Година Сремска Митровица Среда 22. април 2020 ... · 2020-04-27 · Сингапура…Вучић истиче да Јапан исплаћује

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

reda

kcija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: [email protected]

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 22. април 2020. • Број 3086 • Цена 50 динара

Страна 3.

АКТУЕЛНО О КОРОНАВИРУСУ

ПРАТИТЕ НА:

СРЕМСКЕ ПОРТАЛ

www.sremskenovine.rswww.sremskenovine.co.rs

и на Фејсбук страници www.facebook.com/

sremskenovine1

ГРАДИТЕЉИ

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

Без обзира на ванредно стање у земљи, радови на изградњи новог објекта дечјег вртића „Чуперак” у Лаћарку напредују предвиђеном динамиком.

Страна 3.

МИНИСТАР БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ: ДОДАТНА ПОДРШКА ПОЉОПРИВРЕДИ

Кредити и бесповратна

помоћ

Најтиши Васкрс до сада

Страна 17.

ВАСКРС ПРОСЛАВЉЕН БЕЗ ВЕРНИКА У ЦРКВИ

Среда, 22. април 2020.2

Председник Србије Александар Ву-чић најавио је ублажавање мера про-

тив корона вируса, а прва је скраћење полицијског часа, који од уторка почиње од 18 часова. За пензионере је обезбеђен период од 18 до 01 час после поноћи и то у уторак, петак и недељу, по пола сата. Наредних недеља, пензионерима ће можда бити омогућено сваки дан да из-лазе напоље у том периоду.

- Пензионери ће од 18 до 01 сат има-ти могућност да изаберу својих пола сата за шетњу. Циљ нам је да избегнемо да свих 1,5 до 1,7 милиона пензионера буде у исто време на улицама, објаснио је Вучић додајући да ће остати досада-шње правило за одлазак у продавницу за пензионере.

- Ако не буде дошло до раста новоза-ражених у процентима, а тестираћемо више, онда ће се од следећег понедељка, ако не буде додатних проблема као што је било у Нишу, ићи да сваког дана пен-зионери добију по пола сата за шетњу, најавио је он.

Вучић је казао да је сада, иако није раније био оптимиста, уверен да су наше болнице у стању да прихвате све болес-нике.

- Нарочити што долазе нешто лакши случајеви него на почетку. На почетку смо имали само теже случајеве који су ишли на Инфективну клинику, на Драги-шу Мишовић, додао је он.

Грађевинари у Србији од уторка 21. априла могу да раде «пуном паром», а од уторка је почело и отварање занатских радњи, потом и осталих.

Вучић је рекао да грађевинари већ од уторка могу да крену да раде «пуном па-ром», и у високоградњи и у нискоградњи, истичући да у Србији има много пројеката.

- Кренућемо да радимо пуном паром да бисмо нашим инвестицијама успели да сачувамо виши ниво БДП него што је рекао ММФ, а ММФ је рекао да ћемо да будемо најбољи у Европи, рекао је Вучић.

Од уторка је почело и отварање го-тово свих занатских радњи, вулкани-зерских, аутомеханичарских, хемијско

чишћење, обућари, кројачи, продавнице аутомобила, бицикла, техничке робе и грађевинског материјала. Очекује да ће друге радње до 300 метара квадратних, бити отворене 27. априла, осим оних у тржним центрима, уколико ситуација у вези са корона вирусом буде добра.

- Ако крене лошије, повући ћемо мере, рекао је Вучић.

Вучић је рекао да се отварање хотела, бања, тржних центара, међуградског са-обраћаја, као и контролисано отварање

аеродрома, кафића и ресторана, планира између 4. и 11. маја, али да ће морати да се поштују мере за спречавање вируса.

Додао је да то морају лекари да одбо-ре, јер се они питају за процену епидеми-олошке ситуације.

- Што се тиче фабрика, треба да се спреме да већ од 4. или 11. маја кренемо на посао. Фабрике у Чешкој и Немачкој почињу да раде, а потребни су им дело-ви и не смемо да заостајемо, поручио је председник. СН

Није прошшло ни недељу дана од најаве до реализације мера подршке

румским повртарима. Крајем протекле недеље, Општина Рума откупила је први контигент повртарске робе од румских произвођача. Како је у питању роба која одмах мора на тржиште, у овом слу-чају, украсна салата Антуна Маркића и златни шампињони Косте Милојевића, подељни су пензионерима приликом јутарње куповине на Велики петак. 105 картона са по 18 комада украсне салате и око 350 пакета златних шампињона је спасено од пропадања.

Антун Маркић, повртар из Руме, бави се производњом салате. Каже да она стандардна зелена салата и има пласман, док је украсна, коју је пласирао у хотеле и ресторане, да није било ове општниске мере, могла завршити у смећу.

-Десила се ствар која се ретко дешава, а то је да је и вук сит и овце на броју. Са-лату нисам ниједну бацио, мада је тога било пре две недеље, пре ових мера. Ми-слим да ће и ови људи бити задовољни што ће општина да им додели наше поврће пред Ускрс, тако да се све подесило у време када нам свима одговара. У питању је украсна салата која се про-даје по београдским хоте-лима. Народ више једе об-ичну салату путерицу, док се на западу у 80 одсто случајева користи ова украсна салата коју у нашој земљи откупљују хотели и ресторани. Сада, с обзиром на то хотели не раде, могли смо

или да бацимо или овако да на овај на-чин поделимо. Спасио сам овогодишњи род, задовољан сам и треба да буду задо-вољни људи који добију ову салату, сала-та је изврсног квалитета, рекао је Антун Маркић, повртар из Руме.

Коста Милојевић, из Руме, шампињо-не проиводи већ две деценије. Како каже, обични бели се релативно лако продају, али од како су затворени ресторани и пицерије, нема коме да продаје златне шампињоне. У том случају би му пропало око три тоне робе месечно.

- С обзиром на то да шампињони не могу да стоје, а следе три нерадна дана, не раде ресторани, не раде пицерије, ова подршка и овај откуп нам много значи. Ми смо се борили сами колико смо могли, али не бисмо сами успели да

решимо. Велики је проблем што не раде ресторани и пицерије, а то су озбиљни купци и то се одразило на продају не само у Руми, него и у читавој околини. Тако немате решење ни да пласирате негде даље, када је све затрпано робом. Ово је све напуњено и много пре ванред-ног стања, а нове бербе су стигле, то се не може зауставити и имали смо велик проблем, рекао је Коста Милојевић, про-извођач шампињона из Руме.

И пензионерима овај вид подршке много значи, можда не у финансијском смислу, колико у погледу тога да неко мисли на њих.

- Хвала Вам што мислите на нас, баш сте нас обрадовали. Ово је једини период када можемо да изађемо и то користимо да обавимо набавку. Снабдем се за бар две седмице, тако да сам онда спокојна и не морам да зовем никог у помоћ, рекла је Љубица Чолић, пензионерка из Руме.

Како је рекао председник Општине Рума, Слађан Манчић, приликом оби-ласка волонтера и јутарње куповине, Велики петак је био право време да се реши проблем произвођача и да се до-маћи производи поделе румским пензи-онерима. За ту меру Општина Рума је оп-ределила три милиона динара. Општини Рума могу да се обрате сви произвођачи који имају проблем са пласманом повр-тарских производа, а општинска комиси-ја ће након процене квалитета, одобрити откуп.

- Сви који имају било каквих пробле-ма са дистрибуцијом пољопривредних

производа могу да се јаве. Наша коми-сија одлази на лице места, процеду-ра једноставна, потребно је само да је пољопривредни проиозвођач регистро-ван, да има активан статус. Ако је роба квалитетна и задовољава квалитет, ми је истог момента откупљујемо по реалним тржишним ценама. Имамо довољно нов-ца и не желимо да ничији труд, рад и мука у претходном периоду пропадну, нити да

приозвођачи дођу у ситуацију да ба-цају произведено, нити да их било ко уцењује. Помоћи ћемо и тим људима, али и онима којима ту робу дајемо. Ми смо у старту из-

двојили три милиона динара, апсолутно неће бити проблем ни да дуплирамо тај износ, или да издвојимо колико год је неопходно. Спремни смо да сав тај ви-шак који је произведен употребимо на прави начин, да га откупимо и на крају да га поделимо свим грађанима, као што то радимо данас на Велики петак, да га делимо у хуманитарним пакетима за пензионере, или за социјално угрожено становништво, или синдикатима као што смо најављивали. Битно је да помогнемо свима којима је помоћ у овом моменту најпотребнија, рекао је Слађан Манчић.

Подсетимо, Општина Рума је предста-вила економске мере за подршку при-ватном сектиру који је највише погођен овом кризом, за које ће издвојити преко 20 милиона динара. У оквиру тих мера, спроводи се и откуп повртарских култу-ра, који се наставља докле год буде трајало ванредно стање. С.Белотић

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ:

Ублажавање мера борбе против вируса

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У СРБИЈИ

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће 100 евра грађа-нима Србије, које је држава обећала, бити исплаћени 11. или 12. маја. Сиро-машнима је, каже, тај новац потребан, а остали ће подстаћи потрошњу.

Каже да су се многи смејали тој мери, подсећајући да на тај начин под-

стичу потрошњу и привреду и најраз-вијеније земље попут САД, Јапана, Сингапура…Вучић истиче да Јапан исплаћује својим грађанима 850 евра и наводи да Србија нема толико новца, јер “није таква сила”, али у складу са реалним изворима исплаћује својим грађанима.

Ускоро исплата по 100 евра

Председник Србије Александар Вучић

Општина помаже својим повртарима

У румској општини настављена је подела пакета, а протекле недеље па-кети подршке отишли су на адресу со-цијално угрожених породица. И за ове намене опредељена су средства из општинског буџета.

- На нашој територији по решењима има 1.511 породица носилаца решења, односно домаћинстава, али у тим по-родицама имамо већи број корисника, тако да имамо близу 3.000 таквих људи за које смо спремили пакете. Као и у случају кад смо делили пакете за пен-зионере, молим грађане да буду стр-пљиви неколико дана, с обзиром на то да их је дупло мање него пензионера, имамо спремне и уредно евиденти-ране спискове из Центра за социјални рад. Пакети су доста слични онима за пензионере, вредности између 2.000 и 2.500 динара, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Подела пакета за социјално угрожене породице

Пакети за социјално угрожене

Коста Милојевић и Антун Маркић

Слађан Манчић

Поврће за пензионере

Сви који имају било каквих проблема са дистрибуцијом пољопривредних производа могу да се јаве

Среда, 22. април 2020. 3


Пандемија и мера огра-ничења кретања про-

изроковале су штете и пољопривредним произ-вођачима, а да би им по-могла држава је издвоји-ла 2,6 милијарди динара. Поједини пољопривредни произвођачи добиће и бесповратну помоћ за коју ни не морају посебно да се пријављују.

- Пољопривредници ће моћи да узму кредит до три милиона динара, на три године уз ка-мату од један одсто и грејс период до годину дана. Преко пословних банака, пољопривредници ће моћи да остваре

кредитну подршку у укупној вреднос-ти од 11,5 милијарди динара који им за ове намене, стоје на располагању. За све оно што пољопривредници мисле да им треба, и за текућу ликвид-

ност и за обртна средства, сва-ки пољопривредни произвођач може да користи ову врсту, врло повољне кредитне помоћи. Поред кредитне, спремна је и секторска подршка за оне активности које су нарочито биле изложене у прет-ходних месец дана проблемима на тржишту. Према томе, бесповртна помоћ ће се уплаћивати директно на рачун пољопривредника, од-носно регистрованих газдинста-ва, и за њих неће требати никаква пријава. Због затварања зелених

пијаца, добиће их „рани повртари“, од-носно власници пластеника и то у за-висности од величине пластеника и то 25 динара по квадратном метру писане

површине за гајење поврћа у заштиће-ном простору, а највише до 90.000 ди-нара. Затим пчелари, који су угрожени због забране кретања, и мали млекари и сточари који су имали уговоре са угоститељским објектима. За краве ће добити по 3.000 динара - максимално 30.000 динара, а за овце и козе по 500 динара - највише 20.000 динара. За пчеларе који имају више од 70 година, издвојено је 800 динара по кошници и максимално могу добити до 20.000 ди-нара – каже министар пољопривреде, Бранислав Недимовић.

Поред општег услова (носилац газ-динства, газдинство у активном стату-су) неопходно је да подносилац захтева у Регистру има уписане површине под

гајењем поврћа у заштићеном просто-ру, или да је власник животиње (краве, овце или козе) која је обележена и ре-гистрована у Централној бази подата-ка о обележавању животиња. Право на новчану помоћ имају и власници обележених и регистрованих кошница пчела, били они носиоци или члано-ви пољопривредног газдинства, под условом да имају 70 или више година старости у 2020. години.

Занимљиво је да се новчана помоћ кумулира међусобно, као и са евенту-ално другим врстама помоћи као што су субенције, подстицаји и донације у складу са посебним прописима.

СН

Галеника а.д. Београд произвела је првих 372.000 таблете лека хло-

рокин, који се добро показао у борби против вируса корона.

Овај медикамент је од уторка у употреби код пацијената који болују од Ковида-19, а његова производња у Србији кренула је прошле седмице.

- Производњом лека у нашој земљи обезбедићемо довољне количине и на тај начин ћемо се спремити за јесен – изјавила је медијима директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић.

Хлорокин, синтентички дериват кинина, преписује се више деценија за маларију. Постоји дериват хидрок-сихлорокин, ХЦ, који се боље подноси, а користи се за лечење лупуса и реума-тоидног артритиса. Чекајући на вакци-ну, научници испитују бројне терапеут-ске могућности, међу којима и са више постојећих лекова, као што су антиви-рални лекови и хидроксихлорокин.

На свом инстаграм налогу buducnostsrbijeav председник Србије, Александар Вучић објавио је у субо-ту да је у Руми почела масовна произ-водња заштитних маски.

- Држава је урадила одлучно, брзо, веома ефикасно све што је било пот-ребно. Понашали смо се као одговор-на држава. Брзо смо се сналазили и реаговали, данас производимо готово све што је потребно осим респирато-ра. Почела је са производњом прва фабрика хируршких маски у Руми, која може да произведе 96.000 хируршких маски дневно. То покрива више од дневних потреба када смо у најтежем проблему у свим здравственим устано-вама у Србији. Живела Србија!, навео је Вучић на свом налогу.

СН

Радови на изградњи новог објекта дечјег вртића „Чуперак” у Лаћар-

ку напредују предвиђеном динами-ком. Без обзира на тренутно ванред-но стање у нашој земљи, протекле недеље изливена је кровна плоча. Средства за изградњу новог вртића Предшколске установе „Пчелица” у

Лаћарку обезбеђена су од стране Светске банке и Ми-нистарства просвете, науке и технолошког развоја.

Радове су протекле не-деље обишли Светлана Ми-ловановић, заменица гра-доначелника, Илија Недић,

начелник Градске управе за образовање, културу и спорт и Биљана Цвијетић, директорка ПУ „Пчелица”.

Заменица градоначе-лника Светлана Милова-новић том приликом је по-дсетила да је вредност ове инвестиције 96 милиона динара.

-Можемо бити задовољ-ни како напредују радови

овде у Лаћарку, посебно када имамо у виду да је тренутно ванредно стање у нашој земљи. Вртић у Лаћарку имаће капацитет за 180 деце, тако да када се заврши изградња неће више бити лис-та чекања, с обзиром да ћемо корис-тити и стари објекат који се тренутно реновира. Данас је изливена плоча, након које ће бити постављен кров. Предвиђено је да нови вртић буде за-вршен у новембру, али ако се настави оваквим темпом, можемо очекивати да то буде и нешто раније - рекла је Светлана Миловановић, заменица градоначелника.

С. М. - М. М.

Одборници владајуће коалиције у Руми одрекли су се месечних

накнада за март и април, а исто су учи-нили и чланови Општинског већа у овој сремској општини. Средства при-купљена на тај начин, биће усмерена на текућу буџетску резерву, одакле ће се користити за набавку хигијенских и прехрамбених пакета за социјслно угрожену категорију становништва у овој сремској општини. У румској ло-калном парламенту на овај начин је 34 одборника из групе „Александар Ву-чић-Србија побеђује“, Социјалистичке партије Србије и одборничке групе „За Руму“ и 11 чланова Општинског већа определило око два милиона динара за подршку најугроженијима у време епидемије.

- Одборници Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“, Одборничке групе Социјалистичке партије Србије и Одборничке групе

„За Руму“ свесни ситуације у којој се цела држава налази, у којој се Србија као и цело човечанство ево већ други месец бори да стави под контролу и елиминише по-следице пандемије вируса COVID19, одлучили су да се одрекну својих одборнич-ких примања, свесни тога да нам је данас више него икад солидарност потреб-на, свесни тога да је у ова кризна времена највећа по-моћ потребна социјалним категоријама које су најуг-роженије. И одборници Одборничке групе „Александар Вучић - Србија побеђује“ и већници из редо-ва Српске напредне странке одлучили су да се одрекну својих одборничких, односно већничких примања, да се та средства усмере у буџетску резерву

и да се одатле искористе за куповину хигијенских и прехрамбених пакета за социјално најугроженије категорије, рекао је Стеван Ковачевић, председ-ник Скупштине Општине Рума.

- Ми као одборничка група соли-дарисали смо се са свим народом и

поштујемо мере Владе РС и мере које су донете на локалу и као одборници смо пожелели да помогнемо најуг-роженијима којима је најпотребније, јер ни ова ситуација неће трајати до-века. Нека свако од нас помогне ко-лико може и желимо да учествујемо

и солидаришемо се са свим честитим људима. Није то нека велика сума, ако буде још требало ту смо, додала је Је-лена Делић, председница Одборничке групе „За Руму“.

-На иницијативу нашег коалицио-ног партнера, Српске напредне стран-ке, и одборничка група СПС-а је подр-жала ову иницијативу да се одрекнемо одборничке апанаже за март и април, тиме сматрамо да доприносимо бар малим делом активностима општине у смислу хуманитарне помоћи нашим најугроженијим грађанима. Неће ни ова пошаст трајати довека, али пошто нас је задесила, здушно подржавамо ову активност наше општине и нашег коалционог партнера и узмамо учешће у пуном обиму, каже Никола Ђури-чић, шеф Одборничке групе Соција-листичке партије Србије у локалном парламенту у Руми.

С.Белотић

СВЕ МАЊА УВОЗНА ЗАВИСНОСТ

Србија производи хлорокин и хируршке маске

Детаљ из производње хируршких маски у Руми

МИНИСТАР БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ О ДОДАТНИМ МЕРАМА ФИНАНСИЈСКЕ ПОТПОРЕ ПОЉОПРИВРЕДИ

Кредити и бесповратна помоћ

Министар Бранислав Недимовић

Средства за помоћ најугроженијима

Никола Ђуричић, Јелена Делић и Стеван Ковачевић

ТЕКУ ПРЕДВИЂЕНОМ ДИНАМИКОМ

Изливена кровна плоча на објекту

Светлана Миловановић, заменица градоначелника

Радови на новом објекту вртића у Лаћарку

-Можемо бити задовољни како напредују радови овде у Лаћарку, посебно када имамо у виду да је тренутно ванредно стање у нашој земљи. Вртић у Лаћарку имаће капацитет за 180 деце


За вредне жене посла има увек и у време ванредног стања. Жене из

удружења „Краљевчанке“ Краљевци код Руме, не губе време, па док је изо-лација у току, оне шију маске.

- Сашиле смо око 800 комада мас-ки, свака код своје куће, јер се у време ванредног стања не окупљамо у на-шим просторијама. То нам много не-достаје, али шта ћемо, чујемо се свако-дневно, размењујемо идеје, чекамо да све прође, а за то време радимо нешто што ће свима да користи. Нас пет шест жена смо се активирале и шијемо, ма-теријал смо имале у својим залихама, а нешто смо добиле и преко наше месне заједнице и донатора, који су нам уп-латили средства. Хтеле смо да буде-мо корисне у ово време, најлакше је кукати, а треба искорисити ситуацију и дати свој допринос да свима буде боље. Сашибене маске делимо мешта-нима Краљеваца и онима којима је нај-неопходније. Сада нам једино нам теш-ко пада што не можемо да се окупимо, али бар сдедимо у својим кућама, са својим породицама и чекамо да све прође, па да наставимо даље са својим активностима. Ово је време када сви имамо прилику да покажемо колико бринемо за друге, а то је и иначе наша свакодневица, јер као удружење смо усмерене на то да помажемо, тако је и у овој ситуацији, каже Снежана Богда-новић, председница Удружења жена „Краљевчанке“.

У суседним Добринцима ситуација је слична. Напоље се иде само кад се мора, жене су више у кући, а мушкарци на њиви. Славица Беговић, предсе-дница Удружења жена „Тифани“ из овог села каже да је сад коначно добила прилику да се одмо-ри од свакодневне трке, да се мало више чује са својом децом која су у иностран-ству, али и да се мало више посвети гајењу цвећа.

-У сеоском домаћинству увек има шта да се ради. Можда неко неће ово схва-тити како треба, али мени је у овој ситуацији добро. Сада

сам се на првом месту одморила, и мо-гла бих још да се одмарам. Сређујем кућу и двориште,а ту посла увек има. Разбистрила сам главу од сталних оба-веза, купила сам цвеће и сада сам се мало више посветила томе. Иако могу да се крећем јер нисам у старосниј гра-ници за коју важи забрана, и то ретко чиним. Сеоска кућа је пуна свега, па и да и за мене важи забрана, отишла бих у продавницу једном недељно као и сви пензионери и опет би било добро. Наша продавница у селу је пуна свега, а ни за брашно не бринемо јер имамо у селу и млин. Једноставно уживам и мноо чешће се чујем са децом из ино-странства, пошто до сад за то нисмо имали времена. Увек се негде жури и трчи, а ово је време да сви успоримо, да покажемо да можемо бринути једни о другима и бити саосећајни. А то нам

као целом људком роду много фали, каже Славица из Добринаца. Што се ње тиче, ванредно стање јој не смета, али само да се не одужи до септембра, за када је ово удружење планирало организацију још једне манифестације „Сремски бећарац“.

И ја, као писац ових ре-дова бих да се огласим на

дату тему, шта је оно на шта сада мало више обраћамо пажњу. И док се питам зашто је тамо неки Кинез морао да једе шишмиша, не могу да не приметим како стабло њеног величан-ства шљиве у мом дво-ришту сваки дан истера нова три листа, као и пчеле које раде пуном паром на расцветалом грму рузмарина. Све док уместо да пребројавамо колико има зрна пиринча у једном килограму ( наче има 3.946 ), опажамо мале лепе ствари око нас, можемо рећи да смо ментално у добром стању.

Новинар у башти

Са почетком пандемије вируса коро-на, а потом и проглашавња ванредног стања у држави, доста се тога проме-нило у нашим животима и послу којег обављамо. Како каже Шиђанин Вла-димир Ђитко, новинар у недељнику „Руске слово“ и агенцији „Рутенпрес“, много тога се променило и у његовом послу новинара, јер су се контакти све-ли на најмању меру, а посао се обавља највише путем телефона и мејла уз ко-ришћење богате архиве фотографија.

- Све што се пише је сада на тему актуелне ситуације, предузетих пре-вентивних мера, како се људи сналазе у новим околностима... Наравно и ТВ програми су тако конципирани тако да је човек хтео не хтео преокупиран овом темом. Али, да се не би мислило само на пандемију и шта ће бити после, доста ми помаже ангажовање на пос-ловима у башти. Додуше ове послове обављам годинама и веома су корисни за физичко и психичко здравље. Пов-рће и воће произведено без хемије, лепо и корисно. Посла у башти има до-ста јер је треба окопавати, а како већ дуже време нема кише, потребно је и заливати - пре свега салату. Од јесени сам посадио и црни и бели лук, почет-ком пролећа зелен и цвеклу, а ових дана биће посађен и кромпир. Па када се радовима у башти дода и посвеће-ност око домаће живине те украсних голубова лепезана и одржавање дво-ришта, време се веома корисно прове-де. Буде времена и да се напише поне-ка песма када дође инспирација, чиме се такође бавим. Права је срећа што је фестивал РТВ Војводине „Ружин врт“ одржан пред саму пандемију код нас, а композиција за коју сам писао текст, а Драгана Глувња Бабић је компонова-ла, освојила је награду публике – каже Владимир Ђитко, новинар из Шида.

Он додаје и да му, обзиром да је иначе стално у покрету, недостају и

контакти са пријатељима, одмарање у Словачком парку и наравно вожња бицикла, јер је практико-вао обавезно сваки дан да направи један круг око Шида и да с времена на време на два точка оде до Моровића, како би ужи-вао и одморио се поред Босута.

Време великог спремања

Судећи по редовима испред прода-вница боја и лакова и испред радњи са пластичарским производима, Па-зовчани време у изолацији користе за велико спремање. Готово свако има недовршених послова у домаћинству, у стану, кући и око куће, а многима је кречење један од приоритета. Раде и професионалци и умешни домаћини по систему „сам свој мајстор“.

- Имамо посла, уз поштовање свих мера заштите, радимо и врло смо тра-жени ових дана – кажу два молера из Старе Пазове, Златко Вестег и Златко Махо, које смо затекли код комшије у послу.

- Не прихватамо обимније послове, као што су фасаде, јер не знамо када ће и колико бити ограничено време кретања али зато ово ситније брзо урадимо.- кажу мајстори. Када не могу да раде ван куће, раде у кући. Изола-цију викендом користе да ураде посао за који „никад нема времена“ и нерадо се ради. Златко Вестег је очистио „задње двориште“ и више него икад се играо са својим близанцима, девојчицом и деча-ком, који имају тек осам и по месеци.

- Супруга Зорица сада може да одспава ујутру, јер она устаје ноћу, бригу око деце прузмем ја, око њих стварно има много посла – констатује млади тата.

Колега Махо, поред тога што је ра-дио у башти, сређивао двориште, кре-чио је и стерилисао кућу:

- Сада су код нас ћерка и зет, оче-кујемо унуче, па нам мора бити све перфектно чисто – каже Златко и до-даје да је скромно, у кругу породице, али уз роштиљ, прослављен ћеркин имендан.

Ред пред продавницама производа од пластике формира се не само због сезоне садње цвећа, а у излогу су сак-сије новог дизајна и алата за баштован-ски посао, већ и због мушема, метлица али и сада неопходних хигијенских ру-кавица и заштитних маски.

У животу све буде и прође

- У животу буде тешких момената, али све буде и прође. И ово с вирусом

корона ће проћи. Нигде не идем, не возим бицикл што сам практиковао сваки дан. Одлазио сам у Библиоте-ку по неку лепу књигу јер и ако ми је 86.година, волим да читам и то без на-очара. Сада седим у дворишту, срећа лепо је време. Деца ми донесу новине и све што треба, ја не морам ништа сам. Има ко да ме услужи. Добри су ми и зет и кћерка и унучад и праунучад. Шта чо-век може више да пожели, него да се свима за здравље Богу моли – почео је своју причу Александар Стаменић који је несрећних деведесетих година прошлог века морао да напусти своју родну Славонију и дође у Срем, најпре у Голубинце, а данас живи у Инђији.

Сећа се многих лепих тренутака које је имао у животу, али и тешких када је у Другом светском рату, као дете изгу-био за једну ноћ деду, оца и брата. Сти-цајем околности њега је неко склонио у страну. Тешко му је било деведесетих да напусти свој завичај, али морало се. Уточиште је нашао у земљи матици, у Срему. Упознао многе добре људе и стекао пријатеље. Као дружељубив човек и весела духа, Александар Ста-менић је навикао да обиђе своје прија-теље и да се дружи. Ништа му није да седне на бицикл и оде до Голубинаца, да се види са драгим људима који су га прихватили широка срца. Воли да се се подружи, како каже, да прича о једнос-тавним и овоживотним стварима, да се присети свега што их веже и зближа-ва, као и ова сремска равница која му душу испуњава и подсећа на родни крај. Воли Голубинце и Инђију и Срем, па и ово пролеће које је лепо и мами, али мора се, вели седети у дворишту и чекати да све прође. И проћиће, а онда ће деда Александар на свој бицикл, па редом. Да обиђе драге људе и прија-теље и места за које га везују пријат-на осећања. Да, ту у близини. Његове маршуте су кратке, али још увек дале-ко гледа у будућност.

- И све ће проћи као и све у овозе-маљском времену. Можда је све ово морало да се деси, сам Бог зна зашто, каже на крају Александар Стаменић.

ЕСН

Славица Беговић

Снежана Богдановић

Краљевачке маске

Олистала шљива

Владимир Ђитко време код куће користи за радове у башти

Мајстори

Александар Стаменић из Инђије


КАКО СЕ ЖИВИ У ВРЕМЕ ПОЛИЦИЈСКОГ ЧАСА

Док опажамо мале лепе ствари, ментално смо добро


СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

СКЛОПИЛИ БРАК: Предраг Сава-рин и Марина Блатницки

ДОБИЛИ СИНА: Вера и Милан Матић-Кленак, Бранислав и Гор-дана Зечевић-Рума, Александар и Јелена Владић-Шид, Драгољуб Јовановић и Мирјана Личанић Јовановић-Раденковић, Борис и Даница Јовановић-Сремска Мит-ровица

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Игор и Оли-вера Гребовић-Нови Бановци, Халид и Жељка Омеровић-Срем-ска Митровица, Сава и Живка Георгијевић-Мали Радинци, Бранислав и Јелисавета Кузми-нац-Лаћарак, Марко Драганић и Сташа Вучковић Драганић- Рума, Иван и Маријана Цветковић-Платичево,Здравко и Драгана Ла-заревић-Јамена, Радомир и Бра-нислава Путниковић-Голубинци, Мирко и Сандра Кулић-Батровци

УМРЛИ: Јелисавета Селачки 1932, Ален Јовић 1974, Богданка Јовановић 1947, Зора Кркић 1952, Адил Меха 1966, Алекса Остојић 1970, Ката-рина Виторовић 1945, Каменко Тодоровић 1948, Оразио Мила-но, 1953, Јово Новоселац 1955, Марко Античевић 1949, Радмила Бараћ 1960, Бранислав Торбица 1964, Стјепан Марђетко 1948, Ми-лорад Маричић 1967, Ратко Топић 1943, Стана Симић 1939.

Борба против грипа донела је про-мене и у животу мештана Великих

Радинаца. Затворене су сеоске кафане, па се окупљања, ако их и има (Радин-чани поручују да уредно поштују све препоруке), одвијају се по кућама и на безбедној дистанци. Школа је за-творена, па деца наставу прате преко интернета, онако како је то прописано од стране надлежних органа.

Планови за ову годину, а њих је било... тренутно су суспендовани, а члан Савета Мезсне Заједнице Миша Кекић сматра да је тешко планирати било шта. У фокусу Радинчана је, већ неко време, изградња мултифункцио-налне сале на мету бившег Дома кул-туре, али како се ради о пројекту који захтева доста планирања и улагања, са тим ће морати да се причека.

-Знате како је на селу... неки по-слови, ови пољопривредни, иду по устаљеном реду и ту нема да фали, што кажу наши људи. Међутим, ствар је овде у томе што се код сељака на-ших примећује да нема оног дружења. Одради се што се мора и брже-боље се лети кући. То је у неку руку и добро јер показује да људи поштују прописане

мере. Ако пак говоримо о планови-ма, онда ту треба споменути и завр-шетак радова на сеоској капели. Ми смо велико село, преко нас иде један значајан пут и када крену поворке, са-обраћај буде закрчен за дуже време. Доста смо наде полагали у ову годину, али сада, како се све ово издешавало, верујем да ћемо морати попричекати са тим, додаје Кекић

Па ипак, стиче се утисак да у Вели-ким Радинцима ипак није све стало. Током протеклих недеља вредни рад-ници „Срем пута“ правили су коловоз у Румској улици, тачније на делу који је познат под називом „Тапије“, на самом излазу из села, ка Руми. У питању је 150 метара улице која је, све до скоро, са сваком јесени и сваком зимом постаја-ла врло непроходна.

- Овде имамо десетак кућа које дуго чекају на ове радове. Пут је земљани и мало лошији временски услови зна-чајно су отежавали услове кретања и чишћења. Мало снега правило је мно-го проблема, па ни ралица није могла да уђе да сачисти снег. Асфалт је ква-литетан, тротоар је дужине три метра, обављени су сви припремни радови како доликује и задовољан сам. Ми смо пројекте припремили значајно раније, али сада су се стекли услови да се замишљено реализује. Ванредно је стање, али ето, локална самоуправа је пронашла довољно средстава да испу-ни обећано, рекао је Кекић.

Говорећи о стању у селу након увођења ванредног стања, Кекић исти-че да се после полицијског часа мере у потпуности поштују и да нема већих проблема.

-Људи су у почетку били мало поп-лашени због сетве. Нису знали како ће изаћи у њиве, како ће посејати, онда је било прича и око горива, па се појави-ла приче да га неће бити довољно, али то је све решено. Добро је што нисмо ушли у жетву, јер ти радови захтевају више људи на њивама, а стварале би се и велике гужве приликом пре-даје рода, наглашава Кекић и додаје: - У овим условима добра је ствар и та што ми немамо много повртара, јер ту треба много више људи, по пет шест и више радника који морају бити у стал-ном контакту. Ми смо ратари, ређе сто-чари и ти наши послови не траже мно-го људи. Имамо и одличну сарадњу са МУП-ом у Митровици, па људи добијају и дозволе за кретање, а није било не-пријатности, пошто се лако препознају људи који иду на њиве. Знате, како,

никоме од нас није сада у интересу да идемо где и када не треба, да нас неко кажњава и ставља на стуб срама. Коли-ко да се посао одради, да се буде где се мора и када се мора бити и то је то. Обично се каже да се пензионери нај-боље придржавају мера, али ја гаран-тујем да су равни њима, или да барем не заостају много за њима пољопри-вредници, уопштено говорећи станов-ништво по селима.

Тренутно у селу су у току и радови на уређењу сеоске Цркве. Читава ситу-ација око вируса, ограничење кретања и све што прати ову меру, условило је и успоравање радова, али се Радинчани надају да ће се у скорије време наста-вити тамо где се сада стало.

- Село неће стати и у то можете бити сигурни. Наш сељак је навикао да се бори, и он ће оно што је до њега уради-ти. Србији неће недостајати хране, неће недостајати жита и кукуруза. Било би добро када бисмо сви у овим данима дали све од себе како то чини сада наш сељак, наглашава Кекић. С. Л.

Подела пакета за пензионере који живе у Мачванској Митровици за-

вршена је протекле недеље. Према ре-чима председника Савета ове Месне заједнице Милоша Ковача, на основу списка Фонда ПИО, ове пакете је до-било укупно 435 пензионера са при-

мањима мањим од 30.000 динара.-Ангажовано је било 20 волонтера,

делили смо пакете све до полицијског часа, а акција је настављена и наред-ног дана – рекао је председник Савета Месне заједнице Мачванске Митрови-це Милош Ковач.

Уместо кладионичарских листи, радници компаније “Mozzart“ од

првог дана увођења ванредног стања, развозе различите врате хуманитарне помоћи најугроженијем становништву. Граду Сремска Митровица донирано је 500 пакета хуманитарне помоћи, укуп-не вредности преко 700.000 динара.

Пакете ће, после Васкрса, Црвени крст делити својим најугроженијим корисницима, а у томе ће им помоћи и “Mozzart” волонтери. Након што су усрећили 500 митровачких домаћин-става, они настављају даље са акцијом поделе хуманитарних пакета широм Србије.

“MOZZART” ПОМАЖЕ НАЈУГРОЖЕНИЈЕ

За Митровчане 500 пакета

Пакети стигли у Сремску Митровицу

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Подела пакета у Мачванској Митровици

У ВЕЛИКИМ РАДИНЦИМА ОВИХ ДАНА

Село неће стати!- Наш сељак је навикао да се бори, и он ће оно што је до њега урадити. Србији неће недостајати хране, неће недостајати жита и кукуруза. Било би добро када бисмо сви у овим данима дали све од себе како то чини сада наш сељак, наглашава Миша Кекић

Миша Кекић

Радови на новом путу

Среда, 22. aприл 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

МЕТА

Гаравушо ко те такву роди,Твој ме поглед у срце погоди!

ПОВЕРЕЊЕ

Мала моја да си знала ишта,Не би мени мени веровала ништа!

ЛАЈАВА

Мала моја сви те моји мрзе,Јер си јако језичине брзе!

Коронарне мисли-

да, лудијада... сада још и вирусијада?!

право лице!

ме закачи?!

99!

нисам никога напао!

Душан Познановић

шеница се тренутно налази у фази почетка

Горан Дробњак -

се и заштита од болести, а било би добро да то

-

-

-

мери заштиту и врше третман не би ли постигли

-

-

-

--

на 8 степени, за соју је потребно од 8 до 10, а за кукуруз барем 10 степени. Треба сачекати

С.Белотић

У времену када се цео свет бори са вирусом ковид -19 све више се

прича о прању руку сапунима.Тести-

њима су свакако и различити сапуни и детегенти. Сви детергенти, сапуни и остале површински активне супстанце су ефикасне против kовид 19,јер раза-рају липидне структуре и денатуришу

-

било да су течни или чврсти ефикасност -

и натријум лаурил сулфат који ствара -

-

Маријана Артуков, која се у слободно

Снежана Стојковић

-

-

-

-

смо све што нас је о изради сапуна интересовало и наставиле да испробавамо различите односе

смо се за пет рецептура које смо почеле да при-мењујемо , прича нам Маријана.

-

и на многим другим местима. Највише воли да

присутне на свакој манифестацији у Сремској Митровици.

-

--

ово,бадемово,рицинусово ,а за неке рецептуре

које додајемо и своју креативност исказујемо различитим комбинацијама боја и шара којима украшавамо наше сапуне- објашњава Марија-

С.Ђаковић Фото: приватни албум

Жарко Гаћеша

Сетва и заштита усева

Горан Дробњак

Следи заштита пшенице

Сапун чува здравље

максмалан опрез јер је реакција натријум-

--

ром, излије у калупе и остави на мрачном -

тавнији рецепт ,ми у наше сапуне додајемо

-

итд. Температура на којој се изводи сапо-

Маријана Артуков.

Снежана Стојковић и Маријана Артуков

Ручно рађени сапуни

Разних облика и мириса

Среда, 22. aприл 2020. 7

Иришки Црвени крст након скоро месец дана од увођења ванредног

стања, дневно прома око 30 позива на кол центру, који је и званични кол центар Штаба за ванредне ситуације у Општии Ириг. Како је у Општини Ириг забрана кретања важећа за старије од 70 година, мањи је притисак и на сам кол центар, каже Бобан Ћирић, секре-тар Црвеног крста у Иригу.

- Црвени крст Иирга, по одлуци Штаба за ванредне ситуације, је добио задатак да у сарадњи са Центром за со-цијални рад оформи Кол центар чија је главна улога да за наше најстарије су-грађане прима информације, обрађује их и да ангажује волонтере на терену како би се помогло у набавци намир-ница, лекова и осталих заштитних средстава. Ми као рурална општина са насељима мањим од 5.000 становника, имамо забрану кретња за оне преко 70 година, и њих је самим тим мање. Док је важила прва мера забране кретања за старије од 65 година, оброке из на-

родне кухиње смо носили на 10 адре-са, а сада на шест, каже Ћирић.

Црвени крст је током ванредне ситу-ације ангажовао 30 својих волонтера, а заједно са онима који су се накнадно

пријавили, сада их је укупно 78. У чи-тав волонтерски посао укључени су и председници Савета месних заједница, како би се ефикасније обављао посао.

- Сада позиве које добијамо из

села, прослеђујемо и председницима тих месних заједница из којих позиви долазе. У просеку за наше волонтере потписујемо 15 до 20 радних налога дневно, а позива имамо око 30, који се односе и на нека друга питања, не само на потребу за доставом хране и лекова. У селима је највећа потреба за лековима, с обзиром на то да апотеке постије само у Иригу и у Врднику. У почетку су волонтери одлазили у села по спискове, па назад у апотеке, па поново да достављају лекове. Укљу-чењем председника месних заједница то је једноставније, јер они након по-зива нама, односе лекове у своја села својим мештанима, објаснио је Бобан Ћирић.

Црвени крст Ириг сваконевно оба-вештава своје кровне организације Војводине и Србије о обављеном спо-лу, свака достава је транспарентна, јер се воде спискови, као и сви подаци о волонтеру, набавци и адреси на коју се достава врши. Све што се однесе, мора

да се запише, да се преда фискални рачун, а прималац за то оставља свој потпис. То треба да буде сигурност за најстарије суграђане, који не треба да брину када су такве ствари поверили Црвеном крсту, додао је Бобан Ћирић.

- Осим пакета помоћи за пензио-нере, преко Црвеног крста Војводине очекује се и достава пакета помоћи за социјално угрожене и најугоженије категорије. Одлуком нашег Управног одбора, у приоритет смо ставили две групе – вишечлане породице са троје и више деце и старачка домаћинства који су корисници новчане социјалне помоћи. Очекујемо да ће за иришку општину бити опредељено 100 паке-та. За то добијамо спискове из Центра за социјални рад и за ове две катего-рије и циљне групе, то је управо број од 100 корисника. Најава стиже и из локалне самоуправеда се припремају пакети за социјално најугроженије ста-новништво, рекао је секретар Црвеног крста Ириг. С.Белотић

Протекле недеље, волонтери митровачког Црвеног крста

посетили су Гргуревце и Горици и Славки Божић однели пакет помоћи. Поред њих, још око че-тири стотине социјално угроже-них породица добило је иденти-чне пакете које је, захваљујући иницијативи покрајинског Цр-веног крста набавила Влада АП Војводине. Ових дана волонтери и запослени у митровачком Цр-веном крсту активни су од седам до седамнаест часова па се са пуним правом може рећи да би без њихових руку и челичне воље, борба против ви-руса била знатно спорија и тежа.

Тако се по ко зна који пут показало да су у временима искушења најпо-требнији и заједници најкориснији управо они који се у „нормалним“ околностима често непримећују и који своје послове обављају без много пом-пе. То најбоље знају Митровчани који су, попут породице Божић, у стању социјалне потребе, а које систем не примећује. Сви они су, током протек-лих недеља били принуђени да помоћ затраже управо тамо где знају да ће је сигурно добити – од Црвеног крста.

- Све те људе, можемо сместити у „сиву зону“. То су лица без примања, лица која су у овој ситуацији остала без посла, људи које систем није пре-познао, којих нигде нема. До њих њих долазимо тако што нам се јављају или се неко јавља у њихово име. Како је време одмицало, тих људи је било све више и ево, помоћ који смо не-давно поделили је друга у низу за ту групу наших суграђана. Конкретно, то су лица која рецимо имају минимал-на примања, без примања су, али због околности, не могу да зараде у надници и слично, ту су лица која су остала без посла, сезонски рад-ници који никада раније нису тражили

било какву помоћ, особе које су у постпку добијања пензија, али је то застало до даљњег... Једном речју, врло широк спектар, каже секретар митровачког Црвеног крста Татјана Јованчевић.

Као организација чија је при-марна улога пружање помоћи заједници у којој делује, Црвени крст се брзо снашао у новонас-талим околностима. Док су се једни за новонастале околнос-ти припремали, Црвени крст је

већ на почетку ванредног стања био у потпуности спреман. Пошто је из мера предростожности забрањено масовно окупљање, прва активност Црвеног крста била је дистрибуција хране ко-рисницима услуга Народне кухиње.

- По препоруци, прекинули смо са дељењем куваних оброка, па смо свим корисницима поделили велике пакете који покривају месечне потребе. Ових дана обављен је и други круг поделе, тако да ови наши суграђани немају разлога за бригу. Свима који су у систе-му биће на време достављен сваки об-лик помоћи који до нас дође. Помагали смо и самохране родитеље, породице са петоро или више деце, старачка до-

маћинства, све оне о који-ма у ово време морамо по-себно повести рачуна, оне о којима или нема ко да брине или они то просто више не могу сами да чине, наставља причу Татјана.

Значајну подршку Црве-ном крсту пружају локална самоуправа, волонтери, али и донатори међу који-ма треба напомениту фир-му „Пејаковић и синови“ и „Бутко“ које су донирале свињску маст и вакуумира-не кобасице које су дељене уз редовне пакете помоћи.

- Наши волонтери су добро познати по својој пожртвованости, али су за протеклих месец дана заиста показали како се служи својој заједници. Ве-лики број њих се од самог старта ставио на распола-гање Кол центру Града, а део је активан и код нас.

Уз то, од почетка ванредног стања ја-вљали су нам се и наши суграђани, они којима је наш рад познат и близак, а никада раније нису волонтирали. Тренутно се ослањамо на млађе во-лонтере. Они „старији“, а ту мислим на све преко тридесет година су махом запослени и имају различите радне обавезе, а нас запослених је свега пет, укључујући и возача који је због годи-на поштеђен посла. Да нема оних који су добровољно ту, не знам како бисмо постигли све што радимо. Ту су када се роба истовара, слаже, пакује, када се доставља корисницима... Мислим да не постоји околност која би их натера-ла да се повуку, код њих нема страха и нема умора, сигурна је Татјана.

Свој допринос, волонтери су дали и у акцијама добровољног давања крви. Пописивали су даваоце, а и сами су учествовали у акцији која је недавно

организована по трећи пут од како је уведено ванредно стање.

- Никоме ових дана није лако. И ми у Црвеном крсту имамо своје породице, драге особе и баш због њих смо толико активни. Свесни смо да ћемо из застоја у којем смо се нашли изаћи брже и боље само ако смо сложни и пожртво-вани. Ово су дани када смо заједници потребнији него икада. Било би само добро када бисмо такви били и пошто ово прође. Угрожени и многи од оних који су данас у „сивој зони“ ће ту оста-ти и када Корона прође. Њима морамо бити стално на услузи, закључује раз-говор Татјана Јованчевић.

Да ли ћемо испунити очекивања... остаје да се види. Оно што је сигур-но, јесте да ћемо се једино према томе моћи мерити – да ли смо једни другима људи или вукови.

С. Лапчевић

Стижу и пакети помоћи за социјално угрожене

Бобан Ћирић

Заједница је увек на првом месту


Црвени крст - увек на услузи

Татјана Јованчевић

Пакет за Божиће у Гргуревцима

Подела ланч пакетаВолонтери истоварају пакете

Председник Општине Рума расписao je Јавни позив банкама заинтере-

сованим за краткорочно кредитирање регистрованих пољопривредних газ-динстава са територије општине Рума, уз учешће општине Рума у субвенци-онисању дела камате на кредите за набавку обртних средстава за 2020. годину. Јавни позив је расписан у ок-виру Програма мера подршке за спро-вођење пољопривредне политике и политике руралног развоја Oпштине Рума за 2020.годину који је донет на седници Општинског већа Општи-не Рума одржаној дана 13.03.2020.године, а по претходно прибављеној

сагласности Министарства пољопри-вреде. Рок за достављање понуде је до сутра, 23.априла до 15 часова. Све додатне информације могу се добити у Одељењу за финансије, привреду и пољопривреду Општинске управе општине Рума, на телефон број 022-478-712 локал 109. У том случају бан-ке би пољопривредним газдинствима давале кредите у износу од 120.000 до 500.000 динара, а за сваки кредит одо-брен физичким лицима, носиоцима пољопривредног газдинства Општина Рума субвенционише камату у изно-су до 10 одсто на годишњем нивоу од укупне каматне стопе прерачунато за

период коришћења кредита. За ову намену Општина Рума је определила пет милиона динара. на основу истог програма, председник општине Рума расписао је Јавни позив активним пољопривредним газдинствима са територије општине Рума за субвен-

ционисање осигурања усева, плодо-ва, вишегодишњих засада, расадника и животиња у 2020. години. Период за подношење захтева траје од дана објављивања на сајту и огласној табли општине Рума, па до утрошка сред-става планираних за ове намене у из-носу од 5.000.000,00 динара, односно најкасније до 31.10.2020. године. Ова мера намењена је физичким лицима, носиоцима регистрованих пољопри-вредних газдинстава са територије Општине Рума, а субвенционишу се трошкови осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња у 2020. години у износу од

40 одсто од укупног износа обрачуна-те премије осигурања без обрачунатог ПДВ-а, а највише до 200.000 динара. И за ову меру Општина Рума је опреде-лила пет милиона динара.

Среда, 22. aприл 2020.8

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАРУМРЛИ:

Раде Љубовић, рођ.1941.год,Видосава Киш, рођ.1933.год, Милка Јовановић, рођ.1939.год,Милан Вучковац, рођ.1954.год,Мојсија Кончар, рођ.1955.год.

Тихи хероји наших сремских места су и сви радници који су ангажо-

вани на дезинфекцији свих јавних по-вршина и саобраћајница. У Општини Рума они ће бити и награђени. То је по-тврдио и председник Општине, Слађан Манчић. По десет радника Јавног пре-дузећа „Водовод“ Рума и Јавног пре-дузећа „Комуналац“ Рума добиће по 30.000 динара, као новчану стимула-цију и захвалност јер у овиом време-нима чине све да све јавне површине и саобраћајнице, како у граду, тао и у селима буду дезинфиковане.

- За десет радника „Комуналца“ који даноноћно раде на дезинфекцији гра-да и 1десет радника „Водовода“ који раде у камионима у две и три смене издвајамо 30.000 динара као награду за све оно што раде за све нас и наш град. Тако желимо да их наградимо за тај сталан рад. Та средства ћемо пре-бацити њиховим фирмама и оне ће им исплатити. Морамо да наградимо све људе који раде у име свих нас, рекао је Слађан Манчић.

Може се рећи са пуним правом, јер нема дана када грађани Руме исела не срећу на улицама људе у скафанде-рима који помоћу атомизера прскају градске површине. То су запослени у ЈП „Комуналац“, који ни сами не знају

колико километара днев-но препешаче носећи на леђима прскалице са резервоарима пуним де-зифицијенса за чишћење свих јавних површина у граду.

-Чули сте од пред-седника Општине Рума, наших десет радника добиће стимулацију за све оно што су радили у претходном периоду. Ко-лико километара препешаче, ствар-но не могу да кажем, сигурно доста, а ми настављамо да дезинфикујемо све јавне површине и јавне објекте, као и улазе у све објекте колективног становања, свакодневно два пута. Зато мислим да ово што је Штаб за ванредне ситуације Општине Рума донео као одлуку, да ће помоћи тим људима да колико толико добију са-тисфакцију за оно што су урадили. Радимо и остале послове који су нам поверени без застоја. Ја јесам задо-вољан свим људима, максимално су озбиљно схватили ову ситуацију и труде се да у овим тешким условима свој посао одраде максимално ко-ректно, рекао је Драган Панић, ди-ректор ЈП „Комуналац“ Рума.

За то време радници „Водовода“ свакодневно су задужени за дезинфек-цију свих саобраћајница. То се ради из камиона, чије прскалице и дању и ноћу чисте све путеве, како у граду, тако и у се-лима. Подсетимо да рум-ски „Водовод“ свакоднев-но производи и натријум-хипо-хлорид за потребе дезинфекције витални

болничких центара у читавој Србији. - Поред редовних послова, ванред-

но производимо натријумхипохлорид у количини од 500 кг дневно, то лаге-рујемо у контејнере од по једну тону и сву количину преузима ЈКП „Водовод“ из Сремске Митровице, који дистри-буира ту течност за дезинфекцију по целој земљи. До сада смо произвели 7,5 тона дезинфекционих средстава и наставићемо и убудуће да произ-водимо. Радници који су ба терену и који раде даноноћно, у првој смени дезинфикују улице у Руми, поподне и често и ноћу дезинфикују и све улице по селима румске општине, тако да ће они бити награђени за свој предани рад, истакао је Слободан Станић, директор ЈП „Водовод“ Рума.

Ове године на подручју Општине Рума у први разред ће се уписати

490 деце. Званичан упис деце и тести-рање ће се обавити након престанка ванредног стања, рекла је Жаклина Неговановић, председница Актива директора основних и средњих шко-ла Општине Рума и директортка Ос-новне школе „Змај Јова Јовановић“ Рума. . Тестирање ће обавити стрручне службе школа и тада ће бити форми-рана одељења првих разреда. Школе су поставиле на сајту школе, фејсбук страници школе као и на видљивим и приступачним местима (огласним таблама) за родитеље сва обавештења везана за упис деце у први разред. Родитељи су могли да изразе интере-совање за жељену школу на више на-чина. Путем е-управе https://euprava.gov.rs/usluge/5569, телефоном или е-мејлом.

У условима ванредног стања про-мењене су и стандардне процедуре приликом уписа ученика у први раз-ред. Према препоруци Министарства просвете, науке и технолошког развоја све школе су на сајту и на физички доступном месту поставиле информа-цију са следећим елементима:

- име и презиме лица које ће дава-ти информације родитељима у вези са уписом у први разред - телефоном или мејлом (сугеришемо да, кад год је то могуће, лице за контакт буде секре-тар школе), по потреби и више лица;

- контакт телефон лица које је одређено за давање информација (службени број или други услужни

број-фиксни и/или мобилни); уколико се даје школски фиксни број телефо-на, потребно је обезбедити да лице одређено за контакт буде у школи у одређеном временском интервалу;

- временски интервал у току дана када се родитељи могу обратити телефоном за добијање потребних информација;

- електронску адресу на коју се ро-дитељи могу обратити за одговоре у вези са уписом деце у први разред.

Школе се различито организују, а према речима Јелене Мирковић, чија ће ћерка Ленка ове године кренути у први разред Змајеве школе у Руми, она је као родитељ добила позив из шко-ле, што јој је много олакшало читаву ситуацију.

-Нас је телефоном позвала школ-ски психолог, Вера Репарски Ника. За почетни корак узела је ЈМБГ детета,

и самим тим је моје дете уписано у први разред. Ако буде потребе за додатном документацијом, школа ће нас позвати. Како смо обавештени, тестирање ће се спровести по окон-чању ванредног стања, што значи да ће бити малог кашњења у спро-вођењу стандардне процедуре и тих формалности . Ово нам је много зна-чило, то што су нас позвали из шко-ле, јер смо и ми родитељи мало били у паници, с обзиром на то да је сви-ма нама ово нова ситуација и нисмо знали како ће све да изгледа. Теле-фонским путем нам је све олакшано, нисмо морали да идемо у школу, чак ни да позивамо, школа је то учинила за нас. Све је сасвим коректно и на време, каже мајка Јелена Мирковић и додаје да се њена ћерка Ленка ра-дује школи, али да је остала туга јер није стигла да се поздрави са васпи-тачицама и другарима из вртића.

РЕДОВНЕ МЕРЕ ПОДРШКЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА

Субвенције на камате и осигурање усева

Осигурање усева

УПИС У ПРВИ РАЗРЕД

Упис на даљину

Жаклина Неговановић

Јелена Мирковић са ћерком Ленком

НАГРАДЕ ЗА РАДНИКЕ КОЈИ ДЕЗИНФИКУЈУ ГРАД

Нису заборављени и они који брину о нашој чистоћи Водовод дезинфикује путеве

Дезинфекција улица

Драган Панић

Среда, 22. aприл 2020. 9

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

Из Штаба за ванредне ситу-ације Општине Ириг обра-

тили су се са саопштењем у ком наводе да су неистините објаве на друштвеним мрежама да је у Врдник забрањен долазак и где додају да Општина Ириг није донела никакву наредбу о забрани доласка на територију ове општине. Како сазнајемо у Штабу за ванредне ситуације у Иригу, чињеница јесте да је викенд зона у Врднику место где су многи из великих град-ских центара потражили мир за време ванредне ситуације, те да је викендом удвостручен број становника Бање Врдник и да се с тим у вези сви посетиоци морају евидентирати ради безбедности.

- Штаб за ванредне ситуације је преду-зео следеће мере: Обавестили смо на-длежне институције у вези са спорном објавом на Facebook страници „Врдник – дешавања“, а у вези са забраном до-ласка у Врдник, новинска агенција која је објавила вест о забрани кретања у нашој општини нам је доставила ком-плетан текст где нигде нису објавили вест о забрани доласка у Врдник, него о забрани кретања за време полицијског часа. Општински штаб за ванредне си-туације није донео било какву одлуку о забрани доласка на територију општи-не Ириг. Не постоји било каква одлука да грађани Србије који на територији

наше општине имају имовину (викенди-це, куће, станове и друго) имају забрану доласка у исте. Такође, нетачне су ин-формације о попису имовине и људи, наводи се у Саопштењу које је издало Штаб за ванредне ситуације у Иригу. Штаб за ванредне ситуације наложио је Туристичкој организацији Општи-не Ириг да за време полицијског часа посети издаваоце приватног смештаја који у време ванредног стања издају своје објекте и да они који имају госте доставе списак путем маила или лично у туристички инфо центар у Врднику. Такође ТОО Ириг је наложено да списак пријављених гостију који су боравили у приватном смештају достави Штабу за ванредне ситуацију Општине Ириг.-Ову одлуку смо донели из предос-

трожности и односи се само на издаваоце приватног смештаја. Тренутно имамо одређен број гостију у Бањи Врдник који се викендом удвостручи и ради безбедности и здравља наших грађана донета је одлука да се сви морају евидентирати, на-воде у Штабу у Иригу.

У Општини Ириг напомињу још једном да за све потребне инфомрације грађани могу да се обрате кол центру који је у функцији од успостављања ван-редног стања, као и да грађани поштују све мере зарад личне и колективне безбедности. Дезин-

фекција општинских јавних површина и објеката се обавља редовно, грађанима у је доступно бесплатно дезинфекцио-но средство у свим насељеним местима општине, у свим продавницама је дистри-буирана заштитна опрема за запослене, почела је подела пакета помоћи за све прензионере са примањима мањим од 30.000 динара.

-Молимо вас још једном да непрове-рене и нетачне информације не изно-сите у јавност како додатно не бисмо узнемиравали наше грађане. Желимо вам много среће и здравља и нада-мо се да ћемо у што краћем року да се вратимо нормалном животу и да ћемо заједно победити ово зло, закључује се у Саопштењу Штаба за ванредне ситуације Општине Ириг.

У условима ванредног стања и кућ-не изолације, а у циљу одржања

континуитета васпитно – образовног процеса, неговања присних односа и обезбеђивања подстицајне средине за добробит деце, учења кроз зајед-ничку игру деце и родитеља, започета је реализација активности подршке породицама са децом предшколског узраста. Васпитачи, медицинске сес-тре васпитачи и родитељи свакоднев-но комуницирају путем договорених канала комуникације- вајбер група. На недељном нивоу припремају се планови и врши се избор материјала, док се на дневном нивоу предлози прослеђују родитељима. Васпитачи и медицинске сестре васпитачи под-стичу повезивање и размену идеја, активности, искуства деце и њихове породице на нивоу сваке васпитне гру-пе. Свакодневно, на фејсбук страници, блогу и сајту вртића, родитељи имају прилику да виде занимљиве предлоге за активности код куће уз линкове и термине када је садржај доступан: ин-формације о представама, причама, и другим садржајима намењених деци. Зато свим родитељима из Дечије уста-нове „Дечија радост“ у Иригу поручују да и даље прате странице fb: ДечијаРа-

достИриг, сајт: www.vrtic-irig.rs и блог: vrticirig.blogspot.com

#ОстаниКодКуће и надамо се ско-ром дружењу!- поручују из иришких вртића.

А упис ће бити отворен у периоду од 4. маја до 29. маја. Пријаве за упис детета у вртић подносиће се електон-ским путем на потпуно бесплатан на-чин путем портала “е-Управа” услуга “е- Вртић”.

-Наведену услугу наш вртић има од прошле године, а бенефити су што родитељи не морају да одлазе на раз-не шалтере приликом пријаве детета у предшколску установу, већ пријаву могу да обаве електронски на Порта-лу еУправа https://www.euprava.gov.rs/. Пријаве се подносе за децу која су рођена у периоду од 01.03.2014.-28.02.2015. године за Припремни предшколски програм, а у периоду од 01.03.2015.- 01.09.2019. године за цело-дневни боравак. Родитељи који нису у могућности да електорнски поднесу пријаву моћи ће, након укидања ван-редног стања, да поднесу захтев лично. Адреса Змај Јовина 61 Ириг, каже Јеле-на Видановић, директорка ДУ „Дечија радост“ Ириг.

С.Белотић

Вртић код куће

Није забрањен долазак у Врдник, обавезна евиденција гостију

Нема забране доласка

Увођење ванредног стања, ограничавање кретања и

страх од коронавируса који је свеприсутан ових дана, значајно су променили сва-кодневницу. Нема излазака у кафане, клубове, терета-не, нема дружења на која смо навикли... Meђутим, ако је судити по времену које заједнички проводи породи-ца Белегишки из Манђелоса, ови дани и не морају бити баш толико тешки.

Данијела Белегишки, студент је треће године на

вом Саду. Карантинске дане, како каже, користи за дружење са најближима, стицање нових знања и продбуљи-вање породичних веза. У томе, додаје, проналази не само унутрашњи мир, већ и унутрашњу логику новонаста-лих околности.

- Како смо вишечлана породица, пронађемо довољно начина за добру забаву у овим карантинским данима. То је добро због опуштања, али и због скретања мисли са оног тешког, на неке лакше и лепше ствари. Конкрет-но, играмо разне друштвене игре, пре свега јамб, монопол, не љути се човече и карте. Трудимо се да будемо макси-мално коректни, мада, знате како је... деси се ту и по која варница. Вероват-но због кризе, иначе нисмо такви када се ради о друштвеним занимацијама, каже кроз смешак Данијела.

Kaрантински услови живота, наста-вља она, добри су и да се научи нешто ново. За то “ново” је у дому Белегишких задужена бака Богданка. Она, како каже, труди се да својим унукама, а има их три, пренесе нека стара знања и по-

каже им како су некада на селу жене месиле, штрикале, хеклале...

- Када живот иде својим током, када немамо неких ограничења, онда обично заборавимо на своје

то све буде некако... у трку. Зато ми је драго то што сам добила могућ-ност да од баке научим нешто ново, односно да стекнем увид у старо, у традиционалне женске послове на селу. Бака нас учи да правимо пите и да штрикамо разне ствари, па верујем да ћемо, када ово прође, изаћи спремне за разне друге проб-леме, шали се Данијела и додаје:

- С обзиром да живимо на селу, увек има нешто да се ради, па нам никада није досадно. Ту је и дво-риште, увек имамо где да одемо, да се излуфтирамо.

Једино што три сестре Белегиш-ки у овим тренуцима брине јесу фа-култети и испити. Док пандемија не прође, у слушаонице повратка нема, па се надају да ће настава, организова-на “на даљину”, уродити плодом.

- Мислим да је нама старијима мало лакше него млађима. Знате како је то, ми смо у животу доста тога прошли,

доброг и лошег, знамо како да се носимо са невољама и знамо када и како треба да се понашамо. Било је и тежих искушења, па смо их прошли, па ће тако проћи и ово. Срећна сам јер се добро дру-жимо, држимо се заједно, нема међу нама никаквих проблема и ова криза је само показала ко-лико смо заправо јаки када смо сложни. Радује ме и чињеница да имам унуке које су вољне да уче нешто ново, каже бака Богданка и додаје: - Невоља је за људе који живе у градовима, у ста-новима, они су ограничени и та немогућност кретања може да буде врло тешка и неугод-на ствар. Ја имам двориште, а искрена да будем, ни иначе се не крећем претерано.

Веће проблеме, на почетку ванредног стања, каже нам Да-нијела, осетили су њени роди-тељи, на којима лежи највећи део

послова. Белегишки се баве пољопри-вредом, ратарством и сточарством, па

им је ограничено кретање било велики изазов.

- Невоље су биле на почетку, тада се још није знало како ће ствари функци-онисати, али је у међувремену уређе-но и то. На селу живот, иако ограничен, ипак иде својим током. Сетва се одвија и ту нема паузе. Највећи део времена моји родитељи и комшије проводе на њивама, прича Данијела.

Као добру страну пољопривреде у овим данима, истичу то што је посао на својој земљи и за себе, загарантован, за разлику од радника чија су радна места неизвесна.

- Не жалимо се. Погледајте само колико има људи који тешко живе и када нема пандемије. Многи су у овом ванредном стању или остали без посла или били принуђени да смањују своје капацитете што опет угрожава не само раднике који за њих раде, већ и само пословање. Надамо се да ће све ово брзо проћи. Најважније је да будемо здрави, а све остало ће, верујем, на крају доћи на своје.

С. Л.

Сваки дан се уради понешто

Oд старијих је најбоље учити

Пољопривредници живе својим животом

Белегишки


ИНЂИЈАwww.indjija.net

Хемијска средства за хигијену за једномесечне потребе инђијском

Дому здравља „Др Милорад Мика Пав-ловић“ донирала је компанија Хенкел која послује на територији инђијске општине. Помоћ која се састоји од де-зинфекционих средстава за подове, радне површине, прозоре, сапуне и слично, др Јову Комазецу, директо-ру Дома здравља уручио је директор компаније Хенкел у Инђији Душан Зјачић. Др Комазец се захвалио овој компанији на помоћи, напоменувши да је она показала друштвену одго-ворност и свест о значају здравстве-не установе која у инђијској општини пружа примарну здравствену заштиту и представља прву линију одбране од вируса COVID-19. Иначе, ова помоћ компаније Хенкел је веома значај-на у овом тешком тренутку за цело друштво и представља значајну по-моћ у борби инђијских здравствених радника против настале пандемије.

Крајем прве недеље ван-редног стања због корона

вируса у инђијској Средњој школи „Др Ђорђе Натошевић“ започела је израда заштитних маски. Саму израду маски прво је започела Светлана Пешут, директор ОШ „Петар Кочић“ из Инђије, а затим је ту акцију подржала општина Инђија и у њу укључила 17 жена с своје територије. У акцију се укљу-чила Средња школа „Др Ђорђе Натошевић“.

– У нашу школу је достављен ма-теријал који је општина обезбедила, а затим је кројен у школском кабинету у коме се, иначе обавља практична настава за образовне профиле из под-ручја рада Текстила. Искројени делови и потребан материјал за израду памуч-них маски, потом је достављен лично женама које су волонтерски радиле, појединим нашим ученицима из првог, другог и четвртог разреда, као и на-ставници практичне наставе Олгици Вујиновић. Они су радили код куће, док су Светлана Пешут и наставници практичне наставе наше школе Смиљ-ка Тривунџа и Маја Костић, као и ко-легиница Љубица Чубрило, радили

у школском кабинету у ком се налазе индустријске машине које су олакшале рад- испричала нам је Елијана Ман-дић, директор СШ „Др Ђорђе Натоше-вић“ која се и сама укључила у израду заштитних маски. По речима директо-ра ове школе за две недеље урађено је око 2000 маски које је општина до-нирала јавном сектору, односно оним установама којима је то било неопход-но. Након те акције, прича Елијана Мандић, наставница практичне наста-ве Смиљка Тривунџа је организовала још једну донаторску акцију, коју су финансирала привредна предузећа из Инђије и у којој је израђено око 1000 маски које су у петак, 10.априла ове године однешене Дечјој клиници у Но-вом Саду и Дому здравља Нови Сад.

- Тренутно се израђују маске по потреби од делова материјала који су нам преостали током кројења-, додала је Мандић, наводећи да су у ову акцију ушли из искључиво хуманих и соли-дарних разлога, у жељи да буду уз оне који су у првој линији одбране против вируса COVID -19, као и све своје суг-рађане. Иначе, у овој школи су отворе-ни за било који позив за сарадњу или хуманитарну акцију, а чега је прилично било и у току свих претходних година.

Кад је реч о настави, она се, од 17. марта одвија на даљину према упутс-твима из Школске управе Нови Сад,

односно МПНТР. – То значи да су се сви наставници и ученици, стручна служба, секретар и директор школе улоговали на електронску платформу. У првој не-дељи било је извесних потешкоћа које смо убрзо превазишли и већ у другој недељи смо много лакше обављали наставу на даљину. Родитељи и учени-ци су од момента реализације е-наста-ве обавештени о обавезама и одговор-ностима-, рекла је директорка Мандић и додала да су сви наставници, стручна служба и директор у сталном контакту пратећи тако одзив ученика. Она каже да одељенске старешине позивају ученике и родитеље на одговорност, контактирају, зову их, док у неким слу-чајевима позива их и директор школе. Већина ученика се редовно одазива и поштује обавезе и рокове. – Преко електронске платформе редовно од-ржавамо састанке, седнице одељенс-ких и наставничких већа. Спроведена је и анкета о оптерећености ученика, чији нам резултати указују да смо на добром путу – нагласила је Мандић, рекавши да у школи свакодневно де-жура директор и два запослена, пош-тујући све препоручене мере заштите. На крају је додала, да за два ученика који немају могућности да прате на-ставу на даљину, штампају материјал и достављају кући.

Г.М.

Акцији поделе пакета хуманитар-не помоћи пензионерима с ни-

жим примањима у инђијској општини протекле недеље прикључили су се и полицајци и тиме показали да у теш-кој ситуацији за народ и земљу, нису само чувари реда и мира, него и хума-ни људи. Поделом пакета с основним животним намирницама, полицијски службеници су своју хуманост, разу-мевање и емпатију показали према старијим суграђанима који су због

изолације, највише погођени панде-мијом вируса корона. Уједно, овак-вим активностима на делу је и општа мобилизација свих друштвених чи-ниоца у циљу превазилажења ситу-ацје коју је створила пандемија виру-са COVID-19. Међутим, а да би све било добро кад ово тешко друштвено стање прође, издржимо, чувајмо и себе и друге уз строго поштовање донетих мера од стране државних и стручних органа.

Без обзира на тренутну ситуацију због корона вируса, у Инђији се,

како је и планирано, на локацији код храма Цара Константина и царице Је-лене гради нови вртић како би сва деца била уписана у предшколску установу и како би се, коначно укинуле листе чекања. Наравно, како је више пута истицао први човек инђијске општине Владимир Гак, кад се обезбеде места за све малишане, вртић ће за сву децу бити бесплатан. Изградња новог вр-тића је кренула и радови су у току без обзира на тешку друштвену ситуацију, изазвану корона вирусом. Све ће то проћи и као заједница издржаћемо, а наше најмлеђе дочекаће нови вртић.

- Нови вртић се и даље гради. Биће сад мало отежано с плаћањем, али и оно што је добро јесте, да смо у тренут-ку док смо потписивали уговор, нешто пара авансно пребацили по уговору, тако да, хвала Богу, изградња тече до-

ста добро и мислим да сви који живе у том крају и који пролазе, за неких 15 дана моћиће да виде, грађевинс-ки како ће вртић изгледати –изјавио је недавно председник Гак. И заиста, како ће вртић изгледати, сада се то већ види.

У тoм објекту спратности P+1sprat биће смештена централна кухиња, а просторије ће задовољити све законс-ке услове за боравак деце и спремање хране. Уз главни објекат планирана је и изградња помоћних садржаја за игру и учење, као и оформљење зелених пов-ршина које морају да заузимају зна-чајан део овог комплекса. Приоритет су нам деца и радна места, често исти-че председник општине Инђија Влади-мир Гак уз нагласак да је смештај деце у предшколску установу, предуслов да њихови родитељи могу несметано да раде, ослобођени бриге коме да остве децу на чување. Г.М.

ДОНАЦИЈА КОМПАНИЈЕ ХЕНКЕЛ ДОМУ ЗДРАВЉА

Подршка инђијском здравству

Донација компаније Хенкел

ХУМАНОСТ ПОЛИЦАЈАЦА

Делили пакете помоћи

Полицајци делили хуманитарне пакете

НЕЋЕ БИТИ ЛИСТЕ ЧЕКАЊА ЗА ИНЂИЈСКЕ МАЛИШАНЕ

Нови вртић се гради

Изградња вртића

ХУМАНОСТ СШ „ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ“

Уз наставу на даљину, шију маске

Елијана Мандић

Светлана Пешут шије маске у кабинету за практичну наставу

Маске спремне за испоруку


Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

У оквиру акције „Мини пани за наше хероје“ ова компанија је прошле

недеље, из свог дистрибутивног цен-тра у Попинцима, почела да испоручује бесплатне ужине здравственим радни-цима у пећиначком Дому здравља.

Дому здравља Пећинци пецива се достављају у испеченом стању зах-ваљујући запосленима у дистрибутив-ном центру ове компаније у Попин-цима, чиме запослени у овом центру желе лично да искажу захвалност здравственим радницима за пожртво-ваност у борби против корона вируса.

Друштвено одговорне компаније из пећиначке општине и током ванредног стања у нашој држави не заборављају локалну заједницу, а једна од њих је и компанија Техногама доо из Шима-новаца која је ових дана по други пут донирала опрему Средњој техничкој школи “Миленко Веркић Неша” у

Пећинцима. У питању је опрема за учи-онице у вредности од 320 хиљада ди-нара – 15 школских клупа, 30 столица,

наставничка катедра, 4 школска орма-на, 16 радних фотеља, 3 школска стола, 2 комоде и касета са три фиоке.

Како кажу у пећиначкој Техничкој школи, део опреме послужио је за опремање зборнице у школској ради-оници, а 16 радних фотеља за рачу-нарски кабинет, док ће остатак опреме бити смештен у кабинете новог објекта средње школе.

Компанија Техногама из Шиманова-ца добитник је Признања за друштве-ну одговорност Општине Пећинци за 2019. годину, а током прошле године донирала је пећиначкој СТШ “Миленко Веркић Неша” компресорску станицу вредну 400 хиљада динара.

С. Н.

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Пећинцима зате-

кли су средином прошле седмице 20-годишњака и 25-годишњака у путнич-ком аутомобилу на улици у Шиманов-цима, у време ограничења и забране кретања.

Контролом је утврђено да је два-десетогодишњи сувозач пре два дана већ прекршио забрану кретања, када је затечен са још двојицом мушкараца такође у вожњи аутомобилом.

Судија за прекршаје изрекао му је за поновљени прекршај новчану казну од 100.000 динара, а 25-годишњем во-зачу новчану казну од 50.000 динара.

Два дана раније, почетком прошле седмице, Полицијска управа у Срем-ској Митроици саопштила је да ће при-падници Министарства унутрашњих послова у Пећинцима поднети кри-вичну пријаву надлежном тужилаш-тву против двадесетшестогодишњег мушкарца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело

угрожавање јавног саобраћајa. Он је у ноћним часовима аутомо-

билом слетео са коловоза, након иг-норисања упозорења полицијског службеника да се заустави. У незгоди је лакше повређен његов двадесетпе-тогодишњи сапутник.

Приликом прегледа аутомобила, код двадесетогодишњака који је био са њима пронађена је мања количина биљне материје за коју се сумња да је марихуана и дигитална вага.

Због кршења Наредбе о ограни-чењу и забрани кретања, сва тројица су приведена судији за прекршаје који им је изрекао новчану казну од по 80.000 динара.

Због непоступања по знацима и наредбама полицијских службеника, прекршајни судија је возачу изрекао новчану казну од 20.000 динара, шест казнених поена и забрану управљања аутомобилом у трајању од три месеца.

СН

НЕКИ НЕ ПОШТУЈУ НИ ЗАКОН, НИ ПРОПИСЕ О ПОЛИЦИЈСКОМ ЧАСУ

Кршења забране кретањаУ ноћним часовима аутомобилом слетео са коловоза, након игнорисања упозорења полицијског службеника да се заустави. У незгоди је лакше повређен његов двадесетпетогодишњи сапутник

Подршка када је најпотребнија

Донација

Нова столарија

Повртари су са расадом изашли на њиве. Повртар

из Буђановаца, Марко Војно-вић, и нашим читаоцима је познат као успешан пољопри-вредник, који је одавно ос-војио тржиште и има добар пласман своје робе. Ових дана износи расаду тиквице на њиву, а како је могуће да ће бити још јутарњих мразе-ва, ова култура се покрива агрилом и фолијом. Нимало лак посао током ког је Марка и раднике задесио и јак ветар у пољу, који је отежао радове.

- Нимало лак посао, данас је био мало незгодан дан за ову врсту

послова у пољу, дувао је јак ветар, али шта ћемо, време је календарски да се расада износи. Ми морамо да радимо,

а у божијим рукама је све оста-ло. Расад смо успешно однего-вали, с обзиром на то колико је било тешко ове годне произво-дити расад јер није било много сунчаних дана. Имали смо мало и снега, некако смо успели све да урадимо, да доведемо расад до једног нивоа који је доста добар и сад га износимо, каже Марко Војновић, повртар из Буђановаца.

Тиквице воле топло, па се из тих покривају се агрилом, а марко и радници се труде да све

обаве до почетка полицијског часа, мада како време одмиче, све теже ће моћи да одговоре тим захтевима,

посебно викендом, када забрана по-чиње у 15 часова.

- Успевамо и трудимо се да све оба-вимо до полицијског часа, мада то је сад све теже и теже, пошто је дан дужи, викендом је забрана од 15 часова, и сат се померио, тако да ћемо сада има-ти мало већих проблема, али се мо-рамо трудити. Треба и доста радника, али радника нема, тако да се све више своди на посао који обавља породица, а раднике када нађемо нађемо, каже Марко Војновић.

Прве тиквице стићи ће око Ђурђев-дана. Повртари се надају да ће се до тада ситуација у вези са корона виру-сом стишати, како би имали где и коме да продају своје производе.

- Видећемо шта ће се издешавати, видећемо и каква ће бити продаја, пијаце су сада затворене и то ће нам бити велики проблем, доћи ћемо до производа ако бог да, али коме ћемо да продајемо, не знам, рекао је Војновић.

Председник Општине Рума, Слађан Манчић у једном од прошлонедељних обраћања је истакао да у овом момен-ту, док производња још увек траје, до-маћини и пољопривредници нису у толикој мери угрожени, као што су то неке друге делатности које су морале

да престану са радом. Сваки пољопри-вредник је дошао до семена, ђубрива и репроматеријала, а још увек је уто-ку процес производње, а пољопри-вредницима је могуће и кретање на пољу и за време полицијског часа, ре-као је Манчић.

- У наредном периоду ћемо видети да ли ће и како ова ситуација на њих утицати, да ли и када ће роба стићи, да ли ће бити пласмана, а ми се на-дамо да хоће и мислим да хоће, још увек пољопривредни произвођаи на трпе штету, јер тек улазимо у пролеће. Повртари који у овом моменту имају производе за пласман, посебно они који се баве раном пластеничком про-изводњом, верујем да у овом моменту нису у проблему, потражња и за том робом је доста добра, без обзира на то што одређене продавнице и дистрибу-тивни центри раде скраћеним радним временом. Шта ће бити у наредном пе-риоду видећемо, али у сваком случају и општина ће изаћи у сусрет сваком коме је та помоћ потребна, наравно у складу са могућностима, рекао је Слађан Манчић и додао да ће и после ванредног стања локална самоуправа спроводити редовне мере подршке пољопривреди.

С.Белотић

Надамо се доброј години

Марко Војновић

Добро одгајена расада

Постављање агрила


СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

У време пандемије вируса, који се најефикасније сузбија из-

бегавањем контаката, интернет је за многе спас. Као средство комуника-ције, преношења информација и ин-дивудиуалне или колективне онлајн забаве у овом периоду има велику улогу. Не може се порећи ни корист друштвених мрежа али свакако неке опасности не би требало сметнути с ума. Можда најозбиљнија опасност је зависност од интеренета у коју се, као и у све друге болести те врсте, клизи постепено.

Свесни ситуације у којој се на-лазимо и све чешће појаве да се и бебама пружају телефони и табле-ти као средство забаве, психолози предлажу превенцију зависности од интернета. Психолог Центра за социјални рад Општине Стара Па-зова, Гордана Јованчевић, актив-но учествује у пројекту превенције зависности од интернета, већ неко-лико година. Пројекат је намењен деци и младима и траје од 2017.године.

- Активностима координира Црвени крст Стара Пазова који је током 2017.год. и иницирао сарадњу са институ-цијама у локалној заједници са идејом осмишљавања превентивних садржаја у овој области. Током 2018.год. успоста-вљена сарадња Црвеног крста Стара Пазова, предшколских установа, основ-них и средњих школа, Дома здравља, Центра за социјални рад, Канцеларије за младе и локалне самоуправе у области превенције зависности од интернета је потврђена потписивањем Протокола о међусекторској сарадњи којим су се институције обавезале на едуковање стручњака у својим институцијама, као и информисање родитеља и деце о фе-номену зависности од интернета.– каже Гордана Јованчевић и додаје да је ради све-обухватног бављења проблемом завис-ности од интернета на територији општине Стара Пазова, актив-ности су усмерене у три правца:

- Информисање и едукација стручња-ка, информисање и едукација родитеља, те информисање и едукација ученика. Паралелно са овим активностима, на-стојало се да се и шира јавност инфор-мише о ризицима по психофизичко здра-вље услед прекомерне употребе интер-нета, те је организована трибина на тему превенције зависности од интернета и обезбеђено континуирано информи-сање јавности кроз прилоге у локалним гласилима и на локалној телевизији.

Наравно, ни ова психолошкиња не пориче чињеницу да је дигитални раз-вој и доступност интернета умногоме олакшао живот савременом човеку и да се тешко се замислити функционисање у различитим сферама живота без тзв.па-метних телефона.

- С обзиром у којој мери смо свако-дневно усмерени на употребу интернета, телефона, компјутера – скоро да и нема дилеме да ли јесмо или нисмо зависни од информационо-комуникационих техно-логија. Једино што се можемо запитати јесте у којој мери смо зависни и колико наш „реални“ живот трпи на рачун вирту-елног. Такође, у улози оних који васпита-вају млађе генерације и својим активнос-тима утичу на свест шире јавности о ри-зицима по ментално здравље – неопход-но је бити информисан посебно када је у питању утицај дигиталних технологија на психофизички развој најрањивијих

група, а то су управо деца и млади. – обја-шњава Горадана Јованчевић.

Слоганом пројекта „Одабери мудро, одмери паметно“ на једноставан начин се шаље порука деци, а пре свега роди-тељима, да је важно да се направи ода-бир садржаја са глобалне мреже који ће се понудити и бити доступан деци и да се одреди оптимално време које ће дете бити изложено дигиталним технологија-ма без ризика по психофизичко здравље. Најважније је бити у кантакту са својим дететом, од најранијег узраста.

- Развој деце на ниском календар-ском узрасту у значајној мери је детер-минисан тиме да ли је обезбеђен баланс утицаја из окружења и стимулације коју дете добија из контакта „лицем у лице“ са

одраслим особама. Из тог разлога неоп-ходно је подсећање и упућивање роди-теља да што више времена проводе са децом и стимулишу њихов развој контак-том очима, мимиком,

гласом, додиром, разговором, смехом, као и да им обезбеде да упознају свет око себе на непосредан начин, кроз сопстве-но искуство. Навике родитеља у савре-меном добу да се деца, чак и узраста тек неколико месеци, забављају и умирују држећи у рукама паметне уређаје, може се негативно одразити на развој деце, њихово функционисање у емоционал-ној и социјалној сфери, као и на физичко здравље. Препоруке стручњака јесу да се деца узраста до друге године уопште не излажу дигиталним технологијама како се не би оштетио неуролошки развој. Ис-траживања доводе у везу дигитално ок-ружење са потешкоћама у развоју говора деце, хиперактивношћу и раздражљиво-шћу на предшколском узрасту. Недовољ-на физичка активност и „прикованост“ за екран такође се одражава на укупан раз-вој и здравље деце. Способност деце за фокусирањем пажње, а која је неопходна за образовни процес, може бити значај-но оштећена прекомерном дигиталном стимулацијом. -нагалашава Горадана Јо-ванчевић и закључује:

- Технологија се развија муњевитом брзином и неупитан је њен позитиван утицај на живот савременог човека. Оно што представља изазов јесте да се, упр-кос потребама које смо развили у диги-талном добу, сачувају облици понашања који ће обезбедити оптимално функцио-нисање и заштитити ментално здравље појединца. Б.Родић

На почетку пандемије корона вируса у Европи специјални

известилац Уједињених нација за права особа са инвалиди-тетом Каталина Девандас Аги-лар упозорила је: „Мало тога је урађено да се особама са инвалидитетом дају упутства и подршка који су им потребни да се заштите током тренутне пан-демије КОВИД -19, иако много њих припада ризичним група-ма.“ Експерткиња УН-а је нагла-сила да су мере разумних при-лагођавања кључне да би се особама са инвалидите-том омогућило да смање контакте и ризик заразе. Члановима породица и пружаоцима услуга, та-кође требати омогућити разумна прилагођавања да би особама са инвали-дитетом пружили подрш-ку током овог периода.

Даном увођења ванредног стања у Србији, Савез параплегичара и квад-риплегичара Србије, послао је мејл свим удружењима у којем стоји упутство о по-нашању у ванредној ситуацији и апел за поштовање мера Владе: „Поштујте и пре-поруку да се не излажете непотребном ризику одласка код лекара, посебно ако имате симптоме грипа изазваног виру-сом корона већ да позовете локалну ме-дицинску службу, која ће вам упутити ле-карску помоћ Одговорним понашањем према себи и породици помажете да не

дође до тежих последица епиде-мије у Србији.“

Удружење параплегичара „Фрушка гора – Срем“ које има седиште у Старој Пазови али окупља чланове из општине Инђија и Пећинци, обавестило је своје чланове о информацији из Савеза. У директном контакту са члановима говорило се о ново-

насталој ситуацији и актуелним пробле-мима, који су се појавили са увођењем забране кретања у одређено време:

- Наш члан Ненад Голић из Инђије, не-давно је, када му је преминула мајка, ос-тао сам у кући а свакодневну хигијену и оброке обављао је уз помоћ свог рођака, који станује неколико стотина метара од њега- каже председник Удружења Горан Рајковић и објашњава:

- У сарадњи са председником Савеза параплегичара и квадриплегичара Ср-бије Михајлом Пајевићем пронашли смо

пут до добијања дозволе за кретање, пре него што је то било широко пуб-ликовано. Успели смо да њему и још једном нашем члану Кусмук Миро-славу из Инђије, који је у сличној позицији, обезбедимо неопходну асистенцију више пута дневно, па и за време забране кретања.

Чланови Удружења, који неоп-ходну помоћ имају у породицама, дисциплиновано се придржавају свих прописаних мера. Драгица Мијајловић, односно њен муж и син, не пуштају у кућу ни комшилук:

- Сада када имају више времена кренули у посету и они који раније нису долазили – каже кроз осмех Драгица, која успешно, из колица, обавља безмало све кућне послове и изванредна је куварица. У набаку је и раније, по задатом списку, ишао угалвном син, тако да пандемија у ову породицу није унела неку посебно нову организацију.

- Дисциплинван живот много раније је наметнуло моје стање – констатује Драгица.

Дисциплина је заједничка особина чланова овог Удружења параплегича-ра. Ни Миша Тот не излази из куће од 16.марта, не може на старопазовачку пијацу, нити на друга омиљена места у граду али не жали се. Синови су у ино-странству, свима је тешко што нису могли да се виде за Ускрс, али Миша и супруга су свесни ситуације, закључују да је њима остало само да „чувају здравље“. А то није мало!

Б.Родић

Општински штаб за ванредне ситуације упутио је помоћ на-

шем народу на Косову и Метохији у виду заштитне опреме и дезин-фекционих средстава. Заштитна опрема је распоређена у српске средине на КиМ где је ова помоћ неопходна, па је тако у два на-врата послато око 80 визира,100 заштитних скафандера и око 1000 маски. Из Општине Стара Пазова су саопштили да је наведена помоћ доказ да и у кризним ситуацијама наша локална самоуправа пази на средине у нашој јужној покрајини где живе Срби који су у ово време посебно угрожени.

Општина је расподелила и 200 комплета постељина које је до-нирала компанија «Екоунија СН» Дому здравља у Старој Пазови, Клинич-ком центру Војводине и медицинским ус-тановама на Косову и Метохији, у складу са процењеним потребама.

Грађанима, који су укључени у про-грам социјалне заштите - помоћ у кући и персонални асистент, омогућена је услуга електронског подношења молбе за кретање током трајања полицијског часа. Ова опција, због потребе грађана-корисника поменуте услуге, по препору-ци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања омогућена је на порталу еУправа путем отварања линка https://euprava.gov.rs/usluge/5616.

Ред корака је следећи: Задужена особа за Општину Стара Пазова ће бити доступна у радно време на број телефона 064/802-1209, телефонским путем утврђују се сви неопходни подаци о подносиоцу молбе, затим се молба прослеђује електронским путем надлежном министарству. Списак поднетих молби и добијених одобрења за грађане који потпадају под поменуту специфичну категорију биће доступан јавно на увид. Према процедури, Општи-на припрема и прослеђује захтеве Ми-нистарству за рад, запошљавање, борач-ка и социјална питања, Министарство за рад,запошљавање, борачка и социјална

питања даље Министарству унутрашњих послова.

Након што се донесе решење, служ-беник Општине обавештава грађане који су поднели молбу о исходу процедуре путем мејла, а о томе уједно обавештење с доставља и Канцеларији за Информа-цијоне технологије (ИТ) и еУправу.

Према добијеном упутству од надлеж-них органа, грађани чије молбе добију негативан одговор не могу поново да конкуришу. Канцеларија за ИТ еУправу успоставиће и Контакт центар за приго-воре грађана, уколико им се не одговори у року од 48 часа. Б. Родић

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПАРАПЛЕГИЧАРА „ФРУШКА ГОРА - СРЕМ“ ПОНАШАЈУ СЕ У СКЛАДУ С ПРЕПОРУКАМА ВЛАДЕ

Дисциплина као начин живота

Горан Рајковић и Михајло Пајевић

Драгица Мијајловић

ОПШТИНА СТАРА ПАЗОВА УПУТИЛА МЕДИЦИНСКУ ПОМОЋ СРПСКИМ СРЕДИНАМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Солидарност у кризним ситуацијама

Празан некада прометни трг у Старој Пазови

ДУГОРОЧАН ПРОЈЕКAТ ПРЕВЕНЦИЈЕ ЗАВИСНОСТИ ОД ИНТЕРНЕТА

Интернет – потреба и опасност

Гордана Јованчевић

Једино што се можемо запитати јесте у којој мери смо зависни и колико наш „реални“ живот трпи на рачун виртуелног


Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Пројекат “Грађани као стуб успешне јавне политике” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Црквеним звонима и Васкршњим јутрењем, почело је обележавање

Васкрса у Србији. Први пут без окупљања верника, због полицијског часа који је уведен као мера заштите од епидемије.

И у храму Светог Василија Острош-ког у Беочину, свештеник Милош Ма-ријанац одржао је васкршње јутрење и литургију уз саслуживање и у присуству свега неколицине верника.

- За православне хришћане, Васкрс представља најважнији догађај у ис-торији човечанства. Он је празник над празницима, тада славимо Христову

победу над смрћу. Ове године, иако у скоро празним храмовима, радосно смо прославили наш највећи праз-ник, радост због Христовог Васкр-сења није умањена. Данас смо се сви заједно, неки у храму, неки у својим домовима у кругу својих породица, заједнички помолили Господу за мир, здравље и благостање и подсетили се правих животних вредности - рекао је свештеник Милош Маријанац, коме је ово прва Васкршња литургија од како је постављен за свештеника беочинског храма.

У склопу својих свакодневних актив-ности након увођења ванредног

стања, обилазака свих месних заједни-ца и насеља у општини Беочин као ко-мандант Штаба за ванредне ситуације, председник општине Беочин Митар Милинковић протекле недеље обишао је и Месну заједницу Раковац и његово најугроженије и најудаљеније насеље Каменолом.

У разговору са грађанима председник се информисао о њиховим ургентним потребама и проблемима, те дао налог да се они што хитније реше. Том прили-ком председник Милинковић уручио је пакете помоћи становницима Каме-нолома којима је та помоћ била преко потребна.

После разговора у пријатељској ат-мосфери, мештани Каменолома су се захвалили на посети и подршци пред-седнику који их је - како кажу “пријатно изненадио јер их је лично обишао што

у ранијим периодима и није баш била пракса осталих председника општине”.

Председник је најавио нови сусрет у скорије време и захвалио им на срдач-ном дочеку.

Храм светог Василија Острошког у Беочину, уз помоћ неумор-

них и ревносних волонтера Цр-веног крста Беочина поделио је, по други пут, пакете са основним животним намирницама најугро-женијим у овој тешкој ситуацији.У храму кажу да се надају да ће у што скоријем периоду обезбедити још пакета и организовати нову поделу. До сада је подељено око 70 пакета по-моћи у акцији коју је организовао по-менути беочински храм.

-Захваљујемо се свима који су по-могли ову акцију, пре свега Његовом Преосвештенству Епископу сремском Василију, са чијим благословом смо и покренули акцију, а посебно се зах-ваљујемо сарадњи, хуманости и љу-бави неуморних волонтера Црвеног крста који су пешице разносили паке-те помоћи. То су већином наши ђаци и студенти из Беочина, под руковод-ством Драгана Бранковића, секрета-ра беочинског Црвеног крста – каже свештеник Милош Маријанац.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Подељена друга тура пакета

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ МИТАР МИЛИНКОВИЋ ОБИЛАЗИ ГРАЂАНЕ

Пакети помоћи за становнике Каменолома

Председник Митар Милинковић са пакетима помоћи

У ХРАМУ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У БЕОЧИНУ

Празник Васкрсења Христовог

Васкршња литургија у беочинском храму

Произвођачи цвећа у пластеници-ма ових дана имају много посла, а

продаја је највећа пред викенд, очиг-ледно у моментима када се очекује дуга забрана кретања. Тако кажу у породичном газдинству Павловић у Платичеву, које се бави пласте-ничком производњом цвећа. У њи-ховим пластеницима на око 3.000 квадратних метара тренутно има саксијског и баштенског цвећа свих врста и боја. Иако је специфична ситуација, Павловићи кажу да се за продају сналазе, веће количине достављају на кућну адресу, а про-даја је најбоља пред поицијски час викендом. Иван Павловић каже да је изгледа садња цвећа у дворишти-ма и на терасама најбоља занима-ција током забране кретања. Ина-че, досадашње тржиште на ком су пласирали своју робу је затворено. Зато развозе робу и на кућну адре-су, а купци и им такође долазе на кућу. Није лако, каже Иван Павловић.

- Цвеће је стигло за продају, а нама су руке везане. Пијаце где смо ми највише продавали сада су затворене, па смо при-нуђени да разносимо цвеће и на кућне адресе. Наравно ако је већа количина у питању, а то у сваком случају поскупљује нашу производњу, која је и овако већ скупа. У оваквој ситуацији храб-ри чињеница да је продаја повећана

дан два пред викенд када је на снази забрана кретања. Тада се траже све врсте цвећа. Вероватно због немогућ-

ности изласка из куће многи одмор и рекреацију траже у садњи цвећа. Било би добро да је сваки дан тако, али није.

Много на фали што су затво-рене пијаце и вашари. Ипак, ова ситуација нас је изнена-дила, мислили смо да про-даја уопште неће ићи, каже Павловић.

Павловићи су управо ове године припремили робу и капацитете захтеви-ма досадашњег тржишта и потражње, али се за само десетак дана због епидемије све променило. Ипак, они свој посао раде и даље и као и до сада свим купцима, осим робе, дају и савете како треба неговати цвеће које су продали. Свој посао су одав-но разрадили , па сада имају

квалитетну робу у довољним количинама, а следећи ко-рак је проширење произ-водње док не оспособе соп-ствену велепродају, каже Иван Павловић.

- Овај посао када једном почне да се ради, тешко га је прекинути. Ми последњих година највише пажње по-клањамо производњи цвећа, мада се бавим и ратарством, нешто мало бостаном. За-радимо свугде помало и све то враћамо поново у произ-водњу. Производња цвећа је исплатива, али цвеће изис-кује доста улагања готовог новца, а сав улог је сконцен-трисан на зимски период. Проблем је грејање јер плас-теници морају да се греју,

сада ми користимо сламу са наших поља, па то донекле појефтињује про-изводњу, је сам поступак ложења сла-ме , иако је јефтин енергент, комплико-ван. Планирамо да пређемо на пелет и на угаљ, додаје Иван Павловић.

Четири члана ове породице свако-дневно је нагажовано у пластеницима, мада често сами не могу да стигну да обаве сав посао. Зато су принуђени да плаћају раднике, што није проблем, а много већа мука је наћи раднике, кажу Павловићи. Сада када им највише терба радника, због ванредног стања, забране кретања и када се радни дан завршава у 17 сати, ретко ко хоће у пластеник. Ипак, Павловићи кажу проћи ће и ова сезона, а остаје нада да ће следећа бити лакша и да ће цвеће из Платичева поново красити баште, терасе и балконе домаћинстава у читавој Србији. С.Белотић

Велика продаја пред полицијски час

Иван Павловић

Повећана продаја пред полицијски час

Посла има за више радника

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем 4,5 јутара земље у Лаћарку на чалманском путу близу асфалта. Тел: 064/130-11-29

- Продајем реновирану кућу у Тицано-вој улици плац 8 ари цена 31.000 евра. Тел: 065/321-12-255

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци или мењам. Тел: 061/295-48-22

СТАНОВИ

- Продајем двособан стан 51м2 у цен-тру града, први спрат. Тел: 063/321-255

- Продајем гарсоњеру у насељу Орао 30м2, ЦГ приземље, цена 20.000 евра. Тел: 063/321-255

- Издајем комплетно опремљен јед-ноипособан стан код Болнице улица Цветна. Тел: 064/31-31-331

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

РА ЗНО

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

-Часови мађарског и превод. Тел: 064/6522-380- Тома

-Продајем соју семенску Аполо 400 килограма и стару грађу. Тел: 065/222-45-12

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473


ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

610-496 и 615-210

SREMSKEPORTAL !

POSETITENAŠ SAJT



Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину (“Служ-бени гласник РС”, бр. 135/04) објављује

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Носилац пројекта ‘’Поповић Петрол’’ д.о.о., улица Сремска бб, Босут, поднео је захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину Пројекта Багеровање речног наноса из корита реке Саве од км 187+700 до км 188+000, на к.п. бр. 1149 КО Сремска Рача, Град Сремска Митровица.

У складу са проглашеним ванредним стањем у Републици Србији (Од-лука о проглашењу ванредног стања, ‘’Сл. гласник РС’’, број 29/20) увид у захтев за одлучивање о потреби процене утицаја студије о процени утицаја на животну средину биће могућ само у дигиталном облику на званичној интернет адреси Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине (www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs).

Подаци и документација из захтева носиоца пројекта стављени су на увид на сајту Секретаријата www.ekourbapv.vojvodina.gov.rs Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад, а све информације о поднетом захтеву могу се до-бити путем електронске поште слањем упита на следећу адресу: [email protected] у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења. У складу са ванредним стањем лични увид и пружање ин-формација неће бити могућ.

Сви заинтересовани, у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења, могу доставити своје мишљење у писаној форми на адресу Секретаријата или путем електронске поште на e-mail: [email protected] или телефонским путем +381 21 487 46 90.


PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: [email protected]

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Ових дана све вести су пуне и ин-формација о томе како су Сједиње-

не Америчке државе тренутно највеће жариште корона вируса. Није ни чудо, с обзиром на велике градове и густину насљености у њима. Свако се бори на свој начин против вируса, али разговарајући са правим Америма, схватили смо да су ограничења и код њих донекле слична нашим, осим што у моменту разговра са њима, нису имали званично уведен по-лицијски час. И многи од нас имају неког свог по тим „Америкама“. Наш Румљанин, Драган Белотић, радећи као кувар на прекоокеанском крузеру Стар Принцес (не то није онај који је због заразе био у Јапану) стекао је неколико добрих прија-теља, путника на броду, правих Амери-канаца, од којих данас чујемо како они живе у доба короне.

Драган се, на срећу, вратио у Србију још у фебруару, када му је истекао први уговор. На брод ће назад кад све ово прође и када се тај вид туризма опорави. До тада му остаје да ужива код своје куће и да се чује са својим новим пријатељи-ма, а нама да искористимо прилику, те да из прве руке чујемо како је код њих.

Роб Грифин је из Сијетла, држава Ва-шингтон, на северозападу Сједињених држава. Драгана је упознао док је био туриста на броду. Није уобичајено да се посада и путници друже, али шарм нашег младог Сремца превазишао је то неписа-но правило белосветских крузера.

- Ситуација је крајње безвезна (да не преводимо у оригиналу, звучао би као нека наша псовка). Ово траје већ четири недеље. Затворене су школе, ресторани, тржни центри, теретане и све оно без чега се може. Раде само апотеке и про-давнице основних животних потрепшти-на. Ресторани могу само да достављају храну и пиће. Требало би да смо сви код куће, а гувернер наше државе је каран-тин продужио до 4. маја. Односно седи-мо код куће. Ја се за то време играм са својим псом Марлијем, расе далматинац. Срећом имамо лепо двориште, па кад

смо већ овде на неки начин „заробљени“, бар нам је лепо у свом дому. Останите здрави и чувајте се, велики поздрав из Сијетла, рече Роб у својој видео поруци коју је послао Драгану из Руме, који није пропустио да га научи како се поздравља на наш начин.

Нил Карлберг је из Колорада, живи у граду Грили, у средишту Сједињених Америчких држава. За разлику од Роба, који посредује приликом купопродаје кућа, Нил и његова супруга су забављачи. Нешто попут наших оркестара за журке, свадбе и слично, али у ди џеј варијанти. За њих је посао потпуно стао, јер поред свега наведеног, нема више ни журки ни концерата, а ни свадбених весеља у Америци.

- Мислим да је код нас слично као што је и код вас у Србији. Веома брзо након нашег повратка са круза, а и Драгановог повратка у Србију се све променило. У Америци је 50 држава, и у свакој се мере и закони прилично разликују. Наш пред-седник Доналд Трамп дао је могућност свим гувернерима да се сами суочавају са ситуацијом у складу са нашим прили-кама да би најбоље заштитиле свој на-род. У неким државама су мере строже, у неким су нешто лабавије. У Колораду школе су затворене већ месец дана, за-творени су ресторани, салони лепоте, све делатност које подразумевају блиске контакте међу људима. Затворене су и продавнице одеће. Основне продавнице раде, апотеке, медицински систем. Још увек смо слободни да идемо напоље, али су забрењене групе веће од 10 лица, пре-порука је да сви држимо одстојање наја-мње два метра. Систем сада покушава да снизи, односно да заравна криву броја оболелих како би се оболевање мини-мализовало у кратком временском пери-

оду. Мислим да та крива и даље расте у нашој земљи. У Колораду имамо за сада 69 умрлих, али у другим државама тај број је вишеструк. Моја супруга и ја смо ди џејеви на свадбама и тек је требало да почне наша сезона посла. Али то се сада неће десити, претпостваљам да још два три месеца нећемо радити. Људи носе маске и рукавице, али на баш сви, неко то сматра озбиљним, а неко се понаша

прилично опуштено. Сада гледамо он-лајн концерте које нам приређују наши музичари. Ово је заиста нешто неочеки-вано што нас је изменило за веома крат-ко време. Жао ми је што су многи у ус-лужним делатностима остали без посла. Надамо се да ће наша Влада помоћи. Као и код вас, и наша држава је омогућила да се одређене обавезе плаћају касније. Примера ради, наш син је недавно купио камион и сада не може да ради. Али, на-учили смо да мало више бринемо једни о другима, да покажемо мало саосећања. Ипак ова ситуација је натерала људе да се мало приближе, јер цео свет пати од егоцентризма, а ово је прилика да то променимо, каже Нил.

И сам Драган Белотић, који нас је и по-везао са овим људима каже да по повра-тку није ни могао да наслути да ће се свет променити за само две недеље. Јесте да је током шестомесечног ангажмана оби-шао потез, што би Џони Штулић рекао „Од Аљаске до Мексика“ а и Хаваје, каже да од Србије нема лепше земље.

- Обишао сам оно што не бих ни у сну снова замислио да могу. Стекао сам велико искуство, видео света, упознао сам различите људе, али сам ипак био најсрећнији када сам дошао кући. Већ током повратка била је актуелна прича о појави короне на једном крузеру који је силом прилика био заустављен у Јапа-ну. Код нас, на срећу, није било никаквих проблема и вратио сам се безбедно у Ср-бију пре него што је корона ескалирала код нас. Наравно да прижељкујем да још коју сезону одрадим на броду, јер зара-да је заиста добра, посао није тако тежак као што се прича, када се поштују сви прописи. Ипак, неће ми пасти тешко да још неко време будем код куће, а на брод

ћу чим се ситуација смири и туризам по-ново стане на своје ноге. Уосталом, сада захваљујући новим пријатељима, имам информацију из прве руке шта се код њих дешава, каже Драган Белотић, кувар из Руме.

У суштини, ово је, да није короне, требало да буде прича о нашем кувару Сремцу на Тихом океану. Силом прили-ка, прилагођавајући се датој ситуацији, искористимо нашег саговорника да причамо о нечему другом. А томе како теку куварски дани на белосветском крузеру ћемо неком другом приликом.

С.Б.

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ, ДРУГИ КОНТИНЕНТ, А МЕРЕ СКОРО ИСТЕ

Корона из угла обичних Американаца

Роб Грифин

Нил Карлберг

Путници из целог света и наш кувар

Драган Белотић на прекоокеанској лађи


11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: [email protected]

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostoraSremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

630. канал610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

Верници који поштују Јулијански календар прославили су Васкрс, највећи хришћански,

црквени, празник којим се прославља Исусов по-вратак у живот — васкрсење, а по хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти.

Тим хришћанским празником се прославља радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством.

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја и традиционално почињу на Велики четвртак, даном причешћа. Настављају се Вели-ким петком, на дан када је Исус, кога верници на-зивају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је раза-пет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима.

На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста. На тај дан фарбају се ускршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се куца, а у неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Прво црвено јаје које се офарба на-зива се чуваркућа.

После Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Поноћном ус-кршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа. Тако почиње не-деља, први дан Васкрса. Славе се и други и трећи дан Васкрса, велики понедељак и уторак.

Због пандемије корона вируса и ванредног стања, ове године је патријарх српски Иринеј ве-рницима препоручио да Ускрс прославе у својим домовима, а не црквама, и да се придржавају препорука лекара о социјалном дистанцирању.

Сремци су масовно послуша-ли препоруке патријахра. Осим понеког аутомобила и патрола полиције, васкрс у Руми је био најтиши до сад. Чак се ни из дво-ришта није чула граја. Највећи хришћански празник провели смо у својим домовима, без од-ласка у цркве и код најмилијих, са надом да ћемо сви наредни Васкрс дочекати на броју и у здрављу. Цркве су у Руми и Ири-гу биле празне, свештенство је служило литургију без верника. Верници су путем ју тјуб канала могли да присуствују вечерњој и јутарњој литургији. Међутим, дечија радост није изостала, је-дино што је изостао обичај да у свом комшилуку малишани скупљају фарбана јаја.

Бранкица Табак из Руме, највећи хришћански празник прославила је у свом дому са супругом ра-дославом и троје деце, Ањом, Томиславом и Тихомиром.

- Разлика је у томе што ове године нисмо могли да идемо у цркву, а то чинимо сваке го-дине. Недостаје нам шире по-родично окупљање. Ипак, са друге стране, добили смо мир, повезаност и упућеност једних на друге као никад до сада. Деца су се радовала Васкрсу, већ ујутро су одмерили снаге у куцању јајима и распаковали поклоне које им је донео ва-скршњи зека, каже Бранкица Табак.

Према њеним речима, пр-вобитну стрепњу поводом увођења ванредног стања, врло брзо је заменио мир, задо-вољство и захвалност. Као мајка троје деце, од којих најмлађи син има мање од 12 година, Бранкица је као подсекретар у Покрајинском секретаријату

за урбанизам и заштиту животне средине, одмах упућена на рад од куће. То време користи да ради са децом и обавља све оне послове за које раније

није имала времена.- Стрепња је вео-

ма брзо постала задо-вољство и захвалност. Пословне активности су сведене на комуника-цију путем елекронске поште и телефона, а бри-га о деци везана за шко-лу прерасла је у конти-нуирани рад на градиву. То нас је додатно упутио једне на друге, на начин на који то нисмо чинили у редовним околнос-тима. Читава ситуација нас је навела да успо-римо и ово може бити и својеврсно оздрављење за људску психу. Мојој породици је тим лепше

јер имамо своје двориште, можемо да посветимо мало више пажње и да урадимо све што очи виде, а рука до сад није стизала да се лати, закључује Бранкица Табак.

Исто је мирно и тихо и у Иригу. Како каже Бо-гданка Филиповић Лекић, кроз прозор своје зграде види тек по неки камион. Са супругом Жељком и синовима од шест и од две године, Ва-скрс је обележила у свом стану, а са баком и де-ком само се чула телефоном.

- Ове године нисмо ишли у комшилук по јаја, нисмо обишли баку и деку, нисмо ишли у цркву. Моја деца још верују у васкршњег зеку, старији син му је писао писмо и вече уочи Ускрса му је ос-тавио шаргарепу и воду. Зато су се обојица силно обрадовали поклонима које им је зец током ноћи оставио. Иако још верује у зеку, старији син је свестан да ове не може ићи код баке и деке, јер мора да их заштити. Тако смо овогодишњи Васкрс обележили ручком у најужој породици, само нас четворо. У цркву нисмо ишли, али смо поноћну и јутању литургију у Храму Светог Саве пратили пу-тем телевизије. Није проблем бити дисциплино-ван, са жељом и надом да ћемо наредне године сви на броју и у здрављу обележити Васкрс као што смо то радили и до сада, рекла је Богданка Филиповић Лекић из Ирига. С. Белотић



ВЕРНИЦИ КОЈИ ПОШТУЈУ ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР ПРОСЛАВИЛИ ВАСКРС У СВОЈИМ ДОМОВИМА

Најтиши Васкрс до сада

Породица Табак из Руме Богданка Филиповић Лекић са породицом

Најтиши Васкрс до сад

Литургија на ЈуТтјубу

Цркве без верника

Саборни храм у Сремској Митровици (Фото: М.Милеуснић)


Мојој дивној мами

НАТАЛИЈА рођ. Белић

удата Јеремић22.4.1995 – 22.4.2020

Године тихо одлазе а празнина у мом срцу и животу стално се

продубљује. Љубав, поштовање и дивљење према Теби су ми и данас једина утеха и подстрек.

Бескрајно захвална твоја ћерка Марица Вуков и унук Владимир

Вуков из Мишковаца

Дана 22.4.2020. навршава се четрнаест година од трагичне смрти нашег вољеног

ЖЕЉКА ДОБРИЋА

Вољени не умиру. Поносни смо на сваку успомену и сећање на Тебе.

Твоји супруга Гордана, синови Дејан и Милош и отац Милинко

ВЕРА БАБИЋ21.4.2015 – 21.4.2020.

И опет тај несрећни април. Није лакше, бол је само већа

а ми те волимо још више.Твоји најмилији

Последњи поздрав школској другарици

СВЕТЛАНА СУБАШИЋудата Ребић

Драга Бебо, у гимназијским данима живот нам се чинио тако безбрижним, а у суровој стварности ових дана, Ти нас међу првима напушташ. Почивај у миру. Мислимо на тебе.

Матуранти IV-1, Гимназије „Иво Лола Рибар“ Сремска Митровица школска 1968/69

ПЕТАР КОВАЧЕВИЋ23.4.2010 – 23.4.2020

Волети је лепо, волети је лако, али као Ти није могао свако. Зато је била срећа и привилегија имати Те за деду, оца, свекра и супруга.С љубављу, захвални твоји Маша, Олга, Миша, Љиља и Тана

Прошло је једанаест година како нас је напустила наша кћи

610-

496 и 6

15-2

10

ТИЈАНА ПУЗИЋ1988 – 2009.

Обасјавала нам је живот, а сада је светлост у тишини наших сећања.

Воле те мама Борка и тата Стева.

Штаб за ванредне ситуације општине Шид у протеклих десетак дана по-

делио је пакете помоћи пензионерима који имају примања мања од 30. 000 ди-нара у Шиду и селима шидске општине. Волонтери су ове пакете поделили свима на кућне адресе, а протекле недеље па-ковали су додатне пакете помоћи који су стигли на адресе пензионера и социјал-но угрожених становника општине Шид пре ускршњих празника. У првом тури подељено је 3.500 пакета , а пред праз-нике још 2.000 како би помоћ стигла до свих материјално угрожених пензионера и грађана шидске општине.

Командат Штаба за ванредне ситу-ације Зоран Семеновић истакао је да ће помоћ добити сви они којима је неопход-на, и да у овој тешкој ситуацији изазваној пандемијом заразне болести COVID 19, у којој се налази општина Шид и цела Репу-

блика Србија, многи привредни субјекти помажу Штабу, те су захваљујући дона-цијама свих њих успели да обезбеде до-датне пакете помоћи.

Међу привредницима који су се одаз-вали да помогну је и Пољопривредна апотека Кубота д.о.о. Која је донирала Штабу за ванредне ситуације општине Шид четири тоне семенског кромпира и одређене количине садница и то: шљиве, трешње, бадема, јабуке, вишње, брескве, дуње и стубастог воћа. Штаб за ванред-не ситуације ангажовао је волонтерски сервис који је извршио дистрибуцију семенског кромпира и садница грађа-нима на целој територији општине Шид који су исказали потребу за том врстом робе. Зоран Семеновић командант Шта-ба захвалио се Пољопривредној апотеци Кубота д.о.о., и истакао да су сви који по-мажу у овим тешкки тренуцима показали

колико су солидарни, хумани, друштвено одговорни и колико брину о грађанима шидске општине.

У Месној заједници Вишњићево мештанима је бесплатно подељено 2.000 комада заштитних маски које су сашиле вредне жене из овог села, Грчанке, на

својим машинама. Ову акцију су помогли локална самоуправа Шид, Месна заједни-ца Вишњићево и Удружење жена “Филип Вишњић”. Такође, већ скоро месец дана вредне руке глумаца Аматерског позо-ришта „Бранислав Нушић“ из Шида шију маске за своје суграђане. Како каже Цве-тин Аничић, редитељ, свакоме коме је потребна маска може да се јави на број телефона 710-200 и добиће је на поклон. Маске шију и мигранти у прихватним центрима у Шиду, Адашевцима и Прин-циповцу. Подршку у овоме мигрантима и Комесаријату за избеглице и миграције пружају Међународна организација за миграције, Каритас Србије и други.

С. М.


Са закашњењем је објављена вест да је у Старој Пазови у 85. години

умро Илија Косановић дугогодишњи шаховски радник. Илија је рођен 1935. у селу Мочиле крај Врбовског (Далма-ција). Породица Косановић колонизи-рана је после Другог светског рата у Пу-тинцима, где је Илија завршио основну школу а гимназију у Старој Пазови, док је Вишу школу за социјалне раднике завршио у Београду. За време школо-вања играо је фудбал десетак година у Младом борцу из Путинаца, а потом се посветио шаху, играјући за ШК Је-динство из Старе Пазове. Радни век је провео као секретар СИЗ за социјално и пензионо старање у Старој Пазови и као помоћник директора Дома здра-вља “Др Јован Јовановић Змај”.

Од 1971. године изабран је за пред-седника ШК Јединство, у ком клубу наредних 40 година обавља функције председника, секретара и капитена екипе. За време његовог руковођења ШК Јединство од Сремске лиге стиже до Прве савезне лиге, да би 2000. го-дине играо у Купу шампиона Европе и заузео друго место.Био је један од организатора првог међународног турнира у Старој Пазови, који од 1999. прераста у “Меморијал Мирослава Бакића”. За време док је Илија Косано-вић обављао руководеће функције за клуб је играло више познатих

наших и страних велемајстора, а 1996. члан клуб је био светски пр-вак Анатолиј Карпов. Године 1993. Илија је био председник Шаховског савеза Војводине. За рад у шаху добио је више награда и признања, између осталих Октобарску награду СО Стара Пазова, Златну значку ШСЈ и Плакету ШСВ. Залагао се за афирмацију младих играча и за развој шаха у свим мести-ма старопазовачке општине. Његов син Горан Косановић први је шаховски велемајстор у Старој Пазови.

Илија Косановић сахрањен је 23. марта на старопазовачком гробљу у кругу породице.

Ј.В.

Румски пчелари кажу да је у време епидемије корона вируса пора-

сла потражња за медом и пчелињим производима, али да упркос порасту потражње, пчелари неће подизати цене меда. Станимир Јаворац, пче-лар и председник Пчеларског друштва „Никола Милеуснић“ Рума каже да ова ситуација има своју позитивну и нега-тивну страну, јер многи пчелари ста-рији од 65 година, као што је и сам, не могу до својих кошница.

- Овде сада имамо и позитивну и не-гативну страну. Негативна је та што сад ми старији од 65 година не можемо да идемо код пчела, моје пчеле су саме у шуми. Заиста сматрам да бисмо могли да имамо ту дозволу, јер ми не може-мо никог инфицирати, нити нас неко може да инфицира, с обзиром на то да бисмо се ми кретали само до пчела и сматрам да је ту могло бити мало више толеранције. А што се тиче потрошње, потражња меда и пчелињих произ-вода је повећана, све је више купаца, највероватније зарад појачавања иму-нитета. Ми пчелари нећемо злопотре-бити пандемију, нити новонасталу си-туацију и не дижемо цену, сада када је већа потражња. Код мене цена меда и пчелињих производа остаје иста, каже Јаворац, који сада посао може само да

надгледа и да у пчелињак шаље млађе помоћнике.

Зима за нама, у најмању руку је била чудна, каже Јаворац, а комбинована зима-пролеће нису били добри за пче-ле. Због високих температура, пчеле су трошиле много хране и ко није с јесени оставио довољно хране, сада је у великом проблему.

- Пчелиња друштва су се неравно-мерно развијала, имали смо на изме-нично пар лепих па пар лоших дана, а пчелиња друштва се тада неправилно развијају. Матица неће да залеже и да производе младе пчеле више него што то пчела може да покрије када захла-ди. Упркос томе, верујем да ће бити добра година, јер мислим да није било зимских губитака, додао је Станимир Јаворац.

Сада је у току пролећна воћна паша, а сви пчелари стога моле воћа-ре да се суздрже од прскања док цвет у потпуности не отпадне и пчеле не оду са цвета. Следећа паша биће она на уљаној репици. С.Белотић

IN MEMORIAM

Илија Косановић

Илија Косановић

- Нећемо злопотребити пандемију, нити новонасталу ситуацију и не дижемо цену, сада када је већа потражња. Код мене цена меда и пчелињих производа остаје иста, каже Станимир Јаворац, председник Пчеларског друштва „Никола Милеуснић“ Рума

Јаворац са терасе надгледа посао

Следи паша на уљаној репици

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Пакети за пензионере и социјално угрожене грађанеКомандат Штаба за ванредне ситуације Зоран Семеновић истакао је да ће помоћ добити сви они којима је неопходна, и да у овој тешкој ситуацији изазваној пандемијом заразне болести COVID 19, у којој се налази општина Шид и цела Република Србија, многи привредни субјекти помажу Штабу, те су захваљујући донацијама свих њих успели да обезбеде додатне пакете помоћи

Пројекат “Да село и град буду једно” финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Штабу за ванредне ситуације општине Шид уручена је донација од Трговинског предузећа “Gvožđar-inex” doo из Шида. Донација се састоји од 200 комада перивих маски и 1.000 пари рукавица. Горан Жера-вица власник овог предузећа уручио је донацију команданту Штаба Зора-ну Семеновићу, који је изразио ве-

лику захвалност овом предузећу али и свим другим привредним субјек-тима на територији шидске општи-не који сваки дан показују велику солидарност, хуманост и друштвену одговорност и помажу општини Шид за време трајања ванредног стања проглашеног услед епидемије корона вируса.

Дезинфекција поште и граничних прелаза

Волонтери Штаба за ванредне ситуације општине Шид, у складу са одлуком Штаба о превентивним ме-рама заштите становништва, дезин-фиковали су објекат поште и грани-чне прелазе на територији шидске општине.

Донација “Gvožđar-inex”

Глумци из Шида већ месец дана шију и поклањају маске

Подела пакета пензионерима


022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi [email protected]

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

И многобројне едукације и преда-вања су се преселиле на интернет.

Уместо у школским, конференцијским и другим салама, едукација младих се сада спроводи путем интернета. У Руми је протекле недеље почело одр-жавање едукација на тему „Препозна-вање насилних облика комуникације у партнерским везама“, коју спроводи млади Румљанин, Алексеј Тубоњић, иначе члан Црвеног крста. У пројекту „Едукацијом против насиља“ Алексеј је предавач, који је прошао обуку Криз-ног центра за мушкарце. Прва трибина на ту тему одржана је 15. априла.

- Целу обуку је радио Кризни цен-тар за мушкарце Србије, који се иначе баве третманом насилника и превен-

цијом насиља. Ми, као студенти који смо прошли ту обуку, смо добили за-датак да сами направимо пројекат који би се тицао младих и заправо читави наши пројекти се своде на препозна-вање и превенцију насиља код мла-дих, будући да је оно све учесталије у везама међу младим људима, Зато су наша циљна група млади старости од 15 до 22 године, а заправо иделана циљна група су средњошколци, будући да они у том периоду улазе у прву или другу емотивну везу, а још немају ис-куство на основу ког би могли да про-цене да ли је неко насилан или није. Њима су те информације сада најзна-чајније. Пројекат се своди на упозна-вање младих са чињеницама које им указују на то да ли је неко насилан, или претендује ка томе. Едукујемо их да то препознају, уколико могу у први мах

да реагују и да спрече насиље, а ако то не могу самостално, да знају коме да се обрате, уколико примете да јењи-хов партнер насилан, рекао је Алексеј Тубоњић, предавач, који је на обуку позван као члан Тима Црвеног крста за психосоцијалну подршку. Оваквих предавања путем зум апликације ће бити још, на којој истовремено инте-рактивно може да учетвује око 100 слушалаца, а све информације се могу наћи на фејсбук страници едукацијом против насиља.

Ово је његов први самостални пројекат, које је замишљен да се одр-жава у румским средњим школама. Онлајн едукације ће трајати до краја априла, као што је то и био првобирт-но планирано да се ради у школама. Како каже, пројекат ће се проширити и на нове теме.

С.Белотић

Радови на изгради Цркве Светог Цара Константина и Царице Јеле-

не у Равњу полако се приводе крају. Освећење светиње првобитно је било планирано за 23. април, али је ванред-но стање, уведено због вируса Корона одложило овај моменат до даљњег. Надлежни поручују да ће се освећење обавити чим се стекну услови, а Ра-вњанци су, кажу, спремни да сачекају колико год је неопходно.

У последњих неколико дана, у вре-ме закључења овог броја „Мачве“ Рад-ници ЈКП „Комуналије“ су посадили зеленило и саднице дрвећа како би порта, смештана у непосредној близи-ни Основне школе била лепо уређена.

О радовима бригу воде мештани села, чланови Одбора и парох равњан-ски Милорад Павловић који истиче да ова светиња спада у једну од најлеп-ших у мачванским селима.

Након уређења порте, почело се и са сређивањем помоћног објекта, па-лионице за свеће, као и са уређењем унутрашњости саме светиње. Главни

финансијер радова је Град Сремска Митровица, а у реализаицји послова учествују и мештани села.

Радови су од самог почетка били су праћени великим одушевљењем мештана села. Уосталом, до почетка радова је и дошло захваљујући пре свега жељи Равњанаца да имају своју светињу. Такође, у плану је да се напра-ве стазе, клупе, бицикларници како би се створили услови да се сви они који у Храм дођу, а посебно деца, пријатно осећају.

Како постоје и два поклоње-на звона која нису могла да се поставе у пројектовани звоник изнад улаза, у плановима је и градња посебног звоника

ван цркве где би били постављени. Простора за ангажовање ктитора и да-родаваца има и то најпре у набавци бо-гослужбених предмета и ос- ликавање цркве.

Иначе, Равњанци су удружени са ме- шатнима обе Засавице својевре-мено подигли Храм у Засавици 1, посвећен Светој Тројици, који је 1996. године обележио век постојања. Овај Храм је, заправо, парохијска Црква Равња, Засавице 1 и Засавице 2. Храм у Засавици 1, који плени својим архи-

тектонским решењем, пројектовао је чувени српски архитекта Све-

тозар Ивачковић. Како од Равња до Засавице 1 има

око шест километара, многи Равњанци су још током половине

прошлог века размишља-ли о гради храма у свом селу.

С. Л.

Светиња сија пуним сјајем

Равњанска светиња

РУМА

Како препознати насилника у вези

Алексеј Тубоњић на онјалн конференцији


Недељни хороскопОванИмаћете доста среће на пољу посла. Очекује вас прилика да остварите позитивне промене. Могуће је да ћете има-ти ново познанство с особом која ће показати жељу за озбиљнијом везом.

БикУказује вам се нова прилика за пословно напредовање. Спремни сте да се посветите променама. Изненадиће вас интересовање које вам показује особа из блиског окружења.

БлизанциОвих дана атмосфера на пољу посла биће мало напета, па вам неће бити лако да нађете компромис са сарадници-ма. Успећете да решите несугласице с вољеном особом. Осећате се веома добро.

РакПостићи ћете оно што сте на пословном пољу намерава-ли и бићете генерално задовољни ситуацијом. Водићете занимљив разговор с особом коју волите. Ваш однос би постепено могао да напредује.

ЛавОчекује вас добар период у којем ћете оствари позитивне пословне резултате на послу. Могуће је да ћете упознати особу с којом ћете ускоро имати занимљив флерт и нова љубавна дешавања.

ДевицаУколико се одлучите да мењате посао, сада би могла да вам се укаже нова прилика за тако нешто. Осећате неко нестрпљење у односу са вољеном особом и постајете склони тензијама и свађама.

ВагаАко желите да остварите стабилност на пословном пољу, мораћете да направите добру организацију. Вољена осо-ба би могла да покрене иницијативу за промене које су потребне у вашем односу.

ШкорпијаИако се чини да вам околности нису наклоњене, имаћете добар пословни преокрет у наредном периоду. Могуће је да сте прилично забринути за своју везу. Однос с партне-ром из дана у дан иде нагоре.

СтрелацУколико имате жељу да промените посао, наредни пери-од би могао да вам донесе прилику за то. Спремни сте да покажете своја осећања особи до које вам је стало. Жели-те озбиљну везу.

ЈарацОвих дана ће креативност код вас бити позитиван фактор који ће вас водити ка решавању пословних проблема. Мо-гуће је да ћете бити спремни за озбиљан разговор о деци. Желите промене у односу са вољеном особом.

ВодолијаАко ових дана започињете неку нову сарадњу, поведите рачуна да испоштујете правила пословања. Уколико сте слободни, наступајући период је повољан за остварење комуникације с новом симпатијом.

РибеСитуација на послу је стабилна и немате већих брига. Наступајући период вам је врло повољан. У тренутној ситуацији вам није лако да са вољеном особом нађете заједнички језик.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ ОРГУЉАШ ХОРОВО-

ЂА РОДОМ ИЗ ШИДА

ЦИРКУСКИ ИЗВОЂАЧ

МУЗИЧКО ЗАНИМА-

ЊЕ ОСОБЕ СА СЛИКЕ

ТРАГ ДИВЉАЧИ

(ФР.)

РАДЕ ОДМИЛА

СТАНИСЛАВ ПРЕПРЕК

хоровођа, родом из Шида, стр. 233 фото

ШЕЋЕР

УРЕЂАЈ ЗА НАПАЈАЊЕ ТРАМВАЈА

И ТРО-ЛЕЈБУСА

СРЧАНА ПРЕТКОМО

РА

ГРАД У АФРИЧКОЈ ДРЖАВИ

МАЛИ

ИНДУСТРИЈА СТАК-ЛЕНИХ

ВЛАКАНА

ПЕСНИКИ

ЊА, ДЕСАНКА

СТАНОВ-НИК

АРАБИЈЕ

ОТВОР ЗА ТРАНСПИ-

РАЦИЈУ КОД

БИЉАКА

ОРИЈЕН- ТАЛНА БИЉКА

НАЗИВ МЕСТО

КОД КЛАДОВА

ЧВРСТО СЕ

СПОЈИТИ

РАДНИК НА ЛАЂИ

ИСТУРЕНИ ДЕО ЗИДА

ИСПОД СТРЕХЕ ------------- ДИНАР

ТЕОРИЈА АНАЛИЗЕ

АМПЕР НАЈВИША НАУЧНА

УСТАНОВА -------------- СТАРОЗАВ. ПАТРИЈАРХ

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

СИМБОЛ АНТИМОНА -------------

ОБЛАСТ У СРБИЈИ

ВРСТА

ПОВРЋА ------------

КАЛИЈУМ

ОНО ШТО СЕ ШАЉЕ

РЕКА У СИБИРУ ------------- СЛОВО

ЛАТИНИЦЕ

БОЛЕСТ КОСТИЈУ И МИШИЋА

ЈЕДНОАТО

МСКИ РАДИКАЛ УГЉОВОД

------------ ЕЛЕКТРОН

ЕНЕРГИЈА СЛИКАР,

КЛОД --------------

ВРСТА ПУЖА

ДЕВОЈКА МИКИЈА МАУСА

------------- АЛЕКСА ОДМИЛА

ПРОПИСИ, УПУТСТВА

ТАНАК КОНАЦ

------------- ЛАКО

ЛОМЉИВИ

РАДОМИР ОДМИЛА

ШКОТЛАНЂАНИ

------------ НАРОДНА РЕПУБЛ.

АЛБАНИЈА

ПЕСНИК, ДОБРИЦА

ПОЗНАТИ ХОТЕЛ У КИКИНДИ ------------

ИСТА СЛОВА

ГРАД У ИРАНУ

ДОКТОР ------------ ЗАПАД

ТАНАСИЈЕ ОДМИЛА ------------- РАЗРЕД

ВЛАСНИЦЕ СТАНА

Долази муж уморан и гла-дан с посла и пита супругу:

- Шта си, драга, припремила за ручак?

- Па, припремила сам песму и рецитацију - одговори жена.

Фата се хвалила пријатељи-цама како је смршала пет кило-грама:

- Шаргарепа, лук, кромпири, блитва...

- Јеси ли кувала или пржила?

- Копала...

СУДОКУ

ВИЦ

7 5 6 1 2

6 3

4 5 8

3 4 6 5 1

1 5

2 7 8 4 3

4 3 8 7

5 2

5 9 2 8 6 7

ВОДОРАВНО: 1. Део кућног намештаја, 7. Камата, интересовање, 13. Висинска тачка (мн), 14. Справа за звоњење, 16. Оглед, 17. Долина између два брда, 19. Мера за вино (мн), 21. Део главе, 22. Део обуће, 24. Адресар, 27. Рупа, 28. Бес, љутња, 29. Имање у пољу (мн), 31. Прелажење, 34. Научно-техничке информације (скр), 35. Полуострво у Јадранском мору, 37. Мирис, 39. Животињски пород, 41. Борилиште, поприште игре, борбе, 43. Канал за на-водњавање у средњој Азији, 44. Телефонски стуб, 454. Старије мушко име.

УСПРАВНО: 1. Више предмета, 2. Товљење, 3. Један родитељ, 4. Планина у БиХ, 5. Црвена звезда (скр), 6. Планина поред Београда, 7. Извршни народни одбор (скр), 8. Штампа, жур-нал, 9. Међународна ознака за возила из Египта, 10. Област, крај, 11. Становник северног пола, 12. Залиха робе у складишту, 15. Мера за тежину, 18. Разбојник (мн), 20. Полупаразит-ска биљка, 23. Изасланик, гласник, 25. Наша глумица, 26. Перната животиња, 28. Део стабла дрвета, 29. Човек који подржава високо друштво, 30. Град у Француској, 31. Раније, 32. Страх, зебња (тур), 33. Музичка мера, 36. Планински врх у Вијетнаму, 38. Име глумице Оре-мовић, 40. Туристичко друштво (скр), 42. Академија наука (скр). Саставио: Ј.В.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32 33

34 35 36 37 38

39 40 41 42 43

44 45

Састојци (за 4-6 порција): 185 г широких дугачких резанаца, 2 парадајза, очишћена од семенки и крупно исецкана, 1 мањи црни лук исецкан,1 тиквица исечена на колутове, 1 мања црвена паприка, исечена на штапиће, 250 г филета од пилећих груди, исечених на резанце, 90 г смрзнутог грашка, 1 кашичица соли, 1 кашичица сушеног италијанског зачина, 1 кашика ренданог пармезана

Начин припреме: Кувајте пасту у великој шерпи кључале воде, док не буде ал денте. Процедите и оставите са стране. Загрејте уље у дубоком тигању, додајте бели лук и пилетину. Мешајте брзим покретима на средње јакој ватри 5 минута. Додајте црни лук, тиквице, црвену паприку, грачак и зачине и мешајте брзим покретима 1-2 минута.

Италијанска пилећа мућкалица

Осамнаестогодишња Бојана Ша-рац похађа трећи разред Мит-

ровачке гимназије и четири године вредно тренира – билијар. Ова му-шка спортска дисциплина јој није страна, напротив игра је врхунски готово од почетка. Бојана је лане била друга на Првенству Европе у јуниорској конкуренцији, у свету се високо котира , а у Србији је држав-на првакиња и то четири године за редом.

Први учитељ и тренер јој је био отац – Горан Шарац који је својевремено освајао пехаре шампиона у билијару.

Био је војвођнски првак у своје време. Он је запазио ћеркин таленат, а и она се као мала занимала гледајући га како игра. Гледајући ту игру са куглицама и штапом Бојана је заволела билијар и сада се са такмичења враћа окућена-медаљама.

- То је мој хоби и спорт којим се ба-вим, он захтева смиреност, концентра-цију, усклађеност ума и физичких пок-рета, каже Бојана.

Суштина овог спорта је, лаички ре-чено, да се куглице убаце у одређене рупе у посебно направљеном билијар-ском столу. Билијар тренира у Билијар

клубу „29“ у Сремској Митровици. Осим ње, у овом граду, билијаром се бави још једна девојка – својевреме-но нам је причала. Али у Србији има бар 20 жена које се баве билијаром, а у свету их је много којима је билијар омиљени спорт.

- Због ванредног стања сад не тре-нирам, али трудим се да одржим фи-зичку кондицију. Ово време корис-тим имам двориште па ми то много помаже. Време користим да читам књиге. Али док ово не прође ништа од билијара – рекла нам је Бојана ових дана.

Чита Бојана теме из психологије и сличне, јер јој помаже у свему, да боље разуме неке ствари, да свхати друге..

На питање шта ће урадити прво када прође ванредна ситуација у епидемији корона вируса Бојана одговара.

- Наравно да ћу тренирати више сати дневно него иначе да се што пре вратим у форму наставим да освајам турнире.

С. Ђаковић


ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

Да ли има живота као у бајкама!? Неки кажу:

„Да, ако се довољно ве-рује!“ Лав Цветковић (2002. годиште, 203 цм), из Пећинаца, био је пре-додређен „од малих ногу“ за игру испод кошева.

- Почео сам тренирати са седам година у Срем Баскету из Пећинаца – каже Лав - Љубав према овом спорту усадио ми је отац, који је дуго био активан играч. Након се-дам година прповедених у пећиначком клубу и сјајне сзоне, када смо се пласирали у квалитетну лигу КСВ, стигао је по-зив од тренера пионира Партизана. Заједно са дотадашњимј тренером Живком Мисирачом, од-лучили смо да би за мене било најбоље да пређен у клуб, где би могао још више напредовати. У Партизану сам провео две сезоне, које су, по мени, биле врло добре. Прве године сам био најбољи стрелац екипе. Тако је било и следеће године, када сам имао неко-лико наступа и за јуниорску селекцију, где су саиграчи били и по две године старији. Прошлог лета сам схватио да ми Партизан неће понудити никакав уговор, те сам размишљао и од одлас-ку САД. И баш тада почињу да се „слажу коцкице“. У Србију је дошао тренер са угледног колеџа (Д1), Боис Стат, који ме је приметио и помогао да дођем на

место, о којем сам сањао. Тренутно сам у градићу Плано, у близини Даласа, где играм за Спринг ЦреекАцадеy. Реч је о веома добром кошаркапком програ-му. У кући је смештено нас 12 играча и три помоћна тренера. Све је изузетно добро организовано. Сваки дан имамо по два тренинга. Који трају од 2 до 3 сата: ујутро радимо на снази и конди-цији, поподне са лоптом и акценат је на техници и тактици. Уз све то и шко-ла између 08.30 – 11.30. Преведено на наше услове, трећа година сам средње школе. Ми смо ове године одиграли

око 70 утакмица, рачунајући и при-премни период. Јак темпо. У одно-су на нашу кошар-ку, више се трчи и брже игра. Играли см о две лиге: једна је била Тцал лига, а друга Тринитy лига. У првој смо били другопласирани, а ја сам био изабран у идеалан тим целе лиге и био сам био најмлађи. Тринитy лигу завршили смо на трећем месту, а био сам други стре-лац лиге. Све у свему, добро сам се снашао и за сада одлично ми иде. Још једну школску годину, па на колеџ. У мом граду нема пробле-ма – наставља Лав

– У карантину смо и не смемо да иде-мо у нашу салу. То ме не спречава да тренирам сваки дан са кондиционим тренером и да потом радим и с лоп-том. Са мном је и Тимур Крупалија из Сарајева.

На крају „разговора преко вибера“ са Лавом Цветковићем, ипак, питање:

- Да ли верујеш у бајке?“ - Не!Међутим, жеља му је да једног дана

буде бек у Лејкерсима.Да ли је то бајка или не, време ће

показати! Ж. Р.

БИЛИЈАР

Успешна девојка у мушком спортуСада не тренирам јер је ванредно стање, али не одустајем од физичких активности.Ту ми помаже што имам двориште, каже Бојана Шарац

Из Италије са Еуротура

Кипар, где је била друга на светском купу

KOШАРКА

Од Пећинаца до Даласа

Лав Цветковић

Митровчанка, Татјана Бурма-зовић, изабрана је недавно за

најбољу страну играчицу у Францус-ком Волеј Бол Нант Про у последњих 10 година. У пласману свих играчи-ца овог клуба које су играле у по-

следњој деценији, Тања је заузела треће место.

Ово је само један од низа сјајних признања које је наша млада суграђан-ка освојила у Француској.

У прошлој сезони Тања је прогла-

шена за најбољег либера Француске Прве одбојкашке лиге.

Популарна „Буки“ је своје прве одбојкашке кораке направила у хали „Пинки“ у Сремској Митровици. Била је капитен екипе Срем у оним

најсјајнијим годинама када је наша екипа играла у Супер лиги Југославије 2000. – 2003. године.

Тања је била капитен екипе Срема и када су се такмичили у Купу ЦЕВА што је представљало и први званич-ни излазак једног митровачког клуба на међународну сцену у колективним спортовима.

Митровица је била 2002. године до-маћин турнира ЦЕВА на ком су поред екипе Срема учествовале и шпанска

Каха де Авила, португалска АВЦ Акаде-мика и РАТБ Петром из Румуније.

На том турниру заблистала је Тања Бурмазовић и то јој је била одскочна даска за сјајну интернационалну ка-ријеру на којој је и данас једна од нај-бољих одбојкашица света.

Екипа Нанта игра са великим ус-пехом у женској одбојкашкој Лиги шампиона, а највећи ослонац екипе је управо Тања Бурмазовић.

С. Н.

На жалост, због ванредног стања, прекинута је сезона и за Кошаркаш-

ки клуб Срем Баскет из Пећинаца, који је у спортској јавности познат по раду с млађим категоријама. Своје пребогато искуство, стечено дугогодишњом профе-сионалном играчком каријером, Живко Мисирача са великом успехом преноси на најмлађе.

- У протеклој сезони наш клуб је имао две такмичарске селекције – каже Живко Мисирача – Активни су били пи-онири (У 15) и млађи пионири (У 13). Са минибаскет екипом се нисмо били у кон-куренцији, јер је начин такмичења био промењен и није нам одговарао.

Играли смо пријатељске утакмице, ла-гано смо се уигравали и тако припрема-ли за следећу сезону. До прекида сезоне, 16. марта, пионири су били на другом месту и на добром путу да се пласира-мо за Лигу КСВ као и прошле године. До краја смо, реално, требало да добијемо све преостале утаклмице. Одиграли смо све дербије и као победници изашли из њих, не рачујући Стару Пазову, од које смо обе утакмице изгубили. У сваком случају, испунили смо зацртани план да освојимо једно од прва два места. Имамо пар талентованих играча, који су већ на мети великих клубова и који би, уз добар и континуирани рад, могли направити

озбиљну каријеру. На жалост, наша оп-штина нема превише могућности што се тиче школовања деце, која желе да упишу неку средњи школу, па самим тим одлазе од кући и из клуба. Зато ми и немамо кадетске или јуниорске екипе. Наши млађи пионири, пре ове изненад-не паузе, заузимали су четврто местто. Њихово време тек долази. Вредно раде и редовно долазе на тренинге. Можемо се похвалити да имамо све више младих

играча, који су прве кошаркашке кора-ке направили у нашем клубу, где су овај спорт заволели на прави начин, а сада иг-рају у неким од наших највећих клубова Партизану и Црвеној звезди и тако пред-стављају КК Срем Баскет и пећиначку оп-штину по целој земљи и свету. Лав Цвет-ковић је сада на универзитету у САД. Из нашег клуба је прешао у Партизан. Играо је успешно ову сезону у Америци и био други стрелац до прекида. Сергеј Цвет-ковић је у зимском прелазном року из КК Партизан прешао у Раднички са Цр-веног крста. И он би, ако буде све у реду, требало да оде у Америку. Теодора Ива-новић је чланица ЖКК Црвена звезда, где игра за пионирске и кадеткиње. Реп-резентативка је Србије у пионирској кон-куренцији. Тамара Грађин игра за млађе пионирке ЖКК Црвена звезда. Нека наша деца која су тренирала кошарку, постале су кошарке судије.

Када је тема разговора кошарка, Жив-ку Мисирачи нису потребна превише питања.

- Није било лако пролазити кроз све фазе дечијег одрастања – наставља Ми-сирача – Дуг је пут од поласка у први раз-ред, па преко пубертета до пунолетства. Међутим, деца су постала одрасли људи. Неки су се оженили и удали. Радо дођу код свог тренера и поздраве га.

Понекад попричамо и у проблемима који их муче у приватном животу. На-равно, највише разговарамо о кошарци. Знају да сам се дуги низ година профе-сионално бавио овим спортом и да сма увек спреман помоћи. То показује да деца имају поштовање према свом трену и, пре свега, поверење. У суштини, то је и свеха бављења овим послом. Не могу сви успети у кошарци и бити врхунски играчи. Драго ми је када деца израсту у праве људе: вредне и поштене и научене да се у животу боре и да нема предаје без борбе, али и да прихвате спортски пораз, јер је и он део спорта, па и живота.

Рад Живка Мисирача знала је да пре-позна средина.

- Фудбал је спорт „број један“ у свету, па и код нас – истиче Живко Мисирача – Међутим, у општини имамо људе који ми пружају подршку и сваку помоћ у раду. Наша успешна сарадња траје годинама. Све бољи резултати, које постижемо с децом, долазе као круна доброг рада. Ове године су планиране припреме деце у августу. Међутим, звог ове ситуације која је тренутно у нашој земљи, видеће-мо како ће се све одвијати.

Шта рећи на крају као закључак!? Пример за пример!

Ж. Радивојевић


ЦИП - Ка та логи за ци ја у пу бли ка ци јиБи бли от ека Ма ти це срп ске, Но ви Сад

32+659.3(497.113)

СРЕМ СКЕ но ви не / глав ни и од го во рни уред ник Живан Неговановић. - Год. 1, бр. 1 (1961) - . - Срем ска Ми тро ви ца: Срем ске но ви не, 1961-. - Илу стр. ; 45 цм

Не дељ но.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: [email protected], Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

OДБОЈКА

Велико признање

KOШАРКА

Још једна успешна сезона

Пионири (У 15 ) КК Срем баскет

Пионири (У 13) КК Срем баскет

Тања Бурмазовић

Њујорк као велика метропо-ла од око 8.000.000 станов-

ника у коју је Ненад Моцоња из Јарка дошао да се бави атлети-ком и фризерским занатом пре две године, али он примећује да је живот у тој метрополи тренут-но застао и то због светске пан-демије новог вируса које људи заиста не схватају за озбиљно.

Пре овог невидљивог неприја-теља, живот је текао нормално. Гужва увек и дању и ноћу, много туриста и много дешавања.

- Као спортиста који се бави атлетиком седам година, овде у Америци сам истрчао много трка - више од 60 пута се такмичио у полумаратону, маратону као и ул-тра маратону од 60 километара. Сада је све стало. Људи су оста-ли без посла, већином је све за-творено: ресторани-кафићи као и салони за негу лепоте у мојој струци, јавља Ненад Моцоња.

Све спортске манифестације су отказане и сада Ненад трчи само виртуелне трке које уз помоћ сата мери и бележи. Раније је трчао, прича нам, са нашим људима, односно са људима из држава насталих на простору бивше Југославије, а они су Харис Кољеновић (Црна Гора), Јоланда Ђешевић (Слове-нија), Горан Вендленер (Србија), али сада због отказаних групних тренинга трчи сам, много мање су заједно а тре-нирају где нема много људи.

Ненада Моцоњу смо упознали пре три године у Сремској Митро-вици када је након школовања на престижним фризерским школама, свет пропутовао на прекоокеан-ским бродовима и крузерима, а у свој крај дошао и отворио фризер-ски салон. Врхунски мајстор за косу и фризуре, који је улепшавао многа позната имена наше и светске умет-ничке сцене био је одмах запажен у

овом граду. Са тада 15 годишњим искуством фризера Ненад је имао препоруке за познате салоне лепоте у ме-трополама света, али је одабрао да неко време улепшава даме у свом граду. Но није се ту дуго задржао. Дух или потреба пре две године је отишао преко „велике баре“ у Америку, где је наста-вио да ради у својој струци и да тренира маратоне.

О томе како сада проводи време овај Сремац у Америци нам каже:

- Код куће вежбам,читам, и радим све што не могу ина-че због других обавеза. Као и свугде, многи се чувају и из-бегавају окупљања. Испред маркета редови су предуги. Људи чекају на одређеном одстојању да уђу, а цене ос-новних намирница негде су и дупло скупље. Ограничени смо на мањи број артикала. Перионице за веш које су овде услужна делатност, јер људи немају машине у стано-вима, већином не раде тако да ми прање или кување не падају тешко. Некако све подсећа на деведесете годи-не у Србији.

Иако кретање у Њујорку није ограничено, осетно је

мање људи на улицама, али има и даље оних који су неоговорни и шетају, рекреирају се и окупљају иако се то не препоручује.

- По томе закључујем да овде то неће скоро проћи.

Чувени Тајмс сквер као полазна тачка сваког тури-сте, као и чувени Бруклин-ски мост су празни. Напра-вити фотографију је лако, за „Сремске Новине“ сам их направио специјално – истиче младић.

Метро не користи већ дуго, а многи Њујрорчани кажу да овако није било ни када су срушили куле близнакиње 2011.

- Сада је тешко, али ми смо навикли на борбе и преживљавања. Проћиће и ово. Останите кући и чу-вајте и себе и друге. Здра-вље нема цену, поручује Ненад Моцоња из Њујорка.

С.Ђаковић Фото: Н. Моцоња


Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs [email protected]

radnim danima od 9 do 20 asovasubotom od 8 do 14 asova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

Informacijena telefon:

063/ 510-420064/ 84-20-851

Сада је све сталоПре овог невидљивог непријатеља, живот је у Њујорку текао нормално. Гужва је била увек, дању и ноћу, много туриста и много дешавања. Сада је све стало. Људи су остали без посла, већином је све затворено

Ненад Моцоња на Бруклинском мосту

Поглед на улицу

Највише воли кафу из шоље са логом Сремских новина

Тајмс скверЊујорк у пролеће

Documents

Година Сремска Митровица Среда 22. април 2020 ... · 2020-04-27 · Сингапура…Вучић истиче да Јапан исплаћује