##9,JUGOSLAVIJA ЖШШ

а п н и н н

иш UH1IHH нш

#NNJUGOSLAVIJA I SVET 1962.

#PPmladost #MMBEOGRAD #GG1963

S A D R Ž A J PORUKA DRUGA TITA

DOGAĐAJI GODINE

Ustav FSRJ na svenarodnom razmatranju . . . . 7 Prednacrti ustava narodnih republika . . . . 8 Publikacije o Ustavu i odjek u svetu . . . 9 Javna diskusija o prednacrtu ustava 10 Povelje komuna — Povelje građana . . . . . 12 Statuti radnih organizacija — osnovni normativni akti . 13 Pismo IK CK SKJ , . . . . . . . 14 Govor u Splitu . . . . . . . . 15 IV Plenum CK SKJ Ш Titov 70-ti rođendan . . . ' . . . . . 1 8 Ekonomska' konferencija zemalja u razvoju . . . 2 4 Kairska deklaracija zemalja u razvoju . ' . . 2 6 Tri Istorijske akci je UN . . . . . . 28 Kubanska kriza . . . . . . . . 30 Npva era u prodiranju čoveka u kosmos — petorica

u vasionl . . . . . . . . . . 32

PRIVREDA, PROIZVOĐAČI, SAMOUPRAVLJANJE

POLITIKA EKONOMSKE EFIKASNOSTI . . . . 34 Napredak podelom rada — Jedan od prvih zadataka 36

PROIZVODNJA, TRANSPORT I PROMET . . . 38 Novi prplzvodl . . . 40 Hleb, drvo i meso . . . . . . . 41 Građevinarstvo . . . . . . . 42 Transport . . . . . . . . 43 Roba osvaja kupca . . . . . 44

IZGRADNJA PRIVREDNOG POTENCIJALA . . . . 46 Hidrocentrala »Split« . . . . . . . 4 7 Struja, , ugalj, nafta . . . . . . . 4 8 Metalurgij i i metaloprivreda . . . . . 50 Novi automobilski kombinat . . . . . 51 Hemijska industri ja ' . '.. . . . . ' ' .. 53 Pančevačka azotara . . , , . i . 54 Industrija drveta i papira . . . . . . 55 Prehrambena industri ja . . . . . . 56 Tekstilna industrija . . . . . . 57

, Guma i koža . v . . ... - . . 58 Građevinarstvo . . . , .... . . . . 59 Poljoprivreda . . . . . . . . 60 Komunikacije .. . . . . . . . 61 Trgovina; ugostiteljstvo, turizam . . . . 63

IZVOZ DVOSTRUKI REKORD . . . . . 64 Sajamski kontakti . . . . . . 68 Turizam vrejo deviza . . . . . . 69

LIČNI I DRUŠTVENI STANDARD . . . . 70 Prvi stanovi za nepoznatog kupca . , . . 72 Komunalne službe . . . . . . 73

OBRAZOVANJE KADROVA Svaki Sesti Jugosloven u Školskoj klupi . . . 74 Oko 200.000 osnovaca završilo školovanje . . . 7 5 U svakom srezu viša Škola . . . . . . 76

ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA Milijarde za zdravlje . . . . , 78' Sa vremen i metodi lečenja . . . . . 80 Dobrovoljni davaoci krvi . . : , , v Ш ;

DRUŠTVENI I POLITIČKI ŽIVOT

Rad Savezne-narodne skupštine . . . . 82 Savezno izvršno Veće . . . . . . . . 83 Savez komunista . . . . . . . 84 Socijalistički savez . . . . . . 88 Savez sindikata . • ; •„• ..••.;'.••>_.'" - .'. •, • 92 Društveno-političko i ekonomsko-stručno 'obrazovanje . 96 Prva ma j 1962. . . . . . . . '. 98 Savez boračkih organizacija . . . . . . ; 100 AFZ: 1942—1962. . . . . • . . . 102 Radna žena danas . . I . . . . . 103 Republički kongresi Narodne omladine . i . . 104 Plenum CK NOJ . . , l . . . . , . . 105 Učenje т— rad г—" zabava . . . . . , 106 20 godina omladinskih radnih brigada . . 1 0 8 Od Sanice do Osipaonlce . . ' . . . . . . 109 Autoput 1962. . , . .. . . . TIP 20 godina pionirske,, organizacije . . . . 1 1 2 Pionirske1 igre * Г . . . , * . v •. ' . 1 1 4 JNA — DVE DECENIJE JRM . ' . : . . - 1 1 6

Sećanje Па slavnu prollošt . . . . . . Bojna gotovost . . . . . . . . . I^Ö: život u armiji . . . . . . . . 120 Narod i ' armije . . . . . i . . . . 1 2 2

-Armija u izgradnji zemlje . . . . . . 123

AKTIVNA KOEGZISTENCIJA NA ĐELU

126 127 128 129 130 132

134 135

AKTIVNA KOEGZISTENCIJA NA DELU . . . 1 2 4 POSETE I SUSRETI NA VISOKOM NIVOU

Tito u UAR i Sudanu . Ranković u Italiji . Brežnjev u Jugoslaviji . Tito u SSSR . . Kardelj u Aziji .

AKTIVAN CLAN SVETSKE ORGANIZACIJE SVESTRANA BILATERALNA SARADNJA — SUSEDNE ZEMLJE ,

Bugarska I Rumunija . Italija 1 Grčk« . Mađarska i Austrija . . . . . . . 1 3 6

SVESTRANA BILATERALNA SARADNJA — EVROPA I AMERIKA

SSSR . . , . . . . . . . 137 Poljska . . . . . . . . . . 1 3 8 ČSSR, DR Nemačka, Svajcarske 139 Francuska, Holandija, SR Nema&a . . » 14D SAD, Velika Britanija . 1 4 1 NorveSka, §Vedska , . , . . 142

SVESTRANA BILATERALNA SARADNJA — AFRIKA I AZIJA

Alžir . . . . . . . . . . 1 4 3 UAR . . . 1 4 4 Sudan, Etiopija, Uganda 146 Kamerun, Tanganjika, Nigerija, Mali . . . 147 Tunis, MaJi, Maroko . . 148 Tanganjika, Senegal, Uganda . . . . . 149 Iran, Cejlon, Pakistan . . . . . . . 150 Singapur, Indija . . . . . . . ISl

SVESTRANA BILATERALNA SARADNJA — LATINSKA AMERIKA

Br«izil, Meksiko, Čile . 1 5 2 Bolivija, Kuba, Kostarika . . . . . . 153

MEĐUNARODNA AKTIVNOST DRUŠTVENIH ORGANI1» ZACIJA

Sindikati . . . . . . . . 1 5 4 Omladine . . . . . . . 157 Socijalistički savez . . . . . 158 Savez komunista . . . . . . , . 159 Savez boraca i Liga za mir , . , . . . 160 Novinari . . . v . . I 162 Ugledni gosti na Jadranu . . . . , 163 Međugradska saradnja . . . . . . 164 Ponovo u starom kraju . . , . 165 Susreti i dogovori . . , . , . 166 ReČ Jugoslavije . . . . . . . . 168

ZBIVANJA U SVETU

XVI I ZASEDANJE GENERALNE SKUPSTI NE UN Sest novih članica UN .

RATNA ZARI5TA Latinska AmerPka: Zaoštravanje stanja . Indijsko-kineska granica: Dugotrajan sukob Kambodža: Ugrožena nezavisnost . Južni Vijetnam: Uspesi oslobodilačkih snaga Bliski Istok: Vrenje i stabilizacija . Malezija: Otpor stvaranju nove federacije . Kongo: Neokolonijalizam učvršćuje anarhiju Berlin: Stalno a k t u e l a n . ' . . . Nesmanjena trka u naoružanju , . . Za svet bez bombe i oružja • .

UČVRSČJVANJE NOVE ORIJENTACIJE Indija: Pobeda i teškoće kongresne s t ranke Indonezija: Savladavanje privrednih teškoća Irak: Previranje . . • . В р г т а : Promena režima , . . Cejlon: Ka Unutrašnjoj stabilizaciji Afrika: Za poboljšanje međudržavnih odnosa UAR: Nova socijalistička etapa revolucije Tanganjika: Nova republika . Etiopija: Velika inicijativa . Sudan: Normalizacija društveno-poiitičkog Gana: Samostalni pravac razvitka Nigerija: Sudbonosne stranačke razmirice Gvineja: Pripreme za ubrzanje društvenog Mali: Socijalizam sopstvenim putem . Maroko: Prvi ustav .

HRONIKA DOGAĐAJA SSSR: Veliki privredni uspesi . SEV: Ekonomske saradnja i ideološke Poljska' . . . . . . " , Cehoslovačka . . . . Rumunija . . . Nemačka DR . . . . '. Mađarska . . . . » . Bugarska • ., : .• ' .... 1 • NR Kina; Polit:ka zaoštravanja hladnog rata SAD:: Dilema najrazvijenije zemlje Pa riz-Bon: Blokovska osovina u izgradnji ŽET: Cen j kari je oko ulaska V. Britanije Zapadni I rij a n ; Ugašeno ratno žarište . Laos: Konačno sporazum . Nove nezavisne zemlje . . . , Alžir: Na putu mirne izgradnje .

DALJI RASPAD KOLONIJALIZMA Novi Udarac kolonijalizmu . Angola: Nastavak oslobodilačke borbe Kenija: Odlaganje nezavisnosti . Federacija Rodezija: Pred raspadom .

POKRETI I AKCIJE RADNIČKE KLASE Ka svetskoj sindikalnoj konferenciji .

' Jedinstvenost u štrajkačkoj akciji Preko 10 mi I iona nezaposlenih . .

života

napretka

diskusije

170 171 • 172 173 174 174 175 176 176 177 178 18Ö

182 183 184 184 184 185 186 187 187 187 188 188 189 189 189

190 192 193 194 194 195 195 195 196 197 198 199 206 200 201 203

204 205 206 207

208 210 212

NAUKA I TEHNIKA

Nauka u službi života . . . . . 214 Priznanja za razvitak naučne misli, i . . 215 Pronalasci i racionalizacije . . . . 216 Škola budućih stručnjaka . . 218

KULTURA I UMETNOST

Hronika kulturnih događaja . . . . . . 220 Ivan MeStrovi: . . * . . . . 222 Pjer Križanić . . . . . 223 40 godina »Borbe« 4 224 Hronika kulturnih događaja. . . 225 Kratki f i lm . . . . . . 226 Hronika kulturnih događaja . . . : . . 227 Prvi Jugosloven sa Oskarom . . 230 Hronika kulturnih događaja 231 Značajni događaji pozorišne sezone . . . . 234 Steri j ino pozorje . . 235 Hronika kulturnih događaja . . . . . . 236 »Pula 1962« . . . . . . . . . 2 4 0 Hronika kulturnih događaja . . . . * . 242

SPORT

Sport u 1962. . . . . . . . 250 Galerija »asova« . . 257 NaS fudbal . . . . . . . . . 258 PEA . 260 Sah 264

NESREĆE I NEPOGODE . 2 6 6

ZANIMLJIVOSTI 12 ŽEMLJE I SVETA

Tel&tar . . . . . . . 270 ' Re&a zanimanja . . . . . . . . 27l Staro i novo 272 Kamere piSe život . . . . . . . 274 Neobične životinje 280 Novo u saobrećeju - - . . . 282

ZABAVA I RAZONODA 284 HUMOR . . . . . . . . 286 1 S P . R A V K E Ш HRONOLOGIJA DOGAĐAJA U ZEMLJI 1 SVETU . . . 293 N A P O M E N E . . . . . . .

#KK312

N O V O G O D I Š N J A P O R f K A P R E D S E D N I K A T I T A »Drugovi i drugarice, građani i građanke Jugoslavije, stupajući u novu, 1963. godinu, möiemo s

olakšanjem gledati na pređeni opasni period u 1962. godini, kada je čovječanstvo sa strep-njom gledalo na svoju sudbinu. Bili smo na ivici jedne ratne katastrofe sa najstrašnijim posljedicama. Pa ipak, i ovog puta je pobi-jedio zdrav ljudski razum onih faktora koji su najodgovorniji za očuvanje mira u svi-jetu. čitav miroljubivi svijet im je za to za-hvalan i baš ta zahvalnost predstavlja za njih najodgovorniju obavezu da i ubuduće njihova glavna briga bude očuvanje mira, da budno i ozbiljno prate miroljubive težnje ogromne većine čovječanstva i da to bude njihova orijentacija u spoljnoj politici. One snage koje slijede i koje će slijediti politiku mira, politiku miroljubive i konstruktivne koegzi-stencije medu narodima, mogu s punim pra-vom i povjerenjem računati na podršku svih miroljubivih snaga u svijetu.

U borbi za mir i miroljubivu međunarodnu saradnju, zajedno sa neangažovanim i dru-gim miroljubivim snagama u svijetu, poli-tika naše zemlje na međunarodnom planu u prošloj godini došla je do punog izražaja, naročito u Organizaciji ujedinjenih nacija. To je učinilo da još više poraste ugled naše zemlje u svijetu. Naša spoljnopolitička aktiv-nost mora biti prožeta takvom brigom da naši radni ljudi mogu mirno graditi svoju srećniju budućnost, sa uvjerenjem da rezul-tati njihovog stvaralačkog rada neće bi-ti ničim ugroženi. Naša spoljna politika mora da bude u skladu sa principima miroljubive aktivne koegzistencije, sa principima miroljubive saradnje sa svim zemljama bez obzira na razlike u dru-štvenim sistemima. U borbi za mir potrebno je još više usklađivati naše akcije sa akcijama neangažovanih zemalja, i još više proširivati našu svestranu saradnju sa tim zemljama. U svojoj spoljnoj politici mi moramo i dalje jačati i proširivati saradnju sa socijalističkim zemljama, sa Sovjetskim Savezom i drugima, izbjegavajući sve ono što bi moglo ometati pravilne odnose sa njima. Zasnivajući našu spoljnu politiku na takvim osnovama, mi ćemo najviše doprini-jeti učvrćšenju mira u svijetu i stvaranju spokojstva u izgradnji socijalizma u svojoj zemlji.

Mi smatramo da u današnje vrijeme poli-tika sile, politika rješavanja međunarodnih problema putem sile ili oružanim obračuna-vanjem među društvenim sistemima, pred-stavlja najreakcionarnije shvatanje, bilo s koje strane ono dolazilo.Pob j eda socijalizma je najsigurnija u miroljubivom takmičenju među narodima zemalja sa različitim druš-tvenim sistemima u njihovom ekonomskom . razvoju. Negirati to — znači stajati na po-

zicijama sličnim pozicijama onih reakcionar-nih kapitalističkih krugova koji smatraju da putem rata mogu ne samo spriječiti već _ i uništiti komunizam i produžiti egzistiranje kapitalizma. Međutim, prošlo je doba klasič-nih ratova, kad je jedna strana mogla da bude pobjednik. U jednom novom svjetskom ratu, sa današnjim sredstvima razaranja, bili bi svi pobijeđeni, katastrofa bi bila totalna.

Građani i građanke, u ' našem unutrašnjem razvoju i životu,

prošle, 1962. godine naši radni ljudi'postigli su nove uspjehe u raznim oblastima svog stvaralačkog rada. Naročito u poljoprivredi, na društvenom sektoru, ti su uspjesi ostva-reni' uprkos veoma teškim elementarnim pri-likama i Suši. To je još značajnije. O čemu govore ti uspjesi? Oni govore o tome da se i uz loše vremenske prilike mogu postići dobri rezultati u poljoprivredi, ako je obrada savremepa, ako se male, razbacane parcele objedine u krupne komplekse, na kojima se jedino mogu uspješno primjenjivati sve po-trebne savremene agrotehničke mjere. Ove godine se najizrazitije mogla vidjeti razlika između prinosa na društvenom i individu-alnom sektoru. Na društvenom sektoru pri-nos je bio tri, četiri pa i više puta veći nego na individualnom. Neka to bude dobra po-uka za naše individualne poljoprivredne pro-izvođače, da i sami uvide da je individualna proizvodnja u poljoprivredi bez svake per-spektive i da je to štetno ne samo za zajed-nicu kao cjelinu, već u prvom redu i za njih same. Prema tome, društveni, odnosno soci-jalistički sektor u poljoprivredi pokazao je do sada svoju punu vrijednost u korist proiz-vođača i naše zajednice u cjelini i mi ga mo-ramo uporno i neprekidno proširivati, da bismo mogli obezbijediti dovoljno poljopri-vrednih proizvoda za snabdijevanje našeg stanovništva, pa i za izvoz, jer za to imamo potrebne uslove. Nama nije Svejedno kako će živjeti naš seljak, poljoprivredni proiz-vođač. Mi želimo i nastojaćemo da on živi bolje, da i njegov standard brže raste. Ali zato mora i on proizvoditi za tržište i tako podizati svoj standard. Pojedinačno on to neće biti u stanju, već udružen, u zadrugama, u društvenoj proizvodnji.

Drugovi i drugarice, u prošloj godini mi smo morali konsta-

tovati neke slabosti u našem društvenom raz-voju i našim društvenim odnosima. Mi smo 0 tome govorili otvoreno pred našim naro-dom. žigosali smo neke drastične pojave sub-jektivnog karaktera i to je dalo pozitivne rezultate, ali ima još dosta toga da se ispravi, 1 mi se nećemo zaustaviti na dosadašnjim rezultatima u tom pogledu. Ako neko misli da je to bila samo privremena bura koja će proći, i da će onda opet ići po starom, taj se vara. Sve pojave koje se mogu negativno

odraziti na normalan socijalistički društveni razvitak moramo u korijenu sprečavati.

Veoma značajan porast našeg izvoza u ovoj godini, naročito u drugom polugođu, a isto ta-ko i porast proizvodnje, pokazuje da do toga nije došlo zbog nečega, izvan nasr iz objek-tivnih razloga, već prvenstveno iz subjektiv-nih razloga, zbog brzog uklanjanja negativ-nih stvari, zbog oolje organizacije, zbog veće aktivnosti komunista i drugih svjesniji soci-jalističkih snaga u sagledavanju interesa za-jednice kao cjeline.

Drugovi i drugarice, stanje u našem kulturnom i moralno-poli-

tičkom životu nije onakvo kakvo bismo mi željeli da bude, i kakvo bi odgovaralo našoj socijalističkoj zajednici. Naročito u književ-nosti, i u umjetnosti uopšte, ima mnogo čega tuđeg, nespojivog sa našom socijalističkom etikom, nečeg što pokušava da sa linije koju je odredila naša revolucija skrene tok našeg razvoja u drugom pravcu. To su razne deka-dentne pojave unesene izvana. Mi se moramo boriti protiv njih, ali ne uvijek administra-tivno već političkim radom. To je zadatak čitavog našeg društva. To je zadatak Socija-lističkog saveza, to je zadatak Saveza komu-nista. To je, naročito, zadatak omladinskih i drugih organizacija u okviru Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Pravilan i uspješan razvoj socijalizma u našoj zemlji zavist u prvom redu od nas, rukovodećih ljudi: zato treba smjelo i uporno ispravljati sve ono što se u prošlosti pokazalo kao ne-gativno. Naš razvoj zavisi u prvom redu od komunista, od pravilnog rukovođenja i us-mjeravanja, zavisi od realističkog gledanja na naše potrebe i materijalne mogućnosti, od pravilne raspodjele sredstava, zavisi od brige za čovjeka, za ljude.

Građani i građanke, U 1963. godinu mi ulazimo sa 'novim zada-

cima, koji nisu nesavladivi, jer mi imamo dovoljno iskustva da bismo ih mogli pravilno rješavati. Mi smo iz nedostataka u prošlosti izvukli potrebne zaključke i sada te zaključ-ke moramo dosljedno sprovoditi, bez nervoze i pretjerivanja.

U narednoj, 1963. godini mi ćemo donijeti i novi Ustav, o kome se vodi otvorena disku-sija u najširim masama naroda. Ja sam uvje-ren da će nam novi Ustav mnogo olakšati dalji pravilan razvoj cjelokupnog društve-nog života. Mi možemo s povjerenjem gledati u srećniju budućnost, u ostvarenje so-cijailzma u našoj zemlji, jer je to cilj koji je ispisan na zastavi naše revolucije.

Građanima i građankama Jugoslavije, na-šim trudbenicima, graditeljima socijalizma, članovima Socijalističkog saveza radnog na-roda Jugoslavije, našoj omladini t pionirima, pripadnicima naše Narodne armije i službe bezbjednosti želim srećnu Novu, 1963 godinu.

5