UNIVERZITET U BEOGREDU

GRAĐEVINSKI FAKULTET

BEOGRAD

Izvod iz knjige MENADŽMENT U GEODEZIJI,

Autor: ZAGORKA GOSPAVIĆ, 2010.

ISBN: 978-86-7518-112-5

IV DEO

MENADŽMENT

U GEODEZIJI

266

267

9. MENADŽMENT I GEODETSKI RADOVI

Kao i sve ostale privredne delatnosti, i geodetski radovi se realizuju kroz rukovođenje - menadžment, koji može imati različite oblike zavisno od:

Vrste geodetskih radova;

Tehnologije i zakonskih odredbi za izvršenje geodetskih radova;

Organizacionih formi izvršenja geodetskih radova;

Statusa geodetskih radova kao osnovne ili jedne od delatnosti preduzeća ili investicionog projekta, itd.

Globalno se geodetski radovi mogu podeliti na dve grupe:

Radovi na izradi, obnovi i održavanju premera i katastra nepokretnosti i vodova, koji su definisani Zakonom o državnom premeru i katastru [56];

Geodetski radovi u inženjersko – tehničkim oblastima, koji su uglavnom definisani zakonskim rešenjima glavnih delatnosti, u kojima je geodezija uslužna delatnost. Najznačajniji je svakako Zakon o planiranju i gradnji [64] u kome su definisane najznačajnije inženjersko – tehničke oblasti.

9.1. Geodetski radovi na državnom premeru i katastru nepokretnosti Republike Srbije

Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine uređuju se stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografska delatnost, procena vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, kao i geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima [56].

Pod nepokretnostima podrazumevaju se sva zemljišta, zgrade, stanovi, poslovni prostor, sve vrste građevinskih objekata, nadzemni i podzemni vodovi (vodovod, kanalizacija, toplovod, naftovod, gasovod, elektroenergetska mreža, telekomunikacije, drenaža, industrijski i drugi vodovi sa pripadajućim uređajima i postrojenjima).

Pod premerom nepokretnosti podrazumevaju se sve aktivnosti na prikupljanju prostornih i opisnih podataka o nepokretnostima. Katastar nepokretnosti je javna knjiga, koja se formira u vidu baze podataka i u nju se upisuju osnovni podaci tehničkog karaktera o nepokretnostima i podaci o pravima i teretima nad njima. Ta činjenica ukazuje na značaj takvih evidencija i potreba da se one kvalitetno generišu i permanentno održavaju ažurnim. Uslov

268

da generisane evidencije budu kvalitetne jeste da sve faze i radne operacije, u procesima formiranja geodetske osnove, i tehničke aktivnosti na izradi premera i katastra, budu sprovedene saglasno važećem zakonskom rešenju o državnom premeru i katastru i svim tehničkim standardima koji se primenjuju u oblasti geodezije. Stoga je i uobičajeno da su geodetski radovi i projekti podeljeni po pripadajućim oblastima.

9.1.1. Osnovni geodetski radovi

Osnovni geodetski radovi predstavljaju aktivnosti na projektovanju, realizaciji, određivanju i održavanju astronomsko-geodetske mreže, GPS permanentne mreže, trigonometrijske, nivelmanske i gravimetrijske mreže, i obradu realizovanih merenja konvencionalnim ili savremenim tehnologijama. Radovi moraju biti tako realizovani da se obezbede rezultati koji će biti kvalitetna osnova za razvijanje ostalih mreža, koje služe kao baza premera nepokretnosti.

Geodetske mreže koje se uspostavljaju za potrebe izgradnje određenih inženjerskih objekata, razvijaju se saglasno projektima za te namene. Koriste se opšta načela i principi o mrežama, koje se uspostavljaju u osnovnim geodetskim radovima, ali su istovremeno i u funkciji projekta objekta koji se realizuje, i definisane tačnosti i tolerancija koje se projektnim zadatkom zadaju. Tako se razvijaju mreže "posebne" namene za potrebe snimanja i izrade određenih situacionih planova, mreže za potrebe obeležavanja i kontrole objekata i dr.

9.1.2. Premer nepokretnosti i vodova

Premer nepokretnosti i vodova obuhvata sledeće geodetske aktivnosti:

Projektovanje i realizacija mreža tačaka i repera i određivanje njihovih koordinata i kota sa unapred definisanom tačnošću, ili testiranje i rekognosciranje već postojećih mreža, ako su u ranijem periodu razvijene i adekvatno održavane;

Geopozicioniranje svih nepokretnosti korišćenjem neke od metoda za prostorno pozicioniranje u odnosu na tačke geodetske mreže uspostavljene na toj teritoriji;

Prikupljanje podataka o nosiocu prava na nepokretnosti odnosno držaocu nepokretnosti;

Numeričko-grafička obrada prikupljenih podataka i izrada katastarskih planova katastra nepokretnosti u analognoj i/ili digitalnoj formi, kao i postupak digitalizacije već postojećih katastarkih planova;

269

Ostale aktivnosti na izradi potrebne dokumentacije o izvršenim radovima i njihovoj kontroli – tehnički izveštaj, prilozi, atesti i dr.

9.1.3. Katastar nepokretnosti i katastar vodova

Katastar nepokretnosti sadrži podatke o zemljištu, zgradama, stanovima, poslovnim prostorijama, posebnim delovima zgrada, drugim građevinskim objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ograničenjima.

Katastar nepokretnosti se formira zasebno za svaku katastarsku opštinu, a u pojedinim slučajevima za deo katastarske opštine ili čak i za pojedinačnog nosioca ili držaoca nepokretnosti kada za to ima opravdan interes, kroz faze definisane Zakonom o državnom premeru i katastru.

Nakon faze izrade i okončanja premera nepokretnosti, sledi u okviru izrade katastra nepokretnosti izlaganje podataka na javni uvid, i usaglašavanje postojećih informacija iz različitih izvora podataka i informacija kojima raspolažu vlasnici nepokretnosti. Nakon formiranja baza podataka, objavljuje se informacija o stavljanju katastra nepokretnosti u službenu upotrebu. Danom stupanja važnosti podataka katastra nepokretnosti na određenoj katastarskoj opštini prestaju da važe do tada važeće baze podataka katastra zemljišta i zemljišne knjige.

Katastar vodova se izrađuje i održava na osnovu podataka dobijenih snimanjem vodova, nekom od konvencionalnih ili savremenih metoda, i na osnovu dokumentacije o vodovima kojima raspolažu državni organi, preduzeća koja gazduju i upravljaju određenim vrstama vodova i druge organizacije. Katastar vodova se takođe izrađuje po katastarskim opštinama, a u poslednje vreme i na većim teritorijalnim jedinicama kao što je teritorija jednog grada, pa i šire, u funkciji i prirodi vodova čiji se katastar izrađuje.

Premer vodova finansiraju imaoci prava na vodovima, lokalna samouprava ili druga zainteresovana pravna i fizička lica.

9.1.4. Održavanje i obnova državnog premera, katastra nepokretnosti i vodova

Generisana dokumentacija premera, katastra nepokretnosti i vodova mora se održavati u ažurnom stanju. Utvrđivanje i sprovođenje promena u navedenoj dokumentaciji mora se realizovati istom metodologijom ili metodologijom koja obezbeđuje veću tačnost. U slučajevima korišćenja metodologije rada, koja obezbeđuje veću tačnost, mora se voditi računa o

270

uklapanju radova različite tačnosti u jednu homogenu celinu. Prioritetni zadatak kod tog integrisanja jeste, da evidentiranje i sprovođenje promena ne prouzrokuje promenu do tada postojeće dokumentacije ili umanji već stečeno pravo dotadašnjeg vlasnika nepokretnosti. Procedure evidentiranja i sprovođenja svih promena generalno su definisane Zakonom o državnom premeru i katastru, a tehnički detalji nekim od nižih zakonskih akata.

Obnova premera i katastra nepokretnosti sprovodi se na teritorijama gde je nivo nastalih promena u vezi sa nepokretnostima u znatnom procentu nesaglasan u odnosu na informacije kojima raspolaže državni organ odgovoran za njihovo vođenje i održavanje. Obnova se takođe sprovodi, i kada je dotadašnji premer izrađen u stereografskoj ili Zoldnerovoj projekciji, ili ako su podaci katastra nepokretnosti uništeni ili neupotrebljivi.

Sam proces obnove državnog premera dešava se i u projektima komasacije i uređenja zemljišne teritorije, procesima eksproprijacije zemljišta kada postoji viši društveni interes i dr. U posebnim uslovima, sprovodi se obnova samo delova elaborata katastra nepokretnosti, ili po zahtevu pojedine stranke koja je izazvala promenu, kao što je deoba postojećih parcela, izgradnja novih objekata, promena namene zemljišta postojećih parcela i slično.

9.1.5. Uspostavljanje i održavanje adresnog registra i registra prostornih jedinica

Zakonskim rešenjem iz 2002. godine u nadležnost geodetske struke je stavljena i izrada i održavanje adresnog registra i registra prostornih jedinica. Adresni registar jeste osnovni i javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenom mestu. Adresni registar obuhvata utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i za građevinske parcele, označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima i označavanje naseljenih mesta, ulica i trgova i vođenje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima.

Registar prostornih jedinica jeste osnovni i javni registar o granicama prostornih jedinica, nazivima i matičnim brojevima prostornih jedinica.

9.1.6. Masovna procena vrednosti nepokretnosti

Po ugledu na mnoga rešenja evropskih zemalja, o čemu će se govoriti u poglavlju 10, zakonskim rešenjem iz 2009. godine u nadležnost geodetske struke je stavljena i masovna procena vrednosti nepokretnosti, gde se u bazu podataka katastra nepokretnosti pridodaju i informacije o tržišnoj vrednosti.

271

Prema usvojenom modelu tržišna vrednost nepokretnosti se dobija postupcima i metodama masovne procene vrednosti nepokretnosti.

Za potrebe masovne procene vrednosti nepokretnosti, vodiće se i evidencija tržišnih cena nepokretnosti, koji se prikupljaju iz kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu nepokretnosti, na taj način, što se svaki overeni kupoprodajni ugovor mora dostaviti Republičkom geodetskom zavodu, čime se stvaraju preduslovi za transparentan sistem funkcionisanja tokova novca, pravičnijeg oporezivanja i sigurnijeg ubiranja javnih sredstava u državni budžet.

Ovaj projekat uspostavljanja baze podataka o vrednosti nepokretnosti tek treba da započne.

9.1.7. Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka

U skladu sa direktivom Evropske Unije - Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE i drugim standardima geodetska struka je zakonskim rešenjem iz 2009. godine, preuzela da uspostavi i održava jedan potpuno novi servis, zasnovan na razmeni geopodataka od različitih institucija i formira jedan zajednički geoportal.

Članom 161. Zakona o državnom premeru i katastru definisane su tematske celine koje će sadržati metapodatke, servise i skupove geopodataka iz sledećih celina i to:

1) Geodetsko-katastarskog informacionog sistema; 2) O zaštiti životne sredine; 3) O prostorno-planskim dokumentima; 4) O saobraćajnim i telekomunikacionim mrežama; 5) O mineralnim sirovinama i energetskim izvorima; 6) O režimu voda; 7) O zaštićenim nepokretnim kulturnim dobrima; 8) O prostorima od značaja za razvoj turizma i turističkim mestima; 9) O geologiji, geofizici, meteorologiji, poljoprivredi i pedologiji; 10) O demografiji i zdravlju; 11) O industrijskim i proizvodnim kapacitetima.

Ovaj projekat uspostavljanja Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka je započeo kroz preuzimanje određenih skupova podataka od institucija koji su odgovorne za njihovo prikupljanje i održavanje, i prvi rezultati mogu se videti na geoportalu http://www.geosrbija.rs

http://www.geosrbija.rs/

272

9.2. Geodetski radovi u inženjersko – tehničkim oblastima

Značajan deo geodetskih aktivnosti realizuje se za namene koje nisu u direktnoj vezi sa katastrom nepokretnosti, ali se pojedini delovi dokumentacije mogu koristiti i za te potrebe.

Tim radovima je uglavnom obuhvaćena primena geodezije u svim drugim inženjersko-tehničkim disciplinama (građevinarstvo, mašinstvo, šumarstvo, elektroprivreda, itd.), odnosno svi investicioni projekti. Obim i vrsta geodetskih radova prilagođeni su fazama projektovanja u tim disciplinama. Za geodetske radove i projekte iz tih oblasti usvojen je Pravilnik o sadržini, načinu, uslovima, nadzoru i kontroli vršenja geodetskih radova u inženjersko – tehničkim oblastima, 2002. godine od strane tadašnjeg Ministarstva za urbanizam i građevinarstvo. Prema pomenutom pravilniku, inženjersko-tehničke oblasti svrstane su u sledeće kategorije:

Građevinarstvo i arhitektura;

Mašinstvo i brodogradnja;

Rudarstvo i energetika;

Poljoprivreda i šumarstvo.

Geodetskim radovima u inženjersko-tehničkim oblastima smatraju se svi geodetski radovi u okviru prethodnih radova, u toku izrade projektne dokumentacije, realizacije projekata, kao i radovi tokom eksploatacije i održavanja objekata. Tako se geodetski radovi, generalno mogu podeliti na četiri sledeće oblasti:

Priprema i izrada geodetskih podloga za potrebe raznih inženjerskih projekata;

Geodetski radovi u toku realizacije projekta;

Snimanje izvedenog stanja;

Ispitivanje stabilnosti tla i deformacije objekata.

Priprema i izrada geodetskih podloga, ili obezbeđivanje već postojećih podloga primenjuje se u u fazi svih vrsta projektovanja. Tako se geodetskim podlogama smatraju:

Topografski ili katastarsko-topografski planovi u analognom ili digitalnom obliku;

Planovi posebnih razmera za inženjerska projektovanja (1:50, 1:100, 1:250 i dr.) zahtevanog sadržaja, u analognom ili digitalnom obliku;

Ortofoto planovi u analognom ili digitalnom obliku;

Digitalni model terena;

Grafički i analitički prikazi koji su rezultat geodetskih merenja po specijalnom zahtevu investitora.

273

Geodetski radovi u toku realizacije projekata jesu svi geodetski radovi koji prate tehničko-tehnološku realizaciju inženjerskog projekta, kao i radovi na rešavanju tekućih i vanrednih zadataka tokom realizacije.

Geodetski radovi u cilju snimanja izvedenog stanja vrše se radi utvrđivanja odstupanja od projekta i standarda za tu vrstu objekata, za potrebe tehničkog prijema, za potrebe montaže mašinskih uređaja, za potrebe održavanja objekata, kao i za druge slične potrebe.

Geodetski radovi kod ispitivanja stabilnosti tla i deformacije objekta jesu svi geodetski radovi na osmatranju tla i objekta u toku gradnje i upotrebe objekta.

Navedeni geodetski radovi su najčešći kod svih vrsta inženjersko-tehničkih projekata i realizacije istih, mada se nekada u praksi dešava da se pojedine faze izostave između ostalog i zbog slabih zakonskih sankcija.

Za navedenu oblast geodezije za potrebe drugih inženjerskih struka, primenjuju se pored opštih inženjerskih pravila i principa i zakoni koji uređuju druge oblasti, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji [64], zakoni iz domena zaštite životne sredine i dr. Profesionalni kodeksi su propisani u okviru opštih inženjerskih kodeksa institucije Inženjerske komore. Oblast geodezije nema svoju matičnu sekciju u okviru Inženjerske komore, već je svrstana u ostale tehničke discipline. Diplomirani geodetski inženjeri dobijaju licence kao odgovorni projektanti ili odgovorni izvođaći geodetskih radova.

9.3. Zakonska regulativa izvođenja geodetskih radova

Radi preciznijeg definisanja i tumačenja Zakona o državnom premeru i katastru, uvek se predviđaju i donose podzakonska akta, kao što su: pravilnici, uputstva, instrukcije i rešenja. Kako se metodologija izvođenja radova, kao i sadržaj i potrebe korisnika i investitora geodetskih radova stalno menja saglasno novim trendovima i tehnologijama niži zakonski akti su više podložni promenama.

Pored pomenutog Zakona o državnom premeru i katastru, sada važeća, a za izvođenje geodetskih radova važna i obavezujuća regulativa su sledeći pravni akti, prikazani po pravnom sledu od nivoa uredbi, pravilnika i instrukcija:

Uredba o primeni tehnologije globalnog pozicionog sistema u okviru premera nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", broj 69/2002);

Uredba o utvrđivanju kućnih brojeva, označavanju zgrada brojevima i označavanju naziva naseljenih mesta, ulica i trgova ("Službeni glasnik RS", broj 110/2003)

274

Uredba o tehničkoj dokumentaciji za izvođenje geodetskih radova i sticanju ovlašćenja za projektovanje geodetskih radova ("Službeni glasnik RS", broj 92/2002);

Uredba o uslovima za rad geodetske organizacije ("Službeni glasnik RS", broj 39/2002);

Uredba o digitalnom geodetskom planu ("Službeni glasnik RS", br. 15/2003 i 18/2003)

Uredba o vršenju stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova i održavanjem katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", broj 125/2003);

Uredba o načinu čuvanja, korišćenja i razgledanja podataka premera, katastra zemljišta, katastra nepokretnosti i vodova ("Službeni glasnik RS", broj 42/2003);

Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda ("Službeni glasnik RS", broj 45/2002);

Pravilnik o tehničkim normativima i metodama snimanja detalja kod premera zemljišta ("Službeni glasnik SRS", broj 10/81);

Pravilnik o osnovi za bonitiranje i merilima za raspoređivanje zemljišta u bonitetne klase i podklase ("Službeni glasnik RS", broj 37/81);

Pravilnik o načinu i postupku podnošenja prijave promene na nepokretnosti i izjave geodetske organizacije ("Službeni glasnik RS", broj 56/2002);

Pravilnik za osnovne geodetske radove ("Službeni glasnik RS", broj 46/99);

Pravilnik o planovima i kartama ("Službeni glasnik SRS", broj 27/2000);

Pravilnik o tehničkim normativima izrade originala geodetskih planova i osnovne karte i njihove reprodukcije ("Službeni glasnik RS", broj 17/89);

Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", broj 46/99);

Pravilnik o katastru vodova ("Službeni glasnik RS", broj 46/99);

Pravilnik o izradi i održavanju katastra vodova i podzemnih objekata("Službeni glasnik RS", broj 9/96);

Pravilnik o načinu korišćenja i uvidu u geodetske planove pojedinih vrsta vodova i podzemnih objekata i geodetske pregledne planove svih vrsta vodova i podzemnih objekata ("Službeni glasnik RS", broj 5/86);

Pravilnik o načinu izdavanja, obrascu i sadržini legitimacije za vršenje stručnog nadzora nad izvođenjem geodetskih radova broj 95-112/2003 od 23.12.2003. godine;

275

Instrukcija za prikupljanje podataka o nepokretnostima broj 951-84/96 od 14.10.1996. godine, broj 951-84/96-1 od 25.01.1997. godine i broj 951-84/96-2 od 6.05.1998. godine;

Instrukcija o prethodnim radovima za izradu tehničke dokumentacije geodetsko-tehničkih radova u postupku izrade katastra nepokretnosti, broj 951-83/96 od 16.12.1996. godine;

Instrukcija za održavanje katastra zemljišta, broj 95-78/99 od 14.01.2000. godine.

Instrukcija za izradu i održavanje geodetske osnove za snimanje detalja, broj 951-83/96 od 13.01.1997. godine;

Instrukcija za katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta, broj 951-232/2003 od 12.02.2003. godine.

Instrukcija za izradu originala baze podataka digitalnog katastarskog plana, broj 951-86/96 od 5.11.1996. godine;

Instrukcija za održavanje katastra nepokretnosti, broj 95-76/2000 od 15.12.2000. godine;

Instrukcija o izradi katastra nepokretnosti u katastarskim opštinama u kojima pored katastra zemljišta postoji zemljišna knjiga, broj 952-210/99 od 24.03.1999. godine;

Instrukcija o izradi katastra nepokretnosti u katastarskim opštinama u kojima postoji samo katastar zemljišta, broj 951-209/99 od 24.03.1999. godine.

Pored nabrojanih pravnih akata, koji su od obavezujućeg značaja kod geodetskih radova koji su u vezi sprovođenja geodetskih radova kod državnog premera i katastra nepokretnosti, veoma važni pravilnici koji uređuju oblast geodetskih radova u inženjersko – tehničkim oblastima su i sledeća tri pravilnika:

Pravilnik o sadržini, načinu, uslovima, nadzoru i kontroli vršenja izvođenja geodetskih radova u inženjersko - tehničkim oblastima ("Službeni glasnik RS", broj 20/2002).

Pravilnik o tehničkim normativima, načinu rada kod izrade tehničke dokumentacije i kontroli tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova u inženjersko tehničkim oblastima ("Službeni glasnik RS", broj 20/2002).

Pravilnik o načinu i uslovima za sticanje ovlašćenja za projektovanje i izvođenje geodetskih radova u inženjersko - tehničkim oblastima ("Službeni glasnik RS", broj 20/2002).

Zakonm o državnom premeru i katastru, koji je donet 2009. godine, stvorena je pretpostavka sa jedne strane, za dobar tržišni ambijent sprovođenja geodetskih projekata, a sa druge, potpuno jasne i transparentne procedure oko uspostavljanja i održavanja katastra nepokretnosti i svih drugih baza podataka. Baze podataka kao što su baza podataka o hipotekama, baza

276

podataka procenjenih vrednosti nepokretnosti, nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka i druge informacije relevantne su za širu društvenu zajednicu Republike Srbije.

9. 4. Geodetski projekti

Prema Zakonu o državnom premeru i katastru [56] propisana je obavezna izrada tehničke (projektne) dokumentacije za radove na izradi, obnovi i održavanju premera i katastra nepokretnosti i to:

Osnovni geodetski radovi;

Geodetskog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti;

Premera vodova i osnivanja katastra vodova;

Topografskog premera i topografsko-tartografske delatnosti;

Komasacionog premera i uređenja zemljišne teritorije komasacijom; i

Izrade geodetskih podloga za potrebe raznih vrsta projekata u inženjersko-tehničkim oblastima.

Mada je to Zakonom o državnom premeru i katastru i predviđeno, geodetsko projektovanje se u potpunosti primenjuje kod geodetskih radova za potrebe drugih inženjersko-tehničkih disciplina i ono po fazama prati izradu projektne dokumentacije iz te tehničke oblasti.

Proces izrade tehničke dokumentacije predstavlja izradu skupa projekata koji se izrađuju radi utvrđivanja koncepcije geodetskih radova, razrade uslova i načina izvođenja radova. Izradom tehničke dokumentacije smatra se izrada:

Idejnog rešenja,

Idejnog projekta,

Glavnog projekta i

Projekta izvedenog stanja, kao i njihov sastav i opremanje.

U praksi je često neophodno sprovesti prethodne radove za razradu pojedinih rešenja, koje mogu biti kao prethodne studije, ili prethodne studije opravdanosti.

Idejni projekat se isključivo izrađuje po zahtevu investitora, na osnovu projektnog zadatka, a radi obezbeđivanja neophodnih podataka za izradu glavnog projekta, sagledavanja koncepcije, obima, dinamike, cene, potrebnih tehničkih sredstava i kadrova za izvođenje geodetskih radova. Projektni zadatak za izradu idejnog projekta izrađuje i overava investitor radova.

Projektni zadatak je sastavni deo idejnog projekta i sadrži naročito: predmet zadatka, osnovne zahteve investitora, rokove i uslove realizacije, podatke o raspoloživoj dokumentaciji i podlogama za projektovanje, sastav i

277

opremu projekta. Odgovorni projektant na osnovu projektnog zadatka određuje obim i vrstu prethodnih radova neophodnih za izradu idejnog projekta.

Prethodni radovi obuhvataju opštu ocenu kvantitativnih i kvalitativnih karakteristika postojećih podataka i elaborata i stepena njihove upotrebljivosti, kao i eventualne dopunske geodetske radove neophodne za izradu glavnog projekta. Rezultati prethodnih radova prikazuju se u tehničkom izveštaju o izvršenim prethodnim radovima i predstavljaju sastavni deo idejnog projekta.

Idejni projekat geodetskih radova sadrži:

Opšte podatke (predmet projekta, podaci o radilištu i prateća dokumentacija);

Projektni zadatak za izradu idejnog projekta;

Osnove za izradu projekta (propisi, podaci i podloge za projektovanje);

Tehnički izveštaj o prethodnim radovima;

Idejno rešenje geodetskih radova (sadržaj radova sa razradom tehničko-tehnološke koncepcije);

Predmer i predračun radova;

Vrednovanje i izbor najpovoljnije varijante;

Projektni zadatak za izradu glavnog projekta za izabranu varijantu;

Grafičke priloge i prateće elaborate.

U idejnom projektu mogu biti izrađene jedna ili više varijanti za izvođenje geodetskih radova. Odgovorni projektant određuje nivo razrade pojedinih idejnih rešenja potrebnih za donošenje odluke o izboru najpovoljnije varijante za izvođenje geodetskih radova. Za svaku varijantu izvođenja geodetskih radova izrađuje se globalni predmer i predračun radova koji obuhvata: definisanje pojedinih vrsta radova, potrebno vreme realizacije, kadrove, sredstva i cene radova.

Idejni projekat se dostavlja na stručnu kontrolu koja obuhvata proveru koncepcije geodetskih radova sa stanovišta pogodnosti rešenja zavisno od namene geodetskih radova, uslova izvođenja geodetskih radova, savremenosti tehničkih rešenja, kao i proveru usklađenosti predloženih rešenja sa važećim propisima. Stručnu kontrolu idejnog projekta vrši reviziona komisija koju obrazuje Republički geodetski zavod. Reviziona komisija sastavlja izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli kojim se konstatuje ispunjenost zahteva definisanih projektnim zadatkom, ispravnost tehničkih rešenja, usklađenost sa propisima i daje saglasnost na idejni projekat.

Ukoliko se raspolaže sa dovoljno podataka u projektnom zadatku za izradu glavnog projekta, ne mora se raditi idejni projekat. To je slučaj kada se nedvosmisleno, na osnovu izvršenih prethodnih radova, mogu dati najracionalnija rešenja (komasacija, novi premer, mali broj promena nastalih na terenu itd.).

278

Glavni projekat se izrađuje na osnovu projektnog zadatka, koji čini sastavni deo glavnog projekta. Projektni zadatak obezbeđuje i overava investitor. Kad je za izvođenje geodetskih radova izrađen idejni projekat, glavni projekat predstavlja njegovu detaljnu razradu.

Projektni zadatak za izradu glavnog projekta sadrži naročito: predmet zadatka, podatke o raspoloživoj dokumentaciji, osnovne zahteve i ograničenja (vreme, novac, raspoloživa oprema i kadrovi, specifičnost namene, uticaj na životnu sredinu i druge bitne podatke), izbor podloga za projektovanje, način obrade, sastav i opremu projekta.

Odgovorni projektant na osnovu projektnog zadatka određuje obim i vrstu prethodnih radova neophodnih za izradu glavnog projekta. Tehnički izveštaj o izvršenim prethodnim radovima sa ocenom postojećih podataka, rezultatima merenja, računanja i analiza predstavlja sastavni deo glavnog projekta.

Na osnovu projektnog zadatka i tehničkog izveštaja o obavljenim prethodnim radovima vrši se izrada glavnog projekta geodetskih radova koji sadrži:

Opšte podatke (predmet projekta, podaci o radilištu i prateća dokumentacija);

Projektni zadatak za izradu glavnog projekta;

Osnove za izradu projekta (propisi, rešenja iz idejnog projekta, podloge za projektovanje);

Tehnički izveštaj o izvršenim prethodnim radovima;

Projektno rešenje geodetskih radova (sadržaj i tehničko-tehnološka razrada, smernice i uputstva za izvođenje);

Organizaciju radova i tehničke uslove izvođenja radova (redosled radnih aktivnosti, vreme realizacije, oprema i sastav ekipa);

Predmer i predračun radova (obim, vrsta i cena radova);

Grafičke priloge i prateće elaborate.

Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli koja obuhvata proveru usklađenosti glavnog projekta sa zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima i standardima koji se primenjuju pri izvođenju odgovarajuće vrste tehničkih radova. O izvršenoj tehničkoj kontroli glavnog projekta sastavlja se izveštaj koji sadrži:

Podatke o investitoru;

Naziv i lokaciju radilišta, odnosno radova;

Naziv glavnog projekta koji je predmet tehničke kontrole;

Podatke o izvođaču radova na izradi glavnog projekta;

Lično ime i zvanje projektanta glavnog projekta;

Osnovne opise i sadržaj nekih delova glavnog projekta;

279

Dokaz da izvođač radova na vršenju tehničke kontrole ispunjava uslove za vršenje tehničke kontrole utvrđene zakonom;

Datum vršenja tehničke kontrole;

Zaključak o izvršenoj tehničkoj kontroli.

Zaključkom se utvrđuje da je glavni projekat izrađen u skladu sa projektnim zadatkom i usklađen sa zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima i standardima, ili konstatuju nepravilnosti utvrđene tehničkom kontrolom i investitoru predlažu mere za njihovo otklanjanje.

Projekat izvedenog stanja jeste glavni projekat, sa izmenama nastalim u toku izvođenja radova, u skladu sa zakonskim rešenjima ili dozvolom od lica koje obavlja stručni nazor.

Izmene glavnog projekta u toku izvođenja geodetskih radova obavljaju se po istom postupku po kome se vrši njegova izrada. Izmene manjeg obima koje ne izazivaju izmene projektovane koncepcije geodetskih radova može obaviti izvođač geodetskih radova po nalogu ili odobrenju lica koje vrši stručni nadzor.

Uz projekat izvedenog stanja izvođač geodetskih radova izrađuje i prilaže i sledeću tehničku dokumentaciju:

Tehnički izveštaj o realizaciji radova iz glavnog projekta;

Elaborate prikupljenih podataka, originalna merenja i računanja;

Dnevnik radova;

Knjigu inspekcije i dr.

Izrada projektne dokumenacije geodetskih radova ima izuzetan značaj, jer unosi novi kvalitet u geodetsku struku. Izradom tehničke dokumentacije omogućava se: projektovanje najracionalnijih i tehnički ispravnih rešenja, precizno planiranje i finansiranje radova, lakši rad izvršilaca prilikom izvođenja radova, poboljšanje kontrole i nadzora nad izvođenjem radova i afirmacija kreativnih i stručnih mogućnosti geodetskih stručnjaka.

Ovakvim pristupom omogućava se da se menadžment geodetskih radova realizuje u skladu sa standardnim metodologijama upravljanja projektima.

280

9.5. Organizacione forme izvršenja geodetskih radova

Posmatrano sa funkcionalnog i organizacionog aspekta, geodetski radovi se obavljaju kroz tri organizacione forme, u okviru:

Republičkog geodetskog zavoda kao organa državne uprave;

Privrednog društva (preduzeća ili radnje) kao njihova osnovna delatnost – geodetska organizacija;

Privrednih društava gde su geodetski poslovi jedna od njihovih delatnosti.

Kako je Republički geodetski zavod najznačajnija institucija u oblasti geodezije, a funkcioniše u sastavu državne uprave Republike Srbije, radi sagledavanja i razumevanja rada ove institucije, prvo će se obraditi opšta pravila funkcionisanja državne uprave.

Kao deo sistema državne uprave funkcionišu i državne geodetske institucije u skoro svim državama Evrope, stim što postoje određene razlike, o čemu će biti reči u posebnom poglavlju, na kraju ove knjige.

9.6. Opšte odredbe i funkcionisanje državne uprave

Državna uprava, istorijski posmatrano, stara je koliko i sama država i ona predstavlja sistem organizovanja rada službi javnog sektora na nivou jedne države. U pravnom sistemu Republike Srbije, a u skladu sa Ustavnim pravilima i načelima, postoji, jasna podela državnih nadležnosti na:

Zakonodavnu (nju vrši skupština i sastoji se u zakonodavnoj delatnosti, tj. u donošenju zakona);

Izvršnu ili upravnu (nju vrši Vlada preko organa državne uprave, i sastoji se u pripremi zakona, donošenju podzakonskih akata i izvršenju tih propisa sve u cilju obezbeđenja dobrog privrednog ambijenta i pravne sigurnosti za fizička i pravna lica);

Sudsku (nju vrše sudovi kao organi državne vlasti koji su u obavljanju svoje funkcije nezavisni od zakonodavne i izvršne vlasti).

Moderna državna uprava je moguća samo uz jasno razdvajanje politike od administracije. Politika i administracija predstavljaju dva glavna dela javnog sektora koja su, iako blisko povezana, po prirodi različita. Politika se zasniva na javnom poverenju izraženom na političkim izborima, dok se administracija zasniva na profesionalnim sposobnostima državnih službenika izabranih na konkursu. Država je ta koja je odgovorna za profesionalnu, nepristrasnu i delotvornu upravu koja se zasniva na poštovanju vladavine prava. Profesionalna stabilnost i zaštita državne administracije od uticaja političkih promena u državi, su neophodne pretpostavke radi stvaranja stručne,

281

profesionalne i delotvorne državne uprave, u kojoj su jasno razdvojene političke od upravnih funkcija. Stoga i Zakon o državnoj upravi [58] uvodi jasnu podelu između političkih funkcija i upravnih položaja koje zauzimaju visoki državni službenici u organima državne uprave. Načela stručnosti, nepristrasnosti i političke neutralnosti su u skladu s uporedno pravnim rešenjima i zahtevima stvaranja profesionalne uprave.

Osnovno načelo delovanja državne uprave jeste načelo zakonitosti. Ono podrazumeva da državna uprava svoje nadležnosti vrši samostalno, u okviru i na osnovu ustava, zakona, drugih propisa i pravnih akata. To je načelo bez koga je postojanje moderne države nezamislivo, ali ono nije dovoljno ako državna uprava ne postupa i prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno. Organi državne uprave su dužni da svakome omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje prava i pravnih interesa. Kada odlučuju o pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka (u upravnom postupku), dužni su da koriste ona sredstva koja su za stranke najpovoljnija, bez ugrožavanja stranaka više nego što je to nužno – načelo delotvornosti u ostvarivanju prava i poštovanja stranaka. Rad organa državne uprave je javan. Državni službenici su dužni da javnosti omoguće pristup informacijama o svom radu, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja – načelo javnosti [54].

9.6.1. Uređenje i organizacija rada organa državne uprave

Mnoge evropske zemlje svode osnovnu ulogu ministarstva na podršku Vladi u kreiranju strateških političkih odluka u oblasti iz delokruga ministarstva i na pripremu akata za vladu. Operativni, stručni i rutinski poslovi kojima se izvršavaju zakoni izmeštaju se u nadležnost drugih organa, koji su više ili manje samostalni, a ministarstva sprovode nadzor nad njihovim radom i za njihovo postupanje odgovorni su vladi.

Državnu upravu čine:

Ministarstva;

Organi uprave u sastavu ministarstva; i

Posebne organizacije.

Državna uprava određuje se kao sistem organa, čiji je zadatak vršenje posebnih specifičnih poslova. Uređenje (organizacija) i nadležnost ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija van sastava ministarstva uređuju se zakonom. Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama. Vlada utvrđuje načela za unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa uprave i posebnih organizacija, postavlja i

282

razrešava funkcionere u ministarstvima i posebnim organizacijama, usmerava, usklađuje i nadzire njihov rad (propisuju članovi Ustava Republike Srbije). Sredstva za rad organa državne uprave obezbeđuju se državnim budžetom.

Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade (reč je prevashodno o pravnom nadzoru) i Narodne skupštine (reč je o političkom nadzoru, koji se ostvaruje posredno, preko skupštinskog nadzora nad radom Vlade i članova Vlade). Rad organa državne uprave podleže i nadzoru sudova, preko upravnog spora, gde se nezadovoljna stranka na drugostepeno rešenje organa uprave može žaliti kroz pokretanje upravnog spora pred sudom. Stoga se može reći, da državna uprava podleže različitim oblicima i sredstvima nadzora. Ta činjenica ukazuje na posebnu i delikatnu ulogu državne uprave u savremenim društvima.

Broj ministarstava i posebnih organizacija i opis njihovih zaduženja i delokrug rada definiše se Zakonom o ministarstvima Republike Srbije. Uobičajena je praksa da sa konstituisanjem novog parlamenta i nove Vlade, usvaja se i novi Zakon o ministarstvima. U Zakonu o ministarstvima se definiše i broj ministarstava. Nije neuobičajena praksa da se menja broj ministarstava, spajanjem pojedinih srodnih ili razdvajanjem pojedinih velikih ministarstava, ili po potrebi uvođenjem novih. Broj posebnih organizacija se ređe menja s obzirom da je posao i delokrug rada posebnih organizacija stručno definisan.

Posebne organizacije su:

Republički zavod za statistiku,

Republički hidrometeorološki zavod,

Republički geodetski zavod,

Republička direkcija za robne rezerve,

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i druge iz čijih se naziva naslućuje delokrug rada.

Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u organu državne uprave uređuje se pravnim aktom Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, koji predlaže ministar, odnosno državni funkcioner na položaju (direktor) koji rukovodi posebnom organizacijom, ali je neophodna saglasnost Vlade.

Radi obezbeđenja uslova za efikasan rad organa državne uprave, njihovo finansiranje se po pravilu sprovodi iz budžeta Republike (za plate zaposlenih, materijalne troškove, nabavku opreme itd.). Izuzetno, organ uprave može ostvarivati prihode svojom delatnošću (od usluga koje sprovodi) samo ako je to predviđeno zakonom. Ta sredstva takođe ulaze u budžet te državne institucije i služe za obezbeđenje boljeg funkcionisanja i rada. Zakonsko i namensko korišćenje sredstava i primenu propisa kojima se uređuju javne finansije i finansijsko i računovodstveno poslovanje nadzire ministarstvo nadležno za poslove finansija. Višak prihoda nad rashodima koristi

283

se za razvoj, poboljšanje uslova rada i slično, ili se krajem kalendarske godine prenosi u budžet Republike Srbije.

Za sve nabavke koje se sprovode u organima državne uprave, za izgradnju, rekonstrukciju i opremanje objekata, za rad i funkcionisanje organa uprave, nabavka potrošnog materijala, investiranje u novi hardver i softver, opremu i drugi materijal, izdavanje određenih poslova drugim pravnim licima, neophodno je sprovođenje nekog od postupaka javne nabavke. Za pribavljanje osnovnih sredstava u vlasništvu države, a za raspolaganje i korišćenje od strane pojedinih ministarstvima ili posebnih organizacija, kao što su zgrade i objekti, vozila i druga osnovna sredstva, neophodna je saglasnost Direkcije za državnu imovinu Republike Srbije.

9.6.1.1. Ministarstva

Ministarstva se obrazuju da bi vršila poslove državne uprave u jednoj ili više međusobno srodnih i povezanih oblasti. Ministarstva su zasnovana na monokratskom i hijerarhijskom principu organizovanja – model funkcionalne organizacione strukture. Generalno posmatrajući, u ministarstvu se obavljaju sledeća zaduženja:

Primenjuju zakoni i drugi propisi i opšti akti Narodne skupštine i Vlade i opšti akti predsednika Republike, odnosno obezbeđuje njihovo izvršavanje (donošenjem upravnih akata, preduzimanjem upravnih mera i vršenjem upravnih radnji);

Rešavaju u upravnim stvarima (o pravima, obavezama i pravnim interesima građana, pravnih lica ili drugih stranaka);

Vrše upravni i inspekcijski nadzor (kontrolom nad zakonitošću rada i akata preduzeća, ustanova i drugih organizacija kojima su poslovi državne uprave zakonom povereni kao upravna ovlašćenja);

Pripremaju zakoni, propisi i drugi opšti akti iz svog delokruga rada, daju mišljenja i sugestige na predloge zakona srodnih i poslovima povezanih ministarstava;

Obavljaju stručni i drugi poslovi utvrđeni zakonom i drugim propisima.

Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar zastupa i predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja iz delokruga ministarstva i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skupštini za rad ministarstva i za stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva. Ministarstvo može da ima jednog ili više državnih sekretara. Državnog sekretara postavlja Vlada na predlog ministra i njegova dužnost prestaje sa prestankom dužnosti ministra. Vezivanje sudbine državnog sekretara za sudbinu ministra čini državnog sekretara zavisnim od političkih promena u Vladi, zbog čega je državni sekretar politički funkcioner.

284

Ministarstvo ima pomoćnike ministra, koji su odgovorni ministru. Pomoćnik ministra rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor. Broj pomoćnika ministra zavisi od unutrašnjeg uređenja i organizacije ministarstva i određuje se pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu. Ministarstvo može da ima sekretara ministarstva koji, pored ostalog, pomaže ministru u rukovođenju i stručnom radu ministarstva vezanim za upravljanje kadrovskim, finansijskim, informatičkim i drugim pitanjima. Pomoćnik ministra i sekretar ministarstva nisu funkcioneri, već državni službenici na položaju. Biraju se javnim konkursom na pet godina.

Ministar može da ima najviše tri posebna savetnika. Posebni savetnici su deo političke strukture ministarstva, oni ne zasnivaju radni odnos u ministarstvu, a vezani su za mandat ministra. Ministar zaključuje poseban ugovor sa posebnim savetnicima kojim se uređuju njihova prava i obaveze.

9.6.1.2. Organi uprave u sastavu ministarstva

Zakon uspostavlja merila za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva i predviđa njihovu strukturu, broj i vrstu. Mogu se obrazovati kao: uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvršne i s njima povezane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane stručne poslove, a direkcija za stručne i s njima povezane izvršne poslove koji se po pravilu odnose na oblast privrede. Merila za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva zasnivaju se na vrsti poslova državne uprave (to su poslovi koji se u savremenim zakonodavstvima svrstavaju u operativne poslove) i na prirodi i obimu posla. Poslovi moraju biti takvi da iziskuju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu, pa su njihova priroda ili obim odlučujući za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstva.

Organom uprave u sastavu ministarstva, rukovodi direktor, koji ima položaj državnog službenika na položaju, koji se bira javnim konkursom. Postavlja ga Vlada na pet godina. Direktor donosi upravne akte iz delokruga organa i odlučuje o pravima, dužnostima i odgovornostima zaposlenih. Za svoj rad i rad organa u sastavu odgovoran je ministru. Ako to priroda i obim posla zahtevaju, direktor organa može imati jednog ili više pomoćnika. Pomoćnik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili više međusobno povezanih oblasti rada organa u sastavu i za svoj rad odgovara direktoru i ministru. Pomoćnik direktora takođe ima status državnog službenika na položaju koga postavlja Vlada na pet godina.

Organ u sastavu ministarstva, poslove iz svog delokruga vrši samostalno, ali ministar ipak usmerava njegov rad i donosi propise iz njegovog

285

delokruga. Takođe, ministar predstavlja organ u sastavu pred Vladom i Narodnom skupštinom i predsednikom Republike.

Navedenim rešenjem se, s jedne strane, omogućuje samostalnost organa u sastavu u operativnim poslovima za koje je obrazovan, a s druge strane stvaraju se pretpostavke za ostvarivanje nadležnosti ministarstava u oblastima iz njegovog delokruga. Jednom rečju, organ uprave u sastavu je samostalan u operativnim poslovima za koje je obrazovan, a ministarstvo nadzire i usmerava njegov rad.

9.6.1.3. Posebne organizacije

Posebne organizacije se obrazuju radi obavljanja određenih stručnih i njima povezanih izvršnih poslova, gde je priroda posla takva da zahteva poseban stepen samostalnosti, veći od samostalnosti koje uživa organ u sastavu ministarstva. Posebne organizacije sprovode sledeća zaduženja:

Obavljaju stručne poslove od značaja za ostvarivanje prava i dužnosti Republike, i druge poslove određene zakonom i drugim propisima;

Obavljaju one poslove državne uprave koji su određeni zakonom. Najčešće je posebnim zakonima detaljno definisan delokrug i način rada posebnih organizacija, koje više zadiru u privrednu delatnost, za koju se i osniva posebna organizacija.

Posebne organizacije dele se na sekretarijate i zavode, ali mogu da imaju i drugačije nazive. Posebnom organizacijom rukovodi direktor. Direktor posebne organizacije je državni službenik na položaju, koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade. Prethodno se sprovodi procedura javnog konkursa, kao i kod izbora direktora organa u sastavu ministarstva. Posebna organizacija može da ima zamenika direktora, koji pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu odredi, i koji zamenjuje direktora kada je odsutan ili sprečen. Zamenik direktora je takođe državni službenik, koji se postavlja na pet godina i bira po istoj proceduri. Posebna organizacija mora da ima najmanje jednog pomoćnika direktora, koji rukovodi zaokruženom oblašću rada za koju se obrazuje sektor. Pomoćnika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora i ima status državnog službenika.

9.6.1.4. Javna agencija

Javna agencija je organizacija koje se osniva za stručne, razvojne ili regulatorne poslove od opšteg interesa. Javne agencije se osnivaju i iz razloga efikasnijeg delovanja nego što su organi državne uprave, naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati iz cene koju plaćaju korisnici usluga

286

agencije. Javnoj agenciji se mogu posebnim zakonom, kao javno ovlašćenje, poveriti sledeći poslovi državne uprave:

Donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade iz delokruga rada agencije;

Rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima prema strankama;

Izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija.

Javna agencija ima svojstvo pravnog lica, koje se stiče upisom u odgovarajući registar. Agencija je samostalna u svom radu. Finansira se iz cene koju plaćaju korisnici usluga, budžeta Republike Srbije i drugih prihoda koje ostvari po zakonu.

U pogledu zakonitosti, stručnosti, političke neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe službenog jezika i pisma, stručne spreme i slično, na poverenim poslovima državne uprave, na rad javne agencije primenjuju se propisi vezani za državnu upravu. Na prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agenciji primenjuju se opšti propisi o radu.

Prava osnivača javne agencije u ime Republike Srbije vrši Vlada, i prava osnivača nisu prenosiva. Pri osnivaju javne agencije donosi se Akt o osnivanju u kojem se definišu:

Naziv, sedište i svrha javne agencije;

Poslove i delatnost agencije;

Prava, obaveze i odgovornosti javne agencije za obaveze u platnom prometu;

Prava i obaveze osnivača i sredstva koja osnivač obezbeđuje za rad agencije;

Izvore, načine i uslove sticanja sredstava za rad javne agencije i druga pitanja.

Osnivač, odnosno Vlada Republike Srbije imenuje upravni odbor javne agencije, a direktor agencije se bira javnim konkursom, uz preporuku upravnog odbora i uz saglasnost osnivača. Na direktora i članove upravnog odbora javne agencije primenjuju se odredbe zakona o javnim funkcijama, u smislu uređenja sukoba interesa i dr.

Pored imenovanja i razrešenja članova upravnog odbora i direktora javne agencije, osnivač daje saglasnost na godišnji plan rada, na finansijski plan javne agencije i na druge pravne akte. Javna agencija je dužna da pre objavljivanja propisa, pribavi od ministarstva u čijem delokrugu su poslovi agencije, mišljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa koje predlaže.

Nadzor nad radom javne agencije u poverenim poslovima državne uprave vrši ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi javne agencije. Za sve odredbe o javnosti rada agencije, načina poslovanja sa korisnicima, primedbe, sugestije i dr, primenjuju se odredbe kao i za rad organa državne uprave.

287

9.6.1.5. Poveravanje poslova državne uprave

Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, javnim agencijama, takozvanim subjektima imaocima javnih ovlašćenja. Imaoci javnih ovlašćenja, kad vrše poverene poslove državne uprave imaju jednaka prava i dužnosti kao organi državne uprave. Organi državne uprave (i Vlada), kao jedini izvorni nosioci poslova državne uprave, zadržavaju odgovornost za izvršavanje poverenih poslova, u čemu je i osnov njihovih nadzornih ovlašćenja nad radom imalaca javnih ovlašćenja. Nadzorni organ državne uprave imenuje se zakonom. Moguće je da više organa državne uprave nadzire rad jednog imaoca javnog ovlašćenja, zavisno od toga u čiji delokrug ulaze povereni poslovi državne uprave. Pri nadzoru nad radom imaoca javnog ovlašćenja, nadzorni organ državne uprave, pored svih opštih ovlašćenja, koja vrši po sopstvenoj proceni, ima i dva posebna ovlašćenja:

Sam preuzme neki posao ako bi usled propuštanja izvršenja posla mogle nastupiti štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, privredu, životnu sredinu, ili imovinu veće vrednosti;

Ako pored višestrukog upozorenja imalac javnih ovlašćenja ne započne da obavlja poverene obaveze, nadzorni državni organ je dužan da preuzme obavljanje tih poslova, ali najduže 120 dana. Podrazumeva se da nadzorni organ državne uprave može predložiti Vladi da pokrene postupak oduzimanja poverenih poslova, koji se oduzima izmenom zakona.

Različiti imaoci javnih ovlašćenja imaju različite obaveze i zaduženja, recimo:

Organi opštine, Grada Beograda, gradova i autonomnih pokrajina obavljaju određene poslove državne uprave kad su im povereni zakonom (u praksi ove poslove obavljaju opštinski, gradski i pokrajinski organi - sekretarijati i sl. - koji se formiraju po funkcionalnom principu za izvršenje propisa iz delokruga rada pojedinih ministarstava, recimo za građevinarstvo, obrazovanje, finansije, unutrašnje poslove i sl.);

Preduzeća, ustanove i druge organizacije obavljaju one poslove državne uprave koji su im zakonom povereni kao upravna ovlašćenja;

Javne agencije obavljaju one poslove koji joj se povere zakonom, tipa vođenje raznih evidencija i registara i izdavanje javnih isprava, rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i druge poslove poverene zakonom.

288

9.6.2. Odnos organa državne uprave i drugih organa

Odnosi organa državne uprave sa drugim državnim organima uslovljeni su sistemom podele vlasti i odgovornosti i pravilima koja iz toga proizilaze. S druge strane, kada je reč o odnosima sa Vladom, značajna činjenica je jedinstveno ostvarivanje izvršne vlasti u državi.

Odnosi sa Vladom - Organi državne uprave dužni su da se pridržavaju usmerenja Vlade, kojima ona usmerava sprovođenje politike i izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane organa državne uprave. Posredi je koheziona uloga Vlade kojom se izvršna vlast harmonizuje u jedinstven sistem. Vlada je ovlašćena i da ministarstvima i posebnim organizacijama odredi rokove za donošenje propisa ako nisu određeni zakonom ili opštim aktom Vlade, praktično da utiče na efikasnost njihove normativne delatnosti, time i na blagovremeno izvršavanje zakona i drugih pravnih akata. Vlada može organima državne uprave naložiti da prouče određeno pitanje ili da izvrše određeni posao i da o tome pripreme poseban izveštaj, što takođe ulazi u domen usmeravajućih ovlašćenja Vlade. Forma akata kojima Vlada usmerava rad organa državne uprave jeste zaključak, koji je interne prirode.

Radi usmeravanja pojedinih poslova u oblastima iz delokruga više organa državne uprave Vlada može da osnuje koordinaciono telo.

Ministarstva i posebne organizacije dužni su da svake godine sačine plan rada i da ga dostave Vladi, da bi se sačinio objedinjeni plan rada Vlade. Plan rada organa u sastavu deo je plana ministarstva. Najmanje jednom godišnje ministarstva i posebne organizacije dužni su da podnesu Vladi izveštaj o svome radu, izvršavanju zakona i drugih pravnih akata, ali i zaključaka Vlade kojima se usmerava njihov rad.

Organi državne uprave dužni su da međusobno sarađuju u zajedničkim pitanjima, da jedni drugima daju obaveštenja i podatke koji su im potrebni za rad, i da osnivaju zajednička radna tela i timove za poslove koji zahtevaju učešće više njih. Dužnost saradnje između ministarstava i posebnih organizacija postoji i u pripremi propisa, kroz pribavljanje mišljenja drugih ministarstava i posebnih organizacija, što se takođe bliže uređuje poslovnikom Vlade. Ako neki posao ili projekat zadire u dva ili više ministarstva, njime upravlja i rukovodi onaj u čijem je delokrugu pretežni deo posla. O svim spornim pitanjima koja nastanu u okviru saradnje organa državne uprave odlučuje Vlada.

Odnosi sa Narodnom skupštinom i predsednikom Republike - Zbog načela podele vlasti, odnosi ministarstava i posebnih organizacija s Narodnom skupštinom i predsednikom Republike zasnivaju se na pravima i obavezama koji su određeni Ustavom, zakonom i drugim opštim aktima.

289

Ministarstva i posebne organizacije su dužni da Narodnoj skupštini i predsedniku Republike proslede, preko Vlade, obaveštenja, objašnjenja i podatke koji su u vezi sa izvršavanjem njihovih nadležnosti. Takođe organi državne uprave su dužni da primenjuju opšte akte predsednika Republike.

Odnosi sa autonomnom pokrajinom – Ministarstva imaju dva posebna ovlašćenja prema autonomnoj pokrajini i pitanjima iz njenog izvornog delokruga. Prvo, ministarstva nadziru zakonitost opštih akata koje autonomne pokrajine donose u svom izvornom delokrugu. Ako nadležno ministarstvo smatra da opšti akt autonomne pokrajine donesen u izvornom delokrugu nije u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, dužno je da predloži Vladi da taj opšti akt obustavi od izvršenja i pokrene postupak njegove ustavnosti i zakonitosti.

Ministarstva su nadležna da reaguju i ako pokrajinski organ ne izvršava opšti akt autonomne pokrajine, i tada nalaže pokrajinskom organu, da u određenom roku preduzme mere koje su potrebne za izvršavanje opšteg akta. Ako pokrajinski organ ne poštuje nalog ministarstva, ono može odrediti drugi pokrajinski organ da izvršava opšti akt. Kada su u pitanju poslovi državne uprave koji su povereni organima autonomne pokrajine, organi državne uprave imaju sva ovlašćenja koja, vršeći nadzor nad radom, imaju i prema drugim imaocima javnih ovlašćenja.

Odnosi sa lokalnom samoupravom – Odnosi organa državne uprave i organa lokalne samouprave (opština, gradova i Grada Beograda) u poslovima iz njihovog izvornog delokruga zasnivaju se na pitanjima i dužnostima koji su utvrđeni Zakonom o lokalnoj samoupravi. Organi državne uprave nadziru vršenje poslova državne uprave koji su povereni organima lokalne samouprave i pri tome imaju ista ovlašćenja koja imaju i prema drugim imaocima javnih ovlašćenja.

9.6.3. Javnost rada organa državne uprave i odnosi sa strankama

Zbog izuzetnog pravnog i političkog značaja ovih odnosa, jer se preko rada organa državne uprave, de facto, ostvaruju prava građana utvrđena Ustavom i zakonima, organi državne uprave, dužni su da građanima omoguće nesmetano ostvarivanje njihovih prava i obaveza, da im daju potrebne podatke i obaveštenja, pružaju pravnu pomoć, sarađuju sa njima i poštuju njihovu ličnost.

Javnost rada, primeren i uslužan odnos organa državne uprave prema strankama i građanima jeste bitno načelo na kojima počiva moderna država.

290

Organi državne uprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja, ili na drugi prikladan način; zaposleni koji pripremaju informacije i podatke za javnost odgovorni su za njihovu tačnost i blagovremenost.

Javna rasprava o zakonima kojima se bitno menja pravni režim u određenoj oblasti ili uređuju pitanja za koja je javnost posebno zainteresovana obavezna je; time se omogućava javnost u pripremi zakona, ali se istovremeno omogućava i svim zainteresovanim subjektima da utiču na sadržinu zakona.

Organi državne uprave obavezni su da na primeren način obaveštavaju stranke o svom delokrugu, o pravima i obavezama stranaka u postupku u kojima one ostvaruju prava i izvršavaju obaveze. Neophodno je i da obaveštavaju o načinu na koji stranke mogu stupiti u kontakt sa organima državne uprave i o svim drugim pitanjima značajnim za javnost rada. Organi državne uprave dužni su i da razmatraju predstavke, pritužbe na rad i nepravilan odnos zaposlenih, peticije i predloge koje im građani podnose, da postupaju po njima i o tome obaveštavaju građane. U cilju zaštite njegovog pravnog položaja, zakonom je utvrđeno da građanin koji se uredno odazove pozivu organa državne uprave, a službena radnja radi koje je pozvan nije obavljena bez njegove krivice, ima pravo na naknadu troškova koje je usled toga imao.

Na zgradama u kojima su smešteni organi državne uprave moraju biti istaknuti naziv organa državne uprave, grb i zastava Republike Srbije. Na odgovarajućem mestu u zgradi ističe se i raspored prostorija, a na ulazu u svaku službenu prostoriju i lična imena, položaj ili radno mesto lica koja u prostoriji rade.

9.6.4. Pravni akti državne uprave

Organi državne uprave, odnosno nadležna ministarstva predlažu nacrte zakona iz svoje oblasti, koji posle javnih rasprava, kako bi se o njima upoznala zainteresovana javnost, i pozitivnih mišljenja ostalih ministarstava, idu kao predlog na Vladu, a Vlada predlaže Narodnoj skupštini na usvajanje.

U vršenju poslova iz svoje nadležnosti, kada su zakonom za to ovlašćeni, organi državne uprave donose predloge uredbi i pravilnika - njima se razrađuju (bliže definišu) pojedine odredbe zakona i propisa Vlade radi njihovog izvršavanja. Uredbe i pravilnike izrađuju resorna ministarstva ili posebne organizacije, koje posle usaglašavanja i pozitivnih mišljenja ostalih ministarstava donosi Vlada.

291

Organi državne uprave iz svoje nadležnosti, bez usvajanja od strane Vlade, donose sledeća pravna akta:

Naredbe - njima se, radi izvršenja pojedinih odredbi zakona i drugih propisa, naređuje ili zabranjuje postupanje na određeni način, u situaciji kada je to u opštem društvenom interesu (na primer, zabrana prodaje određenih proizvoda i si.);

Uputstva - njima se propisuje način rada i vršenja poslova organa državne uprave u izvršenju pojedinih zakonskih odredbi;

Rešenja - njima se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama građana, preduzeća ili organizacija;

Obavezne instrukcije - njima se utvrđuju obavezna pravila o načinu rada i postupanja organa uprave u cilju uspešnog izvršavanja poslova;

Stručna uputstva - sadrže pravila za stručno organizovanje službe i za obezbeđenje uslova za stručni rad zaposlenih u organima uprave;

Objašnjenja - njima se daje bliže mišljenje, pojašnjenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredbi zakona i drugih propisa.

Naredbe i uputstva su akti opšteg karaktera (ne odnose se na pojedinačne slučajeve) i njih donosi resorni ministar ili državni službenik na položaju (direktor posebne organizacije) koji rukovodi organom državne uprave. Radi zaštite pravne sigurnosti građana, zakonom je utvrđeno da se tim aktima ne mogu ustanovljavati obaveze i prava koji nisu zasnovani na zakonu, niti se mogu određivati nadležnosti organa državne uprave, koji prethodno zakonom nisu definisani.

Pojedinačna rešenja u upravnom postupku (recimo, davanje građevinske dozvole za izgradnju objekta, utvrđivanje poreske obaveze za građanina i sl.) donosi, po pravilu, funkcioner koji rukovodi organom državne uprave.

Radi što potpunije pravne zaštite građanina u njegovim odnosima sa organima državne uprave, zakonom je ustanovljena dvostepenost u upravnom postupku (pravo građana da izjave žalbu višem organu uprave protiv prvostepenog rešenja), kao i sudska zaštita (pravo građana da vode upravni spor pred sudom, protiv rešenja koje je, po njegovoj žalbi, doneo viši organ u upravnom postupku).

292

9.7. Case study: Republički geodetski zavod – posebna organizacija

Republički geodetski zavod je posebna organizacija Vlade Republike Srbije, čiji je delokrug definisan Zakonom o ministarstvima. Organizaciono je struktuiran da sa svojim službama, na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou pokriva celu teritoriju Republike Srbije. Sedište je u Beogradu, 10 regionalnih kancelarija u gradovima i 164 lokalnih kancelarija u svakom opštinskom mestu, kao što je pokazano na slici 9.1. Prema Zakonu o ministarstvima iz 2008. godine, nadzor nad radom Republičkog zavoda sprovodi Ministarstvo za prostorno planiranje i životnu sredinu.

Slika 9.1. Globalna šema organizacije Republičkog geodetskog zavoda

Republički geodetski zavod vrši stručne i poslove državne uprave koji se odnose na:

Državni premer;

Katastar nepokretnosti i upis stvarnih prava na nepokretnostima, njihovu obnovu i održavanje;

Katastar vodova;

Osnovne geodetske radove;

Adresni registar;

293

Topografsko-kartografsku delatnost;

Procenu vrednosti nepokretnosti;

Geodetsko-katastarski informacioni sistem;

Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka;

Registar prostornih jedinica;

Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta;

Utvrđivanje katastarskog prihoda;

Uređenje zemljišta putem komasacije;

Povezivanje geodetskih mreža i razmena geodetskih i kartografskih podataka sa susednim državama;

Vođenje arhiva tehničke dokumentacije državnog premera, planova i karata i druge poslove određene zakonom.

Da bi se realizovale navedene nadležnosti i radovi, a u sklopu Zakona o državnoj upravi i njenim organima, uspostavljen je način upravljanja i rukovođenja (menadžment) Republičkog geodetskog zavoda kao posebne organizacije za vršenje stručnih i upravnih poslova od interesa za Republiku Srbiju, u potpunosti prema Zakonu o državnoj upravi, kako je u prethodnim poglavljima opisano.

9.7.1. Organizaciona struktura Republičkog geodetskog zavoda

Polazeći od odredbi Zakona o državnoj upravi, direktor Republičkog geodetskog zavoda donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kojim se utvrđuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta, (organizacione jedinice i njihov delokrug; način rukovođenja organizacionim jedinicama; ukupan broj radnih mesta, s nazivom i opisom poslova za svako radno mesto ili grupu radnih mesta i brojem potrebnih izvršilaca; uslovi za obavljanje poslova svakog radnog mesta ili grupe radnih mesta). Na predlog Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, saglasnost daje Vlada Republike Srbije.

Na osnovu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, (2006.god.) u Republičkom geodetskom zavodu je raspoređeno 2600 zaposlenih, sa kvalifikacijama i uslovima saglasno propisanim opisima radnih mesta. Šema organizacine strukture data je na slici 9.2.

294

Osnovne organizacione jedinice su sektori u sedištu, a u okviru Sektora za katastar nepokretnosti postoje dislocirane organizacione jedinice, van sedišta, s obzirom da je Republički geodetski zavod odgovoran za rad svojih službi na celoj teritoriji Republike Srbije. U sedištu Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu, postoje sledeći sektori, koji objedinjavaju srodne i tehnološki zaokružene celine poslova:

Sektor za osnovne geodetske radove;

Sektor za stručni i upravni nadzor;

Sektor za katastar nepokretnosti - 10 CKN sa sedištem u 10 regionalnih gradova, 164 SKN sa sedištem u gradu koji je ujedno i administrativni centar političke opštine;

Sektor za premer nepokretnosti;

Sektor za informatiku i komunikacije;

Sektor za pravne poslove;

Sektor za finansijske poslove,

Sektor za kartografsku obradu i izdavaštvo.

295

296

Slika 9.2.1. Organizaciona šema Sektora za katastar nepokretnosti

ZAJEČAR

KRUŠEVAC

PANČEVO

UŽICE

ŠABAC

Odeljenje za projektovanje i planiranje

Odeljenje za stručnu i tehničku podršku

Pravni registar

Odeljenje zajedničkih i opštih

Odeljenje za

katastar vodova

Odeljenje za održavanje mreža

Službe za KN

KRUŠEVAC

NIŠ

NOVI SAD

PRIŠTINA

CENTAR BEOGRAD

(Načelnik)

CENTRI U OPŠTINAMA

(Načelnik)

CENTRI U GRADOVIMA

(Načelnik)

SEKTOR ZA KATASTAR

NEPOKRETNOSTI (Pomoćnik

CENTRI ZA KATASTAR

NEPOKRETNOSTI

Službe

Stručni

Službe

Stručni

Službe

Stručni

Službe

Stručni

Samostaln

Službe za

Samostaln

Službe za

Samostaln

Službe za

Samostaln

Službe za

Samostaln

Službe za

297

Slika 9.2.2. Organizaciona šema Centra za katastar nepokretnosti Beograd

U okviru sektora formiraju se odeljenja kao zaokružene organizacione celine, čijim radom i organizacijom posla rukovodi načelnik odeljenja. Niže organizacione jedinice u okviru odeljenja su grupe ili timovi i njima rukovode rukovodioci grupa, odnosno rukovodioci timova.

Tako u okviru Sektora za osnovne geodetske radove unutrašnje organizacine jedinice su:

Odeljenje za referentne geodetske mreže

Odeljenje za referentne površi i mreže posebne namene

U Sektoru za stručni i upravni nadzor unutrašnje organizacione jedinice su:

BEOGRAD

BARAJEVO

GROCKA

ZEMUN

LAZAREVAC

MLADENOVAC

OBRENOVAC

SOPOT

SURČIN

Služba za KN

CENTAR BEOGRAD

(Načelnik)

Odeljenje za održavanje mreža

Odeljenje za katastar vodova

Odeljenje zajedničkih i opštih

298

Odeljenje stručnog nadzora nad premerom nepokretnosti

Odeljenje informatičkog nadzora nad izradom katastra nepokretnosti i katastra vodova

Odeljenje upravnog nadzora

Odeljenje arhiva

U Sektoru za katastar nepokretnosti organizacione jedinice su:

Odeljenje za projektovanje i planiranje

Odeljenje za stručnu i tehničku podršku informacionih sistema

Pravni registrar

Centri i službe za katastar nepokretnosti kao dislocirane jedinice (slika 9.2.1 i slika 9.2.2 na kojoj je prikazana organizacija Centra Beograd)

U Sektoru za premer nepokretnosti organizacione jedinice su:

Odeljenje za fotogrametriju

Odeljenje za geodetsku osnovu za snimanje detalja

Odeljenje za izradu planova i karata

Odeljenje za komasaciju, katastarsko klasiranje i bonitiranje i procenu zemljišta

U Sektoru za informatiku i komunikacije organizacione jedinice su:

Odeljenje za informaciono komunikacione tehnologije

Odeljenje za informatički menadžment

Odeljenje za implementaciju i podršku GIS tehnologija

Odeljenje za planiranje, razvoj i nadzor aplikativne arhitekture

U Sektoru za pravne poslove organizacione jedinice su:

Odeljenje za pravne, normativne i opšte poslove

Odeljenje za upravne poslove

U Sektoru za finansijske poslove organizacione jedinice su:

Odeljenje za finansijske poslove i planiranje

Odeljenje za javne nabavke

U Sektoru za kartografsku obradu i izdavaštvo organizacione jedinice su:

Odeljenje za kartografske publikacije

Odeljenje za matreting i štampu

Kao nezavisna i samostalna organizaciona jedinica uspostavljen je Projektni centar.

299

Odlukom Vlade Republike Srbije, u 2009. godini Republičkom geodetskom zavodu je pripojeno državno geodetsko preduzeće Geokarta.doo sa sedištem u Beogradu i prenelo svoju kartografsko-izdavačku nadležnost u domen nadležnosti Zavoda. Time je Republički geodetski zavod postao nadležan za topografsko-kartografsku delatnost.

9.7.2. Menadžment struktura Republičkog geodetskog zavoda

Republički geodetski zavod predstavlja i njime rukovodi direktor. Prema Zakonu o državnim službenicima i nameštenicima, čije sprovođenje još nije u potpunosti zaživelo direktor bi trebalo da se bira javnim konkursom na mesto državnog službenika na položaju na pet godina. Posle javnog konkursa, najboljeg kandidata potvrđuje i postavlja Vlada Republike Srbije na predlog ministra čije ministarstvo sprovodi nadzor nad njegovim radom. Direktor je za svoj rad odgovoran resornom ministarstvu i Vladi Republike Srbije. Javnim konkursom biraju se zamenik direktora i pomoćnici direktora koji rukovode i organizuju rad sektora - posebne organizacione celine u okviru sedišta. Oni se takođe biraju na pet godina, i predstavljaju službenike na položaju, čiji izbor potvrđuje Vlada.

Rukovodioci organizacionih jedinica su načelnici koji organizuju rad, rukovode radom zaposlenih i o svom radu podnose izveštaj pomoćniku direktora resornog sektora.

Rukovodioci na nivou centara i službi za katastar nepokretnosti su načelnici centara ili načelnici službi za katastar nepokretnosti i oni su odgovorni za rad i organizaciju posla na nivou centra, odnosno službe. Po sistemu subordinacije, vertikalne hijerarhijske strukture, za svoj rad izveštaj podnose pomoćniku direktora Sektora za katastar nepokretnosti.

Najviše telo koje pomaže direktoru u donošenju strateških odluka u rukovođenju i upravljanju je Kolegijum direktora Republičkog geodetskog zavoda, koga čine: direktor, zamenik direktora i pomoćnici direktora. Sednice Kolegijuma prema potrebi saziva direktor Zavoda, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik direktora ili pomoćnik direktora koga on ovlasti. Kolegijumi razmatraju organizaciona, stručna i druga pitanja iz delokruga rada Zavoda, i prate realizaciju donetih odluka i zaključaka.

Još jedno veoma značajno telo koje sprovodi, koordinira i prati realizaciju svih odluka Republičkog geodetskog zavoda na nivou cele teritorije Republike Srbije jeste Kolegijum Republičkog geodetskog zavoda, koga čine, pored članova Kolegijuma direktora, i načelnici centara. Preko rada Kolegijuma Republičkog geodetskog zavoda ostvaruje se harmonizacija i jednoobraznost rada svih službi za katastar nepokretnosti

300

za celu teritoriju Republike Srbije. Na sednicama Kolegijuma Republičkog geodetskog zavoda početkom kalendarske godine, usvajaju se planovi rada za tekuću godinu i izveštaji rada za prethodnu, i taj izveštaj se prosleđuje Vladi Republike Srbije u formi kako to propisuje poslovnik Vlade.

Zakonom je takođe definisano da se za definisan delokrug rada planiraju radovi na nivou srednjoročnih programa, što znači 5 ili 10 godina i definišu strateški i operativni ciljevi koje institucija treba da sprovede. Kako je Republički geodetski zavod izradio dokument „Strateški ciljevi Republičkog geodetskog zavoda za period 2006 – 2015“ [68], u ovoj knjizi će se prikazati najznačajniji segmenti tog dokumenta koji predstavljaju definisane ciljeve menadžmenta Republičkog geodetskog zavoda.

Direktor Zavoda može obrazovati savet Republičkog geodetskog zavoda radi razmatranja obrazovnih, razvojno-tehnoloških, programskih, normativnih, organizacionih i drugih pitanja od značaja za geodetsku delatnost Republike Srbije. Savet čine najistaknutiji naučnici i stručnjaci iz oblasti geodezije i drugih oblasti značajnih za geodetsku delatnost.

Za izvršenje pojedinih složenih zadataka i poslova, koji zahtevaju zajednički rad stručnjaka različitih profila, direktor može obrazovati posebna radna tela, timove koji treba da definišu tu problematiku u vidu projekata. Ako projekat, što je najčešči slučaj, obrađuje problematiku koja spada u delokrug više sektora, obrazuje se projektni tim od učesnika iz svih resornih sektora, i odredi predsedavajući, odnosno koordinator tima ili direktor projekta. Tim ima obavezu da definisanu problematiku obradi ili sprovede, ako je u pitanju realizacija, i o tome sačini pisani izveštaj resornim pomoćnicima, odnosno Kolegijumu direktora.

9.7.3. Definisani ciljevi RGZ-a – prikaz dokumenta „Strateški ciljevi RGZ-a za period 2006 – 2015“

Saglasno zakonskoj obavezi donošenja srednjoročnih i dugoročnih planova rada, menadžment Republičkog geodetskog zavoda je izradio i usvojio dokument sa definisanim ciljevima, nazvan „Strateški ciljevi Republičkog geodetskog zavoda za period 2006 – 2015“. Prema zakonskom definisanju delokruga rada institicije predstavljeni su i definisani ciljevi koji se trebaju ostvariti u zadatom periodu. Usvojeni dokument je veoma značajan, jer se iz njegovog okvira, koji je dosta sveobuhvatan, relativno lako definišu projekti, sa konkretnim opisima, planiranim budžetom, dinamičkim planovima, timovima i ostalim neophodnim resursima, kako je to predstavljeno u prethodnim poglavljima. Prikazaće se najznačajniji delovi iz tog dokumenta [68].

301

U uvodnom delu strateških dokumenata, uobičajeno je da se definiše vizija za instituciju, koja predstavlja projekciju budućeg stanja, položaja i želja uz sublimaciju svih postavljenih ciljeva i ona glasi:

„Republički geodetski zavod (RGZ) pruža osnovu za državnu sigurnost svojine nad nepokretnostima i pravima nad njima u funkciji „javne knjige“ sa dokumentacijom privatnih i javnih prava.

Republički geodetski zavod je kompetentna institucija za izradu, održavanje i distribuciju georeferentnih / geoprostornih podataka na teritoriji države Republike Srbije i preuzima vođstvo u razvoju nacionalne geoinformacione politike.

Republički geodetski zavod vrši javni servis u korist države, društva i građana. Ova institucija kvalitet podataka, rada i usluga permanentno podešava prema međunarodnim standardima i normama, deluje efikasno, okrenuta je građanima i odgovorna je u pogledu javnih sredstava.“

U okviru servisa koje obezbeđuju vladine organizacije i agencije, Republički geodetski zavod je zadužen za pitanja osnovnih geoprostornih podataka, uspostavljanje i održavanje geoprostorne baze podataka i obezbeđenje elektronskih servisa za pristup informacijama za koje je odgovoran. Republički geodetski zavod postaje vodeća institucija u Republici Srbiji odgovorna za kreiranje nacionalne prostorne infrastrukture podataka (National Spatial Data Infrastructure - NSDI), koju čini širok spektar geoprostornih podataka, tehnologija, standarda, zakonske regulative i profesionalnih znanja koja se odnose na ove komponente, što je Zakonom o državnom premeru i katastru i zakonska obaveza. Osnovni principi uspostavljanja nacionalne prostorne infrastrukture podataka u Republici Srbiji su:

Podaci se prikupljaju samo jedanput i održavaju na najefektivnijem nivou;

Mora biti omogućeno, za krajnjeg korisnika, kombinovanje geoprostornih podataka iz različitih izvora na regionalnom i evropskom prostoru kao i njihova razmena između korisnika i aplikacija;

Mora biti omogućeno da informacije prikupljene na jednom nivou budu dostupne i svim ostalim nivoima, na primer opšti podaci za strateške potrebe a detaljni za detaljna istraživanja;

Mora biti omogućeno jednostavno pronalaženje geoprostornih informacija koje zadovoljavaju potrebe korisnika za određene namene i definisano pod kojim uslovima se mogu dobiti i koristiti;

Geoprostorni podaci moraju biti lako razumljivi i interpretirani, sa mogućnošću vizuelnog prikaza u odgovarajućem sadržaju i jednostavnom okruženju.

302

Republički geodetski zavod uspostavlja informatičko-komunikacioni okvir i osnovu za efikasno funkcionisanje elektronskih servisa za razmenu podataka i informacija korišćenjem WEB i mobilnih tehnologija, omogućavajući:

Pristup osnovnim geoprostornim i srodnim informacijama, nezavisno od lokacije;

Da radni procesi budu geografski distribuirani na neophodne i odgovarajuće lokacije;

Izdavanje štampanih grafičkih i atributnih geoprostornih podataka;

Komuniciranje i razmenu informacija između državnih agencija.

Slika 9.3. Projektovana telekomunikaciona arhitektura za distribuciju informacija.

9.7.3.1. Sistem geodetske infrastrukture

Republički geodetski zavod stavlja na raspolaganje širom zemlje jedinstvene georeferencirane prostorne podatke vezane za položaj, visinu i gravitaciju određene u Državnom referntnom sistemu, koga čine referentni sistemi bazirani na Svetskom geodetskom referentnom sistemu i Evropskom terestričkom referentnom sistemu.

Aktivna Geodetska Referentna Osnova Srbije (AGROS) uspostavljena je kao permanentni servis za podršku primene satelitskog pozicioniranja na teritoriji Republike Srbije. AGROS radi permanentno 24 časa dnevno u domenu centimetarske pozicione tačnosti.

303

Korisnički servisi AGROSa su:

U realnom vremenu RTK (poziciona tačnost < 2cm);

U realnom vremenu DGPS (poziciona tačnost < 50 cm);

U postprocesiranju PP (poziciona tačnost < 2cm).

Korisničke komunikacije AGROSa su:

GPRS;

GSM;

Internet.

Cilj je da do 2010. godine Republički geodetski zavod odredi geoid centimetarske tačnosti za potrebe topografskog premera na području teritorije Srbije. U ovom periodu biće omogućen prelaz na novu državnu projekciju, konformnu Univerzalnu transverzalnu merkatorovu projekciju (Universal Transverse Mercator - UTM).

Do 2015. godine Republički geodetski zavod planira da razvoj kapaciteta unutar institucije da se jednostavno i pravovremeno usvoje novi standardi koje diktiraju ili će diktirati sistemi GPS NAVSTAR i GLONASS, a posebno evropski civilni sistem GALILEO.

304

Slika 9.4. Aktivna Geodetska Referentna Osnova Srbije (AGROS).

9.7.3.2. Sistem katastra nepokretnosti

Prema Srednjoročnom planu rada Republičkog geodetskog zavoda, do kraja 2010. godine će se uspostaviti jedinstveni informacioni sistem katastra nepokretnosti za teritoriju Republike Srbije, što podrazumeva uspostavljanje vlasničke evidencije na bazi digitalnih podataka katastra nepokretnosti i katastarskih planova, kao što se to pokazuje i na grafikonu slika 9.5.

Katastar nepokretnosti će biti kontinuirano ažuriran, pravno siguran i u potpunosti vođen prema standardizovanim i efikasnim procedurama. Nadležnost i odgovornost za vođenje katastara nepokretnosti preuzimaju centri za katastar nepokretnosti i službe za katastar nepokretnosti RGZ-a.

Osnovna načela katastra nepokretnosti su: upis, obaveznost, javnost, pouzdanost, zakonitost, prvenstvo i određenost.

Svi podaci katastra nepokretnosti trenutno su dostupni na lokalnom nivou u službama za katastar nepokretnosti, a u srednjoročnom periodu dostupnost će biti omogućena na regionalnom nivou u centrima za katastar nepokretnosti a u dugoročnom periodu biće omogućena dostupnost centralnoj bazi podataka RGZ-a.

305

Slika 9.5. Plan izrade katastra nepokretnosti do kraja 2010 godine

U dugoročnom periodu, koji i ne mora biti tako daleka budućnost, dostupnost podacima katastra nepokretnosti u centralnoj bazi podataka RGZ, biće omogućena javnim i privatnim sektorima.

Do kraja 2012. godine Republički geodetski zavod će uspostaviti informacioni sistem katastra vodova. Geoprostorna baza podataka katastra vodova sadrži podatke o:

Nadzemnim i podzemnim vodovima;

Pripadajućim postrojenjima i uređajima.

Slika 9.6. Izgled ekrana softvera za izradu i održavanje baze katastra nepokretnosti i baze katastarskog plana

9% 12%

44%

63%

80% 84% 88% 92%

96% 100%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

306

Modelom podataka definisane su klase objekata, njihov prostorni i atributni sadržaj, pravila i relacije, kao i kartografski prikaz.

Izrada katastra vodova delimično se poverava geodetskim organizacijama na teritoriji Republike Srbije. Nadležnost i odgovornost za vođenje katastara vodova preuzimaju centri za katastar nepokretnosti i službe za katastr nepokretnosti RGZ-a.

Podaci katastra vodova dostupni su na lokalnom nivou u službama za katastar nepokretnosti a u srednjoročnom i dugoročnom periodu dostupnost će biti na regionalnom nivou u centrima za katastar nepokretnosti RGZ-a.

Slika 9.7. Izgled ekrana softvera za izradu i održavanje baze ulica i kućnih br.

9.7.3.3. Sistem topografsko - kartografskih podataka

Do kraja 2012. godine Republički geodetski zavod će uspostaviti informacioni sistem topografsko - kartografskih podataka.

Usled velike potrebe za brojne korisnike, usvojeni zadatak Republičkog geodetskog zavoda u narednom periodu je izrada osnovne državne karte i drugih tematskih karata. U cilju potpunog uspeha ovog poduhvata neophodno je u kratkoročnom periodu definisati metodologiju izrade, sadržaj, način prikaza i finansijaska sredstva iz državnog budžeta.

U cilju efikasnosti i ekonomski izrade osnovne državne karte biće korišćene sve raspoložive baze podataka katastra nepokretnosti, ortofoto planova, registra naziva ulica i trgova, naseljenih mesta i dr.

307

Slika 9.8. Izgled ekrana softvera za izradu ortofoto planova

9.7.3.4. Dostupnost podataka kojima raspolaže i upravlja Republički geodetski zavod

Dostupnost podacima baza vlasničke evidencije i baza geoprostornih podataka biće omogućena posredstvom WEB i mobilne tehnologije u budućnosti, koji i ne mora biti tako daleka budućnost. Za savremenu primenu ovih tehnologija neophodno je obezbeđenje sledećih komponenti razvoja kapaciteta:

Razvoj i primena strategije informacionih tehnologija,

Razvoj elektronskih poslovnih procesa,

Obuka zaposlenih, kao i korisnika usluga.

U okviru ovih komponenti definišu se: proizvodi, usluge, strategija nastupa na tržištu, politika cena i komunikacije. Poseban kvalitet ovim aktivnostima daje razvoj informatičkog menadžmenta.

308

Slika 9.9. Izgled WEB strane Republičkog geodetskog zavoda

9.7.3.5. Razvoj kapaciteta Republičkog geodetskog zavoda i učešće privatnog sektora

Prema strateški definisanim ciljevima, osnovne komponente razvoja kapaciteta Republičkog geodetskog zavoda u narednom periodu su:

Definisanje novog pravnog okvira;

Razvoj i promena menadžmenta;

Obuka i razvoj ljudskih resursa;

Primena međunarodnih standarda;

Transformacija organizacione forme od funkcionalne ka projektnom modelu;

Veće investiranje u istraživanje, razvoj i primenu novih tehnologija;

Javnost u radu i veća odgovornost svakog zaposlenog;

Praćenje i kontrola kvaliteta usluga.

Pored dobre stručnosti kadrova RGZ-a u fundamentalnim znanjima neophodno je dalje kontinuirano nastaviti sa studijskim boravcima stručnih timova u institucijama u inostranstvu, stručnim seminarima, treninzima i radionicama zaposlenih, tzv. permanentna obuka s obzirom na brze tehnološke promene.

309

Privatni sektor je važna komponenta privrednog razvoja države koji obavlja poslove na realnom ekonomskom tržištu. Geodetske organizacije obavljaju poslove na osnovu licence za rad i to u sledećim segmentima rada:

izradu tehničke dokumentacije-projektovanje,

izvođenje geodetskih radova za koje je predviđena izrada glavnog projekta,

izvođenje geodetskih radova na održavanju državnog premera i katastra nepokretnosti i katastra vodova.

U cilju efikasnog i finansijski opravdanog poslovanja RGZ-a neophodno je u narednom periodu razviti modele poslovanja kako bi se koristile usluge profesionalnih servisa privatnih agencija, kompanija ili preduzeća. Poznati model javno-privatno-udruživanje (Public privat partnership - PPP) omogućava učešće privatnih preduzeća u radovima i siguran kvalitet.

Slika 9.10. Partnerski odnos javnog i privatnog sektora

Posebnu ulogu i interes za kreiranjem nacionalne prostorne infrastrukture podataka (National Spatial Data Infrastructure - NSDI) ima i privatni sektor, kako geodetske organizacije tako i advokatske kancelarije, agencije za promet nekretninama i mnogi drugi.

9.7.4. Obezbeđivanje finansijske samoodrživosti RGZ-a

Prema dosada važećim zakonskim propisima, sredstva za rad Republičkog geodetskog zavoda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, delom iz budžeta, a delom od naplate naknada za korišćenje podataka i pružanja usluga. Visina naknada pojedinih usluga definisana je uredbom Vlade o visini naknada za usluge koje pruža Republički geodetski zavod. Visina naknada usklađuje se jednom godišnje prema indeksu porasta cena na malo, čime se obezbeđuje zaštita od inflacije i obezvređenja pružanih usluga.

Sa usvajanjem proaktivne strategije ustrojavanja i održavanja baze podataka, pre svega baze katastra nepokretnosti i uspostavljanja i drugih baza od interesa za građane i državu Republiku Srbiju, kao što su baze naziva ulica i kućnih brojeva, centralne baze hipoteka na nepokretnostima i druge, iskazan je evidentan trend rasta sredstava koje Republički geodetski zavod ostvari od naplate prodajom zvaničnih podataka i pružanjem svojih usluga na tržištu.

310

Prema finansijskim pokazateljima od 2001. do 2006. godine uspostavljeni su trendovi u finansiranju koji daju dovoljno osnova za pouzdanu projekciju kretanja prihoda i rashoda do 2010. godine i dalje.

Prelomna tačka rentabiliteta prestavlja tačku preseka ostvarenih prihoda od proizvoda i usluga i ukupnih rashoda i to je momenat kada treba da se postigne finansijska samoodrživost. Projekcija je da bi Republički geodetski zavod mogao postati finansijski samoodrživa institucija u toku ili krajem 2010. godine. Međutim tu nisu projektovana sredstva koja bi trebalo planirati za investiranje i ulaganje u novu tehnologiju, koja obzirom da je uglavnom elektronska oprema sa visokim procentom godišnje amortizacije, ova prognoza, ostavlja određenu rezervu da će se u celosti ostvariti.

Najznačajniji efekti uspešne realizacije strateških ciljeva RGZ-a, šire društveno posmatrano bili bi :

Zaštita i sigurnost stvarnih prava na nepokretnostima, i obezbeđivanje pravne sigurnosti za veće domaće i inostrane investicije;

Efikasnije, ekonomičnije, kvalitetnije i sigurnije tr�