Srebrna zvezda

er Artur Konan Dojl

Šerlok Holms u avanturi

ojim se, Votsone, da ću morati da otputujem — reče mi jednog jutra Šerlok Holms.B

— Otputujete? Kuda?— U Dartmur, u Kings Pajlend.Nimalo se ne iznenadih. Čudio sam se što se on već

ranije nije upleo u taj neobični slučaj, glavni predmet razgovora širom Engleske u to vreme. Moj prijatelj šetkao je celog dana, namrgođeno, tamo-amo po sobi, pognute glave i pušio je bez prekida, puneći svaki čas lulu najjačom krdžom, praveći se pri tom kao da ne čuje moja pitanja i opaske. Naš prodavac slao nam je najnovija izdanja svih novina, ali Holms bi ih samo letimično pogledao i odmah bacao u ugao. Iako nije ništa govorio, znao sam dobro o čemu razmišlja. U to vreme je u javnosti postojao jedan jedini problem, koji je mogao da zagolica njegovu analitičku prirodu: neobičan nestanak glavnog favorita u konjskoj trci za

7

Аимииге ŠtrLffka. Hdm/sa.

Vesekson kup i tragično ubistvo njegovog trenera. Zato me nije nimalo zatekla njegova izjava, da namerava da ode u mesto gde se odigrala drama.

— Rado bih pošao sa vama, ukoliko bih bio siguran da vam ne smetam — rekoh mu.

— Naprotiv, dragi moj Votsone, učinićete mi veliku uslugu ako pođete sa mnom. Nadam se, da to neće biti za vas izgubljeno vreme, jer se čini da su neke okolnosti u tom slučaju naročito zanimljive. Još imamo vremena da stignemo na voz za Pedington. Za vreme putovanja objasniću vam, pobliže, mnoge pojedinosti. Učinićete mi veliku uslugu, ako ponesete svoj odlični dvogled.

I tako sam, otprilike, posle sat vremena, sedeo u uglu jednog vagona prve klase i jurio prema Egzeteru, dok je Serlok Holms, svoje lice uokvireno kao uvek kapom sa naušnjacima, udubio u svežanj najnovijih novinskih izdanja koje je nabavio na stanici Pedington. Već smo uveliko za sobom ostavili Reding, kad on odjednom baci i poslednji primerak pod sedište i ponudi mi cigaru.

— Baš se vozimo kako treba — reče on, zagledavši se kroz prozor pogledavše na sat. — Pedeset tri i po milje na sat.

— Nisam primetio nikakve oznake za četvrtine milja — rekoh.

— Nisam ni ja. Ali telegrafski stubovi duž ove pruge postavljeni su u razmacima od šezdeset jardi

s

Srebrnci глгегЈл

■ račun je prost. Pretpostavljam da ste već pročitali u novinama nešto u vezi sa ubistvom Džona Strejkera i nestankom Srebrne Zvezde.

__ Pročitao sam ono što su izneli Telegraf iHronikl.

— To je jedan od onih slučajeva u kojima veštinu rasuđivanja treba usmeriti na pažljivu ocenu svih pojedinosti, više nego na iznalaženje nekih svežih dokaza. Tragedija je bila tako neobična, tako složena, tako značajna za svakog ko pati od preobilja sumnji, nagađanja i hipoteza. Teško je bilo odvojiti ukrase od činjenice, apsolutne, neporecive činjenice od ulepšavanja teoretičara i reportera. Zatim, kad smo već stvar postavili na sigurne temelje, trebalo bi da donesemo zaključke i utvrdimo na kakvim to specijalnim okolnostima počiva cela ta misterija. U utorak uveče primio sam dva telegrama: od pukovnika Rosa, vlasnika konja, i od inspektora Gregorija koji istražuje ovaj slučaj, pa me zove da sarađujemo.

— U utorak uveče, — viknuh — a sad je četvrtak ujutru. Zašto, pobogu, niste juče otišli?

— Dragi moj Votsone, bojim se da će mnogi koji nie poznaju, po vašim memoarima pomisliti da sam pogrešio, što bi, uostalom, i bilo najnormalnije. Gmjenica je, međutim, da nisam mogao da verujem u rnogućnost da najpoznatiji konj Engleske može tako dugo da ostane neprimećen, pogotovo u tako retko

9

AvoMture ŠerLrlcA НаСшл

naseljenom kraju, kao što je kraj severno od Dartmura. Očekivao sam svakog časa da konj bude pronađen i da će se utvrditi da je njegov otmičar ubica Džona Strejkera. Kad je osvanulo i drugo jutro, međutim, i kad sam saznao da osim hapšenja mladog Ficroja Simpsona ništa drugo nije učinjeno, zaključio sam da je vreme za akciju. Sada pak nekako mislim da jučerašnji dan ipak nije prošao sasvim uzaludno.

— Znači, došli ste do nekih konačnih zaključaka.— Došao sam, u najmanju ruku, do bitnih činjenica.

Nabrojaću vam ih, jer nikad se ne rasvetljava neki slučaj tako dobro kao kad se izlaže drugome. Osim toga, ne mogu da računam na vašu saradnju, ukoliko vam ne ukažem na tačku s koje polazim.

Ja se zavalih u meko sedište naslonjače, pušeći cigaru i ispuštajući kolutove dima, dok je Holms, pognuvši se malo, svojim dugim, tankim kažiprstom označavao na stisnutoj šaci svoje leve ruke pojedine tačke i ukratko opisivao događaje, koji su bili povod našem putovanju.

— Srebrna Zvezda — otpoče on — to je konj sojaAjzonomi koji je postigao izvanredne rezultate, ravanu tome svojim slavnim precima. Sad ima pet godinai pukovniku Rosu, njegovom srećnom vlasniku,donosio je na trkama samo nagrade. U vreme kad jenastupila katastrofa bio je najveći favorit za "Veseksovkup" Stanje na kladionici bilo je tri prema jedan. Na

10

Sfeifrna. zuezJa.

trkania ie uvek bio glavna uzdanica publike; nikad je nije razočarao, pa su na njega, čak i kad je imao male prednosti na startu, stavljane ogromne svote. Bilo je očito, dakle, da je moralo biti mnogo ljudi, koji su bili i te kako zainteresovani da Srebrna Zvezda ne bude na startu, kad se narednog utorka spusti zastavica nastazi.

Naravno, s tom mogućom činjenicom računalo se i u Kings Pajlendu, gde se nalazi konjušnica pukovnika Rosa. Stoga su preduzete sve mere opreza da se tom favoritu ništa ne dogodi. Trener Džon Strejker, bivši je bivši džokej koji se borio za boje pukovnika Rosa, sve dok nije postao pretežak. Služio je kod pukovnika punih pet godina kao džokej, a zatim sedam godina kao trener i u službi je uvek bio revnostan i ispravan. Imao je još tri momka: staja trkaćih konja nije, naime, bila velika, jer se sastojala od svega četiri konja. Svako veče jedan od momaka pošao bi da prenoći u konjušnici, dok su ostali spavali u gornjim prostorijama. Sva trojica imala su odlične karaktere. Džon Strejker je bio oženjen, pa je živeo u maloj vili, udaljenoj oko dve stotine jardi od konjušnice. Dece nije imao, držao je jednu služavku i bio prilično imućan. Okolina tog mesta sasvim je nenaseljena; jedino se oko pola milje severno od mesta nalazi nekoliko kućica koje je neki preduzetnik iz Tevistoka sazidao za invalide Z-a sve koji hoće da uživaju u čistom vazduhu. Sam

11

AvMvture ŠtrlokA H-oUusa

Tevistok leži dve milje zapadno, dok se s one strane močvare, takođe, na oko dve milje udaljenosti, nalazi u Kepltonu veća staja trkačkih konja, koja pripada lordu Bekvoteru, a njom upravlja Sajlas Braun. Ostalo je močvarno zemljište, potpuno zapušteno i na njemu živi samo nešto Cigana, lutalica. Takva vam je bila opšta situacija prošlog ponedeljka u noći kad se dogodila katastrofa.

Prethodne večeri konji su, po povratku sa treninga, bili napojeni, pa je konjušnica u devet sati zaključana. Dva momka su otišla do trenerove kuće, gde su večerali u kuhinji, dok je treći, Ned Hanter, ostao kod konja. Nekoliko minuta posle devet, služavka Edit Bekster odnela mu je večeru — činiju dimljene ovčetine. Za piće mu nije ponela ništa, jer se tamo nalazila slavina za vodu. Po propisu, dežurni momak je smeo da pije samo vodu. Služavka je ponela fenjer, jer je posvuda naokolo vladao gust mrak, a staza je vodila kroz samu močvaru.

Edit Bekster je stigla na trideset jardi od konjušnice, kad se iz tmine pojavi neki čovek i pozva je da stane. Pošto se čovek pojavio nadohvat žutog svetla njenog fenjera, služavka primeti da se čovek koji joj se približio ističe otmenim držanjem, da je obučen u odelo od sivog tvida, da na glavi ima kačket od tkanine, na nogama gamašne, a u ruci težak štap s okruglom drškom. Ipak, od svega je najviše iznenadilo njegovo

12

Srebrna, zi/егал

eterano ^iedilo u licu i, očigledno, uzrujanost. Ро nienom mišljenju moglo mu je biti otprilike tridesetgodina.

"Možete li mi reći gde se nalazim?" zapita je on. "Bio sam već gotovo odlučio da prespavam u močvari, kad sam ugledao svetlost vašeg fenjera."

"Nalazite se u Kings Pajlenu, blizu konjušnice trkačkih konja, koje upravo treniraju" odgovori ona.

"Ah, zaista! Pa to je prava sreća!" povika on. "Čuo sam da u konjušnici svake noći spava po jedan momak. To što mu nosite, sigurno je večera. Siguran sam da niste toliko ponosni da biste se odrekli nove haljine koju možete da zaradite, zar ne?" i pri tom izvuče iz prsluka komad belog papira, pa ga razvi. "Pobrinite se da to dospe noćas do tog momka, pa ćete moći kupiti najlepšu haljinu."

Devojka se prepade tog njegovog ozbiljnog nastupa, strugnu pored njega i domognu se prozora kroz koji je obično predavala hranu. Prozor je već bio otvoren, a Hanter je sedeo u staji za jednim stolićem. Devojka je upravo počela da priča šta joj se dogodilo, kad se stranac ponovo pojavi.

Dobro veče" reče on, gledajući kroz prozor. "Hteo Dih da razgovaram sa vama." Devojka je kasnije izjavila, Pod zakletvom, da je za vreme dok je govorio primetila <ako mu iz stisnute šake proviruje jedan paketić.

Sta tražite ovde?" upita ga momak.

13

AvMvture ŠtrUrka. H-dmsa.

"Tražim nešto što bi moglo da popuni i vašu kesu" odgovori neznanac. "Imate dva konja za Veseksov kup.-Srebrnu Zvezdu i Bajara. Dajte mi savet za klađenje i nećete biti na gubitku. Da li je tačno da Bajar i s opterećenjem može onom drugom dati na trci od pola milje sto jardi prednosti i da se čak i škola kladila na njega?"

"Vi ste, dakle, jedan od onih prokletih špijuna što obilaze konjušnice. Sada ću vam ja pokazati kako mi iz Kings Pajlenda dočekujemo takve ljude." On skoči i požuri kroz konjušnicu da odveže psa. Devojka pobeže kući, ali se trčeći osvrnu i vide stranca kako se naginje kroz prozor. Čas zatim, kad Hanter istrča iz staje, vodeći psa, stranac je već bio nestao bez traga; momak je obišao celu zgradu, ali nije primetio ništa.

— Stanite trenutak, molim vas — upitah ja — da li je momak kad je istrčao iz konjušnice, vodeći sa sobom psa zaključao za sobom vrata?

— Odlično, Votsone, odlično — promrmlja moj prijatelj. — Toliko sam bio pod utiskom čitave te važne okolnosti, da sam juče posebno poslao telegram u Dartmur, da bih razjasnio stvar. Izlazeći iz konjušnice, momak je zatvorio na njoj vrata, uz to treba dodati da prozor nije toliki da bi se kroz njega čovek mogao provući.

Hanter sačeka da se vrate druga dva konjušara, pa obavesti trenera o svemu što se dogodilo. Strejker se

и

Srebrna. zistzda.

uzruia kad ču za to, premda, kako se činilo, nije bio potpuno shvatio pravi značaj svega toga. To je ipak ostavilo neprijatan utisak na njega. Probudivši se u jedan sat noću, žena ga je videla kako se oblači. Na niena pitanja odgovorio joj je da zbog brige o konjima nema vremena, pa namerava da odšeta do konjušnice, kako bi se uverio da li je sve u redu. Ona ga stade moliti da ostane kod kuće. čulo se, naime, da kiša lupa o prozore, ali trener, uprkos njenom upornom moljakanju, ogrnu svoj široki kišni mantil i ode.

Gospođa Strejker je potom ponovo zaspala, pa se probudila oko sedam sati izjutra. Kad je videla da se njen suprug još nije vratio, ona se brzo obukla i uputila prema konjušnici. Iznenadila se kada je videla da vrata konjušnice zjape otvorena, u konjušnici, sav zapetljan na jednoj stolici, sedi, u stanju potpune obamrlosti, Hanter, dok je pregrada u kojoj je ranije stajao glavni favorit prazna. Od tre&era nije bilo ni traga ni glasa.Odmah razbudi oba momka koja su spavala gore u

potkrovlju, određenom za rezanje sena, iznad prostorije za hamove. Oni nisu cele noći ništa čuli, jer su tvrdo spavali. Hanter je očito bio pod dejstvom neke jake opojne droge, pa su ga, pošto se uveriše da se 0с* n)ega ne može saznati ništa što bi imalo nekog sniisla, ostavili da spava i sa svojim ženama odjurili u '°tragu za konjem i trenerom. Još su gajili nadu da je ener možda, iz bilo kog razloga, izveo konja na neki

15

ЛилШмге ŠtrLoka. НООМАО.

jutarnji trening. Kad se popeše na brežuljak iza kuće, odakle se lepo videla obližnja močvara, nisu naišli ni na kakve tragove, ni konja, ni trenera, ali su primetili izvesne znakove po kojima se moglo zaključiti da se oko njih odigrala neka tragedija.

Otprilike na četvrt milje od konjušnice lepršao se na jednom žbunu žutilovke ogrtač Džona Strejkera, a odmah ispod njega, u močvari, na dnu jedne jame koja je ličila na veliku posudu, pronađen je leš nesrećnog trenera. Glava mu je bila prosto smrskana divljačkim udarcima nekim teškim predmetom, a na butini mu se videla dugačka rana, očito zadana nekim veoma oštrim oruđem. Po svemu se moglo razabrati da se Strejker žestoko borio sa svojim napadačem: u desnoj ruci je držao mali nož, natopljen sve do drške grudvicama zgrušane krvi, dok je u levoj, čvrsto stisnutoj, držao crveno-crnu svilenu kravatu. Devojka je prepoznala kravatu, pa je tvrdila da )w je na sebi imao onaj stranac koji je prethodne večeri došao do konjušnice.

Kad ponovo došao k sebi, Hanter je bio potpuno siguran ko je vlasnik kravate i tvrdio je, upravo, da mu je onaj stranac, dok je stajao kod prozora, u njegovu dimljenu ovčetinu stavio neku drogu i na taj način se oslobodio čuvara.

O nestanku konja, na dnu zlokobne jame, bilo je mnoštvo dokaza da se za vreme borbe on nalazio na onom mestu. Ali on je od tog jutra bio nestao. Mada

16

Srefmia, zinzia.

је nalazaču konja obećana velika nagrada i mada su se svi Cigani u Dartmuru bacili u potragu za konjem, nie) mu bilo ni traga, ni glasa. Povrh svega, hemijskom analizom ostataka večere, koje su našli u činiji momka iz konjušnice, u jelu je pronađena znatna količina opijuma u prahu. Drugi ukućani, međutim, koji su te iste noći okusili istu hranu, nisu osetili nikakve loše posledice.

To su vam glavne činjenice ovog slučaja, izložene bez ikakvih jalovih nagađanja u najprečišćenijem obliku. Sad ću vam ukratko reći šta je, povodom svega toga, uradila policija.

Inspektor Gregori, kojem je poveren taj slučaj, poznat je kao izuzetno sposoban službenik. Da je još samo obdaren maštom, mogao bi daleko da dogura u svojoj struci. Čim je došao mesto događaja, pronašao je i odmah uhapsio čoveka na kojeg je najpre pala sumnja, a nije ga bilo teško pronaći, jer je u čitavom tom kraju bio dobro poznat. Izgleda da se zove Ficroj Simpson. Reč je o čoveku otmena porekla i istaknutog obrazovanja, koji je na trkama prokockao imanje i sad živi uglavnom od manje opasnog i beznačajnog ldadenja po raznim londonskim sportskim klubovima. Pri pregledu njegove knjige u koju je beležio opklade, ustanovljeno je da je u nju uneo sve svoje opklade protiv favorita Srebrne Zvezde, i to u celokupnom iznosu od pet hiljada funti.

17

АоамЛиже SerLoka. H-aUma.

Prilikom hapšenja izjavio je, a da ga niko nije na to primorao, како je navratio u Dartmur da bi saznao nešto o konjima iz kingpajlendske štale i o drugom favoritu Deborou, grlu pod staranjem Sajlasa Brauna iz kepltonske ergele. Nije ni pokušavao da porekne da je prethodne večeri učinio ono što smo opisali, izjavljujući pri tom da nije imao nikakve zle namere, već je samo želeo da dobije obaveštenja iz prve ruke. Tek kad mu je bila predočena kravata, strahovito je pobledeo i nije bio u stanju da objasni kako se ona mogla zateći u ruci ubijenog. Po njegovom mokrom odelu jasno se videlo da ga je one noći, pre nego što je uhvaćen, napolju zateklo nevreme, a njegov štap, u stvari običan pendrek, imao je olovni vrh, pa su se učestalim udarcima tim štapom mogle naneti baš onakve strašne povrede, kakvima je trener bio izložen.

S druge strane, on uopšte nije bio ranjen, dok je, međutim,stanjeukojemsenalazioStrejkerovnožjasno ukazivalo na to da je bar jedan od njegovih napadača morao da ga oseti na sebi. Eto, Votsone, sad sam vam sve ukratko izložio, pa ćete me beskrajno obavezati, ako mi pomognete nekim svojim objašnjenjem ovih činjenica.

Saslušah najpažljivije prikaz koji mi je Holms dao svojomkarakterističnom jasnoćom. Iako mije veći deo tih činjenica bio poznat, ipak nisam dovoljno uočio

18

SreinKa. zmzba.

■ važnost svake pojedinosti, ni njihovu međusobnuvezu.

__ A, da li je moguće — natuknuh — da j e posekotinana Strejkerovoj butini nastala od njegovog noža dokse čitavim telom trzao, što je neminovno kad god sepovredi mozak?

— I više nego moguće, verovatno je to — reče Holms. — Ako je tako, onda je isključena jedna od glavnih okolnosti, koja bi mogla da bude u prilog okrivljenog.

— Ipak, — rekoh — ne mogu nikako da shvatim, kako to policija objašnjava.

— Bojim se da ćemo, ma kako je objašnjavali, naići na veoma ozbiljne prigovore — odgovori moj prijatelj. — Uveren sam da policija pretpostavlja da je Ficroj Simpson, pošto je omamio momka nekom drogom i došao na neki način do duplikata ključa, otvorio vrata konjušnice i izveo konja, očito u nameri da ga odvede radi ucene. Kako su nestale i uzde, smatra se da ga je njima zauzdao, onda je ostavio otvorena vrata i odveo konja preko močvare gde ga je ili sreo ili sustigao trener Strejker. Jasno je da su se posvađali i da je

mpson svojom štapinom razbio treneru glavu, a daРп tom sam nije pretrpeo nikakve povrede od nožića^ojim se Strejker bio poslužio u samoodbrani. Zatim,

e kradljivac odveo konja do nekog tajnog skloništaje mozda, sam konj, za vreme gužve nekuda odjurio

19

АиамЛше ŠerLoiai Иопша.

i sad luta slobodno po močvari. Eto kako izgleda ovaj slučaj u očima policije. Mada ne izgleda baš verovatno, sva druga objašnjenja su još neverovatnija. Kad budem jednom na mestu događaja, brzo ću ispitati tu stvar, a dotle ne vidim kako bi se ona mogla pomaći iz ove situacije.

Kad smo stigli u gradić Tevistok, koji leži usred velikog dartmurskog okruženja, sličan vršku nekog štita, bilo je već veče. Na stanici su nas čekala dva gospodina: jedan visok, naočit, kose i brade koje su ličile na grivu i bradu u lava, neobično prodornih plavih očiju, a drugi sitan, živahan, prijatan i doteran, u redengotu, s gamašnama na nogama i sa potkresanim zulufima i naočarima. Taj drugi bio je pukovnik Ros, poznati sportista, a onaj prvi inspektor Gregori, koji se u poslednje vreme mnogo ističe u engleskoj detektivskoj službi.

— Radujem se što ste došli, gospodine Holmse — reče pukovnik. — Ovaj gospodin ovde učinio je sve što se moglo učiniti, ali ja ću pokrenuti drvlje i kamenje, da bih rasvetlio slučaj jadnog Strejkera i ponovo došao do svog konja.

— Da li je pronađeno nešto novo? — upita Holms.— Žalim što vam moram reći, sasvim malo smo

napredovali — reče inspektor. — Napolju nas čeka otvorena kočija, kako biste pre nego što se smrači videli

zo

SrebrHji zvezaa.

mesto. Mogli bismo o tome da porazgovaramo za vreme vožnje.

Čas zatim, sedeli smo sva četvorica u udobnom landaueru čiji su točkovi tandrkali kroz onaj starinski gradić u Devonširu. Inspektor Gregori bio je sav obuzet izlaganjem svog slučaja, izričući bujicu primedbi, dok bi Holms samo povremeno nabacio poneko pitanje ili ubacio nešto. Pukovnik Ros, ruku prekrštenih na grudima, bio se naslonio ledima, a šešir navukao na oči, dok sam ja radoznalo slušao dijalog te dvojice detektiva. Gregori je izlagao, kako on objašnjava slučaj, a objašnjavao ga je upravo onako kako je Holms predvideo u vozu.

— Mreža se oko Ficroja Simpsona već poprilično zatvara — govorio je on. — Ja lično verujem da je on već naš. Ali, u isto vreme moram priznati da raspolažemo samo posrednim dokazima, koje bi neka nova otkrića mogla da obore.

— Sta mislite o Strejkerovom nožu?— Došli smo do uverenja da se Strejker sam ranio.

- Moj prijatelj Votson natuknuo mi je istu tumisao, kad smo ovamo dolazili. Ako je tako, onda bi t0 govorilo protiv Simpsona.

tzvan svake sumnje. On nema nož, a nije ninJen. Dokazi protiv njega su u svakom slučaju'ma jaki. Nesumnjivo je bio zainteresovan za to

g avni favorit nestane, on je pod sumnjom da je

21

АимтЈмге Serlohi HOUHAO.

otrovao momka u konjušnici, za vreme kiše bio je očito napolju, bio je naoružan teškim štapom, a ц ruci mrtvog čoveka pronađena je njegova kravata. Smatram da raspolažemo mnoštvom podataka na osnovu kojih možemo izaći pred porotu.

Holms zavrte glavom. — Promućuran branilac bi sve to razbio u paramparčad — reče. — Zašto bi on odvodio konja iz konjušnice? Zar ga nije mogao raniti, ako je već hteo da ga onemogući? Da li je kod njega nađen neki duplikat ključa? Koji apotekar mu je prodao opijum u prahu? A iznad svega, gde li je on kao stranac u tom kraju mogao sakriti konja, i to još konja kao što je ovaj? Čime objašnjava to što je dao devojci neki papir i tražio od nje da ga preda momku u konjušnici?

— On izjavljuje da je reč o jednoj novčanici oddeset funti. Jedna je, istina, pronađena u njegovomdžepu. Ali, ostali vaši prigovori nisu baš tako strašni,kao što izgledaju. On u tom kraju nije bio stranac.Letos je u dva navrata odseo u Tevistoku. Opijumje, po svoj prilici, doneo iz Londona, ključ, pošto senjime poslužio, verovatno je negde bacio, a konj semožda nalazi u nekoj jami ili u starom rudniku okomočvare.

— Šta kaže o kravati?— Priznaje da je njegova i tvrdi da ju je bio izgubio-

Ali u vezi sa tim slučajem, pojavile su se i neke nov

22

SrelrmA ztsez}&

l'olnosti koje ga mogu teretiti kao čoveka koji je izveo konja iz konjušnice.

Holms načulji uši.__ pronašli smo tragove koji dokazuju da se u noći

prošlog ponedeljka, na milju od mesta gde je izvršio ubistvo, bila ulogorila grupa Cigana. U utorak je ta grupa nestala. Sada, pod pretpostavkom da su Simpson i Cigani u dosluhu, zar Simpson nije mogao, dokopavši se konja, odvesti ga njima, pa je možda konj sad kod njih?

— To je moguće.— Pretražili smo celu močvaru da bismo pronašli te

Cigane. Pretražio sam sve konjušnice i staje u Tevistoku i svuda naokolo na deset milja u prečniku.

— Koliko mi je poznato, u neposrednoj blizini je još jedna staja trkačkih konja.

— Da, a tu činjenicu ne smemo prevideti. Kako je njihov konj Debora na drugom mestu na kladionici, i njihov je interes da favorit nestane. Zna se da je trener oajlas Braun u kladionici uložio veliku svotu da bi ostvario povoljan ishod trke i da Strejkeru nijeprijatelj.

smo> međutim, pregledali konjušnice i utvrdili da u njima nema ničega što bi moglo da posluži kao dokaz daJeonupletenuto.

nema ništa što bi osumnjičenog Simpsonas > dovesti u vezu s interesima kepltonske staje

trl<ačkih konja?

23

АосшАмге ŠtrUrhi Нопшл

— Baš ništa.Holms se zavali u sedište kočije, a razgovor prestade.

Nekoliko minuta zatim, naš kočijaš zaustavi kola ko<3 lepe, male vile od crvene opeke, s isturenom strehom uz cestu. Malo podalje, s one strane ograđene staze za treniranje konja nalazila se duga sporedna zgrada, pokrivena sivim crepovima. Odatle, pa svuda naokolo, sve do horizonta, ukazala nam se pred očima ulegnuta vizija močvare, koja se od sasušene paprati žarila poput bronze. Iz nje su štrčali jedino zvonici Tevistoka i na zapadnoj strani grupa kućica, kepltonskih konjušnica. Svi iskočismo iz kočije, izuzev Holmsa koji je ostao zavaljen na svom sedištu, pogleda uperenog prema nebu, potpuno utonuo u svoje misli. Prenuo se tek kad sam ga povukao za ruku i naglo je izašao iz kočije.

— Oprostite mi — reče, okrenuvši se pukovniku Rosu koji ga je začudeno posmatrao. —Zamislio sam se. — Iz očiju mu je izbijao neki sjaj, a iz ponašanja suzdržano uzbudenje. Kako sam mu već dobro poznavao ćud, bio sam siguran da je pronašao neki siguran putokaz, mada nisam znao u čemu se on sastoji.

— Možda biste, gospodine Holmse, želeli odmah da odete na mesto zločina? — upita Gregori.

— Čini mi se da bi, najpre, trebalo da ostanemo malo ovde, da raspravimo potanko o nekoliko pitanja. Pretpostavljam da su Strejkera preneli ovamo.

24

SrebrKA zi/ez}^

Da on leži gore. Sutra se otvara sudska istraga. On je nekoliko godina bio u vašoj službi, pukovmče Ros, zar ne?

__ Uvek sam ga smatrao za odličnog službenika.—Pretpostavljam, inspektore, da ste napravili popis

stvari iz njegovih džepova, posle njegove smrti.

—Sve te stvari se nalaze u salonu. Možete da ih

vidite, ako želite.Jedan za drugim odosmo u jednu prednju sobu i

sedosmo oko stola, usred sobe. Inspektor otključačetvorougaonu limenu kutiju i položi pred nas maluhrpu predmeta. Tu se nalazila jedna kutija voštanihšibica, jedna lojanica od dva inča, jedna lula od vresa,kesa od tuljanove kože s pola unce tanko izrezanog,ispresovanog duvana, srebrni sat sa zlatnim lancem,pet zlatnika, jedan držač od aluminijuma za olovku,neki papiri i na kraju nož s drškom od slonove kostii veoma finom, nesavitljivom oštricom na kojoj je biofabrički žig: Vajs i komp. London.

Taj nož je sasvim neobičan — reče Holms,Podigavši ga i pažljivo ga ispitavši. — Pretpostavljam,

r na njemu vidim krvave mrlje, da je to nož koji jelen u stisnutoj šaci mrtvog Strejkera. Ovaj nož,sone, po svemu sudeći, spada u vašu nadležnost.

10 je, kako ga mi nazivamo, nož za očnu nirenu.

25

АиаШше ŠerkrkA Напшл

— Тако sam i ја mislio. Oštrica je veoma fina, načinjena za veoma osetljiv posao. Čudno je što ga je nosio čovek koji se uputio u grub poduhvat, naročito kad se ne može ni spremiti u džep.

— Vršak noža bio je zaštićen kolutićem plute koju smo našli pored Strejkerovog leša. Gospođa Strejker tvrdi da je nož nekoliko dana bio na toaletnom stoliću i da ga je njen muž zgrabio po polasku iz sobe. Bilo je to loše oružje, ali možda u tom trenutku najbolje što mu se našlo pri ruci.

— To je sasvim moguće! A kakvi su to papiri?— Ta tri papira su potvrde trgovaca senom o

obračunu. Jedan sadrži uputstva koja je dao pukovnik Ros. Ovo je račun krojačice koji glasi na trideset i sedam funti i petnaest šilinga, a ispostavila ga je od madam Lezirje iz Bond strita gospodinu Vilijemu Derbiširu. Gospođa Strejker nam tvrdi da je taj Derbišir bio prijatelj njenog muža i da su njegova pisma ponekad upućivana ovamo.

— Gospođa Derbišir ima prilično skup ukus — primeti Holms, pogledavši račun. — Dvadeset i dve gvineje, to je prilična svota za jedan ženski kostim. Ali, sad nemamo ovde više šta da saznamo, mogli bismo otići na mesto zločina.

Kad izađosmo iz salona, pride nam neka žena, koja je čekala u hodniku i položi svoju ruku na inspektorovu. Lice joj je bilo iscrpljeno, mršavo i usplahireno; na

26

SreinKA zvezda.

njemu su bili vidljivi tragovi pretrpljene strave i užasa.— Jeste li ih pohvatali? Jeste li ih pronašli? —

zadihano upita ona.— Ne, gospođo Strejker, ali, evo, i gospodin nam je

došao u pomoć iz Londona, pa ćemo učiniti sve štobude moguće.

— Gospođo Strejker, ja sam vas upoznao prekratkog vremena na jednoj vrtnoj čajanci u Plimutu— reče Holms.

— Ne, gospodine, varate se.— Ali, draga moja, mogao bih se zakleti na to. Imali

ste svileni kostim golubije boje, ukrašen nojevim perom.— Nikad nisam imala takvu haljinu, gospodine —

odgovori gospođa Strejker.— Ah, to onda rešava stvar — reče Holms pa, izvinivši

se, izade s inspektorom. Kratko vreme išli smo kroz močvaru, pa stigosmo do jame, gde je bio pronađen leš. Na jednom obronku iznad jame nalazio se žbun stabljičice o koju je bio okačen kaput.

— Kako sam obavešten, te noći nije bilo vetra — reče Holms.

— Nije, ali je bila jaka kiša.— U tom slučaju ogrtač nije mogao vetar da baci žbun,

već je na njega stavljen.— Da. Jasno je da Je bio položen na njega.

2/

AvMvture ŠerLjkA. Напшл

— Pobudujete u meni sve veće interesovanje.Primećujem da je ovde velika površina izgažena. Tudaje od ponedeljka uveče moralo da gazi mnogo Ijudi.

— Po strani je bila položena asura i mi smo svi gazili po njoj.

— Odlično.— U ovoj vreći imam jednu Strejkerovu čizmu,

jednu Simpsonovu cipelu i jednu potkovicu koja jeotpaJa sa kopita Srebrne Zvezde.

— Dragi inspektore, vi nadmašujete sami sebe.Holms uze vreću, siđe, odgurnuvši asuru u jedno

udubljenje i stade, što je više mogao, u sredinu. Zatim, pruživši se potrbuške, nasloni svoj podbradak na obe ruke i poče pažljivo da proučava izgaženo blato pred sobom.

— Oh! — uskliknu odjednom — šta je ovo?Bila je to dopola sagorela voštana šibica, tako uvaljana

u blato da je na prvi pogled izgledala kao neki iverak.— Ne ide mi u glavu, kako sam to mogao prevideti —

reče inspektor s izrazom nelagodnosti u glasu.— Nije se mogla videti ovako skrivena u blatu. Ni ja je

ne bih primetio da je nisam upravo tražio.— Šta! Očekivali ste da ćete naći šibicu?— Smatrao sam da to nije neverovatno. — Zatim

izvadi iz vreće obuću i stade upoređivati nj'ihove otiske

28

SrebrtiA zusez)a.

sa tragovima na zemlji. Najzad se роре do obronka iznad jame, pa poče da puzi kroz paprat i oko žbunja.

— Bojim se da ovde nema više nikakvih tragova— reče inspektor. — Ja sam ispitao zemljište veomasavesno u dužini od sto jardi u svakom smeru.

— Zaista — reče Holms, ustavši. — Ja nemamsmelosti da ponovim vaše reči. Ali, da bih sutra znaona čemu sam, voleo bih da prošetam malo po močvaripre nego što padne mrak. — Mislim da neće biti zgoregda ovu potkovicu stavim u džep.

Pukovnik Ros, koji je pokazivao izvesne znakove nestrpljenja, zbog mirnog i smišljenog načina rada moga prijatelja, pogleda na sat.

— Inspektore, želeo bih da se vratite sa mnom— reče. — Imam nekoliko stvari o kojima bih želeoda čujem vaše mišljenje, a naročito da li smo dužniprema publici da povučemo sa liste grla koja učestvujuu kupu, ime našeg konja.

— Naravno da niste! — povika odlučno Holms. —Ja bih ga ostavio.

Pukovnik se nakloni. — Veoma mi je drago što čujem vaše mišljenje, gospodine — reče. — Naći ćete nas, kad završite svoj pohod, u kući jadnog Strejkera. Odande se možemo zajedno odvesti u Tevistok.

On se vratio s inspektorom, dok smo Holms i ja lsli polako preko močvare. Sunce je počelo da zalazi Jza kepltonskih konjušnica, a pred nama se prelivala

25

AvMiture SerLaiai Hotmsa.

u zlatu duga, nagnuta nizija, prelazeći onde gde bi večernje svetlo palo na paprat, žbunje i kupine u mrko rumenilo. Moj prijatelj se međutim bio toliko duboko zamislio, da divote tog krajolika nije ni primećivao.

— To je pravilan put, Votsone — izusti on. —Trenutno moramo napustiti ispitivanje ko je ubioDžona Strejkera i ograničiti se na to da vidimo šta jebilo s konjem. I sad, ako pretpostavimo da je utekao zavreme, ili posle tragedije, kuda li je mogao otići? Konjje veoma društveno biće. Da je bio prepušten samomesebi, on bi se, prema svojim nagonima, ili vratio ukonjušnicu Kings Pajlend ili bi bio otišao do Kepltona.Zašto bi jurio po močvari? Osim toga, dosad bi gasvakako neko spazio. A Cigani? Nisu ga valjda oniukrali? To društvo, čim čuje za neku nezgodu, odmahse počisti, jer neće da ima posla sa policijom. Ne bise mogli nadati, ni da bi takvog konja mogli prodati.Preuzeli bi samo na sebe velik rizik, a ništa ne bi dobilitime, ako bi ga zadržali. Sve je to jasno kao dan.

—Pa gde je onda?—Rekao sam već da je morao otići ili u Kings Pajlend

ili u Keplton. U Kings Pajlendu nije, mora, dakle, biti u Kepltonu. Smatrajmo ovu mogućnost verovatnom i pogledajmo kud nas ona vodi. Ovaj deo močvare, kao što je i inspektor primetio, veoma je tvrd i suv. Ali, prema Kepltonu nije tako; možete videti i odavde kako se tamo, s one strane, nalazi duga udolina, koja je

30

Srebrna. zjsezda.

te noći, u ponedeljak, morala biti veoma vlažna. Ako je tačna naša pretpostavka, naš kon] je u tom slučaju rnorao preći tu udolinu i njegove tragove treba tražiti tamo.

Za sve vreme ovog našeg razgovora išli smo veoma brzo, pa smo za svega nekoliko minuta stigli do udoline. Na Holmsov zahtev sišao sam na obalu sa desne strane, a on sa leve. Nisam napravio ni pedeset koraka, kad začuh kako viče i videh ga kako maše rukom prema meni. Trag konja u mekoj zemlji bio je potpuno jasno uobličen, a cipela koju je poneo u džepu, potpuno je odgovarala otisku.

— Eto, šta znači mašta — reče Holms. — Tu osobinunema Gregori. Pretpostavivši šta se to moglo dogoditi,radili smo prema toj pretpostavci i pronašli smo dasmo bili u pravu. A sad produžimo.

Prešli smo preko blatnog korita močvare i izašli na tvrdu, suvu ledinu, dugu oko četvrt milje. Zemljište je iza toga bilo opet ulegnuto, i ponovo naiđosmo na tragove. Zatim smo ih opet izgubili na oko pola milje, ali brzo ih se ponovo domogosmo, i to sasvim blizu Kepltona. Prvi ih je uočio Holms pa je, likujući, ukazivao na njih. Pored konjskog traga video se i trag jednog čoveka.

— Konj je ranije bio sam — povikah ja.— Upravo tako. Ranije je bio sam. Oho! A šta je ovo?

31

АилШиге Serlolai НМшл

Dvostruki trag bio je oštro skrenuo prema Kings Pajlendu. Holms je zviždukao. Obojica krenusmo za tragom. Holms je upro oči u trag, a ja sam slučajno pogledao malo podalje na jednu stranu, pa sam sav zaprepašćen primetio da se isti tragovi vraćaju ponovo u suprotnom smeru.

— Jedan poen u vašu korist, Votsone — reče Holmskad sam na to ukazao. — Spasili ste nas dugog hodanjakoje bi nas vratilo na tragove. Krenimo sad suprotnimtragom.

Nismo išli suviše daleko. Trag se završavao na asfaltnom pločniku, koji je vodio pravo do vrata kepltonske konjušnice trkačkih konja. Kad smo joj se približili, iz njih istrča jedan momak.

— Ovde skitnice nisu poželjne — reče.— Hteo sam samo nešto da pitam — reče Holms,

držeći pri tom kažiprst i palac u džepu od prsluka. — Da li bi bilo suviše rano da ja sutra ujutro u pet sati došao u posetu vašem gospodaru, gospodinu Sajlasu Braunu?

— Bog s vama, gospodine, ako je iko u to vreme na nogama, onda je to on, jer se uvek prvi budi. Ali evo ga, gospodine, upravo dolazi da vam lično odgovori. Ne, ne, gospodine, stajalo bi me mesta, ako bi primetio da primam od vas novac. Mnogo mi više vredi moje mesto. Ne smem dopustiti da me vidi kako primam novac od vas. Posle, kako vam drago.

32

SrebrivL zj/ezda.

Dok je Šerlok Holms stavljao pola krune u džep, odakle ju je bio izvadio, jedan starac Ijutita izgleda izađe krupnim korakom na vrata, vitlajući iovačkim bičem.

— Šta je to, Dosone? — povika on. — Ne brbljaj i gledaj svoja posla. A vi, kog đavola tražite ovde?

— Deset minuta razgovora s vama, dobri moj gospodine — reče Holms najljubaznijim glasom.

— Nemam vremena da razgovaram sa kojekakvim protuvama. Smesta se čistite, jer ćete imati posla sa mojim psom.

Holms mu se nakloni i nešto mu šapnu. Trener se na to silno uzruja i porumene do ušiju.

— To je laž — povika — odvratna laž!— Vrlo dobro. Da li da javno raspravljamo o tome ili u

vašoj sobi za primanje?— Oh, izvolite, kad već to želite.Holms se smejao. — Votsone, nećete me čekati duže

od nekoliko minuta — reče svom prijatelju. — A sad, gospodine Braun, stojim vam na raspolaganju.

Nakon dvadeset minuta, kad su se Holms i trener ponovo pojavili, Braunovo crvenilo na licu se pretvorilo u pepeljastosivo. Nikad nisam video tolike promene za tako kratko vreme kao sad na Sajlasu Braunu. Lice mu je bilo sivo kao pepeo, na čelu su mu sijale graške znoja, ruke su mu drhtale, a lovački bič mu se njihao kao grana na vetru. Njegovom bučnom ponašanju

33

Av&uture ŠerLcrka. Holmsa.

više više nije bilo traga, sad se vrteo oko mog prijatelja kao pas oko gospodara.

—Svi vaši nalozi biće izvršeni. Dajem vam reč — reče.

—Ne dopuštam ni najmanje odstupanje — reče Holms, gledajući ga pravo u oči. Trener se bio prosto naježio, kad je pročitao pretnju u njegovom pogledu.

—Oh, neće biti ni najmanjeg odstupanja. Biće tamo. Treba li najpre da obavim promenu ili ne?

Holms malo razmisli, a onda prasnu u smeh. — Ne, nemojte — reče. — Javiću vam se još. A sad, nikakve smicalice, inače ...

—Oh, imajte poverenja u mene.—Postupite kao da je reč o vašoj ličnoj stvari.—Možete se osloniti na mene.—Da, nadam se. Sutra ću vam se javiti. — Hoims se

okrenu, ne obraćajući pažnju na ruku koju mu je Braun pružio, pa krenusmo put Kings Pajlenda.

—Retko sam se kad sreo sa savršenijom mešavinom siledžije, kukavice i poltrona kao što je gospodin Sajlas Braun —primeti Holms, dok smo se mučno probijali preko blata.

—Konj je, dakle, kod njega.— Pokušao je da se izvuče bukom i psovkama,

ali sam tako podrobno opisao sve njegove jutrošnjepostupke da sam uspeo da ga uverim da je podmojom prismotrom. Zacelo ste primetili neobične

34

Srebrnji zmz)a.

četvorougaonevrhovestopauotiscimakojiodgovaraju njegovim čizmama. Niko od njegovih podređenih ne Di se usudio da učini nešto takvo. Opisao sam mu kako je, po običaju, ustao prvi i opazio da močvarom tumara neki konj, kako je izašao po njega i kako se zaprepastio kad ga je prepoznao po beloj zvezdi na čelu, kojoj glavni favorit ima da zahvali svoje ime. Odmah je shvatio da mu se pružila izvanredna prilika, time što mu je pao u ruke jedini konj koji bi mogao da tuče grlo na koje je on uložio novac. Potom sam mu potanko prikazao, kako je u prvi mah pomislio da vrati konja u Kings Pajlend, ali ga je đavo naveo na pomisao da bi ga mogao i sakriti do svršetka trke, pa ga je sakrio u Kepltonu. Kad sam mu sve te pojedinosti dokazao, on se predao i počeo da misli samo na to kako da spase svoju vlastitu kožu.

— Ali, u njegovim je stajama izvršen pretres.— Ah, varalica njegovog kova zna sijaset smica-Iica.— A zar se ne bojite da ostavite konja i dalje pod

njegovom paskom, kad je za njega neizmerno važno da konj bude ozleđen.

— Dragi moj druže, čuvaće ga kao zenicu oka svog. Zna on da se može nadati milosti jedino ako vrati konja nepovređenog.

— Pukovnik Ros nije na mene ostavio utisak čoveka koji je spreman da bude milostiv.

35

АиамЈлие SerLrfai HoUma.

— Ali, ne odlučuje pukovnik Ros. Ja primenjujem svoje metode i po vlastitoj oceni govorim, onoliko koliko nadem za shodno. Tu prednost pred drugima ima čovek koji nije u javnoj službi. Ne znam, Votsone, da li ste primetili da pukovnikovo ponašanje prema meni nije baš kavaljersko. Stoga ću se sa zadovoljstvom malo pošaliti na njegov račun. Ništa mu nemojte reći o konju.

— O, neću nikako, bez vašeg odobrenja.— Dakako u poređenju sa pitanjem ko je ubio Džona

Strejkera, to, naravno, nije mnogo važno.— I vi sad prilazite tome?— Naprotiv, obojica krećemo večernjim vozom za

London.Te reči su me prosto prenerazile. Bili smo se tek

nekoliko sati u Devonširu. Bilo mi je potpuno neshvatljivo zašto sad napušta istragu koju je tako sjajno počeo. Sve dok nismo stigli u trenerovu kuću, nisam uspeo da izvučem od njega ni jednu jedinu reč. Pukovnik i inspektor čekali su nas u sobi za primanje.

— Moj prijatelj i ja vraćamo se u grad ponoćnim ekspresom —reče Holms. — Nadisali smo se do mile volje vašeg prelepog dartmurskog vazduha. — Inspektor razgorači oči, a pukovniku zaigra podrugljiv osmeh na usnama.

— Izgubili ste, dakle, svaku nadu da će ubica jadnog Strejkera biti uhapšen — reče on.

36

SreinKA zutzx)&

Holms sleže ramenima. — Da, ima velikih teškoća _- reče — ali se zato usrdno nadam, da će vaš konj u utorak startovati na trci, pa vas molim da se postarate za džokeja. Smem li da zatražim od vas jednu fotografiju Džona Strejkera?

Inspektor mu predade fotografiju, izvadivši je iz omota koji mu je bio u džepu.

— Dragi moj Gregori, vi preduhitrite svaku moju želju. Smem li vas zamoliti da me malo pričekate; hteo bih da upitam nešto devojku.

— Prilično sam se razočarao u vašeg savetodavca iz Londona — reče mi pukovnik Ros osorno, kad je moj prijatelj izašao iz sobe. — Ne vidim da smo krenuli ni za pedalj napred, otkako je on ovde.

— Pa, u najmanju ruku, imate njegovo obećanje da će se vaš konj takmičiti.

— Da, imam njegovo obećanje — reče pukovnik, sležući ramenima. — Milije bi mi bilo da imam svog konja.

Hteo sam nešto da kažem u odbranu svog prijatelja, kad se on vrati u sobu.

— A sad, gospodo — reče on — potpuno samspreman da krenemo za Tevistok.

Kad smo ulazili u kočiju, jedan od momaka iz konjušnice pridržavao nam je otvorena vratašca. U tom trenutku Holmsu sinu misao, on se nagnu napred 1 uhvati momka za rukav.

37

Aviuvture SerLrkA, HoUma.

— Imate nekoliko ovaca u ogradenom pašnjaku— reče. — Ko ih čuva?

— Ja, gospodine.— Jeste li u poslednje vreme primetili kod njih

nešto neobično?— Jesam, gospodine, ali ne bogzna šta. Jedino da su

počele da hramlju.Holms je bio prezadovoljan, pa se pritajeno smeškao i

trljao ruke.—Dobar pogodak, Votsone, vrlo dobar pogodak

— reče on, štipnuvši mi ruku. — Gregori, dopustitemi da vam skrenem pažnju na tu neobičnu epidemijukod ovaca. Napred, kočijašu!

Pukovnik Ros je svojim držanjem pokazivao da ima loše mišljenje o sposobnostima mog prijatelja, ali po inspekrovom licu video sam da on na to obraća oštru pažnju.

— Mislite li da bi to bilo važno? — upita.— Izuzetno važno.— Postoji li još kakva okolnost na koju želite da

obratim pažnju?— Na čudan slučaj sa psom te noći.— Ali pas nije ništa učinio te noći.— Upravo to je čudno — primeti Šerlok Holms.Cetiri dana zatim, Holms i ja bili smo ponovo u vozu.

Ovoga puta bili smo krenuli za Vinčester da vidimo trke za Veseksov kup. Pred stanicom nas dočeka,

38

Srebrmn zutzMa.

prema dogovoru, pukovnik Ros i tako se njegovim kolima odvezosmo izvan grada, do trkališta. Lice mu je bilo ozbiljno, ponašanje preterano hladno.

— Mom konju nema ni traga — reče.— Pretpostavljam da ćete ga prepoznati kad ga

ugledate — primeti Holms.Pukovnik se ražesti. — Već više od dvadeset godina

učestvujem na trkama i nikad mi se nije postavilo takvo pitanje — reče. — Svako dete može da prepozna Srebrnu Zvezdu po beloj pegi na čelu i istim takvim pegama na prednjim nogama.

— Kakva je situacija na kladionici?— Hm, hm, to je ono što je neobično. Juče ste mogli

dobiti petnaest prema jedan, ali je cena padala sve niže i niže, dok se nije srozala na tri prema jedan.

— Hm — reče Holms. — Tu neko nešto zna. To je jasno.

Kad su se kola približila ograđenom prostoru u blizinipokrivenoggledališta,pogledahlistutakmičara. Ona je glasila:

Veseksov kup. 50 zlatnika za svaku polustopu uz dodatak od 1000 zlatnika za četvoro i petogodišnjake. Drugi 300. Treći 200. Nova staza (jedna milja i pet osmina milje).

1. Negro gospodina Hika Njutna (crvena kapa, kaputić boje cimeta).

35

АилШмже ŠerUrfai Hotmsa.

2. Bokser pukovnika Vardloa (crvena kapa, kaputić plave i crne boje).

2. Debora lorda Bekvotera (žuta i crne pruge).4. Srebrna Zvezda pukovnika Rosa (crna kapa,

crveni kaputić).5. Ajris vojvode od Balmorela (žute i crne pruge).5. Resper lorda Singlforda (kapa boje grimiza, crni

rukavi).

— Sve druge kombinacije zanemarili smo; svu nadu polažemo na vaše obećanje — reče pukovnik. —Gle, šta je to? Srebrna Zvezda glavni favorit?

— Pet prema četiri protiv Srebrne Zvezde — orilo se na otvorenim mestima igrališta. — Pet prema četiri protiv Srebrne Zvezde. Petnaest prema pet protiv Debore. Pet prema četiri za svakog konja u ovoj trci.

— Na tablu su stavljeni brojevi — povikah ja. — Onde je svih šest konja!

— Onde je svih šest konja! Znači da i moj konj trči! — povika pukovnik, veoma uzbuden. — Ali ja ga ne vidim. Moje boje nisu prošle.

— Prošlo ih je samo pet. Ovo mora biti on.Upravo u taj čas, kad je izleteo iz ograde gde se

vrše mere, jedan snažan dorat protrča pored nas u galopu, noseći džokeja dobro poznate crne i crvene pukovnikove boje.

to

Srebnui zvtzća.

— To nije moj konj — povika vlasnik. — Pa ta životinja nema nijednu belu dlaku na telu. Šta ste to uradili, gospodine Holmse?

— Dobro, dobro, pogledajmo samo kako će se poneti — reče spokojno moj prijatelj. Nekoliko minuta je posmatrao trku mojim dvogledom. — Odlično. Divan start — povika odjednom. — Evo ih, dolaze po krivini.

Kad izbiše na pravi deo staze, imali smo s naših kola divan vidik. Svih šest konja toliko su se bili približili jedan drugom, da su se svi zajedno mogli prekriti jednom jedinom prostirkom. U taj čas, na pola puta, izbi na čelo žuća iz Kepltona. Međutim, pre nego što stigoše do nas, Deborina prednost stade jenjavati, a na prvo mesto se u naletu probi konj pukovnika Rosa i prođe kroz cilj s dobrih šest dužina ispred svoga rivala. Ajris, vojvode od Balmorela ostade, kao jalov, treći.

— Na kraju krajeva, ipak sam ja dobio ovu trku — promrmlja pukovnik, protrljavši rukom oči. — Priznajem da ovaj slučaj ne mogu da uhvatim ni za glavu ni za rep. Ne smatrate li, gospodine Holmse, da ste dovoljno dugo čuvali tajnu?

— Svakako, pukovniče. Sve ću vam objasniti. Nego, Pođimo sada da zajednički pogledamo konja. Evo ga — nastavi on, dok su se približavali ograđenom Prostoru za merenje, gde imaju pristup jedino vlasnici konja i njihovi prijatelji. — Treba samo da mu operete

41

АиамЈмже šerLoka. Hoims&

čelo i noge vinskim sirćetom, pa ćete se uveriti da je to vaša Srebrna Zvezda.

— Vi me prosto zapanjujete.— Pronašao sam ga kod nekog varalice; a kad su mi ga

poslali, bio sam toliko slobodan da ga pustim da se utrkuje.

— Dragi moj gospodine, napravili ste čudo. Konj sjajno izgleda i u odličnoj je formi. Dužnost mi je da vam se izvinim što sam sumnjao u vaše sposobnosti. Učinili ste mi veliku uslugu, time što ste mi omogućili da ponovo dođem do svog konja, a učinićete mi još i veću, ako pronađete ubicu Džona Strejkera.

— Već sam ga pronašao — reče Holms mirno.Pukovnik i ja zabuljismo se, iznenađeni, u njega.

— Pronašli ste ga? Pa gde je?— Evo, ovde.— Ovde, a gde?— U ovom trenutku, u mom društvu.Ljutitog pukovnika obli crvenilo. — Svestan sam da

sam vaš dužnik, gospodine Holmse, — reče — ali ono što ste upravo rekli, ili je veoma neslana šaJa ili je uvreda.

Šerlok Holms se nasmeši i reče: — Uveravam vas, gospodine pukovniče, da nikako nisam mislio da vas dovedem u vezu sa tim zločinom. Pravi se ubica je tu, iza vas.

«

SrebrKA, zvtzia.

Оп se odmaknu i stade pored čistokrvnog grla, milujući mu rukom sjajni vrat.

— Konj! — povikasmo obojica, i pukovnik i ja.— Da, konj. Možda će mu krivica biti umanjena kad

vambudem rekao da je počinio ubistvo u samoodbrani; Džon Strejker bio je čovek potpuno nedostojan vašeg poverenja. Ali gle, već zvoni, a kako nameravam da u sledećoj trci nešto malo zaradim, kasnije ću vam opširnije objasniti.

Te večeri, dok smo vijugavim putem jurili prema Londonu, imali smo posebno mesto u Pulmanovim kolima. Pretpostavljam da se pukovniku Rosu putovanje činilo isto tako kratkim kao i meni, jer smo sve vreme napeto slušali pripovedanje mog prijatelja o događajima onog ponedeljka u noći, u dartmurskoj štali trkačkih konja i o tome kako im je ušao u trag.

— Priznajem, — reče on — otvoreno priznajemda su sve mogućnosti koje sam predvideo na osnovunovinskih izvještaja bile pogrešne. Iako se u novinamanalazio i poneki vredan podatak, ipak je sve to bilopreopterećeno raznim drugim pojedinostima, kojesu prikrivale pravi smisao prvih. Tako sam pošao uDevonšir s predubeđenjem da je Ficroj Simpson zaistakrivac, iako sam, razume se, bio svestan da dokaziProtiv njega nisu potpuni.

U kočiji, upravo kad smo pristigli do trenerove kuće, sinulo mi je koliko je za taj slučaj važna dimljena

43

Avtmture ŠtrUrka. Hotmta.

ovčetina. Sećate li se da sam bio rastresen i ostao u kolima kad ste se vi već bili iskrcali. Čudio sam se samom sebi, kako sam mogao prevideti jedan tako očit putokaz.

— Priznajem — reče pukovnik — ja ni sada ne shvatam čemu je to moglo da posluži.

— U lancu mog rasuđivanja, to je bila prva karika. Opijum u prahu svakako nije bez ukusa. Mada nije neprijatan, njegov ukus se može odmah osetiti. Da je opijum bio pomešan s običnom hranom, svako bi odmah osetio njegov ukus, pa bi prestao da jede. Taj stranac, Ficroj Simpson, nije mogao da zaključi da se te noći u trenerovoj porodici večera dimljeno meso. Bilo bi suviše neverovatno pretpostaviti baš takav sticaj okolnosti, po kojem bi on, kao slučajno, naišao s opijumom u prahu, i to baš one noći kad je za večeru bilo pripremljeno jelo koje će zataškati ukus opijuma. Takva pretpostavka otpada. Zato je Simpson bio isključen iz slučaja i naša pažnja se usredsredila na Strejkera, njegovu ženu i na one dve osobe koje su mogle da izaberu upravo dimljenu ovčetinu za večeru. Opijum je očito dodan tek kad je jelo namenjeno momku iz konjušnice bilo stavljeno na stranu, jer su i drugi večerali isto jelo, ali bez ikakvih posledica. Ko

44

Srebrna. zisezda

je od njih, onda, mogao prići tom jelu, a da to devojka ne primeti?

Pre nego što sam rešio to pitanje, upala mi je u oči veoma značajna činjenica da pas uopšte nije zalajao, jer jedno tačno zaključivanje uvek ukazuje na drugo. Događaj sa Simpsonom ukazivao mi je na to da pas, koji je držan u samoj konjušnici kad je neko ušao u staju i uzeo konja, nije uopšte zalajao da probudi ona dva momka u potkrovlju. Ponoćni posetilac bio je dakle, očito neko ko je psu bio dobro poznat.

Počeo sam da verujem, bio sam zapravo gotovo siguran da je Džon Strejker pred kraj noći otišao u konjušnicu i izveo Srebrnu Zvezdu. A koji ga je cilj pri tom vodio? Van svake sumnje nepošten. Zašto bi inače ošamutio momka iz konjušnice stavljanjem droge u jelo. To pitanje nije ostalo nerešeno. I ranije su treneri do velikog novca dolazili kladeći se preko nekog svog agenta protiv poverenih im konja koje bi na prevaru sprečili da pobede. Ponekad džokej zadržava konja da ne dobije trku, a ponekad je posredi sigurniji, prepredeniji način. Kakav je slučaj mogao biti ovde posredi? Pomislio sam da bi mi pn' izvođenju zaključaka mogla pomoći sadržina trenerovih džepova.

4S

Avtmiure ŠtrLrka. Ноптл

To je u stvari i pomoglo. Zacelo niste zaboravili onaj neobični nož koji je nađen u ruci Džona Strejkera, nož koji nijedan normalan čovek ne bi upotrebio kao oružje. Bio je to, kao što nam je doktor Votson objasnio, nož koji se upotrebljava u hirurgiji prilikom najosetljivih operacija. Te noći je trebalo da bude upotrebljen, takođe, prilikom jedne osetljive operacije. Kako ste u konjskim trkama stekli veliko iskustvo, gospodine pukovniče, vama je sigurno poznato da se konju može napraviti na tetivama tanak potkožni rez, koji se uopšte neće primetiti. Konj, podvrgnut takvoj operaciji, počeće malo da hrama, što se može protumačiti kao posledica prenapornog treninga ili kao nagoveštaj kostobolje, ali nikako kao posledica operacije.

— Hulja! Nitkov! — poče da viče pukovnik.— To će vam objasniti zašto je Džon Strejker hteo

da izvede konja u močvaru. Živahan stvor, kakav je Srebrna Zvezda, probudio bi i najteže spavalice, kad bi osetio ubod noža. Bilo je zato svakako potrebno da Strejker to učini pod vedrim nebom.

— Bio sam slep — vikao je pukovnik. — Naravno, zato mu je trebala sveća i zato je palio šibice.

— U to nema sumnje. Ali, ispitujući ostale stvari koje su nađene kod njega, imao sam mnogo sreće, jer

46

Srebrm. zirez)^

sam otkrio ne samo način na koji je izvršio zločin, nego i pobude koje su ga vodile. Vi, pukovniče, kao svetski čovek znate da ljudi ne nose po džepovima tuđe račune. Većina nas se zadovoljava time da sređuje svoje. Iz toga sam odmah zaključio da je Strejker vodio dvostruki život i da se starao za još jedno domaćinstvo. Već sama priroda tog računa pokazala je da je reč o nekoj dami, i to dami s veoma velikim prohtevima. Ma koliko da ste širokogrudi prema svom osoblju, teško se može zamisliti da neko od od njih može da kupuje ženi haljine za izlaz od dvadeset dve gvineje. Ispitao sam gospođu Strejker, zaobilazno, u vezi s tom haljinom i pošto sam saznao da nije kupljena za nju, pribeležio sam adresu krojačice, svestan da ću, ako odem do nje sa Strejkerovom fotografijom, lako otkriti ko je zagonetni Derbišir.

Dalje je bilo sve jednostavno. Strejker je konja odveo u jamu u kojoj nije mogla da se vidi svetlost njegove sveće. Simpson je bežeći pred psom ispustio kravatu, a nju je našao Strejker i s nekom namerom uzeo, možda da njome stegne konju nogu. Kad je sišao u jamu, stao je iza konja i zapalio šibicu, ali se konj na iznenadni bljesak svetla snažno ritnuo i po fteobičnom životinjskom nagonskom predosećaju zla, koje mu je pretilo, udario svom snagom svojim

<?7

АиалШие SerLrkd Н(Алтл

kopitom sa čeličnom potkovicom Strejkera posred glave. Još pre toga, iako je padala kiša, trener je svukao ogrtač, da bi lakše obavio svoj delikatni posao i tako se, pri padu, posekao nožem po bedru. Jesam li bio jasan?

— Izvanredno jasan — poče da viče pukovnik. — Izvanredno jasan. Kao da ste bili tamo.

— Do završnog pogotka, priznajem, nisam tako brzo došao. Palo mi je u oči da se lukavac, kakav je bio Strejker, ne bi upustio u tako osetljivu operaciju kao što je rezanje tetive bez prethodne male vežbe. A na čemu se mogao vežbati? Pao mi je pogled na ovce, pa sam postavio sebi jedno pitanje i u vezi s njima. Prilično sam se iznenadio kad sam otkrio da je činjenično stanje potvrdilo moje nagadanje.

— Savršeno ste to objasnili, gospodine Holmse.— Kad sam se vratio u London, posetio sam onu

krojačicu. Ona je u Strejkeru odmah prepoznala svoju odličnu mušteriju; bio je to neki Derbišir koji je imao veoma razmetljivu ženu sa jakom sklonošću ka skupocenim haljinama. Nema sumnje da je tog čoveka žena uvalila u dugove do guše i tako navela na tu bednu rabotu.

— Sve ste nam objasnili osim jedne jedine stvari — povika pukovnik. — Gde je bio konj?

Srebrna. zitzJa

—Ah! On je tumarao po močvari, pa ga je uzeo na čuvanje vaš sused, kojem to moramo velikodušno oprostiti. Došli smo, ako se ne varam, do raskršća Klafam; za deset minuta bićemo na stanici Viktorija. Ako ste raspoloženi, gospodine pukovniče, za jednu cigaretu kod nas, sa zadovoljstvom ću vam sve objasniti u vezi s tom vašom stvari.

4-9

ad već objavljujem ove kratke crtice zasnovane na mnogobrojnim slučajevima mog prijatelja čije su

me izvanredne sposobnosti dovele u situaciju da o njima slušam, a koji put i da učestvujem u nekoj neobičnoj drami, sasvim je prirodno da ću se više zadržati na njegovim uspesima nego na neuspesima. To ne činim toliko iz ljubavi prema njegovom ugledu, jer su me energija i okretnost tog čoveka najviše zadivljavale kad bi se našao u teškoćama, već zato što tamo gde on nije uspevao obično ni niko drugi nije mogao da uspe, pa je ta priča zauvek ostala bez završetka. tu i tamo, međutim, događalo se da istina izađe na videlo i onda kad pogreši. Pribeležio sam pet-sest takvih slučajeva, od kojih su slučaj o drugoj mrlji i ovaj koji sada iznosim najzanimljiviji.

K

Serlok Holms se retko bavio sportom radi sporta. Veoma malo ljudi u stanju je da izdrži veće naprezanje

53

Аиам±ш-е Šerfafca. HtrUnAa

mišića, a on je nesumnjivo bio jedan od najboljih boksera u svojoj kategoriji. Na besciljno bavljenje sportom gledao je kao na traćenje snage, i latio bi ga se samo ako je trebalo da posluži nekom stručnom cilju, tada bi postajao neumoran i neuništiv. Cudno je da je pod takvim uslovima uopšte mogao da održava kondiciju. Hranio se, obično, veoma skromno, pridržavao se jednostavnih navika, približavajući se često granici samoodricanja. Osim uzimanja kokaina povremenog, nije imao poroka, a i drogu je uzimao samo u znak protesta zbog jednoličnog života, kad nije imao u vidu neki svoj slučaj, i kad bi dnevni listovi bili nezanimljivi.

Jednog dana, u rano proleće, popustio je mom navaljivanju i pošao da se prošeta parkom, u kojem su prvi izdanci zelenila upravo izbijali na brestovima, a zgrčeni pupoljci kestenovog lišća već počinjali da razvijaju svoje petokrake listove. Dva sata smo lutali unaokolo, uglavnom ćuteći, kao što i odgovara ljudima koji su prisni. Bilo je gotovo pet sati kad smo se vratili u Bejker strit.

— Izvinite, gospodine — reče dečak koji nas je posluživao, kad je otvorio vrata — tražio vas je jedan gospodin.

Holms me prekorno pogleda. — Dugo smo se zadržali u šetnji — reče. Zatim se obrati dečaku: — A onda je otišao?

s-f

Žućo Uce

— Da, gospodine.— Zar ga niste pozvali da ude?— Da, gospodine, pozvao sam ga i ušao je.— Koliko dugo je čekao?— Pola sata, gospodine, Bio je veoma nemiran i sve

vreme se šetkao i vrpoljio. Ja sam stajao pred vratima, gospodine, pa sam mogao da ga čujem. Najzad je izašao u hodnik i uzviknuo: "Zar taj čovek nikad neće doći?" To su njegove reči, gospodine. "Treba samo još malo da pričekate," rekoh mu ja, "Onda ću čekati napolju, na vazduhu, jer se ovde gušim," odgovorio mi je, i ja ga nikako više nisam mogao zadržati,

— Dobro, dobro! Učinili ste šta ste mogli — rečeHolms, dok smo ulazili u našu sobu. — To je ipakveoma neprijatno, Votsone. Žudim za nekim poslom,a prema nestrpljenju ovoga čoveka, izgleda da je rečo nečemu važnom. Oho! To na stolu nije vaša lula!Mora da ju je on zaboravio. Lepa, stara lula sa dobrim,dugim kamišem od onoga što prodavci duvananazivaju ćilibarom. Hteo bih da znam, koliko kamišaod pravog ćilibara ima u Londonu? Ima ljudi koji misleda mušica u ćilibaru predstavlja nekakav znak i tako jestavljanje lažnih mušica u lažni ćilibar, sad već postalopravi zanat. Mora da je bio veoma uzbuđen, kad jezaboravio lulu koju očito visoko ceni.

— Otkud znate da je visoko ceni?55

Avcuvtwe. Serl/гкл. Нопшл

— Pa, rekao bih da je prvobitna cena te lule iznosilasedam šilinga i šest penija. Vidite, ona je dvaputpopravljana: prvi put na drvenom delu, a drugi putna ćilibarskom. Obe popravke obavljene su, kao štovidite, srebrnim prstenovima, a svaki od njih mora daje koštao više od same lule. Taj čovek sigurno visokoGeni ovu lulu, kad više voli da je popravlja, nego da zaisti novac kupi novu.

—Ništa drugo ne primjećujete na njoj? — upitah, jer je Holms zamišljeno okretao lulu i zurio u nju.

On je uzdignu i udari po njoj svojim dugim tankim kažiprstom, kao što to čini profesor anatomije kad drži predavanje o nekoj kosti.

— Lule su ponekad izuzetno zanimljive — rečeon. — Ni na čemu nisu tako očigledni znakoviindividualnosti, osim možda na satovima i na pertlama.Međutim, ovde znakovi individualnosti nisu naročitoistaknuti ni značajni. Vlasnik lule je očigledno mišićavčovek, levak, sa izuuzetno zdravim zubima, nepažljivu navikama, bez potrebe da štedi.

Moj prijatelj izbacio je ova obaveštenja sasvim ovlaš, ali sam odmah primetio da me gleda ispod oka da bi video pratim li njegovo izlaganje.

— Mislite da čovek mora biti imućan, ako puši luluod sedam šilinga — rekoh.

S6

Žu±o Uce

— Ovaj duvan je "Grovnor" mešavina i košta osampenija po unci — odgovori mi Holms, istresavši maloduvana na dlan.

—Pošto može da dobije odličan duvan upola cene, znači da nema potrebu da štedi.

— Imate li još kakvih podataka?— Ima običaj da pali lulu na svetiljkama i na

plinskom plamenu. Pogledajte, pa ćete videti da je najednoj strani sasvim nagorela. Naravno, od šibica to nebi moglo da se desi. Zašto da čovek drži šibicu poredlule? Na svetiljku je ne može upaliti, a da pri tom nesagori njen prednji deo. Ovde je to desna strana lule.Iz toga zaključujem da je taj čovek levak. Približitesvoju lulu svećnjaku, pa ćete videti da, kao dešnjak,približavate njenu levu stranu plamenu. Možda ćete,ponekad, postupiti i drukčije, ali to će biti izuzetak.Ova lula je uvek tako držana. Zatim, on je progrizaoćilibar. Mora da je snažan, energičan čovek sa zdravimzubima, kad može to da učini. Nego, ako se ne varam,čujem ga na stepeništu, pa ćemo imati prilike daproučimo nešto zanimljivije od njegove lule.

Potom se vrata otvoriše i u sobu uđe visok, mlad čovek. Bio je uredno, ali jednostavno obučen u sivo °delo, a u ruci je držao šešir sa širokim obodom. Dao hih mu oko trideset godina, mada je, u stvari, bio nešto stariji.

57

АиамШге ŠtrUrka. НаСтла

— Izvinite, molim vas — reče on — pretpostavljamda je trebalo da pokucam. Da, razume se, trebalo je dapokucam. Činjenica je da sam pomaJo uzbuđen; tonietreba pripisati i tu moju zaboravnost. — Pri tom pređerukom preko čela, kao čovek koji je poluošamućen, azatim više pade nego što sede na stolicu.

— Vidim da jednu ili dve noći niste spavali — reče Holms na svoj dobroćudan, prirodan način. — Nespavanje napreže čoveku živce više nego rad, čak više nego uživanje. Smem li da vas upitam kako da vam pomognem?

— Potreban mi je vaš savet, gospodine. Ne znam šta da radim, imam osećaj kao da mi je čitav život razoren.

— Želite li da me zaposlite kao savetodavnog detektiva?

— Ne samo to. Želim da čujem vaše mišljenje, jer vas znam kao razboritog čoveka, kao svetskog čoveka. Hoću da mi kažete kako treba da postupim u okolnostima u kojima se nalazim. Nadam se da ćete moći to da mi kažete.

Izbacivao je rečenice kratko, oštro, grčevito, pa mi se činilo da govori teško i da mu želja savlađuje sklonosti.

— Stvar je veoma škakljiva — reče. — Niko nevoli da govori stranom čoveku o svojim porodičnimstvarima. Izgleda mi strašno što sam primoran da

5S

Žovto Uce

iznosim kako je moja žena postupila sa dva čoveka koja nikad nisam video. Stvar je po sebi užasna, ali sam na izmaku snaga pa mi je potreban savet.

— Dragi gospodine Grant, Manro... — započeHolms.

Naš posetilac skoči sa stolice. — Kako — uzviknu — znate moje ime?

— Ako želite ostanete inkognito — reče Holms,smešeći se — predložio bih vam, da prestanete daispisujete ime na postavi šešira ili da barem okrenetenjegov gornji deo prema osobi kojoj se obraćate.Upravo sam hteo da vam kažem kako smo moj prijatelji ja u ovoj sobi čuli mnoge tajne, i da smo imali sreće davratimo mir mnogim uznemirenim dušama. Verujemda ćemo to moći da učinimo i za vas. Smem li davas zamolim da mi odmah iznesete činjenice u vezisa vašim slučajem, jer gubitak vremena može vamananeti samo štetu.

Naš posetilac pređe ponovo rukom preko čela kao čovek koji osjeća svu težinu svog položaja. Iz svakog nJegovog pokreta i izraza razabirao sam da imam Posla sa čovekom uzdržljivim, povučenim u sebe, sa crtom ponosa u prirodi, koji je skloniji da sakrije svoje rane nego da ih otkriva. Odjednom, žestokim Pokretom ruke, kao čovek koji odbacuje u stranu sva °graničenja, započe.

59

АиамШже Strioiai HotmsA.

—Evo činjenica, gospodine Holmse — reče. —Oženjen sam već tri godine. Za to vreme moja ženai ja voleli smo se i živeli srećno kao retko koji bračnipar. Među nama nije bilo neslaganja, ni u mislima, niu rečima, ni u delima.

Od prošlog ponedeljka, među nama se odjednom stvorio jaz, a sad vidim da u njenom životu i njenim mislima ima nešto o čemu znam tako malo kao o bilo kojoj ženi koja prođe ulicom. Mi smo se otuđili jedno od drugog i želeo bih da znam zašto.

Međutim, sa jednom stvari bih želeo da budete načisto pre nego što nastavim, gospodine Holmse: Efi me voli. Ne može biti sumnje. Ona me voli svim srcem i dušom, voli me više nego ikad. Znam to, osećam. O tome ne želim da raspravljam. Muškarac zna kad ga žena voli, ali postoji neka tajna među nama i mi nikad više ne možemo da budemo onakvi kakvi smo bili ranije, dok god se ta tajna ne objasni.

—Iznesite mi činjenice, gospodine Manro — reče Holms nestrpljivo.

—Reći ću vam šta znam o Efinom životu. Ona je bila udovica kad sam je sreo, mada veoma mlada, imala je svega dvadeset pet godina. Tada se prezivala Hebron. Otišla je u Ameriku još kao sasvim mlada i živela je u gradu Atlanti, gde se udala za tog Hebrona, koji je bio advokat sa dobrom karijerom. Imali su jedno dete, ali se u gradu pojavila žuta groznica, i oboje, i muž i dete,

60

2.uto Uce

umrli su od nje. Video sam njegovu umrlicu. Zbog toga je ona omrzla Ameriku i vratila se da živi sa jednom neudatom tetkom u mestu Piner u Midlseksu. iMuž ju je ostavio dobro zbrinutu; imala je kapital od oko četiri hiljade pet stotina funti, koji je tako dobro uložio da je davao prosečno sedam odsto interesa. Kad sam je sreo, u Pineru je bila svega šest meseci. Zaljubili smo se jedno u drugo i posle nekoliko sedmica se venčali.

Ja sam trgovac hmeljom i imam prihode od oko sedam ili osam stotina funti. Kako smo bili dobrostojeći, uzeli smo u zakup, za osamdeset funti godišnje, jednu lepu vilu u Norberiju. Naša mala kuća je usamljena, mada nije baš daleko od grada. Iznad nas su jedna gostionica i dve kuće, a s druge strane poljane jedan letnjikovac. Drugih kuća, sve do pola puta ka stanici, nema. Često sam morao zbog posla da idem u grad, ali sam leti imao manje posla, pa smo tada žena i ja bili srećni u svojoj lepoj seoskoj kući, kako se samo poželeti može. Kažem vam, među nama nije bilo ni senke razdora, sve dok nije počela ta prokleta afera.

— Još nešto treba da vam kažem, pre nego što nastavim. Kad smo se venčali, moja žena je čitavu svoju imovinu prenela na mene — u izvesnoj meri protiv moje volje, jer sam uviđao koliko bi to moglo biti opasno, ako bi moji poslovi krenuli po zlu. Ona je tako htela i tako je učinila. Medutim, otprilike pre šest Sedmica dođe ona k meni.

61

AvMvture ŠtrUrkA HOUUAO.

"Džek — reče — kad si primio moj novac, rekao si mi da ga, ako mi ikad zatreba, mogu zatražiti od tebe."

"Pa, naravno — rekoh — to je ionako sve tvoje.""Dobro, reče ona — treba mi sto funti."Bio sam malo iznenađen time, jer sam mislio da želi

nekakvu novu haljinu ili nešto slično."Zašto, zaboga?" zapitah."Oh" reče mi ona na svoj nestašni način. "Ti si mi

rekao da si samo moj bankar, a bankari, znaš, ne postavljaju pitanja."

"Ako stvarno to želiš, dobićeš novac, to je sasvim razumljivo."

"O da, ja stvarno to želim.""I nećeš mi reći zašto ti je potreban?""Jednog dana možda, ali sada ne, Džek."Tako sam se time morao zadovoljiti, iako je to bilo

prvi put da se, uopšte, između nas isprečila nekakva tajna.Dao sam joj ček i o tome nisam više vodio računa.

Možda to i nema nikakve veze s onim što se kasnije dogodilo, ali smatrao sam potrebnim da to spomenem.

Dakle, maločas sam vam rekao da se nedaleko od naše kuće nalazi jedan letnjikovac. Od tog letnjikovca deli nas samo jedna poljana, ali, da biste dospeli do te kuće, treba da idete putem, a zatim da skrenete

62

Žuto Uce

iednom stazom. Iza letnjikovca je lep mali gaj škotskih iela, gde sam mnogo voleo da šetam, jer drveće priiatno deluje na čoveka. Letnjikovac je proteklih osam meseci bio nenastanjen, što je bilo šteta, jer se radi o prijatnoj dvospratnoj kući sa starinskim malim parkom, obraslim orlovim noktima. Često sam tamo zastajao i mislio kako bi to moglo biti sasvim zgodno malo porodično ognjište.

Tako sam prošlog ponedeljka uveče šetao onuda, kad odjednom sretnem na putu jedna prazna teretna kola i ugledam na travnjaku pored trema gomilu nameštaja i ćilima. Bilo je jasno da je letnjikovac, najzad, iznajmljen. Prodem onuda i zaustavivši se kao kakavbesposličar, pogledam stvari; pitao sam se kakvi su to ljudi koji su došli da žive u našem najbližem susedstvu. Odjednom, primetim da me sa jednog od gornjih prozora neko posmatra.

Ne znam šta mi je na tom licu upalo u oči, gospodine Holmse; sjećam se, samo, da me je od njega uhvatila jeza. Bio sam daleko, pa nisam mogao dobro da razaberem crte lica, ali na njemu je bilo nešto neprirodno i neljudsko. Pod tim utiskom približih se kući da bih bolje video lice koje me je posmatralo, au kad sam to učinio, lice odjednom nestade, kao da §a je neko otrgnuo od prozora i odvukao u sobu. Pet minuta stajao sam tamo raščlanjujući taj svoj utisak razmišljajući o tome. Ne mogu da kažem da li je to

63

АиаМижг Šertaka, Иопша.

bilo lice nekog muškarca ili žene. Najviše je na mene ostavila utisak njegova boja. Mrtvački bledo, upravo žuto, svojom nepomičnošću i ukočenošću, delovalo je strašno, neprirodno. U svojoj uznemirenosti odlučih da saznam nešto više o stanarima letnjikovca. Priđoh kući i zakucah na vrata. Gotovo u isti čas na vratima se pojavi jedna visoka, suvonjava žena, grubog i neprijatnog lica. Po njenom naglasku razabrah da joj je domovina negde na severu.

"Šta tražite?" upita me."Ja sam vaš sused. Stanujem s one strane poljane"

rekoh, pokazujući glavom prema svojoj kući. Video sam da ste se tek doselili, pa sam pomislio da bih vam možda mogao pomoći..."

"Tako? Mi ćemo vas potražiti, kad nam budete zatrebali" reče ona i zatvori mi vrata pred nosom. Razljućen tim grubim odbijanjem, okrenuh se i vratih kući. Čitavo veče sam nastojao da mislim na druge stvari, ali su mi se misli stalno vraćale na tu grubu ženu. Odlučih da o tome Efi uopšte ne govorim, jer je ionako bila nervozna i napregnutih živaca, pa nisam želeo da je još više uznemirim svojim neprijatnim utiscima. Pre nego što sam zaspao, ipak joj rekoh da je letnjikovac nastanjen, ali ona ništa nije odgovorila.

Veoma čvrsto spavam. Zato su mi u porodici često u šali govorili da me noću ni topovima ne bi mogli probuditi. Te sam noći, medutim, ne znam

64

Žuto Uce

zašto, možda zato što sam bio pomalo uzbuden tim beznačajnim, ali ipak neprijatnim događajem, spavao mnogo lakšim snom nego obično. Upolusnu, kao kroz neku maglu, osećao sam da se u sobi nešto događa i odjednom mi bi jasno da se moja žena obukla, navukla kaput i stavila kapicu na glavu. Već sam bio zaustio da promrmljam nekoliko snenih, upitnih reči ili prigovora, zbog tog njenog oblačenja u nevreme, kad joj odjednom, poluotvorenih očiju, spazih lice obasjano svećom i zanemih od iznenađenja.

Ono je imalo izraz kakav nikad ranije kod nje nisam video, ni mislio da se uopšte može videti. Bila je bleda kao smrt, disala je ubrzano pod zakopčanim kaputom i bacala krišom poglede prema postelji, da vidi da li me je probudila. Zatim, misleći da još spavam, ona se tiho iskrade iz sobe, a trenutak kasnije začuh jako škripanje koje je moglo dolaziti jedino od šarki na ulaznim vratima. Uspravih se na svom ležaju i stadoh zglobovima prstiju udarati o ivicu postelje, da bih se uverio jesam li zaista budan. Potom, izvadih časovnik ispod jastuka, bilo je tri sata ujutru. Šta može da radi moja žena u tri sata ujutro na seoskom putu?

Sedeo sam oko dvadeset minuta i lupao glavu o tome, nastojeći da pronađem nekakvo objašnjenje. Što sam više mislio, stvar mi je izgledala sve neobičnija i nejasnija. Još sam mozgao o tome, kad začuh, uz

65

Av&tUure ŠerLotcA Hcrimsa.

ponovno tiho zatvaranje vrata, njene korake uz stepenice.Gde si, zaboga, bila, Efi?" upitah je kad je ušla.Ona se na moje reči trgnu i pusti prigušen krik, taj krik

i uzvik mučili su me više nego išta, jer je u njima bilo nešto neopisivo grešno. iMoja supruga je bila iskrena i otvorena, pa me uhvati jeza kad je videh kako se krišom povlači u svoju sobu i tamo plače i trza se, iznenađena mojim rečima.

"Zar si budan, Džek?" uzviknu ona uz nervozan smeh. "A ja sam mislila da te ništa ne može probuditi."

"Gde si bila?" — upitah je oštrije."Ne čudim se što si iznenađen" — reče ona,

otkopčavajući kaput, drhtavim prstima. "Ne sećam se, zaista, da sam ikad u životu učinila tako nešto. Imala sam osećaj da se gušim, pa sam bila obuzeta neodoljivom željom da udahnem malo svežeg vazduha. Zasigurno bih pala u nesvest da nisam izašla. Stajala sam na vratima nekoliko trenutaka, pa sam tako došla k sebi."

— Dok mi je pričala tu priču nije me ni pogledala, glas joj je zvučao kao da nije njen. Bilo mi je jasno da ne govori istinu. Nisam joj ništa odgovorio. Bolna srca okrenuo sam glavu zidu, a misli su mi bile pune otrovnih sumnji i podozrenja. Šta to moja žena krije od mene? Gde li je bila? Osećao sam da neću imati

66

1tu£o Uce

mira dok to ne saznam, a ipak sam se uzdržavao da je biio šta pitam, pošto mi je već jednom rekla neistinu.

Preostali deo noći prevrtao sam se tamo-amo i preturao po glavi neverovatne pretpostavke.

Trebalo je da tog dana odem u grad, ali sam bio suviše uzbuđen da bih mogao da se usredsredim na poslove. Moja žena je, takođe, izgledala uzrujano, a po njenim kratkim upitnim pogledima koje mi je stalno krišom upućivala, mogao sam da razaberem da je shvatila da joj ne verujem, pa je i sama bila u nedoumici šta da učini. Za doručkom izmenismo jedva koju reč, a zatim izađoh da se prošetam kako bih na svežem jutarnjem vazduhu o svemu podrobnije razmislio.

Otišao sam do Kristal palasa, proveo sam izvan kuće čitav sat, a oko jedan sat posle podne sam se već vratio. Put me je vodio pored letnjikovca. Zastao sam na trenutak da pogledam na prozore, u nadi da ću videti čudno lice koje je juče piljilo u mene. Zamislite moje iznenađenje, gospodine Holmse, kad se vrata odjednom otvoriše i na njih izađe moja žena.

Bio sam zanemeo od iznenađenja kad je ugledah, ali moje uzbuđenje je bilo bleda slika njenog uzbuđenja. Kad narrt se pogledi sretoše, na trenutak je izgledalo kao da želi da se vrati u kuću, a onda, uviđajući da joj Je skrivanje uzaludno, zastade sva bleda sa strahom u остгпа, koji je bio u suprotnosti s osmehom na njenim Usnama.

67

AuaMtire Šerkrka, Hcrlmsa.

"Oh, Džek" reče, "upravo sam pošla našim noviJ susedima da vidim da li bih mogla da im pomognem Zašto me tako gledaš, Džek? Zar se ljutiš na mene?"

"Ovamo si, dakle, dolazila prošle noći?" upitah je."Šta hoćeš da kažeš? — uzviknu ona."Dolazila si ovamo. Znam to sigurno. Zašto posećuješ

te ljude usred noći?""Nisam ranije bila ovde.""Kako možeš da lažeš?" uzviknuh. "Glas te izdaje.

Kada sam ja imao nekakvu tajnu pred tobom? Ući ću u tu kuću i ispitaću stvar do kraja."

"Ne, ne, Džek, zaboga, ne čini to!" poče me preklinjati u neobuzdanom uzbuđenju. — Kad sam se približio vratima, ona me uhvati za rukav i grčevito me odvuče.

"Preklinjem te, ne čini to, Džek" uzviknu ona. "Zaklinjem ti se da ću ti jednog dana reći sve, ali, ako sad uđeš u tu kuću, iz toga će proizaći samo nesreća.' Kad pokušah da je odgurnem, ona se pripi grčevito uz mene.

"Veruj mi, Džek!" vikala je. "Veruj mi, samo ovaj put. Nećeš se nikad pokajati. Znaš da ti nikad ništa ne skrivam, ukoliko to nije za tvoje dobro. Ceo naš život zavisi od toga. Ako se vratiš sa mnom kući, sve će & dobro završiti. Ali, ako silom uđeš u tu kuću, sve ce među nama biti svršeno.

68

Ž,wto Uce

_— Bila je toliko ozbiljna, toliko očajna, da su me iene reči zadržale i ja sam neodlučno zastao pred

vratima."Verovaću ti pod jednim uslovom, pod uslovom"

rekoh najzad "da učiniš kraj tim svojim noćnim posetama. Čuvaj svoju tajnu, ali mi moraš obećati da ćeš se okaniti tih noćnih poseta i tajanstvenih poduhvata koje sad kriješ. Spreman sam da taj neprijatni događaj zaboravim, ako mi obećaš da se to više neće ponoviti".

"Bila sam sigurna da ćeš mi verovati" uzviknu ona s olakšanjem. "Biće kao što ti želiš. Vratimo se kući." Vukući me još uvek za ruku, ona me odvuče od letnjikovca. Odlazeći, okrenuh se i primetih da nas sa gornjeg sprata posmatra ono žuto, bledo lice. Kakva li je veza mogla postojati između tog stvorenja i moje žene? Kako je moja žena mogla da održava bilo kakve veze s onom grubom prostakušom koju sam dan ranije video. Bila je to za mene čudna zagonetka i ja sam bio svestan da se neću smiriti dok god je ne rešim.

Posle toga sam dva dana ostao kod kuće. Izgledalo je kao da se moja žena savesno pridržava sporazuma, Jer, koliko mi je bilo poznato, nije nijedanput izašla iz^uće. Trećeg dana, međutim, imao sam dosta dokaza aa njeno svečano obećanje nije bilo dovoljno da je

acuva od tajnog uticaja koji ju je odvlačio od njenogmuža i bračnih dužnosti.

69

Аи&иЈмге SerCaka. Нопшл

Otišao sam u grad, ali sam se vratio vozom u dva i četrdeset, umesto u tri i trideset šest, kao što sarn to uvek činio. Kad sam ulazio u kuću, služavka je sva uplašena istrčala pred mene u hol.

"Gde je gospođa?" upitah je."Mislim da je izašla u šetnju" odgovori mi ona.Duša mi se odjednom ispuni sumnjom. Požurih uz

stepenice da utvrdim da nije kod kuće. Pri tom pogledam, slučajno, kroz jedan od otvorenih prozora i spazim služavku, sa kojom sam maločas razgovarao, kako trči preko poljane prema letnjikovcu. Sad sam, naravno, sve shvatio. Moja žena j e otišla tamo i zamolila služavku da je pozove, ako se ja vratim. Drhteći od besa, požurih dole i pojurih preko, odlučan da tu stvar jednom, zauvek, okončam. Odjednom, spazio sam svoju ženu i služavku kako se žurno vraćaju kući, ali se nisam zaustavio da razgovaram s njima. Velika tajna, koja je bacila senku na moj život, nalazila se u letnjikovcu. Zaklinjao sam se da ću učiniti kraj toj tajni, ma šta da se dogodilo. Nisam ni pokušao da zakucam na vrata kad sam stigao do kuće, već sam odmah pritisnuo bravu i ušao u hodnik.

U prizemlju je vladala tišina. U kuhinji je na vatri vrilo iz jednog kotla, a u jednoj korpi ležala je sklupčana velika crna mačka, a od žene, koju sam ranije video, nije bilo ni traga. Otrčah u sobu, ali i ona je bila prazna. Požurih uz stepenice, ali gore nadoh

70

Ž.u£o Uce

amo dve napuštene sobe s prostim nameštajem i najobičnijim slikama. U kući nije bilo nikoga. Jedino je soba sa prozorom na kojem sam video ono čudno lice bila otmeno i prijatno nameštena. Sve moje sumnje pretvoriše se u gorko i žestoko uzbuđenje, kad ugledah na kaminu veliku fotografiju svoje žene, koja je na moj zahtev bila snimljena tri meseca ranije.

Ostadoh u kući, dok ne utvrdih da u njoj nema nikoga. Napustih je s takvim teretom na srcu, kakav nikada ranije nisam osetio. Kad sam ulazio u naš dom, u holu mi žena iziđe u susret, ali ja sam bio suviše uvređen i ljut da bih mogao da razgovaram s njom, pa sam prošao pored nje i otišao u svoju radnu sobu. Još nisam bio zatvorio vrata, kad mi ona pride.

"Žalim što sam prekršila svoje obećanje, Džek" reče mi, "ali kada bi znao sve okolnosti, sigurna sam da bi mi oprostio."

"Onda mi reci sve"."Ne mogu, Džek, ne mogu" uzviknu ona."Dok god mi ne kažeš ko živi u onom letnjikovcu i

kome si to dala svoju fotografiju, dotle između nas ne može više biti poverenja" rekoh, otrgnuvši se od nje i napustivši kuću. To je bilo juče, gospodine Holmse, od tada nisam više video svoju ženu, niti znam išta više o tme. To je prva senka koja se pojavila među nama, ali me je toliko uznemirila da sad ne znam šta da učinim. Jutros mi je iznenada palo na pamet da biste vi mogli

71

АиаШмге ŠerLaka. H-oimsa,

da me posavetujete, pa sam požurio da vam predam svoju sudbinu. Ako vam nešto nisam dovoljno objasnio, molim vas, pitajte me. Ali pre svega, recite mi, brzo, šta da dnim, jer ne mogu više to da podnosim.

Holms i jasaslušasmo, sanajvećim interesovanjem, tu neobičnu ispovest, ispričanu grčevitim i isprekida-nim glasom krajnje uzbuđenog čoveka. Moj prijatelj sedeo je neko vreme bez reči, brade naslonjene na ruke, utonuo u misli.

— Biste li se mogli zakleti da je lice koje ste vidjeli na prozoru bilo lice muškarca? — zapita ga Holms.

— Svaki put kad sam ga video, bio sam udaljen od njega, pa ne mogu sa sigurnošću da vam odgovorim.

— Izgleda, međutim, da je ono na vas ostavilo neprijatan utisak.

— Da, čudan utisak, svojom neprirodnom bojom i neobičnim, nepokretnim crtama. Kad bih se približio kući, ono bi, gotovo u isti čas, nestalo.

— Pre koliko vremena je vaša žena zatražila od vas stotinu funti?

— Biće tome dva meseca.— Jeste li ikad videli fotografiju njenog prvog

muža?— Ne. Ubrzo posle njegove smrti dogodio se veliki

požar u Atlanti, pa su sva njena dokumenta bilauništena.

72

Žuto Uce

_- Ali» ona je ipak imala njegovu umrlicu. Rekli da

ste je videli.—- Da, posle požara izvadila je prepis umrlice svog

pokojnog muža.— Jeste li ikad sreli nekog ko ju je poznavao u

Atlanti?—Nisam.—Da li je možda dobijala pisma odande?—Nije, koliko ja znam.— Hvala! Hteo bih malo da razmislim. Ako je

letnjikovac zauvek napušten, možda ćemo imatiteškoća; ako su pak, što mislim da je najverovatnije,zakupci bili obavešteni o vašem dolasku, pa su napustilikuću pre nego što ste juče u nju ušli, onda su se oni dosada sigurno vratili, pa bismo sad sve to mogli lakše daobjasnimo. Dopustite mi, dakle, da vas posavetujemda se vratite u Norberi i ponovo posmatrate prozoreletnjikovca. Ako budete imali razloga da poverujete daje letnjikovac nastanjen, nemojte ulaziti u njega silom,već nam pošaljite telegram. Mi ćemo vam se pridružitiu roku od jednog sata nakon prijema telegrama, pacemo veoma brzo sve ispitati do kraja.

—Ako pak utvrdim da u letnjikovcu, kao obično, nema nikoga?

— U tom slučaju evo me sutra tamo. Do viđenja.^amo se nemojte uznemiravati, dok ne saznate ima liza to stvarnih razloga/

73

AvaMAwe Štrioka. HdmsA

— Bojim se da smo upali u nezgodu, Votsone — reče mi prijatelj, pošto je ispratio gospodina Granta Monroa do vrata. — Šta vam se čini?

— Pripovest zvuči grozno — odgovorih mu.— Da. Posredi je neko ucenjivanje, ili se ja grdno

varam.— Ko bi bio taj ucenjivač?— Eh, mora da je to ono stvorenje koje živi u

jednoj prijatnoj sobi u kući i drži njenu fotografiju nakaminu. Časna reč, Votsone, to bledo lice na prozorumnogo me privlači, pa nizašta na svetu ne bih hteo dami izmakne taj slučaj.

— Imate li neku pretpostavku?— Imam jednu, doduše privremeno. Iznenadio bih se

kad bi se ispostavilo da nije tačna. U tom letnjikovcu je prvi muž ove žene.

— Sta vas navodi na to mišljenje?— Kako biste drukčije mogli da objasnite njeno

mahnito nastojanje da njen drugi muž ne uđe u tu kuću? Evo kako ja to otprilike zamišljam. Ova žena je bila udata u Americi. Kad su kod njenog muža odjednom došle do izražaja neke gnusne osobine ili se možda pojavila neka strašna bolest, pa je ogubavio ili postao slabouman, ona beži od njega, vraća se u Englesku, menja ime i, kao što je zamišljala, drugom udajom započinje novi život. Tri godine je bila udata i smatrala da je njen položaj sasvim siguran, jer je svom

74

Žuto Uce

mužu pokazala smrtovnicu čoveka čije je prezime prvom udajom bila uzela, kad, odjednom, njeno mesto stanovanja otkriva njen prvi muž ili, pretpostavimo, neka bezobzirna žena koja se povezala sa tim bolesnikom. Oni pišu ženi i prete joj da će je otkriti. Ona traži stotinu funti i nastoji da ih potkupi. Uprkos tome oni dolaze, i, kad muž slučajno pominje ženi da se u letnjikovcu nalaze neke pridošlice, ona nekako saznaje da su to njeni gonioci. Čeka da joj muž zaspi, a onda juri tamo i upinj e se da ih nagovori da j e ostave na miru. Kako u tome ne uspeva, odlazi ponovo ujutru, a njen muž, kao što nam je rekao, susreće je na izlasku. Žena mu obećava da više neće tamo odlaziti, ali se nada da će se osloboditi tih groznih suseda. Suviše je slaba, i, dva dana zatim, ona čini još jedan pokušaj, pa nosi svoju fotografiju koju su joj verovatno zatražili. Usred tog razgovora dotrči služavka, pa joj kaže da se gospodar vratio kući, a žena onda, znajući da bi on došao pravo u letnjikovac, isprati zakupce na zadnja vrata, verovatno u jelov gaj koji se nalazi u blizini. Tako on nalazi kuću pustu. Mnogo ću se iznenaditi, međutim, ako je nađem pustu i večeras, kad pođem u izviđanje. Šta mislite o mojim pretpostavkama?

— Sve su to samo pretpostavke.— Ali se slažu sa činjenicama. Ako saznamo nove

cinjenice, koje ne bi mogle da objasne te pretpostavke, biće dovoljno vremena da ih ponovo razmotrimo.

75

АимФлге ŠerLrk& Напша,

Zasad ne možemo učiniti ništa, dok ne dobijemo poruku od našeg prijatelja iz Norberija.

Nismo morali dugo da čekamo. Poruka je stigla upravo kad smo popili čaj. "U letnjikovcu su još uvek zakupci" javljao je u poruci. "Ponovo sam video ono lice na prozoru. Sačekaću voz koji stiže u sedam sati i neću preduzimati nikakve korake, dok vi ne stignete."

Kad smo izašli iz voza, čekao nas je na peronu. Pri svetlu uličnih svetiljki videli smo da je veoma bled i da drhti od uzbuđenja.

—Još su tamo, gospodine Holmse — reče, stavljajući ruku na rukav mog prijatelja. — Video sam svetlo u letnjikovcu kad sam stigao tamo. Treba da raščistimo stvar jednom zauvek.

—Kakav je vaš plan? — upita ga Holms, dok smo koračali neosvetljenim putem, oivičenim drvećem.

—Ući ću silom u letnjikovac da vidim ko je u njemu. Želim da se vi, obojica, nađete tamo kao svedoci.

— Jeste li zaista odlučili da to učinite, uprkosupozorenjima svoje žene da je bolje da u tu tajnu neulazite?

— Da, odlučio sam.— U redu. Ja mislim da ste u pravu. Svaka istina je

bolja od sumnje. Najbolje će biti da domah pođemo tamo. Dakako, po zakonu mi postupamo sasvim neispravno, ali ja mislim da to ipak vredi učiniti.

76

Ž.u£o Uce

Noć je bila tamna, a kad smo skrenuli s puta na usku stazu, uveliko izrovanu, s ivičnjakom sa svake strane, počela je da pada sitna kiša. Gospodin Grant Jvtonro je, međutim, nestrpljivo žurio napred, a mi smo, posrćući, išli za njim što smo brže mogli.

— Moja kuća je osvetljena — promrmlja on,pokazujući na svetlucanje među drvećem — a ovde jeletnjikovac u koji ću sad ući.

Dok je on to govorio, odjednom, iza jedne okuke nađosmo se u blizini kuće. Po žutom tragu svetlosti na tamnom tlu videlo se da kućna vrata nisu sasvim zatvorena, dok je jedan prozor na gornjem spratu bio jasno osvetljen. Kad smo malo bolje pogledali, primetili smo jednu nejasnu senku koja se kretala iza zavesa.

— To je ono stvorenje! — povika Grant Monro. — Isami se možete uveriti da se tamo nalazi neko. Pođiteza mnom, pa ćemo uskoro saznati sve.

Približismo se vratima, ali odjednom se iz mraka pojavi neka žena i zastade usred zlatnog traga svetlosti lampe. U tami joj nisam mogao videti lice, ali su joj ruke bile ispružene u stavu preklinjanja.

— Zaboga, Džek, nemoj — uzviknu ona. —Predosećala sam da ćeš večeras doći. Razmisli bolje otome, dragi! Veruj mi, nikad se nećeš pokajati, ako meposlušaš.

77

АиамЛиге ŠtrLoka. Нопшл

— Ја sam ti suviše dugo verovao, Efi! — viknu otioštro. — Pusti me! Moram da prođem. Moji prijateljii ja raščistićemo tu stvar jednom zauvek. — On jeodgurnu ustranu i prođe, a za njim prođosmo i mi.Kad otvori vrata, jedna postarija žena istrča pred njegai pokuša da mu prepreči prolaz, ali je on odgurnu, pasmo, čas zatim, već bili na stepenicama. Grant Monroulete u osvetljenu sobu na spratu, a mi pojurismo ustopu za njim.

Soba je bila prijatno i lepo nameštena. Dve sveće su gorele na stolu, a dve na kaminu. U uglu, nagnuta nad pisad sto, sedela je ženska osoba, nalik devojčici. Kad smo ušli u sobu, okrenula je lice od nas, ali smo primetili da je obučena u crvenu haljinu i da ima duge bele rukavice. Pošto se naglo okrenula prema nama, kriknuo sam od iznenađenja i užasa. Lice joj je bilo neobično bledo, bez ikakvog izraza. Čas zatim, tajna je bila objašnjena. Holms se nasmeši i dotaknu rukom uši deteta. U isti čas sa njenog lica pade maska, i pred nama se stvori mala crnkinja, crna kao ugalj, na kojoj se, kad se veselo nasmešila ugledavši naša preneražena lica, zacakliše kao sneg beli zubi. Prasnuo sam u smeh iz simpatije prema njenoj veselosti; ali je Grant Monro zastao zureći u nju, hvatajući se rukama za vrat.

— Gospode! — uzviknu — Šta ovo znači?— Ja ću ti reći šta ovo da znači — uzviknu gospođa,

ušavši u sobu ponosno i odlučno. — Primoravaš me

78

i.wto Uce

ja ti kažem i protiv svoje volje, pa sad oboje moramo ■jčiniti sve što možemo. Moj muž je umro, a dete je preživelo.

—Tvoje dete!Ona izvuče iz nedara srebrni medaljon. — Nisi ga

nikad otvorio.—Mislio sam da se ne može otvoriti.Ona pritisnu jednu oprugu i zadnja strana medaljona se

otvori. U njemu je bio portret jednog neobično lepog i inteligentnog čoveka, na čijim su se crtama lica jasno videli tragovi njegovog afričkog porekla.

—To je Džon Hebron iz Atlante — reče gospođa. — Bio je to plemenit čovek, kojem nije bilo ravnog na svetu. Ja sam se odrekla svoje rase da bih se udala za njega. Nikada se, ni na tren, nisam pokajala zbog toga. Na nesreću, naše jedino dete liči na njegove, a ne na moje pretke. To je čest slučaj u takvim brakovima. Mala Lusi mnogo je crnja od svog oca, ali crna ili bela, ona je moja draga mala curica i mamino ljubimče. — Na te reči malo stvorenje pritrča i privi se uz gospođine haljine.

—U Americi sam je ostavila — nastavi ona — samo zato što je bila slabog zdravlja i što je promena klime mogla da joj naškodi. Poverila sam je na staranje jednoj vernoj Škotkinji, koja je nekada bila naša sluškinja. Nikad mi nije palo na um da je ne priznam za svoje

79

AvMvtwre SerLoka. НаСтла.

dete. Ali kad nas je slučaj sastavio, Džek, i kad sar^ te zavolela, plašila sam se da ti je spomenem. Nel<a mi Bog oprosti! Bojala sam se da ću te izgubiti, pa nisam imala hrabrosti da ti kažem istinu. Mogla sam da biram između vas dvoje a moja slabost prema tebi udaljila me je od devojčice. Tri godine sam od tebe skrivala tajnu njenog postojanja, ali sam od dadilje dobijala vesti, pa sam znala da je dobro. Najzad me je obuzela nesavladiva želja da još jednom vidim svoje dete. Borila sam se protiv toga, ali uzalud. Mada sam bila svesna kakvoj se opasnosti izlažem, odlučila sam da dovedem dete ovamo, makar samo na nekoliko nedelja. Poslala sam dadilji sto funti i dala joj uputstva u vezi sa letnjikovcem, tako da je mogla doći ovamo kao sused, a da ne izgleda kao da ja imam bilo kakve veze s tim. U svom oprezu išla sam tako daleko da sam joj naredila da devojčicu preko dana drži u kući i da joj pokriva malo lice i ruke, da ni oni koji bi je slučajno videli na prozoru ne bi pričali o tome, kako se u susedstvu nalazi jedno crnče. Možda bih mudrije postupila, da sam bila manje oprezna, ali sam bila poluluda od straha da bi ti mogao saznati istinu.

Ti si mi prvi rekao da je letnjikovac nastanjen. Trebalo je da čekam do jutra, ali nisam mogla da spavam od uzbudenja, i tako sam se najzad iskrala, verujući da ti čvrsto spavaš. Video si me kad sam izišla i to je bio početak mojih patnji. Sutradan si imao tajnu

80

Ž.uto Uce

u rukama, ali si plemenito odustao i nisi se koristio svojom prednošću. Posle tri dana dadiija ]e jedva uspela da sa detetom pobegne na zadnja vrata, dok si ti ulazio na prednja. A sad, večeras, znaš najzad sve, i ja te pitam šta će biti s nama, s mojim detetom i sa mnom? — Sklopila je ruke i čekala da joj odgovori.

Prošla su dva duga minuta pre nego što je Grant Manro prekinuo tišinu, a onda je njegov odgovor bio jedan od onih kojih volim da se sećam. Podigao je devojčicu i poljubio je, a onda, držeći je u jednoj ruci, pružio drugu ruku svojoj ženi i krenuo s njom prema vratima.

— Prijatnije će nam biti da razgovaramo kod kuće— reče joj. — Ja nisam savršen čovek, Efi, ali mislim dasam bolji nego što si me ti zamišljala.

Holms i ja smo sišli za njima do puta, a kad smo stigli dole, prijatelj me povuče za rukav i reče mi: — Cini mi se da ćemo biti korisniji u Londonu nego u Norberiju.

Ne reče više ni reč o tom slučaju do kasno u noć, kad je sa zapaljenom svećom polazio u svoju spavaću sobu.

— Votsone, — reče — ako bi vam se ikad učiniloda postajem suviše samopouzdan ili da ulažem manjetruda u neki slučaj nego što on to zaslužuje, buditeljubazni, pa mi šapnite na uho reč "Norberi", a ja ćuvam na tome biti neizmerno zahvalan.

81

1

I

esec jul, prvi mesec posle moje ženidbe, duboko nam se urezao u pamćenje zbog tri značajna

slučaja u kojima sam imao čast da sarađujem sa Šerlokom Holmsom i proučim njegov način rada. Sva tri prikazana su u mojim beleškama pod naslovima: Neobični događaj s drugom mrljom, Neobični događaj s pomorskim ugovorom i Neobični događaj umornog kapetana. U prvom od tih slučajeva reč je o neobično važnim stvarima u koje su upletene neke od najuglednijih porodica u Kraljevini, pa javnost još dugo neće moći da se upozna s njim. Ni u jednom slučaju Holmsov smisao za analizu nije se tako duboko iskazao, niti je kod ličnosti koje su bile s njim u vezi izazvan tako dubok utisak kao u slučaju koji sam zabeležio pod naslovom: Pomorski ugovor. Još se nalazi kod mene gotovo doslovni prepis Holmsovog izveštaja u kojem je izneo istinu o tom

M

85

Avtutiure ŠtrLoka. Напшл

slučaju, upoznavši s njim gospodu Dibika, iz pariske policije i Frica fon Valdbauma, poznatog stručnjaka iz Danciga, koji su istražujući taj slučaj dugo nemilice rasipali svoje snage — kao što je to kasnije utvrđeno — obraćajući pažnju gotovo isključivo na neke sasvim sporedne događaje. Zato ćemo onaj prvi slučaj moći da prikažemo verno tek u narednom stoleću, bez nekih naročitih obzira. A sad ću, u međuvremenu, preći na onaj drugi slučaj s moje liste, koji je takođe jednom obećavao da će zainteresovati najšire krugove, pa ću se pri tom osvrnuti na nekoliko sporednih događaja koji su mu dali posve jedinstveno obeležje.

Za vreme školovanja veoma sam se prisno sprijate-ljio s jednim dečakom koji se zvao Persi Felps, koji je, iako mojih godina, bio za dva razreda ispred mene. Bio je sjajan dečak: u školi je odnosio nagradu za nagradom, a te svoje školske uspehe krunisao je time što je dobio stipendiju koja mu je omogućila da svoj trijumfalno započeti životni put nastavi u Kembridžu. Sećam se da je imao veoma jake porodične veze.

Još kao deca znali smo da mu je ujak, lord Holdherst, istaknut političar konzervativne stranke. Ali ta njegova ugledna rodbinska veza malo mu je koristila u školi, naprotiv, čak nas je i izazivala da ga jurimo po igralištu za kriket i da ga ponekad, na samom cilju, dobro istučemo. Ali, kad je završio školovanje, sve se to izmenilo. Negde sam načuo da je, zahvaljujući svojim

86

?&жопк1 гшппг

sposobnostima i vezama, dobio lep položaj u Forin ofisu, a zatim sam ga bio gotovo sasvim zaboravio, sve dok mi se sledećim pismom nije javio:

Brajbri, VokingMoj dragi Votsone, uveren sam da ćeš se setiti

"Mrmoljka" Felpsa, znaš, onog svog druga koji je bio u petom razredu kad si ti bio u trećem. Verovatno si čuo da sam zahvaljujući uticaju svog ujaka dobio lepo mesto u Forin ofisu, gde sam uživao poverenje i dobar glas sve do strašne nesreće koja ]e nenadano ugrozila moju karijeru.

Pojedinosti tog strašnog događaja ne moram ti sad opisivati. Moraću ionako sve podrobno da ti izložim, ako izađeš u susret mojoj molbi. Tek sada se oporavljam od upale moždane opne od koje sam bolovao devet sedmica i još se osećam slabo. Šta misliš, da li bi mogao da nagovoriš svog prijatelja Holmsa da me zajedno s tobom poseti? Želeo bih ipak da čujem i njegovo mišljenje o tom mom slučaju, premda me vlasti uveravaju da se tu ništa više ne može učiniti. Nastoj da dođete što pre. U ovoj strašnoj neizvesnosti minuti mi izgledaju kao sati. Uveri ga u to da mu se tek sada obraćam za savet jedino zato što sam od dana kad sam pretrpeo ovaj teški udar potpuno izgubio pamćenje, a ne zato što nisam imao poverenja u njegove izuzetne sposobnosti. Sad već osećam veliko olakšanje, ali na onu nesreću ne smem mnogo da

87

AuMvtuve S&rLoica, НаСшл

mislim, od straha da mi se bolest ne vrati. Još sam kao što vidiš, slab, pa ti ovo pismo nisam moga0 svojeručno pisati. Pokušaj, molim te, još jednom, da dovedeš svog prijatelja.

Tvoj stari školski drugPersi Felps.Bilo je u tom njegovom pismu, u tom njegovom

preklinjanju da mu dovedem Holmsa, nečeg što me je dirnulo, nečeg što je izazvalo moje sažaljenje. Ganulo me je u tolikoj meri da bih se prihvatio te stvari čak i da je bila teže izvodljiva. Znao sam vrlo dobro koliko Holms voli svoj poziv i da je uvek spreman da pruži svoju pomoć, kao što su i njegovi klijenti spremni da je oberučke prihvate. Moja žena se složi sa mnom da ne smemo gubiti ni minut, pa treba odmah da se javimo Holmsu. I tako se ponovo nađoh u svom starom stanu u Bejker stritu, upravo u vreme kad sam znao da Holms doručkuje.

Holms je sedeo u svom kućnom mantilu za pomoć-nim stočićem i pažljivo obavljao svoja hemijska ispitivanja. U velikoj, iskrivljenoj retorti nad plavičastim plamenom Bunsenove lampe, pomalo je ključala neka tečnost, dok su se u menzuri od dve litre zgušnjavale destilovane kapljice. Kad uđoh, prijatelj me jedva pogleda. Shvatih svu važnost njegovih ispitivanja pa sedoh u naslonjaču, odlučivši da sačekam. On izvadi staklenom kapaljkom najpre iz

88

Pemorvhi ticmror

aznih bočica po nekoliko kapi i najzad prenese na sto o2lednu epruvetu s tom tečnošću.

U desno] ruci držao ]e lakmusov papir.— Stigli ste u odlučnom trenutku, Votsone —

reče. — Ako ova] papir ostane plav, znači da ]e sveu redu, ako li pocrveni, to znači smrt nekog čoveka.— On umoči papir u epruvetu, a papir od]ednom dobi mutnu, prl]avogrimiznu bo]u. — Hm! To sam i mislio!— povika on. — Evo me odmah. U persi]sko] papuči naći ćete duvan. — Zatim ode do pisaćeg stola, napisa nekoliko telegrama i preda ih svom kuriru. Zatim sede nasuprot meni, digavši svo]a kolena do visine na ko]o] je ukrštenim prstima mogao da obuhvati svo]e tanke cevanice.

— Jedno sasvim obično ubistvo — reče. —Pretpostavljam da mi donosite nešto zaniml]ivi]e. Viste ptica-glasonoša zločina. U čemu ]e stvar?

Predadoh mu pismo, i on ga veoma pažl]ivo pročita.— Ne govori nam mnogo, zar ne? — primeti Holms,

vraćajući mi pismo.— Gotovo ništa.— Ali rukopis ]e zaniml]iv.— Pa to ni]e njegov rukopis.— U pravu ste. To ]a ženski rukopis.— Ne, muškije.

АивлЛиже ŠerlffkA Иапша.

— Ne, ženski, i to žene retkog karaktera. Znateu početku svake istrage vredi znati da vam se klijemnalazi u bliskom odnosu s nekim ko je izuzetno sl<l0ri

dobru ili zlu. Slučaj je vrlo zanimljiv. Ako ste spremnimožemo odmah da krenemo u Voking da vidim togdiplomatu u tako teškom položaju i damu kojoj ondiktira pisma.

Imali smo sreću da na stanici Voterlu uhvatimo jedan rani voz, pa se za nepun sat stvorismo među jelama i vresom u Vokingu. Ispostavilo se da je Brajbri velika usamljena kuća na prostranom imanju, udaljenom svega nekoliko minuta hoda od stanice. Pošto predadosmo svoje posetnice, uvedoše nas u elegantno nameštenu sobu za primanje gde nam se nekoliko minuta kasnije pridruži jedan prilično krupan čovek koji nas veoma gostoljubivo primi. Po godinama mogao je biti bliže četrdesetoj nego tridesetoj, ali obrazi su mu bili tako rumeni, a oči tako vesele da je još uvek ostavljao utisak nezgrapnog i nestašnog dečaka.

— Veoma mi je drago što ste došli — reče on,stisnuvši nam srdačno ruke. Persi se već čitavo jutroraspituje za vas. Ah, jadnik, on se i za slamku hvata.Njegova mati i otac zamolili su me da vas pozdravim,jer im teško pada i samo spominjanje te stvari.

90

P&narrsdU гшппгг

_ Do sad nismo dobili nikakve bliže podatke _ primeti Holms. — Vidim da vi lično ne spadate u porodicu.

Naš poznanik nas iznenađeno pogleda, a zatim, oborivši pogled, udari u smeh.

__ Ah, dakako, vidite monogram D. H. na poklopcu mog džepnog sata — reče. — Odmah sam shvatio da ste spretno postupili. Zovem se Džozef Harison. Kako će se Persi oženiti mojom sestrom Ani, tako ću i ja na neki način ući u porodicu. Naći ćete moju sestru u njegovoj sobi, jer ga ona neguje već dva meseca i ne odvaja se od njegovog kreveta. Možda bi bilo dobro da odmah uđemo, jer znam da vas nestrpljivo očekuje.

Soba u koju nas uvede nalazila se na istom spratu kao i soba za primanje. Delimično je bila uređena kao dnevna, a delimično kao spavaća soba, ukusno ukrašena cvećem koje se nalazilo u svakom uglu. Jedan veoma bled, iznuren mladić ležao je na divanu blizu otvorenog prozora kroz koji je strujao blag letnji vazduh i prodirao divan miris iz vrta. Pored njega je sedela jedna žena koja je, kad smo ušli, ustala. — Da li da odem, Persi? — upita ona. On je zadrža, uhvativši ]e za ruku. — Kako si, Votsone? — upita me potom srdačno. — S tim brkovima nikad te ne bih poznao, a, čini mi se, ni ti se ne bi smeo zakleti da sam to ja. A to je, pretpostavljam, tvoj slavni prijatelj, gospodin Šerlok Holms.

91

Аиал-vture ŠerLoka. Н-опша.

Ja ga s nekoliko reči predstavih Holmsu, pa obojiCa

sedosmo. Krupni mladi čovek izade iz sobe, a njegoya

sestra, držeći ruku u ruci iznemoglog bolesnika, ostade u sobi. Bila je to žena upadljive spoljašnjosti, onisl<a rasta, punačka, ali skladno građena sa divnim crtarna lica. Put joj je bila maslinasta, oči krupne, italijanske,a sve to krasila je bujna, sasvim crna kosa. Pored njenog živahnog izraza, bledo lice bolesnika izgledalo je još iznurenije i mršavije.

— Neću da gubite vreme — reče bolesnik pridigavši se na divanu. — Preći ću odmah na suštinu same stvari, bez ikakvog uvoda. Ja sam bio srećan čovek, imao sam mnogo uspeha u službi, gospodine Holmse, kad me odjednom, na sam dan moje ženidbe, zadesi strašna nesreća koja mi je uništila sve nade.

Votson vam je verovatno rekao da sam bio zaposlen u Forin ofisu gde sam se, zahvaljujući uticaju mog ujaka, lorda Holdhersta, naglo popeo na odgovorni položaj. Kad mi je ujak postao ministar spoljnih poslova, slao mi je nekoliko veoma poverljivih zadataka, a ja sam ih sve uspešno obavljao, tako da sam zbog svog umeća i spretnosti već uživao njegovo neograničeno poverenje.

Pre otprilike deset sedmica — tačnije 23. maja — pozva me on u svoj kabinet, odavši mi priznanje za vešto obavljen posao, obavesti me da ima jedan nov, poverljiv zadatak za mene.

92

Pmarrvld

"Tb je" reče mi on, vadeći iz svog pisaćeg stola jedan ivkasti svitak papira "original tajnog ugovora između rrnffleske i Italije, o kojem su, nažalost, već počele crlasine po štampi. Veoma je važno da o tome ništa više ne prodre u javnost. Francuska i ruska ambasada platile bi ogromne svote za sadržaj tog dokumenta. Ovi papiri ne bi uopšte napuštali moj sto, da nije bezuslovno potrebno sačiniti njihov prepis. Vi u svojoj kancelariji imate pisaći sto, zar ne?»

"Da.""Onda uzmite ovaj ugovor i stavite ga pod ključ.

Izdaću neređenje da možete da ostanete u kancelariji i posle završetka radnog vremena, tako da ćete prepisivati na miru, bez straha da vas ko pri tom poslu vidi. Kad završite posao, zaključajte dobro original i prepis u pisaći sto, pa mi oba predajte lično u ruke sutra ujutro."

Uzeh papire i...— Izvinite, trenutak — reče Holms — jeste li za vreme

tog razgovora vas dvojica bili sami?— Potpuno sami.— U jednoj velikoj sobi?— Trideset stopa dužine i isto toliko širine.— U sredini sobe?— Da, tako otprilike.— I govorili ste tiho?— Ja nisam gotovo ništa govorio.

93

АиамЛиге ŠfrrLukA HoUi^sa.

—Hvala vam — reče Holms, sklopivši oči. — Molim,izvolite nastaviti.

— Ja sam postupio tačno po njegovom uputstvui sačekao da ostali službenici odu. Kako je jedanod njih, i to baš iz moje sobe, Šarl Goro, morao danadoknadi neke zaostatke, izašao sam iz ureda i otišaona ručak. Kad sam se vratio, njega više nije bilo. Bilomi je veoma stalo da što pre obavim posao, jer samznao da će Džozef, naime gospodin Harison, kojegste maločas upoznali, otputovati iz grada u jedanaestsati vozom za Voking, pa sam želeo da i ja uhvatim tajvoz.

Čim sam počeo da prepisujem ugovor, bilo mi je potpuno jasno da ujak nije nimalo preterao kad mi je govorio o njegovom velikom značaju. Bez ulaženja u pojedinosti, mogu sa sigurnošću da kažem da je ugovor utvrđivao položaj Engleske prema Trojnom savezu, pa je predviđao politiku koju će Engleska voditi u slučaju da francuska flota dobije punu prevlast nad italijanskom na Mediteranu. Na kraju su bili potpisi velikodostojnika obeju nacija. Pitanja raspravljena u njemu bila su čisto pomorskog značaja. Letimično sam ga pregledao i počeo da prepisujem.

Bio je to opširan dokument s dvadeset i šest članova, napisan na francuskom jeziku. Iako sam pisao što sam brže mogao, uspeo sam da do devet sati prepišem svega devet članova, pa sam počeo da gubim nadu

44

Р&тхгпкл. turovtrr

da ću stići na voz. Nisam stigao da večeram, pa sam, premoren produžavanjem redovnog radnog vremena, već osećao kako me obuzima san. Pade mi onda na um da bi me šoljica kafe mogla osvežiti. Kako čitave noći u sobici udno stepeništa stoji jedan poslužitelj, koji pored svog posla ima običaj da službenicima koji rade prekovremeno pripremi kafu, ja mu pozvonih. Iznenadih se kad se na moj poziv odazva neka gruba, krupna, starija žena, opasana keceljom. Ona mi objasni da je poslužiteljeva žena i da radi u zgradi kao čistačica i ja naručih kafu.

Prepisao sam još dva člana, a zatim, osećajući da me sve više hvata san, počeh da šetam gore-dole po sobi da ispružim noge. Kako mi još nisu donosili kafu, zapitah se šta li je razlog tom zakašnjenju. Iz moje sobe se izlazilo jedino u hodnik i ja otvorih vrata i krenuh hodnikom da izvidim stvar. Taj hodnik, u stvari ravan, slabo osvetljen prolaz, vodi do jednog zavoja na stepeništu, a poslužiteljeva sobica se nalazila udno stepeništa. Na pola puta niz stepenice, od mog sprata do prizemlja, nalazi se malo odmorište koje preseca pod pravim uglom preseca jedan dug hodnik. Ovaj pak, drugim, manjim stepeništem vodi do sporednog ulaza za poslugu, kojim se služe kao prečicom i službenici kad dolaze iz Čarls strita.

Evo grube skice tog mesta.

95

АиамЈмге Štrloka. Нопшл

— Hvala vam. Sledio sam pažljivo vaše izlaganje — reče Šerlok Holms.

— Najvažnije je da obratite pažnju na sledeću okolnost. Sišao sam niz stepenice u prizemlje gde sam našao poslužitelja u njegovoj sobici kako čvrsto spava. U čajniku koji je stajao na primusu voda je pomamno ključala i prelivala se na pod. Ispružih ruku u nameri da prodrmam čoveka koji je još uvek čvrsto spavao, kad odjednom zabruja zvono nad njegovom glavom, i on se prenu iz sna.

"To ste vi, gospodine Felpse" reče, gledajući me začuđeno.

"Došao sam da vidim da li je gotova moja kafa?""Skuvao sam vodu u lončiću i zaspao, gospodine" reče

i pri tom pogleda zaprepašćeno u mene, a zatim u zvono koje je još brujalo.

"Ako ste vi bili ovde, ko je to onda zvonio?" upita me on.

"Odakle zvoni to zvono?" upitah ga.Obuze me osećaj kao da me je neka ledena ruka

ščepala za lice. Neko je, znači, bio u mojoj sobi i video na stolu dragoceni ugovor. Izbezumljeno jurnuh uz stepenice, pa zatim kroz hodnik, ali nisam video nikoga, gospodine Holmse. Ni u sobi nije bilo nikoga. Sve sam našao kao što sam ostavio, samo na stolu više nije bilo poverenih mi dokumenata. Prepis je bio tamo, ali originalu ni traga.

96

j-folms se uspravi u naslonjači i protrlja ruke. Slučaj ;e

bio sasvim po njegovom ukusu.___ I šta ste nakon toga učinili, molim vas? —

promrmlja on.— Odmah sam shvatio da je lupež morao doći gore

stepenicama koje vode od sporednog ulaza. Da je došao drugim putem, sreo bih ga.

— Jeste li sigurni da se sve to vreme nije skrivao negde u sobi ili u hodniku za koji ste rekli da je bio slabo osvetljen?

— To je sasvim nemoguće. Ni pacov se ne bi mogao sakriti ni u sobi, ni u hodniku. Nema tamo nikakvog zaklona.

— Hvala. Nastavite, molim.— Poslužitelj odmah shvati po mom bledilu

da postoji neki razlog za strahovanje, pa pođe uzstepenice za mnom. Projurismo hodnikom, a zatimstrmim stepenicama koje vode u Čarls Strit. Vrata nadnu stepeništa su bila zatvorena, ali ne i zaključana.Otvorismo ih i izjurismo napolje. Sećam se sasvimdobro da su se s jedne obližnje crkve u taj čas čula triotkucaja. Bilo je petnaest do deset.

— To je veoma važno — reče Holms i pribeleži nešto na manžetni svoje košulje.

— Noć je bila sasvim tamna. Padala je slaba, topla kišica. U Čarls stritu nije bilo nikoga, dok je u Vajt Holu saobraćaj bio još veoma živ. Onako gologlavi,

97

АилШиге Šerbka. Hdmta.

pojurismo pločnikom i na drugom uglu naiđosmo na policajca koji je onde stajao.

"Dogodila se provala" rekoh zadihano. "Iz Forin ofisa ukraden je dokument od neizmerne važnosti. Da li je neko prošao ovuda?"

"Ja stojim ovde već četvrt sata, gospodine" reče mi policajac. "Za to vreme prošla je ovuda samo jedna osoba, neka starija, visoka žena sa škotskim pejzli šalom."

"Ah, znači samo moja žena" povika poslužitelj, "Niko drugi nije prošao?"

"Niko.""Onda je lupež morao otići drugim putem" povika

poslužitelj, vukući me za rukav.Ali meni se to nije svidelo, a njegovi pokušaji da me

odande odvuče samo pojačaše moju sumnju."Kojim putem je otišla ta žena? uzviknuh."Ne znam, gospodine. Primetio sam da je prošla, ali

nisam imao naročitog razloga da je pažljivije posmatram. Učinilo mi se da joj se žuri."

"Koliko je vremena prošlo od tada?""Oh, nekoliko minuta.""Pet minuta?""Pa, tal<0; najviše pet minuta.""Samo traćite vreme, gospodine, a sad nam je

dragocen svaki trenutak" uzviknu poslužitelj. "Dajem vam časnu reč da moja stara žena nema nikakve veze

9$

tim- Pođimo do drugog kraja ulice. Ako nećete vi, idern ja sam!" reče i odjuri u drugom pravcu.

та krenuh odmah za njim i uhvatih ga za rukav."Gde stanujete?" upitah ga."Brikston Ajvi Lejn br. 16" odgovori mi on. "Ali,

gospodine Felpse, ne dajte se navesti na pogrešan trag. Podimo do kraja ulice. Možda ćemo nešto doznati."

Ništa nije moglo biti propušteno prihvatanjem njegovog saveta, pa nas dvojica i policajac požurismo niz ulicu. Međutim, utvrdismo samo da je saobraćaj u tom delu ulice bio veoma živ. Na sve strane su vrveli prolaznici, žureći da u onoj vlažnoj noći što pre stignu kućama. Niko se nije onde duže zadržavao, pa nismo ni od koga mogli saznati da li je onuda prošlo neko sumnjivo lice.

Vratismo se u zgradu i pretresosmo stepenište i hodnik, ali bez ikakvog rezultata. Hodnik koji je vodio do moje sobe bio je pokriven žućkastim linoleumom na kojem bi se veoma lako primetili tragovi. Pregledasmo ga pažljivo, ali ne otkrismo na njemu nikakve otiske nogu.

— Da li je čitave te večeri padala kiša?— Od oko sedam sati.— A kako tumačite to da ta žena, koja je ušla u sobu

oko devet sati, svojom blatnjavom obućom nije ostavila nikakve tragove?

99

AvaJiture Š&rUrlca.- Hoimsa.

— Drago mi je što ste pokrenuli to pitanje. I meni je to onda upalo u oči. Čistačice imaju običaj da skinu cipele u poslužiteljevoj sobi i obuku pohabane papuče.

— To je sasvim jasno. Tragova, dakle, nikakvih nije bilo, iako je noć bila vlažna. Tok događaja očito je vrlo zanimljiv. Sta ste uradili nakon toga?

— Pretražili smo zatim i sobu. Isključeno je da bi u njoj bilo nekih tajnih vrata, a prozori se nalaze na čitavih trideset stopa od zemlje, i oba su bila iznutra čvrsto zatvorena. S obzirom na ćilim kojim je pokriven pod, isključeno je da pod njim postoji neki izlaz, a plafon je jednostavan i belo okrečen. Mogao bih se zakleti da je lice koje je ukralo ugovor moglo ući samo kroz vrata.

— A šta je sa kaminom?— Kamina uopšte nema. U sobi se nalazi samo jedna

ozidana peć. Desno od mog pisaćeg stola visi, kao produžetak žice, gajtan za zvono. Onaj ko je pozvonio, morao je prići stolu, ako je hteo da pozvoni. Ali otkud to da prestupnik uopšte dođe na pomisao da pozvoni. To je upravo najtajanstvenije u svemu tome.

— Događaj svakako nije običan. Sta ste zatimpreduzeli? Pretpostavljam da ste pretražili sobu davidite nije li provalnik slučajno ostavio neke tragoveza sobom, na primer opušak od cigare, rukavicu,ukosnicu ili kakvu drugu sitnicu.

100

Pem&rvld импт

__ Nismo pronašli ništa slično. _ Jeste li osetili kakav miris?— Pravo da vam kažem, na to nismo ni pomislili.— Ah, miris duvana bi nam pri ovakvoj istrazi bio od

neprocenjive vrednosti.— Nisam pušač, pa bih miris duvana, čini mi se, da ga

je bilo, sigurno osetio. Ništa što bi nam moglo poslužiti kao putokaz nismo uspeli da pronađemo. Poslužiteljeva žena, gospođa Tendži, brzo je napustila zgradu; to je bila jedina opipljiva činjenica. Njen muž nije mogao da nam pruži nikakvo drugo objašnjenje, osim da je to bilo u vreme kad je ona i inače odlazila kući. Policajac i ja se saglasismo da bi bilo najbolje da uhvatimo ženu pre nego što se oslobodi dokumenta. Pretpostavljali smo, naime, da ih je ona uzela.

Stvar je, međutim, dospela i do Skotland jarda, pa je i detektiv, gospodin Forbs, s velikom energijom prionuo na posao. Poručismo dvokolicu, pa za pola sata stigosmo do poslužiteljeve kuće, pošto smo prethodno dobili njegovu adresu. Vrata nam otvori neka mlađa žena za koju se ispostavi da je najstarija kći gospođe Tendži. Kako njena mati još nije stigla, ona nas uvede u prednju sobu da pričekamo.

Otprilike deset minuta zatim, začusmo neku lupu na vratima. Učinismo tada jednu ozbiljnu grešku, koju Пе mogu sebi da oprostim. Umesto da sami otvorimo vrata, pustili smo da to učini devojka. Čuli smo je

101

АиажЛиге ŠerLrfai Нопшл

kad је rekla: "Mama, dva čoveka te čekaju unutra" a trenutak zatim začusmo užurbano žensko koračanje hodnikom. Forbs otvori širom vrata, i mi utrčasmo u stražnju sobu, odnosno u kuhinju. Žena je, međutim, stigla pre nas. Prkosno nas pogleda, a kad me prepozna, lice joj se raširi od iznenađenja.

"Gle, pa to je gospodin Felps iz kancelarije?" povika ona.

"Hajde, hajde, šta ste mislili ko smo kad ste pobegli od nas?"

"Mislila sam da ste inkasanti" reče ona. "Imamo neki spor s jednim trgovcem!"

"To objašnjenje ne zvuči suviše uverljivo. Mi s pravom sumnjamo na vas da ste iz Forin ofisa odneli veoma važne papire, pa ste dojurili ovamo da izbegnete poteri. Moraćete da podete s nama do Skotland jarda, gde će vas pretresti."

Nepomogošejojniprigovori, ni otpor. Jednakočija dođe po nju, pa se svi zajedno odvezosmo do Skotland jarda. Naravno, pre toga smo pretresli kuhinju da bismo utvrdili nije li možda u trenutku dok je bila sama, sklonila negde papire. Ali ni ostacima papira ili pepela nije bilo ni traga. Čim stigosmo u Skotland jard, predadosmo gospođu Tendži ženi koja je trebalo da je pretrese. Cekao sam u najmučnijoj neizvesnosti da čujem izveštaj žene koja je trebala da je pretrese.

102

PfrMtarvki гшгиш

jsfajzad saznah da ni ličnim pretresom nije nađen nikakav dokument.

prvi put me spopade silan strah. Postadoh svestanpoložaja u koji sam zapao. Dotle sam bio stalno

u pokretu, pa me ]e to bilo otupilo, jer nisam imaovremena da razmislim o svemu. U početku sam bio

toliko uveren da će se dokument pronaći, da se nisamusuđivao ni da pomislirn na to kakve bi posledice za

mene mogao imati gubitak tog dokumenta. Ali nakonpregleda žene u Skotland jardu nije se više ništa moglouraditi, pa sam tek sada imao vremena da razmišljam osvom položaju. A bio je to strašan položaj! Votson vam

može potvrditi da sam još kao učenik bio nervozne,osetljive prirode. Mislio sam sad na svog ujaka, nanjegove kolege u vladi, na grdnu sramotu koju sam

naneo i ujaku, i sebi, i svakome ko je sa mnom bio uvezi. Nikakvog opravdanja nije bilo za mene u tomešto sam zapravo bio žrtva jednog sasvim neobičnog

slučaja. Kad su u pitanju diplomatski interesi, neuzimaju se u obzir nesrećni slučajevi. Bio sam uništen,

osramoćen, očajan. Ne sećam se šta sam tada uradio.Cini mi se da sam napravio scenu. Kao kroz maglu

sećam se da se oko mene okupilo nekoliko službenikakoji su pokušavali da me umire. Najzad me jedan odnjih odveze kolima na stanicu Voterlu i smesti me u

voz za Voking. Sigurno bi me otpratio do kuće, da seu istom vozu nije našao i ljubazni doktor Ferer koji

103

АиамАиге Šerloka, HOUMAO.

stanuje blizu mene, pa se pobrinuo za mene. Bila je to prava sreća za mene jer sam na stanici dobio živčani slom, pa sam, pre nego što smo stigli kući, bio gotovo lud.

Možete zamisliti u kakvoj su se situaciji našli ukućani kad su se na doktorovo zvonjenje digli iz svojih postelja i zatekli me u takvom stanju. Jadna moja Ana i moja majka, umalo nisu svisnule od bola. Kako je doktor Ferer od detektiva na stanici doznao šta se zapravo dogodilo, sve je objasnio ukućanima, ali nije mogao da ih uteši. Svima je bilo jasno da ću duže vreme bolovati i zato iseliše Džozefa iz ove vedre, spavaće sobe koja je postala moja bolesnička soba. I tu sam vam ja, gospodine Holmse, ležao u bunilu punih devet sedmica, bolujući od upale mozga. Da nije bilo gospođice Harison i lekarske nege, ne bih ja danas razgovarao s vama. Danju mi je dolazila gospođica Harison, a noću jedna plaćena bolničarka, jer sam u svojim nastupima mahnitosti bio kadar da učinim svašta. Polako sam ponovo dolazio k sebi, ali mi se pamćenje potpuno vratilo tek pre tri dana. Ponekad žalim što mi se uopšte vratilo. Prvo što sam učinio kad sam došao k sebi, bilo je da pošaljem telegram gospodinu Forbsu kojem je bilo povereno da izvidi slučaj. On me je posetio i izvestio me da je preduzeto sve što je moglo, ali bez uspeha, jer dokument nije pronađen. Poslužitelj i njegova žena ispitani su na sve

104

РешогЖл. 1ШГШЈГ

m0guće načine, ali je stvar ostala nerazjašnjena. Policija . taCia počela da sumnja na mladog Goroa, koji je, kao ćto se možda sećate, ostao te noći u kancelariji da radi rel<ovremeno. Ta činjenica i njegovo francusko ime hili su u istrazi jedini razlog da se posumnja na njega, jnada sam ja počeo da radim tek što je on napustio kancelariju. Njegovi su istina poreklom hugenoti, ali su po svojim osećajima i tradiciji listom Englezi, isto toliko koliko vi i ja. U svakom slučaju ništa nije pronađeno što bi ga teretilo, pa je i ta sumnja otpala. Obraćam se sad vama, gospodine Holmse, jer ste mi vi poslednja nada. Ako mi ne pomognete, moja čast i moj položaj biće zauvek proigrani.

Onemoćali bolesnik klonu na svoje jastuke, iznuren dugim izlaganjem, a njegova negovateljica mu nasu u čašu nekakav lek za jačanje. Holms je sedeo ćutke, zavaljene glave i sklopljenih očiju, u stavu koji je nekom stranom licu mogao izgledati kao ravnodušan, ali za mene, koji ga poznajem, to njegovo držanje je predstavljalo znak najozbiljnije zamišljenosti.

— Vaše izlaganje je bilo toliko jasno — reče onnajzad — da mi je preostalo još samo da vam postavimnekoliko pitanja. Ali, jedno je veoma važno. Jesten kome saopštili da vam je naređeno da obavite tajspecijalni zadatak?

— Nisam nikome.— Ni gospodici Harison, na primer?

105

АиаМше ŠerLoiai HoUma

— Ne. U Voking se nisam uopšte vraćao pošto sam primio naređenje.

— Možda vas je neko od vaših u to doba posetio?— Nije niko.— Da li je ko od vaših znao kako se dolazi do vaše

kancelarije?— Oh, da. Svi znaju kako mogu da dođu do mene.— Dakako, ako o ugovoru niste nikome ništa rekli,

nema smisla ni potezati to pitanje.— Nisam rekao ništa.— A znate li šta o poslužitelju?— Ništa, osim da je isluženi vojnik.— Kojeg puka?— Kako sam čuo, Koldstrim garde.— Hvala vam. Uveren sam da će me Forbs izvestiti o

svim podacima do kojih je došao. Vlast je izuzetno vešta u prikupljanju podataka, ali ne zna uvek pravilno da ih upotrebi. Gledajte kako je ova ruža lepa!

Prišao je otvorenom prozoru i prihvatio povijenu stabljiku ruže mahovinarke, diveći se tamnim prelivima njene grimiznozelene boje. To je za mene predstavljalo nešto novo u njegovom karakteru, jer sve dotle nisam nikad primetio da se naročito interesuje za prirodne lepote.

— Nigde izvođenje zaključaka nije tako potrebnokao u religiji — reče on, naslonivši se leđima naprozorske kapke. — Mislilac bi mogao da stvori od

106

p&uiorvki

■e egzaktnu nauku. Čini mi se da cveće pruža najjači lokaz da je Proviđenje u svojoj suštini dobro. Tačno ,°da se u našoj borbi za opstanak, uz energiju, naše ^otrebe i hrana nalaze na prvom mestu, ali ruža je nešto posebno. Njen miris i njena boja ulepšavaju ^ivot, ali ne predstavljaju preduslov života. Kako samo dobrota daje više nego što je potrebno, ponovo vam kažem da se od cveća možemo nadati mnogo čemu.

Persi Felps i njegova negovateljica gledali su sve to vreme začuđeno u Holmsa, a na licima im se odražavalo prilično razočaranje. Izlažući svoje misli, Holms ]e zauzeo sanjalački stav, držeći stalno mahovinastu ružu među prstima. To potraja neko vreme, a onda ga mlada dama prekide u razmišljanju.

— Mislite li, gospodine Holmse, da postoji bilokakav izgled da se ta tajna reši? - upita ga ona pomalooštro.

—Oh,tatajna —odgovoriomvrativšiseodjednomustvarnost. - Bilo bi apsurdno poricati da je ovaj slučaj veoma tajanstven, ali vam obećavam da ću se udubiti u stvar, pa ću vas obaveštavati o svim pojedinostima koje mi se budu učinile važnima.

— Jeste li već naišli na neki trag?— Vi ste mi skrenuli pažnju na sedam, pa ih sad

prirodno, moram proveriti pre nego što ih prosudim.— Sumnjate li u nekoga?— Sumnjam u samog sebe...

107

AvaMure Serlaiai HaUma.

— Kako to?— Bojim se da suviše brzo izvodim zaključke.— Onda pođite u London i proverite svoje

zaključke.— Vaš savet je odličan, gospođice Harison — reče

Holms, dižući se. — Mislim, Votsone, da ništa bolje ne možemo učiniti. Gospodine Felpse, nemojte se uljuljkivati lažnim nadama. Stvar je veoma zapetljana.

— Biću kao na žeravici sve dok se ne vratite — uzviknu diplomata.

— Dobro, evo me sutra opet kod vas istim vozom, mada je više nego verovatno da će moj izveštaj biti negativan.

— Bog vas blagoslovio što mi obećavate da ćete doći — povika naš klijent. — Već sama pomisao da će se nešto učiniti, uliva mi novu životnu snagu. Uzgred budi rečeno, dobio sam pismo od lorda Holdhersta.

— Aha, šta kaže?— Hladan je, ali nije grub. Uveren sam da ga je moja

ozbiljna bolest sprečila da bude takav. Ponovio mi je da je stvar od najveće važnosti i dodao da se, što se tiče moje budućnosti, zasad neće preduzimati nikakvi koraci, pri tom je svakako mislio na moje otpuštanje iz službe, sve dok ne ozdravim i ne budem mogao da ispravim svoju kobnu grešku.

108

P&mcnki

_- To je razuman i odmeren postupak — reče Holms. — Hajdemo, Votsone, jer u gradu imamo posla za čitav dan.

Gospodin Džozef Harison odveze nas do stanice, pa smo ubrzo ostavljali za sobom milju za miljom na putu za London. Holms je utonuo u duboko razmišljanje, ne otvarajući usta sve dok ne pređosmo raskršće Klafam.

— Sasvim je zgodno doći u London jednom od ovihvisoko postavljenih pruga koje omogućavaju čovekuda ima ovakav pogled iznad kuća.

Pomislih da se šali, jer se prizor činio prilično turobnim, ali se on na to malo pobliže osvrnu.

— Gledajte one velike, izdvojene blokove kuća, koji se dižu nad krovovima od škriljaca kao neka crvena ostrva od opeka sred olovnosivog mora.

— To su osnovne škole.— Svetionici, mladiću. Baklje budućnosti. Šišarke sa

stotinama malih, sjajnih semenki iz kojih će izrasti mudrija i bolja engleska budućnost. Pretpostavljam da onaj Felps ne pije.

— Ne bih rekao da pije.— Ni ja. Ali moramo uzeti u obzir sve mogućnosti.

Jadnik, zaista je zaglibio, i veliko je pitanje da li ćemo Uopšte moći da ga izvučemo na suvo. Šta mislite o gospođici Harison?

— Devojka jakog karaktera.

109

AuMvtm-e Šerfafai Напшл

— Da, spada u pozitivne karaktere; a možda sei varamo. Ona i njen brat jedina su deca jednogveletrgovca gvoždem tamo negde u pravcuNortamberlenda. Felps se verio s njom prošle zime,prilikom jednog svog putovanja, pa je ona u pratnjisvog brata došla k njima da bude predstavljenaporodici. I tada je nastupio slom. Ona ostade da negujesvog ljubljenog, a njen brat se dobro smestio, pa je ion ostao kod njih. Kao što vidite, ja sam već pribavioneke činjenice. Ali, čitav današnji dan treba da bude uznaku nastavka istraživanja.

— Moja lekarska praksa... — počeh ja.— Ah, ako smatrate da su vaši slučajevi preči od

mojih... — reče Holms pomalo oporo.— Hteo sam, zapravo, da kažem da bi se moja

lekarska praksa mogla dva-tri dana zanemariti, jer je za nju sad ionako najnepogodnije vreme u godini.

— Odlično — reče on, i dobro raspoloženje mu se vrati. — Onda ćemo to razmotriti zajedno. Prvo, moramo da posetimo Forbsa. Verovatno će nam dati sve potrtebne podatke dok ne saznamo s koje strane da priđemo slučaju.

— Niste li rekli da imate već neke tragove?— Da, ali njihovu vrednost treba tek da proverimo.

Najteže je istražiti ona krivična dela kod kojih nije vidljiv cilj. Ovo, međutim, nije učinjeno bez nekog cilja. Ko bi od njega mogao imati koristi? To mogu biti

110

P&morsfoi гшплтг

sarno francuski ili ruski ambasador, a uz njih i ona] ko jokument prodaje. A onda, tu je i lord Holdherst.

— Lord Holdherst?— Da, može se s dosta verovatnoće pretpostaviti da

neki državnik može dospeti u položaj da mu ne bude nimalo krivo ako se neki dokument slučajno uništi.

— Ali ne državnik časnog imena lorda Holdhersta.— Ni tu mogućnost ne smemo da isključimo. Danas

ćemo posetiti plemenitog lorda i čuti šta on o tome zna. U međuvremenu ja sam već počeo istragu.

— Zar već?— Da, sa stanice u Vokingu poslao sam telegrame

svim londonskim večernjim novinama. U svakima će izaći ovaj oglas:

I on mi predade listić papira istrgnut iz jedne beležnice. Na njemu je bilo napisano olovkom:

"Nagrada od 10 funti. Broj fijakera koji je svog putnika ostavio pred ulazom u Forin ofis ili u njegovoj blizini u Čarls stritu uveče oko petnaest do deset 23. maja javiti Bejker strit br. 221/B."

— I vi ste uvereni da je kradljivac došao fijakerom?— Ako nije, taj oglas ne može biti ni od kakve štete.

Ali, ako je tačno ono što tvrdi gospodin Felps, naime da ni u onoj sobi, ni u hodniku ne postoji neko mesto gde bi se neko mogao sakriti, ta osoba je morala doći spolja.

Љко je ta osoba, međutim, došla spolja jedne vlažne fgnoći, a nije ostavila nikakav vlažan trag na linoleumu,

■C:'''):'w пив^?р^з^

AuaHitcre ŠtrLakn Нопшл

a linoleum je pregledan svega nekoliko minuta posle

odlaska te osobe, onda je sasvim verovatno da je ta osoba došla fijakerom. Smatram čak da možerrio sasvim sigurno reći da jeste došla fijakerom.

— Zvuči uverljivo.— Eto, to vam je jedan od tragova o kojima sam varn

ranije govorio. Taj trag nas može uputiti ka cilju. A tu je, naravno, i zvono, najuzbudljiviji dogadaj u ovom slučaju. Postavlja se pitanje zašto je zvono zazvonilo? Da li je to bio neki kradljivčev izazov? Ili se možda neko našao tamo s kradljivcem, pa je zazvonio da bi sprečio zločin? Ш je posredi samo puka slučajnost? A možda je bio...? — I tu se Holms ponovo udubi u duboko razmišljanje i ćutnju iz koje se maločas trgnuo. Kako sam bio naviknut na sve te njegove ćudi bio sam svestan da mu je odjednom sinula kroz glavu neka nova mogućnost.

U tri sata i dvadeset minuta stigosmo na našu krajnju stanicu. Posle kratkog ručka u jednom bifeu, požurismo u Skotland jard. Holms je već ranije poslao telegram Forbsu, te nas je on već čekao. Bio je to omanji čovek oštrih i nimalo ljubaznih lisičjih crta lica. Kad ču zbog čega smo došli, primi nas prilično hladno.

— Nedavno sam slušao o vašem načinu rada,gospodine Holmse — reče on zajedljivo. — Vi sekoristite svim podacima koje policija može da vam

112

Pmiordd. гшпт

pruži, a kad pokušavate da sami rešite slučaj, onda iznosite policiju na loš glas.

— Naprotiv — reče Holms — u pedeset tri slučaja, kojima sam se u poslednje vreme bavio, moje ime pojavilo sa u javnosti samo u četiri; četrdeset devet prepušteno je policiji, da bi izgledalo da su njenom zaslugom otkriveni. Još ste mladi i neiskusni, pa vam ne prebacujem što vam to nije poznato, ali ako želite da imate uspeha na vašem novom mestu, onda ćete radije raditi sa mnom nego protiv mene.

— Neka podrška dobro bi mi došla — rače detektiv menjajući držanje. — Jedno je sigurno: u ovome se bar zasad nisam naročito proslavio.

— Kakve mere ste preduzeli?— Poslužitelja Tendžija stavili smo pod prismotru. Iz

Garde je izašao s veoma dobrim uverenjem o vladanju, pa nismo mogli pronaći ništa protiv njega. Zena ga nije naročito usrećila. Cini mi se da ona o tom slučaju zna više nego što izgleda.

— Motrite li i na nju?— Odredili smo jednu od naših žena da je prati.

Gospođa Tendži voli da pije, pa je naša žena u dva maha bila s njom kad se dobro napila, ali nije uspela ništa da sazna od nje.

— Koliko sam čuo, u kući su im bili nekakviinkasanti.

— Da, ali su ih oni isplatili.

7 73

AuMvture ŠtrLoiai Нопша.

— A odakle im novac?— Sve je bilo u redu. Penzija mu je otišla na dug. Ni

po čemu se nije moglo zaključiti da imaju mnogo novca.— A kako se objašnjava okolnost da se na poziv

gospodina Felpsa zvonom da mu donesu kafu odazvala ona?

— Muž joj je bio, kako je rekla, veoma umoran, pa je htela da mu pomogne.

— Pa, naravno, sve bi se to moglo potkrepitičinjenicom da je nešto kasnije pronađen kako spavau naslonjači. Protiv njih nije, dakle, nadeno ništa.Upada u oči samo ženin karakter. Jeste li je pitali zaštoje žurila da ode te noći, tako da je čak skrenula na sebepažnju policajca koji je bio na dužnosti?

— Zadržala se, rekla nam je, duže nego obično, pa je htela što pre da stigne kući.

— Jeste li joj predočili da ste vi i gospodin Felps stigli do njene kuće pre nje, mada ste pošli za njom bar dvadeset minuta nakon što se ona uputila kući?

— Ona to objašnjava razlikom u brzini izmedu omnibusa i dvokolice.

— Da li vam je objasnila zašto je, kad je stigla kući, požurila u kuhinju?

— Rekla nam je da joj je tamo bio novac kojim je htela da isplati inkasanta.

114

Pmurrvki гшпгог

— Ona ima za sve spreman odgovor. Da li ste je zapitali nije li, kad je izašla iz Forin Ofisa, srela ili možda videla nekoga da se mota oko Čarls strita?

— Rekla nam je da osim policijskog stražara nije rtikog videla.

— Izgleda, zaista, da ste je skroz-naskroz ispitali. Šta ste još učinili?

—Svih ovih devet sedmica pratili smo u stopu službenika Goroa, ali bez ikakvog rezultata. Protiv njega nije pronadeno ništa.

— Ima li još nešto?— Nema. Nismo mogli da uđemo u trag nikakvom

dokazu.— Šta mislite o onoj zvonjavi? Kako je došlo do nje?— Stvar nije baš jednostavna. Ma ko da je bio, jedno je

izvesno: ruka koja se drznula da podigne toliku uzbunu mora da je bila veoma smela.

— Da, to je zaista čudno. Hvala vam za sve što ste mi rekli. Javiću se ako uspem da vam predam u ruke tog čoveka. Hajdemo, Votsone!

— Kuda ćemo sad? — upitah ga kad smo napuštali kancelariju.

— Sad idemo da postavimo nekoliko pitanjaministru lordu Holdherstu, članu vlade i budućempremijeru Engleske.

115

Ai>tutfvwe ŠtrLohi Напшл

Imali smo sreću da zateknemo lorda Holdhersta ц njegovom kabinetu u Dauning stritu. Šerlok Holms тц posla svoju posetnicu, pa nas odmah uvedoše k пјетц, Državnik nas primi na svoj poznati, pomalo starinski, ali učtiv način i pokaza nam rukom da sednemo u dve divne naslonjače, smeštene s obe strane kamina. Stojeći na ćilimu između nas dvojice, onako vitak i visok, lica s oštro urezanim crtama i kovrdžave, prerano osedele kose, bio je slika i prilika nesvakidašnjeg tipa plemića koji je to u pravom smislu reči.

— Vaše ime mi je veoma poznato, gospodine Holmse — reče on, smešeći se. — Sasvim razumljivo, ne tvrdim da mi nije poznat i razlog vaše posete. U ovom uredu dogodio se jedan jedini događaj koji je mogao da privuče vašu pažnju. Smem li da vas pitam u čiju korist ste se latili tog posla?

— U korist gospodina Persija Felpsa — odgovori Holms.

— Ah, mog zlosrećnog nećaka! Shvatićete, svakako, da me naše rodbinske veze još više sprečavaju da ga na bilo koji način zaštitim. Bojim se da će ovaj događaj imati veoma štetne posledice na njegovu karijeru.

— Ali ako se dokument pronađe?— Ah, to bi, naravno, stvar sasvim izmenilo.— Želeo bih da vam postavim nekoliko pitanja,

lorde Holdherste.

116

P&mtrrdU гшппг

— Vrlo rado ću vam dati svako obaveštenje које budem mogao.

— Jeste li u ovoj sobi izdali naredenje da se Jokument prepiše?

— Jesam, upravo u ovoj sobi.— Znači, jedva bi se moglo pretpostaviti da je neko

mogao da prisluškuje?— To je isključeno.— Jeste li ikad ikome spomenuli kako nameravate da

date ugovor na prepis?— Nikad.— Jeste li potpuno sigurni?— Potpuno!— Dobro, ako vi nikad nikome niste rekli, a nije ni

gospodin Felps, znači da niko nije znao za to, onda je prisustvo kradljivca u sobi bilo sasvim slučajno. Prosto, ulcazala mu. se prilika, i odneo je ugovor, zar ne?

Državnik se nasmeši. — Pitate me nešto što ne spada u moju nadležnost — reče.

Holms se na trenutak zamisli. — Postoji drugo, veoma važno pitanje, koje bih s vama želeo da raspravim — reče. — Koliko sam čuo, vi ste se bojali da bi moglo doći do ozbiljnih posledica, ukoliko bi se doznalo za pojedinosti iz ovog ugovora?

Preko izražajnog državnikovog lica pređe sena nemira. — Zaista, do veoma teških posledica.

117

Avajvture SerrlakA. Hoimta,

— A da li je do njih došlo?— Zasad nije.— Da je ugovor pao u ruke ruskog ili francusW

ministarstva spoljnih poslova, smatrate li da biste već znali nešto o tome?

— Svakako bih to doznao — reče lord Holdherst namršteno.

— Kako je prošlo već gotovo deset sedmica, a ništa se o tome nije čulo, ne bi bilo nepravilno pretpostaviti da iz nekih razloga ugovor nije tamo ni dospeo.

Lord Holdherst sleže ramenima.— Teško se može pretpostaviti da je kradb'ivac uzeo

ugovor samo da bi ga uramio i obesio na zid.— Možda čeka da dobije bolju cenu.— Ako još malo bude čekao, neće postići nikakvu

cenu. Tajna ugovora ionako prestaje za nekoliko meseci.— To je izuzetno važno — reče Holms. — Naravno,

možemo pretpostaviti i da je kradljivac odjednom oboleo...

— Na primer, od upale mozga? — upita državnik, pogledavši brzo Holmsa.

— To nisam rekao — uzvrati ovaj mirno. — A sada, lorde Holdherste, kako smo vam ionako oduzeli dovoljno dragocenog vremena, ne preostaje nam ništa drugo nego da vam zaželimo srećan ostanak.

118

P&mtrrdd tiMvar

__A ja vama želim mnogo uspeha u istrazi, bezobzira na krivca — odgovori plemeniti gospodin, naklonivši se i isprativši nas do vrata.

— To je sjajan čovek — reče Holms kad stigosmo do Vajthola, samo je primoran da stalno vodi bitku da bi se održao na položaju. Nekakvom bogatstvu nema ni traga, a muče ga i obaveze. Sigurno ste primetili da ima stare cipele koje je dao da mu se pođone. A sad, Votsone, neću vas više ometati u lekarskom poslu. Danas ne nameravam više da radim, osim ako dobijem odgovor na svoj oglas o fijakeru. Ali, sutra ćete mi učiniti veliku uslugu ako krenete sa mnom u Voking, i to onim istim vozom kojim smo danas putovali.

Sutradan se nađoh s njim, kao što smo se dogovorili, pa krenusmo zajedno u Voking. Rekao mi je da nije primio nikakav odgovor na svoj oglas, i tako slučaj nije postao nimalo jasniji. Kad god bi mu se prohtelo, Holms bi zastirao lice maskom crvenokošca, pa je to i ovog puta učinio, tako da po njegovom držanju nisam mogao da zaključim da li je time zadovoljan ili nije. Koliko se sećam, govorio je o Bertijonovom sistemu merenja i oduševljeno se izražavao o tom francuskom naučniku. Čim smo tamo došli, primetili smo da negovateljica još uvek brine o našem klijentu. Bolesnik je sada izgledao znatno bolje nego ranije.

Kad udosmo u njegovu sobu, on se podiže sa svog ležaja i pozdravi nas živahno.

119

Аи&Шмже ŠerMai HoUmci

— Ima li kakvih novosti? — zapita žustro.— Као što sam i očekivao, mogu vam podneti sam0

negativan izveštaj — reče Holms. — Video sam Forbsa posetio vašeg ujaka i pokrenuo istragu u nekolil<0

pravaca od kojih bi neki mogli da urode plodom.— Znači, još niste izgubili samopouzdanje?— Ni slučajno.— Bog vas blagoslovio za ovo što ste rekli — povika

gospođica Harison. — Ako ustrajemo u našoj hrabrosti i u našem strpljenju, istina mora izbiti na videlo.

— Mi vama imamo da saopštimoviše nego vi nama — reče Felps i sede ponovo na ležaj.

— Očekivao da ćete nam nešto saopštiti.— Da, noćas se desilo nešto što bi za mene moglo da

predstavlja veliku opasnost. — Rekavši to, sav se uozbilji, a u očima mu se video strah.

— Verujte mi — reče — pomalo nesvesno većpočinjem da verujem da sam postao cilj neke mračnezavere protiv mene i moje časti.

— Šta kažete? — iznenadi se Holms.— Ja, doduše, nemam, koliko mi je poznato, nekih

posebnih neprijatelja; ali posle svega što sam doživeo noćas moram doći do tog zaključka.

— Čujmo o čemu je reč.— Noćas sam, treba da znate, prvi put spavao u sobi

sam, bez negovateljice. Osećao sam se mnogo bolje, pa sam smatrao da mi nije potrebna njena nega.

120

P&mxrrskL гшгит

11 sobi je ipak za svaki slučaj čitavu noć gorelo svetlo. т tako, otprilike oko dva sata izjutra, zaspah lakim сцот, kad se odjednom trgnuh na neki slabašan šum nalik na grickanje miša na nekoj dasci. Oslušnuh, ali ne ustadoh, bio sam uveren da je miš. Sum je, međutim, postajao sve jači, i odjednom na prozoru nešto zazveča, oštro, metalno. }a se u krevetu pridigoh. Zaprepašćen, nisam se više pitao kakvi su to zvuci. Bilo je van svake sumnje: oni tiši bili su izazvani nasilnim guranjem nekakvog alata kroz useke prozorskih krila, dok je jedan jači nastao podizanjem prozorske kvake.

Potom usledi pauza koja potraja samo nekoliko minuta. Činilo se kao da neko čeka da utvrdi da li me je šum probudio. Zatim začuh slabu škripu kao kad se polagano otvara prozor. Nisam mogao više da izdržim, jer mi živci nisu više ono što su nekad bili, pa skočih iz kreveta, otvorih širom prozorske kapke i ugledah čoveka kako čuči do prozora. Samo ga načas videh, jer je odmah iščezao, poput munje koja samo načas bljesne. Donji deo lica mu je bio prikriven ogrtačem u koji je bio zamotan. Ali, nešto sam ipak primetio. Siguran sam da sam jasno razabrao u ruci tog čoveka neko oružje, nalik na dugačak nož. Kad se okrenuo i dao se u beg, jasno sam uočio blistavu oštricu.

— Vrlo zanimljivo — reče Holms. — A šta ste, molim vas, zatim učinili?

L

Av&nture ŠtrUrlai HoUuAa

— Da sam se osećao nešto snažnijim, smesta bikkroz otvoren prozor pošao za njim. Međutim, u ovomstanju preostalo mi je jedino da pozvonim i razbudi^ukućane. Tako sam izgubio mnogo vremena, ier

zvono zvoni u kuhinji, a posluga spava gore. Ondasam počeo da vičem, probudio sam Džozefa, koji je

odmah sišao i razbudio druge. On i jedan momakiz konjušnice primetili su neke tragove na cvetnojleji pod prozorom, ali vreme je poslednjih dana bilosušno, pa su smatrali da nema smisla da tragaju daljepo travi, utoliko više što su na drvenoj ogradi kojadeli kuću od puta primetili neke znakove po kojimase moglo naslutiti da je neko prešao preko ograde ipri tom oštetio njen gornji deo. Još nisam ništa javiomesnoj policiji, jer sam smatrao da će biti najbolje danajpre čujem vaše mišljenje.

Na Holmsa, kako se činilo, ta priča našeg klijenta ostavi izuzetan utisak. Ne krijući uzbuđenje, on se diže sa stolice i ushoda se krupnim koracima po sobi:

— Nesreća nikad ne dolazi sama — reče Felps i nasmeja se, mada je bilo očigledno da ga je taj tajanstveni događaj duboko potresao.

— A ja mislim da vam je nesreća već dosta — reče Holms. — Da li biste bili u stanju da sa mnom prošetate oko kuće?

— Oh, da! Željan da izađem malo na sunce. I Džozef će poći s nama.

122

Р&жопкс гштп'

__ А ја ću vas pratiti — reče gospodica Harison.__ Žalim, ali zasad nećete — reče Holms, zavrtevši ori

tom glavom. — Moram da vas zamolim da ostanete da sedite, ovde, na mestu na kojem se sad nalazite.

Mlada dama zauze ponovo svoje mesto, a lice joj poprimi izraz izvesne nelagodnosti. Njen brat se, međutim, pridruži nama, i tako nas četvorica krenusmo u izviđanje. Išli smo travnjakom ispod prozora mladog diplomate. Kao što nam je rekao, na cvetno] leji zaista su bili vidljivi neki tragovi, ali nam oni ne otkriše ništa. Holms se nagnu na trenutak nad njih, pa se zatim ispravi, slegnuvši ramenima.

— Čini mi se da se po tome ne može mnogo toga zaključiti — reče. — Obiđimo sad kuću, da vidimo zašto je provalnik odabrao baš onu sobu, kad su njegovu pažnju, po svemu sudeći mogli mnogo više privući veći prozori salona i trpezarije.

— Oni drugi se bolje vide s puta — primeti gospodin Džozef Harison.

— Ah, da, naravno. Evo i vrata kroz koja je mogao pokušati da uđe. Čemu ona služe?

— To je sporedni ulaz za poslugu. Ona su, razume se, noću zaključana.

— Jeste li još koji put doživeli kakvu uzbunu nalik na ovu?

— Nikada — odgovori naš klijent.

123

АиаШиге ŠerLela?* HaiwAa,

— Imate li u kući kakvo skupoceno posude ili nešt0

drugo što je moglo da privuče provalnike?— Ništa naročito vredno.Holms se šetao oko kuće s obema rukama ц

džepovima. Njegovo Псе je, kao i obično, imalo bezbrižan izraz.

— Koliko se sećam — obrati se on Džozefu Harisonu— vi ste pronašli neko mesto s kojeg se provalnikverovatno popeo na ogradu. Pogledajmo i to.

Naš pratilac nas odvede do mesta gde je drvena ograda pri vrhu bila malo odvaljena. S nje je visio komadić drveta. Holms ga otkinu i pažljivo pregleda.

— Mislite li da je to učinjeno noćas? Izgleda nekako staro, zar ne?

— Možda.— Osim toga na drugoj strani se ne vide tragovi po

kojima bi se moglo zaključiti da je neko preskočio ogradu. Čini mi se da tu ne možemo ništa da vidimo. Vratimo se u spavaću sobu i razmotrimo još jednom sve.

Persi Felps je išao sporo, oslanjajući se na ruku svog budućeg šuraka. Holms pređe brzo preko travnjaka, pa se nas dvojica nađosmo pod otvorenim prozorom spavaće sobe mnogo pre ostalih.

— Gospođice Harison — reče Holms, oslovljavajućimladu damu glasom koji je imao prizvuk upornog

124

РтитгЉс кмптг

ag0varanja — vi morate da ostanete čitav dan tu gde se sad

nalazite. To je izuzetno važno.—Poslušaću vas, gospodine Holmse — reče devojka

začudeno.— Kad pođete na spavanje, zakijučajte vrata sa

spoljne strane i ponesite ključ. Obećajte mi to.

— A Persi?— On će poći s nama u London.— A ]a ću ostati ovde?— To je za njegovo dobro. Na taj način ćete mu

najviše pomoći. Obećajte mi odmah.

Ona mu klimnu glavom u znak pristanka, upravo u

trenutku kad su ona druga dvojica naišla.

— Zašto sediš ovde, Ani? — dobaci joj brat. — Nešto

si mi tužna. Izađi malo na sunce.

— Ne, hvala, Džozefe, boli me malo glava, a ova soba

je vrlo sveža i prijatna.— Šta nam predlažete, gospodine Holmse? — zapita

naš klijent.— Pravo da vam kažem, istražujući ovu sporednu stvar,

ne smemo izgubiti iz vida glavnu stvar za kojom tragamo. Mnogo biste mi pomogli, ako biste mogli da pođete s nama u London.

— Zar odmah?- Što pre, ako je moguće. Recimo za jedan sat.

Autmture Štrlaka. Напшл

— Već sam prilično ojačao i spreman sam da

prihvatim vaš predlog ukoliko bih vam time pomogaoda uđete u trag zločincu.

— Mnogo biste mi pomogli.— Možda biste želeli da ostanem u Londonu tokom

čitave noći.— Upravo sam to hteo da vam predložim.— Znači, ako moj noćni prijatelj ponovo

naiđe, utvrdiće da je ptica odletela. Ja sam vam naraspolaganju, gospodine Holmse, samo mi moratetačno reći šta hoćete da uradim. Možda bi vamodgovaralo da s nama krene i moj šurak Džozef. On bise brinuo za mene.

— Oh, ne. Moj prijatelj Votson je lekar, on će sebrinuti za vas. Mi ćemo, ako dozvolite, ručati ovde, paćemo nas trojica krenuti u grad.

Holmsov predlog je usvojen, pa se gospođica Harison, prema Holmsovom uputstvu, izvinila što ne može da napusti spavaću sobu. Nisam shvatao Holmsove razloge za to manevrisanje, osim ako nije hteo da damu malo odvoji od Felpsa, koji je, sav srećan što mu se vraća snaga, ručao s nama u trpezariji. Holms nam je, međutim, pripremio još jedno iznenađenje. Kad nas isprati na stanicu i vide da smo se smestili u vagon, izjavi sasvim mirno da ne namerava uopšte da napusti Voking.

126

V&mcrvki

__ Ima tu još nekoliko stvarčica koje bih želeo ja rešim pre nego što odem u London — reče. ^. Vaše odsustvo, gospodine Felpse, prilično će mi, u izvesnom smislu, pomoći. Votsone, kad stignete u London, učinićete mi veliku uslugu ako se s ovim našim prijateljem odvezete u Bejker strit i tamo ostanete s njim dok se ponovo ne sastanemo. Srećna je slučajnost što ste vas dvojica školski drugovi, pa ćete imati o čemu da razgovarate. Gospodin Felps neka prenoći u gostinskoj sobi, a sutra ću se s vama naći za doručkom, jer ću u osam sati izjutra krenuti odavde vozom koji stiže na stanicu Voterlu.

— A šta će biti s istragom u Londonu? — upita

Felps tužno.— Za to imamo vremena i sutra. Meni se čini da

sada mogu biti korisniji ovde.— iVložete reći onima u Brajbriju da sa nadam da

ću se sutra uveče vratiti — povika Felps kad je voz

krenuo.— Sumnjam da ću se vratiti u Brajbri — odgovori

nam Holms, pozdravljajući nas veselim mahanjemdok smo napuštali stanicu.

Felps i ja razgovarali smo putem o tom novom razvoju situacije, ali ni on ni ja nismo mogli da ; pronademo neko zadovoljavajuće objašnjenje.

— On želi, ja bar tako pretpostavljam, da na neki■tiačin objasni noćašnju provalu, ako je uopšte posredi

127

Avtuvture Šerloka. HOUIAAO,

neki provalnik. Ja ipak ne verujem da je to bio običan kradljivac.

— A šta misliš?— Casna reč, možeš, ako hoćeš to da pripišeš i mojim

slabim živcima, ali ja sam uveren da se oko mene plete neka velika politička intriga, pa da su se zato, iz nekoga razloga koji prelazi moju moć shvatanja, urotnici ustremili na moj život. To zvuči prilično visokoparno i neverovatno, ali imaj u vidu činjenice. Zašto bi kradljivac pokušavao da uđe kroz prozor spavaće sobe, gde se ne može nadati nekom plenu, i zašto je držao dugi nož u ruci?

— Jesi li siguran da to nije bio provalnički alat?— A, ne, bio je to nož. Tačno sam video odsjaj oštrice.— Ali zašto, pobogu, da te progone s tolikom

mržnjom?— To se i ja pitam.— Najzad, ako i Holms tako misli, onda je njegov stav

sasvim jasan, zar ne? Pod pretpostavkom da je tvoja teorija tačna, ako bi uspeo da uhvati čoveka koji te je prošle noći ugrozio, to bi značilo da je prešao veliki deo puta u pronalaženju čoveka koji ti je odneo pomorski ugovor. Glupo bi bilo pretpostavljati da imaš dva neprijatelja, jednog koji te pljačka i drugog koji ti radi o glavi.

— Ali gospodin Holms je rekao da ne ide u Brajbri.

128

Р&тагш.

— Znam ја njega već duže vreme — rekoh ja. -]\fikad se još nije dogodilo da je nešto učinio, a da zato nije imao jake razloge. Potom smo prešli na drugeteme.

— Ali za mene je taj dan bio veoma zamoran. Felpsje posle svoje duge bolesti još bio slab, a nevolje su gačinile svadljivim i nervoznim. Uzalud sam pokušavaoda ga razonodim pričajući mu o Avganistanu i o Indiji,nastojeći da ga zainteresujem za društvena pitanja,kako bih ga udaljio od crnih misli. On se stalno vraćaona svoj izgubljeni ugovor, zapitkujući, nagađajući,razmišljajući šta radi Holms, kakve korake preduzimalord Holdherst i kakve ćemo vesti dobiti sutra. Što jeveče više odmicalo, njegovo uzbuđenje je bivalo sve

mučnije.— Imaš li ti u Holmsa bezgranično poverenje? —

upita me.— Lično sam se uverio da je ušao u trag zločincima

u nekim izuzetno teškim slučajevima.— Ali nikad nije objasnio tako mračan slučaj kao

što je ovaj, zar ne?— Oh, da. Poznato mi je da je objasnio slučajeve u

kojima je bilo manje tragova negoli u tvom.— Ali u tim slučajevima nije bila reč o tako važnim

stvarima.— To ne znam. Znam samo da je u veoma važnim

poslovima radio za tri evropske vladajuće kuće.

АилШше Serurfai Hoimta.

— Da, ti ga dobro poznaješ, Votsone; ali on je tako nedokučiv, s njim nikad ne znaš na čemu si. Misliš li da ima kakve nade? Šta misliš, hoće li uspeti?

— Nije rekao ništa.— To je loš znak.— Naprotiv, primetio sam da on, čim izgubi trag, to

odmah i kaže. Najviše ćuti upravo onda kad se nalazi na tragu, a nije sasvim siguran da je našao pravi. Nego, čemu da se sad, dragi moj, uzalud nerviramo? Lepo te molim, idi sad da spavaš da sutra budeš svež i odmoran za sve ono što nam još predstoji.

Najzad mi pođe za rukom da nagovorim svog druga da me posluša, iako sam po njegovom uzbuđenom ponašanju zaključio da ima sasvim malo nade da će zaspati. Svojim raspoloženjem je, kako se činilo, i mene zarazio, jer sam se i ja do pola noći prevrtao u postelji, razmišljajući o tom čudnom problemu, i iznalazio stotinu pretpostavki od kojih je svaka bila još manje moguća od prethodne. Zašto je Holms ostao u Vokingu? Zašto je tražio od gospođice Harison da provede čitav dan u bolesničkoj sobi? Zašto se toliko trudio da ne obavesti ljude u Brajbriju da će ostati u njihovoj blizini. Razbijao sam glavu u nastojanju da unesem nešto svetla u taj niz neobjašnjivih činjenica, pa sam najzad zaspao. Kad sam se probudio, bilo je sedam sati, pa sam odmah otišao u sobu k Felpsu.

130

Zatekao sam prijatelja još budnog i posve iscrpljenog. prvo što me je upitao bilo je da li je stigao Holms.

— Stići će tačno u vreme kad je obećao da će stići__ rekoh — ni pre, ni posle toga.

I nisam se prevario, jer je nešto posle osam sati dojurila pred našu kuću dvokolica iz koje je izašao naš prijatelj. S prozora primetismo da mu je leva ruka povezana. Bio je namrgođen i bled. Ušao je u kuću i popeo se do nas.

— Izgleda poraženo — reče Felps.Morao sam priznati da je u pravu. — Možda se, najzad

— rekoh — ključ ove zagonetke ipak nalazi u ovom gradu.

Felps na to jeknu.— Ne znam zašto — zavapi — ali sve sam nade

polagao u taj njegov povratak. Ruka mu juče nije bila povezana, zar ne? Kako to objasniti?

— Da niste ranjeni, Holmse? — upitah prijatelja čim je ušao u sobu.

— Trice, samo ogrebotine — odgovori mi,klimnuvši mi glavom u znak pozdrava. — Taj vašslučaj, gospodine Felps, jedan je od najmračnijih kojesam ikad imao priliku da istražujem.

— S pravom sam se bojao da će to biti izvan vaših mogućnosti.

— Bilo je to za mene izvanredno iskustvo!

131

AvMvbure Štrioka. Нопша.

— Ovaj zavoj govori o nekoj nezgodi — rekoh. _ Zar nam nećete reći šta vam se desilo?

— Posle doručka, dragi moj Votsone. Imajte na umu da sam jutros udisao punih trideset milja sarejski vazduh. Pretpostavljam da na moj oglas o frjakeristi nije stigao nikakavodgovor. Dobro, dobro, ne možerno uvek očekivati samo uspehe.

Sto je bio postavljen, i upravo kad sam hteo da pozvonim, uđe gospođa Hadson s čajem i kafom. Nekoliko trenutaka zatim donese i escajg, pa sva trojica sedosmo za sto: Holms izgladneo, ja radoznao, a Felps u stanju najdublje potištenosti.

— Gospođa Hadson se i ovom prilikom pokazala — reče Holms, otkrivajući zdelu s piletinom u kari-sosu. Njena je kuhinja donekle ograničena u izboru, ali ona, kao svaka Škotkinja, zna kako treba da izgleda doručak. Votsone, šta vi to imate?

— Šunku s jajetom — odgovorih.— Sjajno. A vi, gospodine Felps, šta ćete vi? Pileće

meso u kari-sosu, jaja ili želite možda da se sami poslužite?

— Hvala, uopšte nemam volje da jedem — reče Felps.— Oh, hajdete, probajte to jelo koje stoji tu pred vama.— Hvala, zaista nemam volje da jedem — ponovi

Felps.

13,2

Р&жогжл.

— Ра dobro — reče Holms, namigujući nestašno.__ Onda, ako vam nije teško poslužite vi mene.

Felps podiže poklopac i kriknu, zagledavši se, kao ul<opan, bledog lica, u zdelu. Nasred posude bio je položen jedan mali svitak sivkastog papira. On ga zgrabi, pa ga stade gutati očima, a zatim poče plesati po sobi kao lud pritiskujući svitak na grudi i podvriskujući od radosti. Zatim klonu u naslonjaču, toliko iznuren od uzbuđenja, da smo mu morali sipati rakiju u grlo, da se ne bi onesvestio.

— Hajde, hajde! — reče Holms, umirujući ga i tapšući po ramenu.

— Bilo je pomalo suviše spopasti vas odjednom s tako neočekivanim iznenadenjem, ali, eto, Votson će vam potvrditi da ja nikako ne mogu da se oslobodim toga da stvari pomalo dramatizujem.

Felps mu uhvati ruku i poljubi je. — Bog vas blagoslovio! — viknu. — Spasili ste mi čast!

— E, pa i moja je bila u pitanju — reče Holms.— Uveravam vas da je za mene neuspeh u nekomkrivičnom slučaju isto toliko užasan kao i za vasneuspeh u obavljanju poverenog zadatka.

Felps tutnu svoj dragoceni dokument duboko u unutrašnji džep svog kaputa.

— Nemam srca da vam i dalje ometam doručak, aliUmirem od radoznalosti da doznam kako ste ga našlii gde je bio.

АиииАше Šerflffka. H-otmsA

Šerlok Holms ispi šoljicu kafe i navali na šunkn s jajima. Zatim ustade, zapali lulu i sede u svoj^ naslonjaču.

— Da vam kažem šta sam najpre učinio, a onda kakosam postupio posle — reče. — Pošto sam se na stanicioprostio s vama, pošao sam u prijatnu šetnju krozkrasni predeo Sareja do malog, prelepog mestašcaRiplija, gde sam u jednoj gostionici popio čaj, za svakislučaj napunio svoju pljosku, pa je zajedno s nekolikosendviča umotanih u papir stavio u džep. Ostao samtamo do večere, a onda sam se vratio u Voking, tako dasam se nekako nakon zalaska sunca našao na glavnomputu ispred Brajbrija.

Onde sam čekao da put opusti — na njemu i inače, čini mi se nema nikad preteranog prometa — pa sam se prebacio preko ograde i prešao na imanje.

— Da, ali vrata su bila otvorena, zar ne? — reče Felps.— Da, ali ja imam svoje posebne hirove. Odabrao sam

mesto gde se nalaze one tri jele i tako se dobro iza njih sklonio, da niko iz kuće nije mogao da me primeti. Zatim sam počeo da puzim od jednog do drugog grma, o tome svedoči sramno stanje kolena na mojim pantalonama, dok nisam dospeo do jednog grma divljeg šimšira, nasuprot prozoru vaše spavaće sobe. Tu sam se šćućurio i sačekao razvoj događaja.

134

P&morvki 1лжгтг

U vašoj sobi zastori nisu bili spušteni, pa sam jnogao videti gospođicu Harison kako sedi za stolom i čita. Kad je sklopila knjigu, pričvrstila ]e prozorske kapke i povukla se iz sobe. Bilo je to u deset i petnaest. Čuo sam je kako zatvara vrata i bio sam čvrsto uveren da je okrenula ključ u bravi.

— Ključ? — upita Felps.— Da, dao sam uputstva gospođici Harison da pri

polasku na spavanje zaključa vrata i ponese ključ. Ona je prema mojim uputstvima sve najsavesnije obavila — da nije bilo njene saradnje, vi ne biste imali u džepu svog kaputa onaj papir — i potom, ugasivši svetlo, izašla, dok sam ja ostao šćućuren u grmu divljeg šimšira.

Noć je bila divna, ali je ono stražarenje ipak bilo prilično dosadno. Bio sam, naravno, ipak uzbuden, otprilike kao plivač koji, ležeći pored plivališta, očekuje veliku utakmicu. Trajalo je to, Votsone, dugo, gotovo koliko i kad smo ono nekad vi i ja čekali u onoj strašnoj sobi, zaokupljeni rešavanjem problema pegaste trake. Dole, u samom Vokingu, crkveni sat izbijao je četvrti. Trajalo je to čitavu večnost. Najzad, oko dva sata ujutro začuh odjednom nekakvu buku, kao da neko povlači neku rezu, i do ušiju mi dopre škljocanje ključa. Čas zatim otvoriše se vrata za poslugu, i na mesečinu izade gospodin Džozef Harison.

— Džozef. — uzviknu Felps.

135

AvaMtiwe Šwlok& Но1млл

— Bio je gologlav, ali je preko ramena imao prebačen crni ogrtač kako bi odmah, ako dođe do uzbune, mogao da prikrije lice. U senci zida poče se prikradati na prstima, a kad stiže do prozora, proturi nož s dugom oštricom između dva prozorska krila, pa podiže ogrtač. Potom otvori širom spoljne kapke, a onda gurnu nož u prorez unutrašnjih kapaka i podignuvši rezu, otvori i njih.

S mesta na kojem sam ležao mogao sam savršeno dobro da vidim unutrašnjost sobe i svaki njegovpokret. Upalio je dve sveće, koje su stajale na kaminu, a zatim poče da uvija kraj ćilima u blizini vrata, pa se sagnu i podiže s poda jednu četvorouglu dasku, onakvu kakva se obično postavlja da bi instalateri mogli da dođu do spojnice plinskih cevi. Taj poklopac je u stvari priključak u obliku slova T, od kojega polazi cev koja snabdeva kuhinju ispod one sobe. Iz tog skrovišta on izvuče mali svitak papira koji sam vam doneo, vrati dasku na mesto, poravna ćilim, ugasi sveće i vrati se kroz prozor — ovog puta pravo meni u naručje, jer sam ga pod prozorom čekao.

Ali gospodin Džozef se pokazao mnogo opasnijim nego što sam mislio. Čim me je ugledao, ustremio se na mene svojim nožem, a ja sam ga onda dvaput oborio u travu i tom prilikom zadobio ove posekotine po člancima na prstima. A kad se rvanje završilo,

136

videlo se po onom jedinom oku kojim je sad mogao da ojeda da smera da me ubije. Najzad je ipak poslušao savet zdravog razuma i predao mi papire. Kad sam na kraju došao do njih, pustio sam Džozefa da ode, ali sam ipak jutros telegrafski izvestio Forbsa o svim tirn pojedinostima. Biće lepo, upravo divno, ako bude dovoljno brz, da uhvati svoju ptičicu, ali ako pronađe gnezdo prazno, kao što zlurado pretpostavljam da hoće, onda, e pa utoliko bolje za vladu. Mislim da bi lordu Holdherstu iz jednog razloga, a gospodinu Persiju Felpsu iz drugog, bilo mnogo milije da se ovim slučajem uopšte ne pozabavi... policijska porota.

— Bože mo] — uzviknu usplahireno naš klijent — hoćete li time da kažete da su se ovi ukradeni papiri celih deset sedmica moje bolesti nalazili u istoj sobi sa mnom?

— Upravo tako!— Oh, Džozef! Džozef, taj zlikavac i lupež!— Hm. Bojim se da je karakter tog zlikovca mnogo

mračniji i opasniji nego što bi se to moglo zaključiti po njegovom ponašanju. Prema onome što sam jutros saznao o njemu, imao je velike gubitke na špekulacijama s vrednosnim papirima, pa je spreman na svaku prljavštinu, ukoliko bi na taj način mogao da popravi svoje imovinsko stanje. Kao okoreli sebičnjak,

137

АисшАмге Š&rlaka, HaiunAci

ugrabio je prvu priliku koja mu se ukazala, ne vodeći računa ni o sreći svoje sestre, ni o vašoj časti.

Persi Felps klonu u svojo naslonjači. — Vrti mi se u glavi — reče. — Prosto sam zapanjen vaširn izlaganjem.

— Istražujući vaš slučaj — primeti Holms na svoi didaktični način — utvrdio sam da je u obilju dokaznog materijala ono što je bilo beznačajno, prikrivalo ono što je bilo važno. Među tolikim činjenicama morao sam da odaberem one koje su izgledale važne, a zatim postaviti svaku na svoje mesto, da bi se tako uspostavio neprekinut lanac događaja. Odmah sam posumnjao u Džozefa, jer ste mi rekli da ste nameravali da se one večeri vratite kući s njim. Učinilo mi se sasvim verovatnim da je mogao usput svratiti po vas, jer dobro poznaje Forin ofis. Kad sam čuo da je nekome stalo da uđe u vašu spavaću sobu u kojoj je samo Džozef mogao nešto da sakrije — a vi ste nam rekli da je ovaj premešten iz vaše sobe kad ste se vi s lekarom u njoj smestili, moja sumnja se pretvorila u izvesnost. Ona se naročito pojačala kad je prve noći, u odsustvu negovateljice, učinjen upad, što je jasno ukazivalo na to da provalnik dobro poznaje kućne prilike.

— Kako li sam samo bio slep!— Činjenice su se u ovom slučaju, bar koliko sam ja

uspeo da ih rasvetlim, odvijale na sledeći način.

138

P&mors^ci vurcrvat

pžozef Harison ušao je u vašu kancelariju krozvrata u Čarls stritu i, znajući put, popeo se u vašu sobunekoliko trenutaka nakon što ste vi iz nje izašli. Kad je

video da u sobi nema nikoga, zazvonio je, ali je u ističas primetio dokument na vašem stolu, pa je odmah

shvatio da mu je slučaj omogućio da se domognejednog veoma vrednog državnog dokumenta. Tu

priliku je onda iskoristio, gurnuo dokument u džep iizašao. Kao što se sećate, proteklo je nekoliko minuta

od vašeg izlaska iz sobe do trenutka kad vam jedremljivi poslužitelj skrenuo pažnju na zvono, a to je

kradljivcu bilo sasvim dovoljno da pobegne. Kradljivacje potom prvim vozom krenuo u Voking i, pošto jepregledao svoj plen i uverio se u njegovu ogromnu

vrednost, sakrio je dokument tamo gde je smatrao daje najsigurnije smešten, a u nameri da ga za dan-dva

odande izvadi i odnese u francusku ambasadu ili negdedrugde gde je mislio da bi mogao postići visoku cenu.

Onda se se vi iznenada vratili. Bez ikakvog prethodnogupozorenja, bio je premešten iz svoje sobe, a kako suse od tada u njoj stalno nalazile najmanje dve osobe,nije više mogao da dođe do svog blaga. Ta situacija

ga je morala izbezumiti. Najzad je pomislio da mu sepružila prilika da ostvari svoju misao, pa je jedne noćipokušao da se prikrade u sobu, ali ga je u tome omela

129

Ai>aMtue ŠtrLffka. Напша.

vaša budnost. Sigurno se sećate da te noći niste uzeli svoje uobičajeno sredstvo za spavanje.

— Sećam se.

— Pretpostavljam da je preduzeo potrebne mere da to sredstvo učini što delotvornijim, pa se pouzdano nadao da će vas savladati dubok san. Ja sam, razume se, bio uveren da će on taj pokušaj ponoviti prvom prilikom, kad bude siguran u uspeh. I ta prilika mu se ukazala kad ste napustili sobu. Da nas ne bi preduhitrio, zadržao sam u sobi preko celog dana gospođicu Harison. A kad sam ga ostavio u uverenju da nema više nikakvih prepreka smestio sam se u grm pod prozorom sobe u kojoj ste još prethodne noći spavali i zauzeo stav stražara, kao što sam vam već rekao. Bio sam siguran da se dokument nalazi u sobi, ali nisam hteo da se u traganju za njim diže ceo drveni pod i skidaju tapete. Zato sam ga pustio da on sam izvadi dokument iz skrovišta i tako uštedi meni taj trud. Želite li još kakvo obaveštenje?

— Zašto je prvi put pokušao da uđe kroz prozor, kad je mogao ući na vrata? — upitah ga.

— Jer bi morao proći pored sedam spavaćih soba, a s ove strane mogao je lako ući kroz prozor u sobu i izaći iz nje na travnjak. Imate li još šta da pitate?

140

p&uarrvki гшшг

— Ne mislite, valjda —zapita Felps — da je imaoneke ubilačke namere? Nož je trebalo da mu poslužisamo kao alat.

— Može biti i to — odgovori Holms, slegnuvširamenima. — Ali, jedno mogu sa sigurnošću datvrdim: gospodin Džozef Harison je "gospodin" u čijumilost se nikad ne bih usudio da se uzdam.

H1

C-LOUJA SKOT

edne zimske večeri, dok smo sedeli svaki na svojoj strani kamina u kojem je gorela vatra, reče mi moj prijatelj Šerlok Holms: — Imam

ovde neke papire. Možda biste voleli da ih pregledate. To su dokumenti o neobičnom slučaju «Glorija Skot», a ovo je poruka od koje se mirovni sudija Trevor, kad ju je pročitao, toliko užasnuo da se srušio mrtav.

J

On izvuče iz fioke jedan mali, izlizani svitak pa, odrešivši traku, predade mi kratku belešku nažvrljanu na polovini lista škriljastog sivog

papira.Sam tekst glasio je:

"Mi smo kodperadi pošast sprečili. Gadno izgledaju zečevi ulovljeni u blatu. Hadson je pregledao oba 'ovišta i rekaoje dajesve u redu. Spasitefazanske koke glavu, a za svoju kuću kupite odmah muvomor."

HS

Aucuvture ŠerLrka. HotmsA

Kad sam pročitao ovu zagonetnu poruku, podigoh pogled i videh Holmsa kako se ispod brka smeši zbog izraza mog lica.

— Kao da ste se malo zbunili.— Ne vidim kako takva poruka može nekoga da zbuni.

Pre bih rekao da je smešna.— Upravo tako. Ali, činjenica je da je Trevor, taj fini i

krepki starac, njome bio pogođen kao pištoljem.— Vi pobudujete moju radoznalost — rekoh. — Ali

zašto pretpostavljate da bih mogao imati posebne razloge zbog kojih bih voleo da se pobliže upoznam sa tim slučajem?

— Zato što je to bio prvi slučaj koji sam u svom životu prihvatio.

Nastojao sam više puta da dokučim šta je podstaklo mog prijatelja da se bavi krivičnim istragama, ali nisam dotle imao priliku da ga uhvatim raspoloženog da mi to ispriča. Sad je, evo, najzad sedeo, nagnut napred, u svojoj naslonjači, sa raširenim dokumentima na kolenima. Bio je zapalio lulu, pomalo uvlačio dimove i prelistavao papire.

— Zar vam nikada nisam pričao o Viktoru Trevoru?— upita me on. — Bio je to jedini prijatelj s kojim samse družio na koledžu na kojem sam proveo dve godine.Nikad nisam bio naročito društven čovek, Votsone;uvek sam voleo da sedim u svojoj sobi, da utonem usvoje misli i da u svojoj začkoljici izgrađujem svoja

146

QLarijn Sfart

rriišljenja, pa se nisam mnogo mešao s ljudima mojih godina. Izuzev mačevanja i boksovanja, ni sport me nije mnogo privlačio, a, osim toga, i sam smer mojih studija potpuno se razlikovao od smera studija kojima su se bavili moji drugovi, pa nisam imao s njima nikakvih dodirnih tačaka. Trevor je bio jedini čovek kojeg sam bolje upoznao, pa i to tek pukim slučajem, jer me ]e jednog jutra, kad sam silazio u kapelu, njegov buldog bio žestoko ugrizao za nogu.

Tako je to prijateljstvo otpočelo sasvim prozaično, ali vrlo uspešno. Punih deset dana nisam mogao da hodam, a Trevor me je redovno posećivao i raspitivao se za moje stanje. U početku je to bio razgovor od svega nekoliko minuta, ali ubrzo njegove posete postadoše sve duže, i mi postadosmo prisni prijatelji. Bio je to srdačan, snažan momak, duhovit i energičan, u mnogo čemu sušta suprotnost meni. Otkrili smo da imamo neke zajedničke lične poglede, a kad sam od njega čuo da ni on nema prijatelja, prijateljske veze između nas dvojice kao da su se još jače učvrstile. Najzad me je pozvao u dom svoga oca u Donitorp, kod Norfolka, pa sam čitavih mesec dana, za vreme velikog raspusta, koristio njegovo gostoprimstvo.

Stari Trevor, mirovni sudija i zemljoposednik, bio je prilično imućan i ugledan čovek. Donitorp je mali zaselak, a nalazi se severno od Lengmira, u jezerskom kraju Norfolka. Trevorova kuća bila je starinska,

И7

Aucuvture šerrlffka. Haimia.

prostrana zgrada, učvršćena hrastovim gredarna sagradena od opeka. Do nje je vodio vrlo lep drvored lipa. U njenoj blizini se nalazio vrt izuzetno podesan za lov na divlje guske, a još više za obilni ribolov. \j kući je bila i mala, ali odabrana biblioteka, preuzeta, kako mi je rečeno, od ranijeg stanara. Prilično dobar kuvar brinuo se za jelo, pa je svako kao gost, ukoliko nije bio neko zanovetalo, mogao da u toj kući prijatno provede mesec dana.

Trevor stariji bio je udovac, a moj prijatelj bio mu je jedini sin. Kako sam čuo, imao je stari Trevor i kćer, ali mu je ona umrla od difterije prilikom jedne posete Birmingemu. Otac moga prijatelja pobudio je u meni veliko interesovanje. Njegovo opšte obrazovanje nije bilo bogzna kakvo, ali njegova energija i telesna i duševna, bila je velika. Nije bio naročito načitan, ali je zato upoznao gotovo celi svet, putovao po dalekim krajevima i pamtio sve što je video. Fizički je bio temeljan, krupan čovek, čupave sede kose, tamnog, vremenom prekaljenog lica i plavih očiju, oštrog, gotovo divljačkog pogleda. Uživao je u tom kraju glas ljubaznog i dobronamernog čoveka, a kao sudija bio je poznat po blagim kaznama koje je izricao.

Jedne večeri, kratko vreme posle mog dolaska, sedeli smo na večeri uz čašicu porta, kad Trevor mlađi poče da govori o raznim mojim metodama posmatranja i zaključivanja, koje sam već tada bio uobličio u čitav

Н8

CfLorija. Skat

jedan sistem, ne sluteći e kakvu će ulogu one odigrati kasnije u mom životu. Starac je, slušajući svog sina, očito mislio da ovaj u opisivanju nekoliko mojih beznačajnih majstorija u stvari preteruje.

"Primenite na meni svoje metode, gospodine Holmse" reče on, smejući se dobroćudno "Mogu poslužiti kao odličan materijal."

"Bojim se da neću imati s vama mnogo uspeha" odgovorih mu. "Mogao bih samo utvrditi da ste poslednjihdvanaestmeseci, ako se ne varam, strahovali da će vas neko napasti."

Starcu nestade osmeh s lica, i on se, iznenađen,

zagleda u mene."Da, to je donekle tačno" reče starac. "Ti se sećaš,

Viktore" nastavi zatim, obraćajući se sinu "kako nam se banda lovokradica, kad smo ono izašli na kraj s njom, zaklela da će nas izbosti noževima. Gospodin Edvard Hobi nedavno je stvarno i napadnut. Od tada sam stalno na oprezu. Nego, nikako ne mogu da shvatim otkud to tvoj prijatelj zna."

"Imate vrlo lep štap" odgovorih mu ja. "Po natpisu na njemu mislim da ga nemate duže od godinu dana. Ali, kad već govorimo o štapu, na njemu se jasno primećuje da ste se s njim malo pomučili. Izdubili ste mu dršku, a u udubljenje ste ulili rastopljeno olovo i na tako ste došli do strašnog oružja. Na osnovu toga,

149

АимФлге ŠtrUrka. Иапшл

zaključio sam da svakako ne biste preduzeli tal<ve mere opreza, da se ne bojite nečega."

"A šta možete još reći?""U mladosti ste se mnogo bavili boksom.""I to je tačno. Otkud to znate? Da mi nije nos možda

malo iskrivljen?""Ne" rekoh. "To vidim po vašim ušima. One su na

poseban način spljoštene, ali i mesnate, a takve uši su svojstvene bokserima."

"Sta ste jos primetili?""Sudeći po vašim žuh'evima, morali ste mnogo da

kopate.""Sav svoj novac stekao sam na nalazištima zlata.""Bili ste na Novom Zelandu.""I opet ste pogodili.""I posetili ste Japan.""Sasvim tačno.""I bili ste u najprisnijem odnosu sa nekom osobom čiji

inicijali su D. E. a tu osobu ste kasnije žarko želeli da zaboravite."

Gospodin Trevor se polako podiže, iskolači u čudu svoje velike plave oči, zanjiha se pa se onesvesti, ruku položenih na ljuske od oraha koje su bile rasute po stolnjaku.

— Shvatićete, Votsone, kako smo se njegov sin i ja prepali. Međutim, njegov napad nije potrajao dugo, jer mi mu smesta razvezasmo okovratnik i poškropismo

150

GLorija Slart

ga vodom po licu iz jedne velike čaše. On nekoliko puta udahnu, pa sede.

"Ah, deco" reče on s usiljenim smehom "nadam se Ја vas nisam uplašio. Pored sveg svog lepog izgleda osećam da me obična sitnica može dotući. Ne znam kako vam to polazi za rukom, gospodine Holmse, ali meni se čini da biste vi mogli njihati u naručju, kao malu decu, sve detektive, znane i neznane. To je vaš pravi životni put; verujte mi kao čoveku koji je video nešto od ovoga sveta.

— I eto, ako ćete mi verovati, Votsone, ta preporuka, kojoj je u stvari prethodilo jedno obično precenjivanje mojih sposobnosti, pobudila je u meni prvi put misao da bi to što sam tada činio zabave radi mogao biti u stvari moj životni poziv. Ali, u tom trenutku toliko sam bio van sebe, zbog iznenadnog oboljevanja svog domaćina, da nisam imao vremena da time lupam glavu.

"Nadam se da vam nisam rekao nešto čime sam vas uvredio" rekoh starcu.

"Pa, žacnuli ste me na prilično osetljivom mestu. Smem li da vas zamolim da mi kažete otkud to znate i šta vam je o svemu tome poznato?" Sad je govorio polušaljivim tonom, ali mu je još uvek iz očiju izbijala neka strepnja.

"Nema tu ničeg neobičnog" rekoh. "Kad ste onomad razgolitili ruku da uvučete ribu u čamac, na vašem

151

Aucwvhwe Šerlcka. HoUma.

laktu video sam istetoviran znak "D. E." Slova su se j0g uvek raspoznavala, ali po tome što su bila zamrljana [ po boji kože oko njih, bilo mi je potpuno jasno da su činjeni napori kako bi se izbrisala. Uvideo sam odmah da su vam ta početna slova bila veoma važna, a da ste kasnije želeli da ih zaboravite."

"Ala vi imate oči!" viknu on s uzdahom olakšanja. "Upravo je tako kao što kažete. Ali, okanimo se sad toga! Od svih utvara najgore su one koje budi stara ljubav. Pođimo u bilijarsku sobu da popušimo na miru po jednu cigaru."

Od tog dana u ponašanju gospodina Trevora, iako srdačnom, uvek se osećao tračak sumnjičavosti. To je primetio i njegov sin. "Tako si zbunio gazdu" reče mi on "da nikad više neće biti siguran šta znaš, a šta ne znaš." Uveren sam da on to nije namerno isticao, ali mu se tako duboko usadilo u dušu da je provirivalo iz svih njegovih postupaka. Najzad dođoh do uverenja da ju je zbog mene nelagodno, pa odlučih da svoju posetu okončam. Ali, ne lezi vraže, tog istog dana, pred moj polazak, desilo se nešto što se kasnije pokazalo kao izuzetno značajno. Sva trojica sedeli smo na travnjaku u baštenskim naslonjačama, grejali se na suncu i divili se pogledu na jezero, kad iz kuće izađe služavka i reče starcu da se na vratima nalazi čovek koji želi da poseti gospodina Trevora.

"Kako se zove?" upita moj domaćin.

152

C/Urrija. Slarfr

"Ni]e hteo da kaže ime.""Šta želi?""Kaže da ga poznajete i da samo želi da na trenutak

porazgovara s vama.""Dovedite ga" reče stari Trevor. Čas zatim pojavi se

ornanji, mršav čovek, sa crtama ulizice u ponašanju, koračajući lagano prema nama. Imao je kaput sa jednim rukavom umrljanim od katrana, košulju na crvene i crne kocke, iznošene pantalone od grube pamučne tkanine i teške stare čizme. Lice mu je bilo duguljasto, mrko, s izrazom prepredenosti i stalnim smeškom koji je otkrivao niz nepravilnih, požutelih zuba. U hodu je tromo klatio naborane ruke, držeći ih na mornarski način, pod blagim lukom, na izvesnom odstojanju od tela. Dok je on trapavo gazio preko travnjaka, odjednom dopre do mene prigušen kašalj gospodina Trevora, koji je skočio iz naslonjače i pojurio u kuću. Starac je za tili čas opet bio s nama, i ja primetih, dok je prolazio kraj mene, da se oseća na rakiju."No" reče "druškane moj, šta želite?" Mornar zastade i pogleda ga, zaškiljivši očima s istim onim osmehom na licu."Zar me ne prepoznajete?" upita starca. "Gle, pa to je nesumnjivo Hadson" reče gospodin Trevor glasom kojim je hteo da pokaže da je iznenađen.

153

АисшАмге Šerioiai Напшл

"Da, gospodine, to je Hadson" reče mornar. "GJe ima već trideset i više godina otkad sam vas video poslednji put. I evo, vi ste sad u svojoj kući, a ja još uvek grabim za obrok usoljeno meso iz brodskog bureta."

"Pst, videćete da nisam zaboravio stara vremena" povika gospodin Trevor, pa se brzo približi mornaru i šapnu mu nešto. "Idite u kuhinju" nastavi glasno "tamo će vas počastiti jelom i pićem. Uveren sam da ću pronaći neki posao za vas."

"Hvala, gospodine" reče mornar, zagladivši pramen kose na glavi. "Dosta mi je godina provedenih na tramperu sa brzinom od osam čvorova na sat; ostao sam golih šaka i sad sam željan mira. Nadam se da ću se smiriti kod vas ili kod gospodina Bedouza."

"Ah!" povika gospodin Trevor "zar znate gde je gospodin Bedouz?"

"Bog s vama, gospodine, znam ja dobro gde se nalaze svi moji stari prijatelji" reče mornar, pa se zloslutno osmehnu i odgega za služavkom u kuhinju. Gospodin Trevor nam promrmlja kako je s tim čovekom bio zajedno na brodu kad se vraćao na rudna nalazišta, a zatim nas odjednom, ostavi na travnjaku i ode u kuću. Sat zatim uđosmo i mi u kuću i nađosmo ga gde mrtav pijan leži kao klada na divanu u trpezariji. Čitav taj događaj mi je ostavio vrlo neprijatan utisak, pa rni sutradan nije bilo nimalo žao što napuštam Donitorp-

1S4

CjLarija. Slcair

Osećao sam da je moje prisustvo veoma tegobno delovalo na mog prijatelja.

Sve se to dogodilo u prvom mesecu velikog raspusta. Otišao sam potom u London u svo) stan, gde sam proveo sedam nedelja i završio nekoliko vežbi iz organske hemije. Jednog dana, medutim, kad je već jesen prilično odmakla, pa se i raspust približavao kraju, primih od svog prijatelja telegram u kojem me preklinje da se vratim u Donitrop, jer su mu moji saveti i moja pomoć neophodni. Ja, dakako, batalih sve i krenuh ponovo na sever.

Prijatelj me je dočekao na stanici sa lovačkom dvokolicom, i ja već na prvi pogled primetih da je morao veoma mučno provesti poslednja dva meseca. Omršavio je i iznuren brigama izgubio svoj poznati bučni, veseli način ophođenja.

"Otac je na samrti" reče mi umesto pozdrava."Nemoguće!" povikah. "Sta se dogodilo?""Kap. Živčani slom. Čitav dan je između života i smrti.

Sumnjam da ćemo ga još zateći živog."— Možete zamisliti, Votsone, koliko me je

zaprepastila ta neočekivana vest."A, kako se to desilo?" upitah ga ja."Ah, u tome i jeste stvar. Usl<oči u kola pa ćemo o

svemu porazgovarati za vreme vožnje. Sećaš li se onog tipa koji je naišao one večeri, uoči tvog odlaska?"

"Sećam ga se sasvim dobro" rekoh.

155

AuoMiure ŠerLaka. НсгСтлл

"A znaš li koga smo mi tog dana primili u kuću?""Nemam pojma.""Bio je to sam sotona, Holmse" uzviknu on.Gledao sam ga iznenaden."Da, sam sotona. Od tog vremena nismo imali ni

trenutka mira, ni jednog jedinog trenutka. Od te večeri otac nije glavu podigao od briga, a sad je sigurno već izdahnuo, svisnuvši od bola i sve to zbog onog prokletog Hadsona."

"Ama, kakvu snagu ima taj čovek?""Ah, to je ono što bih i ja, po svaku cenu, hteo da

znam. Moj Ijubazni, dobri, darežljivi, stari otac! Kako li je samo mogao pasti u kandže takve hulje. No, sad mi je toliko drago da si došao, Holmse. Mnogo se uzdam u tvoje zaključke i u tvoj sud. Uveren sam da ćeš me ti najbolje posavetovati."

Žurili smo uskim belim seoskim drumom. Pred nama se protezala duga površina jezera, obasjana crvenom svetlošću sunca na zalasku. Iz luga na našoj desnoj strani ugledasmo visoke dimnjake i motku za zastavu, obeležje našeg vlastelinskog doma.

"Moj otac postavio je tog čoveka za baštovana" reče mi moj saputnik, "a kad je video da tim mestom nije zadovoljan, unapredio ga je, postavivši ga za upravitelja doma. Sad je izgledalo kao da mu je kuća predata na milost i nemilost; išao je kud je hteo i radio šta god bi mu palo na pamet. Devojke su se žalile na njega

156

CfLrrijA Slaft

fa je stalno pijan i da uvek psuje. Tata je stoga svimapovisio plate, da bi ućutkao njihovu ozlojeđenost

zbog Hadsonove samovolje. Uzimao bi čamac inajbolju pušku mog oca i polazio u lov. I sve to radioje, podrugujući se zlobno i drsko. Oh, da je bio čovek

mojih godina, ne bih trpeo njegove hirove, izmlatiobih ga, pa bi ga ubrzo prošla volja da zanoveta. Ovako

sam sve to vreme morao da se uzdržavam, da neiskalim na njega svoj bes. I tako su stvari, iz dana u

dan, išle iz zla na gore, a ta životinja, taj Hadson bivaoje sve drskiji, dok nije najzad jednoga dana odgovorio

mom ocu u mom prisustvu nešto tako drsko da samga dograbio za ramena i izbacio iz sobe. Išunjao se,

u licu siv kao olovo, a iz pakosnih očiju mu je kuljaloviše pretnji nego što bi ih jezikom mogao iskazati.Ne znam šta se dalje dogodilo između njega i mog

jadnog oca, ali sutradan dođe otac k meni i zamoli meda se izvinim Hadsonu. Ja, naravno, odbih, možetei da pretpostavite, a zatim upitah oca kako može dadozvoli da takav nitkov dopušta sebi toliko slobode

prema njemu i celom njegovom domaćinstvu.""Ah, dete moje" reče mi on, "lako je to reći, ali ti be

slutiš u kakvom se ja teškom položaju nalazim. Doznaćeš jednog dana, Viktore. Postaraću se da to doznaš, ma šta se dogodilo! Nemoj krivo suditi o bvom jadnom, starom ocu." Strahovito je bio uzrujan pa je čitav dan ostao zatvoren u radnoj sobi. Kroz

157

Amnture Strloka. Нопмлл.

prozor sam video da je za to vreme nešto neumorno pisao. Iste večeri dogodilo se, međutim, ono što sarn osetio kao veliko olakšanje; Hadson nam je izjavio da nas ostavlja. Ušao je u trpezariju, gde smo sedeli posle večere i saopštio nam svoju nameru piskutavirn glasom čoveka u polupijanom stanju.

"Dosta mi je Norfolka" reče Hadson. "Odlazim gospodinu Bedouzu u Hempšir. Možda će me primiti isto tako ljubazno kao što ste me vi primili."

"Nadam se, Hadsone, da ne odlazite odavde u lošem raspoloženju" reče moj otac tako krotko da je u meni sve vrilo.

"Nisam primio izvinjenje" reče on, upirući u mene svoj mrzovoljan pogled.

"Viktore, priznaj da si se prilično grubo poneo prema tom čestitom čoveku" reče mi otac, okrenuvši se prema meni.

"Naprotiv, mislim da smo obojica pokazali prema njemu izvanredno strpljenje" odgovorih.

"A, pokazali ste, je l'te?" uzvrati Hadson hrapavim glasom. "Vrlo dobro, druže. Videćemo mi još to." Potom se namršteno udalji iz sobe, a pola sata zatim napusti kuću, ostavivši mog oca u rastrojstvu vrednom sažaljenja. Svake noći čuo sam ga kako korača po sobi i, upravo kad je već počelo da mu se vraća samopouzdanje, noćas ga je udarila kap."

"A kako je do toga došlo?" zapitah ga znatiželjno.

138

QLorijix. Slcffir

Na najneobičniji način. Sinoć je stiglo jedno pismo za moga oca, sa pečatom pošte u Fordingbridžu. I<ad ga je pročitao, hvatao se obema rukama za glavu i počeo da juri u malim krugovima po sobi kao izbezumljen. Kad sam ga najzad dovukao do divana po iskrivljenim ustima i očima zaključih da ga je udarila kap. Odmah je došao doktor Forden, pa položismo oca u postelju; oduzetost se međutim širila, pa se ni po kakvim znacima nije primećivalo da dolazi k svesti. Ne verujem da ćemo ga zateći živog."

"Ja ne mogu da se snađem, Viktore!" uzviknuh. "Ama šta li je moglo biti u tom pismu što je dovelo do tako strašnih posledica?"

"Ništa. To i jeste ono što ostaje neobjašnjivo. Poruka je bila besmislena i sasvim obična. Ah, bože moj, dogodilo se ono čega sam se plašio."

Dok je govorio, stigli smo u suton do mesta gde je ;drvored zavijao ustranu, i ja videh da su u kući sve zavese spuštene. Kad pohitasmo prema vratima, lice mog prijatelja se zgrči od bola — na vratima se pojavio jedan gospodin u crnini.

"Kad se to desilo, gospodine doktore?" upita ga Trevor."Gotovo odmah nakon što ste otišli!""Da li mu se svest povratila?""Samc na trenutak, pred sam kraj.""Ima li kakva poruka za mene?"

1S9

Avcuvture ieriahi Иопшл

"Samo toliko da se svi dokumenti nalaze u stražnjoj ladici japanskog ormara."

Moj prijatelj se popeo s lekarom u prostoriju gde je ležao mrtvac, a ja ostadoh u radnoj sobi svestrano ispitujući u sebi čitav taj slučaj, osećajući se tmurnije nego ikad u životu. Šta je bio ovaj Trevor u prošlosti: bokser, putnik, kopač zlata? Zašto se našao u položaju da bude pod vlašću ovog riđeg mornara. A onda, zašto ga je hvatala nesvestica pri samom nagoveštaju na poiuzbrisana početna slova s njegove ruke, da bi najzad u pravom smislu reči premro od straha kad je primio pismo iz Fordingbridža. Zatim mi pade na pamet da je Fordingbridž u Hempširu, a da je i taj gospodin Bedouz, kojem je mornar otišao i kojeg je verovatno takođe ucenio, spomenut kao da živi u Hempširu. Pismo je, dakle, mogao poslati ili mornar Hadson, javljajući da je odao tajnu, koja je, kako se činilo, postojala, ili Bedouz koji je upozoravao starog saučesnika da predstoji takva izdaja. Dotle je sve izgledalo prilično jasno. Ali, onda, zašto je pismo bilo tako besmisleno, upravo obično, kao što ga je prikazao mladi Trevor? Verovatno ga je ovaj pogrešno protumačio. Ako je tako, onda je sigurno reč o nekoj spretnoj tajnoj šifri koja se odnosi na nešto što, izgleda, ima sasvim drugo značenje. Moram da vidim to pismo. Ako se u njemu krije neko skriveno značenje, ja ću ga, nadam se, odgonetnuti. Više od jednog sata sedeo sam u tami i razbijao glavu

160

С/Сапјл ikair

time, dok najzad uplakana služavka nije unela u sobu svetiljku, a neposredno zatim naišao je i moj prijatelj, bled, ali staložen, držeći u ruci papire koje je trebalo da proučim. Sede meni nasuprot, povuče svetiljku na ivicu stola i predade mi kratku poruku napisanu, kao što vidiš, na jednom listu sivkastog papira. Poruka je glasila: "Mi smo pošast sprečili kod peradi. Zečevi ulovljeni u blatu gadno izgledaju. Hadson je pregledao oba lovišta i rekao je da je sve u redu. Spasite fazanske koke glavu za svoju kuću kupite odmah muvomor."

"Kad sam pročitao ovu poruku, napravio sam, moram priznati, isto tako iznenađeno lice kao i vi sada. Poruku pročitah još jedanput veoma pažljivo. Kao što sam i mislio, taj čudan splet reči morao je imati neko drugo značenje, pa su izrazi kao 'muvomor' ili 'fazanskakoka'imalivećranijeutanačenaodgovarajuća značehja. Pravo značenje ovim rečima dato je potpuno po slobodnom nahođenju tvorca šifre, pa se nikakvom logičnom sintezom ne bi moglo odgonetnuti. Ipak nisam bio sklon da poverujem da je tako nešto bilo posredi. Samo prisustvo imena Hadson pružalo mi je očit dokaz da se u poruci radi baš o njemu i da se prilično sigurno može pretpostaviti da potiče od Bedouza, a ne od mornara. Pokušah da reči pročitam obratnim redom, ali me kombinacija 'kupite odmah muvomor' odvratila od toga. Zatim pokušah da pročitam reči na preskok, ali u kombinacijama 'mi — peradi' i 'peradi

161

AuMtture ŠerlakA Нопмла.

— pošast' nisam mogao da nađem nikakvo rešenje. \ tad mi rešenje sinu kroz glavu. Primetih, naime, da je jedna druga kombinacija predstavljala poruku koja ie zaista mogla baciti starog Trevora u očajanje. Reč je bila o sasvim kratkom i jasnom upozorenju koje sarn pročitao svom prijatelju:

"Igra je završena. Hadson je rekao sve. Spasite svoju glavu odmah."

Viktor Trevor pokri glavu drhtavim rukama. "Pretpostavljam da mora biti tako" reče. "To je gore nego smrt, jer znači gubitak časti. Ali što znače fraze 'kod peradi' i 'fazanske koke'?"

"U poruci one ne znače ništa, ali bi mogle značiti mnogo kad bismo imali drugih sredstava da otkrijemo pošiljaoca. Vidite, poruka glasi: "Igra... je... završena" i tako dalje. Posle se poslužio unapred dogovorenom šifrom, pa je praznine između važnih reči popunio drugim rečima. Naravno, pri tom se koristio prvom rečju koja bi mu pala na um i, ako uzmete da medu njima ima više reči koje znače nekakvu razonodu, možete biti sigurni da je pošiljilac strastan strelac ili strastan peradar. Znate li nešto o tom Bedouzu?

"Gle, sad se sećam da je moj siroti otac svake jeseni obično dobijao od Bedouza poziv za lov na njegovom lovištu."

"Onda nema nikakve sumnje da ova beleška dolazi od njega. Preostaje nam još samo da pronađemo

162

С/Согцл S/cof

^akva je to tajna kojom mornar Hadson preti glavama te dvojice imućnih i uglednih ljudi."

"Jao, Holmse, bojim se da je grešna i sramna!" povika moj prijatelj. "Ali vama neću zatajiti ništa. £vo pismenog iskaza koji je sastavio moj otac kad je spoznao da mu od Hadsona ubrzo preti neposredna opasnost. Našao sam ga, prema doktorovom uputstvu, u japanskom ormaru. Pročitajte mi ga, ]er ja nemam ni snage, ni hrabrosti da to sam učinim."

— To su papiri, Votsone, koje mi ]e on predao, a ]a ću vam ih sada pročitati upravo kao što sam ih te noći, u staro] radno] sobi, pročitao njemu. Na koverti piše, kao što vidite, "nekoliko po]edinosti o plovidbi broda Glorija Skot od isplovl]avan]a iz Folmauta 8. oktobra 1855. do n]egovog brodoloma ko]i ]e pretrpeo 6. novembra na 15° 20' sev. širine i 25° 14' zap. dužine." Iskaz ]e pisan u obliku pisma i glasi kako sledi:

"Mo] dragi i mili sine, kako se približava kra] mom životu, ko]i počin]e da se gasi, ]er mu preti velika sramota, mogu sasvim otvoreno da ti kažem šta mi razdire dušu, da to ni]e ni strah pred zakonom, ni opasnost da izgubim svo] položa] u ovom okrugu čime bi mi se srozao ugled u očima svih onih ko]i me pozna]u, već pomisao da ćeš zbog mene morati da crveniš — ti ko]i me voliš i ko]i si me, uveren sam u to, uvek poštovao. Ali, ako me zadesi gorka sudbina, ko]a odavno lebdi u vazduhu nada mnom, voleo bih da

163

AuaMure Šeriaiai Иапшл

pročitaš ovo, da saznaš neposredno od mene какуц osudu zaslužujem. S druge strane, ako sve po mene dobro ispadne (a ja molim milostivog Boga da mi to podari) i ovo pismo se iz bilo kog razloga ne uništi i tako padne tebi u ruke, preklinjem te svim onim što ti je najsvetije, uspomenom na tvoju majku, ljubavlju koja je postojala između tebe i mene, da baciš ovo pismo u vatru i da ga sasvim zaboraviš. Kad budeš svoje oči napajao ovim redovima, ja ću već uveliko biti prokazan i odveden iz svog doma ili, što je verovatnije, zbog mog slabog srca, ležati na samrtnom odru zauvek sklopljenih usta. U oba slučaja moje ćutanje ne bi bilo opravdano, zato će svaka moja reč sada biti sušta istina, na to ti se kunem isto tako iskreno kao što se nadam oproštaju greha.

Moje ime, drago moje dete, nije Trevor. U svojim mladim danima zvao sam se Džejms Ermitejdž i možeš zamisliti kakav je udarac pre nekoliko nedelja predstavljalo za mene to što me ja tvoj drug sa koledža oslovio rečima koje kao da su mi nagovestile da on zna za moju tajnu. Ja sam kao Ermitejdž stupio u jednu londonsku banku i kao Ermitejdž bio osuđen na izgnanstvo zbog kršenja zakona moje zemlje. Mladiću moj, nemoj o meni ružno suditi. Trebalo je da platim takozvani dug časti, pa sam uzeo novac koji nije bio moj, u tvrdoj veri da ću ga vratiti pre nego što se posumnja da je nestao. Ali me je snašla zla kob.

76-f

C/brij&Skđir

jsfije mi vraćen novac na koji sam računao, pa mi se pri pregledu računa, izvršenom ranije nego obično, iskazao manjak. Slučaj je možda mogao biti razmotren i blaže, ali pre trideset godina zakoni su primenjivani strože nego danas, i ja se na moj dvadaset treći rodendan nađoh u okovima kao lopov u potpalublju broda Glorija Skot zajedno sa još trideset sedam osuđenika, na putu za Australiju.

Bilo je to 1855. godine za vreme Krimskog rata, kad su brodovi određeni za prevoz zatvorenika upotrebljavani za prevoz vojnika na crnomorsko ratište. Stoga je vlada bila primorana da za prevoz zatvorenika upotrebi manje i nepodesnije brodove. Tako je i Glorija Skot, brod koji je ranije prevozio čaj iz Kine, zastareli jedrenjak sa nezgrapnim pramcem i širokim rebrima, koji su noviji kliperi potisnuli iz prometa, sad prevozio zatvorenike. Bio je to brodić od 500 tona na kojem je pored trideset osam zatvorenika, bilo ukrcano i osamnaest vojnika. Posada se sastojala od jednog kapetana, tri brodska oficira, jednog brodskog lekara, jednog kapelana i četiri čuvara. Kad smo razapeli jedra i isplovili iz Flomauta, bilo nas je na njemu gotovo stotinu.

Pregrade između osuđeničkih ćelija, umesto od debele hrastovine, kao što je to uobičejeno kod brodova koji prevoze zatvorenike, bile su sasvim tanke i lomljive. Čoveka koji se zadesio u ćeliji odmah

165

Avajttvore ŠtrLoka. HaUma

pored mene, na krmenom delu broda, dobro sam zapazio, još dok su nas sprovodili na kej. Bio je to mladić dstog, izbrijanog lica, dugog tankog nosa j snažnih vilica sličnih kleštima za lomljenje oraha. Kočoperno je dizao glavu, šepureći se u hodu, ističući se nad svima nama svojom izvanrednom visinom. Bio je visok najmanje šest i po stopa, pa mu mi drugi čitavom glavom nismo dosezali ni do ramena. Bilo je čudno među tolikim utučenim i iznurenim licima videti jedno ovakvo, puno snage i odlučnosti. Njegova pojava delovala je na mene kao melem. Bilo mi je milo što imam u susedstvu takvog druga pa sam se obradovao kad mi je jedne noći do ušiju dopro njegov šapat, pa sam shvatio da je uspeo da na dasci, koja nas je odvajala, izreže otvor.

"Halo, druškane!" reče mi. "Kako se zoveš i odakle si?Ja mu odgovorih, a onda ga upitah s kim ja to

razgovaram."Ja sam Džek Prendergast" reče mi on. "Kunem ti se

Bogom da ćeš me, kad me dobro upoznaš, još pre nego što se rastanemo, na sav glas blagosiljati."

Setio sam se da sam čuo za njegov slučaj, koji je nešto pre mog hapšenja izazvao veliku senzaciju širom zemlje. Bio je iz ugledne porodice, vrlo sposoban, ali nepopravljiv. Dovitljivo i prepredeno domogao se golemih para vodećih londonskih trgovaca.

166

CjLorua. Slcfft

"Ah, ah! Sećaš se mog slučaja?" reče on ponosito."Sećam se vrlo dobro.""Onda se možda sećaš i šta je bilo neobično u njemu?""Šta zapravo?""Imao sam gotovo četvrt miliona, zar ne?""Ah! I nikome šteta nije nadoknađena, zar ne?""Tako se govorilo.""Nije.""Pa šta misliš, gde je taj novac?""Nemam pojma.""Mogu ti reći: u mojoj ruci!" povika on. "Bogami,

imam više funti na svom imenu negoli kose na glavi. Imaš li novca, dragi moj, i znaš li s njime rukovati i trošiti ga, moći ćeš nešto i da postigneš. Ne misliš, valjda, da će se sposoban čovek pomiriti s tim da izliže svoje pantalone sedeći u smrdljivom brodskom skladištu jednog kineskog broda koji je sav oglodan od pacova i izjeden od žižaka. Ne, gospodine, takav čovek smisliće nešto pametno za sebe, za svoje drugare. U to nemoj sumnjati. Drži se ti samo njega, pa se možeš slobodno zakleti na Bibliju da će on da te izvuče iz ove bede."

Eto, tako je govorio. U početku sam mislio da govori naprazno, ali kasnije, kad me je iskušao i najsvečanije zakleo, dao mi je na znanje da namerava da preuzme zapovedništvo nad brodom. Njih dvahaestak

167

АисшЛиге Strlckci Hoimsa.

zatvorenika, još pre nego što su se ukrcali, došli su na tu pomisao. Kao njihov vođa, Prendergast se služio svojim novcem kao glavnom pokretačkom snagom.

"Imao sam i jednog saučesnika" reče on. "To je retko dobar čovek, veran kao pas. Novac je kod njega, i, šta misliš, šta je on? On ti je, ni manje, ni više, kapelan na ovom brodu. Došao je ovamo u svešteničkoj crnoj odori s urednim ispravama i sa potrebnim novcem u kesi, s namerom da pokupuje sve, od brodske kobilice, pa sve do glavnog kormilara. Posada je dušom i telom uz njega. Pokupovao ih je sve odreda, još pre nego što su potpisali ugovor o službi, i to uz popust, zbog plaćanja unapred. Pridobio je i dva čuvara i Mersera, drugog oficira, a mogao je, da je hteo, pridobiti i samog kapetana."

"Šta treba sad da radimo?" upitah ga."Šta misliš?" reče mi on. "Skrojićemo nekome od tih

vojnika crveniji kaput, nego što mu ga je ikad ikoji krojač skrojio."

"Ali, oni su naoružani" rekoh."Bićemo i mi naoružani, dragi moj. Za svakog našeg

majčinog sina imamo po dva pištolja, pa, ako nismo u stanju da osvojimo ovaj brod sa svom posadom koja je uz nas, onda je krajnje vreme da nas sve pošalju u internat mladih devojaka. Razgovaraj noćas s tvojim drugom iz ćelije levo od tebe, pa vidi da li je poverljiv."

168

GUrrij&Skčlr

Ja postupih kao što mi je rekao i utvrdih da mi je drugi komšija jedan mladić koji se nalazio u položaju sličnom mome, okrivljen za falsifikovanje. Zvao se Evans, ali je kasnije promenio ime, kao i ja, pa je sad bogat i ugledan čovek i živi na jugu Engleske. On spremno pristade da se pridruži našoj zaveri, jer nam je to bio jedini način da se spasimo. I tako, još nismo bili prešli ni Biskajski zaliv, a svega dva zatvorenika nisu još bila upućena u našu tajnu. Jedan od njih bio je slabouman, pa se nismo mogli u njega pouzdati, a drugi je bolovao od žutice, pa nam nije mogao biti ni od kakve koristi.

Zapravo, već od samog početka nije bilo ozbiljnih smetnji da se domognemo broda. Posada, obična banda, sastavljena od samih dripaca, kao da je bila naročito odabrana za taj poduhvat. Lažni kapelan obilazio nas je po ćelijama da nas podučava i nosio je crnu torbu za koju se moglo pretpostaviti da je puna verskih rasprava. Tal<o nam je često dolazio, da je već treći dan svako od nas imao pod krevetom testeru, dva pištolja, funtu baruta i dvadeset olovnih metaka. Od četiri stražara, dva čuvara, poručnika Martina, njegovih osamnaest vojnika i brodsl<og lekara. Pa ipak, premda je sve izgledalo sigurno, odlučismo da ne propustimo nijednu meru opreza i da iznenada napadnemo noću. Medutim, do napada je došlo pre nego što smo očekivali i to ovako.

169

AvMvture Seruiiai Н-опмла.

Jedne večeri, nekako oko treće sedmice pošto smo isplovili; lekar siđe da obide jednog bolesnog zatvorenika, pa slučajno, stavivši ruku na bolesnikov ležaj, oseti pod prstima obrise pištolja. Da je ćutao, mogao je raskrinkati celu stvar, ali bio je to neki nervozni čovečuljak, pa je vrisnuo od iznenađenja i tako prebledeo da je bolesnik smesta shvatio šta se dogodilo i zgrabio ga za gušu. Još pre nego što je mogao da da ikakav znak za uzbunu, doktoru zapušiše usta i privezaše ga za postelju. Kal<o je ostavio otključana vrata koja su vodila na palubu, svi se sjurismo kroz njih. Odmah su ustreljena dva stražara i desetar koji je pohitao da vidi šta se dogodilo. Pred brodskim salonom stajala su još dva vojnika sa nabijenim puškama, tako se bar činilo, jer nisu pripucali. I ovi, čim pokušaše da nataknu svoje bajonete, behu ustreljeni. Jurnusmo zatim u kapetanovu kabinu, ali, dok smo se još gurali da otvorimo vrata, začu se iznutra pucanj, pa zatekosmo kapetana gde leži, klonule glave, nad geografskom kartom Atlantika, pričvršćenom iglama za sto, a kapelan, sa pištoljem koji se još dimio, stoji pored njega. Posada odmah uhapsi ona dva brodska oficira koji nisu bili uz nas, pa je izgledalo da je čitava stvar privedena kraju.

Brodski salon nalazio se uz samu kapetansku kabinu, pa se sad sjatismo u njega. Razbaškarismo se po sedalima i počesmo međusobno razgovarati,

170

GlcrijA. Shft

mahniti od osećanja da smo ponovo slobodni. Svudaunaokolo nalazili su se ormari, pa Vilson, lažni kapelan,

probi jedan od njih i izvuče iz njega dvanaestak bocašeri-brendija. Razbismo odmah grliće na bocama i

nasusmo piće u velike čaše. Upravo smo jedni drugimanazdravljali, kad bez ikakve prethodne najave odjeknupucnjava pušaka i salon se sav ispuni dimom, tako da

nismo mogli da vidimo ni šta se događa na drugojstrani stola. Kad se dim malo raščistio, cela prostorija

je ličila na klanicu. Vilson i još osmorica njih previjalisu se jedan preko drugoga po podu. }oš i sad mije muka

kad se setim krvi i šeri-brendija prosutog po stolu.Taj prizor nas prenerazi. Da nije bilo Prendergasta,

bili bismo, mislim, digli ruke od tog poduhvata.On riknu kao lav i jurnu prema vratima, a za njim

jurnuše drugi. Za tili čas istrčasmo iz salona, pa nakrmenom delu palube ugledasmo poručnika i deset

njegovih vojnika. Svetlosni otvor na plafonu brodskogsalona bio je odškrinut, pa su kroz njega pucali. Mi

se uhvatismo s njima u koštac pre nego što stigoše daponovo nabiju puške, ali nam se oni odupreše. Najzadih ipak svladasmo, i za pet minuta borba bi privedenakraju. Bože, da li je ikad igde bilo takve klanice, kao

što je bila ova na našem brodu? Prendergast, besankao đavo, grabio je vojnike kao decu i bacao ih preko

ograde brodske palube u more, ne vodeći računa oome da li su živi ili mrtvi. Jedan narednik, iako teže

'

Ai>Aw±iwe Štrloka. tfotmsa.

ranjen, održavao se na površini plivajući dok гпц neko iz sažaljenja ne prosvira metak kroz glavu. Kad se borba završila, od naših neprijatelja ostadoše živi samo stražari, brodski oficiri i lekar.

Ali zbog njih dođe do velike svađe. Mnogi od nas bili smo srećni i presrećni što smo opet slobodni i nismo hteli da ogrešimo dušu još i ubistvima. Oboriti vojnike s puškom u ruci bilo je jedno, a učestvovati u hladnim ubistvima ljudi bilo je nešto sasvim drugo. Nas osmorica, pet bivših zatvorenika i tri mornara, izjasnismo se protiv daljeg ubijanja. Ali Prendergasta i one koji su se s njim držali nije ništa moglo da pokoleba. Možemo računati da smo sigurni, govorio je on, samo ako potpuno dokrajčimo ovaj posao. On izjavi da ne misli da ostavi za sobom živog neprijatelja koji bi kasnije mogao da svedoči protiv njega. Mogli smo proći kao i oni koje smo u borbi bili ubili, ali on nam najzad ponudi da se čamcem otisnemo za svoj račun na pučinu. Odmah prihvatismo ponudu, jer smo već bili siti krvi, svesni da bismo mogli proći i gore, ako ponudu ne prihvatimo. Svako od nas dobi po jedno mornarsko odelo, a svi zajedno bačvu vode, dva bureta, jedno puno usoljenog mesa, a drugo puno dvopeka, a uz to i jedan kompas. Prendergast nas izvede pred geografsku kartu, pouči nas da kažemo da smo mornari brodolomci s broda koji je potonuo

172

CfUrrijA Sktfb

na 15° severne širine i 25° zapadne dužine, a potom,presekavši konopac, pusti nas da odemo. A sada,

sine mo] dragi, dolazim na najneočekivaniji deo svogizlaganja. Dok smo dizali jedro, mornari povukoše ustranu krst na glavnom jarbolu, a kad se otisnusmo,

oni ga vratiše na pređašnje mesto. Duvao je blagseveroistočni vetar, pa se brod poče udaljavati od

nas. Naš čamac je plovio, posrćući na dugim, mrtvimtalasima, a Evans i ja, najobrazovaniji u tom društvu,sedeli smo medu geografskim kartama, razmišljajućio našem položaju i smišljajući prema kojoj obali da

se uputimo. Bilo je škakljivo pitanje, jer se Rt Verdenalazio oko pet stotina milja severno od nas, a afričkaobala oko sedam stotina milja prema istoku. Kako jevetar duvao sa severa, pomislismo da bi nam najviše

odgovarala Sijera Leone, pa uperismo svoje poglede utom pravcu. U daljini, desno od naše krme, video se još

na horizontu brod koji smo bili napustili. Odjednomugledasmo na njegovom mestu gust crn oblak dima,

što se izvijao usred mora poput čudovišnog nekogstabla. Nekoliko sekundi zatim začu se gromoglasni

prasak koji nam zagluši uši, a kad se dim maloraziđe, Gloriji Skot nije više bilo traga. Zaveslasmosvom snagom prema mestu gde je još samo drhtava

sumaglica nad morskom površinom odavala da setamo desila katastrofa.

173

Aviutinre ŠtrLoka HCTUHĆA

Trebalo nam je čitav sat da stignemo donde i u prvi mah se uplašismo da smo stigli suviše kasno da bismo mogli priteći nekome u pomoć. Zatekosmo samo jedan polomljeni čamac, nekoliko sanduka i odlomaka dasaka što su se njihali na talasima, pa se po njima moglo zaključiti da je brod potonuo. Kako nismo primetili znakove života, krenusmo očajni dalje, kad odjednom začusmo kako nas neko doziva u pomoć, pa na izvesnom odstojanju primetismo olupinu broda i čoveka na njoj. Kad ga uvukosmo u čamac, ispostavi se da je to mlad mornar po imenu Hadson: bio je pun opekotina i toliko iznuren, da sve do sutradan nije mogao da nam objasni šta se to bilo dogodilo.Kad smo se udaljili, Prendergast i njegova banda su, kako

se činilo, ubili pet preostalih zarobljenika: dva stražara i treći oficir bili su ustreljeni i bačeni u more , preko ograde brodske palube. Prendergast siđe zatim u međupalublje i svojeručno zakla nesrećnog lekara. Bio je ostao još samo prvi oficir, hrabar i odvažan čovek. Primetivši bivšeg zatvorenika kako mu se približava s krvavim nožem u ruci, on raskinu olabavljene spone kojima je bio vezan, pa projuri preko palube i spusti se kroz grotlo u donje brodsko skladište.

Dvanaest bivših zatvorenika koji siđoše za njim zatekoše ga kako sedi sa kutijom šibica u ruci pored otvorenog bureta baruta, jednog od stotine koja su bila ukrcana na brod, pa se zaklinje da će ih sve dići u

174

Qlorijx Slaft

vazduh, ako misle da ga na bilo koji način zlostavljaju. Trenutak zatim buknu eksplozija. Hadson je bio uveren da je ona izazvana promašenim metkom nekog od bivših zatvorenika, a ne šibicom prvog oficira. Ma kakav da je bio povod katastrofi, bio je to kraj Glorije Skot i rulje koja je bila preuzela vlast nad tim brodom.

To je u nekoliko reči, dragi moj mladiću, istorija tog strašnog poduhvata u koji sam i ja bio upleten. Narednog dana prihvati nas brigantin Hotspur koji je plovio prema Australiji. Zapovednik tog broda nije imao baš nikakvog razloga da nam ne veruje da smo preživeli putnici jednog potonulog putničkog broda. Transportni brod Glorija Skot proglašen je po Admiralitetu kao izgubljen na moru, ali o onome što se zapravo na njemu dogodilo javnost nije nikad ništa saznala. Nakon duge plovidbe Hotspurom iskrcasmo se u Sidneju. Evans i ja uzesmo tu druga imena i odosmo na zlatonosna polja, gde se pomešasmo sa onom šarenom gomilom došljaka svih narodnosti, uspevši lako da prikrijemo svoj raniji identitet.

Ono što je posle sledilo nije potrebno da izlažem. Sreća mi se osmehnula, vratih se kao bogataš u Englesku i tu kupih poljsko imanje. Više od dvadeset godina živeo sam mirnim i korisnim životom, u nadi da je moja prošlost zauvek zaboravljena. I sad, zamisli kakav me je osećaj obuzeo, kad sam u mornaru koji

175

АиамШ^г SerUrka. Иоптл

је došao к nama prepoznao čoveka kojeg smo nekad prihvatili s olupine. Nekako me pronašao i naumio da živi na račun mog straha. Razumećeš sad zašto sam stalno nastojao da ostanem s njim u dobrim odnosirna i zašto sada, kad odlazi od nas preteći nam, toliko strahujem."

Ispod teksta bilo je napisano tako drhtavim rukopisom da se jedva moglo pročitati: "Bedouz piše tajnim pismom 'da je Hadson sve prijavio. Milostivi bože, smiluj se dušama našim."

— Eto, to je bila dramatična priča koju sam te večeri čitao mladom Trevoru. Čitav taj događaj toliko je potresao valjanog mladića da je otišao u Teraj na plantažu, gde, kako čujem, lepo napreduje. Sto se pak tiče mornara i Bedouza, o njima se, od dana kad je poslato upozorenje starom Trevoru, nikad više nije ništa čulo. Iščezli su bez traga i glasa, policiji nije bila predata nikakva prijava. Bedouz je bio shvatio pretnju kao da je prijava već podnesena. A Hadsona su videli u tom kraju kako se potuca. Po mišljenju policije on je bio raskrstio sa Bedouzom i pobegao od njega. Ja pak mislim da je Bedouz, doveden do očajanja, smatrajuci da je izdan, osvetio se Hadsonu, a onda iščezao, ponevši sve što je mogao da ponese. To su činjenice ovog slučaja, doktore: ako mislite da vam ono moze poslužiti za vašu zbirku, izvolite raspolagati njima p° svom nahođenju.

776-

KITUAL POZODtCE MASOHEJl/

X^esto mi je padao u oči izvestan nesklad u V_>karakteru mog prijatelja Šerloka Holmsa. Mada je u načinu mišljenja bio jasniji i sređeniji od ikog drugog, mada je uvek bio dosledno jednostavan u svom načinu odevanja, ipak, u svojim ličnim navikama bio je retko neuredan čovek koji bi kao malo ko znao da zbuni svog sustanara. Ja u tom pogledu nisam bio neki naročiti formalista. Teška borba za život u Avganistanu, koja je premašivala prirođene mi boem-ske sklonosti, učinila me je mnogo popustljivijim nego

I

što bi to priličilo lekaru. Ali izvesne granice postoje i kod mene, i kad naiđem na čoveka koji drži svoje čarape u kanti za ugalj, svoj duvan u jednoj persijskoj papuči, a usred drvenog okvira jednim velikim preklopnim nožem prikiva na kaminu pisma na koja nije odgovorio, onda i ja počinjem da mislim o sebi da sam uredan. Osim

toga uvek sam smatrao da vežbanje 179

I

AuaAtture Šert/гкл Нопшл

u pucanju iz pištolja mora biti na otvorenom prostoru, kao zabava. Kada sam, medutim, video Holmsa kako u jednom od njegovih nastranih raspoloženja sedi u svojoj naslonjači i svojim finim revolverom i stotinom bokserskih metaka veze po susednom zidu rupicama od ispaljenog zrnevlja rodoljubivu šaru V. R, bio sam čvrsto uveren da time ne deluje na poboljšanje ni atmosfere, a ni izgleda naše sobe.

Naše prostorije bile su uvek pune hemikalija kao i raznih uspomena na istražene zločine. Bila je to sasvim obična stvar da ti predmeti najneverovatnije menjaju svoja mesta, tako da bi se redovno nalazili po činijama za maslac ili čak i u manje podesnim posudama. Ali, moj najteži krst bili su njegovi papiri. Večito se plašio da mu ne propadnu neki dokumenti, pogotovu oni što su bili u vezi s nekim njegovim slučajevima iz prošlosti. Ipak, jednom u godini ili jednom u dve godine spopadala bi ga revnost da ispiše na njihovoj poleđini, ukratko, njihov sadržaj i da ih sredi. Kao što sam negde u ovim svojim nepovezanim beleškama već spomenuo, na izlive njegove strahovite energije, kad bi privodio kraju svoje značajne podvige, tako usko povezane sa njegovim načinom rada, nadovezivalo se sasvim suprotno raspoloženje koje je prelazilo u letargiju. I tada bi obično ležao između svoje violine i svojih knjiga, odakle bi se pomakao samo kad bi trebalo da pređe od divana do stola. Tako su se, iz

180

RiHud MjrocUce Малагф

meseca u mesec, gomilali spisi sve dok svaki ćošak u sobi ne bi zatrpale fascikle koje se ni po koju cenu nisu smele spaliti, niti ih je bilo ko drugi smeo skloniti osim njihovog vlasnika.

Jedne zimske večeri, dok smo sedeli kraj vatre, usudio sam se da mu predložim, pošto je završio lepljenje isečaka u svoju knjigu izvoda, da sledeća dva sata posveti uređivanju sobe i tako omogući čoveku da se u njoj oseća prijatnije. Kako nije mogao reći da moja molba nije opravdana, ode prilično tužnog lica u svoju spavaću sobu iz koje se odmah zatim vrati, vukući za sobom jedan veliki limeni sanduk. Postavivši ga nasred sobe, poguri se na jednoj stolici pred njim i podiže s njega poklopac. Primetih tada da je dobra trećina sanduka bila prepuna raznih svežnjeva papira, vezanih crvenom trakom u posebne fascikle.

— To su vam dosijei o raznim mojim slučajevima, Votsone — reče mi on, gledajući me vragolasto. — Kad biste znali što se sve nalazi u ovom sanduku, zatražili biste, čini mi se, da neke od njih iz njega povadim, umesto da unutra stavljam druge.

— To su, dakle, izveštaji o vašem ranijem radu? — upitah ga. Upravo sam želeo da dođem do beležaka i o tim slučajevima.

— Da, dragi moj, davno su se ti slučajevi dogodili, pre nego što se moj biograf setio da me veliča. — I on poče iz sanduka da vadi svežanj za svežnjem,

181

АиамЈгсге SerLaka. Напша.

milujući ih nekako nežno. — Nisu sve to samo uspesi, Votsone — reče on — ali ima među njima i poneki lep mali problem. Ima tu raznih izveštaja: o Tarltonovim ubistvima, o slučajevima Vamberija, o pustolovinama ruske starice, o neobičnoj aferi s aluminijskom štakom i potpun izveštaj o drvenoj Rikoletijevoj nozi i o njegovoj gnusnoj ženi. A ovde je... ah, evo, to je zaista nešto r e c h e r c h e !

On gurnu ruku do dna sanduka, pa izvadi neku malu drvenu kutiju sa poklopcem na izvlačenje u kakvoj se obično drže dečje igračke. Iz nje izvuče komad zgužvanog papira, jedan staromodni mesingani ključ, jedan drveni klin na kojem je bilo namotano klupko konopca i tri stare zarđale metalne ploče.

— Lepo, dragi moj, šta mislite o toj gomili? — upita me smejući se izrazu mog lica.

— To je nekakva neobična zbirka.— Veoma neobična; a priča u vezi s njom će vas

iznenaditi, toliko je neobična.— Imaju li ovi predmeti neki istorijski značaj?— Toliko da su oni sami već čitava istorija.— Šta podrazumevate pod tim?Šerlok Holms ih izvadi, komad po komad, i stavi ih

jedan pored drugog na ivicu stola. Zatim se zavali ponovo u svoju naslonjaču, pa ih stade posmatrati očima koje su sjale od zadovoljstva.

182

Kiivud aorodCce АЛалагеји

— To je — reče on — sve što sam sačuvao da bime podsećalo na doživlja] s "Ritualom porodiceMasgrejv".

On mi je još ranije, u više navrata, spominjao tajslučaj, ne ulazeći nikad u pojedinosti.

— Radovao bih se — rekoh — kad biste hteli da mi

taj slučaj pobliže objasnite.— Ah, da, ne dirajmo u taj darmar — reče mi šeretski.

— Uostalom, nadam se da mi vaša urednost, Votsone, neće zbog njega mnogo zameriti. S druge strane, bilo bi mi drago kad biste svoj e anale nadopunili i ovim slučajem, jer me on podseća na izveštaje o krivičnim delima počinjenim ne samo u ovo] zeml]i, nego, u to sam uveren, i u mnogim drugim zemljama. Svaka zbirka prikaza mo]ih sitnih poduhvata bila bi nepotpuna, ukoliko se ne bi u n]o] našao i prikaz tog sasvim neobičnog sluča]a.

Sećate li se kako su mi sluča] sa Glori]om Skot i mo] razgovor s onim nesrećnikom, o či]o] sudbini sam vam pričao, prvi put usmerili pažnju na poziv koji ]e kasnn'e postao mo]a životna delatnost. Sad me, međutim, posmatrate u svetlu vremena kad mi se ime pročulo naširoko i nadaleko i kad sam opštepriznat, kako u ]avnosti, tako i u službenim krugovima, kao poslednj'a instanca u svim sumnjivim sluča]evima. Već tada, kad ste me upoznali, za vreme onog sluča]a koj'i ste obradili u priči Crvena lenta uspostavio sam

183

АиамЛиге Šeriaka. HOUUAA

značajne veze od kojih, međutim, nisam imao mnogo koristi. Stoga ne možete ni da zamislite koliko mi je u početku bilo teško i kako sam dugo morao da čekam dok nisam uspeo da se probijem.

Kad sam prvi put došao u London, stanovao sam u Montegju stritu, u neposrednoj blizini Britanskog muzeja. Čekajući da se zaposlim, bavio sam se proučavanjem svih grana nauke, koje su mogle da me osposobe za što uspešniju delatnost. Tu i tamo dobio bih koji slučaj, zahvaljujući uglavnom preporukama svojih starih školskih drugova, jer se za vreme poslednjih godina mojih studija na univerzitetu bilo o meni i o mojim metodama prilično govorilo, treći od tih slučajeva bio je slučaj sa ritualom porodice Masgrejv koji je, s obzirom na interesovanje izazvano neobičnim nizom događaja i na pozamašnost samog slučaja, upravo moj prvi korak prema položaju u kojem se sad nalazim.

Redžinald Masgrejv studirao je u istom koledžu u kojem i ja, ali naše poznanstvo je bilo površno. Drugovi ga nisu baš voleli, iako mi se uvek činilo da je ono što je u njemu ličilo na oholost u stvari bio pokušaj da prikrije svoje do krajnosti urođeno nepoverenje. Bio je to čovek izrazito aristokratskog izgleda, mršav, prćastog nosa i krupnih očiju, mlitavog, ali učtivog držanja: čist izdanak jedne od najstarijih porodica u Kraljevini, iako one mlađe grane, koja se nekada, još

181-

u šesnaestom veku, odelila od severnih Masgrejva i nastanila u zapadnom Saseksu, tamo gde sad kuća harlestonskog veleposednika predstavlja takoreći najstariju nastanjenu kuću u tom okrugu. Za njega kao da je bilo priraslo nešto od njegovog rodnog mesta, jer mu se nikad nisam zagledao u bledo, izrazito lice ili u držanje njegove glave, a da ga nisam doveo u vezu sa svim nadsvođenim hodnicima s kamenim stubićima posred prozora i sa svim ostalim poštovanja dostojnim ostacima feudalnog zamka. Ponekad bismo se upuštali u razgovor, i, koliko se sećam, često bi pokazivao upornu radoznalost za moj način posmatranja i zaključivanja.

Nakon studija četiri godine ga uopšte nisam video, dok jednog dana nije ušao u moju sobu u Montegju stritu. Pomalo se promenio. Sad je bio obučen kao mladić koji drži do mode — uvek je bio pomalo pomodar, sačuvao je ono isto mirno, uglađeno držanje kojim se i ranije isticao.

"Šta je s tobom, Masgrejve?" upitah ga, pošto se srdačno rukovasmo.

"Verovatno si čuo za smrt mog jadnog oca" reče. "Sahranili smo ga pre otprilike dve godine. Od tada, naravno, morao sam da upravljam posedom Harlston, a kako sam uz to još i odbornik u svom kotaru, bio sam mnogo zaposlen. O tebi, Holmse, čuo sam da

18S

Aua*vture 5егШсл HolmtA

si one svoje sposobnosti, kojima smo se uvek divili, usmerio u praktične svrhe.

"Da" rekoh. "Živim od umnog rada koji najviše odgovara mojoj prirodi."

"Drago mi je što to čujem, jer će mi tvoj savet sada biti posebno dragocen. Kod nas u Harlstonu dešavaju se čudni događaji koje policija ne ume da rasvetli. Reč je o jednoj zaista neobičnoj i neobjašnjivoj stvari."

— Možete zamisliti, Votsone, s kakvom radozna-lošću sam gutao njegove reči. Činilo mi se, naime, da sam konačno na domaku upravo one srećne prilike za kojom sam toliko čeznuo kroz sve te neradne mesece. U dubini duše bio sam uveren da bih mogao da uspem u onome u čemu drugi nisu imali uspeha i da mi se sad pruža prilika da to i dokažem.

"Molim te, izloži mi potanko stvar" uzviknuh.Redžinald Masgrejv sede naspram mene i zapali

cigaretu koju sam mu pružio."Treba da znaš" reče "da sam ja, iako neženja, u

Harlstonu prinuden da držim popriličnu poslugu, jer je reč o jednom zapuštenom imanju, koje iziskuje mnogo truda da bi se o njemu povela briga onako kako treba. Osim toga imam i jedno lovište, pa u mesecima kad se love fazani imam obično po nekoliko dana mnogo gostiju. Kad ne bih držao to neophodno osoblje, sve bi to moralo otpasti. Imam svega osam služavki, kuvara,

186

RUUAL fHjrodlce Малагеји

batlera, dva sobara i jednog slugu. Vrt i konjušnica, naravno, imaju posebno osoblje.

Od sve posluge najduže je u našoj službi bio batler Branton. Još kao mlad, nezaposlen učitel] dobio ]e svo] prvi posao kod mog oca, a kako je bio čovek velike radne sposobnosti i dragocenih moralnih osobina, brzo ]e postao neprocenjivo značajan za naše domaćinstvo. Bio ]e to stasit, naočit čovek, divnog lica. Iako ]e kod nas proveo punih dvadeset godina, sad mu ne bi moglo biti više od četrdeset. Čudno ]e da ]e čovek takvih osobina i takvih sposobnosti, koji je govorio nekoliko jezika i svirao gotovo na svim muzičkim instrumentima, mogao tako dugo da bude zadovoljan svo]im mestom. Pretpostavl]am da mu je posao bio pri]atan, pa ni]e bio raspoložen da men]a službu. Batlera u Harlstonu seća se svako ko ]e bio kod nas u poseti.

Ali ta] uzorni službenik imao ]e i jednu manu — bio je pomalo Don Žuan. Shvatićeš da se takav čovek u našem mirnom provinci]skom kra]u u to] ulozi lako snalazio.

Dok ]e bio ožen]en, sve ]e bilo u redu, ali kad ]e postao udovac, nije' više bilo ni kra]a, ni konca nezgodama ko]ima je davao povoda. Pre nekoliko meseci smo se ponadali da će se ponovo skrasiti, jer se verio sa Rahelom Hauls, našom drugom sobaricom, ali ]u ]e ubrzo ostavio i počeo da se sasta]e sa Dženet

187

АимШиг 5erLok& Haitma.

Tridželis, kćerkom glavnog čuvara lovišta. Rahela, vrlo dobra devojka, ali razdražijive velšanske naravi, razboli se potom od akutnog zapaljenja mozga i sad hoda — ili je barem do juče hodala — po kući užarenih crnih očiju, kao senka nekadašnje devojke. To nam je u Harlstonu bila prva drama; ali je za njom ubrzo došla i druga koja je potisnula prvu iz naših misli; sramotno držanje upravitelja Brantona dovelo je do njegovog otpuštanja s posla.

Evo kako se to dogodilo. Napomenuo sam da je taj čovek bio veoma inteligentan. Ta velika inteligencija upravo ga je i upropastila, jer je, kako se činilo, pobudila u njemu nezasitu radoznalost, pa je počeo da se interesuje za ono za šta nije trebalo. Nisam imao pojma dokle će ga to dovesti sve dok mi, nedavno, puki slučaj nije otvorio oči.

Rekao sam da je imanje ostavljalo utisak raštrka-nosti. Jedne noći, prošle sedmice, upravo u četvrtak, nisam mogao da zaspim, jer sam posle večere nepromišljeno popio šoljicu jake crne kafe. Pošto sam se borio sa nesanicom do dva sata ujutru, shvatio sam da od spavanja nema ništa, pa ustadoh i zapalih sveću nameravajući da nastavim da čitam roman koji sam već započeo. Međutim, kako mi je knjiga ostala u bilijarskoj sali, navukao sam svoj kućni ogrtač i pošao po nju.

188

Малагеји

Da bih stigao u bilijarsku salu, morao sam da siđem jednim krilom stepenica i pođem do kraja hodnika koji je vodio u biblioteku i oružarnicu. Možete zamisliti moje iznenađenje kad sam ugledao kako na kraju hodnika, kroz otvorena vrata biblioteke, dopire neko treperenje svetla. Ugasio sam svetiljku i pozatvarao sva vrata pre nego što sam legao! Naravno, u prvi mah pomislih da je neko provalio u kuću. Kako su zidovi hodnika harlstonskog doma bogato ukrašeni trofejima starog oružja, prigrabih jedno od njih, neku ubojitu sekiru, pa, ostavivši sveću, priđoh na vrhovima prstiju do kraja hodnika i provirih kroz otvorena vrata.

U biblioteci se nalazio batler Branton. Sedeo je, potpuno odeven, u tapaciranom naslonjaču, na kolenima je držao list papira nalik na mapu. Duboko zamišljen podupro je čelo rukom. Zanemeo sam od iznenađenja, pa sam ga, zastavši kao ukopan, posmatrao iz mraka. Pri svetlu male sveće na ivici stola video sam ga jasno, bio je potpuno odeven. Dok sam ga posmatrao, najednom ustade i pođe ka pisaćem stolu, koji se nalazio po strani pored zida, otključa ga, izvuče jednu ladicu i izvadi iz nje jedan papir. Potom se vrati na svoje pređašnje mesto, razastre papir na ivicu stola pored sveće i poče pažljivo da ga proučava. Bio sam toliko ogorčen tim bezobzirnim prilaženjem našim porodičnim dokumentima, da sam koraknuo prema stolu, a Branton podiže glavu i primeti me na vratima.

189

Avtuvture ŠtrUrka HOUVJSO.

Odmah ustade, sav crven u licu od straha i gurnu u nedra papir nalik na mapu, u koji se bio zadubio.

"Tako!" viknuh. "Tako vi dakle uzvraćate poverenje koje smo vam ukazali. Od sutra niste više u mojoj službi."

On mi se nakloni s izrazom potpuno slomljenog čoveka i išunja se kraj mene bez reči. Sveća je još bila na stolu, pa pogledah da vidim kakav je to papir Branton izvadio iz stola. Na moje iznenađenje dokument je bio sasvim beznačajan; običan prepis pitanja i odgovora, umetnut u davno uputstvo zvano Masgrejvski ritual, upravo opis obreda uobičajenog već vekovima u našoj porodici, pa ga svaki Masgrejv mora saznati već u svojoj ranoj mladosti, u stvari dokument potpuno privatne prirode, koji može da interesuje arheologa kojeg zanimaju, na primer, naši pečati sa grbovima i razno vatreno oružje, ali bez ikakve praktične vrednosti.

"Dobro će biti da se kasnije vratimo na taj papir" rekoh.

"Možemo, ako baš smatraš da je to zaista potrebno" odgovori zbunjeno, kao da okleva.

"Da nastavim, dakle, svoj iskaz. Ponovo zaključah pisaći sto, upotrebivši pri tom ključ koji je Branton ostavio, i već sam hteo da se uputim u svoju sobu, kad, na svoje ponovno iznenadenje ugledah batlera koji se vratio.

190

Riivud мугосОсе КАалаг&и

"Gospodine Masgrejve" povika promuklo, sav uzbuđen. "Ja tu sramotu ne mogu da otrpim. Uvek sam se ponosio svojim društvenim položajem. Umreću od stida. Moja krv će pasti na vašu glavu, gospodine, ako me sad oterate u očajanje. Ukoliko me posle onoga što se dogodilo ne možete više zadržati u službi, dopustite mi bar, tako vam Boga, da vam ja dam otkaz i ostanem još mesec dana kako bi pred svetom izgledalo kao da odlazim svojom slobodnom voljom. To bih još mogao da podnesem, gospodine Masgrejve, ali nikako da pred celim svetom budem prosto oteran."

"Ne zaslužujete, Brantone, baš mnogo obzira" odgovorih mu. "Poneli ste se sramno, ali ipak, s obzirom na vašu dugu službu u našoj porodici, ne bih hteo da vas izlažem ruglu u javnosti. Mesec dana je ipak suviše. Ostanite jos nedelju dana, a onda obrazložite svo] odlazak kako god hoćete."

"Zar samo nedelju dana gospodine?" povika on očajnim glasom. "Dve nedelje, recite bar dve."

"Nedelju dana, nikako duže" ponovih "i to je još, s obzirom na vaše ponašanje, suviše blaga kazna."

On se izgubi iz sobe pognute glave, kao slomljen.Sledeća dva dana je vrlo marljivo obavljao svoje

dužnosti. Ja nisam ničim pokazivao da nešto dogodilo, čak sam donekle radoznalo čekao da vidim kako će on prikrivati svoju sramotu. Trećega dana, međutim, posle doručka, nije se pojavio da, kao obično, primi

191

Aucuvture Serlffka. Нопклл.

naređenje za taj dan. Izlazeći iz trpezarije slučain naidoh na služavku Rahelu Hauls. Rekao sam ti da se tek nedavno malo oporavila od bolesti. Kako je bila još bleda i slabunjava, ja joj prebacih što se dala rta posao.

"Trebalo bi još da ležite" rekoh joj. "Vratite se na dužnost kad budete snažniji."

Lice joj je imalo tako neobičan izraz da mi se učinilo kao da nije sasvim pri svesti.

"Osećam se dovoljno snažnom, gospodine Masgrejve" reče mi.

"Videćemo šta će lekar reći" odgovorih joj. "Morate odmah prestati da radite, a čim siđete, recite Brantonu da želim da ga vidim."

"Batler je otišao" reče ona."Otišao! Kud je otišao?""Prosto je otišao, i niko ga više nije video. Nema ga u

njegovoj sobi. Ah, da, on je otišao — otišao je!' I ona ustuknu, osloni se ledima o zid, pa prasnu u smeh, prosto se zakikota. Preneražen devojčinim histeričnim napadom, odjurih do zvonca da zovem u pomoć. Devojku, koja je još uvek vrištala i jecala, odvedoše u njenu sobu, a ja počeh da ispitujem sta je sa Brantonom. Da je nestao, nije moglo biti sumnje-U njegovom krevetu nije spavao niko od časa kad se noćas povukao u svoju sobu: niko ga više nije video, pa se nije moglo shvatiti kako je uopšte mogao da o

192

reju

. [<uće, kad su i prozori i vrata tog jutra bili zaključani • zatvoreni — u istom stanju u kojem su bili ostavljeni noćas. U sobi su nađeni, osim njegovih odela, i njegov sat, pa čak i njegov novac; jedino nije bilo njegovog crnog odela koje je obično nosio. Nestale su i papuče, ali cipele su mu bile tamo. Pitali smo se gde je Branton i šta se s njim dogodilo.

Pretresosmo, naravno, čitavu kuću, od podruma do potkrovlja, ali Brantonu nije bilo traga. Kao što sam napomenuo, naša stara kuća je pravi lavirint, pogotovu njeno najstarije krilo koje je sada nenastanjeno, ali, mada smo preturili svaku sobu i svaku odaju, nismo uspeli da uđemo Brantonu u trag. Nisam mogao da shvatim kako je mogao da ode bez svoje imovine. Bilo mi je jasno da se negde morao skloniti, pa sam se pitao gde bih ga mogao naći. Pozvah u pomoć i mesnu policiju, ali i taj pokušaj da ga nađem ostade bez uspeha. Iako je noćas padala kiša, pa nije bilo verovatno da je izašao iz kuće, pregledasmo travnjak i sve staze oko kuće, ali ni tamo mu nije bilo traga. Eto, tako je bilo, kad odjednom nastupi jedan sasvim nov događaj koji nam potpuno odvrati pažnju od prvobitne misterije."

Rahel Hauls, sad u bunilu, sad u histeričnom nastupu, bila je dva dana toliko bolesna da smo morali đa uzmemo jednu bolničarku da pazi na nju noću. Ta bolničarka je, treće noći posle Brantonovog nestanka, Uverena da je bolesnica mirno usnula, malo odremala

193

AuaMtuve SerLrhi Но1тла.

u svojoj naslonjači, a kad se rano ujutru probudila videla je postelju praznu, prozor otvoren, a od bolesnice ni traga, ni glasa. Odmah me probudiše i ja krenuh smesta sa dvojicom slugu u potragu za nestalorn devojkom. Pravac kojim je bila otišla nije bilo teško otkriti. Sledili smo otiske njenih stopala od prozora, pa preko travnjaka do same ivice ribnjaka, gde su se gubili u blizini staze posute šljunkom, kojom se izlazi s našeg imanja, ali ni onde ne pronađosmo ništa. Kako je ribnjak dubok osam stopa, možeš zamisliti kakvi su nas osećaji obuzeli kad smo utvrdili da je trag jadne pomahnitale devojke na obali ribnjaka prekinut.

Odmah smo, naravno, bacili mrežu, ne bismo li pronašli njen leš, ali i taj pokušaj je bio uzaludan. Izvukosmo na površinu samo jedan neobičan predmet: nekakvu platnenu vreću u kojoj se nalazila hrpa zarđalog metala, kojem se nije mogla razabrati boja i nekoliko tamnih oblutaka, komadića stakla. Taj neobični nalaz predstavljao je sve što smo uspeli da izvučemo iz ribnjaka, a o Raheli Hauls i Ričardu Brantonu, mada smo sve prevrnuli, nismo uspeli bas ništa da doznamo. Policija je nemoćna, pa sam, eto, došao do tebe. Ti si mi poslednje utočište.

— Zamislite, Votsone, s kakvom intenzivnom pažnjom sam slušao tu neobičnu priču. Nastojao sam da dovedem u vezu pojedine njene delove, da bih dosa do neke zajedničke niti kojom bi ih sve povezao.

194

Rihud iKrrodlce Малагф

Tjpravitelj imanja je nestao. I devojka je nestala. nna je najpre volela upravitelja, a zatim je imala razloga da ga omrzne. Ona je velšanske krvi, vatrene i strasne naravi, pa se nakon njegovog nestanka strađno uZrujala. Možda je bacila u ribnjak vreću s nekom čudnom sadržinom. To bi bile sve činjenice koje se mogu razmatrati, ali nijedna ne zadire u srž same stvari. Šta je ishodišna tačka u tom lancu događaja?

Samo odgovor na to pitanje može da reši zagonetku, da razmrsi zamršeno klupko zapleta.

— Moram da vidim taj Ritual porodice Masgrejv — rekoh. —Zašto je za njim posegao tvoj batler, čak i po cenu da izgubi službu?

— Taj naš obred je prilično glupa stvar — odgovori mi Redžinald — ali mu treba, ako ni za šta drugo, a ono zbog njegove starosti dati počast. Evo ti prepisa pitanja i odgovora ukoliko misliš da ga proučiš.

I on mi predade isti ovaj papir, Votsone, ovaj neobični katihizis koji svaki Masgrejv mora da prouči, ako hoće da položi ispit kad dođe u godine kad može da stekne vlastelinska prava. Pročitaću vam pitanja i odgovore kako slede:

— Cije je to bilo?— Onoga koji je nestao.— Cije će to biti?— Onoga koji dođe iza onoga koji je nestao.~~ Kog meseca je to bilo?

195

Auajvture ŠerLoka. HOUMACL

— Šestoga u prvom.— Gde je tada bilo sunce?— Iznad hrasta.— A gde je bila senka?— Pod brestom.— Na koju stranu se sunce odmaklo?— Na sever s deset prema deset, na istok s pet prema

pet, na jug s dva prema dva, na zapad s jedan prema jedan, i tako neka bude i dole.

— Šta ćemo dati za to?— Sve što je naše.— Zašto ćemo to dati?— Jer imamo poverenja.— Original nema datuma, ali pravopis je iz sredine

sedamnaestog veka — primetio je Masgrejv i dodade: Bojim se, međutim, da ti to pri odgonetanju ove misterije neće mnogo koristiti.

— To nam ipak — rekoh ja — pruža priliku da odgonetnemo jednu drugu misteriju koja ima veće značenje nego što je ima ona prva. Možda rešenje druge povlači za sobom rešenje prve. Redžinalde, meni se čini da je taj tvoj batler veoma pametan ćovek, pronicljiviji od deset generacija njegovih gospodara.

— Ne razumem te — reče mi Masgrejv. Meni taj papir izgleda praktično beznačajno.

— A ja mislim da ima neizmerno prakticnoznačenje, čini mi se da je i Branton tako mislio. On je>

196

Masareju

vo svoj prilici video taj papir i ranije, pre nego što si ga ti noćas zatekao u biblioteci.

— To je sasvim moguće. Mi ga nismo naročitoskrivali.

— Čini mi se da je, kad si ga ti zatekao, hteosamo da osveži pamćenje. On je imao, koliko samrazumeo, i neku vrstu plana ili geografske mape, kojuie upoređivao s rukopisom i odmah je strpao u džepkada si se ti pojavio.

—Tako je. Ali čemu je mogao da mu posluži taj naš stari porodični rukopis, i šta znače sva ta trabunjanja u njemu?

—Mislim da to nije baš teško objasniti — rekoh mu.— Ako se slažeš, krenućemo prvim vozom za

Saseks, pa ćemo tamo malo dublje ući u suštinu.Tog popodneva smo obojica bili u Harlstonu. Videli

ste, možda, slike i čitali opise te znamenite stare građevine. Stoga ću samo da napomenem da je građena u obliku slova L, pri čemu duži krak predstavlja moderniji deo, a kraći staro jezgro iz kojeg se razvio duži krak. Nasred starog dela nalaze se oniža ulazna vrata s teškim okvirom na čijem gornjem delu je dletom urezan datum 1607. Međutim, stručnjaci se slažu u tome da su grede i kameni radovi mnogo stariji °d urezanog datuma. Zbog preterano debelih zidova 1 malih prozora ovog dela zamka, porodica je, negde

197

Afiminre ŠerCaka. Наптл

u prošlom veku, bila primorana da dozida novo krilo pa se sad staro koristi kao skladište i podrum, ukolikn se uopšte koristi. Kuća je okružena divnim parkom sa starim drvećem, a ribnjak u blizini drvoreda o kojem je govorio moj klijent, nalazi se oko dve stotine jardi daleko od zgrade.

Ubrzo sam se uverio da ne postoje tri posebne misterije, već samo jedna, i da ću, ako pravilno protumačim tekst Masgrejevskog rituala, dobiti u ruke putokaz koji će mi otkriti istinu o batleru Brantonu i služavki Hauls. Zato sam u tom pravcu usmerio svu svoju delatnost. Zašto je taj službenik toliko nastojao da pronikne u drevnu formulu? Očito zato što je u njoj video nešto što je izmaklo svim dotadašnjim pokolenjima stare vlastelinske porodice i što je očekivao iz toga neku ličnu korist. Ali, šta je to moglo biti i kako se to odrazilo na njegovu sudbinu?

Čim sam pročitao Ritual, bilo mi je savršeno jasno da se označene mere odnose na neko mesto koje ima u vidu ostatak teksta dokumenta, a bilo mi je jasno i to da ćemo, ako pronađemo to mesto, moći da doznarno i u čemu je zapravo tajna koju su stari Masgrejvi imau potrebu da tako čudno zamrse. U početku, imali smo na raspolaganju dva putokaza — hrast i brest. Sto se tiče hrasta nije moglo biti nikakve sumnje. Pravo pre pročeljem kuće, s leve strane kolskog prilaza, staja

198

■octice Малагеји

;e medu drugim hrastovima, kao njihov praotac, najveličanstveniji hrast koji sam ikad video.

— Taj hrast se nalazio na tom mestu i u vreme kad je sastavljen vaš Ritual — rekoh Redžinaldu dok smo kolima prolazili kraj njega.

— Možete uzeti za sigurno da se nalazi na tom mestu još od pohoda Normana — odgovori mi on. — Obim mu je 23 stope.

Sad mi je bila osigurana polazna tačka.— Imate li ovde kakvih starih brestova?— Nekad je tamo pre bio jedan drevni brest, ali je pre

desetak godina u njega udario grom, pa smo preostali deo stabla posekli.

— A znaš li gde se taj drevni brest nalazio?— Znam. Znam sasvim sigurno.— Ima li ovde još brestova?— Od starih nema nijednog, ali ima mnogo

bukava.— Hteo bih da vidim mesto gde je onaj drevni brest

rastao.Dovezli smo se lovačkim kolima do zamka, ali nismo

ušli u njega, pošto me je moj klijent odmah poveo do mesta na travnjaku gde je nekad rastao brest. Bilo je to, otprilike, na pola puta između kuće i hrasta. Moja ^straga je, kako se činilo, napredovala.

— Pretpostavljam da se ne može utvrditi koliko jebrest bio visok? — upitah.

199

AvaM±ure ŠerLaka. Hotmsa

— Odmah ću ti odgovoriti. Bio je visok 64 stope— Otkud znaš? — zapitah iznenađeno.— Kad god mi je moj stari učitelj zadavao zadatke iz

trigonometrije, uzimao je uvek brest kao podatak za meru visina. Kao momčić morao sam da izmerim svako drvo i svaku građevinu na imanju.

Bila je to neočekivana igra sreće. Mnogo sarn brže dolazio do podataka, nego što sam mogao da pretpostavim.

— A sad mi reci — upitah ga — da li te je tvoj batlerikada pitao o tome?

Redžinald Masgrejv me začuđeno pogleda: — E, kad si me već podsetio — odgovori — reći ću ti da me je zaista, pre nekoliko meseci, povodom neke male prepirke s momkom iz konjušnice, upitao kolik je bio visok taj brest.

— To je bio izvanredan podatak, Votsone, koji mi jepotvrdio da sam na dobrom putu. Pogledah odmah usunce. Približavalo se horizontu, pa sam izračunao daće za nepun sat biti upravo nad vrškom krošnje staroghrasta. U to doba trebalo je da se ispuni jedan uslovspomenut u Ritualu. Senka bresta morala je zapravoda označi mesto dokle je trebalo dopreti, inače bivodiču mesto bilo označeno stablom. Sad sam moraoda izračunam gde pada najdalji kraj senke u trenutkukad se sunce nalazi upravo nad hrastom.

200

Rptual tnrrocUce КАалапји

— Ali to verovatno nije bilo lako izračunati, Holmse,kad više nije bilo bresta!

— Pa lepo, jedno sam, najzad, znao: kad je topostigao Branton, moći ću i ja. Osim toga, to nije biloђа§ ni tako teško. Odem sa Masgrejvom u njegovuradnu sobu, izdeljem ovaj drveni kočić i privežem naniega ovaj konopac zavezan čvorom na svakom jardu.Zatim uzmem dvostruku dužinu jedne pecaljke, što jeiznosilo tačno 6 stopa, pa se vratim sa svojim klijentomna mesto gde se nekad nalazio brest. Sunce se upravobilo dotaklo vrha hrastove krošnje. }a zabodem najednom kraju pecaljku u zemlju, obeležim tako pravacsenke i izmerim. Senka je bila duga devet stopa.

Sad mi je, razume se, račun bio prost. Ako štap od šest stopa baca senku dugu devet stopa, onda je senka drveta od 64 stope duga 96 stopa, a pravac senke jednog drveta biće, naravno, i pravac senke drugog drveta. Izmerih to rastojanje, što me dovede gotovo do samog zida zgrade, pa i tu uguram jedan kočić. Možete zamisliti, Votsone, koliko sam likovao, kad sam na oko dva inča od tog mesta primetio u zemlji jednu jamicu u obliku kupe. Po tome sam jasno video da je ovaj znak načinio Branton premeravajući i da sam mu potpuno ušao u trag.

Od te polazne tačke, pošto sam prethodno svojim džepnim kompasom utvrdio pravac, počeh brojati korake. Zakoračio sam deset puta istom nogom i

201

Аимииге SerLok& НаСшс

došao naspram zgrade, pa tu ponovo označih mesto kočićem. Zatim koraknuh brižljivo pet koraka prerna istoku i dva prema jugu, što me dovede tik do praga starih vrata. Dva koraka prema zapadu značilo je da sada moram dvaput da zakoračim po popločanom hodniku, i tu se moralo nalaziti mesto označeno ц Ritualu.

Nikad se toliko ne razočarah, Votsone. U prvi mah pomislih da je posredi neka greška u računu. Sunce je na zalasku obasjavalo pod u hodniku, pa sam jasno primetio kako stare, od mnogog prolaženja izlizane, sive, kamene ploče, kojima je bio popločan prolaz, čvrsto prijanjaju jedna uz drugu i da ih niko od davnina nije pokrenuo s mesta. Tu se Brantonova ruka nije primećivala. Lupao sam po podu, i svuda je odzvanjao isti zvuk; nigde nije bilo pukotine ili naprsline. Ali na sreću, Masgrejv, koji je počeo da ceni značaj mog ispitivanja, pa je sada bio uzbuđen isto kao i ja, izvadi svoj rukopis da proveri moje račune.

— A dole? — povika. — Prevideli smo ono "dole.To pitanje sam u prvi mah shvatio kao da moramo

da kopamo, ali sam naravno, odmah uvideo da sam u zabludi. — Tu "dole" — viknuh — nalazi se podrum-

— Da, isto toliko star koliko i kuća, u njega se ideovuda, kroz ova vrata.

Sidosmo zavojitim kamenim stepeništem, i rn0<' drug, kresnuvši šibicu, upali veliki fenjer koji je staja

Kvtnol[>crocUce Masartjv

na jednoj bačvi u uglu. Bilo nam je odmah jasno da smo stigli do cilja, ali i da nismo jedini koji smo u poslednje vreme posetili ovo mesto.

Ono je služilo kao smeštaj za drva, ali su klade ogrevnog drveta, očito ranije porazbacivane po celoj prostoriji, sada bile bačene ustranu da bi se napravilo tnesto u sredini. Na tom raskrčenom prostoru ležala je teška kamena ploča sa zarđalim gvozdenim prstenom za koji je bila privezana jedna crno-bela kockasta maramica.

— Tako mi Boga! — viknu moj klijent — pa to je Brantonova maramica. Mogao bih se zakleti da sam je video na njemu. Šta li je ta bitanga tražila ovde?

Na moj predlog odmah su pozvana dva policajca kao svedoci. Kad nam priđoše, pokušah da podignem kamen i stadoh ga vući, obmotavši dlanove maramicom, ali ga nisam mogao pomaći. Tek kad mi priskoči u pomoć jedan od policajaca, pođe nam obojici za rukom da ga pomaknemo ustranu. Pod njim je zjapila mračna jama. Zavirismo u nju, a Masgrejv kleknu uz ivicu, spustivši u jamu fenjer.

Pred nama se ukaza oko sedam stopa duboka mala odaja čija površina je bila popločana sa oko 24 kvadrata. Na jednoj strani nalazio se oniži, bakrom okovani drveni sanduk s podignutim poklopcem, dok je iz brave virio neobičan, starinski ključ. Sanduk je spolja bio prašnjav, a drveni deo potpuno nagrižen

203

AuaMure Šerloka. HcrUma.

od vlage i crva, te je unutrašnjost sanduka bila sva obrasla gljivama. U sanduku, osim nekoliko metalnih kolutića na dnu, kao što je ovaj što ga sad držim ц ruci, nije bilo ničeg drugog. O starom sanduku nisrno u taj mah, takoreći, ni vodili računa, jer je svu našu pažnju privukla neka tamna, zgurena prilika. Bila je to mračna, u crno obučena ljudska prilika u čučnutom položaju, lica oslonjena na ivicu sanduka. Raširenim rukama je obuhvatala sanduk s obeju strana, pa joj se usled takvog položaja protok krvi zaustavio, a lice joj je poprimilo boju jetre i toliko se bilo izobličilo da ga niko ne bi mogao prepoznati. Moj klijent je uspeo da prepozna svog nestalog batlera tek kad podigosmo leš, ali i tada uglavnom po visini, odelu i kosi. Bilo je očito da je mrtvac ležao tamo već nekoliko dana, ali na telu mu ne nađosmo nikakve rane ili masnice, pa nismo mogli zaključiti šta ga je dovelo do tako jezivog kraja. A kad je leš iznet iz podruma, suočismo se s drugim, isto tako strašnio teškim problemom kakav je bio onaj od kojeg smo počeli.

Priznajem, Votsone, sad sam ishodom svoje istrage bio razočaran. Računao sam da ću sigurno rešiti tu zagonetku čim pronađem mesto o kojem je reč u Ritualu, ali eto, sad sam se nalazio na tom mestu, a znao sam manje nego ikad šta je zapravo porodica Masgrejv skrivala tako detaljnim merama opreza.

204

Малагш

grantonovu sudbinu sam, doduše, objasnio, ali sad ;e

trebalo da utvrdim kako ga je ona zadesila i kakvu ulogu je odigrala u tome ona žena koja je posle njega nestala. Seo sam na jednu bačvicu u uglu, zadubljen u misli.

Poznata vam je, Votsone, moja metoda. U takvim slučajevima stavljam se u položaj tog čoveka i, pošto najpre ocenim njegovu inteligenciju, u svojoj mašti pokušavam da mislim kako bih ja postupio u sličnim okolnostima. Utom slučaju stvar je bila utoliko prostija što je Branton bio čovek posebne inteligencije, pa nije trebalo ništa dodavati da bi se uspostavila ona lična ravnoteža koju uspostavljaju astrolozi. On je znao da je mesto skriveno i da to po sebi predstavlja izvesnu vrednost. Pronašao je to mesto, ali je potom ustanovio da je kamena ploča koja ga pokriva suviše teška da bi je jedan čovek mogao pokrenuti sam bez nečije pomoći. I, šta sad? Spolja pomoć ne može dobiti ni kad bi izvan kuće imao poverljivog čoveka, jer bi morao otvarati zaključana vrata i izlagati se riziku da bude otkriven. Mnogo bi pogodnije bilo naći pomagača u samoj kući. Ali, kome da se obrati? Ona devojka mu je odana. Muškarac gotovo redovno teško shvata da je zauvek izgubio ljubav neke žene kad se suviše loše ponese prema njoj. Sudeći po svemu, Branton je morao sitnim znacima pažnje da pokuša da se pomiri s devojkom Haulus, a onda da je privoli da mu bude saučesnica.

Z05

Avtmture ^егСакл НоСтла.

Njih dvoje će otići jedne noći zajedno u podrum i sasvim lepo, ujedinjenim snagama podići kamenu ploču. Toliko živo sam zamislio njihove postupke, kao da sam ih gledao svojim očima.

Ali za njih dvoje od kojih je jedno bila žena, podizanje kamene ploče moralo je biti težak posao. Ni nas dvojica, onaj krupni policajac iz Saseksa i ja, nismo to lako obavili. Sta li su oni mogli preduzeti da olakšaju sebi posao? Verovatno ono što bih i ja u tom slučaju učinio. Ustadoh i pažljivo pregledah razne klade koje su ležale razbacane unaokolo. Ubrzo pronađoh ono čemu sam se nadao. Jedna klada, otprilike tri stope duga, bila je na jednom svom kraju kao zasečena, dok je nekoliko drugih bilo spljošteno kao da su bile pod pritiskom nekog pozamašnog tereta. Sad je sve postalo jasno. Kad su delimično podigli kamenu ploču, stali su da guraju klade u procep, sve dok otvor nije postao toliki da su se kroz njega mogli provući. Zatim su poduprli ploču jednim deblom na čijem donjem kraju se neminovno morao pojaviti usek, jer ga je kamena ploča čitavom svojom težinom potiskivala na samu ivicu. Dotle sam se nalazio na sigurnom tlu.

Ali kako sad da objasnim samu ponoćnu dramu. Jasno je da se u jamu moglo uvući samo jedna osoba i da je to bio Branton. Devojlca je za to vreme morala da čeka gore. On je zatim otldjučao sanduk i dodao joj, po svoj prilici sve što se nalazilo u njemu, jer u

206

RlUud јхггомсе Малагеји

sanduku nismo našli ništa, a zatim, šta se zatim moglo dogoditi?

Kakva li se to vatra osvete koja je tinjala raspirila iznenada u divlji plamen u bujnoj prirodi ove keltske devojke, kad je videla kako joj je čovek koji ju je prevario, možda čak i mnogo više nego što slutimo, prepušten na milost i nemilost!? lli je drvo samo pukim slučajem iskliznulo, pa se kamen stropoštao zatvorivši Brantona u toj njegovoj kosturnici? Možda joj je jedina krivica ta što je prećutala njegovu kob? A možda je pak svojevoljno, iznenadnim udarcem odbacila podupirač i pustila da ploča padne na svoje mesto. Kako god biio, meni se činilo da vidim priliku te žene koja, čvrsto držeći svoje pronađano skriveno blago, u sumanutom begu juri uz zavojito stepenište dok joi u ušima bruji prigušen vrisak, koji se razleže iza njenih leđa i izbezumljeno udaranje ruku o kamenu ploču — o ploču pod kojom trne život njenog nevernog ljubavnika.

U tome je tajna njenog prebledelog lica, njenog živčanog sloma, njenog napada histeričnog smeha koji je usledio sledećeg jutra. Nego, šta li se to nalazilo 1 sanduku? Pa, to je, naravno, morao biti onaj stari rnetal, to su bili oni obluci koje je izvukao moj klijent. Cim joj se ukazala prilika ona ih je bacila u ribnjak da ukloni i poslednji trag svog zločina.

207

АиалФлл-е ŠerUrka. HaUma,

Punih dvadeset minuta sedeo sam nepomično i razmišljao o tom slučaju. Masgrejv je sve to vrerne stajao, bled u licu i mahao svojim fenjerom gledajući u otvor.

— To je kovani novac Karla I — reče on, držećinekoliko novčića koji su ostali u sanduku. — Vidite,pravilno smo ustanovili datum nastanka Rituala.

— Moramo pronaći još nešto drugo u vezi s KarlomI — viknuh kad mi iznenada sinuše kroz glavu prva dvapitanja iz Rituala. — Dopustite mi da vidim sadržinuvreće koju ste izvadili iz ribnjaka.

Popesmo se u njegovu radnu sobu, i on iznese pred mene ono što je izvadio iz ribnjaka. Dok sam gledao onaj gotovo crni metal i ono mračno kamenje bez ikakvog sjaja, shvatih da im Masgrejv nije pridavao nikakav značaj. Ali kad sam jedan od njih protrljao o rukav, bljesnuo je kao iskra na tamnom ulegnuću moga dlana. Metal je imao oblik dvostrukog, iskrivljenog i udubljenog koluta.

— Morate imati na umu — primetih — da jerojalistička stranka u Engleskoj dizala glavu poslekraljeve smrti i da su njene pristalice, kad su morale dabeže, verovatno posakrivale svoje najveće dragocenostis namjerom da se kad nastupe mirnija vremena, p°njih vrate.

Z08

KitvuU jMrrodice MaAareju

— Moj predak, ser Ralf Masgrejv, bio je uvaženi vitez i desna ruka Karla I za vreme njegovog potucanja L reče moj prijatelj.

— Ah, tako — odgovorih ja. — Pa, onda imamo i poslednju kariku koja je nedostajala. Moram ti čestitati što si došao, mada na prilično tragičan način, do jedne relikvije koja po sebi ima ogromnu vrednost, ali je još vrednija kao istorijska retkost.

— A šta ona predstavlja? — procedi oniznenađeno.

— Ništa manje nego staru krunu engleskihkraljeva.

— Krunu?— Upravo to. Razmisli šta kaže Ritual. Kako ono

glasi? "Čije je to bilo? Onoga koji je nestao." To se dogodilo posle Karlovog pogubljenja. Zatim: "Čije će to biti?" Onoga koji dođe iza onoga koji je nestao. To je bio Karlo II čiji povratak se već predviđao. Nema nikakve sumnje da je slupana izobličena dijadema nekad krasila glave kraljeva dinastije Stjuart.

— A kako je dospela u ribnjak?— Oh, na to pitanje je lako odgovoriti. — Rekavši to,

počeh da nižem dugi lanac pretpostavki i dokaza, koji sam bio izgradio. Kad završih izlaganje, sumrak je već uveliko bio prošao, i na nebu je već sijao mesec.

— A kako to da Karlo, kad se vratio, nije dobio svoju krunu? — upita Masgrejv, vraćajući relikvije u vreću.

AvMiture šerUrka. Иопшл

— Ah, sad ukazuješ na jedinu tačku koju možda nikad nećemo moći da objasnimo. Verovatno je onaj Masgrejv, koji je čuvao tajnu, umro u međuvremenu, ali je pre smrti smetnuo s uma, ko zna zašto, da je blagovremeno otkrije i tako je svojim potomcima ostavio samo jedno uputstvo bez ikakvog shvatljivog objašnjenja. Od tog dana do danas to nejasno uputstvo prelazilo je kao predanje iz ruke u ruku, od oca na sina, sve dok najzad nije dospelo u ruke čoveka koji je dokučio njegovu tajnu i svoju smelost platio životom.

— Eto priče o Ritualu porodice Masgrejv, Votsone. Kruna se nalazi kod njih u Harlstonu — ali su imali pravnih poteškoća i morali su da plate priličan iznos da bi im se odobrilo da je zadrže. Uveren sam da će vam je, ako se pozovete na mene, rado pokazati. A o onoj ženi se nikad više nije ništa čulo. Verovatno je napustila Englesku i otišla u neku zemlju preko mora ponevši i uspomenu na svoj zločin.

210

SAVKŽAJ

Srebrna, zu-ezJa.....................................................................................5

Рмњогукл. ■vurovor...............................................................................83

CjLorija Skof.....................................................................................143

'R.UnuUjHrroctir,e Малgгеји...............................................................177