементацијом пројекта и модернизацијом ЖРС.

А.С.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 14 15

Бранислав Дабић рођен је у Штипу, у Македонији 1955. године. Средњу техничку школу завршио је у Загребу, а Правни факултет у Бања Луци. Ради у Фонду ПИО на мјесту руководиоца Филијале у Бања Луци.Ожењен је и отац двоје дјеце. Као правник, своју улогу члана Надзорног одбора види, прије свега, у залагању да рад у Жељезницама буде у складу са законом.

- Надам се да ћу својим знањем допринијети и помоћи да се ријеше одређени проблеми који су се током времена нагомилали, те да се спроводе одлуке Скупштине акционара и задужења дата Надзорном одбору. Мој допринос секторима за правне и кадровске послове биће у погледу рјешавања проблема и примјене Закона ПИО-а, те координације рада свих

Филијала Фонда ПИО Републике Српске – каже Бранислав Дабић.

Дејан Пјевић, дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1999. године, а 2003. године положио правосудни испит. На Економском факултету Универзитета у Београду 2008. године стекао звање мастера дипломираног економисте, смјер организација и

менаџмент људским ресурсима, а 2009. године на истом факултету стекао звање специјалисте за управљање људским ресурсима. Након завршетка Правног факултета радио је као приправник у адвокатској канцеларији Новаковић у Београду, а у периоду од 2003. године до 2014. у Новој банци АД Бања Лука на разним стручним и руководним пословима. Од септембра 2014. године запослен у Комерцијалној банци АД Бања Лука на пословима шефа службе правних послова и људских ресурса. Активно знање енглеског језика. Ожењен је, отац троје дјеце.

- Прије свега циљ ми је да у току мандата у Надзорном одбору, заједно са осталим члановима, помогнем Управи Друштва да превазиђе тешкоће у којим се Жељезнице тренутно налазе, спровођењем реорганизације и консолидације друштва у складу са законским прописима и међународним стандардима, како би Жељезнице као једно од стратешки важних предузећа у Републици Српској могле да у наредном периоду задовоље захтјеве корисника услуга, акционара и запослених и буду компанија која даље унапређује и развија и себе и Републику Српску – каже Дејан Пјевић.

Дијана Каленић рођена је 1982. године у Добоју. По занимању је дипломирани инжињер информатике, тренутно запослена у Фонду здравственог осигурања Републике Српске - Канцеларија Добој, као виши стручни сарадник за администрацију података.Удата је, мајка двоје дјеце. Млада и амбициозна, сматра да својим ангажовањем у Надзорном одбору може допринијети бољем положају

Жељезница Српске. - Као члан Надзорног одбора Жељезница Републике Српске ћу се залагати за законито провођење надлежности Надзорног одбора Друштва, у оквиру оног што је дефинисано Статутом Жељезница Републике Српске. Прије свега, за законитост пословања Друштва, те дати допринос када је ријеч о отклањању неправилности у раду Друштва, као и за стварање квалитетнијих услова рада запослених у координацији са

Управом Друштва – каже Дијана Каленић.

Од шест пројеката само један из РС

Драго ми је што је организована конференција у Бечу у којој учествује шест земаља Западног Балкана, међу којима је и БиХ, али ми је жао што пројекти из РС нису били боље заступљени од стране БиХ, каже Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза. Министар то поткрепљује чињеницом да је од шест понуђених пројеката, само један из Републике Српске, мост на ријеци Сави код Градишке, истичући да је и тај пројекат подржан јер је укалкулисан у општи интерес пројекта аутопута Сарајево - Бања Лука - Загреб. - Ми покушавамо наше инфраструктурне пројекте да кандидујемо, али не успијевамо јер у Савјету министара БиХ не успијевамо да у радна тијела која кандидују пројекте према ЕУ кандидујемо своје представнике који би више заступали интересе Републике Српске. Ту смо више очекивали сарадњу и помоћ од наших представника у Савјету министара, да они са својих позиција кандидују те пројекте, али се то, нажалост, није десило – каже министар Трнинић. Што се тиче жељезничке инфраструктуре, министар подсјећа да Српска има жељезнички правац Нови Град - Приједор - Бања Лука - Добој - Зворник и правац Добој - Шамац, има пројекте за које смо заинтересовани да се реализују, али се успјело на основну транспортну мрежу уврстити само правце Бања Лука – Добој и Добој – Шамац (који је већ на коридору 5ц). - Наш пројекат реконструкције пруге Бања Лука – Нови Град није прошао, као ни правац од Добоја према Зворнику и граници према Србији, док је, с друге стране, прошао пројекат Сарајево – Подлугови што је неупоредиво са значајем ових наших праваца. И то говори у прилог чињеници да су наши пројекти гурнути у страну. Ми против пројеката из Федерације БиХ немамо ништа, али хоћемо да се и пројекти из Републике Српске разматрају као приоритетни, јер је то интерес Републике Српске. Незадовољни смо и јер у оснoвну транспортну мрежу није уврштен ни аеродром Бања Лука – истиче ресорни министар. Пруга Сарајево – Београд, пројекат о којем се прича у посљедње вријеме је осмишљен раније и искоординисан са Владом Републике Српске и Србије. - Нама је интересантан пројекат модернизације пруге од Добоја преко Зворника према градовима у Србији и подржавамо га, али то није ништа ново, већ нешто о чему се од раније разговара са нашим партнерима у Министарству транспорта и комуникација БиХ и Влади Србије. Биће нам драго ако се буде озбиљно кренуло у овај пројекат и имаће подршку Републике Српске, поготово јер би то подразумијевало и реконструкцију дијела пруге који пролази кроз РС, а нарочито једног изузетно важног објекта на самој прузи, а то је тунел Крижевићи – истиче министар Трнинић.

Н.С.С.

ПРОЈЕКТИ СРПСКЕ ГУРНУТИ У СТРАНУ

МИНИСТАР НЕЂО ТРНИНИЋ

Свјетлана Божичковић, рођена је 1979. године у Тузли. Средњу економску школу завршила 1998. године у Добоју. Дипломирала је на Економском факултету 2006. године, Универзитет Источно Сарајево,

на смјеру „Управљање пословним прописима“.

Од 2010. године запослена је у Српским шумама, Центру за смјенско расадничку производњу, а тренутно обавља послове шефа рачуноводства. Удата је и мајка двоје дјеце. - Као замјеник предсједника Надзорног одбора Жељезница Републике Српске ћу се залагати за извршење координације рада и активности свих сектора и послова инфраструктуре, послова операција, са посебним акцентом на економске и правне послове. У фокусу мог рада биће досљедна примјена свих нормативних аката који су прописани унутрашњом организацијом Жељезница Републике Српске – каже Свјетлана Божичковић.

Ратко Ђуричић рођен је 1961. године у Добоју. Дипломирао је у Београду на Вишој жељезничкој школи десетком, а потом, са истим успјехом и Саобраћајни факултет у том граду.На жељезницу долази 1986. у ЖТП Сарајево, а након двије године прелази у жељезнички институт „Кибернетика“ Добој. На Жељезницама Републике Српске ради као шеф службе за развој, помоћник генералног директора за развој и инвестиције, извршни директор

за развој и савјетник генералног директора. На Саобраћајном факултету у Београду, магистарску тезу под називом “Концепт развоја информационог система за праћење и управљање теретним колима на Жељезницама Републике Српске“ одбранио је 2002. године. На истом факултету, 2005. године докторирао је на тему „ Развој модела организације жељезнице“. На жељезницама је радио 17 година, а сада ради на Саобраћајном факултету у Добоју – Универзитет у Источном Сарајеву као ванредни професор на групи жељезничких предмета. Објавио је преко 50 стручних и научних радова, у највећем обиму везаних за рад жељезничког система. Као независни пројектант учествује у пројектима и мимо Босне и Херцеговине, тренутно у тиму за успостављање система безбједности на Жељезницама Црне Горе.

Члан је Сената и Управног одбора Универзитета у Источном Сарајеву, предсједник Управног одбора Подручне привредне коморе Добој и члан Управног одбора Привредне коморе Републике Српске. Своје богато искуство и добро познавање жељезнице, у раду Надзорног одбора, као предсједник, искористиће за унапређење рада и бољег функционисања жељезнице. - Референциран сам за жељезнички саобраћај, а велика ми је морална и патриотска обавеза да дам допринос реформи Жељезница Републике Српске. Као Надзорни одбор имамо велику одговорност према Скупштини акционара и власнику капитала. Наш је задатак да пратимо извршење планова и доносимо одлуке у складу са законом и утврђеном пословном политиком. Уз добру сарадњу са Управом, надам се да ћемо дати свој допринос за добробит жељезнице - каже Ратко Ђуричић.

НАДЗОРНИ ОДБОР ЖЕЉЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДОНОСИ ВАЖНЕ ОДЛУКЕ И НАДЗИРЕ ЗАКОНИТОСТ

ТИМ КОЈИ ОБЕЋАВАПеточлани Надзорни одбор ЖРС има тежак задатак да доноси важне одлуке које су под лупом јавности и жељезничара. Од њихових рјешења у многоме зависи текуће пословање али и будућност Друштва. Уз кратке биографије доносимо и одговоре шта су им циљеви и приоритети у будућем раду

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 16 17

радне снаге у радним јединицама контактне мреже Добој и Бањалука, гдје је организован турнус ради отклањања посљедица ванредних догађаја, као и рад за потребе ЗОП (искључења напона, праћење машинског регулисања колосијека, помоћ код сјече растиња на прузи). Индекс остварења текућег одржавања електроенергетских постројења у посматраном периоду износи 25,65 одсто, док инвестиционо одржавање у властитој режији у истом периоду износи 7,70 одсто. За инвестиционо одржавање гдје је потребно ангажовати трећа лица, није утрошено ништа, јер нису расписани тендери за услуге трећих лица.

Потребни ремонти

Енергетски трансформатори су у експлоатацији већ тридесет година и у претходне три године од постојећих дванаест ремонтована

су три, са циљем да се у наредним годинама изврши ремонт и осталих девет трансформатора. За осталу високонапонску опрему (растављачи, прекидачи, мјерни трансформатори, одводници пренапона) неопходно је, на основу техичких норматива, двогодишње, четворогодишње и осмогодишње ремонтовање, како је рађено и у предратном периоду. - Ремонти електроенергетских постројења овакве врсте у послијератном периоду се нису радили, те је неопходно вршити њихово ремонтовање како би се спријечиле хаварије. У супротном могуће хаварије могу изазвати велике материјалне штете и прекиде у напајању електричном енергијом електровуче - истиче Илинчић. На низак индекс текућег одржавања уређаја јаке струје (рефлекторска, станична, скретничка расвјета; громобранска и електро инсталације у свим службеним мјестима ЖРС), осим недостатка радника утиче недовољан број друмских возила намијењених за

превоз радника, као и рад за потребе других организационих дијелова унутар ЖРС (праћење потрошње електричне енергије, отклањање уочених и пријављених недостатака и кварова на електро инсталацијама на подручју свих жељезничких чворова). Од планираних инвестиција у одржавање јаке струје није ништа утрошено, јер није набављен материјал и нису расписани тендери за набавку услуга трећих лица. Треба нагласити да за остварење плана текућег и инвестиционог одржавања постројења СПЕВ (стабилна постројења електровуче), велики проблем представља недостатак алата и мјерних уређаја у свим дјелатностима. - У текућем и инвестиционом одржавању сигнално-сигурносних и и телекомуникационих уређаја је слична ситуација, као и са стабилним постројењима електровуче. У периоду јануар - јули ове године за текуће одржавање сигнално-сигурносних уређаја реализовано је опреме и резервних дијелова 43,4 одсто од планираних величина, а за одржавање

телекомуникационих уређаја 39,7 одсто. Када је ријеч о инвестиционом одржавању СС постројења, реализација набавке материјала износила је 1,3 одсто. Није било ни набавке материјала и опреме за потребе инвестиционог одржавања телекомуникационих постројења. С обзиром да је посљедњих година завршено неколико пројеката чиме је завршена модернизација СС и ТК уређаја, неопходно је вршити њихово превентивно одржавање, како би се степен сигурности рада уређаја задржао на пројектованом нивоу. Радује чињеница да ЕТП што се тиче стручности и обучености радника спремно дочекује сваки нови пројекат по питању модернизације уређаја - наглашава Илинчић. Према ријечима Илинчића, до краја календарске године се планира набавка недостајућег материјала и алата за одржавање електротехничких постројења, чиме би се реализовали планирани радови на текућем и инвестиционом одржавању, те у значајној мјери поправио тренутни индекс утрошености материјалних средстава. Запослене у Сектору за ЕТП наредних дана очекује припрема уређаја за рад у зимским условима, гдје треба да се додатно ангажује људство и материјал. С обзиром да је потписан уговор о уградњи СС и ТК опреме на пружној дионици Добој - Бањалука, радници ЕТП ће максимално бити укључени и у праћење и надзор имплементације овог пројекта. З.Т.

СЕКТОР ЕТП ДОБОЈ: ТЕКУЋЕ И ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ПОСТРОЈЕЊА

Недостатак материјала, резервних дијелова, мјерних инструмената, недовољан број извршних радника у односу на број уређаја, као и стални кварови и неисправност пружних возила основни разлози дјелимичног извршења плана текућег и инвестиционог одржавања

Плански задаци текућег и инвестиционог одржавања основних средстава у првих седам мјесеци ове године нису остварени. То показују подаци из рекапитулације плана ЕТП за поменути период везано за трошкове материјала и резервних дијелова, гдје је реализовано 19,4 одсто планом предвиђених средстава. Према ријечима директора Сектора за електротехничке послове (ЕТП) Добој, на индекс дјелимичног извршења плана текућег и инвестиционог одржавања утицало је више различитих фактора. Недостатак материјала, резервних дијелова, пружних возила и мјерних инструмената су основни разлози који утичу на нереализацију плана текућег и инвестиционог

одржавања. Довољно говори податак да се један мјерни инструмент користи у двије Секције ЕТП, што умногоме отежава извршење радних задатака и утиче на квалитет обављеног посла. - Недовољан број извршних радника у односу на број уређаја, као и стални кварови и неисправност пружних возила су такође разлози неизвршене реализације планских задатака у посматраном периоду. Проблем који у континуитету утиче на планирано извршавање радних задатака је отежани превоз радника до мјеста рада, односно недовољан број пружних и друмских возила којима се радници превозе до мјеста рада. Отежано организовање теренског превоза радника и недостатак возних линија

је константан проблем, који у наредном периоду треба рјешавати, а који битно доприноси нереализацији планираних радних задатака - каже Илинчић. Ванредни догађаји, као и отуђење основних средстава, узрокују велике материјалне штете и проблеме у организовању послова текућег одржавања. Наиме, отуђењем основних средстава значајне количине ионако недостајућег материјала се морају утрошити на санирање посљедица ванредних догађаја. За низак ниво остварења планираних радних сати на текућем одржавању, разлоге виде у одсуствима са посла по разним основама и ангажовању радника ЕТП у активностима које не спадају у послове одржавања електротехничких постројења, попут рада у комисијама, непланираним радовима за друге организационе дијелове, изради пројектних задатака, ревизији пројеката, надзору и праћењу пројеката.

Минимална набавка

Да би се реализовали планирани послови у текућем и инвестиционом одржавању, а тиме повећала безбједност и поузданост електротехничких капацитета којима ЖРС располажу, није било довољно потребног материјала и резервних дијелова, а проценат утрошених средстава је 19,4 одсто у односу на планирана. Када је ријеч о текућем одржавању контактне

мреже, што подразумијева контролне прегледе, контролна мјерења, одржавање носећих конструкција, возног вода и повратног вода, у посматраном периоду утрошено је 43,45 одсто планираних средстава. - Велики проблем у одржавању контактне мреже представља недостатак пружних возила. У обје Секције за електротехничке послове пружна возила МТВ су искључена из саобраћаја још 2012. године због истрошености бандажа. Пружно возило МТВ Секције ЕТП Добој од маја ове године је пуштено у саобраћај, а због споре процедуре набавке точкова не зна се када ће друго пружно возило МТВ бити враћено у саобраћај. Поред овога Секција ЕТП Добој је од децембра 2014. године без пружног возила ТМД 911 - 337, које је оштећено у ванредном догађају, па Секције располажу са по једним пружним возилом што је недовољно за текуће одржавање контактне мреже - истиче Илинчић. Код старијих пружних возила произведених још осамдесетих година прошлога вијека, евидентан је недостатак резервних дијелова и материјала за њихово одржавање. Та пружна возила су често искључена из саобраћаја по неколико дана и у таквим ситуацијама на цијелом подручју ЖРС једно пружно возило је интервентно, што утиче негативно на текуће послове одржавања. На нижи индекс остварења текућег одржавања контактне мреже утиче недостатак

УСТАБИЛИТИ СТАБИЛНА ПОСТРОЈЕЊА ЕЛЕКТРОВУЧЕ

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 18 19

За двадесетак дана, колико је колосијек кориштен у августу, превезено око три хиљаде тона руде

Након готово два мјесеца блокаде, на двадесетом колосијеку у станици Бањалука 10. августа настављен је редован рад. Манипулативни простор који се користи за претовар руде, 17. јуна био је блокиран по налогу Градске еколошке инспекције.

Жељезнице Републике Српске су, након затварања колосијека раскинуле уговор са

„Рудницима боксита“ у циљу поврата свог земљишта на кориштење, те израдиле Упутство о послуживању манипулативног колосијека број 20 у станици Бањалука којим су утврђени услови под којим се наведена дјелатност може вршити. Такође, од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, као надлежног органа, затражиле су мишљење о потреби издавања сагласности или дозвола прописаних Законом о заштити животне средине за обављање тих послова. - Из Упутства се децидно види да ту нема складиштења, већ да се тај простор искључиво користи за утовар руде боксита која се довози камионима на плато испред колосијека, а затим се врши утовар у вагоне на истом

колосијеку. На основу тога, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију установило је да се на поменутој локацији не ради о складиштењу и да за такву врсту манипулације не треба посебна еколошка дозвола изузев оне еколошке дозволе коју Жељезнице Републике Српске посједују - каже Сретко Тубак, директор Секције за саобраћајно-транспортну дјелатност Бањалука. У Упутству о послуживању манипулативног колосијека бр. 20 у станици Бањалука, детаљно је назначено како се манипулише са рудом и под којим све то условима се руда може отпремити. Наводимо најважније услове, а неки од њих су, да возила која довозе руду морају бити технички исправна и опремљена церадом за покривање руде у вријеме транспорта, чиме се спречава емисија ситних честица у ваздух. Дозвољена брзина кретања моторних возила и радних машина интерним саобраћајницама и манипулативним простором је 5 km/h и видно је означена постављањем саобраћајног знака, у складу са предвиђеним смјером и начином доласка и одласка камиона. У Упутству је такође наведено да се динамика довоза руде усклађује на дневном нивоу, тако да довезена количина руде буде утоварена у вагоне истог, евентуално наредног дана. Исто тако важно је поменути да се на дијелу платоа налази и постројење за прање камионских пнеуматика приликом доласка и одласка камиона на локацију. - Ми смо, након добијеног мишљења надлежног министарства, 10. августа почели са отпремом руде по устаљеној динамици и упутству које је написано, истакао је Тубак и додао да су за двадесетак дана августа превезли 74 вагона што је око 3000 тона. Б.Б.

ЖЕЉЕЗНИЧКА СТАНИЦА БАЊАЛУКА

ДЕБЛОКИРАН МАНИПУЛАТИВНИ КОЛОСИЈЕК

КОЛСКА РАДИОНИЦА ЗВОРНИК

ОПРАВЉЕНО 100 ТЕРЕТНИХ КОЛА

И поред тешких услова рада на отвореном колосијеку, недовољног броја радника, недостатка

резервних дијелова и честог прекидања посла због проласка возова по сусједном колосијеку, Колска радионица Зворник се може похвалити постигнутим резултатима. Запослени су током јуна, јула и августа извршили оправку тачно стотину кола различитих типова. Највише је оправљено Eas, Uacs i Zas кола, мада су оправке рађене и на затвореним и плато колима, те осталим типовима теретних кола.

- Као погранична радионица радимо корективна одржавања са откачивањем кола. Највише је заступљен број оправака који подразумијевају отклањање техничких мана које онемогућавају даљи транспорт кола из станице Зворник Нови. Затим слиједе радови на корекцији врата и оплате сандука кола, те, иако нешто рјеђе, радови на кочницама кола. Морам да напоменем да радимо са приручним алатом, без

адекватне опреме, поготову без добрих дизалица – каже Рајко Хркаловић, шеф Колске радионице Зворник. Колска радионица Зворник је, након двије године, у августу добила шефа. На то мјесто постављен је инжињер жељезничког машинства Рајко Хркаловић од кога се очекује да побољша комуникацију са Секцијом за одржавање шинских возила Добој и запосленима у радионици да нови подстрек за рад.

Иако се у Жељезницама води рачуна о рационалном кориштењу канцеларијског материјала, увијек постоји могућност да се на том плану уради више и ефекти побољшају. На који начин се то може представила је компанија Планет Софт. Ова регионална информатичка групација, која послује на територији адријатик регије из својих компанија са сједиштем у Бањалуци и Београду, иза себе има искуство са признатим и успјешним компанијама са ових простора. На презентацији, која је одржана у Добоју, присутни су имали прилику да се упознају

са информационим системом за управљање канцеларијском штампом и документацијом који омогућава остваривање уштеда праћењем трошкова и стављењем истих под контролу. Никола Кораћ, генерални менаџер Планет Софта, истакао је да су примарни фокус компаније рјешења која оптимизују и аутоматизују пословне процесе. - Наш циљ је подизање нивоа ефикасности и максимално искориштавање постојећих ресурса свих наших будућих корисника. Наравно, све са идејом остваривања директних и индиректних уштеда

у свакодневном пословању. Своје трошкове наши клијенти врло једноставно могу пратити и ставити под контролу – рекао је на презентацији Кораћ. Директор Сектора за информационе системе и информатичке технологије у Жељезницама Републике Српске Зденко Стевановић рекао је да сама анализа постојећег стања у ЖРС подразумијева велики посао јер се ради о великом броју локација, корисника и слично. - Ми већ имамо одређену контролу штампе али немамо софтвер који то надгледа. Наше интересовање више је везано за DMS – документ менаџмент систем. Када говоримо о нашој инфраструктури и интранет мрежи ови програми јесу примјењиви, међутим, постоји велики проблем када узмемо у обзир колика је информатичка писменост наших запослених. Сматрам да би био неопходан један дужи период да се дође до саме примјене са конкретним учинком – рекао је Стевановић. На презентацији су представљена два рјешења: MPS – систем за контролу и управљање канцеларијском штампом, заснован на Canon Uniflow информарционом систему и DMS – информациони систем за управљање документацијом Canon Therefore. А.С.

ТРОШКОВИ ПОД КОНТРОЛОМУПРАВЉАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈСКОМ ШТАМПОМ И ДОКУМЕНТАЦИЈОМ

ШТА СУ ВАНРЕДНИ ДОГАЂАЈИ

БОЉЕ ДА ИХ НЕМА Иако их нико не прижељкује, ванредни догађаји се повремено дешавају. Тако је у жељезницама широм свијета, па и код нас. Када би се стриктно придржавали прописаних правила, ванредни догађаји би били права ријеткост.Према важећим правилима сматра се да је до ванредног догађаја дошло уколико воз из станице не може да крене у року од 10 минута послије датог сигнала за полазак воза. Уколико воз на отвореној прузи стоји дуже од 30 минута, а отправници возова нису добили извјештај – наступио је ванредни догађај. Дијапазон ванредних догађаја је широк, од малог квара који се релативно брзо отклања, до

посљедица које могу имати велику материјалну штету, повријеђене особе или чак губитак људских живота.Када се већ догоде, важно је испоштовати процедуру пријављивања, исљеђивања и евидентирања ванредних догађаја.

Ванредни догађај, по правилу, пријављује шеф станице на чијем се подручју ванредни догађај и десио, односно руководилац локомотивског депоа, радионице и других организационих дијелова ЖРС.Сваки ванредни догађај на пругама ЖРС мора

бити пријављен заинтересованим органима, службама (секцијама) и јединицама. Прво обавјештење обично се јавља телефонски, док се оно писмено шаље путем телеграма и на обрасцу С-76 (Пријава о ванредном догађају).

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 20 21

У Жељезницама Републике Српске прелиминарне истражне радове за санацију тунела Крижевићи на прузи Зворник – Тузла, на одржаној презентацији представила је фирма за изградњу и санацију жељезничке инфраструктуре „Елиго партнер“ из Хрватске. Представљајући своје могућности и прелиминарне резултате истражних радова, Тихомир Рукавина, технички директор фирме „Елиго партнер“ рекао је да се методама које нуде, добија оптимални сет података који пројектанту пружа све неопходне информације и детаље за израду квалитетног и оптимално прихватљивог рјешења. - То је веома битно јер сваки пројектант у недостатку квалитетних података, присиљен је на одређен начин израђивати изузетно скупе пројекте који у том случају не

одговарају концесионару, кориснику или власнику објекта. Нашим приступом пројектовању и начином истражних радова које изводимо избјегавају се такве грешке – рекао је Рукавина. Могућности „Елиго партнер“ фирме које су представљене у Добоју везано за санацију тунела Крижевићи, односе се на комплетна истраживања која су са својом опремом у могућности извести за 48

радних сати. То подразумијева томографски преглед оплате тунела, класификацију изведеног стања оплате, стање геотехничких услова, снимање комплетне геометрије тунела и прецизно утврђивање свих деформација које су се догодиле у односу на пројектовано стање тунела Крижевићи. Неопходна снимања ова фирма ради у GPR и 3D техници. Након што заврши истражне радове, ова фирма нуди прецизну израду тренутног стања свих деформација, израђује параметре за утврђивање распореда санационих радова, након чега врше класификацију санације и зона оштећења на основу чега се долази и до износа финансијских средстава потребних за реализацију посла, речено је на презентацији у Добоју.

А.С.

ПАРТНЕР ПРЕДСТАВИО РЕЗУЛТАТЕ

У СЕКЦИЈИ ЗОП БАЊАЛУКА

ЗАМИЈЕНИЛИ СКРЕТНИЦЕ Радници бањалучке Секције за одржавање пруга (ЗОП) раде на везивању новопристиглих скретница и скретничких металних дијелова приспјелих из Ниша у станицу Бањалука. Допремљене су двије комплет скретнице са скретничком грађом и ситним колосијечним прибором. Наведене скретнице и скретнички метални дијелови су испоручени по уговору о купопродаји комплет скретница и металних скретничких дијелова између Жељезница Републике Српске и ‘’SOMEL Tranding d.o.o. Sarajevo’’. - Везивање скретнице број 42 завршено је. Извршили смо наношење прагова и металних

дијелова и везивање скретнице. Завршетком ове скретнице почињемо са радовима и на скретници број 19 на манипулативном

простору гдје се врши претовар боксита. Прво ће се одрадити скела, а онда и остали послови. Такође је запримљено и осам резервних скретничких срца која ће

се уграђивати по потреби на скретницама, јер усљед саобраћаја троши се и скретнички материјал. Динамика радова зависиће

првенствено од временских прилика, а било би нам од изузетне користи да имамо више радне снаге како бисмо радове што прије привели крају. Мишљења смо да ћемо за неколико

дана завршити и скретницу број 19 - рекао нам је Миле Куриџа, пружни пословођа радне јединице ЗОП Бањалука. Послије поменутих радова слиједи крчење шибља. Након тога кренуће се са радовима на горњем строју. - Очекивали смо багер, који је тренутно у Поповићима, да нам стигне, јер имамо и ми доста планираних радова на санацији обале и клизишта, а све како бисмо спремно дочекали зиму - истакла је Наташа Богојевић, шеф Техничке службе у Секцији ЗОП Бањалука. Тренутно су у току и радови на реновирању старог вреловода у згради Секције ЗОП Бањалука.

Б.Б.

ТУНЕЛ КРИЖЕВИЋИАКО НЕКО ПИТА: ОВО СУ ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ЖЕЉЕЗНИЦИ

ПРУГОМ ПРЕКО ДОЊЕГ И ГОРЊЕГ СТРОЈАДа ли сте се икада запитали о значењу основних појмова на жељезници и терминологији која је свакодневно у жељезничарском жаргону? Иако су давно дефинисана значења свих елемената која се користе у жељезницама, ово је мали подсјетник на основне ствари које сваки жељезничар мора знати.

ЖЕЉЕЗНИЧКА ПРУГА је инжињерска конструкција, која омогућава непрекидан и сигуран пролазак возова одређеном брзином. Пруга се састоји из доњег и горњег строја, објеката и уређаја на прузи, опреме пруге, сигнално-сигурносних и телекомуникацијских уређаја, електроенергетских уређаја, земљишног пружног појаса и ваздушног простора висине 12 м изнад горње ивице шине.

ДОЊИ СТРОЈ чине земљани труп и инжињерски објекти: мостови, тунели, пропусти, потпорни зидови, галерије итд.

ГОРЊИ СТРОЈ чине: шине, колосијечни прибор, прагови или армирано-бетонске конструкције и застор. У ширем смислу горњи строј обухвата и сложене колосијечне конструкције, као што су скретнице, укрштаји, окретнице, преноснице, колске ваге и друго.

ШИНЕ служе за ослањање (тачније котрљање) и вођење шинских возила. Примају вертикалне и хоризонталне силе од возила, подужне силе од температурне промјене, силе атхезије и кочења и преносе их на прагове, застор и земљани труп. Устаљена је пракса да жељезничари у

свом рјечнику користе израз „трчање“ па би се условно могло рећи да шине служе и за трчање и вођење шинских возила.

ПРАГОВИ преузимају оптерећење од шина и преносе их на подлогу али истовремено имају задатак да осигурају сталну ширину колосијека и потпомажу крутост и уздужни и попречни отпор колосијечне

решетке. Зависно од материјала могу бити: дрвени, челични, армирано-бетонски или комбиновани.

ТУЦАНИК је најбољи засторни материјал који се добија дробљењем еруптивне

стијене. Сматра се да су најпогодније стијене базалт, габро, гранит и диабаз. Туцаник мора имати оштре бридове величине 3 – 6 центиметара.

КОЛОСИЈЕЧНИ ПРИБОР служи за међусобно спајање шина (спојни колосијечни прибор) и њихова

причвршћење за прагове (причврсни колосијечни прибор). Елементи спојног колосијечног прибора су: везице, спојни вијци са наврткама и прстенасте еластичне подлошке. Основни елементи причврсног колосијечног прибора су котве и стезаљке. Причвршћује шину на подлогу и смањује њено оптерећење. Повећава бочну стабилност

колосијека и спречава помјерање шине.

ДИЗЕЛ-ЛОКОМОТИВЕ које се и данас користе на жељезници биле су револуционаран изум. Док је парној локомотиви, од покретања до пуштања у рад, било потребно најмање 2 сата, дизелка је за пуно оптерећење била спремна већ послије 15-20 минута. Заслужено мјесто у основним појмовима о жељезници, дизел-локомотива нашла је због невјероватне издржљивости и снаге дизел-мотора који је покреће. Незаобилазна серија дизел-локомотиве је серија 661, без које би историјски развој локомотивске вуче, био потпуно осиромашен. ЕЛЕКТРИЧНА ЛОКОМОТИВА конструисана је још у 19. вијеку. Њемачка фирма Сименс-Халке прву електричну локомотиву изложила је као „електрични воз“ прије тачно 136 година на Берлинском индустријском сајму. 1880. године Томасу Едисону је признато право на патент, као изумитељу динамо-машине и првом проналазачу електричне локомотиве. Од тада до данас, електричне локомотиве су усавршене до неслућених размјера и постале основно возно средство, заједно са моторним возовима, моторним колима, теретним и путничким вагонима.

Ц.У.

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 22 23

ЕУ ПОЛИТИЧАРИ О БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Улога жене и жељезнице у Првом свјетском рату тема је изложбе која је током августа била доступна посјетиоцима у Лондону. Пруга је била од виталног значаја за ратне напоре,

превоз трупа, коња, војне опреме и санитетског материјала у лукама широм земље. Посебан значај у то доба, када је преко сто хиљада жељезничких радника отишло да се бори

на фронту, имале су жене које су наставиле њихов посао на жељезници. Тако је број жена које су радиле на жељезници, од 13 хиљада прије почетка, до краја Првог свјетског рата

порастао на 70 хиљада. Изложба садржи фотографије из Националног жељезничког музеја, писма војника и јединствене успомене. “Без доприноса жена, жељезница није могла одиграти тако значајну улогу у рату. Имамо велики дуг према њима и хиљадама радника жељезнице који су се борили. Важно је да знамо њихове приче и да се зна да нису заборављени. Зато је ова изложба својеврстан подсјетник за све нас“, рекао је Фил Хуфтон, генерални директор операција. Циљ овог пројекта је да задржи успомену на оне који су погинули у Првом свјетском рату.

Извор: Netvork Rail

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

ЗАШТИТА ПУТНИКА У ВОЗОВИМАНеуспјешан терористички напад у возу Талис на релацији Амстердам – Париз, изведен 21. августа, довео је до усијаних дискусија о безбједности жељезница (великих брзина) у Европи. Упркос томе, комесар ЕУ за саобраћај Виолета Булц тражи да се “не претјерује са реакцијама” па су многе теме инициране у протеклим данима као могући одговор на овај проблем

Различити креатори политике су споменули, између осталог, употребу скенера пртљага и путника, евиденције путника и провјеру идентитета, више провјера и контрола у међународним возовима, веће присуство службеника обезбјеђења и полиције на станицама и у возовима, те већу употребу система надзора, као потенцијалне мјере за заштиту путника у међународним возовима. У јеку овог инцидента, француски министар унутрашњих послова, Бернар Казнев, позвао је министре ЕУ за саобраћај и унутрашње послове у Париз 29. августа како би разговарали о прекограничној сарадњи у борби против тероризма и о безбједности жељезница. Присутни представници из Белгије, Француске, Њемачке, Италије, Луксембурга, Холандије, Шпаније, Швајцарске и Велике Британије, те комесари ЕУ за унутрашње

послове, Димитрис Аврамопулос и саобраћај, Виолета Булц, сложили су се да комплетне провјере путника и пртљага не би биле изводљиве и умјесто тога дали предност ad-hoc контролама, гдје је то неопходно. Како је навела комесар Булц: “веома је важно да, што је више могуће, јавни превоз остане отворен и лако доступан. Безбједност мора бити пропорционална датој пријетњи”. Као први наредни корак, Европска комисија ће организовати посебан састанак стручне групе за безбједност копненог саобраћаја (LANDSEC) у Бриселу 11. септембра, на којој ће ЦЕР такође учествовати, како би се

разматрале опције заједно са државама чланицама, као и другим заинтересованим странама. Исход овог састанка ће се преточити у даље разговоре планиране за састанак Савјета за саобраћај, телекомуникације и енергију, који се организује 8. октобра под окриљем луксембуршког предсједништва. Од поменутог инцидента, ЦЕР је била активна на пољу промовисања кључних порука из позиционог документа ЦЕР о безбједности саобраћаја.

ЦЕР тражи од креатора политике да поштују јасну подјелу надлежности и одговорности за (националну) безбједност између органа за провођење закона и жељезница, да се додатно јача сарадња и координација у Европи међу органима за провођење закона, те да се побољша размјена информација широм Европе. ЦЕР такође истиче чињеницу да жељезнички саобраћај, као масовно јавно средство превоза и један отворен систем, не може подвргнути кориснике систематској безбједносној провјери и стога не би требало наметати никакав закон у том погледу. ЦЕР ће учинити све да осигура да се не уведу никакве непропорционалне мјере на нивоу ЕУ. Све потенцијалне мјере треба правилно анализирати и оцијенити, и треба да буде присутна јасна додана вриједност истих.

Извор: ЦЕР

ХЖ ИНФРАСТРУКТУРА

ГРАДЕ НОВЕ ПРУГЕ ХЖ Инфраструктура крајем августа потписала је уговор о изградњи нове једноколосијечне неелектрифициране жељезничке пруге Градец – Свети Иван Жабно дужине 12,2 км. Вриједност пројекта који обухвата извођење и надзор радова на изградњи нове пруге је 203,4 милиона куна. Пројекат се с 85 одсто финансира из Европског фонда за регионални развој, а преосталих

15 одсто биће финансирано националним средствима. Почетак радова планиран је за јесен 2015, а завршетак до краја 2017. године. Изградња нове пруге ће омогућити брже и квалитетније дневне миграције приградским возовима, а путовање од Бјеловара до Загреба, које сада траје отприлике 105 минута, након изградње трајаће приближно

60 минута. Хрватској је за улагања у жељезнице на располагању 7,5 милијарди куна средстава Европске уније. ХЖ Инфраструктура је као један од највећих корисника европских средстава досад успјешно реализовала пројекте у вриједности од готово милијарду куна, а ово су први нови километри пруга након 50 година. Извор: ХЖ Инфраструктура

Правно-институционални оквири за функционисање европских жељезница, најзначајније активности Европске уније и европских жељезница у вези са најактуелнијом жељезничком регулативом и њихов утицај на процес реструктурирања српских жељезница, активности које предстоје новоформираним жељезничким компанијама у Србији и модернизација пруге Београд – Будимпешта биле су само неке од тема састанка пословодства Железница Србије и др Либора Лохмана, извршног директора Заједнице европских жељезница и инфраструктурних компанија (ЦЕР), приликом његове недавне посјете српским жељезницама.

Том приликом Лохман је подсјетио пословодство српских жељезница на све активности које је Заједница европских жељезница и инфраструктурних компанија реализовала у претходном периоду и упознао их са актуелним и будућим пројектима и задацима ЦЕР. Заједница европских жељезница и инфраструктурних компанија, са сједиштем у Бриселу, окупља жељезничка предузећа, управљаче инфраструктуре, превознике робе и путника, а има изузетно значајну и активну улогу у цјелокупном процесу дефинисања правно-институционалног оквира за функционисање

европских жељезница. Ријеч је о организацији која својим активностима настоји да прописи

који се доносе у Европској унији не буду на штету жељезнице, него у корист свих учесника на транспортном тржишту, а посебно корисника транспортних услуга. Циљ активности ЦЕР је и да се у Европској унији спроводи транспортна политика која ће уважавајући све компаративне предности жељезнице, доприносити развоју жељезничке инфраструктуре, а посебно повећању обима превоза овим видом транспорта. Лохман је говорио и о сарадњи жељезница у региону са циљем повећавања конкурентности, увођењу обавезе јавног превоза у путничком саобраћају и надокнаде за приступ инфраструктури,

као и о уговорима које држава треба да потпише са управљачима инфраструктуре и компанијама за превоз путника. Он је изнио низ предности и мана различитих системских рјешења, али и позитивне и негативне примјере у овој области када је ријеч о европским жељезничким компанијама. Било је ријечи и о Европској агенцији за безбједност жељезнице, која ће као централизован систем почети да ради од 2018. године, као и о свим аспектима либерализације транспортног тржишта. Посебно је говорио о Четвртом жељезничком пакету Европске уније, као великом кораку ка стварању услова за јединствен европски жељезнички простор и коначном дефинисању оквира за функционисање европских жељезница. Извор: Железнице Србије

ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР ЦЕР ПОСЈЕТИО ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ

ЕВРОПСКА ПРАВИЛА НА СРПСКИМ ПРУГАМА

ОГРОМАН ДОПРИНОС ЖЕНА

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 24 25

ДОБОЈСКИ “ЖЕЉО” СЕ ПОЛАКО ОПОРАВЉА И НАПРЕДУЈЕ

НАЈАВЉУЈУ ИСТОРИЈСКИ ДЕРБИПо једна марка за “Жељу” од сваког жељезничара који је пријатељ клуба пуно значи, захвални су чланови добојског друголигаша

Поред жељезничке инфраструктуре и објеката Жељезница Републике Српске, који су страдали у прошлогодишњим поплавама у Добоју, тоталну штету претрпио је и добојски Фудбалски клуб “Жељезничар” чији су оснивач ЖРС. Водена стихија уништила је, поред главног и помоћног терена, трибине, свлачионице и клупске просторије као и комплетну спортску опрему и реквизите добојског друголигаша. Уништен је и комплетан инвентар управне зграде клуба, архива, али и мноштво фотографија, награда и признања. - Чим се вода повукла, организовали смо акцију чишћења. Сви наши фудбалери су се одазвали и заједничким снагама смо учинили све да што прије дигнемо клуб на ноге, за почетак да очистимо терене и просторије – каже Предраг Јевтић, предсједник

извршног одбора ФК “Жељезничар” из Добоја. Штета је била тотална и било је тешко и погледати, како је све што је стварано осам деценија, нестало у само пар сати, прича Јевтић. - Преко Фудбалског савеза Републике Српске и БиХ, након што смо пријавили штету и прикупили сву неопходну документацију, аплицирали смо за помоћ од УЕФА. Добили смо одређена средства са којима смо извршили комплетно реновирање просторија

клуба од темеља до крова. Простор је сада уређен али нам недостаје инвентар да се опреме просторије, намјештај, машине за прање и одржавање спортске опреме, косачице за терене и друго – истиче Јевтић.

Јевтић додаје да је помоћ након поплаве стигла и од града Добоја, пријатеља клуба и спонзора. Жељезнице Републике Српске клубу одувијек помажу у виду плаћања трошкова основних мјесечних режија а дио радника запослених у ЖРС, њих 430, као поштоваоци и навијачи овог добојског клуба, од личног дохотка сваког мјесеца издвајају по једну конвертибилну марку. - За узврат, од “Жеље” добијају годишње чланске карте да могу присуствовати

свим нашим утакмицама. Овом приликом желио бих да им се захвалим на оваквом виду помоћи и надам се да ћемо се и убудуће на овај начин дружити и сарађивати. Такође, надам се да ће и други препознати наш рад, труд и залагање и постати пријатељи нашег клуба који је увијек био раднички и жељезнички – истиче Јевтић. Нови шеф стручног штаба ФК „Жељезничар“,

Славко Петровић уједно је и спона између “Жеље” и новоформиране школе фудбала “Фер Плеј” из Добоја. Истиче да му је циљ омасовљавање клуба и примјена већ провјерених модела рада са младима и стварања професионалних играча. - Наш главни циљ је да поред рада са сениорима и даљег напретка, што више младих фудбалера из омладинских школа фудбала играју, напредују и из ФК „Жељезничар“ оду у виши ранг и по

могућности остваре сутра велику европску или свјетску каријеру – рекао је Петровић. Планови за убудуће, поред рада са сениорским тимом у великој мјери усмјерени су на професионалан рад са младим селекцијама као и одржавање више спортских турнира за најмлађе, додаје Славко Петровић, шеф стручног штаба ФК „Жељезничар“. Руководство и чланови

извршног одбора добојског друголигаша истичу да су воља и жеља да клуб напредује, оно што их мотивише да раде више и боље и створе неопходне услове за играче и нормално функционисање клуба. Да би се планови и програмски циљеви клуба остварили, потребна су одређена финансијска средства наглашава Боро Благојевић члан извршног одбора ФК „Жељезничар“. - Прорачуни су да је за клуб у овом рангу такмичења и са овим бројем играча, од најмлађих категорија до сениора, на

годишњем нивоу да би све функционисало, неопходно око 60 хиљада КМ. План нам је да се конструкција

финансирања затвори из неколико извора. Осим средстава која добијамо и која су планирана из

годишњег буџета локалне заједнице, помоћи спонзора и пријатеља клуба, планирамо и да

упознамо чланове управе ЖРС са нашим радом. Ми смо жељезнички клуб и надамо се разумијевању

и помоћи овог предузећа. Разумијемо тешку ситуацију која је глобално присутна али надамо се да ћемо постићи неки договор на обострано задовољство – истакао је Боро Благојевић, члан извршног одбора ФК „Жељезничар“. Након 43 године у Добоју ће у месецу новембру бити одржан историјски фудбалски дерби. Званична такмичарска утакмица за бодове биће одиграна на стадиону Луке где ће „Жељо“ гостовати „Слоги“ у последњем колу друге лиге првог дијела првенства Републике Српске. А.С.

НЕВАЖЕЋИ ДОКУМЕНТИПроглашава се неважећом изгубљена ФИП легитимација бр. 259, издата на име Кесић Бранко, радник Секције за СТД Бања Лука.

КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕ ФОТОГРАФИЈЕ

ЖЕЉЕЗНИЦЕ ЕВРОПЕ КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТОАПАРАТА Заједница европских жељезничких и инфраструктурних предузећа (ЦЕР) објавила је конкурс за најбољу фотографију жељезница Европе. Конкурсом за најбољу фотографију жељезница Европе настоји се стимулисати креативност корисника жељезнице и нагласити савремена, еколошка и хумана димензија жељезница. Дванаест најбољих фотографија ће илустровати календар ЦЕР за 2016. годину и свака ће добити награду од 200 евра. Конкурс је отворен не само за чланове ЦЕР већ и за све држављане

28 држава чланица Европске уније, Албаније, БиХ, Грузије, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Норвешке,

Србије, Швајцарске и Турске. У избору за најбоље учествоваће само фотографије начињене у тим земљама. Фотографије високе резолуције (пожељно је у хоризонталном формату) потребно је доставити најкасније до 16. октобра 2015. путем интернет странице ЦЕР (www.cer.be) Детаљна правила конкурса могу се пронаћи на http://www.cer.be/european-railway-photography-contest-rules) За више информација о конкурсу, контактирати Алин Бастан (aline.bastin@cer.be / +32 (0)2 213 08 72).

ФК „Жељезничар“ из Добоја основан је 1933. године. Данас се такмичи у другој лиги Републике Српске група Запад. Поред сениорског састава у клубу функционишу и омладинске такмичарске селекције предпионири, пионири, кадети и јуниори. ФК „Жељо“ тренутно у својим селекцијама броји око 120 чланова. Пословно-техничка сарадња успостављена је са школом фудбала „Фер плеј“ из Добоја.

Просторије после поплаве Обновљене просторије

ГЛАС ЖЕЉЕЗНИЧАРА 26

Седамдесетшестогодишњи Димитрија Стевановић из Кожуха код Добоја, сачувао је старе жељезничке возне карте и успомену на путовања возом. Иако деценијама живи у Аустралији сјећања на возове, путовања и срећне дане – не блиједе

Више од половине свог живота, Димитрија Стевановић из Кожуха код Добоја, чува у свом новчанику возне карте које је прије 44 године купио на жељезничкој станици у Добоју. Са тим картама, сјео је у брзи воз из којег је изашао у Бечу, а онда за 46 шилинга купио авионску карту до Аустралије. - Живим у Мелбурну са породицом и повремено долазим у Кожухе. Ове возне карте желим да поклоним

Жељезницама Републике Српске – каже Димитрија. Иако има 76 година још увијек се одлично присјећа путовања возом које му је промијенило живот. Карту за други разред брзог воза, од Добоја до Загреба, платио је 28,80 тадашњих југословенских динара. - Вагони су били крцати путницима, брзи воз којим сам путовао био је заиста брз. У возу сам доплатио карту до Љубљане па онда до Беча. Можда што сам био млад али чини ми се да су тада сви били срећнији, па и ја који сам кренуо трбухом за крухом – објашњава Димитрија Стевановић. У потрази за бољим

животом радио је свакојаке послове, мијењао адресе становања и са собом увијек носио кофер пун успомена који га је подсјећао на родну груду. - Чувао сам те ситнице, попут ових возних

карата. Имам старе

фотографије, старе

документе, пасоше и друге

успомене. Гдје год сам

становао, брижно сам чувао

те ствари – казује Димитрија.

Он није сачувао само карту за путнички воз која је издата под бројем 07078 већ и доплатну карту за брзи воз евидентирану бројем 55472. Каже да је замолио кондуктере да му не пониште карте које је купио. - Рекао сам им: „Људи, не бушите ове карте. Путујем за Аустралију и желим да их сачувам за успомену.“ Имао сам срећу да су ми испунили жељу – прича он. Каже да би га радовало да се карте које је толико година чувао нађу на некој изложби и да је спреман

да неким институцијама поклони дио старих фотографија које чува у свом албуму. - Нисам никада лудо јурио за новцем. Имам своју фирму и солидно живим. Ништа ми не фали. Ове успомене у мени буде само лијепа сјећања – каже

Стевановић. Да су му возне карте које је платио на путничкој благајни у Добоју донијеле срећу, убијеђен је и због

тога што је у Аустралији упознао супругу са којом је и данас у срећном браку. - Након седам година боравка и рада у Аустралији, упознао сам једну Македонку из Битоља са којом имам дјецу и лијеп живот. Неки су се и тада шверцовали возом али ја нисам. Мирно и без стреса сам путовао. Жељезнице су моја велика љубав. О нашим возовима сам често сањао у далеком свијету и присјећао се путовања возовима – закључује Димитрија Стевановић. Било му је необично што у Кожухама нема изграђених перона јер је након дугог боравка у Аустралији навикао на нископодне возове и да с лакоћом улази у њих.- То је ипак село, можда је и боље да се мало намучимо да уђемо у воз, мада то као младић нисам ни примјећивао – закључује Димитрија.

Ц.У.

ДИМИТРИЈА СТЕВАНОВИЋ ИЗ КОЖУХА, ЗАЉУБЉЕНИК У ЖЕЉЕЗНИЦЕ

КОНДУКТЕРИ НИСУ ИЗБУШИЛИ КАРТЕ

Фото: Драган Ракић