Недељни гласник цркве Светог Симеона МироточивогУлица антифашистичке борбе 2А, 11070 Нови Београд тел: 011/312-1908  факс: 011/312-1909, www.sveti-simeon.com Недеља, 13. мај 2018. година 7, број 239

30.апр/13.мај – Свети апостол Јаков Зеведејев1/14.мај – Свети пророк Јеремија2/15.мај – Свети Атанасије Велики; Свети Михаил3/16.мај – Свети мученици Тимотеј и Мавра4/17.мај – ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ – С П А С О В Д А Н5/18.мај – Света великомученица Ирина; Пећка икона Пресвете Богородице6/19.мај – Праведни Јов; Пренос моштију Светог Саве српског

�НЕДЕЉА ШЕСТА – СЛЕПОГ

Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јн.9). Пришавши слепцу који је прогледао, вера је просветила и његове умне очи, те је он јасно угледао истину. Гледајте како је код њега све логично. Питају га: „Шта ти кажеш о ономе који ти је дао вид?“ „Пророк је“, одговорио је он, тј. посланик Божији, испуњен чудотворном силом“. Непротивречан и исправан закључак. Међутим, књишка образованост неће да види ту исправност и xoћe да се уклони од њених последица. Пошто јој то није успело, она се обраћа некњишкој простоти својим предлогом: „Подај славу Богу. Ми знамо да је онај човек грешан“. Али, простота вере не уме да повеже грешност и чудотворство, те отворено изражава: „Је ли грешан не знам; једно знам, да ја бејах слеп а сада видим.“ Шта је могуће peћи против такве речи? Међутим, логика неверника је упорна и при свој очевидности се не стиди да тврди да не зна одакле је Онај који је отворио очи слепоме. У томе и јесте чудо, говори им здрава логика вере, што ви не знате откуда је, а Он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу Његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити. Рекло би се, после овога ништа друго није остајало него да се преклони глава под силом исправног закључка. Међутим, књишка ученост не може да трпи здраву логику вере, и зато га истераше… Па, пођи онда да доказујеш истину вере онима код којих се ум искварио од упорности неверја. Неверници свих времена су људи истог кроја. (МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ, Св. Теофан Затворник)

НОВИ БЕОГРАД

Царство Небеско, долази и све остало. Јеванђеље каже: „Иштите најприје Царство Божије“ (Мт 6, 33), али и „Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају“ (Мт 11,12). Људима је данас постало тешко у животу, јер им није довољно мало, него стално јуре за материјалним добрима. Али сви они који желе да живе правим, чистим духовним животом, пре свега треба да буду задовољни малим. Када им је живот поједностављен, без много главобоља око овога, или онога, биће ослобођени овосветског духа и остаће им времена за духовност. Иначе ће се умарати покушавајући да прате моду, изгубиће свој унутрашњи мир и стећи ће само велику тескобу. А видим да људи често од свог живота направе мучење! Када сам данас са једним човеком долазио из Уранополиса, замолио ме да

свратимо на кратко до његове куће. Пошто је инсистирао нисам желео да му покварим задовољство. Чим смо стигли до врата, видим како скида ципеле и улази у кућу на врховима прстију. „Шта ти је, зашто тако ходаш?“ упитах га. „Ништа, старче“, каже, „ходам пажљиво, да не покварим паркет.“ И шта да му кажеш? Муче се људи без разлога. (ЧУВАЈМО ДУШУ, Разговори са Светим Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету)

�Свакога дана након богослужења дежурни свештеник ће обављати Свету тајну

исповести. Недељом и празницима, служи се Света Литургија у 09:00 часова. Суботом служи се Света Литургија у 07:30 часова. Осталим данима: јутрење у 07:30 часова, а вечерње у 17:00 часова.НЕДЕЉОМ у 17:00 часова служи се Акатист Пресветој Богородици Страдалној Братство цркве чине: Протојереј-ставрофор Радич Радичевић, старешина храма (моб.

064 800 1344), протојереј Невенко Сукур (моб. 064 800 4267), jереј Милош Ж. Марковић (моб. 064 22 85 185)., ђакон Петар Бакајлић (моб. 065 800 1710).

Прилог за изградњу храма можете оставити у Храму или уплатити на жиро ра чун Храма бр. 355-1057918-20 (Војвођанска банка Београд)

Гласник излази с благословом протојереја-ставрофора Радича Радичевића, старешине храма.Компјутерска припрема: Серјожа Попов. Гласник приредилa: Љиљана Дугалић.

�ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

– СПАСОВДАНВазнесење Господње слави црква у

четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. у Цариграду и Антиохији, тако се и

у нашој Цркви у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља. (ЈЕВАНЂЕЊЕ О ВАЗНЕСЕЊУ ГОСПОДА, Св. Владика Николај Велимировић)

�СПАСОВДАН – ГРАДСКА

СЛАВА БЕОГРАДА Од времена када је деспот Стефан

Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град прославља Вазнесење Господње – Спасовдан као своју, градску славу.

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. Г. ИРИНЕЈ ПРЕДВОДИ СПА-СОВДАНСКУ ЛИТИЈУ УЛИЦАМА ГРА-ДА БЕОГРАДА ОД ЦРКВЕ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ.

�Пећка икона Пресвете Богородице

Повест ове чудотворне иконе је веома занимљива. Њу је по предању сликао св. апостол и јеванђелист Лука, у Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године. У Цариград ју је 460. пренео византијски цар Лав Мудри, ту је боравила у храму Мајке Божје све до 898. када је послата у Херсон, на Крим. Њу је тамо дочекао сам руски кнез, св. Владимир, који се пред њом крстио, о чему постоји запис, и отпочео са крштавањем руског народа. Око 989. икона се налазила у Великом Новгороду, одакле је пренета у Никеју. Њу је од цариградског патријарха добио на благослов св. Сава Српски, када се хиротонисао и донео је у Србију. По преносу патријаршије у Пећ, тамо је и ова светиња

добила своје место и од тада се назива Пећком. Икона стоји у нарочитом трону и окићена је многобројним драгоценим украсима, као захвалност оних, чије су молитве пред њом услишене.

Икона Мајке Божје је учинила многа чуда у граду Пећи и уопште у народу: сачувала га од колере, била му утеха у вековима робовања, радост у жалости, лекар у болести, пријатељ у невољи, охрабрење у страдању и на самрти. Срби су је одувек безгранично волели, Турци се односили према њој коректно и са поштовањем, а Албанци чували Патријаршију и према икони гајили страхопоштовање.

С времена на време икона је ношена по српским крајевима, где је посећивала домове верника, у њима коначила и пред њом су читане даноноћне молитве. Пре седамдесет година била је и у Београду, необично свечано дочекана, о чему је писала сва тадашња штампа. Касније је посетила и Земун. Овој икони је посвећен посебан Акатист, дело митрополита Михаила из 1894. године. У њему је и припев: Радуј се заштит-нице и спаситељко рода српскога, крсто-носнога! У Пећи је у прошлости на празник иконе Богородице Пећке чудотворна икона ношена у литији кроз град, од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали. (Извор: Сајт Епархије рашко-призренске)

�Пренос моштију Светог Саве Српског

Године 1237. мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Oвога дана установљено је у нашој Светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског. Пренос моштију Светитеља Саве I би за време благочестивог краља српског Владислава 1237, и то из Трнова у манастир Милешево. Над његовим моштима крунисан је 1377. босански бан Твртко за краља Срба и Босне. Стефан Вукчић Косача, хумски војвода, назива себе 1448. године “херцегом (тј. војводом) од Светог Саве». Култ овога српског светитеља окупљао је све јужнословенске народе, а посебно православне Србе; његовом гробу долазили су на поклоњење и римокатолици и муслимани. Жан Шесно (1547) и Катарин Зен (1550) забележили су да муслимани поштују гроб светитеља Саве и да га се боје. Бенедикто Рамберти је оставио сведочанство из 1553. године да Турци и Јевреји дају већу милостињу манастиру Милешеви неголи Срби. (Извор: Сајт СПЦ)

�ЧУВАЈМО ДУШУ

Препустимо Богу да управља нашим животом

–  Старче, како треба разумети оно што каже Свето Писмо: „Царство Божије унутра је у вама „  (Лк 17, 21)?   – Душо моја, када се у нама налази део ра-дости рајске, онда је Царство Божије у нама. Насупрот томе, када имамо у себи тескобу и грижу савести, онда у себи имамо део пакла. Велика је ствар да човек буде кадар да на овоме свету осети део рајске радости. А то није тешко постићи; али нажалост, егоизам нас спречава од те духовне величанствености. Човек сам може свој живот да учини рајским, ако препусти да њиме управља Бог, као добри Отац. Треба да се узда у Бога и да има наду у Њега за све што предузме да учини и да Га због свега слави. Не треба да гаји тескобу. Тескоба цепа душу, паралише је. Када иште