102

ПерсПективно вишенаменско борбено возило

осми Mеђународни саЈам наоружања и воЈне оПреме

деривациЈа

Полуаутоматска снаЈПерска Пушка

Партнер 2017

Јединствени драгунов

Осми међународни сајам наоружања и војне опреме

ПАРТНЕР 2017 2

IN MEMORIAMAнастас Палигорић

НЕУМОРНИ СТВАРАЛАЦ 13

Полуатоматска снајперска пушка7,62х54 R MM

ЈЕДИНСТВЕНИ ДРАГУНОВ 14

Перспективно вишенаменскоборбено возило

ДЕРИВАЦИЈА 19

Тандерболти у ЈРВ (2)

ОДБРАНА НЕБАНАД БАЛКАНОМ 24

Уредник прилога Мира ШВЕДИЋ

SADR@AJ

15. јул 2017.

Партнер 2017осми Mеђународни саЈам наоружања и воЈне оПреме

на овогодишњем сајму наоружања учествовало је 128 излагача из земље и света – 91 произвођач из србије и 37 из иностранства – посетило га је више од 6.000 стручњака,припадника министарства одбране и војске србије, делегација иностраних оружаних снага, заинтересованих посетилаца и медија. наравно, и овај сајам је имао своје адуте, који су привлачили пажњу јавности, а неке од њихпредстављамо.

осми Међународни сајам наору-жања и војне опреме „Партнер2017”, манифестација која сеодржава под покровитељствомМинистарства одбране, у суор-ганизацији са ЈП „Југоим-

порт–СДПР” и организацији Београд-ског сајма, ове године одржан је од 27. до 30. јуна. Учествовало је 128 изла-гача из земље и света – 91 произвођачиз Србије и 37 из иностранства. Земљеучеснице биле су: Кина, Индија, Фран-цуска, Аустрија, Швајцарска, Финска,Шведска, Немачка, Италија, САД, Дан-ска, Велика Британија, Холандија, Бугар-ска, БиХ, Словенија, Хрватска, Црна Го-ра, Чешка, Ирска, Белорусија и Србија.

Манифестацију је отворио пред-седник Србије Александар Вучић, а каои пре две године, посебан значај ималоје учешће званичних иностраних деле-гација, које су по позиву посетиле„Партнер” ради директног уговарањаснабдевања оружаних снага. То је сајамнаоружања учинило прворазредним по-словним догађајем у Југоисточној Евро-пи у 2017. години. Такође, „Партнер” јепосетило више од 6.000 стручњака, при-падника МО и Војске Србије, иностра-них оружаних снага, заинтересованихпосетилаца и медија.

Осми пут по реду у две сајамске ха-ле Београдског сајма – хали 1 и хали 4

– а и на отвореном простору, предста-вљена су средства НВО, која се произ-воде у Србији, и домаћи капацитети изобласти истраживања и развоја наору-жања и војне опреме. Излагале су инсти-туције Министарства одбране, „Југоим-порт–СДПР”са фабрикама одбрамбенеиндустрије и њиховим кооперантима, до-маћи произвођачи НВО, кооперанти „Ју-гоимпорта–СДПР”, самостални излагачииз Србије и инострани излагачи, те уво-зно-извозне и заступничке компаније.

За све њих „Партнер” је веома ва-жан у маркетиншком смислу, а у истовреме приказује степен развоја и могућ-ности српске војне индустрије, која јеочито у замаху. Наравно, и овогодишњисајам имао је своје адуте.

александарСрпска војна индустрија на Сајму

наоружања и опреме „Партнер 2017”,тачније „Југоимпорт–СДПР”, премијер-но је приказао два нова средства – са-моходно артиљеријско оруђе 155 mmМГС-25 „александар” и лансер за моду-ларни ракетни систем „шумадија”, саракетама „јерина-1” и „јерина-2”.

Самоходни топ-хаубица „алексан-дар” последња је реч у развоју српскеартиљерије и представља најмоћније ар-

3

102

тиљеријско оруђе ватрене подршке ка-либра 155 милиметара. Иако подсећа на„Нору” Б-52, од ње се разликује и визуел-но и конструкцијски – док у „Нори” Б-52нишанџија седи у кабини уз топ, код„александра” је послуга у кабини возилаодвојена од аутоматског пуњача.

На сајму је премијерно приказанмодел у калибру 155 mm са цеви дужи-не 8,06 m и максималним дометом од30 km са обичним пројектилом, 42 саактивно-реактивним 60 km за пројек-тил са ракетним мотором.

Инспирацију за развој оваквогсредства је, како смо сазнали, предста-вљао захтев Војске Србије за повећа-њем брзине гађања и режима ватре.„Александар” је савременије и бољесредство од „Норе”. Потпуно је аутома-тизован – аутоматско је заузимањеелемената за гађање, аутоматска допу-на пуњача. Може брзо да напусти по-ложај, користећи тактику „удари и бе-жи”. Има аутоматски пуњач са 12 мета-ка. Брзина гађања му је шест метака уминути и дупло је већа него код „Нору”.Камион и кабина су исти. „Александар”има и радар за мерење почетне брзи-не, инерционални-навигациони систем,справу за непосредно гађање која ималасерски даљиномер, термовизију,дневну камеру... Такође, нова топ-хау-бица долази у комплету са командно-извиђачким возилом.

Иако је НОРА Б-52 постигла добаркомерцијални успех и извезена је уМјанмар, Кенију, Бангладеш, нови си-стем „александар” требало би да буденаредни корак у настојању да се про-нађу нови купци на светском тржишту.Уједно, са брзином гађања од шест гра-ната у минути, у будућности би могаознатно да повећа оперативне способ-ности и наше Војске.

шумадијаКада је ракета „шумадија” премијер-

но приказана на сајму наоружања у АбуДабију, многи су се запитали из чега ће селансирати. Одговор је стигао на „Парт-неру 2017”, где је приказан модуларни ви-шецевни ракетни систем ватрене подр-шке „шумадија”. Намењен је за тран-спорт и лансирање два типа артиљериј-ских ракета: вођене ракете „јерина-1” (Ј-1), домета 285 km, и невођене ракете„јерина-2” (Ј-2), домета 70 километара.

Артиљеријска ракета Ј-1 има бојнуглаву од 200 kg, а у званичној презента-цији стоји да је вероватно могућностпромашаја циља мања од 50 m, што једобар резултат. Намењена је за уништа-вање површинских и крупних тачкастихциљева непријатеља, као што су: војнебазе, аеродроми, луке и лучка построје-ња, важни транспортни чворови и рас-

15. јул 2017.4

ПерФормансе Јерине-1 (Ј-1)Калибар...........................................................................................400 mmМаксимални домет (на нивоу мора).............................................до 285 kmМинимални домет (на нивоу мора) ..............................................већи од 70 kmТемпературни опсег примене....................................................... –30

оC–+50

оC

CEP .................................................................................................мање од 50 mБОЈНА ГЛАВАТип бојне главе ........................... ..................................................рушећа/парчаднаМаса бојне главе......................................... 200 kg

Калибар...........................................................................................267 mmДомет...............................................................................................70 kmCEP .................................................................................................мање од 1%Тип бојне главе...............................................................................рушећа/парчаднаМаса бојне главе........................................................................... 110 kg

ПерФормансе Јерине-2 (Ј-2)

крснице, фабричка постројења и другиважни копнени непокретни објекти надаљинама до 285 километара. Основниподсистеми ракете су: бојна глава, упра-вљачка секција са инерционим навигаци-оним системом (ИНС/ГПС) и одсеком завођење, ракетни мотор и секција роти-рајућег стабилизатора. Лансира се измодуларног лансера који садржи дваконтејнера са ракетама.

Иначе, лансер система „шумадија”има опције ношења две, четири илиосам ракета „јерина-1” или до 12 ма-њих, „јерина-2”, а на „Партнеру 2017”приказан је онај са четири ракете типа„јерина-1”.

„Шумадија” и њене ракете су, какосе на сајму могло чути, комерцијални по-духват, као опција за извоз у треће зе-мље, а не за Војску Србије, јер Војска усвојим планским документима још немаразвој далекометних система.

новитетивојнотехничкогинститутаКао и сва ке го ди не, на ступ ВТИ на

„Парт не ру” био је зна ча јан и пре по зна -тљив. При ка за на су сред ства НВО ко јаод сли ка ва ју са вре ме не трен до ве у на о -ру жа њу. Ово се односи пре свега нааутоматизацију борбених си сте ма ињихово увезивањем у КИС – приказане

су но ве из ви ђач ке плат фор ме, мо бил нико му та ци о ни чво ро ви ран га бри га де иба та љо на, што у зна чај ној ме ри го во ри оуна пре ђе њу у обла сти ко манд но-ин фор -ма ци о них си сте ма.

Са јам ска но ви на у тој обла сти биоје Так тич ко-опе ра тив ни цен тар, чи је јефунк ци о ни са ње ви део ве ли ки број де ле -га ци ја. У тај центар се сливају подаци уреалном времену са раз них из ви ђач кихплат фор ми – би ло да је реч о бес пи лот -ним ле те ли ца ма „вра бац” или „пе газ”,

зву ко ме триј ском си сте му „хе ме ра”,системима за електронску подршку илидру гим активним сензорима, ра да ри ма иплат фор ма ма ко је осма тра ју, из ви ђа ју,оба ве шта ва ју и да ју ин фор ма ци је о по -ло жа ју не при ја тељ ских сна га.

Та ко ђе, кроз рад Так тич ко-опе ра -тив ног цен тра при ка зан је кон цепт деј -ства са вре ме не ар ти ље ри је, ко ја је у зна -чај ној ме ри уна пре ђе на увођењем пот пу -не ау то ма ти за ци је, кроз аутоматизованисистем управљања ватром. За раз ли ку одоног што је до сада радило ра чу нач кооде ље ње – ра чу на ју ћи еле мен те га ђа њаса план ше та ма, и руч ним начином радаизрачунавало еле ме на те га ђа ња – на Сај -му је при ка зан нов кон цепт ко јем те жина ша ар ти ље ри ја, а за сни ва се накоришћењу артиљеријског електронскоггониометра – АЕГ и универзалне ар ти ље -риј ске ра чу нар ске ста ни це – УПАРС. Наовај начин су интегрисане функције АЕГ-а, ме тео-сон де, ба ли стич ког мо дула и од -го ва ра ју ћег софт ве ра за сред ства ар ти -ље ри је, би ло да се ра ди о кла сич ној, илира кет ној ар ти ље ри ји. Модул располажеса потребним по дацима о му ни ци ји ко јасе ко ри сти за артиљеријска средства.

На ба зи еле ме на та ко је генеришеар ти ље риј ски елек трон ски го ни о ме тар – АЕГ, а ко ји се на ла зи у комплетукомандног извиђачког во зи ла КИВ,одређује се по ло жај ци ља. Ти еле мен ти се

5

102

Так тич ко-опе ра тив ни цен тар

ша љу ра дио-ве зом УПАРС-у, где се из ра -чу на ва ју коришћењем ба ли стич ког мо ду -ла и одређују еле мен те га ђа ња. На овајначин, ар ти ље ри ја до би ја из ра чу нар скеста ни це еле мен те га ђа ња, на осно ву ко -јих мо же да деј ству је ба те ри ја, односнодивизион на ва тре ном по ло жа ју.

По след ња ве жба одр жа на на по ли -го ну „Па су љан ске ли ва де” по ка за ла језна ча јане предности овог система јер суостварени за па же ни ре зул та ти у смислуповећања прецизности и скраћивањавремена припреме за дејство, што јесвакако најбоља потврда овог кон цеп та.Циљ је да на ша ар ти ље ри ја у сле де ћојфа зи, кроз опре ма ње, има са вре ме насред ства ве зе, ко му ни ка ци је, метеосензоре, модуле за из ра чу на ва ње еле -ме на та га ђа ња и наравнооптоелектронске уре ђа је за осма тра њеи де фи ни са ње по ло жа ја ци ља.

У са вре ме не трен до ве сва ка ко семо же убро ји ти и кон цепт про тив а ви он -

ског хи брид ног си сте ма ПА САРС, ко ји сепо ка зао као вр ло за па жен екс по нат и нане ки на чин обе ле жио про стор ВТИ-а наСај му. То је хи брид ни си стем ко ји се са -сто ји од по сто је ћег про тив а ви он ског то -па „бо форс”, а има и ра кет ни си стем сара ке тама до ме та до 12 ки ло ме та ра. Си -стем је уве зан са ра да ром „жи ра фа” и одње га до би ја еле мен те ци ља, а у за ви сно -сти од то га да ли је реч о ваздушним илизе маљ ским циљевима, би ра сеодговарајући мод деј ства. Предностхибридног система је у томе што севрши оптимизација ватре, па се тако ПАдејства на ве ћим да љи на ма врше ра ке та -ма, а на бли же циљеве се деј ству је то пом40 mm „бо форс”.

Овакав самоходни ПА систем иманиз предности у од но су на по сто је ћу ву -че ну ва ри јан ту топа „бо форс”, па такозахваљујући високом степенуаутоматизације и са вре ме ном си стемуза ста би ли за ци ју има вишеструко бр жи

пре ла зак из мар шев ског у бор бе ни по -ло жај, што је са аспекта употребе веомазначајна предност.

По ред наведених система наизложбеном простору ВТИ-а при ка зан јемо бил ни, ла ко по крет ни, вишецевни ар -ти ље риј ски си стем „мо ра ва” и но ви мо -ду лар ни, окло пље ни „огањ”. Мо ду лар никон цепт под ра зу ме ва да се са сва ке одтих плат фор ми за ме ном мо ду ла мо гуупо тре бља ва ти ра ке те раз ли чи тог ка ли -бра, укљу чу ју ћи и но ву ра ке ту „огањ”, сако рек ци јом пу та ње, до ме та 50 km, сакојом се обезбеђује значајно повећањепрецизности и ефикасности дејства.Ова ра ке та је кон ци пи рана та ко да ко ри -сти ма ле им пу лсне мо то ре, ко ји вр ше ко -рек ци ју пу та ње у по чет ном де лу, а ка -сни је се ко рек ци ја по до ме ту вр шипосебним ае ро ди на мич ким ко чни цама.

У овој по став ци Сај ма из про гра маВТИ-а, би ла је приказана бес по сад наплат фор ма „ми лош” са да љин ски упра -

15. јул 2017.6

Нови модернизовани оклопљени „огањ”

вља ном бор бе ном ста ни цом, ко ја има ба -цач гра на та ка ли бра 40 mm и пу шко ми -тра љез 7,62 mm. Ве ли ки број де ле га ци јасво ју па жњу упра во је за др жао на „ми -ло шу”, који представља по след ње ре ше -ње ти ма струч ња ка из ВТИ-а и узначајној мери је унапређен у од но су напре ђа шње плат фор ме – „ми ли цу” и ро -бо ти зо ва но точашко во зи ло са ру ком.Ура ђе на је но ва осно ва во зи ла са но вимгу се ни ца ма, но вим си сте мом осла ња ња,што је зна чај но уна пре ди ло ње го ву про -ход ност. Ина че, плат фор ма „ми лош” мо -же да се ко ри сти за раз не на ме не –за од -ла зак на од ре ђе не ак ци дент не ло ка ци је,где ни је безбедан од ла зак људ ства, заузи ма ње узо ра ка ма те ри ја ла ка ко би севр ши ла ана ли за и утвр ђи ва ла хе миј ска,би о ло шка и ну кле ар на за тро ва ност зе -мљи шта, за ватрена дејства наразличитим теренима, укључујући иурбане средине. Та ко ђе, ро бо ти зо ва номру ком мо гу да се укла њају од ре ђе на мин -ско ек спло зив на и убојна сред ства, а мо -же се ко ри сти ти и за ло ка ли за ци јумањих по жа ра, где ни је без бе дан од ла -зак љу ди због екс пло зи ја или не ког дру -гог ри зи ка.

Од но ви те та ВТИ-а при ка зан је по -лу а у то мат ски си стем во ђе ња им пле -мен ти ран на во зи лу ПО ЛО, са новомпротив-тенковском ракетом домета 5km. При ка за на су и нова ко манд но-из -ви ђач ка во зи ла КИВ, ко ја су опремљенадаљински управљаном борбеномстаницом, новом телекомуникациономи оптоелектронском опремом. Наизвиђачку варијанту овог возилаинегрисана је мул ти сен зор ска из ви ђач -ка плат фор ма МИП-3, која јепостављена на покретни стуб.

За ни мљив екс по нат био је си му ла -тор за тенк М-84 под на зи вом ТО ПОТ,ко ји је по след њег да на, отво ре ног зајав ност, био је дан од нај по се ће ни јих.Реч је о ста ци о нар ном уре ђа ју за тех -нич ку обу ку тен ков ских по са да, пресве га во за ча и ни шан џи је, под кон тро -лом ин струк то ра, ка ко би се убр за лапри пре ма за во жњу тен ка бу ду ћих во -за ча – да усво је про це ду ре ра да тен -ков ске по са де, да се ни шан џи је об у чеу обе ле жа ва њу и иден ти фи ка ци ји ци -ље ва, као и у ис па љи ва њу свих ти по вапро јек ти ла у различитим усло ви мадејства.

7

102

Нова ракета „огањ”, повећаног домета на 50 километара

Самоходна хаубица 122 мм СОРА

но возило „милош”, са погоном на сва че-тири точка, које је своју премијеру има-ло ове године у Абу Дабију, намењено језа извиђачка, патролна и специјална деј-ства и заштићено од дејстава против-тенковских мина. Може обављати широкспектар задатака – као борбено возилопешадије, командно или извиђачко вози-

ло, санитетско, а може бити и носач раз-личитих борбених система.

Реч је о поузданом решењу, које јесветска стручна јавност оценила у АбуДабију као довољно чврсто за тешке те-рене, али и удобно за путнике у возилу.Маса празног возила је седам тона, а сапосадом и најтежом опцијом наоружањадостиже и до 14 тона. Мотор је ИСБ 300„Куминс”, аутоматски мењач 3500 СПамеричке фирме „Елисон”. На ауто-путуразвија максималну брзину од 110 кило-метара на час.

лазар 3Борбено возило „лазар 3”, данас је у

наоружању српске полиције, а према ре-

чима званичника, њиме ће се опремати иВојска Србије. „Лазар 3” је оклопно вози-ло, точкаш, формуле погона 8×8 са неза-висним вешањем, намењено за различи-те задатке и мисије. Поседује и високосо-фистицирану, модуларну балистичку за-штиту. Оклопно тело је израђено од пан-цирног челика, а постоји могућностуградње spall liner-а, за заштиту од крхо-тина.

Простор возача и командира је упредњем делу возила. Седиште возача сеподешава у вертикалном и хоризонтал-ном правцу, тако да одговара ергоном-ским захтевима свих возача.

Простор за посаду је у задњем делувозила. Улази се кроз задњу рампу, тач-није кроз двоја врата у оквиру рампе иликроз велике отворе на крову возила. Бројчланова посаде зависи од мисије и наору-жања којим је возило опремљено. Када

15. јул 2017.8

Концепт погона..............................................................................................4×4Број чланова посаде.......................................................................................8Мотор.............................................................................................................300 КСВешање...........................................................................................................независноМаса возила (максимална)............................................................................14 тона Дужина возила ..............................................................................................5,45 mШирина возила..............................................................................................2,51 mВисина возила (без куполе)...........................................................................2,30 mНиво заштите..........................................................................ниво 3 (STANAG 4569)Максимална брзина.......................................................................................110 кm/h

основни Подаци о милошу

Беспосадна платформа „милош”

Тактичка беспилотналетелица „пегаз”

возило милошНа „Партнеру” су била изложена и

оклопна возила и транспортери, а по-себно пажњу привукли су „милош” и„лазар 3” (изложен у верзијама за војскуи жандармерију). Вишенаменско оклоп-

раније у „Првом партизану”, али као ко-мерцијални. Сада је та фабрика развилаи метак 6,5×39 грендел, али за аутомат-ско оружје. Он има исту дужину чаурекао за 7,62×39 милиметара.

Предности метка у калибру 6,5×39mm, у односу на калибре за аутоматскепушке који су уведени у НВО Војске Ср-бије, јесу значајно већа ефикасност иубојна моћ на свим даљинама.

Такође, биле су изложене и снај-перске пушке М-07 АС и АФ – друга ге-нерација снајперских пушака са моди-фикованим кундаком, који има поли-мерни оквир. На најновијој варијантипо целој дужини сандука и цеви проте-же се Пикатини шина, која служи за

прихват свих оптоелектронских справаи уређаја. На предњој страни кундакима бипод. Обе варијанте имају поде-сиви и преламајући кундак.

Представљена је и пушка М-12, по-знатија као „црно копље”. То је друга ге-нерација далекометних пушака М-93,која је у калибру 12,7×108 mm руски ме-

има даљинску управљиву борбену стани-цу (ДУБС), број чланова посаде је 12 (ко-мандир, возач, нишанџија + 9 војника). Услучају уградње куполе, број чланова по-саде смањује се за један (командир, во-зач, нишанџија + 8 војника).

Возило може бити опремљено раз-личитим врстама наоружања – топом 30mm, или ДУБС-ом са митраљезом 12,7mm М15. Даљинска управљива борбенастаница намењена је првенствено за га-ђање циљева на земљи (лако оклопљенавозила, логистичка возила, командна ме-ста и непријатељска жива сила), као и ци-љева у ваздуху (лаки нисколетећи авиони,хеликоптери и беспилотне летелице), и тона ефикасним дометима до 2.000 метара.

заставина новаоружјаНовитет из фамилије „Заставиних”

аутоматских пушака 7,62 mm на овомсајму био је модел М-05, у калибру7,62×39 mm и у калибру 7,62×51 НАТО.Од постојеће фамилије аутоматских пу-шака М-70 у калибру 7,62×39 mm и7,62×51 НАТО разликују се по кундаку– уместо дрвеног и металног преклапају-ћег кундака, на новим пушкама фамилијеМ-05 је преклапајући алуминијумски кун-дак, а има и полимерне облоге са Пикати-ни шинама по стандарду МИЛ 913.

Сајамски хит била је нова модуларнапушка у два калибра – 7,62×39 mm и6,5×39 грендел, премијерно приказана на„Челику”. Модуларна пушка „грендел”има телескопски преклапајући кундак– подесив по дужини, висини и преклапа

се на леву и десну страну, по захтеву куп-ца. Затим, има заједнички кундак, сандук,исти механизам, исте облоге и врло јед-ноставном и брзом заменом може се из-вадити цев калибра 7,62 mm и ставити 6,5грендел. Цев се мења помоћу браве насандуку, без расклапања пушке, само за-меном склопа – цеви.

Гасна кочница на устима цеви је пот-пуно нове конструкције и ублажава силутрзања за око 40 одсто у односу на посто-јеће гасне кочнице. Дужина цеви пушкеје 415 mm. Дужина целе пушке са теле-скопским кундаком најкраће варијанте је880 mm, а најдуже 945 милиметара. Масапушке у калибру 7,62 mm је 3.660 gr, а мо-дуларне у калибру 6,5 3.700 грама. Каден-ца је иста – 700 метака у минути.

Модуларна пушка настала је по зах-теву Министарства одбране. Наиме, „За-става” је у року од четири месеца завр-шила модел и прототип модуларне пу-шке 6,5 грендел и 7,62×39, а предузеће„Први партизан” из Ужица за исто вре-ме освојило муницију 6,5×39 милимета-ра. Метак 6,5 грендел производио се и

9

102

Вишенаменско оклопно возило „милош” „Лазар 3” са ДУБС-ом 12,7 mm

Нова „Затавина” модуларна пушка

так и 12,7×99 или .50 бровинг. Ефика-сан домет јој је 1.600 метара. Капаци-тет једне и друге пушке износи пет ме-така. Оквир је одвојив и на обе снајпер-ке М-12 полимерни.

остале новинеНа овогодишњем „Партнеру 2017”

представљени су и други, веома зани-мљиви експонати. На пример, вишецев-ни бацач ракета калибра 107 mm, који некористи Војска Србије, али је веома тра-жен на светском тржишту оружја.

Фабрика „Прва петолетка” из Тр-стеника изложила је своје врло траженеминобацаче. Незванично се могло чутида имају поруџбина за наредне три годи-не. Посебно занимљиви били су ручнибацачи граната, офарбани у пустињскебоје. Најновији који су урадили у тој фа-брици – ручни бацач ракета РБР-7 – иза-звао је, како се чуло, велико интересова-ње купаца. Према речима произвођача,у питању је моћно оружје с обзиром нато да ракета коју користи може да про-бије челик дебљине 760 mm, претвара упрах зид од цигала дебљине два метра ипробија бетон дебљине 1,5 метар.

Изложени су и редизајнирани руч-ни бацачи граната 40 и 38 mm са шестграната и у сингл варијанти.

Из „Прве петолетке” су и снажневаздушне пушке, опремљене ласерскимнишаном, које би, у перспективи, треба-ло да буду понуђене и на цивилном тр-жишту.

15. јул 2017.10

Беспилотни хеликоптер „стршљен”

Авион „сова”

Авион „кобац”

Ракетни систем „алас”

Када је реч о авијацији, могли су севидети школски авион „ласта”, који се ко-ристи у Србији и Ираку, авион „сова”,производ панчевачке „Утве”, лаки авионза подршку „кобац”.

Београдску сајамску премијеру имаоје и беспилотни хеликоптер „стршљен”,премијерно представљен на последњемИДЕХ-у у Абу Дабију. Хеликоптер је изра-дило предузеће EDePro под патронатомСДПР. Мотор, ротор, тело хеликоптера,редуктор и лопатице дело су српскихкомпанија укључених у овај пројекат.

Према објављеним подацима, макси-мална брзина тог хеликоптера износи 180km/h, брзина крстарења је 160 km/h, бр-зина пењања 8 m/s, а максимална висиналета 4.000 метара. Анатомија лета изно-си 3,5 сата са 200 l горива и четири сатаса 240 l горива. Летелица је дуга 6,75 m,висока 2,65, ширoка 1,8 метара. Тежинапразног хеликоптера је 400 kg, максимал-на тежина хеликоптера на полетању750 kg, носивост (користан терет) 350 ки-лограма.

„Стршљен” је намењен за извиђање,борбена и противелектронска дејства.

Изложене су и вођене ракете ва-здух–земља ВРВЗ-200 и ВРВЗ-24 за мо-дернизовани авион „орао”, које спадају утакозвано паметно оружје.

Ракета ВРВЗ-200 има бојну главуод 50 kg и домет од 40 km, уколико селансира са висине од 7.000 m, а макси-мална брзина јој је 900 километара начас. До циља на максималном домету

лети највише три минута, а главнапредност уз прецизност јесте домет,јер се лансира далеко изван домашајнепријатељске противваздухопловнеодбране.

Друга ракета ВРВЗ-24 има бојнуглаву од 123 kg, домет од 10 km када селансира са висине од 4.000 метара, а

најимпозантнија је максимална брзинаод око 2.000 километара на лас. То зна-чи да од тренутка лансирања до циљазбог својих малих димензија и брзинеготово је немогуће да је обори неприја-тељска ПВО.

Нове ракете требало би да уђу уоперативну употребу од 2019. до 2023.

11

102

Сајам је и овога пута пратио занимљив стручни програм: „Утицај индустријена развој одбрамбене технолошке и индустријске базе Републике Србије”,„Примена нових технологија у одбрамбеној индустрији Србије”, „Место и улогалидера кроз захтеве стандарда система менаџмента” и „Кодификација средставанаоружања и војне опреме”.

Осим тога, одржане су и две комерцијалне презентације фирме CAD CANDATA – „Бржа и ефикаснија реализација истраживачно-развојних пројеката,унапређење технолошких и производних процеса одбрамбене индустрије Србијепомоћу револуционарне 3D EXPERIENCE платформе” и „Бржа и ефикаснијареализација истраживачко-развојних пројеката у одбрамбеној индустрији Србије,уз значајне уштеде применом реалистичних симулација”.

ПратеЋи струЧни Програм

„Петолеткини”ручни бацачи ракета

године, када се предвиђа завршетакмодернизације „орла”.

Такође, први пут је приказан и лан-сер ракетног система „алас”, у верзијиобала–море, као и станица за лансира-ње ракета „алас”, који су монтирани навозило NIMR. Иначе, тај пројекат сереализује у сарадњи са УједињенимАрапским Емиратима, који су носилацразвоја.

Занимљиве су биле и нове миноба-цачке мине калибра 120 mm, са већимдометом од чак 13,5 километара, али иракете које производи „Крушик” из Ва-љева, калибра 107, 122, 128 милиметара.То су извозни артикли на којима се до-бро зарађује, а истовремено су потреб-ни и Војсци Србије.

у знаку нових ракетаи артиљерије„Парт нер 2017” је за вр шен. О мно -

гим пред ста вље ним сред стви ма и да љеће се при ча ти. У од но су на прет ход несај мо ве на о ру жа ња ис та као се ве ћимбро јем си сте ма на ме ње них Вој сци Ср би -је, а до ми нан тан је био ра кет ни и ар ти -ље риј ски про грам, тач ни је кон цепт мо -бил не ар ти ље ри је.

На кра ју ова квих ма ни фе ста ци ја по -ста вља се пи та ње да ли ће не ка од при -ка за них сред ста ва уско ро ући у на о ру -жа ње Вој ске Ср би је. Зна се да су прикра ју ис пи ти ва ња са мо ход ног то па-ха у -би це НО РА Б-52 и мо ду лар ног ра кет ногси сте ма „мо ра ва”. НО РА је на опи то ва -њу у Тех нич ко-опит ном цен тру и ако свебу де у ре ду, до кра ја го ди не би тре ба лода уђе у на о ру жа ње Вој ске Ср би је.

Оче ку је се и пре да ја командно-извиђачких во зи ла КИВ на за вр шно ис -пи ти ва ње у ТОЦ, а пред сто је и ве ри фи -ка ци о на ис пи ти ва ња во зи ла ФАП 3240,погона 8×8. Такође се очекује усвајањемо дер ни зованог си сте ма ПВО „куб”. УВТИ-у се реализују за вр шне активностина мо ду лар ном „ог њу” и ПА САРС-у иоче ку је се пре ла зак у следећу фазуреализације. ƒ

Мира ШВЕДИЋСнимили Игор САЛИНГЕР

и Срђан ХАЈСТЕР

15. јул 2017.12

Запажен је штанд кинеске компаније „CETC”, специјализоване за електрони-ку. Она производи интегрисане системе за командовање, контролу ваздушногпростора и електронско ратовање, и први пут се представља у Србији. На штандуфирме „Ербас хеликоптерс” могла се видети макета хеликоптера Х-145М, какве јеСрбија наручила, и то укупно девет – шест за војску и три за полицију. Компанија„ФЛИР” изложила је увек занимљиве дронове.

странци на саЈму

Ракете ВРВЗ-200 и ВРВЗ-24

Модернизовани БВП М-80А

Отишао је од нас Анастас Палигорић, дипломирани машински ин-жењер, конструктор, пуковник у пензији. На вечни пут испраћенје у дану када је отворен осми Међународни сајам наоружања и

војне опреме „Партнер 2017”, 27. јуна 2017, што је необична случајностили игра судбине, јер је управо Палигорић био један од иницијатора одр-жавања такве манифестације војне индустрије у Србији. Отишао је безсвечаног испраћаја, комеморације и опроштајних говора, по својој же-љи, само испраћен породицом. Тихо, најскромније...

Као војног инжењера дуго ће га се сећати припадници Војске Ср-бије, његови сарадници, млађе колеге којима је био професор и учитељ.Наравно, највише ће недостајати породици и последњем радном колек-тиву, ЈОМИЛ ДОО и компанији AZIMUTH-DPS у Баћевцу.

Радио је до самог краја, у болесничкој постељи, такорећи „на по-следњем одбрамбеном положају” свога стваралаштва. Када би га друго-ви позвали и упитали како је, да га охрабре да истраје у тој борби, знаоје да се пожали, не на здравље, него на посао који мора да доврши.

Анастас Палигорић – Палигора или Шули, односно „професор”,како су га ословљавали другови и сарадници, рођен је 9. јануара 1938. уБитољу. Отац Лазар, војни музичар, пред Други светски рат премештенје у Крагујевац, где је Палигора одрастао и школовао се до велике мату-ре у Другој гимназији. Године 1956. уписао је студије на Машинском фа-култету, смер машинство, где је 1961. дипломирао као машински инже-њер. У Задру је 1962. био питомац Школе резервних официра артиље-рије. Потом се као млад и перспективан инжењер запослио у Војнотех-ничком институту, одакле је упућен на усавршавање у Париз, на Високунационалну школу за наоружање (ENSAR). Након тога се вратио у ВТИ,активирао се, и радио до 1989. године – од 1980. до 1989. био је начел-ник Одељења за артиљеријско наоружање. У „Југоимпорт-СДПР” пре-шао је 1990, радећи на пословима маркетинга и као помоћник генерал-ног директора, да би 1993. био постављен на дужност генералног ди-ректора.

Био је ненаметљив и никад није истицао своје заслуге у пројекто-вању, развоју и производњи савремених артиљеријских оруђа и унапре-ђењу самоходних оруђа и оклопних борбених возила – тенкова итранспортера. А имао их је много. Од 2002. започео је обиман про-грам модификација, унапређивања и конверзије старијих моделаСПАТ 30/2 mm „прага” В-3С, фамилије БОВ 4×4, пројектовање и раз-вој новог борбеног возила „лазар” 8×8, хаубица 105 mm и 122 mmСОРА на платформи камиона, лаких минобацача 120 mm за адапта-цију на платформе возила, вишецевних лансера ракета и бројне дру-ге пројекте. Посебно је био ангажован на примени савремених ди-гиталних и оптоелектронских система и аутоматизацији у функција-ма основних уређаја, код свих ватрених средстава и борбених вози-ла, топовских и ракетних система ПВО, разноврсне вишенаменскемуниције са гасогенераторским погоном, нових вишенаменски бор-бених возила точкаша и модернизација фамилије возила БОВ.

Хаубица-топ 152 mm М-84 НОРА-А остаће трајан споменик кон-структору Палигорићу у кругу Војне академије, а 36 тих оруђа налази сеу наоружању Мешовите артиљеријске бригаде у Нишу. Дело које је на-ставио са својим радним тимом – модернизација НОРЕ, конверзија пре-калибрисаног топа 130 mm М-46 у топ-хаубицу 155 mm и постављањена камионску платформу ФАП 2832 (8×8), потом на КАМАЗ 6305 (8×8),довешће 2004. до самоходног топа-хаубице 155 mm НОРА-Б52, далекобољих перформанси, ватрене моћи, брзине гађања, аутоматизацијеуправљања оруђем и ватром батерије-дивизиона, прецизности, дометапокретљивости оруђа... Модификоване и унапређене НОРЕ 155 mm Б-52 (до данас девет верзија) продате су армијама неких земаља Азије иАфрике, а ове године добиће их и наша Војска.

За допринос развоју,производњи и унапређењуартиљеријских система, двапута је добио највише војнопризнање у некадашњој ЈНА– Награду 22. децембар, пр-ви пут 1974, за развој лакогминобацача 120 mm М-74М,а други пут 1985, за развојтопа-хаубице 152 mm НОРА-А. У дугом радном веку при-мио је бројна признања и од-ликовања.

Био је и признати на-ставник и професор. Од1965. до 1980. радио је наМашинском факултету у Београду, на смеру војно машинство, као асистент,а потом и као предавач на предмету Артиљеријско оруђе. Од 1972. до 1978.био је наставник на Војној академији КоВ у Београду, а 1985. и 1986. на Вој-нотехничкој академији у Загребу. Бавио се и писаном речју. Написао је ви-ше од 90 стручних радова, више уџбеника и наставних скрипти. Редовно јесарађивао са „Научнотехничким прегледом” у ВТИ, „Војним” и „Новим гла-сником”, „Војнотехничким гласником”, повремено и са магазином „Одбра-на”. Његови објављени текстови, нарочито научнотехничког и проблемскогсадржаја, биле су обавезне референце и литература за млађе инжењере,којима је био подстицај за научни и стваралачки рад.

Палигорић се непрекидно бавио пројектовањeм, модернизацијом иразвојем оруђа ватрене подршке, нових аутоматизованих и оптоелектрон-ских уређаја и савремених артиљеријских система, како би били перспек-тивни за нашу Војску и конкурентни на страном тржишту. И не само то, до-приносио је пласману производа југословенске, касније српске одбрамбенеиндустрије на светско тржиште, а тако и опстанку организације „Југоим-порт-СДПР” у тешким деведесетим годинама. Чак и после пензионисања,остао је у тој фирми као главни креатор готово свих борбених средстава ко-ја су развијана или модернизована и унапређивана у сарадњи са ВТИ, науч-ним институтима, ремонтним заводима, наменским и неким приватним фа-брикама у Србији. Признања су му одавали и страни партнери. Стога не из-ненађује да су, после вести о његовој смрти, саучешће изјавили не само нај-ближи пријатељи, сарадници, студенти на Машинском факултету – смербалистика, ВТИ, „Југоимпорт-СДПР”, ЈОМИЛ ДОО, него и званичници изАнголе, Ирака, Алжира, Кувајта, Египта и још неких земаља.

Као француски студент, течно је говорио и водио преписку на фран-цуском, а познавао је руски и енглески језик. Био је коректан саговорник,отворен за дијалог, спреман да саслуша, али и да јасно и уверљиво изразисвоје контрааргументе, без омаловажавања саговорника, што су људи по-штовали. Говорио је: „У дијалогу не служи само језик, већ и уши, да се саго-ворник саслуша”.

Због посла којим се бавио, упорног рада и стваралаштва, идеја ва-жних за иновације у одбрамбеном систему Србије, признања која је доби-јао на страним сајмовима и приликом продаје армијама других земаља, оста-јала су ван естрадног представљања, некада у сенци „војне тајне”, а каткадаи недовољне пажње наше јавности. У привредну организацију ЈОМИЛ ДООпрешао је 2011. године. У компанији AZIMUTH-DPS Баћевац руководио јепројектом и развојем лаког оклопног вишенаменског возила „паланка не-гра” 4×4 за потребе армије Анголе, као и организацијом програма ремонтаборбених возила у Анголи.

Сигурно је да ће Анастас Палигорић недостајати својим другови-ма – војним инжењерима и припадницима колектива у којима је радио,али ће трајно остати његов стваралачки рад и допринос одбрамбеномсистему Србије. ƒ Милосав Ц. ЂОРЂЕВИЋ

13

IN MEMORIAM

Анастас Палигорић (1938–2017)

НЕУМОРНИСТВАРАЛАЦ

совјетски снајперисти имали сузначајну улогу у Другом светскомрату. Њихово стандардно оружјебила је снајперска пушка репе-тирка „мосин-нагант” М-1891/30

калибра 7,62×54R mm са оптичким ниша-ном ПУ. Стара проверена „мосинка” од-лично се показала у борбеним дејствима.Међутим, услови на бојишту захтевалису већу практичну брзину гађања одре-ђених циљева. Због тога су у рату поне-кад коришћене стандардне јуришне пу-шке у снајперској конфигурацији (полуа-утоматска СВТ-40 и аутоматска АВС-36преправљена на јединачну паљбу). Збогслабе прецизности, демаскирајућег пла-мена на устима цеви и компликованепро изводње ти модели се у току рата по-

влаче из употребе. „Мосин-нагант” оста-је снајперска пушка совјетске армије идуги низ година након рата.

развојСовјетски генералштаб 1958. годи-

не поставља тактичко-техничке захтевеза конструисање нове снајперске пу-шке. На основу искустава из Другогсветског рата одлучено је да се уместорепетирке развија полуаутоматска снај-перска пушка у провереном, класичномпушчаном метку 7,62×54R. Новина јебила да је први пут у свету тражено дасе наменски конструише, развије и про-

15. јул 2017.14

Пушка свд је прва полуаутоматска снајперскапушка у свету јер је наменски конструисана као снајперска. Често се назива „фронтовском пушком” због улоге које има на бојишту – гађање циљева на даљинама преко ефикасног дејства аутоматске пушке. Једноставно је, поуздано, издржљиво и релативно прецизно оружје. на светској сцени присутна је више од60 година, коришћена јеу свим светским сукобима и засигурно је да ће још дуго остати у оперативнојупотреби.

Јединствени драгунов

Полуаутоматска снаЈПерска Пушка 7,62×54 R MM

изводи модел који ће бити уведен у нао-ружање као снајперска пушка. Дотада-шњи приступ био је да се од класичнихвојничких пушака бирала она са пови-шеном прецизношћу и на њу је уграђи-ван оптички нишан. Ново оружје треба-ло је да пружи прецизну ватрену подр-шку на даљинама до 600 метара, попринципу – оно што не погоди аутомат-ска, да погоди снајперска. Иако полуау-томатске снајперске пушке нису преци-зне као репетирке, њихова предност јешто имају већу практичну брзину гађа-ња, јер се мања прецизност донеклекомпензује већим бројем испаљених ме-така. Осим тога, полуаутоматско пуње-ње пушке омогућава снајперисти да поопаљењу метка и даље осматра бојиштеи тражи нови циљ. Тако има могућностбржег преноса снајперске ватре са ци-ља на циљ, по правцу и дубини, као и дау случају промашаја циљ брзо гађа дру-гим или трећим метком.

У периоду од 1958. до 1961. годинеразвој нове снајперске пушке започелису независно један од другог конструк-тори Сергеј Симонов (творац легендар-не пушке СКС) са прототипом ССВ-58,Александар Костантинов са 2Б-В10 иЈевгениј Драгунов. Мање је познато даје и Михаил Калашњиков у то време

развио неколико прототипова снајпер-ских пушака заснованих на АК-47 и да јеједан од њих учествовао у завршномопитовању. Трупно опитовање моделаобављено је наредне две године у неко-лико војних области, а на завршном так-мичењу најбоље се показао модел кон-структора Драгунова, који 1963. годинеусвојен у наоружање под ознаком „Снај-перска пушка Драгунова” (рус. Снайпер-ская винтовка Драгунова) – скраћеноСВД.

карактеристикеПолуаутоматска снајперска пушка

СВД намењена је за уништавање важни-јих појединачних откривених (покретни,непокретни и тренутни) и маскиранихживих циљева на већим даљинама.Функционише на принципу позајмицебарутних гасова (кратки ход гасног кли-па) са ротирајућим затварачем, као си-стемом брављења.

Према совјетском Правилу за СВДиз 1971. године (рус. „Наставление пострелковому делу – 7,62 mm снайпер-

ская винтовка Драгунова СВД”) најбољирезултати постижу се на даљинама до800 метара. Нишанска даљина гађањаса оптичким нишаном износи 1.300, а самеханичким 1.200 метара. Брисани до-мет по грудној фигури је 430, а по по-кретној 640 метара. Борбена брзина га-ђања је 30 метака у минути. Пуни сеоквиром капацитета 10 метака, борбе-ни комплет је 50 метака. Маса пушке сапразним оквиром, без ножа и оптичкимнишаном јесте 4,3 килограма. Дужинапушке је 1.225 милиметара.

На први поглед СВД много подсећана чувени АК-47. У суштини, пушка кори-сти нешто модификован Калашњико-вљев механизам. Драгунов је одлучио дасе његово решење у извесној мери бази-ра на АК-47 због једноставности систе-ма, али и рационалније обуке војника.Имајући у виду да су и Драгунов и Кала-шњиков радили у фабрици „ИЖМАШ”,сарадња између ова два конструктора јесигурно постојала.

Наиме, и АК-47 и СВД функционишуна принципу гасне позајмице, али је раз-лика у механичком систему који добијапогон од барутних гасова. Код АК клип,

15

102

У совјетско-авганистанском рату 1985. године млађи водник ВладимирИљин, снајпериста из састава 345. гардијског ваздушно-десантног пука, пого-дио је муџахедина на даљини од 1.350 метара (смртни погодак у груди). Тај по-годак није само рекорд из пушке СВД, већ и најдаљи потврђени погодак пушча-ним зрном 7,62 mm у борби.

Интересантан је и случај из новембра 1989. године, када је током грађан-ског рата у Салвадору герилац FMLN снајперском пушком СВД гађао (нишанећиу пилотску кабину) авион Ces sna A-37B у ниском лету и том приликом смртнопогодио пилота у главу након чега се авион срушио.

У рату у Ираку забележено је да су у неколико случајева ирачки побуњени-ци оборили беспилотне летелице RQ-11 Ra ven управо снајперском пушком„драгунов”.

Прецизност на делу

Јевгениј Драгунов, конструктор СВД

шипка и носач затварача израђени су уједном комаду, док је код СВД примењентзв. „систем кратког хода гасног клипа”,где су клип, шипка (тзв. клипњача или по-тискивач) и носач затварача одвојени. Угасну комору уграђен је гасни клип (пи-стон) са кружним прстеновима и проре-зима. Под дејством барутних гасова клипсе креће уназад и преноси енергију трза-ја на клипњачу која удара у чело носачазатварача, а затим се под дејством соп-ствене опруге враћа у предњи положај.

Главни делови пушке су: цев са раз-бијачем гасова, гасна комора са регула-тором гасова, сандук, поклопац санду-ка, кундак са рукохватом, механизам заокидање, затварач са носачем, гасниклип, клипњача са опругом, повратнимеханизам, облоге и прибор.

Цев је дужине 620 mm и њена уну-трашњост је хромирана. Водиште зрнаижлебљено је са четири жлеба и четирипоља са смером увијања удесно. На цевсу навучени и учвршћени: постоље пред-њег и задњег нишана, гасна комора игривна. Разбијач гасова, уједно скривачпламена и компензатор, има пет узду-жних прореза. Када је СВД уведена у на-оружање, корак увијања жлебова у цевибио је 320 cm, као код спортских и так-мичарских пушака, јер даје најбољу пре-цизност. У првом правилу за пушку из1967. године пише да се тачност и пре-цизност проверава стандардном муни-цијом (још није била уведена снајпер-ска). Пушка је тачна и прецизна када се

из лежећег става са наслоном, на даљи-ни од 100 метара добије група од четирипоготка у круг пречника 8 центиметара.Када је уведен снајперски метак 7Н1, на300 метара добијала се добра група по-годака у пречнику од 10 до 12 центиме-тара. Међутим, проблем је представља-ло коришћење панцирно-запаљивог мет-ка Б-32, јер се растурање поготка удво-

стручило. Због захтева армије да пушкаиспаљује све врсте муниције, модели на-кон 1975. године имају нову цев са кора-ком увијања од 240 милиметара. Ово једонекле утицало на прецизност, која јесмањена када се користи стандардни (за25%) и снајперски (за 19%) метак.

Гасна комора има два положаја заподешавање протока барутних гасова.Положај „1” је основни положај и кори-сти се приликом гађања при нормалнојтемператури ваздуха, док се положај„2” користи када је гасна комора прља-ва, када се користи муниција са слаби-јим пуњењем и при гађању у екстрем-ним климатским условима (хладно вре-ме, велике надморске висине).

Дрвене облоге су анатомског про-фила и пружају удобан хват. Интере-сантно је да се склапају по вертикали(лева и десна облога), а не по вертикаликао код АК (горња и доња облога). Утвр-ђују се ослањањем на предњи део сан-дука и гривном испред гасне коморе.

Пушка је препознатљива по специ-фичном скелетном кундаку. Кундак ипиштољски рукохват чине једну целинушто знатно утиче на смањење укупнемасе оружја, а истовремено га чиниугодним за гађање. На кундак се по по-треби једноставно причвршћује осло-нац за образ, а кроз један од прореза ка-чи се други крај ремника. Од краја се-дамдесетих година прошлог века кундаки облоге израђују се и од полимера.

Сандук је направљен од пуног кома-да глодањем. Регулатор паљбе, који јеуједно и кочница, конструкцијски јепреузет од АК-47, као и утврђивач окви-ра. Механизам за окидање потпуно једругачији од АК и чини посебан склоп,који се приликом расклапања може из-вадити. На десној страни сандука изакочнице налази се полуга која служи зарасклапање пушке. Са леве стране за-варена је бочна шина за монтирање оп-тичког или ноћног пасивног нишана.

Прибор пушке састоји се од: тор-бице, футроле за оптички нишан, плат-неног или кожног ремника, комплета зачишћење пушке и нишана, ножа (од АК-47) и четири резервна оквира. За СВДконструисан је пригушивач, уједноскривач пламена ТГП-В (рус. тактиче-ский глушитель-пламегаситель), али сеније добро показао у пракси.

15. јул 2017.16

Оптички нишан ПСО-1

дневни и ноћни нишаниОсновни нишански уређај СВД је-

сте оптички нишан 6×24 ПСО-1 (рус.Прицел Снайперский Оптический), чијеје увећање четири пута, а видно пољешест степени. У време кад се појавиобио је најсавременији уређај за нишање-ње и осматрање. Састоји се од механич-ког и оптичког дела. Има добош за по-дешавање даљине и добош бочних по-правки. На кончаници је скала за мере-ње даљине на основу познате висине ци-ља од 1,70 m (пуна хоризонтална и криваиспрекидана линија). Са њом се можемерити даљина од 200 до 1.000 метара.Нишан има луминисцентни екран којиомогућава откривање извора ИЦ светло-сти, гађање и заштиту од зрачења. За га-ђање у сумрак и ноћу кончаница се осве-тљава лампицом. Зими се доња кончани-ца осветљава помоћу тзв. зимског уређа-ја који штити батерију од пражњења(смештена је у кућиште које снајперистаноси у џепу). Данас оружане снаге РускеФедерације користе модел ПСО-1М2,који се од основног модела разликује потоме што нема ИЦ детектор.

За осматрање, нишањење и гађа-ње ноћу на даљинама до 500 метара ко-ристе се ноћни пасивни нишаниНСПУ-3 (војна ознака 1ПН51) илиНСПУ-2 (1ПН58).

варијанте Пушка СВД је поуздана, прецизна

и добро избалансирана. Међутим, вели-ки недостатак је њена дужина од 1.225

mm, што отежаватранспорт оружја по-себ но код падобран-ских и специјалних је-диница. Компанија„ИЖМАШ” (данас деокомпаније „КонцернКалашников”) предста-вила је 1990. годинемодел СВД-С (рус.снайперская винтовкаДрагунова складная –снајперска пушка пре -клопна) – варијанту сабочно преклапајућимкундаком у десну стра-ну, полимерним пи-штољским рукохва-том, краћом, али те-шком цеви од 565 mmи редизајниранимскривачем пламена.Тежина пушке је 4,5 kg, а дужина 1,135са отклопљеним и 875 mm склопљенимкундаком. У наоружа-ње ваздушно-десант-них јединица уведенаје 1995. године.

Централни ис-траживачко-конструк-торски биро за спорт-ско и ловачко оружјеиз Туле (данашњи „КБП”) представио је1994. године СВД у бул-пап конфигура-цији ознаке СВУ (рус. снайперская вин-товка укороченная – снајперска пушкаскраћена) или ОЦ-03. Функционише наистом принципу као и СВД с тим што јемеханизам за окидање конструкцијскиизмењен због смештаја аутоматике ушупљи део кундака. Пушка је савршенокомпактна и избалансирана. Има чак за100 mm краћу цев (520 mm), дуга је 980mm и тешка 5,6 килограма. На уста цевиуграђена је специјална гасна кочница, ко-ја у поређењу са СВД смањује трзајоружја за око 40 одсто. Пригушивач кон-структора Л. В. Бондарева смањује јачи-ну пуцња за 10–12%, па је погодна за деј-ство из просторија. Пушка је нуђена уконфигурацији са стандардним оптичкимнишаном ПСО-1 6×24 или ПОСП 8×42белоруског произвођача „БелОМО” и

свим типовима пасивних нишана који семонтирају преко бочне шине. При упо-треби оптичког нишана помоћни меха-нички нишани се преклапају. Пушка СВУприхваћена је од специјалних јединицаОМОН МУП-а Русије и Белорусије. Пр-ви пут је борбено коришћена у Првом че-ченском рату 1994–1996 године и одлич-но се показала.

На основу искустава из борбенихдејстава у Чеченији, специјалци су зах-тевали да се на пушку угради опција га-ђања рафалном паљбом која би се кори-стила у крајњој нужди (што уједно осло-бађа снајперисту од ношења допунскогоружја за самоодбрану). Тако је насталаСВУ-А (рус. снайперская винтовка уко-роченная, автоматическая – снајперскапушка скраћена, аутоматска), односноОЦ-03А. Паљба се регулише повлаче-њем обараче, прво колено – јединачна,

17

102

Пушка СВД користи све типовемуниције 7,62×54 mm (класични, снај-перски 7Н1, панцирно-запаљиви Б-32и обележавајући Т-46). Снајперскиметак развили су 1967. године инже-њери Сабељников, Сазонов и Двори-јанинов. Метак се употребљавао до1999. године, када је замењен новим7Н14 (7,62 СНБ – снайперский бро-небойный патрон), који има боље ка-рактеристике.

мунициЈа

Варијанта СВД-М

Варијанта СВУ-АС

друго колено – рафална паљба. Пушкасе пуни стандардним оквирима од де-сет и оквирима повећаног капацитетаод 20 и 30 метака. Варијанта са склапа-јућим подешавајућим ножицама носиознаку СВУ-АС (ОЦ-03АС).

У мају 2013. године „Концерн Кала-шников” представио је прототип ВС-121, снајперску пушку у бул-пап конфи-гурацији која се заснива на СВД. За раз-лику од бул-пап модела СВУ (ОЦ-03),ВС-121 има дугу Пикатини шину за мон-тирање савремених нишанских уређајаи квалитетнију цев. Модел је и даље уфази испитивања, о њему има мало по-датака и требало би да буде конкурентСВУ на руском тржишту.

Још један интересантан модел јестеСВД-К (К од рус. крупнокалиберная) –снајперска пушка у калибру 9,3×64 mmBren ne ke (руси овај метак убрајају укрупнокалибарски). Пушка је намењеназа дејство по тзв. тврдим циљевима каошто су циљеви иза препрека, војници сазаштитним прслуком, возила, средствавезе, радари и сл. Користи метак 7Н33(9СН), а колико је ефикасан говори пода-так да на 200 метара има 80% шансе дапробије челичну плочу дебљине једанцентиметар. СВД-К има преклопни кун-дак као СВД-С и користи оптички нишан1П70 увећања 3–10×. Цивилна верзијаове пушке носи ознаку „тигар-9”.

Данас компанија „Концерн Кала-шников” производи модификовану вари-јанту пушке која носи ознаку СВД-М(рус. модифицированный) у домаћем ка-либру 7,62×54 и западном 7,62×51. Мо-дел има бочно преклапајући кундак, по-лимерне облоге, ножице и интегрисануПикатини шину дуж поклопца сандука.Компанија нуди и комплете за модифи-кацију старијих модела СВД као што суполимерне и алуминијумске облоге саПикатини шином, гасне кочнице и сл.

На основу СВД и СВД-С (уз мањепреправке) настао је полуаутоматскиловачки карабин „тигар” намењен ру-ском и страном цивилном тржишту. Ну-ди се у верзији са дрвеним, полимернимили преклапајућим кундаком у калибри-ма 7,62×54, .308 Win che ster, .30-06Sping fi eld и 9,3×64 Bren ne ke. Модел јепоследњих година врло популаран уСАД.

стране варијанте,копије и слични моделиДржаве чланице Варшавског пакта

(али и многе друге) прихватиле су совјет-ску концепцију и у организацијско-фор-мацијску структуру уводе одељенске иливодне снајперисте. Већина њих купује одСССР-а СВД за своје оружане снаге, некеземље је лиценцно производе или копи-рају, а мањи број развија сопствене снај-перске пушке по узору на СВД.

Варијанте и копије СВД су: кинескаNDM-86, војна ознака Type-79 и Type-85у калибру 7,62×54 и 7,62×51; иранскиNak hjir-3 калибра 7,62 Na to (по кинескојлиценци) и ирачки Al-Qa dis siya.

Пушке које спољним изгледом под-сећају на СВД (дужина цеви, кундак иоквир), имају сличне ТТ карактеристике,али функционишу на принципу Кала-шњикова су румунска PSL (рум. Pu casemiautomată cu lunetă mo del 1974) и срп-ска М-91 (произвођач „Застава оружје”).Румунска PSL заснована је на пушкоми-траљезу РПК и опремљена је оптичкимнишаном 4×24 LPS T-2, који је, у сушти-ни, једноставна верзија руског ПСО-1.„Заставин” модел настао је почетком де-ведесетих година и није уведена у наору-жане војске јер су нажалост ратна деша-

вања потиснула потребу за новом снај-перском пушком у други план.

ПерспективаСВД је прва полуаутоматска снај-

перска пушка у свету јер је наменскиконструисана као снајперска. Осмишље-на је као водни снајпер јер је према со-вјетској војној доктрини сваки пешадиј-ски вод имао по једног снајперисту (штосу касније прихватиле и друге земље Вар-шавског пакта, а делом и Запада). Честосе назива „фронтовском пушком” збогулоге које има на бојишту (гађање циље-ва на даљинама преко ефикасног дејствааутоматске пушке). За СВД нису потреб-ни високо обучени снајперисти, већ себирају одлични стрелци или члановистре љачких дружина који након основнеобуке спроводе додатно обучавање заснајперисту. Због тога, према западнојвојној номенклатури иде у категорију„de sig na ted mar ksman ri fle” скр. DMR.

Снајперска пушка „драгунов” јеједноставно, поуздано, издржљиво и ре-лативно прецизно оружје. На светскојсцени присутна је више од 60 година,коришћена је у свим светским сукобимаи засигурно је да ће још дуго остати уоперативној употреби. ƒ

Бојан РАЈИЋ

15. јул 2017.18

Варијанта СВД-С

концерн „Тракторыу заводы” саразвојно-производним компани-јама у своме саставу, које уче-ствују у производњи возилаБМП-3 („Курганмашзавод”,

„Уралмашзавод” и Центар за научнои-страживачку делатност „Буревестник”)и других, представили су на сајму НВО– RAE-2015 (Rus sia Arms Ex po-2015) и наизложби Међународног форума „Арми-ја 2015” прототип нове варијанте БМП-3М са ознаком БМП-3 „деривација”. Насајмовима „Армија-2016” и IDEX-2016приказани су унапређени модели на ша-сији БМР-3К „рис” са беспосадном ре-дизајнираном куполом БМП-3, борбе-ним модулом куполе, АУ-220М „бајкал”са модернизованим топом С-60 калибра57 mm и спрегнутим митраљезом ПКМТ7,62 милиметара. На тим сајмовима„Бурвестник” је одвојено приказао новиборбени модул „бајкал”, измењеног ди-зајна у односу на стандардну куполуБМП-3, са даљински управљаним наору-жањем. Такође, „бајкал” је ушао у про-

грам развоја и производње казахстан-ског БМП „барис” 8×8, приказаног насајму „Експо” у Астани 2016. године и уРусији на сајму „Армија 2016”.

основна архитектура Основно оруђе су аутоматски топ

57 mm, развијен на бази унапређеногтопа С-60, и спрегнути митраљезПКТМ 7,62×54 милиметра. Пројекатподразумева одступање од претходнекуполе БМП-3 са два чана посаде, уме-сто које је развијен нови даљинскиуправљани борбени модул ДУБМ57 mm, без посаде (масе око 3.600 kg).Из публикованих материјала, у токуреализације пројекта „деривација” би-ло је изведено неколико дорада базногмодела БМП-3. Задржана је платфор-ма БРМ-3К „рис” (извиђачка верзијаБМП-3), са преуређењем оклопног те-ла, размештаја уређаја и распореда ис-крцног десанта, али је погонски блокостао у задњем простору шасије. У да-

19

102ПерсПективно вишенаменско борбено возило

даљински управљано наоружање у беспосадној куполи бм-57 mm за борбупротив различитих борбенихсредстава, ватрених тачака,живе силе и лаких борбенихвозила на земљи, одбрана од напада ваздухоплова, садиригованим пројектилимаи програмирање детонацијеупаљача пројектила, уз амфибијност возила капацитета оклопног транспортера, основне супредности вишенаменскогборбеног возила бмП-3 „деривација” 57 mm, које га чине перспективним у непосредној будућности

деривациЈа

љем се предвиђа идентично оклопнотело као код БМП-3М „драгун”, са мо-торно-трансмисионим одељењем на-пред. Возило може да носи и седам илидевет војника у десантном одељењу.

БМП-3 „деривација” предвиђен језа борбену употребу у различитим кли-матским и метеоролошким условима, натемпературама спољњег ваздуха од–40ºС до +45ºС, на надморским висина-ма до 3.000 m, при влажности ваздухадо 98% и могућом применом клима-уре-ђаја. Знатно јаче оруђе, аутоматски топкалибра 57 mm са двоструким храње-њем, обезбеђује ефикасније дејство поживој сили противника на отвореномпростору и у заклонима, оруђима саПОР, лако оклопљеним борбеним вози-лима, укључујући и савремена БВП, бес-пилотне летелице, нисколетеће авионедозвучних брзина и хеликоптере на да-љинама дупло већим од топа 30 mm2А72.

унутрашњост возила Општа конструкција возила у

основи је иста као претходне серијеБМП-3, али је у оклопном телу рацио-налније искоришћен простор и разме-штај различитих уређаја и седишта ис-крцног десанта. Представници ОКР

„Буревестник” истичу да се развој ново-га БМ АУ-220М „бајкал” одвија са наме-ром да се такав модул оружне платфор-ме примени и на новој генерацији ОБВ:тешки БМПТ Т-15 „армата”, БМП-25„курганец” и БТР 8×8 „бумеранг”. У са-радњи са УАЕ ради се на прилагођавануАУ-220М 57 mm и на арапском моделуБВП „енигма”, који је развијен у сарад-њи са ЈАР и представљен на сајму „IDEX-2016”. Нови модул уграђен на БТР „ба-рис” 8×8 (развијен у кооперацији руске,казахстанске и јужноафричке компани-је) приказан је и на сајму НВО „Кадекс2016” у Астани (Казахстан). Министародбране Русије најавио је да ће се „бај-кал” уграђивати и на руске БТР-82А ра-

ди повећања ватрене моћи тог основногоклопног транспортера мотострељач-ких јединица. Руски званичници истичуда у свету нема БОВ типа БВП или ОТкоји могу да одоле дејству иновираногтопа 57 mm, без великих оштећења илиизбацивања из борбе.

У базном моделу БМП-3 имају дваместа, лево и десно од возача, за де-сантне борце митраљесце, а код БМП-3„деривација” ови митраљези су изоста-вљени, а седишта премештена у десант-но одељење, уз леви и десни бок корпу-са и служе као резервна за два борца.Радна места командира и нишанџијеоператера (десно и лево од возача)опремљена су засебним оптоелектрон-ским уређајима за осматрање, нишање-ње и командним пултом за даљинскоуправљање наоружањем.

15. јул 2017.20

Унутрашњост десантног простора

Место командира

Опрема командира и нишанџијеоператора омогућује остварење свихрадних операција за управљање борбе-ним модулом и размену података са дру-гим борбеним возилима и са тактичкомјединицом у чијем је саставу. За непо-средно допунско осматрање сталне по-саде испред возила задржани су пери-скопи у поклопцима на крову возила.Израда новога борбеног модула довелаје до ослобађања простора, где се рани-је налазила поткуполна корпа. Испод ку-поле, на поду десантног простора, рас-поређено је цилиндарско ојачање (каостуб) за потпору борбеног модула, којије постављен на средини крова возила сакружним венцем, а на крову борбеног мо-дула су дневно-ноћне нишанске справе.

Компоновање простора корпусавозила остало је као у базном моделу,са три седишта позади, испред њих подва лево и десно, и два помоћна седи-шта, лево и десно од потпорног цилин-дра куполе. Укупно возило може да пре-вози 10 или 12 чланова посаде (три стал-на члана, седам искрцних и, по потреби,два резервна борца). Иза леђа десантазадржано је моторно-трансмисионоодељење мале висине, изнад којега судва пролаза (недовољно функционална)за брзи излазак искрцног десанта кроззадња двокрилна врата, евентуалнокроз кровне отворе са два поклопца.Оклопна заштита БМП-3 „деривација”идентична је са БМП-3М „драгун”, тј.кружно од пројектила 7,62 (STA NAG

4569/II), а са чеоне стране од пројекти-ла 30 mm (STA NAG 4569/V).

даљински управљани борбени модул Битна новост, и разлика од других

верзија БМП-3, јесте уградња беспо-садне куполе – борбеног модула БМ 57(означен као АУ-220М са топом 57 mm), на крову возила, са оптоелек-тронским уређајима за осматрање инишањење на крову модула, панорам-ском справом командира (десно), а по-лупанорамском справом нишанџије ле-во и ниже на чеоном оклопу куполе.Део уређаја и аутомата за пуњење то-па и спрегнутог митраљеза су у смање-ној корпи куполе. Нови борбени модулАУ-220М „бајкал” (развојни производЦНИИ „Буревестник”), предложен каоредизајнирани претходни модул, садаје уграђен као прототип на оригиналнушасију БМР-3К (извиђачка варијантаБМП-3), на коју ће се монтирати у се-ријској производњи. Тај модел „дери-вације” има пустињску боју, што наго-вештава одакле се јављају потенцијал-ни купци. Основна конструкција шаси-је остала је непромењена, али је наја-вљено преуређење, према шасијиБМП-3М „драгун”, са погонским бло-ком напред и задњим вратима рампом.

Топовска цев С-60 57 mm (АЗП-57,аутоматски ПА топ) обложена је додат-ном заштитном облогом од половинедужине уназад. На устима цеви је гаснакочница попречних прореза (или је пер-форирана цилиндрична, код АУ-220М„бајкал”). На горњој ивици уста цеви,иза кочнице, постављено је огледало де-флектор за праћење кривљења цевизбог загревања. Изнад колевке топа јеелектронски регистратор који параме-тре одступања цеви од задатог положа-ја преноси у електронски балистичкирачунар. На предњој страни модула по-стављени су бацачи димних кутија (БДК),по четири са обе стране топа.

Десно од топа је спрегнути митра-љез ПКТМ 7,62×54 mm заштићен обло-гом. Код БМ АУ-220М „бајкал” приказа-но је решење митраљеза са еластичнимметалним спроводником реденика, аликод основне варијанте модула реденицине излазе ван облоге митраљеза. Митра-љез у борбеном комплету има 1.000 ме-така и може да гађа у покрету, са радомстабилизатора, као и ноћу.

Ефикасну ватру и вишенаменскуупотребу оруђа обезбеђује савремениСУВ који садржи: вишеканалне нишан-ске справе са оптичким, ТВ и термалнимканалом – панорамску справу команди-ра и полупанорамску нишанџије опера-тора; дигитални балистички рачунар;блок претварања и комутације видео-сигнала управљања са оптичким влакни-ма преноса слике на мониторе; елек-тронски систем са ласерским вођењеми програматором детонације упаљачапројектила при гађању ваздушних циље-ва; комплекс топовесца, навигације иоријентације; стабилизатор наоружањаза обе равни; командно-управљајуће си-стеме командира и нишанџије за упра-вљање наоружањем.

На сликама, које је објавила компа-нија „Буревестник”, модул АУ-220М„бајкал”, по дизајну и у детаљима се раз-ликује од борбеног модула БМ 57 напрототипском возилу „деривација”. На„бајкалу” су нишанске справе без за-штитног плексигласа и јасно се виде наглави справе пет малих окана: емитераласерских зрака даљиномера, пријемни-ка ласерских зрака даљиномера, емите-ра ласерског снопа за управљање са

21

102

УАС (управљани артиљеријски пројек-тил), окна објектива термалне и ТВ ка-мере.

двоструко ефикаснији топЈедан стари топ калибра 57 mm

С-60 (или С-68), као моћно ПТ/ПА оруђеу Другом светском рату и низ година ка-сније, био је занемарен задње две де-ценије, али је захваљујући ентузијазмуи упорности пројектантско-развојнихоргана у развојним и производнимакомпанијама НПО „Прибор”, као и оце-ни Генералштаба да је калибар 57 mmзнатно ефикаснији од масовно засту-пљеног 30 mm и да има вишеструке мо-гућности и предности, усавршен и узвелике похвале враћен у строј. На цевипозади, изнад облоге, поред регистра-тора кривљења цеви налази се и про-граматор за рад са програмираним де-тонаторима упаљача пројектила.

Аутоматски топ 57 mm остварујекаденцу ватре од 80 до 100 мет/мин,просечно 75 мет/мин. Ефикасно деј-ствује против циљева на земљи на да-љини до 4.000 m (нишанска даљина га-

ђања), по лаким ОБВ до 3.000 m, а по ци-љевима у ваздуху, авионима и хеликоп-терима дозвучне брзине, у дијапазонуод 200 до 6.000 m (у пројекту је 8.000 m),и беспилотним летелицама „дроновима”од 3.000 (5.000) метара. Плафон ефика-сне ватре достиже 4.500 m, што је при-ближно висини напада ЛБА. Крајњи до-мет гађања из топа је 12.000 m (у завр-шном испитивању је побољшани топ до-мета 16 km). Сектор дејства по азимутује 360º, а по вертикали од –5° до +60º(верзија за механизоване јединице), а

–5°до +75° за наменско возило „дерива-ција ПВО”. Борбени комплет топа садр-жи 200 граната, од којих је 80 у аутома-ту за пуњење (по другима само 20 гра-ната су у аутомату). Овај навод није до-вољно убедљив, јер су гранате 57 mmдуге 530 mm, што се тешко уклапа уприказану унутрашњост и потпорнистуб куполе.

Обезбеђене су три врсте граната57×348 SR mm (маса метка 6,61 – 7,40kg,пројектила 2,8kg): тренутно-фугаснаграната 53-УОР-281У, са парчадно-ра-зорним дејством пројектила; панцирно-обележавајућа граната 53-УБР-281У, инајновија, која је приказана као сенза-ција, са управљајућим пројектилом ипрограмираним активирањем упаљача– УАС. Реч је о редизајнираном пројек-тилу тренутно-фугасне гранате53–УОР-281У. Панцирни пројектили супочетне брзине 1.000 m/s, масе 2,8 kg(метак 6,6 kg), имају пробојну моћ пан-цирног челика од 60 до 90 mm/60º на2.000 m до 500 m, а под вертикалнимуглом оклопа од 70 до 110 mm (неки из-вори наводе 130 mm), на истим даљина-ма. Те карактеристике омогућују ефика-сну борбу против ОТ и БВП, а да при то-ме, практички, нема лаких борбених во-зила која могу да опстану на такве по-готке.

Руски аутори наводе да топ кали-бра 57 mm има значајну улогу за дејствона савремене тенкове, примарно по сла-бијим странама оклопа и по нишанскимсистемима (рафал од два-три пројекти-ла обезвређује функције нишанских

15. јул 2017.22

справа и девастира борбену способносттенка). Како је борбени модул БМ 57mm АУ-220М „бајкал” кандидат зауградњу и на перспективна ОБВ новегенерације, на пример БМП „курганец-25”, у току је адаптација модула за лан-сер ПОР с најновијом генерацијом ПОракета „корнет-Д”.

нови метак са навођеним пројектилом – уаC Управљајући артиљеријски пројек-

тил УАС са програмираним упаљачем задејство по циљевима у ваздуху, који јеразвила компанија НПО „Прибор” (у са-ставу концерна „Техмаш”), не разликујесе знатно споља од стандардних пројек-тила. Гранате се пакују у муницијски ма-газин топа и испаљују из олучене цеви 57милиметара. Пројектилом се управља поласерском снопу. Маса гранате је 6,6 или7,4 kg, пројектила 4,4 kg, експлозивногдела 2,0 kg, експлозивног пуњења 0,4 kg(приближно пуњењу калибра 76 mm).Обе врсте пројектила су дужине 536mm, али је кошуљица УАС тања, лакша идужа (350 mm, уместо 258), да би прими-ла веће експлозивно пуњење, челичнекуглице и електронске системе за наво-ђење и програмирање активирања

упаљача. Челичне куглице (више од хи-љаду) могле би да се замене куглицамаод тврде специјалне пластике. Почет-на брзина пројектила смањена је на700 m/s ради прецизнијег управљања ипрограмирања дистанце активирањаупаљача до циља.

Пројектил УАС може да се наводина два начина: први, по методу „тритачке” (око оператора/нишанска озна-ка – пројектил – нишанска тачка/циљ)кориговањем трајекторије лета про-јектила ради поготка у циљ, и други на-чин програмирањем електронског си-стема „паметног” упаљача, да аутоном-но (тзв. „вештачком интелигенцијом”)сâм процени одстојање до циља, акти-вира упаљач пре контакта са циљем, унепосредној близини од неколико ме-тара испред. Тада се из пројектиларазлеће мноштво челичних грануалтастварајући облак, којим оштећује циљ.

Пројектил може да се користи иза дејство по живој сили на отвореномпростору. У току је развој гранулата одврло чврсте пластике да би пројектилимао већу количину експлозива и биоефикаснији. Такође, отворен јe истра-живачко-развојни задатак за исти си-стем програмирања и вођења пројек-тила у калибру 30 mm, што претстављавелики изазов – да се у дупло мањипројектил уграде електронски сензори

„паметног” упаљача с „вештачко инте-лигенцијом”.

У пројектилу УАС уграђен је пријем-ник емисије ласерских зрака из системаза навођење, који има актуатор за отва-рање пераја пројектила на завршниципутање. За откривање, праћење циља инавођење, активирање програмабилногупаљача пројектила, развијен је системпрограмирања и активирања пројектилана задатој путањи, на бази искустава самодернизованим ракетним системомПВО „стрела-10М3”. Систем функциони-ше дејством с места и у кретању, дању иноћу, са ослонцем на функционисање ра-чунарског система и стабилизацију ору-ђа у обе равни. Ласерски канал за наво-ђење има систем за заштиту угла наво-ђења од електронског ометања против-ника. За обарање једнога циља, са 1–2пројектила, на даљинама од 200 m до6.000 m, вероватноћа погађања је од 0,6до 0,8. Трајање ласерског снопа је од 1,0до 1,5 секунде, а са три до четири про-јектила емисија траје дупло више. У обаслучаја навођење пројектила обавља сепо снопу ласерског зрака, који емитујеласерски емитер из комплекса за упра-вљање. Борци сопствене јединице пеша-дије, који би се налазили на земљи, исподвертикалне позиције детонације пројек-тила, при гађању ваздухоплова у ваздуху,неће бити у опасности, ако имају шлемо-ве на глави и заштитне прслуке.

У борбеном модулу 57 mm су дведневно-ноћне нишанске справе с днев-ним, ТВ, термалним и ласерским каналом,електрични стабилизатор наоружања,централни дигитални балистички рачу-нар, метеосензор и електронски системза усклађивање девијације цеви (услед

23

102

загревања) са нишанском линијом (де-флектор). Преношење видео-сигнала изкамера на монитор пулта за управљањенаоружањем једновремено се обавља наоба екрана, командира и нишанџије опе-ратора. Панорамска нишанска справакомандира је 360º по азимуту, а нишан-џије оператора полупанорамска, ограни-ченог сектора по азимуту (лево 90º, де-сно 45º ), по елевацији од –5º до + 65º .

У осматрачком систему је блокпретварања и прорачуна видео-сигна-ла, преношење слике преко оптичкихвлакана на плазма мониторе, рачунар-ски систем за прорачун свих балистич-ких параметара, података о пројектилу,метеоролошких података и девијацијецеви. Нишанске справе имају незави-сну стабилизацију видног поља у обасмера. У систему су и елементи топове-сца, навигације и оријентације, што по-већава брзину спремности за паљбу иотварање прецизније ватре у односу настандардни БМП-3. Уграђен је и елек-тронски уређај за превенцију од ласер-ског озрачења противника, а користесе и БДК за стварање аеросолне заве-

се, за маскирање возила и ометање не-пријатеља у вођењу ПОР.

Погонски уређаји као у бмП-3У возило је уграђен четворотакт-

ни дизел-мотор са течним хлађењем,УТД-29, снаге 368 kW/500КС, којиобезбеђује возилу масе 19,3 тоне +2%,вучну снагу од 25,9КС по тони, чимеомогућује перформансе покретљиво-сти као код БМП-3: максималну брзи-ну на путу од 70 km/h, теренску 45 km/h, на води од 7 до 10 km/h, ауто-номију од 600 km (12 мото-часова); са-влађивање успона до 30°, нагиба до25°, вертикалну препреку од 0,7 m, ровширине 2,2 метра. Возило има амфи-бијска својства и могућност гађања упокрету на води. Примењена је хидро-механичка четворостепена трансмиси-ја. Ходни уређај садржи по шест парипотпорних точкова са независним тор-зионим вешањем и хидрауличнимамортизерима на прва два пара и зад-

њем пару точкова. Као носач гусеницаима по три мала точка са обе стране.Водећи точкови су напред, погонскипозади. Возач може са свога места даподешава затегнутост гусеница, при-лагођавајући их теренским условима.За управљање возилом има ручниуправљач (као код бицикла) са хидрау-личним серво-уређајем за лакше руко-вање. У руским изворима помиње семогућа уградња појачаног мотора УТД-32Т, од 660КС/485kW.

15. јул 2017.24

Возило има стандардне уређаје: ра-дио-уређај, филтровентилациони си-стем за заштиту од НХБ контаминацијеи брзодејствујући систем за детекцију игашење пожара у возилу. По наруџби,уграђује се клима-уређај, а код возила унаоружању руских ОС, возило је опре-мљено грејачем посадног простора иуређајем за хладни старт мотора.

наменско возило Пво– „деривација Пво” Опитно-конструктивни рад на

развоју савременог аутоматског топанаменског за ПВО, калибра 57 mm,ЗАК-57 (Зенитний артиллериский ком-плекс) – „деривација-ПВО” 57mm, раз-вија се као наменско оруђе ПВО у КоВ,из комплекса мобилног топа 2С38 57mm (цев топа индекса 2А90), као кодБМП-3 „деривација”. Tоп има ефика-сну даљину гађања по висини до шесткилометара (у току су завршна испити-вања оруђа домета 8 km), а крајњи до-мет у дејству по циљевима на земљи је-сте 12 km (нова верзија до 16 km), штопревазилази стандарде познатих ору-ђа тога или нешто мањега калибра.Moдул АУ-220М има сектор дејства поазимуту 360º, а по елевацији од –5° до+75º. Ова наменска варијанта оруђаПВО – „деривације ПВО” требало би,с почетком производње, да замењујестарија самоходна оруђа ПВО типа„шилка” и „тунгуска”, које имају топо-ве 23 и 30 mm, плус ракетне системе.Очекује се да се, због ефикаснијег ау-томатског топа 57 mm, побољша ПВОјединица КоВ, непосредним праћењемили улажењем у састав борбеног по-ретка тих јединица, посебно оклопно-механизованих.

Руски експерти за електронику иаутоматизоване системе ПВО, у анали-зи савремених и перспективних оруђаПВО, објавили су дијаграме кинема-тичких зона погађања нисколетећихваздушних циљева, према којима јеефикасност дејства УАС пројектила то-па ПВО С-60 калибра 57 mm следећа:

– по методу вођења пројектила са„три тачке”: циљева брзине 100 m/s(360 km/h), успешно дејство на даљи-нама до 6.000 m; циљева брзине 200 m/s (648 km/h) на даљинама до

3.000 m; циљева брзине 300 m/s (1.080km/h) до даљине 2.000 m и циљева бр-зине 500 m/s (1.800 km/h) до даљине1.000m, у долазећем лету;

– по методу програмиране тачкедетонације пројектила са електрон-ском интелигенцијом: циљева брзине100 m/s (360 km/h) на даљинама до6.000 m; циљева брзине 200 m/s (648 km/h) на даљинама до 4.000 m; ци-љева брзине 300 m/s (1.080 km/h) надаљинама до 3.400 m и циљева брзине500 m/s (1.800 km/h), у долазећем лету,на даљинама до 1.200 метара.

Ако се наведени подаци прихвате

као релевантни, а при томе испаљује1–2, односно 2–4 пројектила, и пости-жу ефекти погађања циља 0,6–0,8, он-да је то „астрономска разлика” у одно-су на класичне ПВО топове са оптич-ким телескопским и колиматорскимнишанским справама, који би требалода испале читаве серије пројектила (однеколико десетина до неколико стоти-на, чак 2.000 метака, на пример „пра-га” В-3С М53/59 30/2 mm, а топ М-53/70 30/2 mm са модернизованимнишанско-рачунарским и хидраулич-ним уређајем СУВ-а, J171A, око 1.000метака (Бојан Димитријевић) да би сеоборио један авион (практички једнабатерија – један авион). Дакле, очи-гледне су већа ефикасност оруђа „де-ривација ПВО” 57 mm и неупоредивоекономичнија потрошња муниције.

Проблем ПВО јединица КоВ у ру-ским ОС јесте актуелизован, не самозбог већег учешћа ловачко-бомбар-дерске авијације и наменских авионаза борбу против тенкова и других бор-бених средстава на земљи, него је свевећи број беспилотних наоружаних ле-телица, дронова и квадрокоптера, та-кође наоружаних са УБС, чија цена јечесто нижа од цене једног ракетногпројектила ПВО. Повећано занимањеза такве летелице и њихово присуствоизнад распореда јединица КоВ имазначаја, поред извиђања и доставља-ња података артиљерији и ракетним је-

диницама за ватрену подршку, и затошто се беспилотне летелице користеи за директне нападе на борбена вози-ла и друге објекте на земљи. Због тогаи других тактичких и оперативних раз-лога у руским ОС одлучено је да се ста-ри аутоматски топ 57 mm С-60 унапре-ди и као ефикасније оруђе од топова30 mm уведе у наоружање и допунипразнину наменских оруђа за ПВО тру-па. Према званичницима компанија ко-је учествују у развоју овога системаПВО, очекује се да ће све процедуре иверификације бити завршене у наред-не две године, те да би прва серијскаоруђа „деривација ПВО” могла да сеуведу у оперативну употребу 2020. го-дине. ƒ

Милосав Ц. ЂОРЂЕВИЋ

25

102

Снајперска пушка у комплету личног наоружања

15. јул 2017.26

одбрана небанад балканом

тандерболти у Јрв (2)

од 1952. до 1961. југословенске ознаке носило је 125 „тандерболта” из америчке војне помоћи и 25 авиона преузетих из француских вишкова. за разлику од авиона из„пакета” америчке помоћи, који су били унифицирани, авионииз Француске били су у три подваријанте – F-47D-28RE, 30RAи RE. најстарији је произведен 14. јула 1944, а најмлађи 13. августа 1945. године. летели су више од америчких авиона – најмање коришћени авион имао је 249 часова утрошеногресурса, а највише коришћен 648 часова и 40 минута налета.

упрвом таласу пријема помоћи изСАД било је планирано да се 125„тандерболта” уврсти у једини-це ЈРВ у првој години програмакао хитно ојачање. Авиони иза-брани за ЈРВ прво су прошли де-

таљан технички преглед, односно у тер-минима америчких техничара тог време-на „преглед и поправку по потреби” (In -spec tion and re pa ir as ne ce ses sary – IRAN).Сви „тандерболти” из америчке војне по-моћи били су из касних серија F-47D-40-RA са моторима R-2800-59 снаге 2.000 КС.Произведени су од јануара до јула 1945.године. Већина авиона носили су датумепроизводње из петог и шестог месеца по-следње године Другог светског рата.

Реч је о солидно одржаваној техни-ци и укључујући налет после прегледа,авиони су имали, зависно од примерка допримерка, од 50 до 389 часова утрошеногресурса. Имали су радио-станице старогчетвороканалног модела SCR-522 или у товреме савремене осмоканалне радио-ста-нице AN/ARC-3, које су педесетих годинауведене у ЈРВ као стандардни уређаји навећини летелица. Обе радио-станице ко-ристиле су фреквентно подручје 100–156MHz. За навигацију су имали радио-нави-

гацијски уређај „детрола 438” фреквент-ног подручја 190–400 KHz за пријем сиг-нала радио-фарова. За рад са гониоме-тром користила се радио-станица. Наавионе су уграђени нишани К-14 и „нарк-23” са две мрежице – левом фик-сном, за бомбардовање из бришућег ле-та и понирања, и десном покретном, загађање циљева у ваздуху за које је ни-шан аутоматски заузимао потребноугловно претицање.

У крилима „тандерболти” су ималиосам митраљеза „колт-браунинг” (Colt-Brow ning) М2 12,7 mm са 267 метака поцеви. На два поткрилна носача качиле сусе бомбе масе до 910 килограма, а на под-трупном носачу бомба масе до 227 кило-грама. На сва три носача алтернативнитерет били су додатни резервоари за го-риво. Десет поткрилних ракетних носачапредвиђени су се ракетна зрна HVAR-5,код нас познате „хваровке”.

моћне машинеЗа југословенске прилике почетком

педесетих година „тандерболти” су би-ли моћне машине, посебно упогледу односа ва-

27

102

трене моћи и тактичког радијуса – авионса пуним борбеним теретом могао је даизврши задатак на удаљености до 396 kmи да се врати у базу крстарећи на висини3.050 m брзином од 345 km/h. Као услов-ни недостатак авиона у ЈРВ, које је ималосиромашну инфраструктуру, може сеузети зависност од полетно-слетних ста-за са чврстом подлогом или квалитетноуређених аеродрома са травнатом под-логом. То је сузило избор аеродрома по-годних за базирање тих авиона. Тај про-блем утицао је на избор јединица за пре-оружање. Првих шест пукова преоружа-них на „тандерболта” 1952. биле су једи-нице са аеродрома који су за тадашњеприлике били солидно уређени и на који-ма се у време доласка авиона градила илисе планирала градња бетонске полетно-слетне стазе. Били су то 83. пук са аеро-дрома у Пули и 172. пук са Земуника, обејединице из састава 21. дивизије задуже-не за подршку Ратној морнарици. Затим,преоружани су 94. и 198. пук, јединице 39.дивизије, која је у време пријема нове тех-нике добила нову „адресу” – аеродром Пе-тровац. На „тандерболте” су прешли и111. пук 37. дивизије на аеродрому Цер-кље и 150. пук 29. дивизије на аеродромуНиш.

Први „тандерболти” за ЈРВ стигли су31. децембра 1951. у Пулу, укрцани на

амерички носач авиона „Кореџидор” (Cor -re gi dor), ветерана борби на Тихом океанукоји је „пензионисан” 30. јула 1946, али је19. маја 1951. реактивиран наменски за за-датке превоза авиона у оквиру МДАП.

„У његовој мрачној утроби лежали суавиони које смо по уговору добили као по-моћ из САД. Ускоро су се они нашли на јед-ном нашем аеродрому. Стајали су у дугач-ким редовима. Били су нови, сребрнасто-бели, са нашим ознакама још свежим одбоје”, писало је у илустрованом војном ли-сту „Фронт”, уз низ похвала пилотима забрзу преобуку у којој су за 45 дана овлада-ли новим авионима.

Као најважнија одлика авиона истак-нуто је снажно наоружање: „Тешко онојколони тенкова коју ескадрила ’тандер-болта’ ухвати на маршу”. И за закључакчланка наведено је да су „Ловци бомбар-дери драгоцен савезник пешака. Једна

15. јул 2017.28

Авиони одређени за војну помоћ „коконизирани” су (херметички заштићенипокривком од пластичне масе) и укрцавани на бродове у Њујорку. Зависно од при-лике, били су то носач авиона „Cor re gi dor” или трговачки бродови, на пример „Ex -cel lency”, који је 28. децембра 1951. кренуо преко океана са седам авиона. Затимје у јануару 1952. године по шест авиона укрцано на бродове „Mo li ne Vic tory” и„Keysto ne Sta te” итд. Од почетка 1952. године „тандерболте” су превозили и југо-словенски трговачки бродови. После преласка океана и Средоземног мора бродо-ви су искрцавани у Пули. Авиони су пребацивани у хидробазу или до аеродрома уПули на прање слатком водом и техничке радове и затим су предавани у једини-це. У међувремену, авиони су добили ознаке ЈРВ и евиденцијске бројеве у секвен-ци од 13101 до 13125.

Током превоза авиона показало се да су точкови слабо заштићени од морскеводе. У једном извештају од 23. фебруара 1952. наведено је да је на 20 авионаутврђена корозија. Касније су се појавили проблеми са заштитом носача дефлек-тора елисе. Последњи авион број 13125 примљен је 4. марта 1953, када је искр-цан са брода „Ex press”. Приликом пријема недостајао је авионски часовник, којије вероватно био интересантан неком од морнара који је током превоза имао при-лике да баци поглед на кабину.

Прецизност на делу

ескадрила ’тандерболта’ вреди више однеколико батерија топова”.

И гледиште ЈРВ било је у складу сацитираним чланком – „тандерболт” је сма-тран за високовредно средство и као ло-вац и као авион за подршку. Зато је уло-жен велики труд у брзо освајање технике.То није био лак задатак, јер су са „тандер-болтом” морале да се прихвате нове ан-глосаксонске мерне јединице, стриктненорме у одржавању сложене технике и ви-соке перформансе авиона које је требалонаучити и користити.

За освајање „тандерболта” на аеро-дрому Пула формиран је привремени цен-тар за преобуку са ослонцем на 83. ловач-ки авио-пук, који је био прва јединица иза-брана за прелазак на нову технику. У товреме у пуку су летели ловци немачке про-изводње „месершмит 109Г”, који су свевише показивали знаке истрошености, пасу „тандерболти” дошли у право вре-

ме, а 15 пилота одређено је за прео-буку.

Командант 83. пука мајор Никола Ву-чевић водио је центар у који су из САД до-шли пилоти са курса преобуке завршеног7. фебруара 1952. године. Најпре је про-ведена теоретска обука, а у међувременуавиони су искрцавани са бродова у пулскојлуци и пребацивани на аеродром на при-прему за летење. Први „тандерболти” по-летели су у марту 1952. са аеродрома Пу-ла. Двадесет авиона задужено је 83. пукуза потребе центра.

Једини двоседи који су били погодниза преобуку пилота на „тандерболта” би-ли су „харвард”, који су 1945. године при-мљени од Британаца као део ратне помо-ћи. Почетком 1952. године четири „хар-варда” коришћена су у панчевачком 103.извиђачком пуку за тренажу и помоћне за-датке. Презадужени су 83. пуку, којем субили потребни за лакши прелазак на „тан-дерболте”. У почетку, пилоти су одмах по-сле теоретске обуке и курса на „харварду”седали у „тандерболтову” кабину и на пр-ве летове одлазили су заједно слушалацкурса и наставник.

Током преобуке догодила се прва ка-тастрофа на југословенским „тандербол-тима” – 23. априла 1952. на авиону број12023 погинуо је Мркоје Ракочевић, офи-цир 39. дивизије, који је био привременоангажован у центру после курса у САД. Ра-кочевић је полетео на увежбавање техни-ке пилотирања у зони. Током слетања,због квара на акумулатору авион је про-пао, ударио мотором у земљу, преврнуо сеи кабина је усмртила пилота.

од вардара до триглаваЗа одбрану источног и јужног дела

земље преоружана су два од три пука 39. дивизије са аеродрома Петровац. Напреобуку су отишли изабрани пилоти„јак-9П” из 94. пука и „јак-3” из 198. пу-ка. У историји 198. пука забележено јекако су „тандерболти” дочекани јуна1952. године:

„Људство је овај моменат жељно оче-кивало, тако да се дан доласка претвориоу опште весеље целога аеродрома. У ва-здуху се најзад чује ’Море’, ’Море’, ја ’Га-леб’, сви углас викнуше ето их и тачно на-

кон пар минута угледаше два бела авиона.За очи присутних нови и непознати удари-ли су један па други бирсанац и најзад наслетање. Пилоти су зарулали на стајанку,из кабине појавише се потпуковник Лекић(командант пука) и капетан Лека (коман-дир 3. ескадриле)”.

Под вођством Лекића, раније вођетима југословенских пилота на преобуци уСАД, формиран је центар за преобукуглавнине пилота и техничара 39. дивизије.Већ током јуна 1952. дивизија је преузела31 „тандерболт” и два „харварда”.

По плану преоружања трећа дивизи-ја на „тандерболтима” била је 37. дивизи-ја, која је имала три пука „иљушина 2”, по-знатих „штурмовика”. За почетак 111. пукодређен је за преобуку, која је проведенаод марта до августа 1952. године. Већ у ју-ну све „штурмовике” презадужили су упреостала два пука дивизије, а у августу супримили 19 „тандерболта” из контингентапристиглог из САД. Од 2. до 7. новембра1952. пук је био задужен за посебан зада-так – заштиту Загреба у време одржавања6. конгреса Комунистичке партије Југосла-вије, на којој је владајућа политичка орга-низација преименована у Савез комунистаЈугославије.

У међувремену, на преобуку су дошлиприпадници 172. пука 21. дивизије са Зе-муника, јединице која је користила немач-ке ловце „месершмит 109Г”. Искусни пи-лоти пука изабрани су за један посебан за-датак – прелет истрошених ловаца на рас-ходовање у Рајловац преко босанских пла-нина. Када су се решили „месершмита”,пилоти и техничари дошли су 1. септембра1952. у Пулу на обуку за „тандерболте”.Преобуку је завршио 21 пилот.

На двадесет „тандерболта”, који судодељени 172. пуку, пилоти су прелетели21. новембра из Пуле на Земуник. Осимприпадника пет пукова који су преобукупрошли у пулском центру, у првом таласупреоружања на „тандерболт” један пук ни-шке 29. дивизије овладао је новим авио-ном уз помоћ припадника 39. дивизије. Речје о 150. пуку који је наменски формиранза пријем нове технике фебруара 1952. иза почетак попуњен људством из два већпостојећа пука „штурмовицима” до прела-ска на „тандерболта”. Одлука да се фор-мира наменски јединица за пријем новетехнике подудара се временски са завр-

29

102

шним радовима на градњи ПСС са тврдомподлогом у Нишу и постављењем новихсредстава за навигацију и везу. Савреме-на база била је потребна за потпуно иско-ришћење потенцијала „тандерболта”.

Осим 125 авиона из америчких ви-шкова, примљено је 25 авиона из Францу-ске, па је августа 1953. у инвентару ЈРВбио максимални број од 140 „тандербол-та”. У то време 110 авиона било је поде-љено између шест пукова и једне трена-жне ескадриле, два авиона била су заду-жена у ВОЦ, три су била на поправкама узаводима, а авиони из Француске припре-мани су за примопредају јединицама.

Треба истаћи да југословенски пуко-ви почетком педесетих година прошлогвека нису били еквиваленти пуковима Ис-точног блока, који су по пуној материјал-ној формацији имали 40 авиона – већ језбог лимитираних количина технике фор-мација предвиђала само 26 борбених итри одговарајућа тренажна авиона, и јошдевет ненаоружаних школских авиона.Пријемом америчке технике диверсифи-коване између више јединица, пукови субили еквиваленти сквадрона РВ САД, којису имали, по таблицама, 24 авиона. Премаподацима за 1. октобар 1953. пукови ЈРВимали су од 14 до 21 „тандерболта”, што

је знатно нижа стварна попуна од форма-цијске.

златно време тандерболтаЕфикасност „тандерболта” у две на-

мене – на ловачким задацима и ватренојподршци – требало је да буде главни адутза јачање ЈРВ према америчким планови-ма. У складу са наменом, пукови који суизабрани за преобуку, а који су до тада би-ли ловачки или јуришни, преименовани суу ловачко-бомбардерске јединице. Од тогвремена у нашој авијацији користи се тер-мин ловац бомбардер. У време када су„тандерболти” били најмоћније средствоу ЈРВ борбена обука се извршавала дина-мично по обе намене.

Примери који одсликавају атмосферутог доба су теме осам ескадрилских так-тичких вежби које је извео 94. пук 1953.године – 24. јануара пилоти „тандерболта”полетали су на пресретање из дежурстваи увежбавали су одбрану важних војнихобјеката у садејству са противавионскомартиљеријом, а од марта до јуна одржанесу четири вежбе удара по тенковима и ар-тиљерији, затим пребазирање и удар по

жељезничкој станици и складиштима идве вежбе ешалонираног удара бомбама имитраљезима по станици у Кривом Долу.Дејствовало је 12 авиона из 94. пука и 12авиона из 198. пука, који су са 24 бомбепогодили 24 циља. Налете југословенскихпилота пратили су амерички официри, ко-ји су наводно поднели врло повољне изве-штаје претпостављенима о томе како се уЈРВ овладало „тандерболтима”.

На пуковској вежби 21. јула пилоти„тандерболта” полетали су на пресретач-ке задатке, а на другој пуковској вежби 18. августа увежбавана је пратња и зашти-та других врста авијације од противничкихловаца и обезбеђење матичног аеродро-ма пресретањем.

Велики долет „тандерболта” дао је је-диницама знатну слободу маневра у одно-су на период када се летело на „јаковима”који су били „кратког даха”. Зато су на јед-ној од пуковских вежби пилоти 94. пукапрво прелетели од Петровца, слетели уБања Луку и наставили до Плеса, где су сепопунили горивом. Затим су наоружанимавионима прелетели до полигона Бољевац,дејствовали по метама и вратили се на ма-тични аеродром.

Уз све наведене вежбе, 94. пук био јеједна од јединица које су учествовале на

15. јул 2017.30

Француске антинацистичке снагеу Северној Африци добиле су од Аме-риканца марта 1944. године прве од446 „тандерболта” из ратног пакета по-моћи. После искрцавања у јужнојФранцуској, августа 1944, „тандербол-ти” су постепено пребачени из Афри-ке. Пратили су савезнике у продору доНемачке и тамо су остали све до краја1949. године, када су враћени у Фран-цуску после пренаоружања на новемлазне авионе. Резервне јединице за-држале су „тандерболте” за потребеобуке пилота резервиста. Од тих авио-на, 25 комада је изузето и 1953. преда-то ЈРВ. За разлику од авиона из „паке-та” америчке помоћи који су били уни-фицирани, авиони из Француске билису у три подваријанте – F-47D-28RE,30RA и RE. Најстарији је произведен 14.

јула 1944, а најмлађи 13. августа 1945.године. Летели су више од америчкихавиона – најмање коришћени имао је249 часова утрошеног ресурса, већинавише од 550 часова, а највише искори-шћен авион 648 часова и 40 минута на-лета.

Пилоти су дошли по авионе уФранцуску базу Шартр (Char tres) и по-летали су у предвођени америчкимбомбардером B-26 Ma ra u der прекоФирстенфелдбрика (Fürsten fel dbruck) уБаварској до Церкља. Пребацивани суу три турнуса – по осам авиона 6. и 8.августа и девет авиона 18. августа1953. године.

Авиони су прелетели у Пулу, где супосле прегледа примљени и установље-но је да су у „јако запуштеном, прљавоми доста оксидираном” стању, како је за-кључила комисија команде вида. Нису

имали митраљезе, нишан, фото-киномитраљез, пријемнике, часовнике, ла-рингофоне и слушалице, сигналне пи-штоље, торбице за ракете и пратећуземаљску технику. Део авиона имао јефранцуске радио-станице, које су ски-нуте. Авиони из трећег турнуса нисуимали ни радио-станицу, ни антену иклизаче школских ракета.

Авиони су дошли без наоружањаи поткрилних носача и те „французе”,како су их звали у јединицима, користи-ли су за тренажне летове и извиђањевремена. Касније су доведени на пуниборбени стандард као и остали „тан-дерболти”. У Француској су „тандер-болта” враћени у активне јединице1956, због разбуктавања побуне у Ал-жиру, где су наредне четири године ко-ришћени су у рату против гериле.

Французи

највећем маневру ЈНА одржаном у загре-бачкој војној области од 14. до 23. септем-бра 1953. године. У припреми маневра пукје пребазиран на аеродром Церкље и то-ком динамике подржавао је падобранскидесант и дејствовао на полигону Св. ИванЗелина.

Током 1953. године авиони 94. пукабили су на свим задацима у ваздуху 2.986часова. Имали су три удеса, од којих је је-дан био фаталан по пилота. Суседни 198.пук из 39. дивизије те године имао је 2.762часа налета и извршавао је сличне задат-ке са примерном ефикасношћу. Једна одвежби за памћење био је лет од Петровца

31

102

Пукови су по начелу постепености у обуци прво савладали задатке у пару иодељењу. У борбеној обуци на „тандерболтима” уобичајени задаци били су у са-ставу одељења, али летело се и у већим групама – у два одељења са осам авиона иескадрилском поретку са 12 авиона. Затим су прелазили на гађање – ракетирањеи бомбардовање земаљских циљева и гађање ваздушне вучне мете. Педесетих го-дина прошлог века било је уобичајено бомбардовање из бришућег лета са 100фита висине у саставу одељења и из понирања са 3.000–3.500 фита.

Средином педесетих година прошлог века од пилота се очекивало да погодемету сваком бомбом, а као пример ефикасности у гађању ваздушних мета пилоти198. пука имали су 1953. године – 30–40 погодака у мету на једном излазу.

После преобуке првих пукова 1952. године, престао је са радом центар у Пу-ли и задатке обуке преузеле су борбене јединице. Као самосталне јединице у ди-визијама 1953. године формиране су тренажне ескадриле, које су задужене заобуку нових пилота „тандерболта”. За потребе почетног дела преобуке у трена-жним ескадрилама проверавана је техника пилотирања на двоседом „харварду”.

обука

са бомбардовањем колоне у покрету кодОбреновца, када је од 40 избачених бом-би, 36 погодило циљ.

Једнако вредно радили су припадни-ци пукова на Земунику са тежиштем обу-ке на задацима подршке Ратној морнари-ци. У то време најбројнији део флоте чи-нили су торпедни чамци (ТЧ), који су има-ли задатак да масовним ударом, уз подр-шку авијације, зауставе противничке бро-дове већих димензија и борбене моћи. Уатмосфери тензија око статуса Трста нијесе скривало да је противник један једини– Италија.

На вежбама 172. пука у лето 1953.проигравана је подршка „тандерболта”препаду ТЧ на разараче у саставу пука. Навежби 21. дивизије 20. августа 1953. „тан-дерболти” су дејствовали по ратним бро-довима који су штитили десант „плаве”стране код Рогознице. Једна од новина уобуци 172. пука било је летење у ИФРусловима. Командант пука Томаш Самар-џић одлучио је да део искусних пилота ле-ти у ИФР условима (ограничене видљиво-сти), и у сумрак и ноћу. Када су за то са-знали у команди 21. дивизије забранилису да се настави с тим потпуно новим ви-дом обуке, који је касније, педесетих го-дина, постао референца 172. пука, али намлазним авионима Ф-84Г „тандерџет”.

Важан задатак протоколарне приро-де који је 29. и 30. марта 1953. извео 172.пук било је обезбеђење врховног коман-данта маршала Тита у повратку из ВеликеБританије на пловидби школским бродом„Галеб” од Средоземног мора до Сплита,где је приређен масовни свечани дочек.Пилоти су имали задатак да оду што дубљепрема отвореном мору, према Отранту, изато је јединица пребазирана на аеродрому Титограду, који је био најјужнија тачкапогодна за полетање. На заштити Титовогброда, осим „тандерболта”, летеле су по-саде двомоторних авиона „москито” из 97.пука, „братске” јединице 21. дивизије, за-дужене за подршку Ратној морнарици.Авиони два пука на смену су летели изнадброда „Галеб”.

У летачкој сезони 1954. године пуко-ви „тандерболта” били су у пуној „конди-цији” и неретко су извођене вежбе у саста-ву пукова. У првом делу године на „тандер-болтима” је летело седам пукова, јер је пре-оружана још једна јединица – 81. пук ни-шке 29. дивизије.

На вежбе су позивани представницисавезника и у знаку блиске сарадње, уоквиру Балканског пакта, делегацији изТурске маја 1954. године приказано је деј-ство 29. дивизије са два пука „тандербол-та” и једним пуком Ил-2. А „резултати овевежбе задивили су, како наше тако и стра-не посматраче”, пише у званичном исто-ријату 29. дивизије.

Карактеристичан пример тог време-на била је вежба „Истра”, одржана јуна1954, на којој је 83. пук полетео са Зему-ника на удар по аеродрому Дивача, у Сло-

венији (симулираном италијанском аеро-дрому), са 20 авиона у дејству по циљеви-ма на земљи и четири авиона, која су билау ловачкој заштити ударног састава у зонипатролирања на висини од 3.000 фита.

У складу са притиском Источног бло-ка процењивало се да ће „тандерболти”имати кључну улогу у изолацији бојишта изато су теме вежби биле удари по желе-зничким чворовима и станицама. ƒ

Александар РАДИЋ(Наставак у идућем броју)

15. јул 2017.32

У лето 1953. године проблем ста-туса Слободне територије Трста пре-тио је да прерасте у озбиљну кризу. Ви-ше покушаја да се преговорима дође дорешења није дало резултате, а итали-јанска влада одобрила је план „Делта”за војно заузимање Зоне „А”, односнограда Трста и околине, где су се нала-зиле америчке и британске снаге. У Зо-ни „Б” – Истри и словеначком приморју– биле су ограничене јединице ЈНА. Ујугословенским градовима одржаванесу демонстрације подршке, чију атмос-феру најбоље и данас представља паро-ла „Живот дамо, Трст не дамо”. Када јејугословенског врха сазнао за план„Делта” наређено је да се делови ЈНАпреведу у повишену готовост и да се,између осталих одлука, енергично де-лује против италијанске авијације акоповреди ваздушни простор над Зоном„Б” и по дубини југословенског тери-торија.

У складу са наредбом, у борбеномдежурству од ноћи 8/9. октобра 1953. уготовости су била три пука „тандербол-та” у Церкљу, Пули и Земунику. Одлу-чено је да се концентришу снаге за по-дршку у Церкљу и 83. пук је 13. окто-бра прелетео на великој висини изнадоблачности која је потпуно прекриваламаршруту Пула – Сењ – Двор на Уни –Самобор – Церкље. Прва ескадрила172. пука пребазирана је на аеродром уПули под командом Момчила Никићакао замена за предислоцирани 83. пук.Он је водио прво одељење које је ди-ректно потчињено Командни Ескадре,

у чијем су саставу били готово сви југо-словенски ратни бродови.

Штаб пука са две ескадриле био јена матичном аеродрому Земуник, одлу-чан и припремљен да сваког моментакрене у одбрану земље. У данима кризепилоти „тандерболта” летели су на па-тролне задатке дуж границе и извиђа-ња у „потпуно ратним условима”, какоје наведено у историји 172. пука. Једанод задатака за све јединице био је дапилоти што боље проуче терене у бли-зини границе где се очекивало да ће би-ти поприште сукоба. Пилоти два пукаиз Церкља у цивилној одећи довезенису камионима до Нове Горице да осмо-тре терен.

За Ратну морнарицу од велике ва-жности било је да увежба садејство по-морских снага са авијацијским једини-цама. Зато су пилоти 172. пука извеливежбу са ратним бродовима, који су би-ли на маршу уз обале Истре и гађањена полигону Камено.

У атмосфери напетости пар „тан-дерболта” улетео је дубоко у ваздушнипростор Италије – из дежурства у при-правности број 2, са аеродрома у Пулиполетели су Никић и његов пратилацНикола Јовановић на пресератње авио-на, који су радари осмотрили да се при-ближава југословенској граници. Пар„тандерболта” прелетео је у сумракТрст и летео према Венецији, где се на-лазила концентрација италијанских по-морских снага. Пилоти су се на наред-бу са земље вратили на аеродром и сле-тели по ноћи.

у одбрани истре