Специјални прилог број 126

ЈУБИлЕЈРЕЧНЕ ФлОТИлЕ

Род речних јединица Војске Србије у години јубилеја обележава век непрекидности у постајању Речне флотиле, војних речних снага

на нашим просторима. На рекама Дунаву, Тиси и Сави, поносно и храбро, у миру и рату борили су се бродарци за слободу и част своје отаџбине.

Пише Драган СПАСОЈЕВИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

2

ници, бродарци, поносно и храбро, умиру и рату борили за слободу и частсвоје отаџбине.

Српски шајкашиНа рекама Србије још у најрани-

је доба постојале су и дејствовалешајкашке флотиле српских деспота, аСрби шајкаши, као припадници војнеорганизације у време стварања сред-њовековних држава, имали су истак-нуту улогу у борбама против осман-ских Турака. Када се у XVI веку деосрпског народа, пред најездом Тура-ка, масовно населио северно од рекаСаве и Дунава, српска шајкашка фло-тила постала је део краљевске флотеХабзбуршке монархије.

Посаде шајки углавном су чинилиСрби, који су у угарској флоти служиликао добровољци, а у турској као ваза-ли. Српски шајкаши живели су у зајед-ници која је имала специфичну органи-зацију, посебна права и дужности.Строга правила на основу којих су шај-каши добијали бројне привилегије на-рочито су важила кад су се налазили увојној служби на бродовима. Бродскепосаде бројале су око четрдесет људи:по осамнаест веслача и стрелаца саручним ватреним оружјем и двојицутобџија, послужилаца топа великог ка-либра на кљуну брода – шајке.

Након аустријско-турских рато-ва, 1763. године, формиран је, за по-требе заштите границе на води, шај-кашки батаљон. Припадници шајка-

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

Иако формацијски у саставу Копнене војске, јединице Речнефлотиле задржале су своју особитост која се огледа најпре увишевековној традицији, а затим и специфичним задацимау одбрани водених токова и приобаљаВ

ековима су се Подунављемкретали народи и војске,мешале се културе и раз-вијале цивилизације, доксе Дунав налазио у среди-шту циљева освајачких на-

рода. Важно раскршће стратегијскихкомуникација, европска жила куцави-ца и драгоцена водена саобраћaјни-ца, Дунав је од давнина био предмети освајања и заштите, што је услови-ло и појаву војних речних снага. Наобалама Дунава, упоредо с трговач-ким, настајале су и развијале се реч-не ратне флотиле, које су одлучилемноге битке на рекама, а Подунављесе често претварало у крваво боји-ште.

Од формирања прве српске реч-не флотиле до данас прошао је читаввек. Читав један век у Србији, на река-ма Дунаву, Тиси и Сави, постоје војнеречне јединице. Род речних јединицаКоВ Војске Србије у години јубилејаобележава век непрекидног трајањавојних речних снага чији су се припад-

Век одбране река

Шајке у боју у опсади дунавског утврђења Коморан у XVII веку

3

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

таквог права и стварног осамостаљи-вања земље, а нарочито када су пло-вили у унутрашњим српским водама.Кнежевина Србија званично је доби-ла право да истакне своју националнузаставу на својим бродовима тек1836. године, да би две године касни-је установљен и изглед заставе, којаје била црвено-плаво-беле боје, сачетири звезде на црвеном пољу и

шког батаљона носили су плаво оделоса црвеним испускама и шешире одфилца. С временом се изглед унифор-ме, нарочито капе, мењао, па ће, реци-мо, шајкашка капа из XIX века – шај-кача у каснијим временима постатисиноним српске походне униформе.

Успомена на Србе шајкаше сачу-вана је до данас у називу области Шај-кашка, која је обухватала места Тител,Гардиновци, Лок, Вилово, Мошорин,Жабаљ, Ковиљ и Чуруг. Велику улогушајкаши одиграли су током 1848.године, када је разбуктали на ци онал-ни покрет Срба на доњем Дунаву и Са-ви захватио и шајкаше, који су се „ла-тили оружја” и учествовали у борбамаза независност.

У борби за независностТоком стварања нововековне

српске државе у борбама за незави-сност подвижнички су учествовали игинули и српски бродарци. Својим хе-ројским делима многи бродари надах-њивали су будуће генерације припад-ника речних јединица. По ослобођењудела Србије од турске власти у земљије почела изградња првих пловнихобјеката, а први брод који је 1834. го-дине запловио под српском заставомбио је бриг „Србија”. Захваљујући раз-вијеној бродоградњи у доба књазаМилоша Србија је добила неку врстуречне ратне флотиле.

На српским бродовима вила сезастава Србије и пре признавања

срп ским националним грбом на пла-вом пољу.

Од 1862. године у Србији су, подсрпском заставом, пловили саставидржавне флоте, која је, према флотнојлисти Српског бродарског друштва,бројала 12 пароброда, 52 теретњака и14 штекова са понтонским мостовима.На Чукарици је у то време изграђенобродоградилиште под називом Радио-ница лађа Краљевине Србиjе.

Формирање првенационалне речне ратне флотиле

После неколико векова служењапод туђом заставом, Срби су коначноу Првом светском рату формиралипрву националну речну ратну флоти-лу. Јединица је организована за огра-ничена борбена дејства на рекама усаставу Снага одбране Београда. Иа-ко импровизована, одиграла је важнуулогу у одбрани престонице 1915. го-дине, нарочито на делу војишта наобалама Саве код Чукарице, Велике иМале Аде Циганлије и Аде Међице.

ШАЈКЕШајке су биле речни дрвени ратни бродови малог газа, узани али веома

дугачки, покретани с осам до 12 пари весала и једним латинским једром. Ве-ће шајке имале су око 40 војника, док су веслачи седели на клупама и веслалиуз јаке повике и по такту лицем окренутим заповеднику. По величини су билеразврстане на дупле и целе шајке, полушајке и четвртшајке.

ПРВА УПОТРЕБА МИНАПо објави рата Турској 1876. године Кнежевина Србија употребила је

против снажне турске речне ратне флотиле на Дунаву речне мине. Била је топрва употреба минског оружја у ратовима у Европи, а захваљујући изведенимминским дејствима војска је била ослобођена обавезе да непрекидно обезбе-ђује дугачки и осетљиви речни гранични сектор уз смањење могућности отва-рања новог и тешко брањивог фронта. Полагање мина на Дунаву уродило јеплодом и постигнут је велики успех ангажовањем незнатних средстава, дотада мало познатог оружја.

Дупла шајка

Бродови у чукаричком рукавцу 1915. године

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

4

ПРВИ РАТНИ БРОДПрви српски ратни брод изграђен у војном бродоградилишту био је окло-

пљени чамац „Јадар”, поринут 6. августа 1915. у Саву код Чукарице. У очекива-њу непријатељске офанзиве у бродоградилишту су се градила и довршавалајош два објекта истог типа, оклопљени чамац: „Далмациjа” и „Босна”, jачи ибоље наоружани, са топовима и митраљезима у куполама. Један објекат пори-нут је 5. октобра 1915. на Ади Циганлиjи пред саму офанзиву Макензеновихснага.

Насупрот Србији, у припремамаза Први светски рат, Аустроугарскаје поседовала јаке речне снаге, који-ма је доделила значајну улогу у њенимофанзивним и освајачким плановима,ради остваривања превласти на плов-ним путевима и потпуне контролеречног саобраћаjа. Предност у борбина водним токовима, речна ратнафлотила Аустроугарске обилато јекористила од првог дана рата. Од 28.jула 1914. аустроугарска Дунавскафлотила била је распоређена у дветактичке групе: Дунавску код Земунаи Панчева и Савску код Брчког.

Језгро Дунавске флотиле чинилису монитори, модерни ратни бродови,способни да дејствују по свим циље-вима и добро заштићени оклопом.Монитори су без последица могли даиздрже јака противдејства пољскеартиљерије са копна. То су били бојнибродови на реци, изузетно оклопље-ни и наоружани топовима великогкалибра. Представљали су пловећеартиљеријске тврђаве које су непри-косновено господариле реком. Збогзастрашујућег дејства по циљевимана обали и немилосрдног сејања смр-ти са реке, у народу су убрзо посталепознате као „челичне аждаје”.

Снаге Одбране Београда нисуима ле чиме да се супротставе јакојнепријатељској речној флотили. Срп-ска артиљерија није могла са успехомда се одупре бродовима јер није ималабрзометне топове већег калибра, са ве-ћом почетном брзином метка и поло-женом путањом. Артиљеријска ватра,отварана са Великог ратног острва иАде Циганлије, наносила је минималнегубитке „пловећим тврђавама”, које су,крстарећи Дунавом и Савом, тукле изсвих својих оруђа положаје бранилацананосећи им тешке губитке.

Најефикаснији начин у супротста-вљању непријатељевим пловним сна-гама убрзо је постало минирање плов-ног пута и запречавање Дунава и Саве,које је Србија извршила уз по моћ Руси-је. У септембру и октобру 1914. годи-не, у Саву код Београда и Шапца поло-жене су мине и створена су офанзивнаминска поља. На једно од њих, код Гра-бовачке аде, пред зору 23. октобра1914, наишао је командни брод Дунав-ске флотиле монитор „Темеш I” и по -

то нуо, што је био први успех савезнич-ке мисије.

За борбу против монитора бра-ниоцима је стигла помоћ од савезни-ка прво у артиљеријским оруђима ирефлекторима, а затим у торпеднимба теријама, торпедном чамцу и авио-нима. До краја 1914. године поставље-ни су противбродски топови, намење-ни за гађање бродова, калибра преко100 mm, који су користили панцирнумунициjу.

У оквиру снага Топчидерскогпод одсека, на чукаричком делу воји-шта дејствовала је Команда АдеЦиганлије, за чијег је команданта 10.јануара 1915. постављен мајор МиланРадојевић, који у свом извештајуговори о ангажованим средствима иснагама: „По оздрављењу од задоби-јених рана 10. јануара 1915. годинепримио сам Команду Аде Циганлије усаставу Коман де Одбране Београда,под којом су биле јединице: Бродар-ска чета са Бродарском радионицом,Одред до бро вољаца, Минерско оде-

љење, Шумадијски мостовни Полу-трен и пе ша дија која је поседалаМалу и Велику Аду Циганлију...”

Флотила је организована за крат-ко време и искључиво за ограниченадејства на фронту око Београда. Узогроман напор радника Бродарскерадионице Српског бродарског дру-штва на Чукарици и бродараца добро-вољаца, потопљена пловила извађенасу из воде, за кратко време поправље-на и стављена у употребу. Непрекид-ним радом и великим залагањем рад-ника, бродоградилиште је успело даизгради и неколико пловила.

Бродарска чета располагала јемањим пловним саставом бродова наСави, са базом код Чукарице. Плови-ла су била наоружана митраљезима илаким топовима, чије су посаде билесастављене од добровољаца бродара-ца са Саве и Дунава, а послуге оруђапретежно су чинили трећепозивци имомчићи из Сремског добровољачкогодреда. Јединица је тежишно ангажо-вана на задацима обезбеђења сигур-

Поринуће оклопљеног чамца „Јадар“ на Сави код београдске Чукарице

ности везе и пловидбе између деснеобале реке Саве и обе аде, заштитекомуникације Београд–Обреновац,извршења минских запречавања иизвиђања пловног пута.

Пловни парк Бродарске четеКоманде Аде Циганлије на дан фор-мирања чинили су: оклопљени брод„Тимок”, оклопљени моторни чамац„Победа”, моторни чамци „СветиЂорђе”, „Ада”, „Бећарац”, „Спаси-тељ”, „Урнебес” и руски моторничамац „Слобода” (са руском поса-дом), двадесет и један шлеп, деветдрварица, петнаест чамаца, две лађеи два метална понтона. Посаду брода„Тимок” чинило је девет чланова, „Ја -дар” и „Победу” послуживала су потри, док су на „Светом Ђорђу” слу-жбовала два члана посаде.

Артиљерија изнела највећи терет

Највећи терет у непосреднимбор бама против аустроугарских бро-дова на Дунаву и Сави поднели сусавезнички топови великог калибра,који су водили бројне артиљеријскебојеве. Енглеским и руским батериjа-ма командовали су српски артиљериj-ски официри. Тешка артиљерија нала-зила се на положајима код Винче, наТопчидерском брду, Великом Врача-ру, Самару, Калемегдану (код ЦрквеРужице и Доњем граду) и унутарположаја београдске тврђаве. Деј-ствима обалских топова снаге уодбрани српске престонице успеле суда смање опасност од изненадне поја-ве речних монитора, чиме им је уско-ро одузета доминација на рекама.

Напад на Београд отпочео је же-стоком артиљеријском припремом утоку преподнева 6. октобра 1915. го-дине. Прва топовска зрна падала суна положаје Команде Аде Циганлиjеи Бродарску радионицу. Артиљериj-ска ватра покидала jе све телефонскевезе, уништен је и потопљен окло-пљени шлеп, коjи jе служио за при-хват посаде са Мале Аде, а руски мо-торни чамац „Слобода” разнет је упарампарчад.

У операцијама одбране Београда,од 6. до 9. октобра 1915, одиграла су

се најважнија дејства прве национал-не речне ратне флотиле. Сва пловилаучествовала су у борбама до коначногпада престонице и повлачења једини-ца српске војске из града, када су их,након скидања оруђа, потопиле соп-ствене посаде. Формиране током при-према за одбрану Београда од офан-зиве здружених аустроугарских и

немачких снага, пловне јединице дока-зале су се у борбеним дејствимапожртвованим и храбрим извршава-њем свих додељених задатака на делуакваторија од Чукарице до порушеногСавског моста. Борба импровизованесрпске ратне флотиле током Првогсветског рата заузима истакнутоместо у херојској одбрани Београда.

5

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

Руски обалски топ на положају испод Калемегданске тврђаве

Борци Велике и Мале Аде Циганлије

Бродарска команда на Крфу и у Солуну

Бродарска команда повукла се1915. године, заједно са Снагама од-бране Београда, преко Косова и Мето-хије, Црне Горе и Албаније на Јадран-ско море. Српски бродарци стигли судо Јадрана о коме су сањали, на широ-ко море коме се крај не види, а потоми даље бродовима на Крф, укрцавшисе последњи на брод који је одлазиона грчко острво спаса и смрти, кабудућој српској светој земљи.

На Крфу је 15. децембра 1915.Врховна команда, ценећи искуства Ко-манде Аде Циганлије у одбрани Бео-града, донела наредбу да се формираБродарска команда, а за командантаје поставила потпуковника Милана Ра-дојевића. Уверени да се искуство бро-дара може ефикасно искористити наострву, Влада и Врховна командаподржали су предлог о набавци бродаза потребе превожења српске војске.Бродарска команда опремљена је бро-дом „Авго-Зора”, некадашњом грчкомторпиљарком „Паксос”, ког су бродар-

ци примили 7. марта 1916. и крстилиименом отаџбине – „Србија”.

Бројно стање јединице непре-стано је расло и крајем августа 1918.године износило је 160 припадника –два активна и шест резервних офици-ра, 17 чиновника, 25 подофицира и 98редова, од којих 25 добровољаца. На-редбом Врховне команде Бродарскакоманда упућена је 5. новембра 1918.из Солуна, преко Скопља, у Београдради пријема монитора и бродовакоје је поражена Аустроугарска тре-бало да преда Србији. Поново су бро-дарци прионули на формирање својеречне ратне флотиле.

Бродарска команда упловила јеиз Солуна у београдску луку у јутро29. новембра 1918. године. Укупно105 српских бродараца, на два брода„Апатин” (бивши „Београд”) и „Алер”,стигло је у Србију, где су се ставилина располагање команданту Пловид-бе на Дунаву адмиралу Ернесту Тру-бриџу и одмах укључили у прихватбродова и организацију рада у при-станишту. Mонитор „Бодрог” зароби-ла је у борбама за Београд српска вој-

ска, пред којом се непријатељ обез-глављено повлачио.

Речна флотила Краљевине СХС – Краљевине Југославије

Београдском војном конвенци-јом, потписаном између савезника иугарске владе, било је одређено да сешест речних монитора савезницимапредају у Београду. Пет монитора упловидбеном стању и два патролначамца пребазирани су 24. децембра1918. под српском заставом изБудимпеште у Београд и предати Бро-дарској команди. Од 1. јануара 1919.заједно са припадницима Бродарскекоманде на бродове је укрцан и деоособља послат од Одељења за морна-рицу Народног већа Владе КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца.

Командант Бродарске командезаговарао је формирање јединственеКоманде Речне ратне флотиле и инси-стирао да команду над јединицом и мо-ниторима приме доказани официриБродарске команде, а да се новопри-мљеном официрском кадру бивше ау-строугарске војске доделе подређениположаји у јединици. Тражио је и дамонитори на почетку експлоатацијеимају видне српске ознаке и обележја,док се делимично не забораве горкеслике када су као непријатељски бро-дови сејали смрт по српским обалама.

Нажалост, није било тако. Какоје Одељење за морнарицу Народногвећа остварило већи утицај на одлу-чивање о организовању јединице, ко-манду над бродовима, према кадров-ској политици и предлозима из Загре-ба, добили су официри поражене ау-строугарске војске, иако су током ра-та исте те мониторске послуге сејалесмрт по српској земљи убијајући неза-штићен народ по Београду и Шапцу.

Укрцане посаде радиле су наприпремема и оспособљавању бродо-ва за оперативну употребу. Након двенедеље од првих пробних пловидбиобављен је дефиле свих расположи-вих пловних јединица Дунавске фло-тиле, која је организацијски била пот-чињена Одељењу за морнарицу Ми -ни старства војног и морнарице. Пре-

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф Л О Т И Л А

6

ЛАЂА „СРБИЈА”„Србија” је имала депласман од 50 тона, а бројала је сталну посаду од 12

чланова, састављену од капетана и лађара са Саве и Дунава. Брод је поноснопловио под српском тробојком на пловним рутама дуж Крфа, а највећи испитположио је испловивши за српском војском за Солун 12. маја 1916. са 19 чла-нова посаде. Након шест дана пловидбе кроз навигацијски тешко подручјеКоринтског канала и савладавши опасности које су претиле у Егејском мору,„Србија” је упловила у солунски луку, а Бродарска команда постала је позна-та и призната у савезничким поморским круговима.

Брод „Србија“ у луци у Солуну

ма свему што је тада приказано, нијебило сумње да је Дунавска флотилабила спремна да се употреби у зашти-ти интереса новостворене КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца и савезни-ка у Будимпештанској кризи и на де-маркационој линији код Баје.

Указом краља Александра ПрвогКарађорђевића за славу Морнарицеодређен је Свети Апостол и Јеванђели-ста Свети Лука, у знак сећања на 31.октобар 1918. године, када се на ау-строугарском монитору „Бодрог“, за-робљеном на Дунаву код Вишњице уоперацијама ослобађања Београда, за-вијорила победничка српска застава.Речна флотила је, по први пут славу исвога свеца заштитника, свечано и удуху свога времена, прославила 1922.године у Новом Саду. На дан славе гру-па бродова упутила би се у одређенулуку на пловном путу да би прославилипразник са мештанима, док је почаснаморнаричка чета, састављена од најбо-љих морнара Речне флотиле, на СветогЛуку преузела стражу од Краљеве гар-де и стражарила код Двора.

7

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

Преглед и основни подаци о речним мониторима 1. јануар 1923. године

ПРЕИМЕНОВАЊАБродовима Дунавске флотиле које је Краљевина СХС добила мировним

уговором убрзо су дата имена југословенских река. Тако су монитори „Енс”,„Темеш”, „Кереш” и „Бодрог” постали „Драва”, „Дрина”, „Морава” и „Сава”,док је бивши монитор „Сава” добио име „Соча”, а дотадашњи монитор„Босна” преименован је у „Вардар”. Преименовани су и патролни чамци:„Барш” у „Неретву” и „Велс” у „Брегалницу”.

Када је према мировном уговору извршена коначна расподела монито-ра, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца додељени су речни монитори: „Са-ва”, „Драва”, „Вардар” и „Морава”. Речна флотила Краљевске морнарицеуспела је да опреми у бази у Новом Саду додељене бродове: четири монито-ра и два патролна чамца, док су остали предати Међународној комисији 15.новембра 1920. године.

Речни монитор „Соча“

Окосницу Речне флотиле Кра-љевске морнарице чинили су речнимонитори, а поред њих јединица јерасполагала још патролним чамцимаи помоћним бродовима.

Намена и опште карактеристике развоја

Команда Речне флотиле налази-ла се у Новом Саду и била је одговор-на за употребу снага Морнарице на ре-кама. Основна намена Речне флотилебила је спречавање продора неприја-теља дуж унутрашњих пловних путева.Јединица је за запречавање речних то-кова обучавала и увежбавала посадепловних објеката у задацима полагањаминских и других препрека. Речниммониторима додељени су задаци за-штите минских препрека, као и садеј-ства и пружања подршке јединицамакопнене војске у извођењу операција.

По формацији, Речну флотилу чи-нили су: Штаб, База, пловне јединицеи морнарички одреди на језерима. Уку-пан расположиви персонал бројао је770 припадника. Окосницу јединицечинила је Дивизија монитора, саста-вљена од четири монитора и команд-ног брода „Цер”, поред којих је распо-лагала јахтом „Драгор”, краљевскимбродовима „Цер”, „Шабац”, „Сисак”,речним реморкерима „Мостар”, „Лов-ћен” и „Велебит” и ведетама „Грани-чар” и „Стражар”. Минерски одредбио је састављен од помоћних бродо-ва: реморкера и пениша за полагањемина и пописних бродова.

За реализацију тактичких илиоперативних задатака јединице Речнефлотиле образовале би посебнесаставе: дивизију, минерски одред,тренове и групе, а постојала је могућ-ност ојачавања деловима поморскогваздухопловства. Групе су се састоја-ле од две-три пловне јединице, док судивизију чинили три или више бродо-ва или пловних јединица под заједнич-ком командом.

У периоду између два светска ра-та општа карактеристика била је не-прекидни недостатак материјалногосигурања. Речна флотила била јенаоружана са 202 лутајуће мине М/15аустроугарског порекла и 200 речнихмина ознаке Р/35, ускладиштених у

Сремскoj Каменици. Основни пробле-ми огледали су се у томе што нису по-стојале снаге за заштиту положенихминских препрека, а каснило се и умодернизацији и опремању савреме-нијим артиљеријским бродским нао-ружањем, првенствено за борбу про-тив нисколетећих ваздухоплова. Бро-дови су били наоружани оруђима пре-тежно из периода Првог светског ра-та, застарелим и недовољним да одго-воре на прави начин изазовима надо-лазећег оружаног сукоба који ће зау-век променити свет.

У Априлском ратуМесто и улога Речне флотиле у

рату били су одређени елаборатом зазатварање границе, према којем јејединица била активирана у потпуно-сти и дислоцирана на рекама Дунавуи Тиси и Охридском и Преспанскомјезеру. Почетни оперативни задациРечне флотиле били су: садејство сајединицама Копнене војске, запреча-вање река с циљем онемогућавањадејства и продора непријатељскихјединица водним токовима, заштитасопственог и спречавање непријатељ-ског саобраћаја на рекама.

Командно место и штаб били суукрцани на командни брод „Цер”,који се налазио у рејону Вуковара.Дунавској дивизији били су придода-ти: група монитора „Вардар” и „Сава”у Дубовцу и Четврта минерско-бара-жна група у Смедереву. За подршкуОсијечкој дивизији били су одређени:

„Драва” и Прва минерско-баражнагрупа у Бездану. На реци Тиси нала-зили су се и садејствовали са Поти-ском дивизијом: „Морава” у СтаројКањижи, Друга минерско-баражнагрупа у Сенти и Трећа минерско-бара-жна група у Тителу. Команда сектораЂердап била је додељена Тимочкојдивизији, а налазила се у Текији иДоњем Милановцу. Морнаричкиодред на Охридском и одељење уАсаматима на Преспанском језеруоперативно су били потчињени Дру-гој армијској области. Брод „Драгор”налазио се у Шапцу и био је подкомандом Морнарице чији је целоку-пан персонал јахтом пребазиран изЗемуна ради поседања командногместа у селу Мајур, крај Шапца.

Због огромног значаја Дунава, упрвој фази агресије 6. априла 1941. удва часа после поноћи нападнут јеСипски канал, којим је, пет сати презваничне објаве рата, и отпочела рат-на операција Сила Осовине на Краље-вину Југославију. Слабо наоружана инедовољно материјално обезбеђенаодбрана Сипског канала пружила јеотпор у границама својих могућностии часно изгинула у одбрани границе.

Сви ратни бродови заузели сусвоје положаје на рекама према по чет -ном операцијском плану и били спрем-ни да изврше своје ратне задатке, алије због издаје и прекинутих веза изо-стало садејство са јединицама на коп-ну. Као општи закључак остаје чиње-ница да је Речна флотила почеткомДругог светског рата оправдала своје

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

8

КРАЉЕВСКИ БРОДБрод Његовог величанства „Драгор” изграђен је 1927. године, а указом краља Алек-

сандра Првог Карађорђевића од 23. новембра 1928. брод је уведен у флотну листу Кра-љевске морнарице и стављен под команду Речне флотиле.

Његовог Величанства брод „Драгор“

постојање, наменски задаци изврше-ни су у границама које је створенаситуација дозвољавала, а ниједан рат-ни брод на Дунаву није заробљен.

Речна флотила пружила је знача-јан отпор фашистичким освајачиматоком одбране земље са реке у крат-котрајном Априлском рату, који јеизнедрио ратне хероје јединице. Зау-век ће остати упамћена подвижничкаборба за слободу и част отаџбинехеројске посаде краљевског брода„Драва”. Остаће то светионик јуна-штва и патриотизма и путоказ буду-ћим нараштајима.

Херојство посаде краљевског брода„Драва”

„Драва се не предаје непријате-љу”, непрестано је емитована порукаиз радио-кабине краљевског брода„Драва”, по пријему издајничког теле-грама. Посада монитора „Драва”, сасвојим командантом поручником бој-ног брода прве класе АлександромБерићем на челу била је одлучна да, уборби до последњег, испуни завет даброд неће предати у руке непријате-љу. Верни положеној заклетви, поло-жили су животе на олтар отаџбине ипркосећи непријатељу нанели му осет -не губитке.

„Драва” је започела борбена деј-ства у 9 часова 6. априла, и изводилаих све до 8 часова 12. априла 1941.године. Водећи артиљеријске бојевепротив авиона омогућила је неомета-но пребацивања копнених јединица удодељеном рејону, док је запречномватром бродских топова одбила на -пад непријатељских речних снага.

Бомбардујући аеродром у близи-ни границе код Мохача, 11. априла1941, „Драва” је успела да зауставиполетања непријатељских ваздухо-плова, али је, због успешности акци-је, постала приоритетни циљ за не -мачку авијацију. У зору, 12. априла1941, извиђачки авиони приметили супркосни југословенски монитор у низ-водној пловидби Дунавом, током пре-базирања за Нови Сад. Четири групеод по три немачка авиона типа Јун-керс Ју-87 „штука” у пратњи неколиколоваца на пале су брод код Челарева.

У неравноправној борби „Драва” јеураганском ватром одговарала на на -сртаје из ваздуха, Обрушавајући севертикално „штуке” су испушталесвој смртоносни товар уз кишу ми -траљеских метака. Застрашујуће екс-плозије авио-бомби ређале су се првооко брода, а затим и по палуби.

Иако је снажна противавионскаватра проредила налете авиона, поги-бијом многих артиљераца постепеноје јењавала, а од дејстава бомбидошло је до продора воде у машинскипростор, што је зауставило рад мото-ра и онемогућило даље кретање бро-да. Тридесет минута трајала је беспо-штедна борба. Посада није напушта-ла свој оштећени брод, већ се повла-чила према тада још непотопљеномпрамцу, све док командант није наре-дио његово напуштање.

Тачно у 8 часова 12. априла 1941.исписана је последња реченица убродском дневнику, након чега јемонитор „Драва” потонуо на 1.287.пловном километру реке Дунав.Командант Берић поступио је по непи-саном поморском правилу „да капетантоне са својим бродом”, остао је наброду до последњег тренутка, није ганапустио већ је заједно са њим оти-шао на дно реке, поделивши такохеројску судбину брода и његовејуначке посаде. На броду је уз коман-данта погинуло 75 његових сабораца,чланова посаде и укрцаних лица.

У изјавама о голготи преживеличланови посаде сведочили су о херој-

ству свога команданта: „Гледамо пре-ма ‘Драви‘ и на њој стоји командантБе рић, а наша се застава вијори.Одлучио је да сконча са својим прко-сним бродом. Последње шта смовидели био је командант Берић какопоздравља ратну заставу. Био је товелики, племенити, храбар, строг алипоштен човек, командант и ратник”.

„Драва” је током седмодневногучешћа у Другом светском рату обо-рила десет и оштетила 12 неприја-тељских авиона, не рачунајући непо-тврђене резултате бомбардовањамохачког аеродрома и два мађарскапатролна брода.

Речна флотила Народноослободилачкевојске Југославије

Краљевина Југославија је капитули-рала 17. априла 1941. и распустила сво-ју војску након само десет дана од изби-јања рата. После слома државе фаши-стички окупатор поделио ју је демарка-ционом линијом на две окупационезоне: немачку и италијанску, али сенарод и део његове војске није предао.

Речна ратна флотила Народноо-слободилачке Војске Југославије ство-рена је у тешкој и дуготрајној борби.Пут до њеног формирања започео јепојавом првих партизанских речнихпревозника код Нештина и Крчедина,преко стварања Поморске чете, пасве до Команде Речне пловидбе, изкоје је израсла јака јединица ратнеморнарице.

Од почетка устанка диверзант-ским акцијама отежан је или онемогу-ћен друмски саобраћај, што је примо-рало Немце да све више користе рекеза превоз, па су на Дунаву и Савиангажовали јаке снаге да би се обез-бедили од партизанских напада. Какоје ратовање око река с временомпостајало све сложеније указала сепотреба за формирањем посебне пар-тизанске јединице која ће дејствова-ти на рекама.

Наредбом Главног штаба Народ-ноослободилачке војске и партизан-ских одреда Војводине од 11. септем-бра 1944. формирана је Поморска(Морнаричка) чета у саставу Пратећебригаде. Састав Морнаричке чете

9

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

Поручник бојног брода прве класеАлександар Берић - командантКраљевског брода „Драва“

чинили су Чета за везу Главног шта-ба, посада брода „Загреб” и борцикоји су пре рата служили војни рок уратној морнарици.

Главнина чете налазила се на Тес -тери, изнад Черевића, са задатком данапада непријатељски речни саобраћајна Дунаву, а други део, са по једнимводом у Нештину и Крчедину, имао језадатак да обавља превожења на Дуна-ву. По утврђеној тактици, чета је у рејоннапада долазила ноћу, а после напада

Почетком 1945. године, када јевелики део земље био слободан, омо-гућена је и пловидба рекама, али сувелику претњу представљале положе-не мине и бродовима је често прети-ла опасност од наиласка на то опаснооружје. Речне мине однеле су многоживота на рекама током и после Дру-гог светског рата. Разминирање плов-них путева био је најтежи задатак запротивминере Речне ратне флотиле,а борбу су водили противминскимсредствима којима се тада располага-ло и у садејству са Дунавском флоти-лом Совјетског Савеза. У рекама сеналазило око 1.300 положених мина,стога су од расположивих пловнихобјеката убрзано формиране једини-це речних миноловаца.

Речна ратна флотилапослератне Југославије

Команда Речне пловидбе постоја-ла је до 4. јуна 1945, а када је потпуноугашена од ње је проистекла КомандаРечне флотиле са базама у Новом Саду,Славонском Броду и Кладову. Јединицаје бројала 970 људи и била опремљенаса 24 пловна објекта и то: десет мотор-них, девет патролних и пет јуришнихчамаца уз пловећу радионицу Док-1.

Формацијом од 6. фебруара 1946.јединица је променила име у Речна рат-

на флотила, која је била оперативнопотчињена Команди Југословенске рат-не морнарице. До 19. септембра 1946.формирани су: Дивизион миноловаца иДивизион стражарских чамаца, а Штаби све приштапске јединице пресељенесу из Земуна у Нови Сад. Дивизионминоловаца располагао је са 14 бродо-ва, са ознакама РТШ, док је Дивизионстражарских чамаца бројао пет веде-та: „П-6”, „П-7”, „П-9”, „П-11” и „П-12”.

Због непрекидног развоја иопремања новим техничким сред-ствима, реконструисаним или текизграђеним пловним објектима честоје мењана организација јединице.Формацијски назив Друга Речна рат-на флотила јединица је добила 1952.године, када је већи део јединице пре-мештен за Шабац, у коме је боравиланаредних пет година.

По извршеним променама 1957.године, Команда Речне ратне флотилевраћена је, са својим организацијскимјединицама и установама, поново усвоје старо седиште у Нови Сад. Једи-ницу су тада чинили: речни монитор„Сава”, речна јахта „Крајина”, Одредречних оклопних чамаца, Одред реч-них патролних чамаца, Одред речнихминоловаца, Одред речних помоћнихбродова, Одред десантних бродова,Одред речних распремљених бродо-ва, Језерски гранични одред, 362.складиште ратних резерви, 225. мор-наричко-техничко складиште, Лучка

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

10

МОРНАРИЧКА ЧЕТАПрву акцију спречавања про-

ласка непријатељских пловила саратним материјалом Поморска(Морнаричка) чета, формирана 11.септембра 1944, у саставу Прате-ће бригаде, извела је 22. септем-бра 1944. код Корушке. За вишеод два месеца постојања чета јеизвела дванаест напада на непри-јатељски саобраћај на Дунаву итом приликом уништила пет, а лак-ше оштетила 43 непријатељскапловна објекта. Истовремено,пре везла је преко Дунава 220.000људи, две хиљаде топова разнихкалибара, три хиљаде камиона и натоне разног материјала. Чета једеловање завршила 20. новембра1944, када је ушла у састав Мор-наричке базе у Новом Саду.

није се дуже задржавала на обали. Глав-но наоружање био јој је топ донесен заброда „Загреб”. По потреби, чети је уакцијама додељиван противтенковскитоп и противоклопне пушке из састава11. војвођанске бригаде.

Команда Речне пловидбе, начијем се челу налазио потпуковникЈурај Боначи, задејствована је 2.новембра 1944. у ослобођеном Бео-граду. Бродови под Командом Речнепловидбе, касније Командом Речнефлотиле, у току операција ослобође-ња земље преко Дунава, Саве, Дравеи Дрине превезли су око 670.000 југо-словенских и совјетских војника,9.500 моторних возила и тенкова,8.900 кола, 15.000 коња, 4.800 грластоке и 70.000 тона разног ратногматеријала.

Дефиле команде Речне ратне флотиле 1945. године

интендатура и Морнаричко-техничкарадионица, распоређене у три града:Новом Саду, Београду и Шапцу.

У експлоатацији Речне ратнефлотиле током 1961. године налазилосе 75 пловних објеката: речни мони-тор „Сава”, речни помоћни брод „Ко -зара”, брод станица за демагнетиза-цију РПФ-33, речни патролни чамацтип 111, баркаса моторна, четири реч-на оклопна чамца, двадесет и четириречна миноловца типа 301, четириречна десантна сплава тип 501, петречних тенконосаца тип 401, две реч-не јахте „Крајина” и „Шумадинка”, дваречна брода радионице, два речнареморкера мала, петнаест моторнихчамаца и дванаест осталих помоћнихбродова. У саставу јединице од 1960.године налазила се Чета за подводнозапречавање, која је првобитно биланамењена искључиво за извођењелаких бродских ра дова при редовноми ванредном доковању брода, а одкоје је касније формирана прва само-стална речна ронилачка јединица подназивом Вод речних подводних дивер-заната.

Све до 1962. године Речна ратнафлотила налазила се у саставу Ратнеморнарице, када је изашла из свогвида и препотчињена Првој армији.Тада су из употребе повучене офан-зивне јединице, а остале су само снагеза противминска дејства и превоже-ње, што је довело до смањења бројногстања пловних објеката. Након орга-низацијских промена спроведених1971. године Команда Речне ратнефлотиле укрцана је на командни брод„Козару”, дивизион речних минолова-ца преформиран је у два самосталнаодреда, формиран је Одред помоћнихбродова, док су рониоци офанзивне идефанзивне намене организовани у 93.речни центар.

Развојем бродова противминскеспецијалности, током 1981. године,поново је формиран Дивизион речнихминоловаца, састављен од три одре-да: Први одред су чинили бродовитипа „Нештин”, Други одред био јесастављен од шест реконструисанихминоловаца (319, 320, 321, 322, 323 и324), а Трећи одред чинили су мино-ловци 307, 308, 310, 314, 317 и 318.

На свим вежбама које је Речна рат-на флотила изводила у хладноратов-

ском периоду указивано је на потребуза постојањем пловних јединица са сна-жнијом бродском ватреном подршком.Иницијатива за изградњу речног арти-љеријског брода покренута је 1983.године, али је реализација изостала,што ће се показати као велики недоста-так у будућој употреби јединице.

Стварањем Савезне РепубликеЈугославије и извршеним променама уВојсци Југославије дошло је до реорга-низације Речне ратне флотиле и повла-чења из употребе одређених застаре-

Основни задаци Речне ратнефлотиле огледали су се у обезбеђењувластитог речног саобраћаја, извође-њу противминске одбране и запреча-вању река, превожењу јединица иопреме, диверзантских и противди-верзантских дејстава и подршци једи-ницама копнене војске које борбенадејства изводе на води и захвату вод-них путева. Поред ових задатака једи-ница је у миру извршавала задаткеобезбеђења државне границе на гра-ничним рекама и обуку структура ван

11

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

лих бродова. Иако ограничених могућ-ности у тешкој економској ситуацији уземљи, јединица је оправдала место усистему одбране, а 1996. године изгра-ђен је и поринут модернизовани мино-ловац РМЛ тип 341.

Место, улога и задацина крају века

Током послератних деценија ме -сто, намена и задаци Речне ратне фло-тиле остали су непромењени. Као здру-жена тактичка јединица намењена је заизвођење борбених и неборбених деј-става на унутрашњим пловним путеви-ма, у садејству са јединицама Копненевојске, Ратног ваздухопловства и про-тив ваздухопловне одбра не које дејс -твују у захвату водних путева.

оружаних снага за извођење намен-ских задатака на и у захвату пловнихпутева.

Величина и структура Речне рат-не флотиле била је конципирана узависности од војногеографског по ло-жаја, стратегијског и оперативног зна-чаја унутрашњих пловних путева, нао-ружања јединица копнене војске и уло-ге других фактора у одбрани земље,као и економских могућности земље,снага и намера потен цијалног против-ника, хидрографских и хидролошкихуслова речног војишта.

Као носилац противминскеодбране на унутрашњим пловнимпутевима, јединица је у извршавањунаменских задатака ангажовала снагеслужбе минског осматрања и јављања,лаке минске рониоце, речне минолов-це и пописне бродове. Основна снага

Речни миноловци у новосадском зимовнику

противминских дејстава били су бро-дови – речни миноловци.

Могућност запречавања нијебила велика, јер је капацитет крцањамина био ограничен, а због мале брзи-не полагања није било могуће два путау току дана крцати и полагати мине.Своју улогу у запречавању дела уну-трашњих пловних путева Речна ратнафлотила вршила је помоћу сидренихконтактних мина, неконтактних, на днулежећих и плутајућих мина, а у одређе-ној ситуацији, потапањем плов них

би се комбиновала са другим борбе-ним дејствима, чиме се маскирао пра-ви циљ напада и постизање успеха. Поузору на 82. поморски центар Ратнеморнарице, 93. речни центар развио јеофанзивну компоненту коју су чинилиречни диверзанти.

Сукоби на просторима бившеСФРЈ и грађански рат указали су нанеприпремљеност снага Речне ратнефлотиле за ангажовање у таквој врстисукоба, првенствено због непостојањаадекватних офанзивних снага. Недо-

статак офанзивне компоненте компен-зован је додатним напрезањима по -стојећих јединица и њиховом ненамен-ском употребом, уз сав ризик који је изтога произилазио.

Неопходност постојања јаке про-тивминске компоненте на воднимпутевима потврђена је током грађан-ског рата у Југославији. Доказ томе јеуништење плутајуће речне мине којусу, 1992. године, положиле и усмерилека мостовима у Новом Саду, хрватскепаравојне формације. Пловне борбенегрупе штитиле су мостове од Безданадо Бачке Паланке и први пут је дошлодо употребе бродова као ватренихтачака са воде. Јединица је током кри-зног периода и све време трајања ору-жаних сукоба са успехом одржала опе-ративни режим пловидбе на унутра-шњим пловним путевима.

Борбена искуства и догађаји изпериода деведесетих година XX векана унутрашњим пловним путевимапоказали су сав безбедносни ризикизазван претњама тероризмом на вод-ним путевима. Борба против таквогвида асиметричног ратовања посталаје један од највећих изазова за једини-це Речне ратне флотиле пред крајмиленијума.

Агресију НАТО-а 1999. годинеРечна ратна флотила дочекала јеспремна, а у непосредним припремамаизведена је правовремена дисперзијасредстава ратне технике и покретних

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

12

објеката ради успоравања, отежавањаили потпуног спречавања продоранепријатељских снага у унутрашњеводе.

Речна ратна флотила служила језа уздужна и попречна превожењаљудства, борбене и неборбене техни-ке и материјалних средстава. Прево-жењем покретних ствари омогућаваосе маневар снагама одбране и бржесавладавање водених препрека унападним и одбрамбеним операција-ма. Превожење теже технике могли суда реализују само речни тенконосциОдреда десантних бродова и то самона уређеним местима прелаза.

Диверзантска дејства предста-вљала су важан облик борбених дејста-ва Речне ратне флотиле. Добро плани-рана, организована и усмерена, узвисок степен изненађења, најчешће

Обука речних ронилаца у зимским условима

Поринуће РМЛ-341 „Нови Сад“ 6. јуна 1996. године

ствари. У јединици су биле задејство-ване пловне борбене групе, које супрема раније утврђеним плановимаупотребе упућене на маскирне везовена рекама Дунаву, Тиси и Сави. Основ-ни задатак борбених група био је да сеадекватним радњама и поступцимасачува људство и борбена техника узпредузимање мера противваздухо-пловне заштите и у складу са борбе-ним могућностима дејствује по снага-ма агресора.

Пловни састав, који је био разме-штен у рејону Новог Сада, дејствоваоје по непријатељским циљевима уваздушном простору самостално или усадејству са јединицама противвазду-шне одбране. Током априла 1999.године, пловне борбене групе успелесу да оборе неколико агресорскихкрстарећих ракетних пројектила узахвату пловног пута реке Дунав, кодБеочина и Ветерника и обронцимаФрушке горе.

У јеку ратних дејстава поновиласе историја и јединица је увећала својуфлоту бродова, слично као и токомПрвог светског рата, када су у бродо-градилишту на Чукарици грађени рат-ни бродови и стваране речне снаге.Речни миноловац типа 341 „Нови Сад”,најсавременији речни ратни брод, уве-ден је 30. априла 1999. у оперативнуупотребу у састав Одреда речнихминоловаца.

Коначни повратак и дезангажова-ње свих пловних јединица Речне ратнефлотиле у мирнодопске локације извр-шени су 21. јуна 1999, уз позитиванизвештај да у току агресије земаљаНАТО-а на Савезну Републику Југосла-вију није било људских нити материјал-них губитака.

Део Копнене војскеПрема последњој организациј-

ској промени из 2008. године Речнафлотила je јединица ранга бригаде усаставу Копнене војске и чине јеКоманда, два речна одреда, два пон-тонирска батаљона, командна чета ичета за логистику. Команда и већи деојединица Речне флотиле налази се уНовом Саду, остале базирају у гарни-зону Београд и Шабац.

Речна флотила је тактичка једи-ница Копнене војске намењена за

извођење борбених и неборбенихактивности, покрета и других акцијана и у захвату река, пловних канала ијезера, самостално и у садејству садругим снагама одбране. Преформи-рање јединице у ранг бригаде извр-шено је 2. октобра 2008, а састав Реч-не флотиле ојачан је понтонирскимјединицама: Првим и Другим понто-

ње у спасавању људи, материјалнихдобара и пружању помоћи у случајуелементарних непогода или другихтехничко-технолошких опасности инесрећа на и у захвату водних путева.

У Речној флотили нарочита па-жња поклоњена је неговању традици-ја и чувању успомена на све периодеиз историје, од настанка првих сред-

13

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

нирским батаљоном, стационираниму Шапцу и Новом Саду.

И по новој формацији окосницуРечне флотиле чине речне јединицеорганизоване у два речна одреда.Први речни одред задејствован је уНовом Саду од вишенаменских и де-сантних бродова, док је Други речниодред са базом на сидришту „Ушће”формиран од групе патролних бродо-ва и брода посебне намене „Козара”.

Јединица располаже снагама којесвоје задатке извршавају на и у захва-ту унутрашњих пловних путева, штоомогућава ефикасно извршавањеобавеза, посебно у оквиру помоћистановништву у супротстављању при-родним и технолошким катастрофа-ма. Организација по којој су обједи-њене речне, амфибијске и понтонир-ске јединице омогућава брзо реагова-

њовековних речних ратних флотила,њиховог развоја на нашим простори-ма, па све до данашњих дана.

Као саставни део Копнене вој-ске, Речна флотила од 2008. године6. август прославља као Дан Речнефлотиле и рода речних јединица Вој-ске Србије, у спомен на датум када је1915. у београдском бродоградили-шту на Чукарици поринут ратни брод„Јадар”.

За припаднике Речне флотилеважан је још један датум. Посебноместо у обележавању годишњицазначајних догађаја и датума из исто-ријата Речне флотиле има и 12. априлкоји се обележава у славу и част ко-манданта и посаде речног монитора„Драва”. Испловљавањем пловног са-става и полагањем венца са бродована 1.287. пловном километру реке Ду-

Учешће на трилатералној вежби „Дунавска стража 2007“

нав одају се почасти страдалим херо-јима са „Драве”.

Од 2015. године у склопу про сла -ве јубиларне стогодишњице посто ја -ња Речне флотиле на гробу поручникабојног брода прве класе АлександраБерића у Белегишу и новосадској ка -сар ни, која носи његово славно име,постављен је споменик и биста јунакаАприлског рата.

Спомен-соба Речне флотиле све-док је чињенице да припадници једи-нице чувају успомену на своју про-шлост и негују традицију бродарстваи поморства у Војсци Србије. Просто-рија је уређена и представља унутра-шњост брода, а великим бројем екс-поната представљена је верна слика ибогата историја речног бродарства ибродараца на нашим просторима, хро-нолошки су по периодима постављенефотографије, факсимили, документа итекстови каширани на паноу, натписиписани литосетом, макете бродова,униформе и трофејна оружја.

На међународној сцени

Интензивирањем међународневојне сарадње у региону од 2004. годи-не отпочело се са одржавањем вежбиса оружаних снагама земаља из окру-жења, а ради заједничког деловања,који је предуслов одрживог концептаколективне безбедности и борбе про-тив тероризма. Заједничким радом на

најбољи начин у пракси су се провери-ле могућности и спремност да се удру-женим дејствима одговори на савре-мене изазове и претње безбедности.

„Плави пут 2004” (Blue Road2004) je прва међународна вежба укојој су учествовале снаге из саставаРечне флотиле и оружаних снага Ре-публике Румуније. Вежба је одржана31. маја 2004. на Ђердапу на тему„Ослобађање талаца са отетог бро-да” и била је усмерена ка заједнич-ком одговору у одбрани од терори-зма, као потенцијалног облика аси-метричног ратовања.

Трилатерална вежба Србије,Бугарске и Румуније, под називом„Дунавска стража 2007” (Danu be guard2007), одржана је 27. јуна 2007. на тро-међи државних граница земаља уче-

сница, на реци Дунав код ушћа Тимо-ка. Основни циљ вежбе био је повези-вање деловања војних и цивилнихструктура на припреми и оспособља-вању националних система за упра-вљање кризама и спречавање њиховогширења.

Прва трилатерална вежба „Тиса2009” у организацији Речне флотилеодржана је од 12. до 14. маја 2009, нареци Тиси у Тителу – „Помоћ цивил-ном становништву у катастрофамаизазваним поплавама у захвату рекаТиса и Тамиш”.

У Шапцу, на реци Сави, од 12. до14. јуна 2012, организована је међуна-родне вежбе помоћи цивилним вла-стима у случају поплава – „Tиса 2012”.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 5 .

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

14

Тада је потврђен стечен ниво интеро-перабилности јединица за успешнонаступање у мисијама и задацима по-моћи цивилном становништву прили-ком природних непогода, техничко-технолошких и других несрећа.

Извођењем заједничких артиље-ријских гађања бродским наоружа-њем, остварена је и сарадња речнихјединица Војске Србије и РепубликеМађарске. Први пут у историји реч-них јединица српске и мађарске вој-ске одржан је овакав тип увежбава-ња. Заједничка гађања бродскомартиљеријом по циљевима на копну иводи, под називом „Гвездени мачак2011” (Iron cat 2011), реализована суна артиљеријском полигону на рециТиси надомак Титела од 5. до 14. сеп-тембра 2011. године.

Трилатерална вежба „Тиса 2012“

Понтонски мост на Лиму код Бродарева

Речна флотила данасРечне, понтонирске и амфибијске

јединице Речне флотиле од првог данапреформирања изводиле су број неприпреме и увежбавања актив ности изнаменских задатака. Мобилност и ат-рактивност определили су јединицу зачест приказ оперативних способностиза стране војне представнике и делега-ције приликом званичних посета Вој-сци Србије.

Стечена знања из треће мисијепримењена су у децембру 2010. годи-не на задатку санирања последица иза-званих изливањем реке Лим на угроже-ном подручју у општини Пријепоље, ка-да је у непосредној близини оштећеногмоста у насељу Бродарево постављенпонтонски мост и успостављен безбе-дан прелазак преко реке за мештанеодсечених јадовничких села.

Оперативна способност јединицепроверена је практично у реалној ситу-ацији током фебруара 2012. године назадацима помоћи становништву у от-клањању последица изазваних елеман-тарном непогодом, на рашчишћавањупутева од снежних наноса у општина-ма Мали Зворник, Коцељева, Шабац иЉубовија. У склопу припрема заодбрану од претњи изазваних крета-њем леда на водним токовима Речнафлотила успешно је извела показнувежба „Лед 2012”, на тему „Ру ше њеледа минирањем”.

Команда и јединице Речне флоти-ле учествовале су на вежби „Река2012”, одржаној 25. октобра 2012. уорганизацији Генералштаба ВојскеСрбије, на приказу извршења задатакаподршке цивилним властима у супрот-стављању невојним претњама безбед-ности. Речне и понтонирске јединицеупотребљене су приликом извођењасеквенци евакуације и спасавања ста-новништва и покретних материјалнихдобара на води.

Стечена искуства и увежбаност зазадатке помоћи цивилним властима у

случају природних непогода показалису се драгоценим током ангажовања уодбрани од поплава изазваних излива-њем река из својих корита у мају 2014.године. На задацима спасавања и ева-куације угроженог становништва спа-сени су многи животи угрожених упоплављеним градовима и насељима.Припадници Речне флотиле нашли сусе на свим критичним местима широмМачванског, Колубарског и Моравич-ког округа у одбрани од водене стихи-је, док је искуство из Бродарева допри-нело брзом постављању и одржавању

15

В Е К О Д Б Р А Н Е Р Е К А

Пријем војне заставе Речне флотиле2. октобра 2008. године

Рубни поздрав са брода РСРБ-36 „Шабац“

Р Е Ч Н А Ф л О Т И л А

понтонског моста преко реке Јадар кодлозничког места Драгинац.

Једна од највећих и најзначајни-јих вежби Речне флотиле јесте тактич-ка вежба с бојевим гађањем „Плавиодговор 2014 – Ватрена подршка сна-га Копнене војске на и у захвату уну-трашњих пловних путева и формира-ње десантног и скелског места прела-ска”. На вежби су проверене стан-дардне оперативне процедуре и так-тика употребе јединице у извођењуречног десанта и извршењу артиље-ријских гађања бродским топовима нареци Тиси.

Интензивирањем сарадње Речнефлотиле са многим организацијама,установама и друштвима додатно јеутицало на подизање угледа јединицеу јавности и истицања њеног значајаза систем одбране. Акција „Отворенидан” у Речној флотили први пут је одр-жана 15. септембра 2009, када јеновосадску касарну „Александар Бе -рић” посетило више од две хиљадепосетилаца.

У сарадњи са Новим Садом, Речнафлотила дуго година учествује на коме-морацији жртвама Новосадске рације1942. Званична делегација Речне фло-тиле полаже са брода венац у Дунав усећање на невине жртве које су мађар-ске окупационе фашистичке властиубиле или живе гурнуле под лед у зиму1942. године.

У Речној флотили војни рок одслу-жиле су бројне класе морнара из свихкрајева земље, а највише са територи-је северне српске покрајине Војводи-

не. Од милоште и морнарским речни-ком касарна у Новом Саду имала је на -димак „Морнарица”, које је преноше-но генерацијама војника на одслужењувојног рока.

Речне, понтонирске и амфибијскејединице Речне флотиле драги су гостиу многим местима дуж унутрашњихпловних путева на рекама Дунаву, Тисии Сави и пловним каналима хидроси-стема „Дунав–Тиса–Дунав”, јер изази-вају велику пажњу својим присуством.

Речна флотила јединствена је увојсци по томе што све своје задаткетежишно обавља на води, под водом иу захвату водних токова, а у јавности јепрепознатљива по специфичним плов-ним објектима и средствима. Први путнакон преформирања у ранг бригаде,јединица је учествовала, 14. фебруара2009, у Новом Саду на показној вежбиу склопу обележавања Дана државно-сти и Дана Војске Србије.

Учествујући на вежби „Сретење2009” била је носилац приказа оспосо-бљености и техничких могућности Вој-ске Србије, јер су снаге и средства Реч-не флотиле употребљене на тежиштувежбе, посебно у приказу секвенцинасилног преласка водене препреке.Демонстриране су могућности и оспо-собљеност за извршење задатака пре-вожења преко реке уз пружање брод-ске ватрене подршке и помоћи цивил-ним органима власти у евакуацији ста-новништва са угроженог подручја.

Припадници Речне флотиле, мар-ширајући на свим обележавањима вој-них празника, проглашавани су једним

од најбољих и најувежбанијих пешадиј-ских ешелона, почев од 2010. године исвечаног дефилеа јединица у Нишу, паредом у Београду, Лесковцу, Крушев-цу, Ужицу и на крају на паради „Коракпобедника”.

У славу палим херојима отаџбине,у Београду, 16. октобра 2014, органи-зована је војна парада поводом обеле-жавања стоте годишњице од почеткаПрвог светског рата и седамдесет го -ди на од ослобођења престонице Бео -града у Другом светском рату. У све-чаном строју, први пут у историји вој-них парада у Србији, наступио је еше-лон пловних објеката Речне флотиле.У пловидби реком Дунав од београд-ског Ушћа до Палате „Србија” поно-сно су дефиловали припадници и бро-дови Речне флотиле, под војном изаставом рода речних јединица.

Поносни на часну историју једи-нице и дичну прошлост земље, опреде-љени за безусловно обнављање и него-вање славних традиција, чување успо-мена и тековина ослободилачких рато-ва Србије, дефиловали су официри,подофицири и војници Речне флотиле.Проносећи војну заставу јединице ирубним поздравом са бродова поздра-вљали су присутне на обалама Дунава иСаве. Традиционални узвик слободе сареке „ура” орио се обалама у знак сећа-ња на славне претходнике и шириоводним токовима чврсто уверење да ћеи у будућности Речна флотила пловитиу част и славу отаџбине Србије и њенеВојске, праведним и сигурним „кора-ком победника”.