УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТИ ИСТОРИЈА 5–8.freska.rs/pdf/katalog FRESKA ISTORIJA.pdfКако се и на основу чега дели праисторија? 3

За наруџбине

у претплати

посебна погодност

СВе

ОдОБреНО!

ИСТОРИЈА 5–8.РАЗРЕДА

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТИ

КаталОг за ШКОлСК У 2016–2017. гОдИНУ

за ученикер

аз

ре

д5.

Уџбеник са читанком и радном свеском

за наставнике

Приручник

ра

зр

ед

6.

Приручник

ра

зр

ед

7.

Приручник

ра

зр

ед

8.

Приручник

ПРЕДНОСТИ УЏБЕНИЧКОГ КОМПЛЕТА ИСТОРИЈА 5–8: захваљујући ауторским тимовима

које чине угледни историчари, ови уџбеници су добили високе оцене наставника и стручне јавности;

уџбеници су конципирани као радни, садрже одабране изворе, занимљиве задатке, питања и друге облике провере знања;

богат илустративни материјал и модеран дизајн;

све уџбенике прате и одговарајући наставни планови – годишњи, месечни и дневни, које можете наћи на нашем сајту www.freska.rs.




Lehrwerke für Anfänger

10

ПРОШЛОСТ

ро ђе ња, зо ве се ера. Да би се лак ше сна ла зи ли у вре ме ну, љу ди су еру по де ли ли на ве ће и ма ње хро но ло шке це ли не:

Ми да нас жи ви мо у 21. ве ку, ко ји при па да III ми ле ни ју му но ве ере. он је за по чео 1. ја ну а ра 2001. го ди не и тра ја ће до 31. де цем-бра 2100. го ди не.

Вре ме пре Хри сто вог ро ђе ња је сте прет хри шћан ска или стара ера. Лен та вре ме на по ка зу је да го ди не у ери пре Хри ста те ку од ве ћих пре ма ма њим, а у ери по сле Хри ста – од ма њих пре-ма ве ћим. та ко је 21. век пре на ше ере от по чео 2100, а за вр шио се 2001. го ди не. он је та ко ђе чи нио део III ми ле ни ју ма, али пре Хри ста.

Древни начини рачунања времена

Ни да нас сви љу ди не ра чу на ју вре ме пре ма хри шћан ској ери, а ни у про шло сти ни је би ло та ко. На ро ди Ста рог ис то ка го ди не су ра чу на ли пре ма вла да ви на ма сво јих вла да ра, а не од не ког до-га ђа ја из про шло сти. Го ди на сту па ња вла да ра на пре сто би ла је пр ва ка лен дар ска го ди на.

Ста ри Гр ци бро ја ли су го ди не од пр вих олим пиј ских ига ра, одр жа них 776. го ди не пре н. е. олим пиј ске игре одр жа ва не су сва ке че ти ри го ди не. ако је дан ати ња нин ка же да се не што до-го ди ло 3. го ди не пр ве олим пи ја де, то зна чи да го во ри о 773. го-ди ни пре на ше ере. У не ким грч ким гра до ви ма по сто ја ли су и чи нов ни ци пре ма чи јој се слу жби та ко ђе мо гло ра чу на ти вре ме.

У ста ром ри му вре ме се ра чу на ло „од осни ва ња гра да“, то јест од осни ва ња ри ма, што се, пре ма ле ген ди, од и гра ло 753. го ди не пре н. е. Сто га, ако у из во ру про чи та мо да се у ри му не што до-го ди ло 100. го ди не од осни ва ња гра да, то зна чи да је реч о 653. го ди ни пре но ве ере. Ме ђу тим, го ди не 776. и 753. ни су грч ке или рим ске – до њих се до шло та ко што су ан тич ки да ту ми пре ра чу-на ти пре ма хри шћан ској ери.

Епо ха сред њег ве ка та ко ђе је по зна ва ла раз ли чи те ме то де ра-чу на ња вре ме на. У Ви зан ти ји се, као и у сред њо ве ков ној Ср би-ји, вре ме ра чу на ло од ства ра ња све та. Да тум „ства ра ња све та“, а ујед но и по че так ви зан тиј ске ере, био је 1. сеп тем бар 5508. го ди не пре н. е. Исто ри чар ко ји про у ча ва исто ри ју Ср ба у сред њем ве ку у до ку мен ти ма мо же да на и ђе на 6918. го ди ну. текст ко ји чи та го во ри, у ства ри, о 1410. го ди ни.

Астро но ми Ва ви ло на

Астро но ми Ва ви ло на би ли су по себ-на гру па пи са ра за ду же на за по сма-тра ње кре та ња зве зда и пла не та. Они су има ли раз ли чи те ду жно сти, а глав-но је би ло да бе ле же днев но, ме сеч-но и го ди шње кре та ње ових не бе-ских те ла, и да вла да ри ма Ва ви ло на об ја сне ка ко њи хов по ло жај ути че на ка лен дар и ме ња га. Њи хо ва за па жа-ња за пи си ва на су на гли не ним та бли-ца ма и чу ва на у ар хи ви ма хра мо ва и па ла та. По не кад су у из ве шта ји ма са-чу ва на и име на ових астро но ма, те та ко зна мо да се је дан од њих, ко ји је жи вео у вре ме Ха му ра би ја, звао Аплум. По да ци ва ви лон ских астро-но ма да нас су од ве ли ке ва жно сти: за хва љу ју ћи њи ма исто ри ча ри и ар-хе о ло зи ре кон стру и шу си сте ме ра-чу на ња вре ме на ко ји су се ко ри сти-ли на про сто ру Ме со по та ми је.

ве ће: ми ле ни јум (раз до бље од 1.000 го ди на) век или сто ле ће (раз до бље од 100 го ди на)ма ње: де це ни ја (раз до бље од 10 го ди на) го ди на (раз до бље од 365 дана)

Исус Христос

16

Па пи рус је ма те ри јал за пи са ње сли чан да-на шњем па пи ру. Овај ма те ри јал за пи са ње је од сре ди не III ми ле ни ју ма пре н. е. по чео да се из ра ђу је у Егип ту, од са мо ни кле мо чвар не биљ ке, јед не вр сте тр ске истог име на. Биљ ка па пи ру са мо же да на ра сте у ви си ну до 3 ме тра, а ста бљи ка му је ме ка на и по не кад де бе ла као људ ска ру ка. О то ме ка ко се про из во дио па-пи рус да нас се зна на осно ву за пи са рим ског пи сца Пли ни ја Мла ђег.

Про цес је от по чи њао це па њем ста бљи ке биљ ке па пи рус у тра ке, ко је су по том та ње не и гла ча не. Сре ди шња тра ка би ла је нај ши ра, те пре ма то ме и нај ко ри сни ја. Тра ке су по том ре ђа не јед на по ред дру ге а пре ко њих је, под

пра вим углом, сла ган дру ги ред тра ка. Та кви сло је ви па пи ру са по том су ле пље ни блат ном во дом Ни ла или леп ком од пше нич ног бра шна. Ли сто ви ко ји су до би је ни на тај на чин по сле то га су про сти ра ни на сун це да се осу ше.

Од вит ких ста бљи ка па пи ру са из ра ђи ва не су ко ша ре, а од де бљих ста бљи ка чак и је дра. Је згро или срж па пи ру са, ка да се ску ва, би ло је хра на за си ро ма шне, а кад се осу ши, упо тре-бља ва ло се као го ри во. Сре ди ном II ми ле ни ју-ма пре н. е. глав ни тр го вач ки цен тар за про да ју па пи ру са на ла зио се у гра ду Би бло су. Па пи рус је у Грч ку сти гао у 7. ве ку пре н. е., а по том и у Рим и дру ге кра је ве Евро пе, где се као ма те ри-јал за пи са ње ко ри стио све до 10. ве ка.

Материјали за писање – папирус

ЗАДАТАК: Прочитај текст о папирусу и одговори на питања.1.

Од че га се пра вио па пи рус?Ка ко се пра вио па пи рус?За шта се све мо гла ко ри сти ти биљ ка па пи рус?До ка да се па пи рус ко ри стио као ма те ри јал на пи са ње?На ко ју реч вас под се ћа реч „па пи рус“?

ВЕЖБАЈТЕ као историчарВЕЖБАЈТЕ као историчарГ

Стари римљани историју су називали „учитељицом живота“. размислите због чега. На која питања историчар треба да нађе одговоре да би разумео прошлост?

3.

ЗАДАТАК: Повежите илустрације с одређеним појмовима:1) писани историјски извори, 2) материјални историјски извори, 3) визуелни историјски извори.

2.

ПРОШЛОСТ

24

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

је укра ша ва но раз ли чи тим пред ста ва ма и украсима ко ји су, ве-ро ва ли су они, има ли ма гиј ски ка рак тер. Фи гу ри не жи во ти ња и љу ди ко је су че сто про на ла же не на пра и сто риј ским ло ка ли те-ти ма та ко ђе го во ре о ве ро ва њи ма пр вих љу ди. Ис тра жи ва чи су за кљу чи ли да су љу ди пра и сто ри је ве ро ва ли у сна гу при ро де и при род не по ја ве, и да се на њих мо гло ути ца ти раз ли чи тим ри-ту а ли ма и ма гиј ским рад ња ма. При ка зи са чу ва ни на зи до ви ма пе ћи на от кри ва ју сце не из сва ко днев ног жи во та (лов), пред ста ве жи во ти ња и љу ди, али и сли ке ко је би мо гле би ти још је дан од раз ве ро ва ња у при род не по ја ве.

1. Где су се и када појавила прва бића налик човеку?2. Како се и на основу чега дели праисторија?3. Препричајте како су живели и чиме су се бавили првобитни људи.4. Објасните значај проналаска и употребе метала.5. Каква су била веровања првобитних људи?

Питања и задаци

Стоунхенџ

Сто ун хенџ је гра ђе ви на у об ли ку пот ко ви це, ко ја се на ла зи у Ен гле ској; по ти че из мла ђег ка ме ног до ба. Овај спо ме ник чи не огром ни ка ме ни бло ко ви. Ар хе о ло шка ис тра жи ва ња Сто ун хен џа по ка за ла су да је спо ме ник гра ђен у три глав не фа зе, од ко јих је нај ра ни ја за вр-ше на око 2900. го ди не пре н. е. Са сто ји се од кру жног јар ка преч ни ка око 110 m и ду би не од 1,5 m. Ар хе о ло зи сма тра ју да су се као мо ти ке ко ри сти ли је ле њи ро го ви. У дру гој фа зи, ко ја је тра ја ла до 2500. го ди не пре н. е., по диг ну то је ви ше др ве них де ба ла ко је су поста ви ли у сре ди ште ја ма.

Стоунхенџ је веома промењен за време треће фазе градње, која је трајала до око 1600. године пре н. е. У средишту места, у два концентрична круга подигнуто је отприлике 80 стубова од вулканских стена. Стубови су доношени са планина које су удаљене 220 km од локалитета. Превоз ових стубова, а сваки је тежак 4 тоне, био је невероватан подухват. За време саме изградње ови стубови су уклоњени и донети нови, од пешчара. Тридесет камених стубова подигнуто је у кругу од 33 m. На њих су постављене греде тако да су два стуба са гредом на њима чинила лук. Од првобитних

30 данас стоји још 17 стубова. На британским острвима налази се више од 1.000 камених кругова, али је Стоунхенџ јединствен међу њима. Научници још увек нису сигурни зашто је изграђен, али претпостављају да је могао бити нека врста светилишта.

Стоунхенџ

Цртежи из пећине Ласко

Праисторијски идол


47

На вр хо ви ма зи гу ра та че сто су по ста вља не оп сер ва то ри је из ко јих се по сма тра ло не бо. от кри ли су да се по сма тра њем кре-та ња не бе ских те ла мо же ме ри ти вре ме, што је би ло вр ло ва жно за пла ни ра ње по љо при вред них ра до ва и сла вље ње вер ских пра-зни ка. Ме со по там ски астро но ми су ду жи ну го ди не ве зи ва ли за кре та ње Ме се ца те је она има ла 354 да на. Зна ли су да се вре ме мо же од ре ди ти и у од но су на кре та ње Сун ца и да та ква го ди на тра је 365 да на. Го ди ну су де ли ли на 12 ме се ци, а не де љу на 7 да на.

За јед но с астро но ми јом, у ме со по там ским гра до ви ма раз ви ја-ла се и астро ло ги ја. Ве ро ва ли су да не бе ска те ла ути чу на жи во те љу де и да се на осно ву њих мо же пред ви де ти бу дућ ност. По че ли су да из ра ђу ју хо ро ско пе – нај ста ри ји хо ро скоп ски зна ци от кри-ве ни су упра во у су мер ским гра до ви ма.

о хи ги је ни се та ко ђе во ди ло ра чу на. У ме со по там ским гра-до ви ма је по сто ја ла ка на ли за ци ја, а ако би се по ја ви ле бо ле сти, ле чи ли су их ве шти ле ка ри. Ипак, јед на од нај че шћих бо ле сти ста нов ни ка Ме со по та ми је би ла је жу ти ца. За не са ве сне ле ка ре Ха му ра би јев за ко ник пред ви ђа и ка зне. По себ но об у че ни ле ка ри (ве те ри на ри) би ли су за ду же ни за ле че ње жи во ти ња.

Ма те ма ти ка је та ко ђе би ла раз ви је на. Ста нов ни ци Ме со по-та ми је ко ри сти ли су по себ не зна ке за бе ле же ње бро је ва, а по-зна ва ли су и ну лу. Уме ли су да са би ра ју, од у зи ма ју, мно же и де ле. Су мер ци су пр ви круг по де ли ли на 360 сте пе ни. око 3500. го ди не пре н. е. Су мер ци су из у ме ли то чак и пр ви су на род ко ји је по чео да ко ри сти је дра и сна гу ве тра за пло вид бу.

1. Набројте египатска божанства.2. Који је народ Старог истока веровао у једног бога?3. Објасните сличност између клинастог писма и хијероглифа.4. Какво је писмо алфабет?5. Које науке су развили и неговали народи Старог истока?


5000. 4000. 3000. 2000. 1000. 1. 1000.

ЕГИПАТ

1650. 1200.

2200. 612.

3600. 2400. 1900. 538.

3100. 30.

АСИРИЈА

ХЕТИТИ

СУМЕР АКАД

1.п р е н о в е е р е новa ерa

Државе са центром у ВАВИЛОНУ

Лента времена – Стари исток

Вавилонска мапа света

Капија богиње Иштар

астрономија – наука која проучава небеска тела, настанак и развој свемира

астрологија – техника прорицања на основу кретања небеских тела

Непознате речи

36

СТАРИ ИСТОК

Гра до ви-др жа ве Су ме ра и Акад ско цар ство

На са мом ју гу Ме со по та ми је Су мер ци су, у IV ми ле ни ју му пре на ше ере, обра зо ва ли сво је гра до ве-др жа ве. Нај по зна ти ји су би ли Киш, Ур, Урук и Ла гаш. Гра до ви ма су упра вља ли кра ље ви ко је су њи хо ви по да ни ци нај че шће на зи ва ли ен си. о гра до ви ма Су ме ра нај ви ше зна мо за хва љу ју ћи ар хе о ло шким ис тра жи ва њи ма. Ипак, не ки по да ци са чу ва ни су и у пи са ним из во ри ма. та ко је опис гра-да Уру ка са чу ван у Еу о Гил а ме шу.

Гра до ви су че сто ме ђу соб но ра то ва ли због об ра ди ве зе мље и кон тро ле над си сте ми ма за на вод ња ва ње. У 24. ве ку пре н. е. су мер ске гра до ве по ко ри ли су ста нов ни ци се вер ног де ла Ме со-по та ми је – Ака ђа ни, на род се мит ског по ре кла. Сар гон, вла дар ака да, ус пео је да ује ди ни чи та ву Ме со по та ми ју под сво јом вла-шћу, а На рам-Син, је дан од ње го вих на след ни ка, на звао је се бе „го спо да ром че ти ри стра не све та“.

Ва ви лон и Аси ри ја

По чет ком II ми ле ни ју ма пре н. е. у Ме со по та ми ји је на ста-ла но ва др жа ва чи ја се пре сто ни ца на ла зи ла у Ва ви ло ну. Њен нај зна чај ни ји вла дар био је Ха му ра би (18. век пре н. е.). За хва-љу ју ћи вој ним по хо ди ма и ве штој по ли ти ци Ха му ра би је ус пео да за вла да чи та вом Ме со по та ми јом. Нај ви ше про бле ма за да ло

Еп о Гилгамешу

„Гилгамеш, победоносни јунак,саградио је зид око Урука.Високо као брег диже се свети храму утврђеном граду.Чврсто, као од туча, лежи насути темељ.Под заштитом узвишене куће,у којој пребива бог неба,далеко се пружа житница града,прекрасно спремиште.Сјајном белином блиста у светлу краљевска палата.Цео дан стоје стражари на бедемима,а и ноћу бдију ратници.“

Стари исток у III и II миленијуму пре н. е.

Гудеа, владар Лагаша

70


1. Када је и због чега избио Јонски устанак?2. Ко се истакао у Маратонској, а ко у Термопилској бици?3. Објасните значај Перикла за историју Атине.4. Када је и због чега почео Пелопонески рат?5. Ко је победио у Пелопонеском рату и који су били услови мира?


У вре ме Пе ри кла Ати на је би ла је дан од нај моћ ни јих грч ких по ли-са, о че му све до чи и грч ки пи сац Плу тарх:

„Сад је дошло време кад је Пе-рикле узео у своје руке Атину и све што је Атињанима припадало: приходе, и војску, морнарицу, и острва, и море, и велику власт која се простирала не само над Хеле-

нима него и над вараварима... Моћ над људима није му давала само снага његове речитости него углед што га је стекао својим на-чином живота и поверење у њега, јер свако је знао да се он не може подмитити никаквим поклонима и новцима... Атину је од великог града учинио највећим и најбога-тијим градом.“

О по ра зу и пре да ји атин ске вој-ске по сле про па сти Си ци лиј ске екс пе ди ци је, али и о зна ча ју овог до га ђа ја, грч ки исто ри чар Ту ки дид за бе ле жио је:

„Си ра ку жа ни и њи хо ви са ве зни-ци ску пе се, узму за ро бље ни ке и оте та оруж ја, што су ви ше мо гли, и оду у Си ра ку зу. Оста ле Ати ња не

и њи хо ве са ве зни ке за тво ре у ка-ме но ло ме јер су ми сли ли да је то нај ја чи за твор, а Ни ки ју и Де мо сте-на по гу бе...

То је био најзнаменитији догађај у томе рату, а како ја мислим и у целој хеленској историји, и најслав-нији за победнике и најнесрећнији за побеђене. Јер Атињани свугде

доживеше потпун пораз. Нису пре-трпели само незнатне губитке, него су, што кажу, потпуно потучени. Из-губише и пешадију и морнари-цу, те све пропаде, а само се мало њих од многих врати кући. То се догодило на Сицилији.“

Златно доба Атине

Ује ди ње ње Ати ке

Перикле

Макета атинског ратног брода

Остаци античког Делоса

98

АНТИЧКИ РИМ

же да су ис ко па ли под зем ни про лаз ис под бе де ма и та ко про др-ли у град.

ри мља ни су по сле осва ја ња Ве ја за го спо да ри ли сред њом Ита-ли јом. На се ве ру су по ко ри ли број не етрур ске гра до ве. На ју гу су са вла да ли Сам ни те, пле ме ко је је жи ве ло у ср цу пла нин ског ма си ва апе ни на.

Та рент и Пир

По сле осва ја ња сред ње Ита ли је рим ска власт и ути цај ши ри-ли су се ка ју гу. то је до ве ло до су ко ба са Та рен том. овај град био је нај моћ ни ја грч ка ко ло ни ја на ју гу апе нин ског по лу о стр ва.

Етрур ци

Етрур ци су у ста ром ве ку жи ве ли у сред њој Ита ли ји, из ме ђу ре ке Ар-но, на се ве ру, и Ти бра, на ју гу. Ни ка да ни су ство ри ли је дин стве ну др жа ву. Жи ве ли су у гра до ви ма-др жа ва ма ко-ји ма су вла да ли кра ље ви. Ба ви ли су се зе мљо рад њом, за нат ством и тр го-ви ном. Раз вит ку зе мљо рад ње на ро-чи то је до при но си ло то што су зна ли ка ко да по мо ћу мре же ка на ла ису ше мо чвар но зе мљи ште. Тр го вач ке ве-зе одр жа ва ли су са Гр ци ма из Ве ли ке Грч ке и са Кар та ги ном, фе ни чан ском ко ло ни јом у се вер ној Афри ци.

Етрур ци су за со бом оста ви ли зна чај не кул тур не те ко ви не. Њи хо-ви ва ја ри су, слич но хе ле ни стич ким, при ка зи ва ли љу де она ко ка ко су из-гле да ли. Сем то га, Етрур ци су сли ка-ли ле пе фре ске жи вих бо ја. На њи ма су че сто пред ста вља ли при зо ре из сва ко днев ног жи во та (нпр. пле са чи-це, сви рач на фру ли, рва чи, итд.).

Етрур ска ре ли ги ја би ла је слич на грч кој и рим ској. Вр хов ни бог Ти-ни ја био је, по пут Зев са и Ју пи те ра, го спо дар му ња и гро мо ва. Етрур ци су на ро чи ту па жњу по све ћи ва ли про ри ца њу. Чи та ли су бу дућ ност из утро ба жр тво ва них жи во ти ња или из ле та пти ца.

Етрур ци су то ком 5. и 4. ве ка пре н. е. че сто ра то ва ли са Ри мом. Упр-кос то ме, Ри мља ни су од њих при-ми ли мно ге кул тур не те ко ви не (нпр. пи смо, гла ди ја тор ске игре, ве шти ну про ри ца ња).

Италија до средине 3. века пре н. е.

Етрурска гозба

10

УВОД

Детаљ минијатуре из Мирославље-вог јеванђеља

Ист ори јски и зв ори с у сви ос таци из про шлости помоћу ко-ји х можемо да сазна мо шт а се све д огађа ло и како су људи

жи ве ли. Изворе де лимо н а п исане , матер ијалне и слик ан е. Посеб ну целину чи ни усмено п ре дање. Средњи в ек је раздобље у и сто рији љу дског д руштва које је обухв атало пе ри од између старо г и новог века. За почео је пад ом Западно г римског ц ар-с тв а 476. год ине, а за вршио се Ко лу мбовим о тк рић ем Ам ер ике 14 92. годи не.

М ат еријалн и извори

Љу ди су то ко м жив от а стварали и за собом ост ав или велик и број грађе вина и ра зно врсни х предме та . они чин е мате ри јалне из во ре; п омоћу њи х данас м ожемо да ви димо како се нек ада жи-ве ло. З бог тог а важне и сто ријске и зв оре чине п ре дмети кори-шћ ени у с вакоднев ном жи во ту. то су разна оруђа , алатк е, по су-де, приб ор за јел о, дел ови н ам еш таја. Из вр емена с ре дњег в ека са чув ани су и други пр едмети личне у потребе као што је одећа , обућа и на кит . Нова ц пр едс тавља је дан од на јв аж нијих мате-ријалних и зв ора. З ахв аљујући њему може се проучити п ривреда и сн ага неке з емље и ли владара. У м ате ријалне изворе спадају и сре дњо вековн о ору жј е и р атна оп рема. П осебну гр упу изв ор а чине грб ови држав а, градо ва, краљева или вл астеле, кој и су на-ст ал и у средњ ем веку.

с ли кан и изво ри такође ч ине групу ма териј ал них извора . Најв ажнији сл иковни и зв ор и из сред њег века су фр еске и ми-нијат ур е. Фрес ке представљ ај у слике н а зидовима цр ка ва или дво ров а. Нај че шћ е су на с ликама пре дс тављани све титељи , в ла-дари, свештениц и и властел а. П остоје и фреске н а који ма су пр иказан и пр из ори из с вакод не вног жи во та. М ин ијатур е су биле бо гато у крашен и црт еж и слик ан и у књигама. М еђу на јп озн ати је спа дај у оне из чу ве ног М ирослављев ог јеванђе ља.

Гр ађеви не које су остале и з сре дњег ве ка такође сп адају у мате-ријалне и зв ор е. Њих д ел имо на о не које су пр ипадале в ла да рима

2.ИЗ ВОР И ЗА И СТ ОРИЈУСРЕДЊЕГ ВЕКА

Набројте предмете које свакодне-вно користите, а који би могли једног дана да постану сликовит историјски извор о времену у коме ви живите.

Ковани сребрни новац

Посуда с грбом Јерусалимске кра-љевине. Шта мислите због чега се у средњем веку на драгоцено посуђе стављао грб владара или његове државе?

14

УВОД

Пр о верите, обновите, научите!

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИА

На ве дите основ на обе леж ја исто риј ског пе ри о да сред њег ве ка.

а) б)

в)

1.

На ком про сто ру су се од и гра ва ли нај зна чај ни ји до га ђа ји из исто ри је сред-њег ве ка?

Шта је то мо нар хи ја?

На ко је нај ва жни је гру пе се де ле из во ри за исто ри ју сред њег ве ка?

Шта се чу ва у би бли о те ка ма, а шта у ар хи ви ма?

3.

На вре мен ској лен ти обе ле жите да тум ко јим по чи ње сред њи век и да тум ко јим се за вр ша ва.

2.

313 1389395 1400410 1453 1459 1492 1500 1690476 500 526

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

21

ни зи ји (те ри то ри ја да на шње Ма ђар ске). ати ла је био спо со бан и хра бар вој ско во ђа. На па дао је и Ви зан ти ју и За пад но рим ско цар ство, на нев ши им ве ли ка ра за ра ња. Ње го во ши ре ње на за-пад за у ста ви ли су Ри мља ни, на те ри то ри ји да на шње Фран цу ске. Пре тр пев ши по раз ати ла је на пао апе нин ско по лу о стр во. По-сле по чет них успе ха по ву као се у цен тар сво га кра љев ства, где је убр зо и умро. Ње го вом смр ћу на гло је по че ла да сла би моћ Ху-на. Њи хо во до тад во де ће ме сто у бор би про тив Рим ског цар ства пре у зе ли су дру ги вар вар ски на ро ди.

На ро ди у се о би

Ме ђу мно го број ним пле ме ни ма и на ро ди ма ко ји су уче ство-ва ли у се о би, по себ но се ис ти чу Го ти, Ван да ли, Фран ци и други германски народи.

сви на ро ди ко ји су се по ме ра ли пред Ху ни ма кре та ли су се из прав ца ис то ка ка за па ду или ју гу Евро пе. До ла зак Ху на иза звао је, да кле, лан ча но по ме ра ње на ро да: јед ни на ро ди по ти ски ва ли

Велика сеоба народа

46

РАНИ СРЕДЊИ ВЕК


Ка да и ко јим до га ђа јем је за по че ла Ве ли ка се о ба на ро да?

На ве дите нај ва жни је на ро де ко ји су уче ство ва ли у Ве ли кој се о би.

Где се на ла зи ла пре сто ни ца Ви зан ти је и по ко ме је на зва на?

Шта је све спадало у дужности и права ви зан тиј ског ца ра?

Ко је су се територије нашле у оквирима Византијског царства у време вла-давине цара јустинијана?

Шта је цар јустинијан желео да постигне великим освајањима?

Шта је све до при не ло опа да њу гра до ва у За пад ном рим ском цар ству?

У ком ве ку је хри шћан ство по ста ло др жав на ре ли ги ја у Рим ском цар ству?

Шта су то ва се љен ски са бо ри и о че му се на њи ма рас пра вља ло?

Где се на ла зи ла ко лев ка хри шћан ског мо на штва и где се оно пр во ши ри ло?

Ко су би ли Фран ци, ода кле су до шли и где су се на ста ни ли?

Ка ко се зва ла нај ве ћа фра нач ка вла дар ска ди на сти ја и ко је био њен глав ни пред став ник?

Шта је то ма јор дом?

об ја сните пој мо ве фе уд, ва зал и се ни ор?

Ко је био Му ха мед, где и ка да је жи вео?

Ка да и где су се окон ча ла ара бљан ска осва ја ња у Евро пи?

1.

ДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИДА ЛИ СТЕ ЗАПАМТИЛИА

82

Фран цу ска

Нај бо љи при мер пре ра ста ња фе у дал не у централизовану мо-нар хи ју пред ста вља Фран цу ска. те ри то ри ја од ко је се она по сте-пе но обра зо ва ла би ла је у по чет ку из де ље на на ве ћи број вој вод-ста ва и гро фо ви ја, ко ји су по укуп ној по вр ши ни над ма ши ва ли зе мље под вла шћу кра ља. оту да су круп ни фе у дал ци, прем да кра ље ви ва за ли, во ди ли са мо стал ну по ли ти ку, ко ја се не рет ко ко си ла са по ли ти ком вла да ра. За то је краљ у цр кви и гра ђан ству, ко ји ма је од го ва ра ла цен тра ли зо ва на др жа ва, на ла зио дра го це не са ве зни ке.

Исто ри ја кра љев ске ди на сти је Ка пе та, ко ја се усто ли чи ла 987. го ди не, по чи ње од ма ле обла сти из ме ђу Па ри за и ор ле а на. Ње-ни пред став ни ци би ли су све сни да је бу дућ ност са ме ди на сти је у те сној ве зи с уве ћа њем кра љев ских те ри то ри ја. Пр ви ко ра ци би ли су ве о ма те шки јер су по је ди ни ва за ли има ли по се де ве ће од вла дар ских. Кра љев ски до мен (посед) ши рио се на раз не на чи не: си лом оруж ја, сплет ка ма, под ми ћи ва њем, али и бра ко ви ма му-шких чла но ва ди на сти је са на след ни ца ма ис так ну тих гро фов ских и вој вод ских по ро ди ца, ко је су у ми раз до но си ле чи та ве обла сти. Ипак, тре ба ло је да про ђе мно го вре ме на да се од рас цеп ка них фе у дал них обла сти ство ри сна жна фран цу ска др жа ва.

Ши ре ње кра љев ских по се да би ло је пра ће но уну тра шњим ре-фор ма ма ко је су за циљ има ле де ло твор но и успе шно упра вља ње др жа вом. та ко је у Па ри зу уте ме љен цен трал ни суд и кра љев ство по де ље но на по себ не ад ми ни стра тив не је ди ни це ко ји ма су упра-

ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

Луј IX Све ти

За за пад ну Евро пу зна ча јан је био на ро чи то 11. век. Она је та да ужур ба но по че ла да су сти же на кул тур ном пла ну не при ко-

сно ве но Ви зан тиј ско цар ство. По сле ди це ова квог кре та ња би ле су: успон за пад но е вроп ских мо нар хи ја – Фран цу ске, Ен гле ске и Све тог рим ског цар ства не мач ког на ро да – то ком 12. и 13. ве- ка. Та да су ство ре не те ко ви не као што су пар ла мент, ујед на чен прав ни си стем и цен тра ли зо ва на мо нар хи ја, на ко ји ма ће у на-ред ним сто ле ћи ма по чи ва ти за пад на Евро па.

2.МО НАР ХИ ЈЕЗА ПАД НЕ ЕВРО ПЕ


132

ма. Краљ је у све ча ним при ли ка ма но сио бо га ту оде ћу оки ће ну дра гим ка ме њем и зла том. слу жи ла су се нај ра зли чи ти ја је ла, не за ми сли ва на тр пе зи обич них љу ди. По су ђе је би ло из ра ђе но од пле ме ни тих ме та ла. На дво ру се мо гла чу ти и му зи ка ко ја је обич но пра ти ла све ча но сти. Вла дар и вла сте ла че сто су ишли у лов, где су ве жба ли ја ха ње и ру ко ва ње оруж јем. При пад ни ци плем ства у брак су сту па ли са мо у окви ру истог дру штве ног ста-ле жа. Би ло је не за ми сли во да се не ки вла сте лин или вла сте лин ка вен ча са не ким из ре до ва се ба ра или тр го ва ца. Вла сте о ска де ца су се од нај ра ни јег де тињ ства при пре ма ла за жи вот рат ни ка или кра ље вих двор ја на. она су сти ца ла обра зо ва ње, а уко ли ко је би ло ви ше му шке де це, јед но од њих при пре ма ло се за ду хов ни ка.

Жи вот на се лу

се о ско ста нов ни штво сред њег ве ка жи ве ло је у нај те жим усло-ви ма. се ла у ко ји ма су жи ве ли на ла зи ла су се на вла да ре вим, вла сте о ским или цр кве ним има њи ма. оби та ва ли су у ку ћа ма на пра вље ним од др ве та, бла та и сла ме. На сре ди ни ку ће, ко ју је нај че шће чи ни ла јед на со ба, на ла зи ло се ог њи ште; ту се ло жи ла ва тра и ку ва ло је ло. сви чла но ви по ро ди це спа ва ли су у ис тој про сто ри ји. Уко ли ко је по ро ди ца по се до ва ла не ку жи во ти њу, и она је бо ра ви ла у ку ћи, за јед но са њи ма. По су ђе се о ског ста нов-ни штва би ло је, за раз ли ку од двор ског, нај че шће од др ве та, док су су до ви за ку ва ње би ли зе мља ни. Де ца ни су сти ца ла ни ка кво обра зо ва ње, већ су уче ство ва ла у оба вља њу те шких по сло ва. оде-ћа је би ла скром на, на чи ње на од јеф ти них ву не них или плат не-них тка ни на. Жи вот зе мљо рад ни ка био је усме рен на ве ли ки број оба ве за ко је су има ли пре ма вла сте ли ну и вла да ру.

Музика и игра у средњем веку, фреска из манастира Лесново

Златни прстен Стефана Немањића

Златни прстен краљице Теодоре, мајке цара Душана

Пример средњовековне свечане трпезе. Покушајте да препознате шта се од јела налазило на столу.

Златни украсни предмет хумског кнеза Петра

170


Про у чите фо то гра фи је ових сред њо ве ков них гра ђе ви на! Шта на њи ма мо жете да за па зите? У че му су слич но сти, а у че му раз ли ке? од ре дите ка да су на ста ле и шта се на осно ву вре ме на њи хо вог по ди за ња и обе леж ја мо же за кљу чи ти.

3.

Раваница

Београд

Манасија - Ресава

Смедерево

УЏБеНИЦИ за ИСтОрИЈУ Од 5. д0 8. разреда ОСНОВНе ШКОле

Према плану и програму у петом разреду основне школе ученици се упознају са најстаријим периодом развоја људског друштва – праисторијом и друштвима и државама Старог истока, Грчке и Рима.

Ове епохе трајале су веома дуго, а током њих људи су овладали бројним вештинама и знањима утканим у европску и светску цивилизацију.

ра з р е д5.

Ученици шестог разреда се упознаjу са епохом средњег века, веома дугим временским раздобљем чији почеци сежу у V век, а чији крај припада XV столећу. У питању је, дакле, хронолошки одсечак од хиљаду година. Реч

је о значајном периоду у историји људског рода, али и периоду којем се, још увек, неоправдано приписују неке неутемељене негативне оцене. Аутори су настојали да га представе онаквим какав је он заиста и био.

ра з р е д6.

др данијела Стефановић,ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

др Снежана Ферјанчић,доцент на Одељењу за историју Филозофског факултета

зорица Недељковић,професор историје

др Марко Шуица,доцент на Одељењу за историју Филозофског факултета

др радивој радић,редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

7

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

изглед плоче, већ да је округла, много су допринели астрономи, проучавајући Земљу и остала небеска тела. Међу њима се исти-че Никола Коперник; он је израдио детаљан математички и астрономски модел који показује како Земља и остале планете крећу око Сунца. Велики допринос развоју науке дали су још Јохан Кеплер, Галилео Галилеј, Ђордано Бруно, Исак Њутн. Њих прати развој филозофије као науке, у којој предњаче Френсис Бекон и Рене Декарт.

Усавршавају се сат, дурбин и компас, напредује техника из-градње, посебно бродова за дугу пловидбу (каравеле).

Велика географска открића

Човекова знања о свемиру и о Земљи била су незнатна. Европ-љани нису знали за амерички и аустралијски континент, а по-знавање Азије и Африке било је слабо. Потреба Европљана за источњачком робом (зачини, свила) била је све већа, а колико је била на цени види се по томе што је бибер био скуп као злато! Требало је пронаћи поморски трговачки пут за Индију.

Португалци су први кренули у потрагу. Истраживање Афри-ке започели су почетком 15. века, а наставили са Хенријем Мо-репловцем, да би Вартоломео Дијаз, у зиму 1487/8. године, до-пловио до југа континента – Рта добре наде. Африку је опловио морепловац Васко да Гама, и стигао у Калкуту, на западној обали Индије, 1498. године. Пут до Индије пронађен је, па су Португалци наставили са истраживањем и освајањем суседних острва – Бор-неа, Суматре, Јаве.

Покушај Кристифора Колумба (1451–1506) да пловећи на за-пад стигне до Индије, довео је до великог и неочекиваног открића. Пошто је проучио тадашње мапе и поверовао да је Земља округла, испловио је под покровитељством шпанског краља Фердинанда и краљице Изабеле. Препловивши Атлантик стигао је до острва које је назвао Сан Салвадор (Свети Спаситељ). Уверен да је допловио у Индију, он је њене становнике назвао Индијанцима. Колумбо је још три пута путовао до Америке, и умро у уверењу да је открио Индију, а не нов континент – Америку. Његова географска от-крића нису донела баснословно богатство шпанском двору. Ве-лики морепловац умро је разочаран, у беди. Једна држава у Јужној Америци носи по њему име – Колумбија.

У истраживању Новог света Шпанцима и Португалцима убр-зо су се придружили Енглези и Французи. Започела је утакмица у новим открићима и сазнањима, али и освајање новооткриве-ног континента – Америке, и покоравање домородачког станов-ништва. Енглески краљ послао је Џона Кабота, који је доспео до северног дела америчког континента и открио Њу Фаундленд и Гренланд. Француз Жак Картије испитивао је канадску обалу.

Кристифор Колумбо

Сат


25

Пољски владар који је помогао Аустрији у одбрани Беча од Тура-ка звао се:

а) Болесав Храбриб) Јан Собјескив) Владислав I Јагелонац

13. Аустрија, Русија и Пруска кра-јем 18. века делиле су територи-ју Пољске:

а) два путаб) три путав) четири пута

14.

16.

Поред тачних исказа заокружите ДА, а поред нетачних НЕ. Ако је исказ нетачан, у свесци напишите како гласи тачан:

– Русија је за време Петра I постала апсолу-тистичка монархија западног типа.

да не

– Нова престоница Русије од 1713. године постала је Москва. да не

– Бојарска дума замењена је Сенатом. да не

– Рат Русије и Шведске, тзв. Северни рат, вођен је од 1700. до 1721. године. да не– Петар I уместо приказа уводи колегије (министарства). да не

15.

ЗАДАТАК: Апсолутистичка монархија до-стиже свој врхунац у Француској у време Луја XIV. Посматрајте слику и покушајте да објасните по чему се на овом портрету вла-дара може закључити да је реч о апсолути-стичком монарху. Покушајте да уз помоћ наставника откријете који су симболи вла-сти и моћи приказани на овој слици.

Херванија – владарев огртач, један од симбола власти.(Погледај биографију кнеза Милоша.)

59

Сеобе су дале обележје једном дугом временском периоду – од пада наших средњовековних држава до настанка нововековних. Непрекидно пресељавање са вековних огњишта на нове територије мењало је етничку слику Балкана и Средње Европе. Срби су се углавном селили из Тур-ске у Аустрију; али, не мо-гавши ни ту увек да нађу сигурно уточиште, крета-ли су се даље, чак до Ру-сије.

3.ХАБЗБУРШКИ И МЛЕТАЧКИ ПОДАНИЦИ

Срби су све теже подносили турску неправду и насиље, па су морали да подижу устанке и штите се уз помоћ хајдука и

ускока. Учестали ратови Аустрије и Турске присиљавали су их на сеобе. Колико је било великих сеоба Срба? У ком боју су се хајдуци највише истакли?

СРБИ У ТУРСКОЈ, АУСТРИЈИ И ВЕНЕЦИЈИ

Сеоба Срба

86


ПРОВЕРИТЕ:А

Која династија је владала Ен-глеском у 17. веку?

а) Тјудорб) Стјуартв) Валоа

1.Краљ Чарлс I издао је 1628. го-дине документ којим се обаве-зивао да неће самовољно при-купљати порез. Како се назива тај документ?

2.

Чарлс I

Ко је предводио револуцију у Енглеској?

3. Енглеска је само једном у својој историји била република:

а) 1630–1660. годинеб) 1640–1660. годинев) 1649–1660. године

4.

Које године је поново успостављена монархија у Енглеској?

Енглески парламент састоји се из два дома. Наведите како се они зову.

5.

Повежите колоније у Северној Америци са државама којима су припадале:

ЏејмстаунЛуизијанаНови Амстердам

ХоландијаЕнглескаФранцуска

6.

Колико је колонија Енглеска имала у Северној Америци у 18. веку:

а) 10 б) 13 в) 15

7.

ГРАЂАНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

123

Преуређење државе

Револуција 1848. године прекинула је краткотрајан период мира и Хабзбуршку монархију увела у дуже раздобље кризе. Уставним реформама покушало се да се заустави њено опадање.

Револуција је на престо довела Франца Јозефа (1848–1916), претпоследњег владара хабзбуршке династије. За његове влада-вине Монархија је бележила неуспехе и поразе, и понеки успех.

Ратовање са Турском било је давна прошлост, више се није поновила. То је била велика добит не само за Монархију већ и за њено становништво, пре свега за Србе. У Кримском рату Аустрија је остала неутрална. Неуспех Русије ојачао је њене позиције на Балкану.

Уследила је серија ратних пораза. Аустрија је поражена од Француске и Пијемонта 1859. године, после чега је изгубила Ломбардију и једва спасла Венецију. Привремена превласт у Не-мачком савезу нестала је после рата са Пруском, 1866. године. Поражена код Садове, Аустрија је морала Пруској да препусти улогу ујединитеља немачког народа, као и да се у корист Италије одрекне богате Венеције. Потиснута са севера, она се окренула југу, Балкану, где је потражила надокнаду за превласт изгубљену у Немачкој.

После слома Револуције 1848. у Монархији је заведен Бахов апсолутизам, назван по имену министра унутрашњих послова Александра Баха. Због незадовољства Мађара, па и Словена, цар је Баха сменио и започео процес преуређења Монархије.

2.АУСТРО-УГАРСКА

Франц Јозеф

Турска, подржавана од западних сила, трудила се, током 19. ве-ка, да променама заустави процес опадања државе. У том

циљу донела је три важна правна акта. Како се она називају и када су донета? Које територије је Турска изгубила Берлинским уговором?

МОНАРХИЈЕ НЕУСПЕЛИХ РЕФОРМИ И СРБИ

202

ЦРНА ГОРА

– Које нахије чине стару или праву Црну Гору?– Која је од њих највећа и најпознатија?– Наведите два разлога зашто се не зна тачан број становника у време Вукове посете Црној Гори и штампања књиге на немачком језику (1837).

9.

ЗАДАТАК: Прочитајте текст Вука Караџића о Црној Гори и одговорите на постављена питања:

Обједињавање територија које ће ући у састав будуће државе Црне Горе и интегра-ција црногорско-брдско-хер-цеговачко-бококоторских пле-мена текли су споро и дуго. То стање запазио је Вук Караџић, који је неколико пута боравио на Цетињу и у Боки Которској. Преносимо део његовог запа-жања о Црној Гори и Црногор-цима.

„Данашња је Црногорска др-жава састављена из праве Цр-не Горе и из Брда, и граничи од сјевера с Херцеговином, од истока и од југа с пашалуком Скадарскијем, а од запада с Боком. Гранични су градови турски око ње: Никшић, Кола-шин, Спуж, Подгорица, Жаб-љак и Бар. Црмница и нахија Ријечка граниче се с Турцима и на језеру, којијем се за осам сахата може одвести у Скадар. Ја сад друкчије не знам казати, колика је ова сва земља, него да би доброме пјешаку ва-љало три дана, да је, ђе је нај-дужа, сву пређе.

Права Црна Гора дели се на четири нахије: прва је од сјевера Катунска, која је од свију другијех највећа; до ње је к југу Ријечка, а иза ове Цр-мница... а четврта је Љешан-ска. [...]

За Брда се обично говори да их је седам [...]: 1. Бјелопавли-ћи, 2. Пипери, 3. Ровци (или Ровца), 4. Морача (горња и до-ња), 5. Васојевићи, 6. Брато-ножићи, 7. Кучи. [...]

Ђекоја су племена опет ра-здијељена на села, а у ђеко-јим нема села никако, него су подијељена само на братства... Ни градова ни вароши у ци-јелој земљи нема нигђе, али зидина од негдашњих кула и градова има неколико... Црно-горци иду по свој земљи; али правијех путова нема нигђе. [...]

У Црној Гори има знака од свију начина правитељства, али поред свега тога може бити да је она у Европи једино друштво људско, у коме нема никаква правитељства у пра-

воме смислу ове ријечи. У Црној Гори је први и највиши старјешина или управитељ, митрополит, који се обично зове владика. Кад Црногорци с њим говоре, кажу му: ‚свети владико’, а између себе кад га спомену зову и господаром. Његова је сад обична титула Владика Црногорски и Брд-ски, а кашто се и ријечи вла-дика дода и управитељ... Вла-дика Црногорски живи много простије, него у Сријему игу-ман или архимандрит.

Ни на што Црногорце није тако ласно наговорити, као на рат, једно за то, што су се у рату сви изродили и под оруж-јем узрасли, па им је он милија забава, него икаква игра или весеље; а друго, ради добитка, на који су тако лакоми, да че-сто имућни људи на очиглед иду да изгубе главу, да би задо-били какву ствар, која готово ништа не вриједи.“

Вук Стефановић Караџић, Црна Гора

205


205


205


1219 – Зетска епископија1346 – Зетска митрополија1496 – Пад Зете1697 – Петровић-Његоши митрополити1717 – Оснивање гувернадурства1736–1808 – Стањевићи седиште митрополита1767 – Појава Шћепана Малог1773 – Убиство лажног цара Шћепана Малог1796 – Битке на Мартинићима и Крусима – Доношење Заклетве и Стеге1798. и 1803 – Законик Петра I и допуне – Кулук 1831 – Оснивање Гвардије и Перјаника1832 – Укидање гувернадурства1834 – Основна школа у Цетињу – Отварање штампарије у Цетињу1840 – Бој на Мљетичку1841 – Уговор о разграничењу склопљен у Дубровнику 1852–1853 – Рат са Турском1855 – Законик Данила Првог1858 – Битка на Граховцу1859 – Разграничење са Турском 1860 – Убиство кнеза Данила1862 – Рат са Турском1866 – Уговор о савезу са Србијом1875 – Устанак у Херцеговини и Босни1876 – Тајни савез и конвенција са Србијом1876 – Битка на Вучјем долу – Битка на Фундини1877 – Бој на Морачи1878 – Санстефански мир – Берлински уговор – Независност Црне Горе

Времеплов

13

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Русија у другој половини 19. и почетком 20. века није успе-ла да сачува своју дотадашњу политичку моћ. Број становника до 1914. године знатно се увећао – на 165 милиона. Неспремно да искористи своја природна богатства, руско друштво било је сиромашно, те је држава била приморана да код западних бан-кара узима кредите. Сељак је био званично ослобођен кметства, али је за откуп морао да издвоји много новца, и да држави плаћа високе порезе. Његов положај поправљен је тек аграрном рефор-мом почетком 20. столећа. Русија је брже почела да се индустриј-ски развија тек за владавине последњег руског цара Николаја II (1894–1917), али ипак није успела да се прикључи развијеним европским државама. Државна власт била је спора и недело-творна. После пораза у рату с Јапаном (1904–1905) и учесталих радничких и сељачких побуна, владар је обнародовао Царски манифест (1905), тј. устав Русије. Законодавна власт предата је Царској думи (скупштини), која је стекла законодавно право, а грађани нешто више слободе, међу њима проширено право гласа. Цар је задржао своју аутократску власт, што се косило с парла-ментарним системом. Уставно уређење државе дошло је, међутим, сувише касно – руско друштво већ је било на прагу револуција. Прва је избила 1905. године, у више градова и области; пратио ју је талас штрајкова и побуна. Царске трупе угушиле су је сурово.

Николај II, последњи руски цар (1894–1917), на престо је ступио после убиства оца, Александра III. Први је монарх који је посетио репу-бликанску Француску. Као владар био је конзервативан и аутократа, али веома посвећен руском пра-вослављу и национализму. Прија-тељски расположен према српском народу, заложио је свој ауторитет код савезника да помогну српском народу и војсци током Првог свет-ског рата, посебно у време по-влачења преко Албаније. Ретко који владар је био толико обузет поро-дичним животом. Свргнут је са пре-стола у Фебруарској револуцији, а погубљен од бољшевика, са целом породицом, у Јекатеринбургу. Срби су му, у знак захвалности, у Београду подигли споменик.

Руско друштво било је заостало. У време када је на западу, па и у Ср-бији, основно образовање постало обавезно, у Русији је само 9% деце похађало основну школу, при чему знатно више дечаци него девојчице. Крајем века само је један од петоро грађана знао да чита и пише. Руска елита била је понајвише образована на западу.

Руски сељаци, почетак 20. века

Породица цара Николаја II, руска икона

бољшевик – револуционар соција-листа

ауторитет – углед, достојанство


24

СВЕТ, ЕВРОПА И БАЛКАН (1878–1914)

Најистакнутији бугарски политичар крајем 19. века био је Стефан:

а) Истамбулов б) Стамболов в) Цариградов г) Константинов

13.

ОБНОВИТЕ:ОБНОВИТЕ:Б1.

Посматрајте карту света на којој су означене метрополе и њихове коло-није. Направите табелу па у њу упишите метрополе, колонијалне силе, у једној колони, а затим, у другој колони, према приложеној карти, испишите њихове колоније.

Британски официр у Западној Индији

ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

69

– ово питање нису до краја разјасниле. Потом су склопљени уго-вори и војне конвенције између Грчке и Бугарске, Србије и Цр-не Горе, док су Бугарска и Црна Гора постигле усмени споразум. Тако је настао Други балкански савез; рат против Турске могао је да почне.

Први балкански рат

Рат је октобра 1912. године започела Црна Гора, а месец дана касније и све остале савезнице ушле су у рат против Турске. Вој-ске балканских држава биле су надмоћније и у људству и у наору-жању. Турска је морала да брани прилично дугачку границу, и у томе није имала успеха. Бугарска војска брзо је стигла до Једрена, али није успела да га заузме. Грчка војска пошла је на север, осло-бодила Солун и стигла до Битоља. Црногорска војска продрла је до Пећи и Скадра. Српска војска кренула је у три правца: према Рашкој области, Косову и североисточној Македонији. Србија је однела две значајне победе: на Куманову, октобра, и код Битоља, новембра 1912. године. Пошто су ослободиле Косово и већи део Македоније, српске трупе прешле су Албанију и избиле на Јадран, заузевши Драч.

Нашавши се пред поразом Турска је затражила примирје. Убр-зо су започети мировни преговори, у Лондону. У међувремену је српска војска помогла Црногорцима у опсади Скадра, који се по-том предао, а Бугарима у ослобађању Једрена. Када су бугарске трупе, уз помоћ српских војника, пошле на Цариград, Турска је потписала Лондонски мировни уговор (1913). Турска је њиме успела да задржи узани појас западно од Цариграда и због ове територије на европском копну она се и данас сматра европском државом.

Радомир Путник (1847–1917) за-вршио је Артиљеријску школу и војну вештину усавршавао у Русији. Учествовао је у свим ратовима Ср-бије од 1876. до Првог светског рата. Прошао је кроз сва војна звања, до највиших, генерала и војводе, које је добио после Кумановске бит-ке. Обављао је дужност начелника Главног генералштаба и војног мини-стра. Предавао је на Војној акаде-мији. Творац је правила о ратној служби и ратних планова за вођење Балканских ратова и Првог светског рата.

Заплењено турско оружје после битке код Куманова

51

ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ

Када је замро рад Уједињене омладине српске и Светозар Милетић био ухапшен, политички живот Срба у Јужној Угарској запао је у дуготрајну кризу. Ту кризу продубили су сукоби, потом и расцеп Српске народне слободоумне странке, основане 1869. године. Странка се коначно распала 1887. године, а формиране су Српска либерална странка и Српска народна радикална странка. Либерале је предводио Михаило Полит Десанчић, док је вођ радикала био Јаша Томић. Страначки лист либерала био је Браник, а радикали су задржали Заставу. Срби више нису полагали наде у Аустрију, поправили су сарадњу с Мађарима, а међусобна трвења онемогућила су борбу за аутономију. Поли-тички живот Срба усмерен је на решавање унутрашњих проблема друштва, и то у оквирима Народно-црквеног сабора.

2.СРБИ У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ

Михаило Полит Десанчић (1833–1920) познати је српски политичар и публициста. Завршио је права у Бе-чу. Биран је за представника Срба у Хрватском сабору, где се са Штрос-мајером борио против мађаризаци-је. Био је и члан Угарског парламен-та, председник Либералне странке, уредник листа Браник и заступник либерала на народно-црквеним са-борима. Оставио је драгоцена ме-моарска дела.

Преуређењем Хабзбуршке монархије у Аустроугарско царство створена је дуалистичка држава, која је пружила

сва права само Немцима и Мађарима. Који словенски народ је, и којим актом, стекао аутономију? Када је створена Српско--хрватска коалиција и у чему је њен значај? Наведите бар три значајна Србина римокатолика из Далмације. Ко је основао српско друштво „Привредник“?

Јаша Томић (1856–1922) истакнути је српски политичар и писац. Студирао је филозофију и историју у Бечу и Прагу. У младости је припадао социјалистичком покрету, потом се определио за ради-кализам и основао Српску народну радикалну странку. Био је оже-њен Милетићевом кћери Милицом. Одржавао је присне везе са радикалима из Србије, где је једно време и боравио и уређивао лист Самоураву. Посебно се истакао радом на уједињењу Војводине и Србије (1918). За собом је оставио богато публицистичко и књижевно дело.

122

целог света. Шпански грађански рат дефинитивно је поделио свет у два табора – табор фашизма и табор антифашизма. Рат је завр-шен априла 1939. победом трупа генерала Франка.

Тројни пакт, аншлус и окупација Чехословачке

Заједнички непријатељ, кога су видели у СССР-у, приближио је Немачку и Јапан. Те две земље су новембра 1936. склопиле Анти- коминтерна пакт. Споразуму је 1937. приступила Италија, а наре-дних година и друге државе. Осовина Рим–Берлин–Токио скло- пила је, септембра 1940, војни савез познат под називом Тројни пакт. Тројни пакт био је основа савезништва фашистичких зема-ља у Другом светском рату.

Хитлер је Аустрију сматрао подручјем искључивог немачког утицаја. Међутим, његова настојања да та држава постане саставни део Немачке остварена су тек 1938. После војне интервенције и окупације отпочела су хапшења политичких противника и застра- шивање становништва. Посебним законом Аустрија је прогла-шена провинцијом Немачког Рајха. Уз помоћ Гестапоа и СС одре-да Хитлер је, априла 1938, организовао плебисцит на коме се 99% Аустријанаца изјаснило за аншлус (присаједињење Аустрије Не-мачкој). Заштитнице мировног поретка, Француска и Енглеска, нису предузеле ништа у циљу одбране аустријске независности.

Хитлерова политика „проповедања мира у тренутку потајног припремања рата“ била је веома успешна. Док је у јавним наступи-ма поручивао да нема територијалних претензија према Чехосло-вачкој, он је спремао њено војно комадање. На удару се прво на-шла Судетска област, у којој је живело 3,2 милиона Немаца. Уз добро организоване провокације, јаку пропаганду и подршку су-детских нациста отворена је Судетска криза. Француска и Велика

Мусолини и Хитлер у Минхену

СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Аншлус, улазак немачке војске у Аустрију

пропаганда – организована и план-ска делатност на ширењу идеја

капитулација – чин предаје у рату


180

Краљ Петар II

Године окупације биле су испуњене терором. Сваки отпор окупационом поретку најстроже је кажњаван. Стрељања,

рације, логори и специјални затвори, казнене експедиције – били су свакодневна појава. Целокупна окупаторска политика према Југославији била је заснована на колективном кажњавању, пре свега Срба. У таквим условим формирана су на тлу Србије два устаничка покрета – четнички и партизански.

2.ОТПОР, УСТАНАК ИГРАЂАНСКИ РАТ

Влада у емиграцији

Југословенска краљевска влада, која се обрела у емиграцији, прихваћена је и призната од савезничких држава као једини ле-гални представник Краљевине Југославије. За савезничке државе окупаторска подела и распарчавање земље нису били важећи. Југословенска влада се маја 1941. у Палестини изјаснила за даље вођење рата. Упоредо с тим отпочео је и рад на формирању југо-словенских оружаних јединица ван отаџбине. Влада је прихватила ратне циљеве изложене у „Атлантској повељи“.

Влада је, од првог тренутка, била подељена око бројних пита-ња. Утврђивање криваца за војни пораз, издају, комадање земље и геноцид пратиле су свађе српских и хрватских министара. Спо-рове је изазивао и различит однос према војном покрету Драго-љуба Михаиловића. Већина српских министара подржавала је обнову југословенске државе, за шта су се залагале и савезничке земље.

Влада у емиграцији, Лондон 1942. године

У „Јерусалимској изјави“ датој 4. ма-ја 1941. влада је истакла свој ратни циљ – успостављање територијалног интегритета, независности држа-ве и пуну слободу свих Срба, Хр-вата и Словенаца. Истим актом осуђено је настајање Независне Државе Хрватске и означено не-прихватљивим анектирање југо-словенских територија од суседних фашистичких земаља. Прихватање „Атлантске повеље“ значило је при-стајање на „право свих народа да изаберу облик владавине под ко-јим желе живети“ и приврженост начелу „да суверена права као и право управљања самим собом буду враћена онима који су тога били силом лишени“. Влада је 1. јануара 1942. потписала Деклара-цију Уједињених народа и тиме по-тврдила спремност да у рату истраје до краја, чиме је додатно потврђен њен државни интегритет.

ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

222

СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

ПРОЧИТАЈТЕ, НАУЧИТЕ, ИСТРАЖИТЕ:

Мартин Лутер Кинг се за-лагао за отпор расизму без употребе насиља. Органи-зовао је митинге, држао го-дишње и по 200 говора, ор-ганизовао протестне мар-шеве. Најпознатији је био Марш на Вашингтон из 1963, у коме је учество-вало око 250.000 његових истомишљеника. Следеће године, под притиском ја-вности, донет је Закон о гра-ђанским правима који је изједначавао становнике

САД без обзира на њихову расу и боју коже. Кинг је убијен је у атентату апри-ла 1968. Идеје о расној је-днакости, поштовању сло-боде и достојанства чове-ка, подједнаком праву на школовање и посао, три-јумфовале су током 70-их и 80-их година 20. века. Међу покретима против расне дискриминације посебно су се истицали „Црни пан-тери“.

Мартин Лутер Кинг

Марш у Вашингтону, 28. август 1963.

– Истражите и напишите биографију Мартина Лутера Кинга. Покушајте да пронађете текст говора који је одржао у Вашингтону 1963. године.

Уџбеник обухвата дуг временски период новог века, од открића Aмерике до Берлинског конгреса. Приказано је стварање нововековних великих сила, црквене реформе, културни препород, појава грађанског друштва,

Америчка и Француска револуција, настанак европских националних држава. Посебна пажња је поклоњена српском народу у националним државама

Србији и Црној Гори, као и државама у којима је српски народ био потчињен.

ра з р е д7.

Уџбеник Историје за осми разред основне школе обухвата градиво из опште и националне историје. Наглашавамо да су Срби имали до 1918. године две националне државе – Србију и Црну Гору, а од тада

југословенску државу, као заједницу југословенских народа. Она је била монархија до 1945, а од тада република. Њој је поклоњено више простора јер је била знатно већа од Србије и Црне Горе, вишенационална и са сложенијим државним и друштвеним уређењем.

ра з р е д8.

др радош Љушић,редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

др радош Љушић,редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

др Љубодраг димић,редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета

ОСтала ИздаЊаПриручници за наставнике

• Приручници за наставнике надовезују се на уџбеник и представљају збирке предлога који олакшавају организовање наставе и рад са ученицима.

• Приручници служе да помогну наставнику да на једном месту пронађе све што је потребно у реализацији наставе историје.

аврам ПетронијевићРадомир Ј. ПоповићКњига Радомира Ј. Попо-вића Аврам Петроније-вић (1791–1852) је модер-на политичка биографија једне од најмаркантнијих фигура прве половине 19. века. Упркос чињеници да је приватна архива Аврама Петронијевића у више наврата уништавана, Поповић је пе-дантним и свеобухватним истраживањима успео да допуни многа поља његовог троипо-деценијског рада – у дипломатији, политици, те у националној и јавној сфери деловања. Вредност ове књиге огледа се и у мноштву до-сад непознатих и важних историјских чиње-ница о Аврамовом добу и његовим савреме-ницима, те о самом пореклу и породичном стаблу Петронијевића.Извод из рецензије проф. др Сузане Рајић

Краљ МилутинВлада СтанковићКњига Краљ Милутин представља целовито ис-траживање најбогатијег, плодотворног и успешног времена – у политичком и културном смислу – средњовековне Србије у време династије Немањића, које чини и почетак експанзије на југоисток Европе, чиме је она постала доминантна сила у ре-гиону. У средишту студије налази се краљ Стефан Урош II Милутин и његово време, али она заправо обухвата много ширу епоху, нудећи преглед српске историје XIII–XIV века.Извод из рецензије проф. др Ивана Биљарског (Софија)

Издавачка кућа ФрескаМаршала Бирјузова 3–5/IV, 11000 Београд Tелефон/факс: 011/405-61-64 [email protected] www.freska.rs

Documents

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТИ ИСТОРИЈА 5–8.freska.rs/pdf/katalog FRESKA ISTORIJA.pdfКако се и на основу чега дели праисторија? 3