СИГУРНОСНЕ МЕРЕ У ВАНРЕДНИМ …Project co-founded by European Union funds (ERDF, IPA) Romanian Maritime Training Centre – CERONAV Faculty of Transport and

Project co-founded by European Union funds (ERDF, IPA)

Приручник

СИГУРНОСНЕ МЕРЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

ТОКОМ ОПЕРАЦИЈА НА БРОДУ


Romanian MaritimeTraining Centre – CERONAV

Faculty of Transport and Traffic Sciences, Croatia Romanian Ministry of Transport Executive Agency Maritime

Administration, Bulgaria

National Association of Radio Distress-Signalling and

Infocommunication, Hungary

School of shipping, shipbuilding and hydro building, Serbia Maritime School Bratislava, Slovakia

Austrian Waterway CompanyDevelopment Centre for Ship

Technology and Transport Systems, Germany

УВОД Модел курс „Сигурноснепроцедуре у ванредним ситуацијама токомоперацијана броду” развијен је у оквиру транснационалног пројектаDanube SKILLS као помоћобразовним институцијама и центрима за обуку у Дунавском региону у изградњињиховихинституционалнихи организационих капацитета, а у циљу усклађивања саСтандардимакомпетенцијазапосадубродоваунутрашњепловидбе-Оперативниниво-ОL7-Здрављеибезбедностизаштитаживотнесредине,којезахтеваДирективаЕУ2017/2397опризнавањустручнихквалификацијауунутрашњојводномтранспорту.

Обукомкандидатистичузнањаивештинепотребнезапоступањеуванреднимситуацијаманаброду,аускладусаважећимупутствимаипроцедурама.

Приручникимазациљдапомогнеинструкторимаинаставницимауорганизацијии увођењу нових обука, или у унапређењу, ажурирању или допуњавању постојећихматеријалазаобукесакрајњимрезултатомподизањаквалитетаиефикасностиобуке.

Поштосе системиобразовањаиобука, аусловљенекултуролошкимнаслеђем,итемеизобластиречногтранспортазнатноразликујуодземљедоземље,наставниматеријал је применљив за групу полазника са основним улазним стандардима заобуку.УпотребљенисустандарднитерминиитехничкисадржајиусвакоммодулудабисепостиглинивоизнањаикомпетенцијадефинисанихуважећимЕУпрописимаипрепорукама.

СледећиконзорцијумјеприпремиоприручникзаобукууоквирупројектаDanubeSKILLS,финансираногсредствимаДунавскогтранснационалногпрограма(DanubeTrans-nationalProgramme):

САДРЖАЈ

ЗАШТИТА НА РАДУ1.OПШТЕДЕФИНИЦИЈЕ...........................................................................................................................................................................72.УВОД................................................................................................................................................................................................................73.ИСХОДИУЧЕЊА........................................................................................................................................................................................74.ИНСТРУКЦИЈЕИПРАВИЛАЗАСИГУРНОСТТОКОМРАДАИСПРЕЧАВАЊЕНЕСРЕЋА.....................................8

4.1СИГУРНАРАДНАПРАКСА..................................................................................................................................................................................................................8

4.2РАДНЕИНСТРУКЦИЈЕОЗДРАВЉУИСИГУРНОСТИТОКОМАКТИВНОСТИНАБРОДУ..................................................................................8

4.3СИГУРНОСНЕИНСТРУКЦИЈЕИПРАВИЛАЗАСИГУРНОСТНАРАДУИСПРЕЧАВАЊЕНЕСРЕЋА..............................................................9

4.4ЗДРАВСТВЕНЕИСИГУРНОСНЕРАДНЕИНСТРУКЦИЈЕТОКОМАКТИВНОСТИНАБРОДУРАДИСПРЕЧАВАЊАНЕСРЕЋА......12

5.РАЗУМЕТИИЈАСНОПРЕНЕТИДУЖНОСТИНАБРОДУ.....................................................................................................145.1КОМУНИКАЦИЈАСАУПРАВОМИДРУГИМАКОЈИОБАВЉАЈУДУЖНОСТИ........................................................................................................14

5.2ВАЖНОСТПОШТОВАЊАТИМСКОГРАДА.............................................................................................................................................................................15

5.3ОПАСНОСТИПОБРОДКОЈЕСЕОДНОСЕНААЛКОХОЛИНАРКОТИКЕ..................................................................................................................15

6.ЛИЧНАЗАШТИТНАОПРЕМА..........................................................................................................................................................166.1ЛИЧНАЗАШТИТНАОПРЕМА........................................................................................................................................................................................................16

7.ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................................................................................................16

МЕДИЦИНСКА ПРВА ПОМОЋ1.УВОД............................................................................................................................................................................................................. 192.ИСХОДИУЧЕЊА..................................................................................................................................................................................... 193.СИГУРНОСНЕИНТЕРВЕНЦИЈЕУВАНРЕДНИМСИТУАЦИЈАМАУСКЛАДУСАПРОПИСАНИМИНСТРУКЦИЈАМАИПРОЦЕДУРАМА............................................................................................................................................... 19

3.1ОПШТЕОДРЕДБЕ................................................................................................................................................................................................................................19

3.2TИПОВИВАНРЕДНИХСИТУАЦИЈА...........................................................................................................................................................................................19

3.3ПРОПИСАНЕПРОЦЕДУРЕУСЛУЧАЈУНЕСРЕЋЕ................................................................................................................................................................19

4.ПРВАПОМОЋНАБРОДУ...................................................................................................................................................................204.1МЕРЕПРВЕПОМОЋИУХИТНИМСЛУЧАЈЕВИМА............................................................................................................................................................20

4.2СТРУКТУРАИФУНКЦИЈЕЉУДСКОГТЕЛА............................................................................................................................................................................20

4.3ОПШТИПРИНЦИПИПРВЕПОМОЋИНАБРОДУ................................................................................................................................................................22

4.4ПРЕДВИЂЕНЕМЕРЕУХИТНИМСИТУАЦИЈАМА................................................................................................................................................................22

4.5СТАВЉАЊЕКРВАРЕЊАПОДКОНТРОЛУ..............................................................................................................................................................................25

4.6ШОК............................................................................................................................................................................................................................................................26

4.7ОПЕКОТИНЕОДВРЕЛЕТЕЧНОСТИ,СТРУЈЕИСТРУЈНОГУДАРА..............................................................................................................................26

4.8ХЕМИКАЛИЈЕ.........................................................................................................................................................................................................................................27

4.9ПРЕЛОМИ................................................................................................................................................................................................................................................27

4.10ПРЕЛОМИОДРЕЂЕНОГДЕЛАТЕЛА......................................................................................................................................................................................27

4.11TРАНСПОРТОВАЊЕЖРТВЕ........................................................................................................................................................................................................28

5.ОПШТАХИПОТЕРМИЈАУСЛЕДПОТАПАЊАУХЛАДНУВОДУ....................................................................................... 295.1ОПШТАХИПОТЕРМИЈА....................................................................................................................................................................................................................29

5.2ПРВАПОМОЋКОДХИПОТЕРМИЈЕ...........................................................................................................................................................................................29

5.3ПРОМРЗЛИНЕ.......................................................................................................................................................................................................................................29

6.ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................................................................................ 30

ТЕХНИКЕ ЛИЧНОГ ПРЕЖИВЉАВАЊА1.УВОД............................................................................................................................................................................................................. 332.ИСХОДИУЧЕЊА..................................................................................................................................................................................... 333.ЛИЧНАЗАШТИТНАОПРЕМАИОПРЕМАЗАСПАСАВАЊЕНАБРОДУ...................................................................... 33

3.1ЛИЧНАОПРЕМАЗАСПАСАВАЊЕ...............................................................................................................................................................................................33

3.2ОПРЕМАЗАСПАСАВАЊЕ................................................................................................................................................................................................................35

4.ПОМОЋУАКЦИЈАМАСПАСАВАЊА............................................................................................................................................. 384.1ОПЕРАЦИЈАТРАГАЊАИСПАСАВАЊА.....................................................................................................................................................................................38

4.2СПАСАВАЊЕ,ЗБРИЊАВАЊЕИТРАНСПОРТОСОБАУНЕВОЉИ...............................................................................................................................39

4.3ПРОЦЕДУРАСПАСАВАЊАПЛИВАЧАУНЕВОЉИ...............................................................................................................................................................40

5.ПУТЕВИУСЛУЧАЈУОПАСНОСТИ.................................................................................................................................................405.1СИГУРНОСНЕПРОЦЕДУРЕ.............................................................................................................................................................................................................40

5.2БЕЗБЕДНЕРУТЕЗАЕВАКУАЦИЈУ..............................................................................................................................................................................................41

6.СИСТЕМИНТЕРНЕКОМУНИКАЦИЈЕИАЛАРМНИСИСТЕМ..........................................................................................416.1КОМУНИКАЦИЈАУВАНРЕДНИМСИТУАЦИЈАМА..............................................................................................................................................................41

6.2АЛАРМНИСИСТЕМ............................................................................................................................................................................................................................41

7.РЕФЕРЕНТНАДОКУМЕНТА............................................................................................................................................................42

ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА1.УВОД.............................................................................................................................................................................................................452.ИСХОДИУЧЕЊА.....................................................................................................................................................................................453.ТЕОРИЈАИКЛАСИФИКАЦИЈАПОЖАРА...................................................................................................................................45

3.1ПОЖАР......................................................................................................................................................................................................................................................45

3.2КЛАСЕПОЖАРА...................................................................................................................................................................................................................................47

4.ОПАСНОСТОДПОЖАРАНАБРОДУИПРЕВЕНЦИЈАПОЖАРА......................................................................................484.1ПУШЕЊЕИНЕЗАШТИЋЕНАСВЕТЛА......................................................................................................................................................................................48

4.2СПОНТАНОСАГОРЕВАЊЕИСАМОПАЉЕЊЕ.......................................................................................................................................................................48

4.3ЕЛЕКТРИЧНАКОЛАИЕЛЕКТРИЧНИУРЕЂАЈИ.................................................................................................................................................................48

4.4РАДИОАНТЕНА....................................................................................................................................................................................................................................48

4.5ЗАПАЉИВЕТЕЧНОСТИ....................................................................................................................................................................................................................49

4.6ЛОКАЦИЈЕОПАСНОСТИОДПОЖАРАНАБРОДУ...............................................................................................................................................................49

5ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТИ..........................................................................................................................................................525.1ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТИНАВОДУ...................................................................................................................................................................................52

5.2ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТИНАУГЉЕН-ДИОКСИД.......................................................................................................................................................54

5.3ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТНАПЕНУ......................................................................................................................................................................................55

5.4ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТИНАПРАХ...................................................................................................................................................................................56

5.5ПРОТИВПОЖАРНИАПАРАТИСАХЕМИЈСКИМСРЕДСТВОМ.......................................................................................................................................57

6.ПРОЦЕДУРЕУСЛУЧАЈУПОЖАРА.................................................................................................................................................586.1УПОТРЕБААПАРАТАЗАГАШЕЊЕПОЖАРА..........................................................................................................................................................................58

6.2ОПШТАУПУТСТВАЗАУПОТРЕБУ..............................................................................................................................................................................................58

6.4АПАРАТЗАДИСАЊЕ(ИЗОЛАЦИОНИАПАРАТ)...................................................................................................................................................................59

6.5EMERGENCYESCAPEBREATHINGDEVICES(EEBD)...........................................................................................................................................................59

6.6ОРГАНИЗАЦИЈАБОРБЕПРОТИВПОЖАРАНАБРОДУ.....................................................................................................................................................59

6.7ЛОКАЦИЈАПРОТИВПОЖАРНЕОПРЕМЕИСИСТЕМАДЕТЕКЦИЈЕ..........................................................................................................................60

7.РЕФЕРЕНТНАДОКУМЕНТА.............................................................................................................................................................60

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ1.ОПШТЕДЕФИНИЦИЈЕ.......................................................................................................................................................................652.УВОД.............................................................................................................................................................................................................653.ИСХОДИУЧЕЊА.....................................................................................................................................................................................664.ЗАШТИТАЖИВОТНЕСРЕДИНЕ.....................................................................................................................................................66

4.1МЕЂУНАРОДНИПРОПИСИКОЈИСЕОДНОСЕНАЗАШТИТУЖИВОТНЕСРЕДИНЕ.........................................................................................66

4.2ЗАГАЂЕЊЕВОДА.................................................................................................................................................................................................................................67

4.3ЕКОЛОШКИЕФЕКТИИЗЛИВАЊАНАФТЕ.............................................................................................................................................................................68

4.4ЗАГАЂЕЊЕВАЗДУХА.........................................................................................................................................................................................................................70

4.5ОПАСНЕМАТЕРИЈЕИАСПЕКТИЖИВОТНЕСРЕДИНЕ....................................................................................................................................................72

5.ПРЕВЕНЦИЈАЗАГАЂЕЊА.................................................................................................................................................................. 725.1ОПШТЕМЕРЕЗАСПРЕЧАВАЊЕЗАГАЂЕЊАЖИВОТНЕСРЕДИНЕ..........................................................................................................................72

5.2БЕЗБЕДНЕОПЕРАЦИЈЕИПРОЦЕДУРЕСКЛАДИШТЕЊА..............................................................................................................................................73

5.3СПРЕЧАВАЊЕДАЉЕГОШТЕЋЕЊАНАКОНСУДАРАБРОДОВА.................................................................................................................................73

6.СМАЊЕЊЕПОТРОШЊЕГОРИВАИЕМИСИЈАУУВT-U.................................................................................................... 736.1МЕРЕЗАСМАЊЕЊЕПОТРОШЊЕГОРИВАИЕМИСИЈАУУВT-У...............................................................................................................................73

7.ПРИКУПЉАЊЕИОДЛАГАЊЕОТПАДА..................................................................................................................................... 747.1ВАЖЕЋИПРОПИСИКОЈИСЕОДНОСЕНАОТПАД.............................................................................................................................................................74

8.РЕФЕРЕНТНАДОКУМЕНТА............................................................................................................................................................. 75


МОДУЛ I

ЗАШТИТА НА РАДУ

Модул I – Заштита на раду

6


7

1. OПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕУсврхуовогприручникаследећитерминидефинисанисунаследећиначин:

• надлежни орган:министарство,секторвладеилидругиорганкојиимаовлашћењеда издаје прописе, наређења или друге инструкције које имају тежину законау погледу сигурности и здравља на било ком броду регистрованом нањиховојтериторијиилибилокомбродууњиховимтериторијалнимводамаилукама;

• стручна особа: члан посаде који поседује одговарајуће квалификације, попутодговарајућеобуке,идовољнознања,искустваивештине,укључујућиибилокојисертификаткојизахтеванадлежниорган,какобисепопунилаодређенапозиција,обавиоспецифичанзадатакилипреузеланадзорнаодговорност.Надлежниорганможедефинисатиодговарајућекритеријумезапостављањетихособаидужностикојесуимдодељене.

• посада:особљеунутрашњепловидбекојерадинаброду,осимКапетанаброда;• официр:особакојаимачинофицирапреманационалнимзаконимаилипрописима;• лична заштитна опрема:укључује,алинијеограниченасамоназаштитноодело,заштитне кациге, заштиту за очи и лице, слушну заштиту, рукавице, заштитнуобућу, ужад за спасавање, заштитне појасеве за спасавање, апарат за дисање иреспираторе,попотреби;

• одговорне/надлежне особе:лицакојаимајуовлашћењакојасуимдодељенабилодиректноилииндиректноодстраневласникаилиКапетанабродадаизвршавајуилинадгледајудужностииоперацијеупосебнимоколностима;

• брод:билокојирегистрованипловниобјекатунутрашњепловидбе,билоујавномилиприватномвласништву,акојијеангажованутрговачкојпловидби;

• власник брода:билокојелице/а,илиорганизација,којепоседујебродилизаступавласникаиодговорнојезабродињеговуопремуиличлановепосадекојираденаброду.

2. УВОДОвај приручник за курс осмишљен је и за тренере који ће бити укључени у обукуодређеног програма обуке, и за полазнике обуке, као наставно средство како би сеолакшаопроцесучења.

Главни циљовогприручникаједапружипрактичноупутствоосигурностииздрављунабродусаосвртомнаспречавањенесрећа,болестиидругихштетнихефекатапоздрављеособљаунутрашњепловидбе,акојеседешавајууследпослованабродовимаунутрашњепловидбе.

3. ИСХОДИ УЧЕЊАНаконзавршеткаовогкурса,полазнициобукетребадапознају:

• прописанеплановеипроцедуреуванреднимситуацијама;• сигналезаузбунууванреднимситуацијама;• прописане/исправнекоракеудатимвежбамаванреднихситуација;• сигурноснеризикеудатимситуацијама;• прописнуличнузаштитнуопремузазадаткенаброду;• процедурезаулазакузатворенепросторе.


8

4. ИНСТРУКЦИЈЕ И ПРАВИЛА ЗА СИГУРНОСТ ТОКОМ РАДА И СПРЕЧАВАЊЕ НЕСРЕЋА

4.1 Сигурна радна пракса

4.1.1 Опште дужности и одговорности власника брода

Власникбродајепревасходноодговоранзасигурностиздрављесвихчлановапосаденаброду.

Ипак,свaкодневнаодговорностгенералнолежинаКапетануброда,којитребадапратипроцедуреизвештавањавласникаброда.

4.1.2 Опште дужности и одговорности Капетана брода

Капетанбродатребадапримениполитикуипрограмвласникабродаакојисеодносенасигурностиздрављенаброду.Политикаипрограм,укључујућииправиласигурностииинструкције,требадабудујаснопренетасвимчлановимапосаде.

4.1.3 Опште дужности и одговорности чланова посаде

Чланови посаде треба да се постарајудаобезбедесигурнераднеусловеидасеохрабреда без страха и предрасуда изражавају своје ставове о радним процедурама које суусвојене,јеронемогудаутичунасигурностиздравље.

4.2 Радне инструкције о здрављу и сигурности током активности на броду

4.2.1 Врста ризика на броду

Постојеразневрстеризиканаброду:• оклизнућа,саплитањаипадовиуследклизавихповршина(нафта,маст,отпад,вода,лед,итд)илипрепреке(цевоводи,кабловизазаваривање,оковизапривезивање,жице,ужад,итд);

• повредеглавеуследнискогдовратка,висећегтерета,опремеилиматеријалакојипада;

• пад кроз отворе, непреграђенемеђупалубне просторе, лабаве или решетке којенедостају;

• одећа,прстиухваћенипокретноммашинеријомпопутбруснихплоча,бубњавитла,зупчаника,замајаца,итд.

• опекотинеодпарнихцеви,врућихмашина,варницаодварења;• повредеокаодлетећихпарчића,варења,хемикалија;• ризициодекстремнихвременскихуслова,нпр.нискетемпературемогудаизазовупромрзлине.


9

4.3 Сигурносне инструкције и правила за сигурност на раду и спречавање несрећа

4.3.1 Предности сигурне радне праксе

Организациједобрепраксеверујудапрофесионалноздрављеисигурност:• доприносе томе да заинтересоване стране увиде да је организација друштвеноодговорна;

• штитииподижерепутацијуикредибилитеторганизације;• помажедасемаксимизирајуперформансеи/илипродуктивностзапослених;• повећавајуоданостзапосленихтиму/организацијиуцелини;• стварајукомпетентнију,срећнијуиздравијураднуснагу;• смањујутрошковепословањаизастоја;• пружајуорганизацијамамогућностдаиспунеочекивањамуштеријакадајеречопрофесионалномздрављуисигурности,и

• охрабрујураднуснагудаостанеактивнаштодуже.

4.3.2 Опасности везане за ризике на броду

Различитеопасностинабродувезанезаособљеибродсу:• кретањеброда;• омогућавањесигурногукрцавањаиискрцавањасаброда(нпр.лучкисиз,чамцинаброду);

• смештањепокретнихобјеката;• руковањемашинама;• радсаструјомиелектричномопремом/уређајима;• мерепредострожностиипротивпожарназаштита;• употребаручногалата;• употребапокретнихелектричнихалата;• оклизнућа,падовиисаплитања.

4.3.3 Сигурно кретање на броду

Опште одредбе

Члановипосадетребадасекрећунабродуимајућиувидумогућностизненадногтрзајаилијакогљуљањабродадокјенаунутрашњимпловнимпутевима.

Монтиранаопремакојапредстављапрепрекуикојаможебитиопасназавозила,уређајезаподизањеилиособетребадабудууочљиваузпомоћбоје,обележавањаилиосветљења.

Свакапрепреканапалубиипрепрекаувисиниглавекојепредстављајуопасносттребадабудуозначенесветлом,уочљивомбојом.

Гдејетопотребно,требапоставитиупозорења.Графичкесимболетребакориститигдејетомогуће.

Препрекеувисиниглаветребадабудутапациране.

Присмештањупалубногтеретатребаводитирачунадаприступпросторијамазапосадубудесигуран,запосадукојарадинаброду,каоисигуранприступсигурноснојопреми.


10

4.3.4 Сигуран приступ броду

Начини укрцавања на брод

Требалобидапостојисигуранприступизмеђубилокогбродаибилокогпристаништа,понтонаилисличнеконструкцијеилидругогбродаузкојијебродпривезан.

Члановимапосадетребапружитиадекватнеинформацијеотомекакосигурнопрелазитидоиодбродапрекопоморскогтерминалаилипросторазаруковањетеретанаобали.

У неким модерним лукама приступну опрему и информације о сигурном приступупружајулучкевласти.Међутим,Капетанбродатребадасепостара,коликојетомогуће,даопремазадовољавапрописанестандардесигурности.

Приступтребауглавномбитипреколучких сизних степеница или бродског сизаштоодговарараспоредупалубе,величини,обликуимаксималномнадвођупловногобјекта.

Лучкесизнестепеницеилибродскисизтребадасутакоконструисанидатокомобичнепроменеугазуиливисинибродаизнаддокамогулакодасеприлагоде.

Тамогдејетомогуће,лучкесизнестепеницетребадаимајуокретнуплатформунаврху,газиштаотпорнанаклизањеиточковеиливаљкепридну.

Лучке сизне степенице

4.3.5 Смештање терета

Сав терет требада буде смештени осигуранна такавначинда сеизбегнеизлагањеброда и људи на броду непотребном ризику. Сигурно складиштење и обезбеђивањетерета зависи од правилног планирања, извршења и надзора од стране прописноквалификованогиискусногособља.

Крцање,складиштењеиобезбеђивањебилокојегтеретаосимрасутогморасеизвршитиускладусаодобренимбродскимупутствомзабезбедносмештањетерета.


11

4.3.6 Руковање машинеријом (фиксиране инсталације)

Свеоперацијеумашинскимпросториматребадаобављастручнаособаподнадзоромодговорногофицира.

Ниједна особа која није овлашћена и обучена за то не треба да управља машином.Машински оператери треба да буду стручни за коришћење машине и упознати саконтролама.

Ниједан посао осим рутинских дужности не би требало да започне без наређењаодговорног официра. Радове одржавања треба извршити у складу са упутствимапроизвођача. Када је то неопходно, одређени рад треба извршити у оквиру система“дозволазарад”.

4.3.7 Рад са струјом и електричном опремом/уређајима

Чланови посаде треба да прођу адекватну обуку пре него што се одобри рад наелектричниминсталацијама.

Инсталацијетребадабудуодржаванеизаштићенекакобисесмањиламогућностодпожара,спољнеексплозије,електричнихшоковаиопасностипочлановепосаде.

Свиделовиподнапономтребадабудуефикасноизолованиизатворениуцевоводеилизаштићенинанекидругиначиниодржаваниутомстању.

4.3.8 Употреба ручног алата

Алаттребапажљивоодржаватиикориститисамозаонусврхузакојујенамењен.

Оштећенилинебезбеданалатнетребакористити.

Алаткојисенекористисместитиуносач,кутијуилидржачалата.

Савалатсместитиуормарићеилинанекодругоодговарајућеместопозавршеткурадногпериодаилиоперације.

4.3.9 Употреба преносних електричних, пнеуматских и хидрауличних алата

Електричниалатисуопасниакосенеодржавајуинеупотребљавајуисправно.

Посебноводитирачунакадачлановипосадерадеувлажнимусловима,јерјеризикоделектричногударазнатноповећануприсуствувлагеиливеликевлажности.

4.3.10 Спречавање оклизнућа, саплитања и падова

Оклизнућа, саплитања и падовисумеђунајчешћимнезгодакоједоводедоповреданаброду.Свичлановипосадезнајудајебродкојисекрећепловнимпутевимасасвим

Ручни алат Електрични алат


12

различита радна средина од оне на обали, са нестабилномрадномплатформом којанеизбежночининезгодумогућом.

Постојимногоузрока,алионигенералноспадајууследећукатегорију:лошеодржавањенаброду,непоштовањесигурноснихпроцедура,слабаприменатешкостеченихзнањакрозобукуиискуство.

4.4 Здравствене и сигурносне радне инструкције током активности на броду ради спречавања несрећа

4.4.1 Крцање и искрцавање терета

Превозтеретајевеомаопасанпосао.Мождаизгледакаоједноставанзадатакпребацивањаствари са једног места на друго. Али крцање, искрцавање и транспорт терета могуизазватиозбиљнеповреде,пачакибитифатални.Радницикојивршекрцањеиискрцајтеретаизложенисуозбиљнојопасностијерихтешкипредметимогуударитиилипастинањих,уколиконепратеодговарајућесигурноснепроцедурезакрцањеиискрцај.

Крцање,складиштењеиобезбеђивањетерета,осимрасутогтерета,обављасеускладусаодобренимбродскимприручникомообезбеђивањутерета.

4.4.2 Привезивање и одвезивање

Свичлановипосадеукључениубилокојеоперацијепривезивањаиодвезивањабродатребадабудуобавештениоопасностимаукључивањаутаквеоперације.

Надлежнолицетребадабудезадуженозапословепривезивањаидаутврдиданемаособауопасномположајупренегоштозапочнепонирањеилиослобађањеброда.

4.4.3 Рад на висини и на боковима

Требаразмислитиосистемудозвола-за-радкадајеупитањураднависиниилиузбоковеу зависности од природе посла. Рад на висини захтева да се нарочито узме у обзирприродасамеоперације.

Нарочито се мора водити рачуна о условима воде и временским условима као имогућностима изненадне олује пре него што започне рад на висини или уз бокове.Уопштено,раднависиниилиузбоковенетребадозволитиуколикокретањеброданаунутрашњимпловнимпутевимачинитакаврадвисокоризичним.

Привезивање Члан посаде обавља рад на висини у висећој столици


13

4.4.4 Рад са опасним и иритирајућим супстанцама и зрачењем

Опаснимииритирајућимсупстанцаматребаруковатисамоподнадзоромодговорногофицира.

Члановипосадетребаданоселичнузаштитнуопрему.

4.4.5 Рад са акумулаторима

Спремиште са акумулаториматребада јеадекватнопроветренокакобисеизбеглонагомилавањеексплозивнихгасова.

Расветаибилокојаелектричнаопремаупросторијисаакумулаториматребадабудусертификованииодобренизарадуатмосферикојасадрживодоник.

Посебниризициприликомпуњењаакумулаторапредстављајуексплозијаводоникаикратакспој.

4.3.6 Боравак у машинској просторији

Члановипосаденетребадасезадржавајусамиумашинскојпросторијибезпосаде,осимаконисудобилидозволуиинструкцијеодстранеинжењерскогофицирананадлежногутомтренутку.

Обавештењаосигурносниммерамаистаћинасвимулазимаупросторијукакобибилавидљивазасвечлановепосаде.Такође,уколикојепланиранодасеизненадапокренемоторумашинскојпросторијибезпосаде,требаиздатиупозорењеотоме.

4.3.7 Терет који се подиже

Ручно руковање

Термин “ручно руковање” користи се да се опише било која операција која укључујетранспортилиподржавањетерета,подизање, спуштање, гурањеивучу,ношењеилипомерањеузпомоћрукуилиснагетела.Овајначинсегенералнокористиузопрезкакобисеспречилеповредемишићаикостију.

Повредемишићаикостијумогуседогодитикаорезултатнезгоде,лошеорганизацијеилинезадовољавајућеградногметода.

Meханичко руковање

Опремомзаруковањетеретомтребада управља самообученаиособа саискуством.Увектребапратитиупутствапроизвођачакојасетичуоперацијаиодржавањакојасунаведенаубродскомупутствузаруковање.

Опремутребадапровераванадлежнаособапреинаконупотребе.Ниједнаопреманетребадабудеуупотребиуколикопрописанисертификатиодобрењаиатестинисунабродуилисуневажећи.

4.4.8 Ступање и рад у затвореним и ограниченим просторима

Свезатворенеилиограниченепросторетребасматратинебезбеднимзаулазакдоксенедокажесупротно.


14

Уколикопостојинеочекиваносмањењеилигубитаквентилације,упросторимакојесеобичнопроветравајунабилокојиначин,утомслучајутепросторетребасматратитакођеопасним.Свакизатворенилиограниченпросторможеиматиатмосферусанедовољномколичиномкисеоника,и/илидасадржизапаљиваилитоксичнаиспарењаигасове,чимепредстављаогроманризикпоздрављеилиживотсвакогакотуулази.

Пре уласка у простор треба предузети мере предострожности како би се учиниобезбеднимзаулазакбезкоришћењаапаратазадисање,икакобиостаобезбедандоксуморнариунутра:

• стручнаособатребадаизвршипроценупростораипоставиодговорногофицирадапредводиоперацију;

• идентификоватипотенцијалнеризике;• припремитииобезбедитипросторзаулазак;• тестиратиатмосферу;• користитисистем„дозвола-за-рад“;• потврдитииследитипроцедурезаулазак;• токомцелогпроцесаодржаватисталнувентилацију.

5. РАЗУМЕТИ И ЈАСНО ПРЕНЕТИ ДУЖНОСТИ НА БРОДУ

5.1 Комуникација са управом и другима који обављају дужности

Као и на сваком радном месту, способност чланова посаде да допринесу ефикаснојкомуникацијиитимскомрадујекључназадоброфункционисањеиспровођењесигурнеоперације.

Комуникација је чин пружања, преношења и примања информација. Тимски радпредставља заједнички рад у организованом и заједничком напору. Ефикаснакомуникацијаитимскирадзахтевајудавањејаснихипрецизнихинформација,слушање,постављање питања и пријем повратне информације које потврђују да су осталиразумелиинструкцијечимесеипостижезаједничкициљилисврха.

Комуникација на командном мосту

Комуникацијаунутарчлановакомандногмостаморабитијасна.Комуникацијаизмеђучлановапосадекојиговореразличитим језиком,нарочитосанеискуснимчлановимапосадеморабитиобављенанадоговореномјезику.

Претходнодоговоренаигенералноразумљиванавигационакомандајепредностуовомконтексту.КомплетналистаEDINNAСтандарднихкомуникационихфразаунутрашњепловидбе–познатаикаоRiverspeak–обимнаје.


15

5.2 Важност поштовања тимског рада

Рад у тиму

Рад у тиму и слободни проток информација професионално охрабрује развој односаизмеђукомандногтима.

Комуникација на мосту мора бити отворена, без ограничења која узрокују разликеу положају који у ланцу команде заузимају људи укључени у одређене активности.ОтворенакомуникацијакојуморадаобезбедиКапетанброданамостуалиидругимсекторимабродатакођеукључујеобукуновихчлановаиупознавањесаелементимаипосебнимкарактеристикамаброда.

5.3 Опасности по брод које се односе на алкохол и наркотике

Злоупотребанаркотикаиалкохолаињиховинеповољниутицајинасигурностједансуоднајвећихпроблеманашегдоба.Сходнотоме,тимесеувеликојмерибавеијавностивладинипрописи.

Комуникација са тимом

Етикете које забрањују наркотике и алкохол


16

6. ЛИЧНА ЗАШТИТНА ОПРЕМА

6.1 Лична заштитна опрема

Врста опреме

Комбинезони, рукавице и одговарајућа обућа прописна су радна опрема за већинупослованаброду,алипонекадненудеадекватнузаштитуододређенихопасностинаспецифичнимзадацима.

Личназаштитнаопрематребабитиодабранаускладусаопасностимаукојимасеносиипосломкојисеобавља,апремапроцениризика.

Личназаштитнаопремаможесекласификоватинаследећиначин:

Тип ПримериЗаштитазаглаву Заштитнекациге,заштитникачкет,заштитазакосуЗаштитаслуха Наушнице,чеповизаушиЗаштитазалицеиочи Заштитненаочаре,визирзалицеЗаштитнаопремазадисање Маскезапрашину,респиратори,апаратзадисањеЗаштитазарукеистопала Рукавице,заштитнечизмеиципелеЗаштитатела Заштитна одела, заштитни каишеви, појасеви за

спасавање,кецеље,лакоуочљиваодећаЗаштитаоддављења Прслукзаспасавање,заштитнебовеиколутовиЗаштитаодхипотермије Оделазаурањањеиоделапротивизлагања

7. ЛИТЕРАТУРА • CodeofSafeWorkingPracticesforMerchantSeafarers–MaritimeCoastguardAgency–edition2016;

• Accidentpreventiononboardshipatseaandinport–InternationalLabourOfficeGeneva–secondedition1996;

• IMOModelcourse1.21–PersonalSafetyandSocialResponsibilities–edition2000;• SafetyatSeamagazine,Vol.51,Issues583,September2017• https://ro.wikipedia.org;• https://pixabay.com/ro/.


МОДУЛ II

МЕДИЦИНСКА ПРВА ПОМОЋ

Модул II – Медицинска прва помоћ

18


19

1. УВОДОвескриптенамењенесуитренеримакојићебитиукључениуобукуодређеногмодула,алииполазницимаобуке,каонаставносредствокојећепомоћидасеолакшанаставнипроцес.

Главнициљовескриптеједапружипрактичноупутствоитренеримаиполазницимакурса за пружање прве помоћи како би били способни да примене праве мере уванреднимситуацијаманаброду,илидаодлучекадајесигурнијесачекатисаприменомдокнестигнестручноособље.

2. ИСХОДИ УЧЕЊАНаконзавршеткакурса,полазницићезнати:

• какодасепоставеуодређенојситуацији,правовременоактивирајуалармсходнооколностиманесрећеилимедицинскеситуације;

• даидентификујумогућузрок,природуиобимповреда,дареагујубрзоипознајуредоследакцијаусузбијањупотенцијалнихпретњипоживот;

• дасмањеризикпосебеижртвуусвакомтренутку.

3. СИГУРНОСНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА У СКЛАДУ СА ПРОПИСАНИМ ИНСТРУКЦИЈАМА И ПРОЦЕДУРАМА

3.1 Опште одредбе

Члановипосадетребадабудуобавештениоместунакојетребадаодукадачујусигналзахитнеситуацијекаоиосвојимдужностимакадастигнуназборноместо.Местотребадабудедоброобележено.

Капетанбродатребадасепостарадајераспоредзаузбунусастављенидасередовнодопуњава новим информацијама а да су копије истакнуте на видљивимместима поцеломброду.Распоредзаузбунутребадасадржидетаљеооглашавањуопштеузбунеидругесигналезахитнеслучајеве,каоипроцедурекојетребапратитикадасеактивирајутисигнали.Тутребадасеналазииначиннакојићесеиздатинаређењезанапуштањеброда.Распоредзаузбунутребадасадржипојединачнедужностиособљанабродуисвихчлановапосаде,адужноститребададобијууписанојформи.

3.2 Tипови ванредних ситуација

• Пожарнаброду• Напуштањеброда• Човекумору

3.3 Прописане процедуре у случају несреће

Истрагаонесрећамаиинцидентимаигравеомаважнуулогуусигурности.

Капетанбродајеодговоранзаобавезноизвештавањеонесрећамаиопаснимситуацијамакојирегулишупрописи.

Тачкенакојесетребаусредсредитизависићеодоколности.Например,наконинцидента/несрећеједнаоднајважнијихстваријепружитипрвупомоћповређенимособама.


20

Одсуштинскејеважностидајенадлежнаособазалечењенабродуспособнадапрепознасимптомепацијенатаидапратињиховостање.

Прва помоћ је деловање усмерено ка спречавању смрти или даље штете по здравље болесне или повређене особе за коју се сматра да је животно угрожена.

Капетанбродазваничнојеодговоранзалечењенаброду.Упракси,надлежнаособајесамКапетанилиособакојујеонодредио.

Свичлановипосадетребадабудуприпремљенидапружепрвупомоћ.Морајудаимајудовољнознањаопрвојпомоћикакобиприменилиправемереухитнимслучајевимаиодлучиликадајебезбеднодаодложеприменудокнестигнестручноособље.

4. ПРВА ПОМОЋ НА БРОДУ

4.1 Мере прве помоћи у хитним случајевима

Процедурепрвепомоћиухитнимслучајевима:• проценаситуацијеиспасавањежртвеодопасности;• омогућавањедисање;• успостављањециркулације;• заустављањекрварењаиспречавањешока.

Приоритети

Наконналажењажртвенесреће:• постарајтеседанеугрозитесопственубезбедност;• акојепотребно,удаљитежртвуодопасности

(видитебелешкуисподоповређенојособиузатвореномпростору).Уколикосетуналазисамо једна повређена особа која је у несветиили крвари (без обзирана укупан бројповређених),одмахпружитепомоћтојжртвисамо,аондапошаљитепопомоћ.

Уколикопостојивишежртавакојесуунесвестииликрваре:• пошаљитепопомоћ;• онда започните са пружањем адекватне помоћи најугроженијој жртви премаследећемредоследуприоритета:обилнокрварење;заустављенодисање/радсрца;несвест.

4.2 Структура и функције људског тела

Мишићноскелетни систем

Мишићноскелетнисистемсастојисеодкостијуизглобовакојиихповезују,каоимишића.

Кардиоваскуларни систем

Срце,артеријеивенечинекардиоваскуларнисистем.Срцепумпакрвдосвихорганакрозартерије,акрвсевраћаусрцепутемвена.


21

Респираторни систем

Респираторнисистемсастојисеодноса,уста,ждрела,гркљана,душника,бронхија,дваплућнакрилаидијафрагме.

Систем за варење

Системзаварењесастојисеодгастроинтестиналногтракта:једњака,стомака,танкогцрева, дебелог црева, ректумаи ануса, каои зуба, језика, пљувачнихжлезда, јетреипанкреаса.

Нервни систем

Нервни систем се састоји од централног нервног система (ЦНС), каошто је мозак икичменамождина,иперифералнихнеравакојисегранајуизњега.

Скелетни систем

Mишићни систем

Кардиоваскуларни систем

Респираторни систем Систем за варење


22

Око

Окојелоптицапречника2,5цм,окруженабеоњачом.

Провиднарожњачасмештенајеупредњемделуока.

Ухо

Спољњеухосастојисеодекстерногуха(ушнашкољка)испољњегслушногканала.

Кожа

Кожасесастојиоддваслоја:епидермиса,илиспољњегслоја,којијепокривензаштитнимслојем(stratumcorneum),идермиса,илидоњимслојем.

4.3 Општи принципи прве помоћи на броду

Првапомоћсеодмахморапружитикакобисе:• успоставилодисањеирадсрца;• крварењеставилоподконтролу;• уклонилиотрови;• спречиледаљеповредепопацијента(например,склонитигаизпросторијекојасадржиугљенмоноксидилидим).

Никада не потцењујте и не третирајте као мање повреде:• несвест;• могућеунутрашњекрварење;• ранеодубода;• ранеблизузглобова;• могућепреломе;• повредеока.

Никада не сматрајте особу мртвом док се ви и други не сложите да:• пулснеможедасенапипа,нечујесеникакавзвуккадасеприслониувонагруди;• дисањејестало;• очисустакластеиупале;• осетнојенаглохлађењетела.

4.4 Предвиђене мере у хитним ситуацијама

4.4.1 Жртва у несвести

Редоследкораказаиницијалнупроценуилечењежртвекојанереагује:• Нереагујеинедишенормално;• ПозивХитнојСлужби-EMS;• Масажагрудногкоша–30притисака;• Наставитиоживљавањеуодносу30:2;• Чим стигне AED (Аутоматски Екстерни Дефбрилатор) укључити га и пратитиупутства.


23

4.4.2 Додатне информације у кључним корацима

Ослобађање дисајних путева и провера дисања

Обучени пружалац помоћи треба да брзо процени стање жртве ако реагује и дишенормално.

Oбавештавање хитних служби

112јеевропскителефонскибројзахитнеситуације,доступанјесвудауЕвропиипозивсененаплаћује.Могућејепозвати112сафиксногилимобилногтелефонакакобисеступило у контакт са хитним службама: хитном помоћи, ватрогасном бригадом илиполицијом.

Започињање масаже грудног коша

Припружањуручнемасажегрудногкоша:1. Притисакприменитиусрединигрудногкоша;2. Притиснутидодубинеоднајмање5цмалиневишеод6цм;3. Притискатигрудибрзиномод100-120компресијауминутисаштомањепрекида;4. Дозволитегрудимадасевратеупрвобитанположајнаконсвакекомпресије;не

наслањајтесенагруди.Положај руку

Експерименталнестудијепоказујубољехемодинамичкеодговорекадасекомпресијагрудивршиудоњемделугрудногкоша.Препоручујеседасеовоучинапоједностављенначин:„поставитеднодланауцентаргрудисадругомрукомпреко“.

Дубина компресија

Страходнаношењаштете,замориограниченаснагамишићарезултирајучестотимеда они који обављају оживљавање притискају груди мање него што се препоручује.Четириопсервационестудије,штампанеуУпутству2010,показујудапритисакод4,5-5,5цмкододраслихдајебољерезултатенегосведругинивоикомресијетокомизвођењаоживљавањаручно.

Стопа компресија

Стопакомпресијегрудидефинишесекаостварнастопакомпресијаусвакоммоменту.Разликујесеодбројакомпресијегрудиуодређеномвременскомпериоду,којеузимауобзирбилопрекидетокомкомпресијегруди.

ИзтогразлогаЕвропскоИстраживачкоВеће(ERC–EuropeanResearchCouncil)препоручуједасекомпресијагрудивршипристопиод100-120компресијауминути.

Чврста подлога

Оживљавањетребаобављатиначврстојподлозикадгодјетомогуће.Душекеиспуњеневаздухомтребарутинскииздуватитокоможивљавања.

Враћањегрудногкошаупрвобитанположај

Наслањањенагрудиштоспречавапотпуниповратакгрудиназадчестјеслучајтокоможивљавања.Кадаседозволипотпуниповратакгрудинаконсвакекомпресијебољијевенскипротоккрозгрудиштоможеповећатиефикасностоживљавања.Оникојипружајумасажугрудитребадаизбегавајунаслањањенаконсвакекомпресијегруди.


24

Радни циклус

Оптимални радни циклус (однос времена за које је потребно притиснути груди иукупногвременакојепротекнеодједнекомпресиједоследеће)проучаванјенапримеруживотиња и симулационим студијама са недоследним резултатима. Недавна студијанаљудимадовелајеупитањепретходнопрепорученираднициклусод50:50тимештонаговештавадафазе>40%нисумождаизводљиве,имогуседовестиувезусасмањеномдубиномкомпресије.

Повратне информације о техникама компресије

Коришћење повратних информација о оживљавању и непосредних уређаја токоможивљавањауклиничкојпраксислужитомедасепобољшаквалитетоживљавањакаоначинадасеповећашансазаповратакспонтанециркулације(ROSC-ReturnofSponta-neousCirculation)ипреживљавања.Формеповратнихинформацијаукључујугласовнекоманде,метрономе,визуелнебројеве,нумеричкидисплеј,таласе,вербалнекомандеивизуелнесигнале.

Успостављање даха

Код покретне, задихане свиње са незаштићеним, слободним дисајним путевима,континуирана компресија груди током оживљавања без вештачке вентилације,резултиралојепобољшанимисходом.Задиханостможедабудеприсутноуранојфазисрчаногзастојакодокотрећинељуди,штоолакшаваразменугасова.

Вентилација уста-на-нос

Вентилацијауста-на-носприхватљивајеалтернативавентилацијиуста-на-уста.Можедоћиуобзиркадасуустажртвеозбиљноповређенаилисенемогуотворити,кадаонајкојиоживљавапомажежртвиуводи,илијетешкопостићидобрузатвореностуста-на-уста.

Однос компресија-вентилација

Односод30:2препорученјеуУпутству2010заједнуособукојапокушаваоживљавањеодраслеособе.ЕвропскоИстраживачкоВећепрепоручујеодноскомпресија-вентилацијаод30:2.

4.4.3 Употреба аутоматског екстерног дефибрилатора – АЕД

АЕДјебезбеданиефикасанкадагаупотребљавајунестручниљудисаминималномилиникаквомобуком.АЕДомогућавадефибрилацијумногоминутапренегошто стигнепрофесионалнапомоћ.ПружаоциоживљавањатребаданаставемасажусаминималнимбројемпрекидатокомкомпресијегрудидокпоставеАЕДитокомњеговеупотребе.

Аутоматски Екстерни Дефибрилатор


25

4.4.4 Опструкција дисајних путева страним предметом (гушење)

Опструкцијадисајнихпутевастранимпредметом(Foreignbodyairwayobstruction-FBAO)није уобичајена али јемогућерешитиовај узрок случајне смрти.Пошто сенајчешћислучајевигушењаповезујусајелом,онисечестодешавају.Поштосужртвепрвобитносвеснеиреагују,постојиприликазараноминтервенцијомкојаможеспаситиживот.

4.5 Стављање крварења под контролу

Знаци и симптоми прекомерног губитка крви су:• слабостилинесвестица;• вртоглавица;• бледа,влажнаилепљивакожа;• мучнина;• жеђ;• брз,слабинеправиланпулс;• краткоћадаха;• проширенезенице;• звоњавауушима;• узнемиреност;и• страх.

Контрола

Крварењесеможеконтролисатидиректнимпритиском,усправљањемипритискомнатачкепритиска.Стезачсепримењујесамокадасвидругиметодинеуспејудаконтролишупрекомернокрварење.

Директан притисак

Најједноставнијиинајпожељнијиметодзаконтролисањеобилногкрварењајестављањегазе/завојапрекоранеиприменапритискадиректнонаместокрварењадланомруке.

Стезач

Стезачприменитизастављањекрварењаподконтролусамоакониједандругиначинне успе. За разлику од директног и притиска дланом, стезач затвара сву нормалнуциркулацијукрвиизаместапримене.

Примена директног притиска на рану


26

4.6 Шок

Шоккојиуслединаконповредејерезултатпадавиталнихфункцијаразличитихорганау телу. Ове функције су умањене јер је циркулација неадекватна или постоји мањаккисеоника.

Шокпрати:• губитаквеликеколичинекрви;• алергијскереакције;• тровањелековима,гасовимаидругимхемикалијама;• тровањеалкохолом;и• пуцањечиранажелуцу.

4.7 Опекотине од вреле течности, струје и струјног удара

Запаљена одећа

Када сенечија одећа запали, далеконајбољиначинда се угасипожар је да се одмахупотребипротивпожарниапаратсапрахом.Акотакавапаратниједоступан,положитеособуиугаситепламенумотавајућигаубилокојидоступанматеријал,илибацитенањегакофепуневоде,илиискориститецрево,ако јеприруци.Побринитеседа јесватињајућаодећаугашена.

Опекотине од ватре и вреле течности

Свеопекотинетребаохладитиштојепремогућехладномводом,наношењемутрајањуодбарем10минута,илипотапањемухладнуводу.Аконијемогућеохладитиопекотинуналицуместа,жртватребадабудепребаченанаместогдесеможеспровестихлађење.Покушајтедауклонитеодећунежноалинеодвајајтеонукојапријањанакожу.Затимпрекријтеопеченоместосувим,материјаломкојинијепаперјастивећијеодопекотине,азатимпревијтезавојем.

Опекотине од струје и струјног удара

Електричнежицемогусеуклонитисажртведрвенимштапом,столицом,изолованомжицом,илидругимнеметалнимпредметом.

Затимодмахпроверитедалижртвадишеидалисрцеради.

Акожртванедишедајтејојвештачкодисање.

Акојесрцестало,применитемасажусрца.

Пошаљитепопомоћ.

Модерни стезач


27

4.8 Хемикалије

Уклонитеконтаминирануодећу.Натопитежртвуводомкакобистеспралихемикалијеизочијуисакоже.Дајтеприоритетпрањуочијукојесунарочитоподложнеповредамаодхемикалија.Акојесамоокопогођено,нагнитеглавуустрануповређеногокадабистеспречилидахемикалијапређеудругооко.

4.9 Преломи

Преломјесломљенакост.Костможебитисломљенанадваиливишеместаилиможеимати уздужни прелом. Преломи се сматрају унутрашњим ако кожа није повређена.Уколикопостојиранакодилиблизупрелома,ондасетосматраотворенимпреломом.

Следећеиндикацијеуказујунатодајекостсломљена:• Чињеницадајетежакударацилидругасилапримењенанателоилиудове;• Самажртва,илидругиљуди,мождасучуликадајекостпукла;• Интензиванболнатомместу,нарочитонапритисакилипокрет;• Увртање:Упоредитеповређенисадобримудомилитомстраномтеладавидитедалијеповређенидеоотекао,далијесавијен,изуврнутилискраћен;

• Неправилности: Неправилне ивице кости могу се некада видети у отвореномпрелому.Могусенапипатииливидетиподкожомкодзатвореногпрелома;

• Губитакпокрета:Жртваможданијеустањудакористиповређенидеозбогбола.Онатакођеможеискуситивеомајакеболовеприпокушају,чакислабом,дагапомери.Посматрајтењенолицеупотразизазнацимабола.Некадакадасусломљениделовикостиспојени,пацијентможедакористиповређенидеоалиузвеликибол;

• Неприроданпокретидодиривањекрајевакостију:Ниједанодовихсимптоманетребатражитисанамером.Удовимогубитиопуштенииклимави,атрењесеможеосетитиприпокушајудасенаправиподршказауд.Билокојиодовихиндикаторауказујенатодајекостсигурносломљена;

• Оток:Местоможебитиотеченои/илиумодрицама.Тојемождауследунутрашњегкрварења.Отоксескороувекјављаодмахазатимследипроменабојекоже.

4.10 Преломи одређеног дела тела

Прелом лобање

Преломлобањеможедаузрокујепад,директанударац,дробљење,повредакрозустакаоштојеранаодметка.Пацијентможебитиусвесномстању,безсвести,илидаосећавртоглавицу,идаимаглавобољуилимучнину.

Прелом горње вилице

Приликомсвихповредалица,првикоракморабитиомогућавањедисања.

Прелом доње вилице

Прелом може узроковати деформацију вилице, зубе који недостају или су неравни,крварењеиздесни,отокипотешкоћепригутању.


28

Прелом надлактице (humerus) и лакта

Компликацијемогунастатикодпреломанадлактицеуследблизиненераваикрвнихсудоваузкост. Јављасеболиосетљивостнаместупрелома,иприсутан јеочигледандеформитет.Пацијентможданијеустањудаподигнерукуилисавијелакат.

Прелом подлактице (radius и ulna)

Уподлактици се налазе две велике кости, и било која или обемогу бити сломљене.Кадајесамоједнакостсломљена,другаделујекаоудлагаиможебитибезилиузмалодеформитета.Ипак,обележенидеформитетможебитиприсутанупреломублизуручногзглоба.Кадасуобекостисломљене,рукаобичноизгледадеформисана.

Прелом ручног зглоба и шаке

Сломљениручнизглобјеобичнорезултатпадасаиспруженомшаком.Обичнопостојигрудва–попутдеформитетаназадњемделуручногзглоба,штопратибол,осетљивостиоток.

Преломручногзглобанетребадиратиилиисправљати.Упринципу,требагатретиратикаопреломподлактице.

Прелом прста

Само сломљени прст треба имобилисати, а у исто време одржато мобилност другихпрстију.

Прелом кичме

Прелом кичме је потенцијално веома озбиљна повреда. Уколико сумњате на преломкичмефиксирајтежртвукакосенебипомералаинедозволитебилокомедагапомерадокнебудепостављеннатврдуравнуповршину.Сваконемарнопомерањежртве саполомљеномкичмомможедаоштетикичменумождину,штоможедадоведедосталнепарализеигубиткаосећајауногама,итимепредстављадодатнуопасностпоживот.

Прелом потколенице (tibia и fibula)

Преломипотколеницесучестиидешавајусекаорезултатразнихнезгода.Деформитетјевидљивнаместугдесуобекостиполомљене.Кадајесамоједнакостсломљена,другаделујекаоудлагаиприсутанјемалидеформитет.Кадајесломљенацеваница,вероватноседесиосложенипрелом.Присутанјеоток,аболјеобичнонесносан.

4.11 Tранспортовање жртве

Померањеболеснеилиповређенеособесаместанесрећеилинаобалијевеомаважно,јерњенживотможедазависиодраспоредакојијенаправљен,нарочитоакоимаповредукичме, срчано стање, иливеликипрелом, јер особаможепатитиодшока.Уз великиопрез,умиритепацијента,ипокушајтедастекнетеувидуврступовредекојурешавате,применитездравразум.

Преношење повређеног на рукама

Могућејеобичнопреношењеповређеногнарукама,причемудвапомагачаносежртвунарукама,асвакиодњихрукомпридржавалеђаираменаповређеног,аслободномрукомпридржавајуповређеногзабутине.Акојеособасвесна,онаможедасесамапридржавазараменапомагача.


29

Носила

Добраносилазаопштусврхунабродуселаконосе,дајучврступодлогупацијентуинарочитосукориснакодускихпролазакадатребаизбећитешкеуглове.

5. Општа хипотермија услед потапања у хладну воду

5.1 Општа хипотермија

Општахипотермијајеглавниузроксмртимеђуонимакојисупреживелибродолом.Ухладнојоколини,телоћеаутоматскиповећатинапордасезагрејекакобинадокнадилогубитактоплоте.Ипак,акојестопагубиткатоплотевећаодстопепроизводњетоплоте,телеснатемпературападаиследихипотермија.

5.2 Прва помоћ код хипотермије

Кодпреживелихкојису,иакосејакотресу,рационалнииустањудаопишустањествари:• заменитимокруодећусувомилидодатићебад;• проверитиималиповреда;• забранитиупотребуалкохола.

5.3 Промрзлине

Промрзлине мањег обима,најблажаформаповредеодхладноће,проузрокујеизлагањетемпературамаизнадсмрзавања(0-16°C)уусловимарелативновисокевлажности.

Знаци и симптоми:• пецкање;• свраб;• осећајгорења,могућепојачанозагревањем;• немаплиховаипроменебојекоже.

Tроручна носиљка Преношење уз помоћ двоје људи

Moбилизација стиснутим рукама Moбилизација уз помоћ ћебади


30

Промрзлина,којаукључујеодумирањекожејемногоозбиљнијаповреда.

Знаци и симптоми:

Услучајуповршинскепромрзлине:• самојекожаукључена;• бледакожаиоток;• плиховииспуњенипровидномтечношћу.

6. ЛИТЕРАТУРА• ПриручникизМедицинезаМорнаре–ФинскиИнститутзаПрофесионалнеболести–МинистарствоздрављаисоцијалнихпитањаиМинистарствоРада-Хелсинки-Издање2007;

• IMOModelCourseandCompendium1.13–ОсновеПрвепомоћи-IMO-Издање2000;• IMOModelCourseandCompendium1.15-MedicalCare-IMO-Edition2000;• Међународни медицински водич за бродове – 3. издање- Светска ЗдравственаОрганизација-издање2007;

• Увод у Прву помоћ - Стручна Прва помоћ – Министарство Здравља Румуније -Издање2009;

• УпутствозаОживљавање–Поглавље2–Основнаподршказаодраслеиаутоматскадефибрилација-Издање2015-ЕвропскоВећезатехникеоживљавања.


МОДУЛ III

ТЕХНИКЕ ЛИЧНОГ ПРЕЖИВЉАВАЊА

Модул III – Технике личног преживљавања

32


33

1. УВОДОвајнаставниматеријалимазациљдапомогнеуспровођењуЕУДирективе2017/2397опризнавањупрофесионалнихквалификацијауобластиунутрашњегводногтранспортаииспуњавањузахтеваСтандардакомпетенцијазапосадуречнихбродова–оперативнинивоибићедеоовогзаконодавногакта.

Основнициљовеобукеједачлановибродскепосадеуунутрашњемводномтранспортуовладајутеоретскимипрактичнимзнањимаосигурностиљудскихживотанареци.Такође, један од циљева је и да се, на што једноставији начин, упозори и укаже напоследиценепридржавањапроцедураипрописасигурнепловидбе.

Остваривањеовихциљевапретпостављаусвајањеминималнихстандардаупоштовањупроцедура,превенцијинезгода,болести,повреданарадуитд.

2. ИСХОДИ УЧЕЊАНаконтеоретскогделаобуке,полазницићекрозпрактичнидеообукеусвојитикакода:

• Идентификујуикористепрслукезаспасавање;• Идентификујуикористехидротермичкаодела;• Сигурноскачууводусабезбедневисине;• Правилносеукрцавајунасредствазаспасавањесапрслукомзаспасавање;• Вратесплавунормаланположај,уколикосеприликомспуштањауводуокрененакров;

• Одржавајунаповршиниводебезпрслуказаспасавање;• Рукујусредствимазакомуникацију;• Користеопремузаспасавањеипреживљавање.

3. ЛИЧНА ЗАШТИТНА ОПРЕМА И ОПРЕМА ЗА СПАСАВАЊЕ НА БРОДУ

3.1 Лична опрема за спасавање

3.11 Колутови за спасавање

Омогућавајупозитиванузгонзаједнуилипетособа.

Израђени су од природних (Cork, Kapok), или синтетичких материјала у пламенонаранџастојбоји,сацрвенимилибелимтракама.

Бројиврстаколутовазаспасавањепрописанјеузависностиодврстеивеличинеброда.

Колут за спасавање


34

Карактеристикеколутовазаспасавање:• Спољашњипречникјемаксимално800mm,аунутрашњиминимално400mm;• Израђују се од хомогеног плутајућег материјала, без избочина, струготина илигранула,каоибезваздушнихџепова,којимогуутицатинаузгонколута;

• Израђен је такодаможедаиздржиминимално14.5 kg гвожђа у слаткој води утрајањуод24h;

• Минималнатежинаколутаје2.5kg;• Ватроотпоранјеинерастопљивнајмање;• Конструисанисутакодаиздржепадуводу сависинебродадоводнелиније саминималним депласманом брода а да, при томе не губе своју функцију, као нидодатеелементе;

• Опремљен је самоактивирајућим и самозапаљивим звучним и светлоснимсигналима;

• Опремљенјеспецијалнообмотанимконопомминималногпречника9.5mmчијаједужинанајмањечетириспољнапречникаколута.Конопјефиксиранначетириједнакоудаљенетачкенаколуту,формирајућичетирипетље.

3.1.2 Прслуци за спасавање

Прслукзаспасавањејеосновносредстводабинепливачилипливачостаонаповршиниводеилипреживеопад у воду.Обично сеналази у свакој кабини, и поредчамацаисплавовазаспасавање.

Облачењепрслуказаспасавањесвакичланпосадеморанаучитинаконукрцајанаброд.Наупуствузаоблачењепрслукајеприказанначиноблачења.Постојеразличитипрслуцикојисеразличитовезују.Увежбавањеоблачењаивезивањапрслукајеиндивидуално.

Прслук за спасавање опремљен је звиждаљком/пиштаљком везаном сигурноснимконопомзапрслук,каоирефлекснимповршинама.

Прслук за спасавање за одраслемораиматипловностистабилносттакода:• Подигнеустаисцрпљенихилинесвеснихособа;• Окренетелоонесвешћенихособа,којеплутајулицемокренутимнадоле;• Нагнетелоуназадпривертикалномположајутела;• Подигнеглавуизнаднивоаводе;• Вратиособуу стабиланположајлицемпрема горе,накондестабилизацијекадателоплутаусавијеномположају.

Прслук за одраслетребадаомогућипливањенакраткојудаљености,какобиштопредопливаоиукрцаосенасредствозаспасавањеилинаматичниброд.

Прслуци за спасавање


35

Прслуцизаспасавањесуотпорнинависокетемпературе.

Прслуци на надувавање

Прслуцина надувавање због обезбеђења узгона,морају иматинајмањедве одвојенекоморекојесеаутоматскинадувавајуодмахнакондодирасаповршиномводе.Такође,имајумогућностиручногнадувавањаједнимпокретомрукеилиустима(свакакоморапосебно).

3.1.3 Хидротермичка одела

Хидротермичкоодело језаштитнооделокојеузнатнојмеризадржавателеснутемпературучовекаухладнојводи.Израђенојеодводоотпорнихматеријалатакода:

• може да се распакује и обуче без помоћи у року од 2 минута,узимајућиуобзироблачењебилокојеповезанеодећеилипрслуказаспасавање,акосехидротермичкооделоносизаједносапрслукомзаспасавање;

• ватротпорнојеинерастопљиво,иакојепотпуноокруженпламеном;• покривацелотело,осимлица,апокривањерукуможебитиосигураноодвојеним рукавицама које морају бити трајно причвршћене заодело;

• имамогућностдаминимизираилиредуцираваздухуногамаодела;• наконскокауводу санајмање4.5mвисиненемапродораводеуодело.

3.2 Опрема за спасавање

3.2.1 Сплавови

Општи захтеви

Сплавзаспасавањеморабитиконструисантакодаиздржи30дананаводиподсвимметеоусловима.

Наконпадауводусависинеод18m,сплавиопрематребадазадржесвојуупотребљивост.

Плутајућисплавзаспасавањеморабитиустањудаиздржипоновљенескоковесависинеоднајмање4,5m,саибезпостављененадстрешнице.

Сплавзаспасавањесамаксималнимбројемљудииопремом,морабитиконструисантакодасеможетеглитиприбрзиниодцца.5km/h,умирнојводи.

Неопходноједаимадваулаза,дазаштитиособеодврућинеихладноће,аунутрашњабојатребададелујеумирујућенаособеусплаву.Кадасезатвори,важноједајеомогућенадовољнаколичинаваздуха,једноокнозапосматрање,уређајзаскупљањекишницеинеопходнависинадасеубилокојемделусплавамогусместитиособеуседећемположају.

Сплавзаспасавањемораиматинадстрешницукојаштитипутникеодизлагањаспољнојсредини,којасеаутоматскипостављанамјестокадасесплавлансира.инаводи.

Ручноконтролисаноунутрашњесветломорабитипостављеноунутарсплаваиможедарадинепрекиднонајмање12сати.

Хидротермичко одело


36

Улазак у пнеуматски сплав

Најмањеједанулазморабитиопремљенрампомзаукрцавање,којаможедаиздржилицетежине100kg,којеседииликлечи,адасенедржинабилокојидругиначинзасплав,какобисеособамаомогућилоукрцавањенасплавзаспасавањеизводе.Рампазаукрцајморабитипостављенатакодасеспречизначајноиздувавањесплавазаспасавање,акојерампаоштећена.

Уласцикојинисуопремљенирампомзаукрцајморајуиматимердевинезаукрцавање,чијисенајнижистепенналазинанајмање0,4mисподлакеводенелинијесплавa.

Унутарсплавaзаспасавањеморапостојатисредствозапомоћособамадасеповукуусплавзаспасавањесамердевина.

Смештај пнеуматских сплавова

Сплавовинанадувавањепакованисуупосебнеконтејнеретакода:• Издржехабањаусвимусловима;• Имадовољноузгона,саспакованимсплавомиопремом,доксеаутоматски(удодирусаводом)неповучехидростатичкакопчазаотпуштањесплаваидасеаутоматскипокренемеханизамзанадувавањеикодпотопљеногброда;

• Будеводонепропусан,осимдренажнихотворанаднуконтејнера.Опрема

Опремапнеуматскогсплавазаспасавањесастојисеод:• пливајућиконопсапрстеномзаспасавањеминималнедужине30m;• једанножкојисенепреклапаикојиимаплутајућуручкуитракузапричвршћивање,смештенуџепунаспољашњојстранинадстрешнице;

• двасунђера;• двазавлачнасидрасаконопомминималнедужине10m;• дваплутајућавесла;• триотварачазаконзервеипармаказа;• опремазапрвупомоћуводонепропусномкућишту,којесеипослеупотребеможечврстозатворити;

• једнапиштаљкаилиеквивалентанзвучнисигнал;• четирисигналнеракетесападобранима;• шестручнихбакљи;• двапливајућадимнасигнала;• радар-рефлектор;

Сплав на надувавање


37

• једносигналноогледало(хелиограф)саупутствомзаупотребу;• опремазазатварањерупаукоморамазаузгон;• пумпазаиспумпавањеводеидопумпавањесплава.

Крути сплавови

Крути сплавови за спасавање узгон постижу помоћу чврстог материјала (најчешћеекспандирана пластична пена), отпорнана пламен.Користе се ређе од пнеуматских,јерзаузимајувишепростораилакшесеоштећујунаброду.Опремаиусловиукојимасекористеистисукаоизапнеуматскесплавове.

3.2.2 Чамци за спасавање

Свиспасилачкичамциморајубитиправилноконструисаниитаквеформеипропорцијада имају довољну стабилност на води и довољно слободног бока када су потпунооптерећенипутницимаиопремомидасемогубезбеднолансиратиусвимусловима.Свичамциморајуиматичврстетруповеиморајубитиспособнидаодржавајупозитивнустабилност у усправном положају у мирној води оптерећени пуним бројем путникаи свом опремом, у случају продора воде или губиткаматеријала за стварање узгона(плутајућиматеријал).

Узгон спасилачког чамца

Спасилачки чамци морају имати довољан узгон или бити опремљени са плутајућимматеријаломкојинесмебитиподнегативнимутицајемводе,уљаилинафтнихдеривата.Материјалмораобезбедитиплутањечамцазаспасавањесасвомопремом,иакоједошлодопродораводеучамац.

Крути сплав

Спасилачки чамац


38

Погон спасилачког чамца

Свакичамацзаспасавањеимапогонскимоторсакомпресионимпаљењем.Тачкапаљењапогонскоггоривамотораспасилачкогчамцаморабитинајвише43°C.Моторморабитиопремљенсистемомзаручнопокретање,илисистемомзапокретањенапајања.Потребнојеобезбедитиисвапотребнапомоћнасредствазапокретање.

Опрема спасилачког чамца

Свичамцизаспасавањеморајубитиопремљенинајмање једнимиспуснимвентиломпостављеним близу најниже тачке трупа која се аутоматски отвара за испуштањеводе,кадасечамацузпомоћдизалицеукрцаванапалубу(колевку).Такођеприликомспуштањачамцауводу,испуснивентилсеаутоматскизатвара.

Свичамцизаспасавањеморајубитиопремљеникормиломивеслом.

Ознаке на спасилачком чамцу

Прописанимаксималнибројпутникавиднојеозначеннаспасилачкомчамцу.

Имебродаиприпадајућалукарегистрацијебродакојемспасилачкичамацприпадаморабитиозначеннаобестранепрамца.

4. Помоћ у акцијама спасавања

4.1 Операција трагања и спасавања

Уциљуправилногразумевањапојматрагањаиспасавањаважнојеутврдитивремеиоколностињеговогформирања,његовуисторијуинормативно-правнотумачење,којејевећиназемаљаширомсветаприхватилапотписивањемиприхватањеммеђународнихконвенција.

4.1.1 Претраживање унутрашњих пловних путева

Претраживањеунутрашњихпловнихпутеватребалобиприлагодитиконфигурацијиунутрашњихпловнихпутеваипривременимсигурноснимусловиманапловномпуту.Безбедносниусловинаунутрашњемпловномпутуобухватају:

• Затварањепловногпута;• Утицајречнихструја;• Водостај;• Временскиуслови;• Другифактори.

Теоријапотрагенаунутрашњимпловнимпутевимасматрасенедовољноразвијеному односу на теорију потраге на мору. Као делимични разлог неразвијености јестенедовољнокоришћењеунутрашњихпловнихпутеваупоређењусаморским.

Речни информациони системи доприносе сигурним и ефикаснијим транспортнимпроцесимаиомогућавајупотпунокоришћењекапацитетаводотока,бржуинтеграцијуводногсаобраћајасадругимвидовиматранспорта.


39

Услужни сервис речног саобраћаја

Услуге речног транспорта за водене путеве које се тренутно примјењују у већиниевропскихземаљасуглавнецентралнејединицезапретрагуиводнеуслуге.Руководилацовогцентрајеодговоранзасвојрад,ацентартребадасадржи:

• детаљанплантрагањаиспашавањанаводи;• одговарајућефункционалнепловнеобјекте;• средстваиопремазатрагањеиспасавање,посебнозакомуникације;• обученоособље.

Радцентразаснованјенаосновупланаисадржипрописеиподаткео:• процедурама;• радупојединиходелењауоквируслужбетрагањаиспасавањанаводи;• средствимакомуникацијеиначиннакојисекористе;• особљукојеучествујеузадациматрагањаиспасавања;• прикупљениминформацијама.

Центармораиматипоузданисистемкоординацијесасвимрелевантниминституцијама,којесуодговорнезасигурностпловидбенасвимпловнимпутевима.Топодразумеваисправну опрему за комуникацију са копном, тимовима за спасавање, центрима заспасавање унутар сектора, главном станицом за RIS, метеоролошким уређајима,центримазакоординацијусаоколнихподручја,пловилима,медицинскимустановама,хидрометеоролошкимустановамаитд.

4.2 Спасавање, збрињавање и транспорт особа у невољи

„Човек у води”

„Човекуводи” јеванреднотешкаситуацијанаброду.Првипроблем једасепронађежртва,адругидасеонавратинаброд.

Ако се види да жртва пада преко палубе или се то касније примети, од виталног језначајадаштојемогућевишеособадетаљновизуелнопретражујеместопада.Кадасежртвапронађеилиакосевидидападауводу,локацијасеможеобележитиколутомзаспасавање.

Праксајепоказаладасемогузахтеватиразличитиманеври,узависностиодситуацијеиврстепловила.

Заправо,повратакособенабродобичносепостижеупотребомчамцазаспасавање.

Унекимусловима,вежбанииобученичлановипосадемогукориститичамацзаспасавањедабиповратилижртву.

Стањељудскежртвеуводизависиодбројнихфактора,укључујућикакојереаговалана„хладнишок”,какојеобученаиколикодугојебилиуводи.Морасесавеликомпажњомспасаватиили сењено стањеможе знатнопогоршати.Повратакособенабродможебититешко,посебноакојежртваунесвестиилинадругиначиннеспособнадапомогнесеби.Аконепостојипосебнаопремазаповратак,краткатракасеможебрзоизрадитииздужинеужета,апетљаможебитиимпровизованапомоћуужадиилимрежа.

Акојемогуће,жртвутребавратитихоризонтално,аневертикално,посебноакојевећнековремеуводи.


40

4.3 Процедура спасавања пливача у невољи

Спасавање „Пливање” се односи на вештине које омогућавају појединцу да покушаспасавање када је пливач у тешкоћама. То укључује комбинацију комуникацијскихвештина,специфичних"спасилачких"пливањаиослобађањаиприбегавањетехницизасамоспасавања,акоспасавањекрененаопако.

Одсамогпочеткакадасеуочипливачутешкоћама,контакточимаморабитиодржаванусвакомтренутку.

Проценитеситуацију:окружење,доступнуфизичкуопрему,другекојимогупомоћи,итд.

Покушајтедауспоставитегласовниконтакт,који,акојеуспешан,честоможерезултирати„спасавањемгласа”.

Спасилацтребадауђеуводусамокаокрајњесредство.

Спасавањетребапокушатиуследећемредоследу:разговарати,бацати,доспети,газити,поравнавати,пливати,вућииносити.

5. ПУТЕВИ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

5.1 Сигурносне процедуре

Према одредбама европског стандарда који прописује техничке захтеве за бродовеунутрашњепловидбе(ЕС-ТРИН),издање2017/1усвојеноодстранеCESNI-а,организацијазасигурностнаречномбродусастојисеодсигурносногпрограманабродовимазапревозпутника.Сигурноснипрограмописуједужностипосадеибродскогособљауследећимслучајевима:

• престанакпогона;• пожар;• евакуацијапутника;• човекуводи.

Посебнемересигурностизаособесасмањеномпокретљивошћућесеузетиуобзир.

Члановимапосадеиособљунабродукоје јеодређеноусигурносномпрограмутребадоделитиразличитедужности,узависностиодместанакојемраде.Посебнаупутствапосадитребадаосигурајуда,услучајуопасности,свавратаиотворинаводонепропуснимпреградамабудуодмаххерметичкизатворени.

Сигурноснипрограмукључујесигурносниплан,укојемсујасноипрецизноназначени:• подручјанамењенаособамасаинвалидитетом;• путевизаевакуацију,излазезаслучајопасностииместоокупљања;• опремазаспасавање;• апаратизагашењепожараисистемизагашењепожара,укључујућииспринклерсистеме;

• другасигурноснаопрема;• алармнисистеми;• вратанаводонепропуснимпреградама;• врата;• противпожарнезаклопке;


41

• противпожарнисистем;• контролнејединицевентилационогсистема;• копнениприкључци;• затварањедоводагорива;• инсталацијезатечнигас;• системизајавнукомуникацију;• радиотелефонскаопрема;• комплетизапрвупомоћ.

Сигурноснаопрема:• требадабудеувекуисправномстњуиатестиранаодстранеодговорнихлица;• будеистакнутанаодговарајућимместиманасвакојпалуби.

5.2 Безбедне руте за евакуацију

На путничким бродовима треба обезбедити сигурне путеве евакуације, који морајуиспуњаватиследећезахтеве:

• путевеевакуацијетребаодржаватиусигурномстању,безпрепрека;• потребнојеобезбедитидодатнапомагалазабегкакобисеосигуралаприступачност,јасноозначавањеиадекватандизајнзаванреднеситуације;

• степеништа, степенице и ходници који служе просторима посаде и другимпросторима до којих посада обично има приступ, морају бити уређени тако даомогућеспремносредствозаизлазакнапалубуизкојесеможеизвршитиукрцајупловилозапреживљавање.

6. СИСТЕМ ИНТЕРНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И АЛАРМНИ СИСТЕМ

6.1 Комуникација у ванредним ситуацијама

6.1.1 Интерна комуникација на броду

Напловилимаморајупостојатиинтернасредствазакомуникацијусакормиларницом,укојојјепредвиђенарадарсканавигацијаједнеособе.Морабитимогућеуспоставитикомуникационевезесауправљачкогположаја:

• сапрамцембродаиликонвојем;• сакрмебродаиликонвојааконијемогућадиректнакомуникацијасауправљачкогместа;

• сасмештајемпосаде;• сакабиномкапетана.

Пријемнасвимпозицијамаовихинтернихкомуникационихвезавршисепрекозвучника,апреноссевршипрекофиксногмикрофона.Везасапрамцемикрмомбродаиликонвојаможебитирадио-телефонскогтипа.

6.2 Алармни систем

Постоји независни алармни систем који омогућава да се дође до кабина, машинскогпогонаи,гдејетомогуће,одвојенепросторијезапумпу.


42

Кормилар мора имати на дохвату прекидач за укључивање / искључивање којиконтролишеалармнисигнал.Прекидачикојисеаутоматскивраћајунапозицијукадасуослобођенинисуприхватљиви.

Нивозвучногпритисказаалармнисигналморабитинајмање75dBунутарпросторазасмештај.

Умашинскимпросторимаипросторијамапумпиалармнисигналморабитиуобликубљескајућегсветлакојејевидљивосасвихстранаијасновидљивоусвимтачкама.

7. РЕФЕРЕНТНА ДОКУМЕНТА • ConsolidatedtextofSOLAS-TheInternationalConventionforSafetyofLifeatSea,1974,incorporatingallamendmentsineffectfrom1July2014,IMO2014;

• InternationalLife-SavingAppliancesCode,LSACode,IMO2010;• EuropeanStandardlayingdownTechnicalRequirementsforInlandNavigationvessels-ES-TRIN,CESNI2017

• ModeloftheSearchandRescueoperationsinRepublicofSerbia,UniversityofDefence,MilitaryAcademyoftheRepublicofSerbia,June2015;

• Aproposalforthemodelsandmeasuresofsearchandrescueoninlandwaterways,Uni-versityofSplit,MaritimeScienceAcademy,CroatianHydrographicInstitute,FacultyofTrafficScience,Croatia,May2010;

• GuidelinesontheServiceofRadiocommunicationinInlandWaterways-GeneralPart,Edi-tion2017,approvedbyDanubeCommission,MoselleCommissionandCentralCommis-sionfortheNavigationontheRhine;

• www.freepik.com;• www.pixabay.com.


МОДУЛ IV

ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА

Модул IV – Противпожарна заштита

44


45

1. УВОДОвајнаставниматеријалимазациљдапомогнеуспровођењуЕУДирективе2017/2397опризнавањупрофесионалнихквалификацијауобластиунутрашњегводногтранспортаииспуњавањузахтеваСтандардакомпетенцијазапосадуречнихбродова–оперативнинивоибићедеоовогзаконодавногакта.

Основнициљовогнаставногматеријалаједаседајупрактичнаупутстваупревенцијиоднастанкапожараиборбипротивпожаранаброду,асвеуциљуспречавањанесрећаиподизањабезбедностибродаибродскепосаде.

2. ИСХОДИ УЧЕЊАНакрајукурса,слушаоцикурсаћемоћида:

• Иницирајуакцијеподизањасвестиопоштовањупроцедураиуобичајенепраксеуситуацијамаопасности;

• Подузму акције након идентификације сигнала у случају опасности у складу саусвојенимпроцедурама;

• Користеразличитетиповепротивпожарнихапарата;• Користеапаратзадисање;• Гасемалепожаре;• Гасевеликепожареводом,користећипротивпожарнемлазницеицрева;• Гасепожарекористећипену,прахилинекидругиодворајаћихемијскиагенс;• Сигурно улазитии пролазитипросторе у које је убризгана пена за гашење, безупотребеапаратазадисање;

• Боритисепротивпожараупросторуиспуњеномдимом,узупотребуапаратазадисање;

• Изводитиакцијеспасавањаузадимљеномпростору,носећиапаратзадисање.

3. ТЕОРИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА ПОЖАРА

3.1 Пожар

3.1.1 Увод

Најчешћиузроципожаранабродусувеомаочигледни:непажљивопаљењеизаваривањеутокуредовногодржавањасуодговорнизаскоро40%свихпожаранаброду.Пушењедоводидонебројенихпожара,којиизбијајукадаихниконеочекује.Недостатакпажње,спонтаносагоревањеикваровиелектричнихинсталацијаиапаратасуглавниузроци.Машинскипросторјеизложенпосебномризикуодповратнихудараукотловима,цурењауљауцевима,прегрејанихлежајева,ачакинакупљањасмећа(уљанекрпе,прљавоуље,лименкеуљаитд.).Узроципожараустројарнициобичносемогунаћиулошемодржавањууређајаиинсталацијаилинедовољнојбудноститокомрада.Обичносупроузрокованепросипањемгорива,прегревањемилинеопрезномупотребомелектричногзаваривањаилилемљења.


46

3.1.2 Шта је то пожар?

Пожар је брза оксидација било које запаљиве материје. То је хемијска реакција којаукључујезапаљивуматерију,топлотуикисеоник.Оватриелемента,којачинетроугаогорења,уодређенимпропорцијамаимеђусобниминтеракцијамаувекћеизазватипожар.Уклонитибилокојуодстраницатроуглапожаразначиугаситипожар.

Процес сагоревања

Процессагоревањасеодвијанадваначина:• Сапламеном;• Безпламена,тињањеилижар

Фазе пожара

Почетни пожар–Овапрвафазапочињекадатоплота,кисеоникизапаљиваматеријаулазеухемијскуреакцију,којадоводидопожара.Почетнафазајошсеназиваи„паљење“којесекарактеришеслабимсагоревањем,релативнонискомтемпературомиспоримширењемичестоможеспонтанозавршити,пренегоуђеуследећуфазу.Препознавањепожарауовојфазијенајвећашансазагашењеилиудаљавањесаместапожара.

Раст–Фазарастанастајекадасенасталипожаридодатникисеониккористекаогоривозапожар.Постојебројнифакторикојиутичунафазураста,укључујућиместогдејепожарпочео,каквезапаљивематеријесуублизиниместапожара,коликајевисинаплафонаидалипостојипотенцијалза„термичкораслојавање“.Овојенајкраћафаза,од4коликоихима,алиукојојможедоћидо„смртоносногбљеска“штоможедовестидопотенцијалногзаробљавања,повређивањаилистрадањаватрогасаца.

Разбуктала фаза–Уовојфазиинтензитетсагоревањајенајвећи,анастајекадафазарастадостигнесвојмаксимум(кадагоресвизапаљивиматеријали).Овојенајтоплијаинајопаснијафазапожара.

Фаза живог згаришта–Последњафазапожара,уобичајенонајдужа,укојојјеглавнамасагоривематеријеизгорела,сагоревањесесмањује,температураопадаипожарсегаси.Уовојфазипостоједвеопасности–постојањезапаљивихматерија,којемогуизазватиновипожар,уколикосенеугасеупотпуности,и,друго,уколикоседоведеноваколичинакисеоникаупросторукојемјебиопожар.

Троугао горења


47

3.2 Класе пожара

Пожар класе Ајепожарчврстихгоривихматерија,каоштосудрво,папир,текстил,смећеипластика.Чврстесупстанцесуобичноорганскогпореклаисадржеугљеникињеговаједињења.

Пожар класе Bодносисенапожарзапаљивихтечности,каоштосугорива(бензин, керозин, дизел, петролеј, итд), боје, алкохол, растварачи, уља икатран,итд.,којиобичнонеостављајужар(илиостављајууврломалимколичинама).

Пожар класе Cјепожарзапаљивихгасовакаоштосупропанибутан.

Пожар класе E је пожар електричне опреме под напоном, као што суелектромотори,трансформаторииелектричниуређаји.

Пожар класе D јепожарзапаљивихметалакаоштосукалијум,натријумалуминијумимагнезијум.

Пожар класе Fјепожаруљаимасти,којисекористеуљудскојисхрани,каоштосубиљнауљаиживотињскемасти.

3.3 Извори паљења

Пожаринастају каорезултат комбинације три агенса: запаљивематерије, кисеоникаи извора паљења. Извори паљења могу бити топле површине, струја, статичкиелектрицитет,пламен,варницаилидим.Упроценамаризикараднихместаимерамасигурности,требапредвидетиизбегавањемогућностислучајнекомбинацијезапаљивематерије,кисеоникаиизворапаљења,какобисемогућностнастајањапожарасвеланаминимум.


48

4. ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА НА БРОДУ И ПРЕВЕНЦИЈА ПОЖАРА

4.1 Пушење и незаштићена светла

Неопрезноинепажљивопушењејанаврхулистеузрокапожаранаброду.

Пушењејечврстанавикаизбогтогапушачичестопушебезобзиранаоколностиилилокацију,аистотако,једвадасеобазирунасигурнозбрињавањеиодлагањеупаљенихцигарета,цигара,дуванскихлулаишибица.

Температуразапаљенецигаретејеоко5000C.Такожарећипепеоидувансадржедовољнотоплотедаизазовупожарматеријалакаоштосупапир,картон,ужад,одећаипостељина.

Лучкеинспекције,бродираднаместанабродутребадаоценепрописеопушењунаброду,каоилокацијеодређенихпросторијазапушењенаброду.

Сигурноснешибицеи/илиупаљачиникадасенесмејуизносити(случајнозаборавитиуџепу)изстамбенихделованаброду.Многитерминалиизричитозабрањујупушење,ачакиношењешибицаи/илиупаљачауњиховимпросторима.

4.2 Спонтано сагоревање и самопаљење

Дослучајасамопаљењадолазиуследсамозагревањаидостизањатемпературепаљења.Узроцистварањаоветоплотеразличитису.Кодсамозапаљењапостојехемијскипроцесиоксидације(врењеилираспадање),којистварајумалеколичинетоплоте.Акоспољнеоколностинедозвољавајуодвођењетј.расипањеоветоплоте,она,иакомала,доводидопорастатемпературе,атимеидоповећањахемијскереакције.Овакоубрзанареакцијаствара топлоту довољну за постизање температуре паљења. Постоји велики бројсамозапаљивихматерија.Неке чврстематеријеимају особинуданису самозапаљивеуколикосуукомпактнимкомадима,адасуњиховепрашинеилиотпацисамозапаљиви.Тоје,например,случајкодугља.

4.3 Електрична кола и електрични уређаји

Електричнаенергијајесигуранипогоданизворснагесамоакојеелектричнаопремаправилноизолованаиожичена.Акоиматеистрошенуилилошеожиченуелектричнуопрему,електричнаенергијаћесепретворитиутоплотну,такодаелектричнаопремапостајеизворпаљењаипредстављаопасностодпожара.

Наброд сеуграђује самоодобренаелектричнаопрема,којаћебитиумогућностидаиздржинапорнеусловераданаброду.Сваелектричнаопремаморабитиинсталирана,одржавана,тестиранаипоправљенаускладусапрописимаиодстранеквалификованогособља.

4.4 Радио антена

Токомсредњегивисокофреквентноградиопреносаемитујесезначајнаенергијакојаможеизазватиелектричнипотенцијал,способандапроизведеискрењеунеуземљенимпријемницимаураспонуод500модрадиоантене.Услучајудаантенеимајуповршинскислој соли, прљавштинеили воде, пренос високог или средњег опсегаможеизазватиискрење.ПреносинискеенергијекаоштосусателитскаилиUHF/VHFкомуникацијанесматрајусеопасним.


49

Свистамбенипростори,дизалице,торњевииопремаморајубитиуземљени.

4.5 Запаљиве течности

Набродусеналазивеликибројтанковагорива,уљазаподмазивање,дизела,керозина,каоискладиштабоја,лаковаиразређивача.

Коднекихзапаљивихтечности,брзинаиспаравањајеуширокомтемпературномопсегу.Например,бензиниспуштапаручакиприминус43оCштопредстављасталнуопасностодпожара. Грејањеповећавабрзинуиспаравања.Овапаратежа је одваздуха, тражинискаместаиможесераширитидовеомаудаљенихизворапаљења.

Танковигориваиуљадодатносезагревају,радиослобађањадовољнеколичинепарезасагоревање.Али,акосезапалилакаилитешказапаљиватечност,зрачењеиланчанареакцијабрзоповећавајумогућностнастајањапламена.

4.6 Локације опасности од пожара на броду

4.6.1 Машински простор

Узроци:• запаљиветечностикојецурекрознеисправнеилиоштећенеспојеве/цевоводе;• уљиманатопљенеизолације;• врућеповршиненпр.издувнецевиилипрегрејаниделовимотораублизиниуља;• цевоводи;• врућирадови(нпр.заваривањеигаснорезање);• самопаљењенпр.капањеуљанаврућеповршине.

Методи детекције:• димниитоплотнидетекториидетекторипламена;• сондезамерењевисокихтемпература;• сондезамерењепорастатемпературе;• пожарнапатрола.

Спречавање ширења:• водонепропуснаврата;• ватроотпорнавратаипротивпожарнеклапне;• воденемлазнице(спринклеруређај).

Противпожарни системи и уређаји:• противпожарнисистем:нпр.вода,пенаиугљен-диоксид;• преноснипротивпожарниапаратизаводу,пену,угљен-диоксидисувипрах.

4.6.2 Стамбени простори

Узроци:• запаљивиматеријали;• пушењеинесмотреноодлагањеупањенихшибица,цигаретаипепела;• тканинеублизинигрејнихтела,каоштосурадијаториилампе;• неисправниилипреоптерећениелектричнисистеми;• упраоницивеша,неисправнеинсталацијесушараилилошеодржавање.


50

Методи детекције:• димниитоплотнидетекториидетекторипламена;• спринклерсистем;• пожарнапатрола.

Спречавање ширења:• израда конструктивних хоризонталних и вертикалних зона употребомпротивпожарнихпреграда;

• ватроотпорнавратаипротивпожарнеклапне;• спринклерсистем;• ватроотпорнопокривањепалубаизавршнихслојеванамештаја.• противпожарнисистемииуређаји:• воденихидрантиицрева;• преноснипротивпожарниапаратизаводу,пену,прахиугљен-диоксид.

4.6.3 Бродска кухиња

Узроци:• прегревањеуљаимастизакување;• прегревањедубокихфритеза;• врућеповршине;• неисправниелектричниприкључци;• таложењемасти/уљаублизиниврућихповршинаиливентилационихиздувнихканала.

Mетоде детекције:• пожарнапатрола;• сондезамерењетемпературе.

Спречавање ширења:• противпожарнавратаиклапне,затварањевентилације;• противпожарнаћебад.

Противпожарни системи и уређаји:• системзагашењепожараугљен-диоксидом;• преноснипротивпожарниапаратинаугљен-диоксидиилисувипрах.

4.6.4 Употреба CO2 система у кухињи

Процедура:• искључитиструјнонапајање;• осигуратидасвинапустепростор;• затворитисвевентилационеотвореиврата;• отворитиCO2вентил;• оставитивремезахлађењепреотварањавентилационихканала.

4.6.5 Радио /Батерије

Узроци:• преоптерећењеикраткиспој;• оштећенаизолација;


51

• прекинутаилиослабљенаконекција;• стварањеводоникаињеговопаљењеусобисабатеријама.

Mетоде детекције:• пожарнапатрола;• димнидетектори.

Спречавање ширења:• противпожарнаврата.

Противпожарни системи и уређаји:• преноснипротивпожарниапаратинаугљен-диоксидиилисувипрах.

4.6.6 Складиште боја

Узроци:• спонтаносагоревање;• изливањелакова/боја.

Mетоди детекције:• димнидетектори;• пожарнапатрола.

Спречавање ширења:• противпожарнаврата;• вентилационеклапне.

Противпожарни системи и уређаји:• спринклеруређај;• преноснипротивпожарниапарати.


52

5 ПРОТИВПОЖАРНИ АПАРАТИ

5.1 Противпожарни апарати на воду

Противпожарни апарат на воду

ЦрвенаознакаНајбољи за:Пожари органских чврстих материја каошто су дрво, тканина,папир,пластика,угаљ,итд.

УпозорењеНекориститизапожаремасти,уљаиелектричнихуређаја.Како се користи?Усмеритемлазуподножјепламенаикрећитегакрозподручјеватре.Осигурајтедасваподручјаватребудуискључена.Како ради?Водаимавеликиефекатхлађењаповршинекојагориитимесмањујебрзинураспадањаодносноугљенисањаматерије.

Противпожарни апарат са распршеним млазом (вода са адитивима)

ЦрвенаознакаНајбољи за:Пожари органских чврстих материја каошто су дрво, тканина,папир, пластика, угаљ, итд. Они нуде значајно већу способностгашења пожара у поређењу са традиционалним апаратима загашењепожара.

УпозорењеНекориститизапожаремасти,уљаиелектричнихуређаја.Како се користи?Усмеритемлазнаднопламенасасигурнеудаљеностиодцца.3метраидржатиганаповршиниватре.Осигурајтедасваподручјаватребудуискључена.


53

Како ради?Водаимавеликиефекатхлађењаповршинекојагориитимесмањујебрзинураспадањаодносноугљенисањаматерије.Уместомлазницесекористимлазницазараспршивање,савишимпритиском,штостварафиниспреј.Овоомогућавадасеодређенаколичинаводе значајно повећа на површини која је изложена пожару. Ово чини гашењеефикаснијим бржим одвођењем топлоте, стварањем паре итд. Они такође могу дасадржеповршинскиактивнематеријекојепомажудаводапродредубокоу горивиматеријалштоповећаваефикасностапаратазагашење.

Противпожарни апарат на водену маглу (“сува” водена магла)

ЦрвенаознакасабеломпозадиномНајбољи за:ПрвиапаратзагашењеширокогспектракојисеможеупотребитизакласепожараA,B,C,каоимастимаифритезама(КласаF).Моделисадиелектричнимтестомна35кVмогусебезбеднокориститинаелектричнимпожарима(до1000V)акоседржибезбеднорастојањеод1м, поштоњиховамагла (дејонизованавода)непроводи електричнуенергију,аапаратзагашењенеостављалоквеводе,којебимогледапроводеструју.Како се користи?Усмеритемлазнаднопламенаса сигурнеудаљеностиодцца.3метраикретатигакрозподручјеватре.Осигуратидасваподручјаватребудуискључена.Ватраувлачимикроскопскечестицеводеуватру.Како ради?Вода се претвара умикроскопске честице у специјалнојмлазници.Воденамагла сеувлачиуватругдехладиигушиватру.Маглатакођеформирасигурноснубаријеруизмеђуватрогасцаиватре,такоштозадржавадеотоплотеназад.


54

5.2 Противпожарни апарати на угљен-диоксид

ЦрнаознакаНајбољи за:Електрична опрема, иако омогућава поновно паљење врућепластике.Данассеуглавномкористинавеликимкомпјутерскимсерверима,мадасемораводитирачунаотровањуљуди,кадасекористиапаратзагашењеумалимсобамасасерверима.

УпозорењеНемојтегакориститизагашењепожарапосудазапржење,јерможепроширитипожарван посуде. Овај тип апарата за гашење пожара не хлади добро ватру и морате сепобринутидасепожарнепокренепоново.ГасCO2изапаратазагашењеможебитиопасанзаљудеакосекористеузатворенимпросторима:прозрачитеподручјечимсепожарконтролише.УпотребљавајтесамоCO2апаратесатрубомкојасенезамрзава,јерсерукакојадржитрубуможеповредититокомиспуштањагаса.Како се користи?Труба за пражњење треба да буде усмерена на базу пламена, а млаз се креће крозподручјеватре.Препорученаудаљеностје2метра.Како ради?CO2гушиватру.CO2замењујекисеоникуваздуху.Међутим,кадасеиспразни,CO2ћесебрзораспршитиипоновоомогућитиприступкисеонику,штоможепоновозапалитиватру.


55

5.3 Противпожарни апарат на пену

БледожутаознакаНајбољи за:Пожаричврстихматеријаизапаљивихтечности,каоштосубојеи горива, алинијепогодан за гашењепожаракухињскихуљаимасти.

УпозорењеНекориститизапожаребиљнихуљаиживотињскихмасти,каонизапожарелектричнихуређаја.Како се користи?ТЗапожаречврстихматеријаусмеритемлазнабазупламенаидржитегатакодасекрећекрозподручјеватре.Осигурајтедасваподручјаватребудуискључена.ЗапожарезапаљивихтечностиНЕусмеравајтемлаздиректноутечност.Кадајезапаљенатечноступосуди,усмеритемлазнаунутрашњуивицупосудеилинаоближњуповршинуизнадзапаљенетечности.Пуститедасепенанакупиипротичекрозтечност.Користитесасигурнеудаљеностиодцца.3метра.Како ради?Пенасеправиодводеиспецијалногпраха,такодапенаможедаплутанаповршинитечностииразбијаинтеракцијуизмеђупламенаиповршинегорива.


56

5.4 Противпожарни апарати на прах

Вишенаменски противпожарни апарат на прах

ПлаваознакаНајбољи за:Безбедан за електричне уређаје под напоном, мада не продиреједнакоусведеловеуређаја,пасеватраможепоновозапалити.

УпозорењеТињајући материјал у дубоким пожарима, као што је тапацирани намештај илипостељина,можепоновоизазватипожар.Немојтекориститизапожареубиљнихуљаиживотињскихмасти.Постојиопасностодудисањапраха.Збогтогаизбогмогућностидапрахоштетивид,средствазагашењепрахомсевишенепрепоручујузаупотребуузатворенимпросторима.Како се користи?Усмерите млаз у подножје пламена и, брзим помицањем, потисните ватру премадалекојивици,доксвипламеновинебудуизашли.Акоапаратзагашењеконтролишетеруком,сачекајтедасеваздухочистииакојошувекможетедавидитепламен,поновонападнитеватру.Препорученасигурнаудаљеност3-5метара.Како ради?Сличнокаоиготовосвасредствазагашење,прахделујекаотермалнибаластчинећипламенпревишехладнимдабисехемијскереакцијенаставиле.Некипраховитакођеобезбеђујумалухемијскуинхибицију,мадајеовајефекатрелативнослаб.Овипраховитакоосигуравајубрзообарањепламенихфронтова,алиможданезадржавајупожар.

Противпожарни апарат на суви прах

Мора се пазити при гашењу металних пожара. Вода и другауобичајенасредствазагашењепожарамогупобудитиметалнепожареипогоршатиих.Најчешћиагенси су грануленатријумхлоридаиграфитнипрах.Упоследњихнеколикогодина,бакарупрахујетакођеушаоуупотребу.Овеапаратезагашењесувимпрахом не треба мешати са онима који садрже сува хемијскасредства.Онинисуисти,исамосувипрахбитребалокориститизагашењепожаразапаљивихметала.Употребасувогхемијскогапаратазагашењеуместосувогпраха,јепогрешноиможебитинеефикасно, односно повећати интензитет ватре запаљивогметала


57

5.5 Противпожарни апарати са хемијским средством

ЖутаознакаНајбољи за:Хемијско средство је најбоље за гашење пожара класе F, штоукључујебиљнауљаиживотињскемасти,каоштосусвињскамаст,маслиновоуље,сунцокретовоуље,кукурузноуљеипутер.

УпозорењеПроверитеупутствапроизвођачазапогодноступотребе.ОвиапаратизагашењеобичносенепрепоручујузапожарекласеB,каоштојебензин.Како се користи?Нанесите влажну хемикалију помоћу проширеног апликатора у спорим кружнимпокретима,што даје нежну, али веома ефикасну апликацију. Нанетифини спреј насагоревану масноћу све док се површина запаљеног уља не промени у сапунастусупстанцукојаспречавапоновнопаљење.Лаганаприменапомажедасеспречигорењеуљаизпосуде.Побринитеседаиспразнитесавсадржајвлажногхемијскогапаратанауље/маст,јерсеватраможепоновоупалити.Како ради?ВећинаапаратазагашењепожаракласеFсадржирастворкалијумацетата,понекадсадодаткомкалијумцитратаиликалијумбикарбоната.Апаратираспршујусредствокаофинумаглу.Магладелујетакоштоохладифронтпламена,доккалијумовесолисапонификују површину горивог уља, стварајући слој пене преко површине. Оворешење,натајначин,обезбеђујесличанефекатпокривањапожарапеном,алисавећимефектом хлађења. Сапонификација ради само на животињским мастима и биљнимуљима,такодасевећинаапаратазагашењекласеFнеможекориститизапожарекласеB.Магљењетакођепомажеуспречавањупрскањауљаупламену.


58

6. ПРОЦЕДУРЕ У СЛУЧАЈУ ПОЖАРА

6.1 Употреба апарата за гашење пожара

Без обзира што се апарати за гашење пожара производе у различитим облицима ивеличинама, сви се употребљавају на исти начин. Ево једноставне интернационалнескраћеницекојаупућујенаредоследрадњиприкоришћењуапаратазагашење:

PASS : Pull (повући осигурач), Aim (усмерити млазницу према пожару), Squeeze (притиснутиручицу),andSweep(замахивати).

6.2 Општа упутства за употребу

Општаупутствазаупотребуапаратазагашење:1. Пре употребе апарата за гашење пожара, будите сигурни да сте одабрали

одговарајућиапаратпремакласипожаракојигасите;2. Уверитеседастепостављениизмеђупожараипутазасигурнуевакуацију;3. Извуцитесигурносниосигурачјакимпотезом(чврстојевезансауређајемради

заштитеодоштећења);4. Нанети средство брзим распршивањем преко пламена и/или замахивањем –

држитегавандимаилипраха;5. Уколикостеиспразнилиапарат,апожарсенијеугасио,брзонапуститеместо

пожарапутемзаевакуацију,затварајућисвавратазасобом.Приступ пожару

Апаратом за гашење можете угасити самомале пожаре. Многи људи страдају тако штопокушавајудагасепожаре,којенисуустањудасавладају. Поштујте следећа правила приликомодлучивања„гаситипожар“илинапуститиместопожара:

• Приступите гашењу само малих пожара илипожараупочетнојфази;

• Сопствену или сигурност других људи увекстављајтенапрвоместо;

•Кадаоткријетепожарувекпрвоалармирајте;

• Увек будите сигурнида постоји безбеданпутзаизлазакиводитерачунадапожарнеблокираизлаз;

• Ако не можете угасити ватру или ако вам сеапарат за гашење испразнио, одмах кренитека излазу, спашавајући и остале, и приликомнапуштањапожара,затварајтесвавратазасобом.


59

Личнапротивпожарнаопремасастојисеод:• заштитноодело;• чизме;• шлем;• електричнасигурносналампа;• противпожарнасекира;• сигурноснипојас;• сигурноснаужад.

6.4 Апарат за дисање (изолациони апарат)

Апарати за дисање (изолациони апарат са компримованим ваздухом) користе се зазаштитудисајнихорганаватрогасаца.Корисникапаратаизолованјеодспољнеатмосферетј. деловања контаминиране атмосфере. Употребљава се тамо где је концентрацијакисеоникапремалаилијеконцентрацијаштетнихгасоваизнаддозвољенегранице.Услучајудаизолациониапаратимаиприкључакзаспасавање,можемогаупотребљаватизаспасавањеугроженихособа.

Употреба апарата за дисање

Неправилна употреба апарата за дисање можедовестидоповређивањакорисникаилидооштећењаапарата.Дабиправилноупотребилиапаратзадисање,корисници апарата морају испуњавати неке важнепредуслове – здравствено стање корисника, добрафизичка кондиција, добро познавање апарата задисање, препознавањештетних и отровних материја,каоидобраиправовременаоријентацијаузадимљенимпросторима. Осим наведених предуслова, битно јенагласити да корисници уређаја за заштиту дисајних

органаморајубитиоспособљениидоброувежбанитакодаупотпуностиразумејупроцесрадатокомпротивпожарнеинтервенције.

6.5 Emergency Escape Breathing Devices (EEBD)

Поредпостојањасигурнихпутевазаевакуацију,премаправилимаМеђународнепоморскеорганизације,бродовисуопремљенииапаратимазадисање,којисенекористеприликомгашењапожара,већзаизлазакизконтаминираногпростора.

Састојисеодцилиндрасакомпримованимваздухомсазапреминомваздухаод600литара(трајање од 15 минута). Унутар стамбеног простора на броду захтева се минимално2 EEBD, а број потребних апарата умашинскомпростору брода зависи од распоредапростораибројачлановапосадеумашинскомпростору.

6.6 Организација борбе против пожара на броду

Од бродске посаде захтева се да поседује основне вештине и компетенције радиефикасногреаговањауслучајуизбијањапожара.Захтевисуследећи:1. Употребаразличитихтиповапреноснихапаратазагашењепожара;2. Употребаапаратазадисање(изолациониапарат);3. Гашењемањихелектричнихпожара,пожарагориваисл.;


60

4. Гашењепожарадиректнимилираспршенимводениммлазом;5. Гашењепожарапеном,прахомилихемијскимагенсом;6. Борбапротивпожараузатворенимпросторимаузупотребуапаратазадисање;7. Горенаведенизахтевитестирајусетокомредовнихпротивпожарнихвежби.

6.6.1 Противпожарне вежбе

Сврхапротивпожрневежбејетестирањеефикасностиорганизацијеборбепротивпожара.Предбродскупосадупостављају серазличитиизазови,вежбаморабитизанимљива,а што је најважније, потребно је подстаћи „учење на сопственим грешкама“. Опасноје да противпожарна вежбапостане рутина, јер у том случају, немогуће је тестиратиефикасност организације у борби против пожара. Једна добро осмишљена вежбакориснијајеодрутинскогпонављањаједногтеистогзадаткавишепута.Организујтесвакипутдругувежбукакобистестимулисалипосадузаредовноисавеснообављањепротивпожарнихвежби.

Противпожарнавежбаможесеупотребитизапроверуииспитивањепротивпожарнеопремеускладусастандардима–противпожарнепумпе,апаратизадисање,заштитнаопремаисистемикомуникацијетокомпожара.

Успешна вежба захтева озбиљну припрему, сврсисходно дефинисање исхода учења,адекватнопостављањевременазаизвршавањезадатака,каоивременазапреиспитивањерезултата.

Циљеви вежбе морају рефлектовати кључне задатке, које треба извршити и морајубитимерљивиуодносунапостављенестандарде.Например,доброодабранциљвежбеје ефикасно облачење противпожарног одела и апарата за дисање унутар задатогвременскогоквира.Ефикасноподразумеваоблачењеоделатакодакожабудепотпунозаштићенаипровераапаратазадисањезабезбеднуупотребу.

6.7 Локација противпожарне опреме и система детекције

План контроле пожара

Планконтролепожараилуструјелокацијууређајазагашењепожараипротивпожарнеопременаброду.Упланујеприказанпрофилбродаипрегледсвихпалубанаброду.Напланусевидепротивпожарнезонесаватроотпорнимпреградамаипротивпожарнимвратима, ручни противпожарни аларми са детекторима, алармним дугмадима исигналима,уређајиисистемизагашењепожараињиховодаљинскоуправљање.Такође,приказанесулокацијесвихпреноснихапаратазагашењепожара,заштитнаопремаиместазањиховочување.

7. РЕФЕРЕНТНА ДОКУМЕНТА• Firepreventionandfirefighting,IMOModelCourse1.20,2000Edition;• AdvanceFirefighting,IMOModelCourse2.03,2000Edition;• Firstedition©2002MaritimeTrainingCentreB.V;• SeagullVersionB2001,BasicFireFighting,AdvancedFireFighting;• Противпожарнавежба/images/;• НаставниматеријалШББХ;


61

• https://www.marineinsight.com/guidelines/vetting-checklist-of-ships-third-officer/im-ages/;

• Троугаогорења/images/;• https://www.femalifesafety.org/types-of-fires.html;• https://www.safelincs.co.uk/fire-extinguisher-types/;• упутствозакоришћењепротивпожарногапарата/слика/;• апаратзадисање/слика/.


62


МОДУЛ V

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Модул V – Заштита животне средине

64


65

1. ОПШТЕ ДЕФИНИЦИЈЕ Запотребеовогзбирногтекста,следећитерминисудефинисанинаследећиначин:

Биодеградација:разградњаматеријалабактеријама,гљивицамаилидругимбиолошкимсредствима;

Уљана вода:уљанаводаизкаљужемашинскогпростора,пикова,кофердамаилибочнихтанкова;

Остаци терета: течни терет који остаје у теретним танковима или у цевима наконистоваракаданијекоришћенсистемсушењатанковапремаАДН,исувитереткојиостајеускладиштунаконистоварапречишћењаручнимилимеханичкимвакуумчистачимаилиусисавањем;

Eкосистем:Заједницаживихорганизамауспрезисанеживимкомпонентамањиховогокружења(ваздух,водаиминералноземљиште),уузајамномдејствукаосистем.

Отпадна уља и масти настала током рада пловила:отпаднауља,каљужнаводаидругиуљниимасниотпадкаоштосуотпаднемасти,кориштенифилтери,коришћенекрпе,посудеиамбалажазатакавотпад;

Изливања нафте:ослобађањетечногнафтногугљоводоникауживотнусредину,посебноуморскимобластима,збогљудскеактивностиикаообликзагађења.

План за хитне случајеве загађења нафтом (Oil Pollution Emergency Plan- OPEP):уовомпланусеналазипрегледмогућихпроцедурауслучајуизливањанафте.Упланусетакођеспомињекогадаконтактирате(списакнадлежнихоргана,тимовизачишћењенафтеилучкеуправе)икакодапријавитеовајдогађај.

Petroleum (нафта):одСредњовековноглатинскогpetroleum,одЛатинског:petra:“rock”+ oleum(камен+“уље”) : је природна течност, оджутедоцрне течностипронађени угеолошкимформацијамаисподЗемљинеповршине,којасеобичнопрерађујеуразличитеврстегорива;

Пријемни објекат:бродилиобјекатнакопну(обали)одобренодстраненадлежнихорганазаприкупљањеотпадакојинастајенапловилу;

Отпадна маст:јеискоришћенамастсамазалица,излежајеваидругеопреме,каоидругемастизавишекратнуупотребу;

Отпад који се појављује на пловилу:суматеријеилипредметикојеодговорнолицеиспоручи,иманамеруилиобавезудаиспоручикаоотпад;

Отпадна уља:употребљеноуљеилидругамазивакојасенемогупоновокориститиизмотора,редуктораихидрауличнеопреме.

2. УВОДОваскриптаимазациљдапомогнеспровођењеДирективеЕУ2017/2397опризнавањупрофесионалних квалификација у унутрашњој пловидби и испуњавању захтеваСтандардаокомпетенцијамазаособљеунутрашњепловидбе-оперативнинивокојићебитидеоовогзаконодавногакта.


66

Основнициљовогприручникаједасепружепрактичнесмерницезатренереиполазникеназаштитуживотнесрединеидабудуумогућностиприменитихитнемерезавременесрећаилиинциденатазагађењатокомпловидбенаунутрашњимпловнимпутевима.

3. ИСХОДИ УЧЕЊАНакрајуовогкурсаполазницићемоћи:

• Навестизаконскеобавезеувезизаштитеживотнесрединеодзагађењасапловила;• Описатиефектерадногилислучајногзагађењаводе;• Описатиусвојенепроцедуренабродукакобисесмањилозагађењеводе.

4. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

4.1 Међународни прописи који се односе на заштиту животне средине

4.1.1 CEVNI – Европски кодекс о унутрашњим пловним путевима

Општа обавеза опрезности

Заповедникброда,члановипосадеидругалицанабродудужнисудапредузимусвемерекојезахтевајуоколностикакобисеизбеглозагађивањепловногпутаимаксималноограничилаколичинеотпадакојисепојављујенапловилуикакобисеунајвећојмогућојмериизбегломешањеразличитихкатегоријаотпада.

4.1.2 CCNR иницијатива за заштиту животне средине унутрашњих пловних путева

Заштита од случајног загађења

Уунутрашњојпловидби,несрећесемогудеситикаорезултаттехничкихгрешакаилиљудске грешке, као и у свакојљудској активности. Ризици о којима је реч су главниаспекти приликом израде сигурносних смерница. Детаљна анализа различитихпотенцијалнихсценарија,каоистварнихнесрећа,пружаосновузаповезанскупмераосмишљенихдаосигурајувисокнивосигурностиуобластиводногтранспорта(техничкесмерницеимереувезисатранспортомопаснихматерија).

4.1.3 Конвенција о сарадњи за заштиту и одрживо коришћење реке Дунав (Конвенција о заштити Дунава)

Ова конвенција, која је 1994. године потписана у Софији од стране 11 подунавскихземаља(Аустрија,Бугарска,Хрватска,ЧешкаРепублика,Немачка,Мађарска,Молдавија,Румунија, Словачка, Словенија и Украјина) и ЕУ, чини општи правни инструмент засарадњуиуправљањепрекограничнимводамаусливурекеДунав.

ЈеданодглавнихциљеваовеКонвенцијејеускладусасарадњомуобластиуправљањаводама,којаћебитиоријентисананаодрживоуправљањеводама,штозначинаосновукритеријумастабилног,еколошкиприхватљивогразвоја,којисуистовременоусмеренина:

• одржавањеукупногквалитетаживота;• одрживокоришћењеприроднихресурса;• избегавањетрајнештетепоживотнусрединуизаштитаекосистема;


67

• превентивноделовање.

4.1.4 Директива 2000/60 / ЕС Европског парламента и Савета о успостављању оквира за деловање Заједнице у области водне политике

СврхаовеДирективеједауспоставиоквирзазаштитуунутрашњихводакоји:• спречавадаљепогоршањеиштитиипобољшавастатусводенихекосистемаи,собзиромнањиховепотребе за водом, копнене екосистемеимочваре, директнозависнеодводенихекосистема;

• промовишеодрживокоришћењеводенаосновудугорочнезаштитерасположивихводнихресурса;

• имазациљпојачанузаштитуипобољшањеводенесредине,измеђуосталог,крозпосебнемерезапрогресивносмањењеиспуштања,емисијеигубиткеприоритетнихсупстанци и престанак укидања испуштања, емисија и губитака приоритетнихопаснихматерија;и

• осигуравапрогресивносмањењезагађењаводе.

4.1.5 Европски споразум о међународном превозу опасног терета унутрашњим пловним путевима – ADN

Европски споразум о међународном превозу опасног терета унутрашњим пловнимпутевима(АДН)потписанјеуЖеневи26.маја2000.поводомдипломатскеконференцијеодржанеподзаједничкимпокровитељствомЕкономскекомисијеУједињенихнацијазаЕвропу(UNECE)ицентралнеКомисијазапловидбуРајном(CCNR).Ступиојенаснагу29.фебруара2008.године.

АДНсесастојиодглавногправногтекста(самогСпоразума)иприложенихпрописаиимазациљ:

• обезбеђивањевисокогнивоабезбедностимеђународногпревозаопасногтеретаунутрашњимпловнимпутевима;

• ефективан допринос заштити животне средине спречавањем загађења уследнезгодаилиинциденататокомпревоза;и

• олакшавање транспортних операција и промовисање међународне трговинеопаснимробама.

4.2 Загађење вода

4.2.1 Шта је загађење вода?

Загађење воде повећало је забринутост током прошлог века, јер се све више отпадаодлаженаводенимпутевима.

Ово повећање загађењаштети намирницама, води за пиће иживотној средини. Онатакође ствара проблеме у екосистему и наноси штету животињама и биљкама којекористеводенеопходнезањиховопстанак.

Загађење воде је узроковано намерним или ненамерним испуштањем отровниххемикалија/материја,загађивачаиштетнихсастојакауводенесрединекаоштосуреке,језераиокеани.


68

4.2.2 Узроци, ефекти и последице загађења воде

Загађењеводеможебитиузрокованобилокојомопасномсупстанцомилиматеријомкојидолазиуконтактсаводом.

Томожеукључиватинафтуизнафтнихтанкераирафинеријанафте,смећесаградилишта,градских улица и зелених површина, неправилно одлагање опасних материјала одкомпанијазаодлагањесмећа,изливањехемикалијаинепрописноодлагањехемикалија,цурењеотпаднихводаипољопривредневодеитд.

Загађењеводеуглавномјеузрокованољудскимактивностима,алиможебитиузрокованоиприроднимресурсима.

Водаможебитизагађенаизпознатихизворазагађењаилинепознатихизворазагађења.Загађењепознатимизворомдолазисаспецифичнелокацијеједногизвора,каоштојевеликафабрика,рафинеријанафтеилибродзапревожење,којисудопринелиогромнојколичинизагађењаунутарједногподручја.

4.2.3 Ефекти загађења воде:

• могусепојавитикиселекишеуподручјимагдесуводаи/иливаздухзагађениотровнимхемикалијамаиматеријама;

• загађенаводаможедовестидоболести,инфекција,деформитетаичакдосмртимеђуживотињамаибиљнимсветом;

• када вода постане загађена, она може директно утицати на људе и животињекрозпотрошњуилииндиректнокрозизворехране,загађењеземљиштаипојавупрекомернеколичинебиљакаи алгикојемогупокритиповршинуразнихвода,чинећијенеупотребљивомзапићеиутичућинаживотињекојеживеутимводама.

4.3 Еколошки ефекти изливања нафте

Изливање нафте је испуштање течног нафтног угљоводоника у животну средину,посебно у морске и унутрашње водне екосистеме, услед људске активности, којепредстављаобликзагађења.

Када дође до изливања нафте, многи елементи окружења могу бити погођени.У зависности од количине течности и њене локације, ефекти могу варирати, одминималнихдоозбиљних.Например,изливањенафтеможеимативеликиутицајнапривременигубитакстаништаживотињаириба.Тешкауљамогуутицатинанеколикофункцијаорганизмакаоштосудисање,храњењеитерморегулација.Истовремено,цеоекосистем се може привремено променити због хемијских компоненти и елеменатаизливененафте,којесутоксичнезаоколину.

Кораци које треба предузети у случају изливања нафте

Изливање на броду током транспорта

Свакоковидинафтунапалубиморада:• одмахзатворибочнеодводезаизливањеиалармиранадлежнеофициревикањем,иконтактирадежурногофициранакомандноммостуимашинскомпростору;

• одмах обустави трансфер нафте, пронађе захваћени резервоар, његову цев засондирањеиположајодушника;


69

• заповедникбродаобавештаваофициразасигурностпловидбе,аосталичлановипосадепоступајупремапроцедуриуслучајевимаизливањенафте;

• користитиопремуидругасредствазазадржавањеизливањаунутарброда;• смањитиколичинунафтеуоштећеномтанкунабезбеданниво,претакањемунекидругидозвољенитанк;

• стављањепиљевинепрекоотворазаодводнабокуброда,штоћестворитидодатнупрепрекуданафтапређепрекопалубе;

• сакупинафтуу200-литарскобуреиочистизахваћеноподручје;• заповедникбродамораунетицелокупанописдогађајауформуларзаизвештајоинцидентунабродуипозватинасастанакчлановепосадекакобиразговараоонесрећи,такодасетаквенесрећемогуизбећиублискојбудућности.

Изливање нафте током пуњења резервоара или операције испуштања муља(талога)

Услучајуизливањанафтетокомпуњењарезервуарагоривомпотребнојепоступитинаследећиначин:

Једанчланпосадејеувекприсутанкодцевовода.Акоублизинитогподручјавидибилокаквунафтуилицурење,мораодмах,гласновикнути„стоп“премабродузаиспорукуилиуВХФрадиостаницуиодмахпритиснутидаљинскипрекидач(акопостоји).

Заоперацијуодлагањамуља,акодођедоизливања,одмахзауставитебродскупумпузапреносмуљасаудаљеногпанела,којисеобичноналазиублизинибункера.

Обавеститезаповедникастроја,дежурногофицираованреднојситуацији.

Акције које треба предузети у случају изливања нафте са брода у воду

Ако се нафта излива ван пловила, заповедник брода ће одмах обавеститинадлежниорганкаоштосулучкакапетанијаивласникаилиуправу.

Морају се предузети мере да се подручје изливања у води ограничи коришћењемплутајућихбранаидругихуређајазаизливањенафте,идасеуложесвинапоридасеспречидаљеизливање.

Употреба хемикалије за распршивање уља може се обавити како би се задржалаиспуштања,алиузпретходнудозволулучкекапетаније.

Заповедникбродаћеконтактирати24-сатнудежурнуСлужбузаодговорнаизливањенафтезадаљњечишћењеодстранеобалскогтима.

Евиденцијасевршиу:Бродскомдневнику,дневникумашинскогпростораикњизиуљаоизливању.

Прикупљање нафте

Наконпостављањаплутајућебранезазадржавање,потребноједасесакупиизливенанафтаилиуљесаповршиневоде,једанодначинадасетоурадијеупотребаапсорбујућегматеријалауразличитимоблицима.

Апсорпцијскијастуци,бранеијастучићиомогућавајулакосакупљањематеријаланаконштосеуљеапсорбује,ализавећеизливемогућејекориститиврећицесагранулиранимапсорбентом,чимесеомогућаваапсорпцијавећихколичинауља.


70

4.4 Загађење ваздуха

4.4.1 Шта је загађење ваздуха?

Загађењеваздухасеодносинаиспуштањезагађивачауваздухкојисуштетнипољудскоздрављеипланетууцелини.

Загађењеваздухаможеседаљесврстатиудвадела:• видљивозагађењеваздуха;и• невидљивозагађењеваздуха

Сдругестранезагађењеваздухаможеизазватисвакасупстанцакојаимапотенцијалдареметиравнотежууатмосфериилијештетназаживабићакојаживеуњој.Одржавањесвих живих бића зависи од комбинације гасова који заједно формирају атмосферу;неравнотежаузрокованаповећањемилисмањењемпроцентаовихгасоваможебитиштетназапреживљавање.

4.4.2 Узроци загађења ваздуха

Сагоревање фосилних горива: Сумпор диоксид емитован сагоревањем фосилнихгорива као што су угаљ, нафта и друге индустријске запаљиве материје је један одглавнихузроказагађењаваздуха.Загађењекојесеемитујеиздрумских,железничкихиваздушнихвозилаузрокујеогромнуколичинузагађења.Поморскииунутрашњиводнисаобраћајтакођедоприносезагађењуваздуха.

Угљенмоноксид узрокован неправилним или непотпуним сагоревањем и генералноемитованизвозилајејошједанвеликизагађивачзаједносаазотнимоксидима,којиседобијаиизприроднихиљудскихпроцеса.

Пољопривредне делатности: Амонијак је врло уобичајен нуспроизвод изпољопривреднихактивностииједанјеоднајопаснијихгасовауатмосфери.Употребаинсектицида,пестицидаиђубриваупољопривреднимактивностимаједостапорасла.Онеемитујуштетнехемикалијеуваздухимогутакођеизазватизагађењеводе.

Издувни гасови из фабрика и индустрије:Прерађивачкаиндустријаослобађавеликуколичинуугљенмоноксида,угљоводоника,органскихједињењаихемикалијауваздухитакосмањујеквалитетваздуха.Рафинеријенафтетакођеослобађајуугљоводоникеиразнедругехемикалијекојезагађујуваздухитакођеузрокујузагађењеземљишта.

Рударство:Рударствојепроцесукојемсеминералиисподземљеизвлачепомоћувеликеопреме.Токомпроцеса,прашинаихемикалијесеослобађајууваздухуиизазивајувеликозагађењеваздуха.

Упијачи (јастуци / гране / јастучићи)


71

Загађење ваздуха у затвореном простору: Производи за чишћење у домаћинству,материјали за бојење испуштају токсичне хемикалије у ваздух и изазивају загађењеваздуха.

Ослобођене честице материје, популаран по акрониму ОЧМ(енг. SPM), је још једанузрокзагађења.Кадасеосврнемоначестицеуваздуху,ОЧМјеобичноизазванпрашином,сагоревањемитд.

4.4.3 Ефекти загађења ваздуха

Респираторне и срчане тегобе:Ефектизагађењаваздухасуалармантни.Познатоједастварајунеколикореспираторнихисрчанихобољењазаједносараком,међуосталимпретњамазаорганизам.

Глобално загревање:Јошједандиректанефекатсунепосреднепроменесакојимасесветсусрећејестеглобалнозагревање.

Киселе кише:Штетнигасовикаоштосуоксидиазотаиоксидисумпораиспуштајусеуатмосферутокомсагоревањафосилнихгорива.Кадападакиша,капљицеводеспајајусесаовимзагађивачимаваздуха,постајукиселеизатимпадајуназемљууобликукиселихкиша.Киселекишемогуизазвативеликуштетуљудима,животињамаиусевима.

Еутрофикација: Еутрофикација(цветање воде) је стање у којем се велика количинаазотаприсутнаунекимзагађивачимаразвијанаповршинипловногпутаипретварасеуалгеинегативноутиченарибе,биљкеиживотињскеврсте.

Утицај на дивље животиње: Баш као и људи, животиње се суочавају са некимразарајућимефектимазагађењаваздуха.Токсичнехемикалијеприсутнеуваздухумогунатератидивљеврстедасепреселенановоместоипроменесвојестаниште.Токсичнизагађивачиталожесенаповршиниводеимогуутицатинаводенеживотиње.

Оштећење озонског омотача:Озонпостојиуземљинојстратосферииодговоранјезазаштитуљудиодштетнихултравиолетних(УВ)зрака.Оштећењеземљиногозонскогомотача изазива присуство хлорофлуороугљика, хидро хлорофлуороугљеника уатмосфери.Какосеозонскислојсмањује,онћеиспуштатиштетнезракеназемљуиможеизазватипроблемевезанезакожуиочи.УВзрацитакођеутичунаусеве.

4.4.4 УВТ- утицај на загађење ваздуха

УВТ ниво емисије

Транспорт унутрашњим пловним путевима (УВТ) је ефикасан, сигуран и еколошкиприхватљивначинтранспорта.Међутим,досадашњанеспорнаконкурентскапозицијаИВТ-ауобластиемисија,уодносунаваздух,свесевишеоспорава.Разликаупогледуемисијауваздух-измеђудрумскогиИВТ-аубрзанопостајесвемањи.Главниразлогзазабринутостјеслабнапредакпостигнутуемисијизагађивачаваздуха,посебноемисијеазотнихоксида(NOx)ичестица(PM).

Збогтога јерешавњенивоаемисијаИВТимазациљзначајносмањењепреурањенихсмртиузрокованихзагађењемваздуха,истовременорешавајућиутицајнаоколину,каоштојезакисељавањеигубицибиоразноликости.

Заразликуодсекторадрумскогпревоза, стандардиемисијезановемоторесумногомањестрогиипросечниживотнивекмоторанабродовимајевеомадуг.Каопоследица


72

тога,транспортунутрашњимпловнимпутевимавећимавишинивотонапокилометруемисијезагађивачаваздуханегодрумскитранспортзаодређенетиповепловила.Безконкретногделовањаоваситуацијаћеседодатнопогоршатиубудућности,аемисијазагађивачаваздухаћеостативисоказаИВТ.

4.5 Опасне материје и аспекти животне средине

Опаснематерије обухватају оне супстанцеи предмете чији је превоз забрањенАДН-Европскимспоразумомомеђународномпревозуопаснихматеријаунутрашњимпловнимпутевима,илисуодобренисамоподусловимакојисутамопрописани.

Критеријуми за супстанце опасне за водену средину

Еколошкиопаснесупстанцеукључују,измеђуосталог,течнеиличврстесупстанцекојезагађујуводенусредину,раствореисмешетаквихсупстанци(каоштосупрепаратииотпад). Супстанце су хемијски елементиињихова једињењауприродном стањуилидобијени било којим производним процесом, укључујући све адитиве потребне заочувањестабилностипроизводаи свенечистоћекојенастајуизовихпоступака, алиискључујућирастварачекојисемогуиздвојитибезутицајанастабилностсупстанцеилипроменуњеногсастава.

Водена животна средина може се разматрати у смислу водених организама којиживе у води и водног екосистема чији су део. Стога је основа за идентификацијуопасности,воденатоксичностсупстанцеилисмеше,иакосетоможемењатидодатниминформацијамаопонашањуразградњеибиоакумулације.

5. ПРЕВЕНЦИЈА ЗАГАЂЕЊА

5.1 Опште мере за спречавање загађења животне средине

Превенција загађењајесвакапраксакојасмањује,елиминишеилиспречавазагађењенањеговомизвору.Смањењеколичинепроизведеногзагађењазначимањеотпадазаконтролу,третманилиодлагање.Мањезагађењезначимањеопасностизајавноздрављеиживотнусредину.

Приступи превенцији загађења

Мерепревенцијезагађењамогусеприменитинасвепотенцијалнеистварнеактивностикоје стварају загађење, укључујући оне у енергетском, пољопривредном, државном,трговинскомииндустријском сектору.Превентивнепраксе сунеопходне за очувањемочвара, извораподземнихводаидругихкритичних екосистема - подручја у којимапосебножелимодазауставимозагађењепренегоштопочне.

У енергетском сектору, превенција загађења може смањити штетне последице пооколинууследвађења,прераде,транспортаисагоревањагорива.Приступипревенцијезагађењаукључују:

• коришћењееколошкимањештетнихгорива.Усекторупољопривреде,приступиспречавањазагађењаукључују:

• смањењеупотребеводеихемијскихсредстава;• коришћењемањештетнихпестицидазаживотнусрединуилиузгојсојевакултурасаприродномотпорношћунаштеточине;и


73

• заштитаосетљивихподручја.Уиндустријскомсектору,примерипраксеспречавањазагађењаукључују:

• модификовањепроизводногпроцесатакодастварамањеотпада;• коришћењенетоксичнихилимањетоксичниххемикалијакаосредствазачишћење,одмашћивањеидругехемикалијезаодржавање;

• спровођењепраксиочувањаводеиенергије;• поновнаупотребаматеријалакаоштосубачвеипалете,анењиховоодлагањекаоотпад.

Зашто је превенција загађења важна?

Спречавањезагађењасмањујеифинансијскетрошкове(управљањеотпадомичишћење)итрошковеоколине(здравственипроблемииштетапооколину).Спречавањезагађењаштити животну средину очувањем и заштитом природних ресурса уз истовременојачање економског раста кроз ефикаснију производњу у индустрији и мање потребедомаћинства,предузећаизаједницадарукујуотпадом.

5.2 Безбедне операције и процедуре складиштења

Расипањеицурењетокомоперацијапуњењагоривасупримарниизворзагађењанафтом.Искуствојепоказалодасенајчешћезагађењеодпреливањатанковаипросипањамогуприписатиљудскомфактору.

Свеоперацијескладиштењатребапажљивопланиратииизвршитиускладусаважећимпрописима.

5.3 Спречавање даљег оштећења након судара бродова

Приликомпловидбеважноједачлановипосадепознајупрактичнепоступкекојеморајубитиускладусапроцедурамакоједајезаповедник.Овепроцедуресусамопоказне,недетаљнеиједнасеувексемораводитипримеромдобрепраксеупоморству.Упозорењедругимпловилимакојасеналазеублизинивршисеукључивањемсветланапалуби,расветеилиобликованихпредмета,какобипоказалиданисуподкомандом,користећиВХФрадиостаницеидругамогућасредстава.

Приликомсударасадругимбродом,“покрми”штојепремогућеограничитиштетуиизбећидаљниконтакт.Алиакојепрамацпловилапродроубочнуоплатудругогпловила,покренутимотортекнакондобрепроцене,јерједноодпловиламоженаглоизгубитисвојузгониможепотонути,илиузроковати/повећатизагађењенафтом.

6. СМАЊЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ГОРИВА И ЕМИСИЈА У УВT-u

6.1 Мере за смањење потрошње горива и емисија у УВT-у

Мересмањењаемисијауунутрашњемводномсаобраћајумогусекатегоризиратиутриглавнегрупе:

• Техничкемере:мјерекоје сеодносенапогонскисистем,конструкцијуиопремупловила,издувнигасовинаконсагоревања,унутрашњемеремотора,кориштењеалтернативноггорива/енергије(LNG,електричнаенергија,водоник,биогориво);

• Оперативне мере: мере везане за смањење брзине, паметене парне котлове,планирањепутовања,информационисистеминаброду,оптималноодржавање;


74

• Управљање саобраћајем и транспортом: мере које се односе на организацијулогичкогланца,наповезивањеизмеђуунутрашњегводногтранспортаидругихвидова транспорта, до повезивања пловила и инфраструктуре (пристаништа,терминалиулукамаитд.).

7. ПРИКУПЉАЊЕ И ОДЛАГАЊЕ ОТПАДА

7.1 Важећи прописи који се односе на отпад

7.1.1 CEVNI – Европски кодекс о унутрашњим пловним путевима

Сакупљање и прерада отпада на броду

Заповедникбродамораосигуратиодвојеносакупљањенафте,науљеногимасноготпаданасталогтокомрадапловилаупосудамапредвиђенимзатусврхуисакупљањекаљужневодеукаљужнитанкмашинскогпростора.Посудеморајубитиускладиштененапловилутакодасесвакоцурењесадржајаможеприметитинавремеилакоспречити.Заповедникмораосигуратиодвојеносакупљањенабродуииспорукууприхватниобјектотпадакаоштосукомуналниотпад,муљ,отпадидругипосебниотпад.Акојемогуће,комуналниотпад се разврстава одвојено према следећим категоријама: папир, стакло, другирециклабилниматеријалиидругиотпад.

7.1.2 Конвенција о прикупљању, одлагању и пријему отпада произведеног током пловидбе на Рајни и унутрашњим пловним путевима

Транспорт унутрашњим пловним путевима сматра се најекономичнијим видомтранспорта.Третманотпадакојисенеминовнојављатокомрадапловилајеодпосебногзначајазаречнеоператере.

Поштојеуправљањеиодлагањеотпадапитањекојесерегулишеуконтекстукопнаиузимауобзиркрозодговарајућепроцедуреиинфраструктурунанационалномнивоу,мораласусеуспоставитинекаправилазаразличитезаинтересованестранеутранспортуунутрашњимпловнимпутевимаупогледупотребнихвеза.Оваправилапредвиђају:

• подстицањеспречавањестварањаотпада;• постојањеобјектезаприхватањеиодлагањеотпададужмрежепловнихпутева;• обезбедитиадекватнофинансирањеупогледупринципа„загађивачплаћа“;• обезбедитипоштовањезабранеиспуштањаотпадауповршинскеводе.

7.1.3 Препоруке које се односе на организацију прикупљања отпада из бродова који плове Дунавом

Пловилимасезабрањујебацање,изливањеилииспуштањеилиистакањеуводуДунава,предмета, супстанци и производа који могу проузроковати забарану пловидбе илиопасностзапловидбуилизагађивањеводе.

Отпаднабродуморасескладиштитииискрцаватиуприхватнимобјектимаулукамаилидругимместимазапријемотпада.

Забрањено је испуштање каљужних вода у пловни пут. Каљужне воде морају битиистоварененаодобренимобјектимазапријем.


75

Смеће треба сакупљати и пре бацања, ако је могуће, сортирати према томе да ли јеотпаднипапир,стакло(бело,обојено),синтетичкиматеријали,металиидругиотпад,укључујућиотпадкеодхране.

Заповедницибродоваисвакадругаособаспоменутауовимпрепорукаматакођетребапоштивати локална правила о прикупљању бродског отпада који издају надлежниорганинадлежнихтелаипосебнеречнекомисијезањиховесекторериечнихсливоваилучкихкапетанија.

Пријемнаподручјаморајубитиопремљена:• бродзаприкупљањеотпадакојислужиуподручјимаДунава;и/или• стационарно-плутајућимилисаинсталацијамазаобалскипријем,запријемотпадаизбродова;

• прикључци за истовар и испуштање цевовода, каљужне воде и отпадне воде ускладусаЕвропскимстандардомEN1305.

8. РЕФЕРЕНТНА ДОКУМЕНТА• CEVNI–European Code for Navigation on Inland Waterways- Европски кодекс оунутрашњимпловнимпутевима,четврторевидираноиздање2009;

• Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада ињиховомодлагању,УНЕПиБазелскаконвенција,2014

• КонвенцијаосарадњизазаштитуиодрживуупотребурекеДунав,ICPDR,1994;• Београдскаконвенција1948.-КонвенцијаорежимупловидбеДунавом;• ПрепорукекојесеодносенаорганизацијусакупљањаотпадаизбродовакојипловенаДунаву-Дунавсакомисија-2011;

• Contributiontoimpactassessmentofmeasuresforreducingemissionsofinlandnaviga-tion-PanteiaResearchtoProgress,2013;

• ISGINTT- InternationalSafetyGuide for InlandNavigationTank-bargesandTerminals,CCNRandOCIMF,МеђународнаупутствазасигурностзаунутрашњепловидбеТанк-баржеитерминали,првоиздање2010;

• УнутрашњапловидбауЕвропи-посматрањетржишта-годишњиизвештај,CCNR2017;

• Чињенице,узроци,ефектиирешењазазагађењеводе-http://www.whalefacts.org/water-pollution-facts-causes-effects-solutions/;

• Еколошкиефектиизливањанафте-https://www.environmentalpollutioncenters.org/oil-spill/effects/;

• Загађењеваздуха:свештотребадазнате-https://www.nrdc.org/stories/air-pollu-tion-everything-you-need-know;

• Шта је загађење ваздуха?-https://www.conserve-energy-future.com/causes-ef-fects-solutions-of-air-pollution.php.


76

– 2019 –

Documents

СИГУРНОСНЕ МЕРЕ У ВАНРЕДНИМ …Project co-founded by European Union funds (ERDF, IPA) Romanian Maritime Training Centre – CERONAV Faculty of Transport and