Из садржаја

4. АКТИВНОСТИПЕТА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА „СУЗА”

10. ОДАЛОВИЋ:НА СПИСКУ ВИШЕ СРБА НЕГО ХРВАТА

37. ВЛАДИКА ДАЛМАТИНСКИВРАТИТИ ИКОНЕ У ХРВАТСКУ КАД И ПРОГНАНЕ СРБЕ

40. ПОЕЗИЈАСЛАВОНИЈО МОЈА МИЛА

17.-28. ДОКУМЕНТАСПИСАК НЕСТАЛИХ И ИДЕНТИФИКОВАНИХСРБА СТРАДАЛИХ У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ

30. ЗЛОЧИНИБРАТИЋУ ЗОРАНУ ПРЕКЛАЛИ ВРАТ РАЗБИЈЕНОМ ЧА-ШОМ

11. САВО ШТРБАЦ:ЖМУРИЛИ НА НЕСТАЛЕ СРБЕ

32. СУДБИНЕМИРКО, КОСТА И РАНКО

3. ЧЕДОМИР МАРИЋ, савјетник удружењаЈУБИЛАРНИ БРОЈ „СУЗЕ”

Аутор знака:

Фотографије на корицамаСаша Чолић и Марко Рупена

УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦАНЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ЛИЦА

„СУЗА”Ломина 4, Београд

Тел./факс: 011/362-1542имејл: afmpkr95@verat.net

www.afmpkr.org.rs

Предсједница удружењаДрагана Ђукић

СекретаркаЉиљана Радиновић

Управни одборМара Беадер, Нена

Благојевић, Нада Бодирога,Мира Деветак, Душанка

Којић, Драган Пјевач, БранкаХинић и Владо Шашо

Главни и одговорни уредникЧедомир Марић

УредникРаде Матијаш

Техничко уређивање и преломИгор Маринковић

ЛекторкаСандра Шаре

Компјутерска обрадаЉиљана Радиновић

Штампа„Спринт” Београд

Тираж 2000

текући рачун: 205-9077-17девизни рачун: 00-708-0003446.7IBAM RS 35205007080003446726

Комерцијална банка – Београд

SUZA 1

Перо Чимбур

Задржавамо право да интервени-шемо на преузетим текстовима услучају концептуалних грешака.

Часопис је бесплатан

2. УМЈЕСТО УВОДНИКАЗАБОРАВИТЕ „ОЛУЈУ”

SUZA

УМЈЕСТО УВОДНИКА

2

„Да Хр ват ска ни је хтје ла рат, не би га ни би ло“ – тери је чи пред сјед ни ка Хр ват ске Фра ње Туђ ма на нами тин гу у За гре бу 1995. го ди не кадa се про сла вља -ла хр ват ска по бје да у Ра ту у Хр ват ској оп ште по зна -те су. Ме ђу тим, и да ље се ма ни пу ли ше пра вимузро ци ма и ци ље ви ма хр ват ских на па да на Кра ји нуко ди ра них као „Бље сак“ и „Олу ја“. На и ме, та да јеуби је но око 3.000 Ср ба из Ре пу бли ке Срп ске Кра ји -не, под руч ја ко је је би ло под за шти том Ује ди ње нихна ци ја, а још се упор но твр ди да је кри ви ца на Ср би -ма Кра ји шни ци ма.

Опе ра ци ји „Бље сак“, зло чи ну у за пад ној Сла во ни ји1. ма ја 1995. го ди не по све ћен је овај број „Су зе“, ко -ја се због ве ли ког бро ја по ги ну лих и не ста лих Кра ји -шни ка и 20 го ди на касније чи та у су за ма.

Ва шем увод ни ча ру је из пр ве ру ке по знат спо ра зумо пре ки ду ва тре у ру ској ам ба са ди у За гре бу од 29.мар та 1994. да Ре пу бли ка Срп ска Кра ји на и Хр ват -ска поч ну при вред но са ра ђи ва ти. При то ме је нај ва -жни је би ло да власт из Кни на пу сти во ду граду За -дру из Зр ма ње код Об ров ца, да Хи дро е лек тра на„Об ро вац“ до би је опра вље ни ге не ра тор из За гре баи да се отво ри ау то пут За греб –Бе о град, ње го ва ди -о ни ца пре ко Оку ча на. Срп ска стра на је би ла ве о мако о пе ра тив на: За дар је до био во ду, об ро вач ка хи -дро е лек тра на ге не ра тор, а отво рен је и са о бра ћајау то пу тем За греб –Бе о град на спор ној ди о ни ци крозза пад ну Сла во ни ју.

Фра њи Туђ ма ну, та да шњем ми ни стру од бра не Шу -шку, као ни ге не ра лу Бо бет ку, срп ска ко о пе ра тив -ност ни је од го ва ра ла јер би – пре ма За гре бач комспо ра зу му – по том усли је ди ли пре го во ри о по ли тич -ком рје ше њу спо ра кра ји шких Ср ба и За гре ба. Ме ђу -тим, хр ват ском др жав ном вр ху би ла је по треб на хр -ват ска др жа ва без срп ске на ци је, што је „Бље ском“за по чео а „Олу јом“ и за вр шио. Пре ма Шу шко вим ме -мо а ри ма, у ту свр ху 26. апри ла 1995. го ди не ин сце -ни ран је ин ци дент код Нов ске ка да је уби јен Ср бинТи хо мир Бла го је вић из Оку ча на. Због без би јед но -сти, вла да из Кни на је од лу чи ла да за тво ри ау то пут,а на за гре бач ком ае ро дро му „Пле со“ до го во рен јеса ста нак пред сјед ни ка Ми ке ли ћа с хр ват ским пре го -ва ра чи ма, из Кни на је по сла та и са гла сност да сеау то пут по но во отво ри 1. ма ја по што је из За гре баобе ћа но да ин ци де на та ви ше не ће би ти. Ов дје тре -ба ис та ћи да су сви пре го во ри За гре ба и Кни на во -ђе ни уз ак тив но уче шће Ује ди ње них на ци ја, Европ -ске уни је и Кон такт-гру пе. При ли ком пре го во ра на„Пле су“ о отва ра њу ау то пу та, пре ци зи ра но је да ћесе пре го во ри о ре а ли за ци ји оста лих ди је ло ва еко -ном ског до го во ра на ста ви ти 15. ма ја.

Пот пи са но и пре кр ше но – као што је хр ват ски пред -сјед ник Фра њо Туђ ман стал но и чи нио. Умје сто ау -то мо би ла, ау то пу тем су из За гре ба, у зо ру 1. ма ја,сти гли су тен ко ви и смрт за ви ше сто ти на Ср ба. Са -ва је про кр ва ри ла, а крв је на то пи ла и ви ше ки ло ме -та ра ас фалт ног пу та, гдје је не пре ста но ми тра љи ра -

на из бје глич ка ко ло на, од Оку ча на пре ма мо сту спа -са на Са ви код Гра ди шке у Ре пу бли ци Срп ској.Остало је све по зна то: у пи та њу је зло чин над зло -чи ни ма.

И у че му је кри ви ца Ср ба? Хр ват ска де мо крат ска за -јед ни ца ко јој је пред сјед ник био Фра њо Туђ ман осло -бо ди ла је Хр ват ску ова ко: са мо у опе ра ци ја ма „Бље -сак“ и „Олу ја“ не ста ло је ви ше од 300.000 Ср ба. Штанас оче ку је још? Од го вор на то пи та ње ваш увод ни -чар про на ла зи у пр вом па су су ко мен та ра Рат ка Дми -тро ви ћа, глав ног и од го вор ног уред ни ка бе о град скихВе чер њих но во сти (ро ђе ног Ба ниј ца), од лич ног по -зна ва о ца ста ња у Хр ват ској и од но са хрватске др жа -ве пре ма Ср би ма. На слов ко мен та ра гла си „За бо ра -ви те Олу ју“.

– Већ сле де ће го ди не, ре ал но је, Хр ват ски са борусво ји ће за кон по ко јем ће сва ко ко ка же да је ору -жа ни су коб у Хр ват ској де ве де се тих био гра ђан скират, а „Олу ја“ ет нич ко чи шће ње, за вр ши ти у за тво руна нај ма ње пет го ди на. Ма, то је не ко зе за ње? Ни је.Не ко нео зби љан гла сно раз ми шља? Ни то. Пред логје сти гао од пред сед ни ка Жу па ниј ског су да у За гре -бу Ива на Ту ру ди ћа, ко ји ће, то је го то во си гур но, усле де ћој вла ди Хр ват ске (пар ла мен тар ни из бо ри сукра јем ове го ди не) се сти у фо те љу ми ни стра прав дејер по свим ис тра жи ва њи ма те из бо ре до би ће ХДЗ,а Ту ру дић је ње гов играч.o

Р. М.

3SUZA

ЧЕДОМИР МАРИЋ, савјетник удружења

По осни ва њу, на ше Удру -же ње ис та кло је ини ци ја ти ву даиз да је бил тен у ко јем би се об ја -вљи ва ле по је ди но сти о суд би на -ма кра ји шких по ро ди ца, спи ско вине ста лих, ка ко би се ши ри лаисти на о срп ским жр тва ма у ра туу Хрватској.

За идејно рјешење свог за -штит ног зна ка, обра ти ли смо сеПе ри Чим бу ру, но ви на ру и књи -жев ни ку из За гре ба, ро ђе номКни ња ни ну.

По ла зе ћи од ми си је удру -же ња, Пе ро Чим бур је пред ло жиода знак са чи ња ва су за у тач ки ис -под ус клич ни ка, и да буде окру -же на упит ни ци ма. Знак сим бо ли -зу је уз вик по ро ди це на тра гич нуви јест и пу ште ну су зу, а упит ни циука зу ју на не из вје сне суд би не хи -ља да не ста лих Кра ји шни ка.

Тај знак по ста је и зва нич нило го удру же ња, а од 2010. го ди нери јеч „Су за” на ла зи се и у на зи вуудру же ња.

Ау тор зна ка, због пре ра несмр ти 2002. го ди не, на жа лост, ни -је до че као да му уру чи мо за хвал -ни цу, па смо је пост хум но уру чи -ли ње го вој су пру зи на Скуп шти ниудру же ња 2004. го ди не.

Ли ков но рје ше ње на зи вали ста „Су за“ ура дио је сли кар изКни на Здрав ко Мир че та.

Ме ђу на род на ко ми си ја заНе ста ла ли ца (ICMP), са сје ди -штем у Са ра је ву, фи нан си ра ла јебил тен. Та ко смо по че ли да при -пре ма мо и штам па мо пр ви број„Су зе“ већ по чет ком 2000. го ди не.Вр ијед но је спо ме ну ти да су пр вена ше ак тив но сти по мо гли скром -ним нов ча ним при ло зи ма и по је -ди ни Кра ји шни ци, вла сни ци ма -њих фир ми, ко ји ма смо по све ти -ли стра ни це у пр вим из да њи мабил те на „Су за“.

У при пре ми, штам па њу иди стри бу ци ји пр вог бро ја „Су зе“,по чет не ко ра ке на пра вио је тимко ји су чли ни ли: Че до мир Ма рић,пред сјед ник удру же ња; Дра га наРа ди но вић-Про тић, се кре тар ка;Ра де Ма ти јаш, уред ник; Здрав коМир че та, тех нич ки уред ник; Сан -дра Ша ре, лек тор ка; Да ни јел Ми -лан ко вић, ком пју тер ска об ра да;Игор Ма рин ко вић и Бо же на Ми -ли во је вић, са рад ни ци. Са ставуре ђи вач ког ти ма вре ме ном семи је њао.

Док ис пи су јем ове ре до ве,на ви ру ми сје ћа ња на пре ђе ни путод пр вог до овог ју би лар ног бро ја„Су зе“. Па жљи ви хро ни ча ри мо глису при мје ти ти да смо за гла вља на -слов них стра на „Су зе“ ми је ња ли удва на вра та због про мје не на зи ваудру же ња, а од два де сет че твр тогбро ја, пре шли смо на штам па њебил те на ћи ри лич ним пи смом.Про мје не су вр ше не као по тре бапри ла го ђа ва ња вре ме ну и про сто -ру дје ло ва ња Удру же ња или на че -ли ма до на то ра. До на ци ја ма ICMP-a, све до кра ја 2003. го ди не из да -ва ли смо „Су зу“ тро мје сеч но, а по -сли је је по др шку за тро мје сеч ноиз да ва ње на ста вио МКЦК, све до2007. Го ди не, од ка да по ме ну тидо на тор сма њу је до на ци ју, па си -лом при ли ка, штам па мо са мо двабро ја го ди шње.

За 2013. и 2014. го ди ну, по -ред два ре дов на бро ја, за хва љу -ју ћи Ко ме са ри ја ту за из бе гли цеРе пу бли ке Ср би је, обез бије ди лисмо сред ства за штам па ње и тре -ћег, тзв. ав гу стов ског бро ја по во -дом оби ље жа ва ња го ди шњи це

ма сов ног стра да ња Кра ји шни ка(4. ав гу ста).

Кроз све бро је ве „Су зе“ дода нас, успје ли смо за др жа ти кри -те риј при из бо ру те ма за са др жај,да ју ћи пред ност ак тив но сти маудру же ња, суд би на ма по ро ди ца,об ја ви спи ско ва не ста лих, иден -ти фи ка ци ји и са хра на ма, а оста -ле ру бли ке пре ма ак ту ел но стидо га ђа ја. Нај че шће је по на вља нару бли ка До ку мен та, спи ско ви не -ста лих Кра ји шни ка како бисмо до-били што ви ше по врат них ин фор -ма ци ја ко је би по мо гле у про чи -шћа ва њу спи ско ва. Ко ли ко је тобит но, по твр ђу ју при мје ри ко ји супо мо гли да не ка име на ски не мо сли сте тра же ња, би ло да су у пи -та њу би ли ри је ше ни слу ча је виили су се осо бе са спи ска на ла зи -ле ме ђу жи ви ма. За то и овом при -ли ком апе лу је мо:

Обра ти те па жњу на об ја -вље ње спи ско ве, кон сул туј тесе с при ја те љи ма, ком ши ја мапри ли ком про вје ре по да та кака ко би нам спи ско ви би ли штова лид ни ји.

С об зи ром на то да се овајброј из да је уо чи два де се те го ди -шњи це стра да ња и про го на срп скогна ро да из за пад не Сла во ни је, ди је -ло ви са др жа ја под сје ћа ју чи та о цена тра гич не по сље ди це пр во мај скеагре си је хр ват ске вој ске. У ру бли циСуд би не об ја вљу је мо при че по ро -ди ца ко је ука зу ју на по чи ње не зло -чи не. А под ру бли ком До ку мен таоб ја вљу је мо спи сак срп ских жр та -ва у за пад ној Сла во ни ји1991–1995. го ди не. Уз спи сак об ја -вљу је мо од ре ђе ни број при па да ју -ћих фо то гра фи ја из сво је фо то ба -зе. При ли ка је да ка же мо ка ко јесвака агре си ја хр ват ске вој ске, одМи ље вач ког пла тоа, Ма сле ни це,Ме дач ког џе па, „Бље ска“ и, ко нач -но, „Олу је“ из ве де на на под руч ји мако ја су би ла под за шти том Ује ди -ње них на ци ја, те из тих раз ло га и уовом бро ју об ја вљу је мо тек сто ве освих пет ма сов ни х зло чи на.

На крају овог текста јошједном желим да замолим поро-дице и осталу публику да пажљи-во проуче поменути списак из на-ведених разлога.o

ЈУ БИ ЛАР НИ БРОЈ „СУ ЗЕ”

4 SUZA

АКТИВНОСТИ

Тринаестог де цем бра 2014. го ди -не одр жа на је Пе та из бор на скуп -шти на Удру же ња по ро ди ца не ста -лих и по ги ну лих ли ца „Су за“. Запред сед ни цу је иза бра на Дра га наЂу кић, ко ја је и у прет ход не че ти -ри го ди не би ла на че лу на шегудру же ња. Управ ни од бор у на -ред ном ман да ту чи ни ће:

1. Ма ра Бе а дер, С. Дал ма ци ја 2. Не на Бла го је вић, З. Сла во ни ја3. На да Бо ди ро га, Кор дун4. Ми ра Де ве так, Ба ни ја5. Бран ка Хи нић, Ли ка6. Ду шан ка Ко јић, З. Сла во ни ја7. Дра ган Пје вач, Ли ка8. Вла до Ша шо, Ба ни ја

Над зор ни од бор чи ни ће:1. Ми ли ца Бје дов2. Вла ди мир Хај дин3. Дра га на Ми ла но вић

За се да ње је по че ло ми ну -том ћу та ња за све по ги ну ле у ра -ту. На кон то га је драм ска умет ни -ца Ма ја Ко лун џи ја Зо рое про чи -та ла пе сму „Три си на мај ка има -ла” ау то ра Ва си ли ја од Сем бе ри -је. Вр ло емо тив но из во ђе ње глу -ми це, по ре клом из Кни на, о тра -гич ној суд би ни Ми ле ве Жу пић,ко ја је из гу би ла три си на у ра тупо го ди ло је све при сут не. Док сути хи је ца ји ис пу ња ва ли про сторсве ча не са ле, би ло је из у зет ноте шко на ста ви ти с пла ни ра нимра дом.

Из но се ћи Из ве штај о ра ду,пред сед ни ца „Су зе” Дра га на Ђу -кић на гла си ла је да је у про те кломпе ри о ду „Су за” на сто ја ла да одр -жа ва кон так те са свим ре ле вант -ним ин сти ту ци ја ма Хр ват ске и Ср -би је ка ко би се убр зали про цесиекс ху ма ци је и иден ти фи ка ци је.Ре дов но се пру жа пси хосо ци јал напо моћ по ро ди ца ма, ор га ни зује сењихов од ла зак на иден ти фи ка ци јуи култивише сећање на нестале иубијене на поменима и приликомподизања споменика. Ука за но је ина спо рост у ре ша ва њу про це са

иден ти фи ка ци је од стра не др жав -них ин сти ту ци ја Хр ват ске и Ср би -је. О то ме све до чи и по да так дана хр ват ској те ри то ри ји по сто ји 15ло ка ци ја са 222 те ла, чи ја екс ху -ма ци ја још ни је по че ла. На Ин сти -ту ту за суд ску ме ди ци ну у За гре буна ла зи се, још увек, ви ше од 270не и ден ти фи ко ва них зем них оста -та ка жр та ва „Олу је“ и „Бље ска“.На ску пу је ис ка за на и за бри ну -тост због тога што није отворенопитање непознатих и скривенихгробница, као и њи хо вог пре ме -шта ња не ко ли ко го ди на на кон за -вр шет ка ра та.

Пред сед ник Ко а ли ци јеудру же ња из бе гли ца Ми о драг Лин -та на гла сио је да је про блем не ста -лих нај ва жни је не ре ше но пи та ње,без чијег се решења не може у бу-дућност, по пут: по врат ка, про це су -и ра ња и дво стру ких стан дар дапри ли ком су ђе ња, као и да ће онкао по сла ник у Ре пу блич кој скуп -шти ни увек ста ја ти на рас по ла га -њу ради ре ша ва ња тих пи та ња.Ску пу су при су ство ва ли и пред -став ни ци срод них удру же ња из ре -ги о на, ме ђу ко ји ма је био и пред -став ник Ко ор ди на ци је удру же њапо ро ди ца Ду шан Че лић. Он је из -ве стио о не дав ном са стан ку пред -став ни ка по ро ди ца са пред сед ни -ком Ре пу бли ке Ср би је, То ми сла -вом Ни ко ли ћем, на ко ме је на ја -вље но ско ро до но ше ње За ко на оне ста лим осо ба ма. При сут ни ма сеобра ти ла и пред сед ни ца Удру же -ња же на жр та ва ра та Ре пу бли кеСрп ске Бо жи ца Жив ко вић-Ра ји лић,ко ја је го во ри ла о свом ис ку ству уло го ру, где је про ве ла 322 да на, ипо тре би да се ви ше го во ри о же на -ма срп ске на ци о нал но сти ко је супре жи ве ле стра хо те ра та.

За реч се ја вио и пред сед -ник Удру же ња уче сни ка ору жа нихсу ко ба на про сто ру бив ше Ју го -сла ви је и рат ни ин ва лид Жељ коВу ке лић. Он је упо зо рио на пред -лог но вог за ко на о бор ци ма, рат -ним вој ним ин ва ли ди ма и чла но -ви ма по ро ди ца по ги ну лих и не ста -

лих. Тај пред лог пред ви ђа да са -мо бор ци ко ји су уче ство ва ли ура ту до апри ла 1992., го ди не, тј.пе ри о ду тра ја ња СФРЈ мо гу и да -ље при ма ти ин ва лид ске пен зи је.Пре ма ње го вим ре чи ма, ни ко изудру же ња ко ја се ба ве овим пи та -њи ма ни је био по зван на две доса да одр жа не јав не рас пра ве.

Пред сед ни ца удру же њакид на по ва них и не ста лих ли ца наКо со ву и Ме то хи ји Ве ри ца То ма -но вић из не ла је пред ску пом про -бле ма ти ку ко сов ско-ме то хиј скихпо ро ди ца, ко ја је бол но слич насуд би на ма по ро ди ца из бе глих изХр ват ске. По себ но се освр ну лана чи ње ни цу да су ме ђу стра да -ли ма на Ко со ву и мно ге из бе гли цеиз Хр ват ске. У њи хо вом збри ња -ва њу на кон „Олу је” уче ство вао јеи њен су пруг, док тор по про фе си -ји, ко ји је не ко ли ко го ди на ка сни јекид на по ван и до са да се не знање го ва суд би на.

Че до мир Ма рић, осни вач иса вет ник удру же ња, ука зао је напро блем фи нан сирања ко ји је сва -ке го ди не све ве ћи. То се од ра жа -ва и на штам па ње бил те на „Су за“ко је је нео п ход но за ин фор ми са њепо ро ди ца и ин те ре сних гру па. Уње му се сва ки пут об ја вљу ју сли кенесталих и по да ци о њима ка ко бисе не пре ста но те ин фор ма ци јеажу ри ра ле.

Се кре тар удру же ња, Љи -ља на Ра ди но вић из не ла је пла но -ве за на ред ни пе ри од ко ји под ра -зу ме ва ју ин тен зив ни је по ве зи ва -ње чла но ва по ро ди ца и са могудру же ња, њи хо во ве ће укљу чи -ва ње у ак тив но сти „Су зе” и ја чуса рад њу са ме ди ји ма, ка ко про -бле ми не ста лих не би па ли у за -бо рав. На кон то га се ме ђу при сут -ним чла но ви ма по ро ди ца не ста -лих ја ви ла же ља да се и са ми ак -тив ни је ан га жу ју.

За кљу че но је да без ве ћепо мо ћи др жав них ин сти ту ци ја ијав но сти, ни је мо гу ће до ћи до ре -ше ња про бле ма не ста лих. Исто -вре ме но, на ве де ни про бле ми суиза зов за бу ду ће ак тив но сти удру -же ња јер се ми си ја мо ра на ста ви -ти све док по след њи слу чај не бу -де ре шен.o

Ј.М.

ОДР ЖА НА ПЕ ТА ИЗ БОР НА СКУП ШТИ НАУДРУ ЖЕ ЊА „СУ ЗА“

5SUZA

АКТИВНОСТИ

Поштовани предсједавајући и драги пријате-љи, дозволите да се захвалим на позиву, поздравимприсутне и да им се кратко обратим.

С обзиром на то да представљам Удружењепородица несталих и погинулих лица „Суза“, чије јесједиште у Београду, кратко ћу рећи с којим се про-блемима суочавамо.

Иако се процеси ексхумације и идентифика-ције одвијају а питање несталих јесте тема сусретанајвиших званичника двију држава, реализација непрати обећања дата тим поводима. Жалосно је дасе и послије 20 година у Хрватској још увијек налази15 познатих гробишта, од сјеверне Далмације до за-падне Славоније, насталих асанацијом терена по-слије „Бљеска” и „Олује” на којима су укопане 222особе.

Према нашој евиденцији, око 2.000 случајеваније ријешено и нисмо задовољни динамиком доса-дашњег расвјетљавања судбина несталих Срба у Хр-ватској. Питамо се – ако би се поменутом динамикомнаставио процес – када ће наше породице престатида осјећају бол и неизвјесност.

Осим тога, незадовољни смо што држава Хр-ватска мало или готово ништа не чини како би откри-ла починиоце злочина и судила им.

Желим искористити прилику да истакнем и даимамо проблем с меморијализацијом, то јест, собиљежавањем мјеста страдања Срба у Хрватској.Меморијализација је још увијек симболична и толикоколико је учињено, учињено је зато што је Српско на-родно вијеће подржало породице, а посљедњих годи-на и Удружење „Против заборава“.

На крају желим напоменути да је наше удру-жење члан Асоцијације избјегличких удружења изХрватске. Самим тим смо заинтересовани и за рје-шавање осталих питања прогнаних и избјеглих Србаиз Хрватске. То су: стварање бољих услова за по-вратак, одговорнији однос државе према онима којису се вратили – регулисање радног стажа, оствари-вање права на пензије, враћање станарског права,заштита имовине и друга слична права.

Драго нам је што сте нам пружили прилику даданас будемо с вама.

Захваљујемо се на вашем разумијевању за на-ше активности и желимо да и у будућности боље са-рађујемо.

Делегација:Поред предсједнице Драгане Ђукић, на Скуп-

штини СНВ-а је био Чедомир Марић, савјетник уУдружењу „Суза“, а у име Асоцијације избјегличкихУдружења Срба из Хрватске потпредсједник РадеМатијаш.o

СКУПШТИНА СРПСКОГ НАРОДНОГ ВИЈЕЋА У ЗАГРЕБУ

Обраћање предсједнице Удружења „Суза“ Драгане ЂукићУ Бе о гра ду је 31. мар та на ше удру же ње по ро ди -

ца не ста лих „Су за” ор га ни зо ва ло са ста нак с чла но -ви ма по ро ди ца жр та ва ко је су по зва не на иден ти фи -ка ци ју у За греб 1. апри ла. Пр ви је го во рио Че до мирМа рић, осни вач и са вјет ник удру же ња. Он је ре каода из лич ног ис ку ства зна да чин иден ти фи ка ци је немо же от кло ни ти бол, али да мо же пре ки ну ти ду го го -ди шњу не из ви је сност. Та ко ђе, ти ме је омо гу ћен нео -п хо дан чин жа ље ња, по сли је ко га ће по ро ди це лак -ше на ста ви ти да жи ве.

Ма рић је по том пред ста вио тим ко ји по 55. путуче ству је у при пре ми по ро ди ца за иден ти фи ка ци -ју. Тим чи не др Ве сна Ко ва че вић с Вој но-ме ди цин -ске ака де ми је (ВМА), Ива на Ко стић, пред став ни цаМе ђу на род ног Ко ми те та Цр ве ног кр ста (МКЦК) иГор да на Ра ду кић, пред ства ни ца Цр ве ног кр стаСр би је (ЦКС).

Док то ри ца Ко ва че вић је упо зна ла по ро ди це спро це ду ром иден ти фи ка ци је и на чи ном до ла же њадо ре зул та та и ука за ла на пред но сти ана ли зе ДНК.Ива на Ко стић (МКЦК) го во ри ла је о ло ги стич кој по -др шци, смје шта ју и пу то ва њу, док је Гор да на Ра ду -кић (ЦКС) ис та кла зна чај до ста вља ња по да та ка оне ста ли ма и о пре у зи ма њу не ких над ле жно сти Цр -ве ног кр ста Ср би је од Ме ђу на род ног Ко ми те та Цр -ве ног кр ста.

Стал ни члан ти ма, пред став ник Ко ми си је за не -ста ла ли ца Вла де Ре пу бли ке Ср би је Бо жи дар Ба таПо по вић, ко ји пру жа ло ги стич ку по др шку у ве зи саса хра на ма, до ку мен ти ма и ин фор ма ци ја ма ра диоства ри ва ња пра ва на сим бо лич ну нов ча ну на док -на ду, из оправ да них раз ло га овог пу та ни је уче ство -вао на са стан ку с пред став ни ком МКЦК-а и па то ло -гом с ВМА.

Пр вог апри ла 2015. го ди не иден ти фи ка ци ја јевр ше на у за гре бач ком За во ду за суд ску ме ди ци ну икри ми на ли сти ку. Том при ли ком иден ти фи ко ва но је14 осо ба срп ске на ци о нал но сти ко је су стра да ле уРа ту у Хр ват ској.

По смрт ни оста ци иден ти фи ко ва них екс ху ми ра нису у Слу њу, За дру, Гра ча цу и на дру гим ло ка ци ја маи би ће са хра ње ни пре ма же љи по ро ди ца.

Ове го ди не на вр ша ва се 20 го ди на од вој но-по -ли циј ских ак ци ја „Бље сак” и „Олу ја”. До сад су екс ху -ми ра не 1034 жр тве тих ак ци ја, док 222 жр тве јоштре ба екс ху ми ра ти с по зна тих ло ка ци ја од сје вер неДал ма ци је до за пад не Сла во ни је.o

ППРРИИППРР ЕЕММ АА ППООРРООДДИИццААЗЗАА ИИДДЕЕ ННТТИИФФИИККААццИИЈЈУУ

6 SUZA

АКТИВНОСТИ

Поводом актуелnog решавања питања несталих лица и су-срета председника Владе Републике Србије АлександраВучића и изабране председнице Хрватске Колинде Граба-рић Китаровић – Координација српских удружења породицанесталих, убијених и погинулих лица с простора бивше Југо-славије

САОПШТAВА

Породице несталих слажу се са ставом највиших званичникаСрбије и Хрватске да је проблем несталих лица у Рату за ју-гословенско насљеђе један од најзначајних билатералнихпроблема.Крајње је вријеме да се рјешавању тог питања приступи без по-литизације и дволичности.Овом приликом истичемо да се – по нашој евиденцији – у по-знатим гробницама и гробним мјестима у Хрватској налазе222 лица српске националности и да је Срба у Хрватској не-стало више од 1.800. Уколико би се испоставило да су у позна-тим гробницама жртве хрватске националности, јасно је да бионе одавно биле ексхумиране.Напомињемо да је Србија ексхумирала нестала лица из свих по-знатих гробница и гробних мјеста на својој територији. Похваљујемо приступ предсједника Владе Србије господинаАлександра Вучића приликом наведеног сусрета с новоиза-браном предсједницом Хрватске.Први пут је неко од високих званичника Србије у Загребу отворе-но рекао да на листи несталих у Хрватској има више Срба негоХрвата.Желимо нагласити да не делимо жртве по националности и даподржавамо породице несталих у Хрватској у тражењу својихнајмилијих.Подвлачимо да је искрен приступ питању несталих могућ је-дино ако се за почетак ексхумирају све познате гробнице игробна мјеста у Хрватској.Сусрет највиших званичника Србије и Хрватске у Загребу дајенаду у успешније решавање питања несталих, једно од најтежихпитања наслеђа прошлости.

У Београду, 16. 2. 2015. године

ПРЕДСЈЕДНИК КООРДИНАцИЈЕ

Драган Пјевач

АКТУЕЛНОСТИ

Удружење српских поро-дица убијених, погинулих, неста-лих, насилно одведених и инва-лидних особа „Против заборава“је тијеком четверогодишњеуспјешне сурадње с невладиниморганизацијама и државним ин-ституцијама допринијело устано-вљавању истине о злочинима уратовима деведесетих и супрот-ставило се заташкавању злочинанад Србима.

У сурадњи с Do cu men -tom, Иницијативом младих заљудска права, удружењем„Правда“ из Бјеловара, СНВ-ом,као и сродним хрватским удру-жењима, удружење се борило заостварење права цивилних жр-тава рата, уклањање неправди идискриминације над цивилнимжртвама рата. Осим бројних кон-таката с државним институција-ма, сурадње с Министарством

НАСТАВАКБОРБЕ

ЗА ИСТИНУУДРУЖЕЊЕ „ПРОТИВ ЗА-

БОРАВА“ ДОПРИНИЈЕЛО ЈЕ ТИ-ЈЕКОМ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ПОСТО-ЈАЊА УТВРЂИВАЊУ ЧИЊЕНИцАО РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА И СУ-ПРОТСТАВИЛО СЕ ЗАТАШКАВА-ЊУ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

7SUZA

бранитеља и Управе за заточенеи нестале, учествујући на невла-диним скуповима и у Коалицијиза РЕКОМ (Регионална комисијаза установљавање истине о ра-товима 90-их на подручју бившеЈугославије), Удружење је орга-низовало трибину о несталима уНегославцима, Обровцу, Грача-цу и Борову током 2013. и у Гли-ни 2014. године. Остварена је исурадња с удружењима „Суза“ и„Веритас“ из Београда, а члано-ви удружења су присуствоваликомеморацијама жртвама у Јасе-новцу, Вуковару и Воћину, жр-твама „Олује“ у Двору и на Пе-тровачкој цести, у Гошићу и у Ва-риводама. Удружење је учество-вало у обнови девастираног спо-меника подигнутог у знак сјећа-ња на цивиле страдале у Голу-бићу и поставило спомен-плочецивилима пострадалим у Мо-кром Пољу, у опћини Ервеник и уДоњем Лапцу. Све то оствареноје у договору с локалним власти-ма и српском заједницом. Исти-на, зграду с плочом у МокромПољу полиција је због брани-тељских пријетњи чувала десетдана, док су у Лапцу проблемеправили поједини Срби, али су

обје плоче остале на својим мје-стима.

Предсједница УдружењаМарица Шеатовић, чијег су мужазаједно с двоје српских цивила уНовској крајем 1991. убили хр-ватски војници, рекла је за Ново-сти да је увјерена како ће сеудружење наставити борити зажртве и промовирати истину оњима. Она је том приликом под-сјетила да мора плаћати судскетрошкове због одбијених тужбиза одштету и још једном подсје-тила на неосуђујућу пресуду по-чинитељима ратног злочина надњеним мужем, из које ипак произ-илази да је њен муж био жртваратног злочина.

- Ипак, борећи се с хрват-ским правосуђем свих ових годи-на, успјела сам доћи до истине освом мужу. То ме подстиче да сеи даље боримо као удружење. Ату је и осјећање да су све жртвеисте, у чему се слажемо сви мииз њихових породица, без обзирана нашу вјеру и нацију – каже Ма-рица Шеатовић.

Марица Шеатовић ипакније задовољна шутњом породи-ца страдалих нити тиме што сеустручувају од рада у удружењу.

Стога их она позива да се у удру-жење укључе и испричају својуживотну причу како би упозналијавност с оним што су проживели.Александар Трифкановић, комесу 1991. убијени дјед, отац истриц, укључио се у рад удруже-ња како би јавност и у његовомродном Сиску и у цијелој Хрват-ској постала осјетљиција и заин-тересиранија за судбину цивил-них жртава рата.

- Годинама се у Сиску зна-ло за злочине, али се није суди-ло, него је то учињено у Осијеку,гдје је Владимир Миланковић, оп-тужени за 22 убојства, добио пра-вомоћну казну затвора, мада јеброј убијених већи. Добру сурад-њу с удружењем потврђује и шефУправе за заточене и нестале пу-ковник Иван Грујић.

Могу рећи да с овим људи-ма сурађујем практично од 1993. ида су наши односи увијек били из-узетно коректни. Настојао сам да-ти праву информацију и учинитиколико је реално могуће, којомприликом сам наилазио на разу-мијевање и подршку тих људи -казао је он и подсјетио на трибинекоје доприносе тражењу несталихособа уз подршку Римокатоличкеи Српске православне цркве.

Ове године, у вези срасвјетљавањем судбина неста-лих учињено је све што је билопланирано. Идентифициралисмо све земне остатке за које смодобили налазе, а да бисмо по-спјешили тај процес, склопилисмо споразум с Међународномкомисијом за тражење несталихособа у смислу размјене узоракакрви чланова обитељи и тако ди-намизирали рад. Чим добијемоналазе, организираћемо иденти-фикацију на коју ћемо звати про-матраче из Србије и Босне и Хер-цеговине, а и долазак члановаобитељи који нису у Хрватској,што се одвија без икаквих про-блема. Судећи по нашем досада-шњем искуству, очекујемо да ће-мо током 2015. године ексхуми-рати око стотину тијела жртава;толико их планирамо и иденти-фицирати – рекао је Грујић.o

АКТУЕЛНОСТИ

НоНовиви зазаконкон уклауклањања ненеправправдедеДосадашња предсједница Марица Шеатовић и наредне

четири године бит ће на челу удружења „Против заборава“, од-лучено је на изборној сједници од 23. децембра у Загребу. Натој сједници усвојени су извјештаји о раду и измијењен статут,чиме је омогућено постављање већег броја људи на чело удру-жења. Осим замјеника Александра Трифкановића из Сиска,изабрано је и троје потпредсједника – Слободан Јаковљевић заисточну Славонију, Љубица Мудринић за западну Славонију иЈованка Банић за Далмацију и Лику. На челу Надзорног одбораје Драженка Косић, а његови чланови су Жељко Обрадовић иДарко Васиљевић, одлучено је практички једногласно.

Присутнима су се, осим секретара Бранка Јуришића,обратили пуковник Иван Грујић и Еуген Јаковчић из Do cu men te.Јаковчић је указао на одличну међусобну сурадњу и изразиоочекивање да ће Закон о цивилним жртвама рата почети да сепримјењује 2015. године. Тиме би требала бити уклоњена сваригидност и све неправде досадашњих законских рјешења.Због њих су српске жртве у тежој ситуацији, због непризнавањадокумената изданих изван Хрватске или изјава свједока, не мо-гу се остварити нека социјална права.o

„Новости” ― Загреб

8 SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

ЗАГРЕБ – И у Србији и у Хр-ватској постоји политичка вољаза даље унапређење односа идве земље могу да се споразуме-вају о свим отвореним питањима,што је предуслов за њихово ре-шавање, поручено је у Загребупосле разговора првог потпред-седника Владе и шефа диплома-тије Ивице Дачића с хрватскимдржавним врхом.

Дачић, који борави у посетиЗагребу на позив хрватске коле-гинице Весне Пусић, разговараоје с премијером Хрватске Зора-ном Милановићем, председни-цом Колиндом Грабар-Китаро-вић, председником Сабора Јоси-пом Леком и министарком спољ-них послова, а међу темама раз-говора био је и случај Вељка Ма-рића.

Током састанка с председни-цом Грабар-Китаровић, било јеречи о могућностима заједничкогучешћа у пројектима од интересаза регион, као што је пројекатпревенције поплава.

Колинда Грабар-Китаровић јеуказала на важност питања поло-жаја мањина у обе земље и поно-

вила спремност за лично ангажо-вање када је у питању положајсрпске мањине у Хрватској.

Дачић и Милановић су на са-станку потврдили политичку во-љу за даљи развој односа двејудржава. Како је саопштио Мила-новићев кабинет, они су разгова-рали о билатералним односима,отвореним питањима, као и о ак-туелној ситуацији у ЈугоисточнојЕвропи.

Дачић је на заједничкој кон-ференцији за новинаре с Пусиће-вом оценио да је унапређење би-латералних односа и сарадње терешавање отворених питања одпосебног значаја за стабилностчитавог региона.

Он је поручио да Србија желида гради боље односе с Хрват-ском на основу заједничких инте-реса и да односи двеју земаљане треба да буду жртва унутра-шњополитичких прилика, као ида питања из прошлости не тре-ба да спречавају економску са-радњу и сарадњу у областиевропских интеграција.

Пусићева је оценила да су од-носи Београда и Загреба врло

добри и на новом нивоу те да једанашњом посетом Дачића удах-нут нови живот сарадњи дефини-саној пре две године.

„Без обзира на проблеме којипостоје између Србије и Хрват-ске, у сваком тренутку постоји иотворени канал комуникације иможе се разговарати о било ко-јем проблему, што је предусловза решавање проблема“, истаклаје она.

Међу темама њиховог разго-вора било је и питање несталихи, према речима Пусићеве, дого-ворено је да се листе несталихкоје се разликују уједначе у скла-ду с међународним стандардима.

Дачић је навео да је Србијаспремна да конструктивно разго-вара с Хрватском о тој теми, каои о положају прогнаника из Хр-ватске, којих у Србији има 32.000,и другим отвореним питањима,попут границе на Дунаву.

Пусићева је истакла да се уоквиру питања несталих разгова-рало и о случају Вељка Марића,осуђеног у Србији за ратне злочи-не, и додала да не постоји регио-нална јурисдикција онако како топредвиђа српски закон и да је упитању преседан, на шта је Дачићодговорио да се, осим Хрватске,нико из међународне заједниценије жалио поводом тог закона.

Уколико се покаже да Закон орегионалној јурисдикцији није ускладу с европским правним те-ковинама, биће промењен, рекаоје Дачић нагласивши да је тај за-кон добио најбоље оцене онихкоји се баве питањем ратних зло-чина и омогућио кажњавање 170осуђених за ратне злочине, међукојима је 169 Срба.

Он је нагласио да постоји во-ља да се случај „Марић”, како јето раније најавио премијер Алек-сандар Вучић, што пре реши из„хуманитарних разлога“.

Одељење за ратне злочинеВишег суда у Београду осудилоје 2011. године Марића на за-творску казну од 12 година збогзлочина над српским цивилиматоком Рата у Хрватској територи-ји. Он је ухапшен у Димитровгра-

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ СРБИЈЕ ИВИцА ДАЧИЋ У ЗАГРЕБУ

Пусић и Дачић: Уједначити листе несталих

9SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

ду, на граничном прелазу с Бу-гарском.

Хрватској страни је спорно тошто је Србија осудила хрватскогдржављанина за убиство другогхрватског држављанина српскенационалности, које се догодилона територији Хрватске.

Дачић се раније у Загребу са-стао и с председником СабораЈосипом Леком, а у разговору јеобострано исказана жеља да сереше отворена питања и унапре-ди сарадња, јавио је ХРТ.

Дачић је изразио спремностза решавање свих отворених пи-тања истакавши да је српско ру-ководство за побољшање односас Хрватском.

Он је рекао и да су државнисекретари министарстава спољ-них послова Србије и Хрватскезадужени за координацију телакоја решавају спорна питања.

То су питања несталих особа,положаја српске мањине у Хрват-ској и хрватске мањине у Србији,пописа оптужених или осуђенихза ратне злочине, повратка у Хр-ватску 32.000 Срба из Хрватскекоји у Србији још увек имају ста-тус избеглица, питања њиховихпензија, враћања имовине и ста-нарских права, као и враћања хр-ватског културног блага.

Леко је нагласио да отворенапитања не смеју бити кочница уодносима и да је истински инте-рес Хрватске напредак Србије наевропском путу.

Председник Сабора очекуједа две владе реше отворена пи-тања, у првом реду проблем не-сталих, случај „Вељко Марић” иположај хрватске мањине у Ср-бији.

Дачић је изразио уверење даће случај „Марић“ бити решен наобострано задовољство.

Кад је реч о граници на Дуна-ву, Дачић је поновио став да јеСрбија за граничну црту по сре-дини реке, али и изразио спрем-ност да се то питање реши међу-народном арбитражом.

Милорад Пуповац, председ-ник Српског националног вијећа уХрватској, рекао је за ХРТ да по-

сета Дачића Хрватској треба дазначи да ће се наставити тамогде се стало пре доста година.

„Очекујем да ће почети да серади на темама о којима су раз-говарали Алесандар Вучић и Ко-линда Грабар-Китаровић, на оно-ме што су биле теме и најаве на-кон доласка Вучића на инаугура-цију председнице“, рекао је Пупо-вац јуче за ХРТ.

Он је подсетио да је разменазаробљеника функционисала до2011. године све док је постојаоспоразум о правосудној сарадњидве државе који је у међувременупоништен одлуком Сабора.

„Посетом Вучића и Дачића Хр-ватској стварају се претпоставкеда Марић може да настави даслужи казну у Хрватској, а исто-времено и да се решавају другапитања која оптерећују односе утом подручју“, казао је Пуповац.

Он је прецизирао да не требасамо да се направи договор оразмени него и о сарадњи оправним питањима.

„Као што има 45 оптужница насрпској страни против хрватскихдржављана, тако има око 3.000оптужница на хрватској страни,било да је реч о хрватским држа-вљанима српске националностиили држављанима Србије противкојих је оптужница подигнута уодсуству. То оптерећује односедвеју држава и ствар треба ре-шити у целини новим споразу-мом о правосудној сарадњи“, за-кључио је Пуповац.

Иначе, хрватског држављани-на Марића Одељење за ратнезлочине Вишег суда у Београдуосудило је 2011. године на за-творску казну од 12 година збогзлочина над српским цивилимапочињених током рата уХрватској. Он је ухапшен у Дими-тровграду, на граничном прелазус Бугарском.

Хрватској страни је спорно тошто је Србија осудила хрватскогдржављанина за убиство другогхрватског држављанина српскенационалности, а које се догоди-ло на територији Хрватске.o

СРБИЈА ће ускоро добити пр-ви споменик посвећен жртвамахрватске војне акције „Олуја“1995. године, а обележје ће битиподигнуто на београдском Ушћуили код Цркве Светог Марка, са-знају незванично Новости.

Како преносе наши извори,предлог за подизање овог белегапатње нашег народа биће про-слеђен Скупштини града Београ-да и очекује се да буде откривеннајкасније до августа, када се на-вршавају две деценије од уби-ства 1.900 и прогона више од200.000 Срба из Туђманове Хр-ватске.

Извори Новости тврде да овуидеју подржавају представнициВладе Србије, градских власти ичелници удружења Срба из Хр-ватске.

Да је Србија више пута пропу-стила да се на достојан начинода почаст жртвама ратова де-ведесетих година на просторубивше Југославије слажу се са-говорници Новости који напоми-њу и да је време да се подигнетакав меморијал.

Историчар Чедомир Антић изНапредног клуба подсећа на чи-њеницу да је „Олуја“ највеће ет-ничко чишћење забележено уЕвропи после Другог светског ра-та и да заслужује достојно обе-лежје у Београду.

– Сасвим је логично да ова-кав злочин у којем су настрадалиуглавном цивили добије и достој-но спомен-бележје – каже Антић.– Чињеница је и да би државатребало да стане иза ове идеје ида позове и друге установе и ор-ганизације да је подрже. Такав

Споменик жртвама„Олује“ у Београду

Србија добија првообележје у спомен убијенимау Републици Српској Крајини1995. У плану су две локаци-је: Ташмајдански парк и про-стор на ушћу Саве у Дунав

„Новости” ― Загреб

10

АКТУЕЛНОСТИ

SUZA

споменик треба да постоји у Ср-бији, када је већ то немогуће уХрватској. Такође, добро би билоистаћи иницијативу да сличнообележје буде подигнуто и у Ба-њалуци.

СКРОМНА ОБЕЛЕЖЈАСПОМЕНИК жртвама „Олује“

биће прво овакво обележје у Бе-ограду. Скромни меморијал по-дигнут је у сећање на несталеособе у периоду од 1991. до1999. године на Ташмајдану, каои спомен-плоча у част погину-лих у ратовима деведесетих наСавском тргу. Уз то, главни градима још неколико спомен-чеса-ма и табли постављених у знаксећања на погинуле војнике, ко-је су махом подизала удружењабораца.

Антић сматра и да је веомаважно да будући меморијал сво-јим изгледом и величином „не бу-де срамотан“, али и да речи којебуду на њему исписане одража-вају праву слику догађаја.

– Важно је и да се на њемунађу имена свих познатих жрта-ва и да се јасно напише да је речо убијеним Србима – истиче Ан-тић.

Да је Србији потребан досто-јан споменик жртвама ратова де-ведесетих, сматра и Саво Штр-бац, први човек организације Ве-ритас. Он подсећа да би билоидеално да будуће обележје бу-де саставни део ширег пројектаСрпски меморијал, чија идејаније само одавање почасти већ иистраживање и рад на неговањууспомене на све српске жртве у20. веку.

– Идеја је да Српски мемори-јал не чини само споменик већ иодговарајућа зграда где би ре-ферентна установа истраживаласав материјал о страдању нашегнарода – каже Штрбац. – Окоове идеје окупљен је велики бројисторичара и јавних личности, аима и подршку председника Ре-публике и патријарха Иринеја.o

„Вечерње новости” ― Београд

БЕОГРАД/ПРАГ – Председник владине комисије за нестала лицаВељко Одаловић изјавио је данас да не оспорава број несталих особахрватске националности у Рату за југословенско наслеђе, али је потвр-дио наводе премијера Србије Александра Вучића да на списку несталихСрба има више него Хрвата.

Одаловић је за Радио „Слободна Европа“ рекао да – према евиден-цији Комисије за нестала лица Владе Србије – званичном хрватскомсписку недостаје неколико стотина лица српске националности, чији не-станак њихове породице нису пријавиле Црвеном крсту Хрватске нитиМеђународном Kомитету Црвеног крста, него Црвеном крсту Србије.

Ми смо предали хрватским колегама списак са 629 несталих особа иимена и презимена тих људи треба додати хрватском списку несталихлица српске националности. Откуд овај списак? Једноставно, било је не-колико стотина људи који нестанак својих блиских нису хтели да прија-ве Црвеном крсту Хрватске нити Међународном Комитету Црвеног кр-ста, него су их пријавили Црвеном крсту Србије. Управо зато смо тај спи-сак прошле године послали хрватској страни тражећи да провери наво-де које су породице дале нама – рекао је Одаловић за амерички радио.

Коментаришући могућност преклапања имена и презимена неста-лих, Одаловић је истакао да је из тог разлога српска страна Хрватској ипослала списак који садржи имена, презимена те друге појединости о629 људи, да их провери на терену.

„Можда је негде неко сахрањен и Хрватска тај податак има у својојевиденцији. Дакле, ми тражимо да своје евиденције упоредимо с њеномевиденцијом. У односу на оно што је господин председник хрватског По-вјеренства за заробљене и нестале Иван Грујић рекао, ми, дакле, тра-жимо да се провери још ових 629 имена и презимена Срба који су еви-дентно нестали. Једноставно, ми то не можемо да игноришемо”, обја-снио је Одаловић.

Ради се о оперативној листи која иде уз редовну листу, а редовна јеона која је усаглашена с Међународним Комитетом Црвеног крста, на-вео је Одаловић.

„Осим оних који су нестанак пријавили тим двема организацијама –као што сам рекао – ми имамо много људи који нестанак својих ближњихнису пријавили њима, него надлежним институцијама Србије и зато срп-ска страна тражи упоређивање и проверавање”, објаснио је Одаловић.

Осим тога, важно је нагласити да је Београд дао не само поменутиброј него и конкретна имена, адресе, места нестанка, све елементе којимогу да се провере, додао је Одаловић.

На питање да ли је добијен одговор од хрватске стране, Одаловић јеодговорио одречно, али је рекао да очекује како ће се на првој седницидвеју комисија то питање отворити јер је пракса да се између седницаразмењују подаци и да се на наредној седници обе стране информишу.

„Ако имамо захтеве хрватске стране, ми на њих одговарамо, а хрват-ска страна одговара на наше тако да ћемо добити прецизну информаци-ју о томе шта је с нашим списком од 629 несталих до сада урадила, ко-лико је људи пронашла, односно, евидентирала, да ли су подаци о њи-ма у реду”, казао је он.

Одаловић је предочио да – осим тога – у Хрватској има још 265 тела,односно, исто толико познатих гробних места, која од 1992. или 1993. го-дине још нису ексхумирана.

„То је још један од наших захтева које хрватска страна онако селектив-но испуњава. Друго, на Шалати, загребачком предграђу, у мртвачнициима 900 тела која нису идентификована – ми не знамо чија су то тела”,подсетио је Одаловић.o

НА СПИСКОВИМА НЕСТАЛИХ ВИШЕСРБА НЕГО ХРВАТА

ОдалОвић:

„Новости” ― Загреб

11SUZA

лу Сотин у источној Славонији, азаузврат пред српским правосу-ђем добио статус „оптужени са-радник“, што му гарантује мањуказну.

С друге стране, Хрватскаунедоглед отеже и с ексхумаци-јом познатих локација групних ивртних гробница. Термин „групнагробница“ означава локацију накојој су покопани лешеви које сускупиле службене државне инсти-туције приликом асанације тере-на. Током асанације терена, са-чињава се документација (прото-коли) о жртви, док термин „вртнигроб“ означава локацију где сужртву покопали рођаци, мештаниили случајни пролазници, у пра-вилу уз њену кућу, без знања над-лежних државних органа и безикакве попратне документације.

Веритас располаже поу-зданим подацима о још прибли-жно 380 регистрованих гробница укојима се налазе неидентифико-вани посмртни остаци смртнострадалих Срба у Рату у Хрват-ској. Нешто мање од половине от-пада на групне гробнице, које ско-ро двадесет година по престанкурата – искључиво због опструкци-је хрватске стране – нису ексхуми-ране.

У задњих четрнаест годинаиз заједничких, масовних и поје-диначних гробница на подручјуХрватске и бивше Републике Срп-ске Крајине ексхумирано је укупно1.314 посмртних остатака српскихжртава, од чега их је до сада 898идентификовано, а неидентифи-ковано је 416. Веритас сматра даби се и идентификација ексхуми-раних посмртних остатака могламного брже одвијати, али, нажа-лост, и то углавном зависи одспремности хрватске стране.

Разговор новоизабранепредседнице Хрватске и премије-ра Србије је и први корак у реали-зацији препоруке из недавно обја-вљене пресуде Међународног су-да правде по узајамним тужбамаХрватске и Србије о геноциду упу-ћене обема државама да убрзајурасветљавање судбина несталихи с једне и с друге стране.o

„Вечерње новости” ― Београд

Новоизабрана хрватскапредседница Колинда Грабар Ки-таровић истакла је у свом инаугу-ралном говору да ће у односимаХрватске и Србије посебно местоимати статус несталих особа у Ра-ту за југословенско наслеђе.

Премијер Србије Алексан-дар Вучић је након инаугурацијехрватске председнице и састанкас њом, после питања новинара из-јавио да проблем несталих у по-менутом рату треба сагледатиобјективно и посветити једнаку па-жњу расветљавању судбина не-сталих Хрвата и несталих Срба.Он је нагласио: „Ми желимо да сетај проблем реши, али моратеразумети, а о томе нико не желиговорити, несталих особа није ма-ње ни с друге стране.“

До сада је проблем неста-лих био ексклузивна тема хрват-ских званичника па се стекао ути-сак да међу несталима Срба и не-ма или, ако их има, да је до ра-светљавања њихових судбинаСрбима стало много мање негоХрватима.

Колико је несталих наподручју Хрватске?

- На српској страни је, пре-ма Веритасовим подацима, од 15.фебруара 2015. године, у рату ипораћу деведесетих година про-шлог века на територији Републи-ке Хрватске и бивше РепубликеСрпске Крајине укупно погинуло инестало 7.180 особа, од чега их је5.279 (73%) сахрањено (породицепотврдиле идентификацију, преу-зеле и сахраниле посмртне остат-ке), док их се 1.901 (27%) још водикао нестало.

Међу несталима је 515(27%) жена и 1.331 (69%) цивил,док је 39 процената несталих ста-рије од 60 година, 7 процената јенепознате доби, по правилу, они

најстарији. Највише их је несталоу првој (36%) и у последњој (54%)ратној години. С обзиром на вре-ме које је од престанка ратних деј-става протекло, мало је вероватнода је неко са списка несталих ме-ђу живима тако да се и несталивећ одавно сматрају погинулима.

Погинули и нестали сууглавном српске националности,мањи број особа је других нацио-налности, али су живеле или рато-вале са Србима у Републици Срп-ској Крајини.

Нажалост, овај Веритасовсписак погинулих и несталих нијеконачан. Тренутно се у поступкуверификације налази још неколи-ко стотина особа. Вема је вероват-но да су ти људи погинули и не-стали у ратном периоду на под-ручју Републике Хрватске и Репу-блике Српске Крајине.

На крају излагања доказапред Међународним судом правде,у марту прошле године, у прилогтужби Хрватске против Србије збоггеноцида њена заступницаХрватске Весна Црнић Гротић за-тражила је да тај суд Србији нало-жи да пружи информације о 865особа које се још воде као нестале.

Колико је мени познато, Ср-бија је Хрватској дала све распо-ложиве податке о несталима натериторијама Србије и Хрватске.Могуће је да у Србији има поједи-наца који знају за неке масовне ипојединачне гробнице на подручјубивше Републике Српске Крајине,који из страха због могућих после-дица ћуте о томе. Углавном прого-воре када већ буду откривени итек тада су спремни да дају ин-формацију или да на лицу местапокажу неку скривену гробницу.Последњи такав случај се десиопре две године када је један Ср-бин открио масовну гробницу у се-

С А В О Ш Т Р Б А Ц :

ЖМУРИЛИ НА НЕСТАЛЕ СРБЕХрватска унедоглед отеже с ексхумацијом груп-

них гробница. Досад су нестали били ексклузивна темахрватских званичника па се стекао утисак да међу не-сталима Срба и нема

АКТУЕЛНОСТИ

12 SUZA

Колико је Срба и Хрвата неста-ло у Рату у Хрватској између 1991.и 1995. године? Хрвати кажу – 930грађана хрватске националности,док је Срба знатно мање – 670.Наша страна не спори хрватскеподатке о несталим Хрватима, алитврди да је Срба много више –1.868.

А то размимоилажење у бројунесталих настало је после недав-не посете премијера Србије Алек-сандра Вучића Загребу, где је при-суствовао инаугурацији хрватскепредседнице Колинде Грабар-Ки-таровић. Председник Владе Срби-је је, на питања новинара о неста-лима, одговорио да је несталихСрба било више, што је био поводза реаговање хрватских званични-ка и медија.

„Вечерњи лист” објавио је изја-ву Ивана Грујића, председника Ко-мисије за заточене и нестале Вла-де Хрватске како би се „више слу-чајева решило када бисмо од Ср-бије добили одговор на питањегде су масовне гробнице преме-штене 1995”. Наводи и да се 930Хрвата води као нестало, док јеброј Срба мањи – има их 670. Натај попис, како наводи лист, можесе додати и 200 особа са српскимдржављанством које су несталена хрватској територији.

„Политика” је покушала да сту-пи у контакт с Иваном Грујићем,али су нам у Одељењу односа сјавношћу Министарства правдеХрватске рекли да не желе да од-говарају на питања. Додали су дасу све што су имали – већ реклимедијима. Одакле ово размимои-лажење у подацима о броју неста-лих питамо Вељка Одаловића,председника Комисије за несталалица Владе Србије.

– Хрватска према нама иматражења за око 900 особа хрват-ске националности, а ми премањима – више него двоструко:1.868 – каже Одаловић.

Према евиденцији Међународ-

ног Комитета Црвеног крста, уовом тренутку нестала је 2.131особа у Хрватској. Када се од тогброја изузму 404 особе чија је тра-гична судбина позната, али њихо-ва тела нису пронађена, остаје1.727 особа, међу којима је, какотврде хрватски званичници, око900 Хрвата.

– Међутим, заборављају дасмо им ми 18. децембра 2013. да-ли списак са 742 имена Срба, чијису нестанак у Хрватској њиховепородице пријавиле нама, Црве-ном крсту Србије или неком одудружења, а нису били у евиден-цији МКЦК-а. Такође, међу поме-нутим особама чија се судбиназна – 404 лица, највише је Србатако да се број несталих грађанасрпске националности на терито-рији Хрватске пење на 1.868 особа– објашњава Одаловић.

Разлози због којих се именанесталих Срба са списка, које јенаша Комисија за нестале далахрватским колегама, не налазе уевиденцији МКЦК су разна: многинису хтели да пријаве нестанакЦрвеном крсту Хрватске и МКЦМ-у, каже Одаловић, али било је ипородица чији нестанак није имаоко да пријави – јер су комплетнострадале.

– Много је оних који су, када супротерани из Хрватске, отишли уАустралију, Канаду, више нико сњима нема контакт. Ми преко Ин-терпола и других међународнихорганизација тражимо те људе ињихове сроднике да дају крв заанализу ДНК – објашњава Одало-вић.

А ове анализе су неопходне јерсе у мртвачници у Загребу и даљечувају посмртни остаци око 900људи чији идентитет ни послемного година није утврђен.

– У анализама ДНК нема по-клапања с до сада узетим узорци-ма оних који траже своје нестале –наводи председник Комисије занестале.

Питамо га да ли је Србија испи-тала све захтеве хрватске стране?

– У Србији не постоји ниједналокација коју, на захтев хрватскестране, нисмо испитали као могу-ће место гробнице. На другој стра-ни, ми имамо податке за више од250 гробних места на хрватској те-риторији, за које зна и хрватскастрана, али она нису ексхумирана– тврди Одаловић.

Међу несталим Србима из еви-денције МКЦК је 387 наших држа-вљана – пре свих, војника. У про-шлој години на територији Хрват-ске – у местима Турањ и МашићкаШаговинa, као и на гробљу у Вуко-вару пронађена су тела четвориценаших војника, која су у новембрупрошле године предата породица-ма. Лане су пронађени и посмртниостаци још једног војника – који јебио сахрањен као непознато лицена гробљу Лешће у Београду.

Према подацима Веритаса, ко-је за наш лист наводи његов пред-седник Саво Штрбац, на хрватскојтериторији нестао је 1.901 Србин.

– Од тог броја, 69 одсто је билоцивила, међу којима 27 одсто же-на. Хрватске институције су у мар-ту месецу прошле године објавиледа траже 865 лица, а Грујић је са-да изнео податак да на подручјуХрватске има 1.600 несталих, одкојих 930 Хрвата – истиче Штрбацуз напомену да је број несталих завише од хиљаду људи већи одонога који износи званични За-греб.

Шта су у Хагу замерили„Веритасу”

Заступници Хрватске су токомглавне јавне расправе пред Судомправде у марту прошле године,као један од битних доказа да Бе-оград преувеличава када говори острадању Срба, изнели неколикоподатака којима су оспоравали ве-родостојност „Веритасове“ листесрпских жртава. Тако су као при-мер навели податак по коме је Ду-шан Королија погинуо 12. јуна1995. године, а смртовница, какосу рекли, доказује да је умро у

ХРВАТСКА „ЗАБОРАВИЛА” НАКНАДНИ СПИСАК НЕСТАЛИХ СРБАЗАГРЕБУ 2013. ДОСТАВЉЕНА ЛИСТА 742 ОСОБЕ, ЧИЈИ ЈЕ НЕСТА-НАК У ХРВАТСКОЈ ПРИЈАВЉЕН У СРБИЈИ

АКТУЕЛНОСТИ

13SUZA

априлу 2009. „Веритасови” подаци показивали су ида је Никола Кресојевић нестао 5. августа 1995. годи-не, а он је, према тврдњи хрватских адвоката, поднеозахтев за издавање личне карте 10. јануара 2008. За-ступници Загреба закључили су да је „број жртава ко-је спомиње Србија грубо претеран”.

– На списковима са 7.035 имена жртава у ратупронашли су десет спорних имена и били су у праву.Али подаци до којих смо ми дошли били су плод на-ших истраживања, сарадње с породицама, војним је-диницама, цивилном заштитом, хуманитарним и дру-гим организацијама… Увек смо говорили да ти пода-ци нису потпуни ни коначни, да их дајемо на увид це-лом свету како бисмо их допунили или исправили.Али хрватска страна се окомила на наш списак, иакоХрватска има много више грешака на својим списко-вима – објашњава Штрбац.

МКцК не води евиденцију о етничкој припадности

– У жељи да добијемо што прецизније податке оброју несталих и њиховој етничкој припадности. Неправимо поделу према етничкој припадности на на-шим списковима, а статистику о несталима у вези сасукобима у Хрватској води и ажурира хрватски Црве-ни крст, а ми се руководимо његовим извештајима.Најновији подаци када је реч о несталима у вези сасукобима у Хрватској датирају од 31. децембра 2014.и по тој евиденцији постоји 2.131 отворен случај – на-води за „Политику” Гордана Миленковић из Међуна-родног Комитета Црвеног крста (МКЦК).

На наше питање како се онда хрватске власти по-зивају на податке Међународног Комитета Црвеногкрста када говоре о 900 несталих Хрвата, она одгова-ра да власти и једне и друге земље воде рачуна којесу етничке припадности људи који су нестали, алиМКЦК сматра да је од етничке припадности много ва-жнији хуманитарни аспект.

– Људи су нестали, а државе имају одговорностда породицама пронађу одговоре на питање шта седесило с њиховим члановима и да им омогуће дасвоје ближње ожале и сахране на достојанствен на-чин – истиче Гордана Миленковић.o

У предстојећем раздобљу Српско народно ви-јеће (СНВ) највише ће се бавити развојем и спреча-вањем асимилације – истакнуо је 24. јануара Мило-рад Пуповац на Скупштини СНВ-а у загребачкомеНовинарском дому након тајног гласања. Пуповац јена тајном гласању, заједно са својим замјеникомАлександром Милошевићем, још једном добио повје-рење делегата да води СНВ. Скупштина је започелаПуповчевим говором о активностима СНВ-а.

Бавили смо се заштитом права прогнаника иповратника, помагали им да се стамбено збрину,стекну држављанство и уживају правну сигурност.Наиме, мировина још није исплаћена десетинама хи-љада људи – рекао је Пуповац.

Предсједник СНВ-а је изјавио да се комемора-ције Србима страдалима у Рату у Хрватској деведе-сетих година сада ометају мање него раније, али и даза ратне злочине над Србима у „Олуји“ и након ње по-стоје тек двије пресуде. А то је – по његовим ријечи-ма – више него недопустиво.

Уставни суд је недавно поништио пресуду Вр-ховног суда Бранимиру Главашу. Такав третман не-мају српски осуђеници за ратне злочине у Трпињи иа-ко су и на суђењима њима установљени бројни про-пусти – казао је Пуповац.

Пуповац је рекао и да је остварена добра су-радња с државним установама око очувања споме-ничке баштине па је тако осигуран новац за обновувише цркава, али и вуковарског Дудика, гдје су заДругога свјетског рата усташе побиле велики бројСрба.

Српске школе нису регистриране, оне у Вуко-вару се нападају, а извођење додатне наставе уостатку земље практички се онемогућава. Школскааутономија угрожена је, уз остало, искључивошћу ихисторијским ревизионизмом, којега у хрватским уџ-беницима има више него у српскима – сматра Пупо-вац.

У свом обраћању присутнима на СкупштиниПуповац је поновно истакнуо колико је важно осигу-рати одрживи развој подручја која су била захваћенаратом. Исто тако, констатирао је да политичке окол-ности посљедњих неколико година нису биле добреза мањине, понајприје српску, те да оне и из тог раз-лога морају сурађивати с европским институцијама идругим земљама чланицама ЕУ-а. „Политика” ― Београд

НОВА ПОЛИТИКА ЗА НОВОРАЗДОБЉЕ

„МОРАМО СЕ БАВИТИ РАЗВОЈЕМ, МОРАМО СМА-ЊИТИ ДЕМОГРАФСКИ ГУБИТАК НА ПОДРУЧЈИМА ПО-ВРАТКА“, РЕКАО ЈЕ ПУПОВАц ДОДАВШИ ДА НОВИТРЕНД АСИМИЛАцИЈЕ НАМЕЋЕ ОСМИШЉАВАЊЕ НОВЕПОЛИТИКЕ

АКТУЕЛНОСТИ

14 SUZA

Поред извјештаја о раду, финанцијског извје-штаја и оперативног плана за 2015. годину, делегатису на Скупштини усвојили и измјене закона СтатутаСНВ-а. У извјештају тако стоји да је Правни одјелСНВ-а у претходном раздобљу бесплатно правно по-могао трима хиљадама особа у Загребу, Карловцу,Ријеци и Пули. Центар за развој је уз сурадњу сабор-ских заступника српске националности осигурао осаммилијуна куна за опћине у којима живи већинско срп-ско становништво и још два милијуна за програме ру-ралног развоја.

Подијељено је и више од стотину комплетаопреме и бијеле технике за повратнике. А загребачки,кнински и вуковарски уреди центра израдили су неко-лико десетака пројеката за обнову инфраструктуре,развој задруга и раст опћина. Одјел за културу знат-но је придонио друштвеној видљивости СНВ-а намет-нувши јавности културне и остале теме битне за ов-дашње Србе, од тема „Јасеновац“, преко теме „Милу-тин Миланковић“, до теме „Александра Зец“ и „Вла-дан Десница“. Самостални српски тједник „Новости“ ињегово интернет издање у протеклом су се раздобљупрометнули у један од најрелевантнијих и често нај-цитираних медија у Хрватској и регији – наводи се уизвјештају који је изложио водитељ Уреда СНВ-аБранко Јуришић.

На крају Скупштине Пуповац је казао да СНВулази у нову фазу рада, у којој ће требати појачатикомуникацију између вијећа на свим нивоима.

Та комуникација мора обухватити све чланове,поготову стога што на љето предстоје избори за вије-ћа и представнике националних мањина, а изборнелисте треба попунити људима за које се зна да ће ва-љано обављати вијећничку функцију. Морамо се ба-вити развојем, морамо смањити демографски губитак

на подручјима повратка, спријечити исељавање мла-дих људи и невраћање оних који су се иселили – ка-зао је предсједник СНВ-а истакнувши да нови трендасимилације намеће осмишљавање нових политика.

Делегатима су се обратили бројни гости. Пред-сједник Савјета за националне мањине АлександарТолнауер подсјетио је на велику улогу СНВ-а и срп-ских организација приликом уклањања ратног и по-ратног насљеђа истичући да су се челни људиСНВ-а, као и заступници СДСС-а, залагали за правасвих мањина у Хрватској.

У вријеме кризе и рецесије удара се по мањи-нама, с тврдњом да су оне дестабилизацијски фактори продужена рука својих матичних држава.

Треба се борити против такве политике – ис-такнуо је Толнауер.

Еуген Јаковчић из Do cu men te – Центра за суо-чавање с прошлошћу нагласио је да без сурадње ипомоћи СНВ-а засигурно не би било неких пројекатакоје проводи та организација. Најавио је да ће ускоробити објављен цјеловит попис ратних жртава у запад-ној Славонији, а потом и оних у источној Славонији исјеверној Хрватској.

Истовремено се, од куће до куће, проводи ис-траживање о жртвама рата у Лици и Далмацији – ка-зао је Јаковчић додавши да ће ускоро бити усвојенпосебан закон како би се уклониле бројне неправде скојима се сусрећу цивилне жртве рата.

Предсједник СДСС-а Војислав Станимировићподсјетио је да СНВ постоји од 1997. и да је СДСС је-дан од његових оснивача.

Погрешка је у томе што се нека мањинска ви-јећа одвајају од СДСС-а јер она могу урадити малоако немају подршку вијећника у опћинама, градовимаи жупанијама. СДСС их, као најјача српска странка,има највише. При чему је добро вертикално повезан,са 103 организације у цијелој држави – казао је Ста-нимировић.

Боса Продановић, отправница послова Амба-саде Републике Србије у Хрватској, истакнула је ка-ко политичка ситуација и сурадња стагнирају, уз ма-ле недовољне помаке. Министар управе Арсен Баукупозорио је, пак, на погубност политичке идеје да јеХрватска држава само Хрвата, без обзира на њихо-во етничко поријекло те изразио наду да сљедећимизборима грађани неће починити погрешку какву супочинили 2003. године. Казао је и како би било по-грешно изједначавати права Срба у Хрватској с пра-вима Хрвата у Србији.

– Српска мањина у Хрватској мора имати истаправа као и све остале мањине, што због различителегислативе не мора бити идентично правима којемањине имају у другим земљама – рекао је Баук.

Осим делегата, на Скупштини су угошћени иначелници многих градова и опћина, замјеници жупа-на, саборски заступници СДСС-а и других странака,челни људи и представници српских организација иизбјегличких удружења те норвешки амбасадор Хен-рик Офстад.o

„Новости” ― Загреб

АКТУЕЛНОСТИ

15SUZA

АКТУЕЛНОСТИ

ЗАГРЕБ – Одбор Уједињенихнарода за људска права позиваХрватску да националним мањи-нама осигура право на употребувластитог језика, и посебно исти-че употребу ћириличног писма уВуковару, каже се у новом извје-штају о стању људских права.

Одбор у извјештају изражавазабринутост што припадници на-ционалних мањина наилазе напроблеме у остварењу права навластити језик, особито на ћири-лично писмо, те тражи од Хрват-ске да подузме „додатне мјере”ради промовирања међунацио-налне толеранције и „осигурањапуне примјене права на употребумањинских језика и писама, ускладу с уставним оквиром, а спосебним нагласком на употребућириличног писма у Вуковару иопћинама на које се то односи”.

УН-ов извјештај још изражавазабринутост због изостанка аде-кватне истраге у случајевима за-страшивања новинара те збогкриминализације срамоћења, јерсе тиме медије одвраћа од „кри-тичког извјештавања о питањимаод јавног интереса, што је при-јетња слободи изражавања иправу на сваку врсту информа-ција”. Одбор Хрватској сугерира

да „размотри могућност декри-минализације срамоћења”.

Одбор УН-а за људска правајош понавља приговор због дис-криминације Рома и Срба. „Од-бор је посебно забринут збогсталних дојава о de facto сегре-гацији ромске дјеце у образова-њу и недостатку прилика за под-уку на њихову језику. Одбор јејош забринут и због статистикекоја показује ограничену примје-ну права Рома и Срба у подруч-јима осигурања стамбеног про-стора, здравствене заштите, за-

послења и судјеловања у јавнимпословима.”

Хрватска споро истражујеслучајеве ратних злочина, а да-ље је непропорционално вишеслучајева у којима су почините-љи етнички Срби, каже се у из-вјештају и наглашава нужностисплате одштете жртвама.

Хрватска би требала „убрзатии суђења за ратне злочине и зло-чине против човјечности и по-бринути се да се сви случајевиводе без дискриминације, неови-сно о починитељевој етничкојприпадности. Држава би требалаосигурати и да све жртве и њихо-ве обитељи приме адекватну од-штету”, каже се у извјештају ољудским правима.

Одбор за људска права тије-ло је неовисних стручњака којинадзиру како потписнице Међу-народног пакта о грађанским иполитичким правима (ICCPR)проводе потписане обвезе. Сведржаве дужне су Одбору подно-сити редовита извјешћа: прво го-дину дана од приступања, а за-тим на захтјев Одбора, уобичаје-но сваке четири године. Хрват-ска је извјештај представила уЖеневи 24. ожујка.o

УЈЕДИЊЕНЕ НАцИЈЕ УПОЗОРИЛЕ ХРВАТСКУ НА ПОЛОЖАЈ СРБА

ОДШТЕТА ЗА ЖРТВЕ И ЊИХОВЕ ПОРОДИцЕ

„Јутарњи лист” ― Загреб

16 SUZA

Председник Србије ТомиславНиколић, примио је 6. априла2015. године делегацију српскеомладине из Хрватске и поручиода је сада време да са Хрватскомразговарамо о апсолутном по-штовању свих постигнутих спора-зума и обавеза које Хрватска каодржава има према Србима.

Николић је рекао да га не ра-дује нова атмосфера у хрватскојвласти, и да му се чини да се таатмосфера из предизборне кам-пање пренела у астмосферу по-сле избора.

„Појављују се у администра-цији, међу саветницима људи ко-ји су синоним за непромењливхрватски став према Србима, не-променљиво лош...”, рекао је Ни-колић.

„Има много Хрвата који сусхватили какав нам је заједничкипут и циљ и будућност, са којимаможемо изванредно са сарађује-мо, али ето видите, појављују сеи људи који су оковани у прошло-сти и који би да Хрватска мождаизврши још једнапут неку своју,како кажу блиставу акцију, и даостане потпуно без Срба”, рекаоје Николић.

Председник Србије је навео

да су неки људи из Хрватске„преспавали све ово време”, на-водећи да су притисци данас без-мало очигледни као што су билинегде почетком 90. године, али идодао да су сада друге оконости,да је Хрватска чланица ЕУ и ап-солутно обавезана да поштујесва права и сва правила која мо-ра да да свим својим грађанима.

Како је додао, Србија се трудида њима, њиховим родитељимаобезбеди да могу мирно да живеу Хрватској „па макар ми не при-говорили Хрватској све што битребало”.

„Понекад се некоме у Србијиучини како смо благи или да несмемо да одговоримо – најлакшеје одговорити провокацијом напровокацију”, рекао је Николићали и упозорио да се тиме нико-ме, па ни њима не чини ништадобро.

Он је оценио да је Хрватска узвелике недостатке на односу пре-ма, пре свега протераним Србима,њиховој имовини, њиховим прави-ма ушла у ЕУ и навео да Србијаније правила проблеме код другихдржава инсистирањем на томе дасе најпре реше сви проблеми Ср-ба а које је могуће решити.

„Али сада је већ време иотворено ћемо о томе да разго-варамо са Хрватском о апсолут-ном поштовању свих споразумакоје смо постигли и свих обавезакоје Хрватска има као државапрема Србима”, додао је Нико-лић.

Како је рекао, Србија је туприлично ослоњена на међуна-родну заједницу и додао да бииначе, када бисмо ми и Хрватисами решавали проблеме, ника-да их не би решили и не би ихрешили добро.

Он је поручио младима изХрватске да ће Србија да уложимного више него што је улагаладо сада у њихов потпуни развојна свим пољима.

„Србија ће с Хрватском не-прекидно да одржава добре од-носе у доброј вери убеђена дасамо тако могу да се реше свипроблеми... Видели сте да минисмо више они на чије изјаветреба да се реагује, углавном сухрватски званичници они на чијеизјаве реагује ЕУ и опомиње дасе нисмо тако договарали кадасмо се договорили”, рекао је Ни-колић.

Представник Омладинскемреже Срба у Хрватској МаркоСужњевић истакао је да се мла-ди осећају у Србији добродошлокао код своје куће и захвалио јепредседнику на гостопримству.

Он је рекао да су се у оквируовог путовања окупили млади изцеле Хрватске и представилинеке од проблема с којима се су-очавају.

Митрополија загребачко-љу-бљанска, Амбасада Србије у За-гребу и Омладинска мрежа Србау Хрватској, у сарадњи са срп-ским организацијама у Хрват-ској, организовали су путовањесрпске омладине у Београд иНови Сад, где бораве од 5. до 8.априла.o

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ ПРИМИО ДЕЛЕГАцИЈУ СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ ИЗ ХРВАТСКЕ

СРНА ― Р. Српска

АКТУЕЛНОСТИ

17

ДОКУМЕНТА

SUZA

АБРА МО ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, Ми лан, (______), (________),(Б 1995).АН ТИЋ АЛЕК САН ДАР, (________), (______), (________), 1991.АР БУ ТИ НА БО ЖО, Дми тар, 1967, Ра јић, (Б 1995).АР БУ ТИ НА ПЕ ТАР, Ни ко ла, 1950, Ча пр гин ци, (Б 1995).БА БИЋ СА ВО, Ни ко ла, 1956, Гор ња Сла ти на, 1991.БА ЈИЋ МИ ЛЕ, (________), 1950, Нов ска, 1991.БА ЈИЋ НИ КО ЛА, Све то зар, 1946, Па кле ни ца, 1991.БА КИЋ ЗО РА, Или ја, 1946, Ја во ра ни, 1991.БАР ЈАК ТАР ЈЕ ВРО СИ МА, Са ва, 1919, Ро гу ље, 1991.БЕ КО ДА ЛИ БОР, Ма ри ја, 1973, Ра јић, 1991.БЈЕ ЛА ЈАЦ ЂУ КА, (________), 1926, До ња Ври је ска, 1991.БЈЕ ЛА ЈАЦ МИ ЛАН, (________), 1906, Но ви Гра бо вац, 1991.БЛА ГО ЈЕ ВИЋ МИР КО, Гој ко, 1963, Ца ге, 1991.БЛА ЖЕ НО ВИЋ ЉУ БО ЈА, Ђу ро, 1960, Че ли нац, 1991.БО БИЋ МИЛ КА , (________), 1930, Прв ча, 1992.БОГ ДА НО ВИЋ ДМИ ТАР, Пе тар, 1950, (________), 1991.БОГ ДА НО ВИЋ САВ КА, Стан ко, 1913, Ба ти ња ни, 1991.БО ГИЋ ЈО ВАН, Ни ко ла, 1959, Оку ча ни, 1991.БО ГИ ЧЕ ВИЋ РА ДО МИР, Ми лан, 1965, Но ва Гра ди шка, 1991.БО ЖИЋ БРАН КО, (________), 1937, Син ли је, 1991.БО ЈА НИЋ ПЕ РО, Бо жо, 1950, Ће ра ли је, 1991.БО ЈИЋ БО ЖО, Пе ро, 1931, Гор ње Ме ља не, 1991.БО ЈИЋ ДУ ШАН, Си ме ун/Ру жа, 1965, Ја во ра ни, 1991.БОР БЕЉ АН ТУН, Је ли са ве те, 1938, Бач ка Па лан ка, 1991.БОР БЕЉ САВ КА, (________), 1946, Жу бер ко вац, 1991.БО СА НАЦ БО СИЉ КА, (________), 1936, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.БО СА НАЦ ДРА ГИ ЦА, Јо сип, 1936, Ци цва ре, 1991.БО СА НАЦ ЈО ВО, (________), 1950, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.БО СА НАЦ МА РА, (________), 1920, Ку со ње, 1991.БО СА НАЦ МИ ТАР, Кр сте, 1966, До ње Цје пи дла ке, 1991.БО СА НАЦ СТЕ ВО , (________), 1914, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.БО ТИЋ МИ ЛОШ, (________), 1930, (________), 1991.БР КИЋ НА ДА, Ми ле, 1958, Ја се но вац, 1991.БУ ДИЋ ДУ ШАН, (________), 1941, Су боц ка, 1991.БУ ЗДУМ ИЛИ ЈА, (________), 1922, Но во Се ло, 1991.БУ КА РИ ЦА ЖИВ КО, (________), 1943, Алек сан дро вац, 1992.

У по во ду 20. го ди шњи це ег зо ду са срп ског на ро да из за пад не Сла во ни је, а у окви ру оби ље жа ва њастра да ња Ср ба у хр ват ској агре си ји „Бље сак” (1. ма ја 1995.), у ју би лар ном, 45. бро ју Су зе об јављу -је мо:

СПИ СКО ВЕ НЕ СТА ЛИХ И ИДЕН ТИ ФИ КО ВА НИХ СРП СКИХ ЖР ТА ВА СТРА ДА ЛИХ У ЗА ПАД НОЈСЛА ВО НИ ЈИ У РА ТУ У ХРВАТСКОЈ ОД 1991. ДО 1995. го ди не

Ли сте су са чи ње не на осно ву по да та ка са ко јим рас по ла же на ше Удру же ње.

Мо ли мо по ро ди це и дру ге чи та о це да нам ука жу на евен ту ал не гре шке или не до стат ке у спи ску, идо ста ве на адре су Удру же ња или лич но.

20 ГО ДИ НА ОД СТРА ДА ЊА И ПРО ГО НА СР БА ИЗ ХР ВАТ СКЕ

СРП СКЕ ЖР ТВЕ НИ СУ ЗА БО РА ВЉЕ НЕ

На чин при ка за: азбуч ни ред, ПРЕ ЗИ МЕ И ИМЕ, име оца, го ди на ро ђе ња,мје сто ро ђе ња, го ди на не стан ка (Б. = Бље сак)

1. СПИ САК НЕ СТА ЛИХ СРП СКИХ ЖР ТА ВА СТРА ДА ЛИХ У ЗА ПАД НОЈ СЛА -ВОНИ ЈИ У РА ТУ ОД 1991 ДО 1995.

Милош Бабић

Далибор Беко

Мирко Благојевић

Миленко Везмар

18

ДОКУМЕНТА

БУН ЧИЋ БРАН КО, (________), 1954, Кип, 1991.БУ ЊА ВИЋ МИ ЛО РАД, Пе тар, 1950, (________), (Б 1995).БУР ЈА НАЦ АН КА, (________), (______), (________), (Б 1995).БУР ЈА НАЦ МИ ЛЕ, (________), (______), (________), (Б 1995).ВА ГИЋ ЉУ БИ ЦА, (________), 1927, Алек сан дро вац, 1992.ВА СИЋ ЂУ РО, (________), 1923, Ру ше вац, 1991.ВЕ ЗМАР ДРА ГО ЉУБ, Ни ко ла, 1960, Јаг ма, (Б 1995).ВЕ ЗМАР МИ ЛО РАД, Ни ко ла, 1963, Ли пик, (Б 1995).ВЕ СЕ ЛИ НО ВИЋ СТЕ ВО, Во ји слав, 1940, Ба лин ци, 1991.ВИ ДИЋ ДУ ШАН, Иван, 1934, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.ВИ ДИЋ СЛО БО ДАН, Ми ла на, 1976, Па крац, 1991.ВИТ НИК ЈО ЗЕФ, (________), 1931, Оку ча ни, (Б 1995).ВЛА ДЕ ТИЋ СА ВО, Ми ле, 1938, Тр на ва, (Б 1995).ВОЈ НО ВИЋ МА РА, (________), 1936, Ку ку ње вац, 1991.ВОЈ НО ВИЋ ПЕ РО , (________), 1931, Ку ку ње вац, 1991.ВР ЉА НО ВИЋ МИ ЛОШ, Ми лан, 1953, Ко тор Ва рош, (Б 1995).ВУ ЈА НИЋ ОБ РАД, Ми ле, 1912, Алек сан дро вац, 1992.ВУ ЈИ НО ВИЋ ГА ВРО, (________), 1965, Лов ска, 1991.ВУ ЈИЋ АНА, (________), 1925, Оку ча ни, (Б 1995).ВУ ЈИЋ БРАН КО, (________), 1929, Крич ке, 1991.ВУ ЈИЋ БРАН КО, Или ја, 1928, Бо де грај, (Б 1995).ВУ ЈИЋ ЈО ВАН КА Ж. БРАН КА, (________), 1922, Крич ке, 1991.ВУ ЈИЋ ЉУ БАН, (________), 1937, Нов ска , 1991.ВУЈ КО ВАЦ ЖЕЉ КО, Ми лан, 1961, Нов ска, (Б 1995).ВУЈ ЧИЋ СТО ЈА, (________), 1920, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.ВУ КА ШИ НО ВИЋ ДИ МИ ТРИ ЈЕ, Сте во, 1937, По драв ска Сла ти на, 1992.ВУК МА НО ВИЋ ЛУ КА, (________), 1933, Де ре за, 1991.ВУК МИР БРАН КО, Све то зар, 1962, Ма кло ше вац, 1991.ВУ КО БРАТ ЈАН КО, Јан ко, 1923, Оку ча ни, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ МИ ЛУН, (________), 1952, Мр ча јев ци, 1991.ВУ КО СА ВЉЕ ВИЋ ЛУ КА, Ла зо, 1929, Ку со ње, 1991.ВУ КО ТИЋ СТЕ ВАН, (________), 1932, Нов ска , 1991.ВУ ЧИ НИЋ ЖЕЉ КО, Бо жо, 1957, Бо де грај, Б. (1995).ВУЧ КО ВИЋ МИ РО СЛАВ, Ми хај ло, 1936, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ВУЧ КО ВИЋ РА ДЕ, Ђу ро, 1944, Ко ту рић, (Б 1995).ВУЧ КО ВИЋ РАН КО, Осто ја, 1950, Ра јић, (Б 1995).ГА ЋЕ ША МИЛ КА, Пе тар, 1905, Гре ђа ни, 1991.ГА ЋЕ ША РА ДА, Вељ ко, 1941, Гре ђа ни, 1991.ГА ЋЕ ША СТО ЈАН, (________), 1916, Но ви Гра бо вац, 1991.ГА ЋЕ ША ЧЕ ДО МИР, Вла ди мир, 1962, Де ре за, (Б 1995).ГОЈ КО ВИЋ ГОЈ КО, (________), 1937, Кип, 1991.ГОЈ КО ВИЋ ЗОР КА, (________), 1940, Кип, 1991.ГОЈ КО ВИЋ МИ ЈО, Ни ко ла, 1928, Кип, 1991.ГОЈ КО ВИЋ МИ ЛИ ЦА, Те шо, 1931, Кип, 1992.ГОЈ КО ВИЋ НИ КО ЛА, Ди ми три ја, 1927, Кип, 1991.ГОЈ КО ВИЋ РА ДЕ, Гој ко, 1943, Го ло Бр до, 1991.ГОЈ КО ВИЋ СЛО БО ДАН, Ра де, 1969, Па крац, 1992.ГОЈ КО ВИЋ ФИ ЛИП, Пе тар, 1933, Кип, 1991.ГО РО ЊА БО ШКО, Ла зар, 1952, При је дор, (Б 1995).ГО СТИ МИР ТА НА СИ ЈА, (________), 1921, Дра го вић, 1991.ГР ГУ РЕ ВИЋ СТИ ПАН, (________), 1917, (________), (Б 1995).ГР КИ НИЋ СТАН КО, (________), 1924, По драв ска Сла ти на, 1991.ГРУБ НИЋ СА ВЕ ТА, (________), 1921, Ку ку ње вац, 1991.ГРУ БОР ЈАН КО, Ду шан, 1959, Гра ди на, (Б 1995).ГР ЧИЋ МИ ЛАН, Мир ко, 1966, Бо ро вац, (Б 1995).ДА БИЋ МИ ЛАН, Ни ко ла, 1952, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ДА ЈИЋ МИ ЛАН, (________), (______), Ме да ри, (Б 1995).ДА МЈА НО ВИЋ МА РА, (________), 1913, Гор ња Об ри јеж, 1991.ДЕ ЈА НО ВИЋ ОСТО ЈА, (________), (______), (________), (Б 1995).ДМИ ТРО ВИЋ ЗО РА, Сте во, 1975, Скен де ров ци, (Б 1995).

SUZA

Стево Веселиновић

Душан Видић

Драган Вујанчевић

Димитрије Вукашиновић

Михајло Вукелић

Цвијета Вуковић

19

ДОКУМЕНТА

ДО БИЋ АН КА, (________), 1930, Се ку лин ци, 1991.ДО БРО ЈЕ ВИЋ ДРА ГАН, То мо, 1955, Во ћин, (Б 1995).ДРА ГИЋ МИ ЛАН КО, Дра го, 1962, При је дор, 1991.ДРА ГИ ШИЋ МИ ЛАН, Ва со, 1935, Ра јић, (Б 1995).ДРА ГО ЈЕ ВИЋ БО РИ СЛАВ, Сте ва на, 1961, Ку зма, 1991.ДРА ГО СА ВАЦ ДА НЕ , Јо ван/Ка та, 1919, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ДРЕ КО ВИЋ МИ ЛАН, Иг ња ти је , (______), Ан ту но вац, 1992.ДРЕ КО ВИЋ МИ ЛУ ТИН, Лу ка, 1957, Ан ту но вац, 1991.ДРЕ КО ВИЋ МИ О ДРАГ, (________), 1958, Ци ко те За брд ске, 1991.ДУ ЛИЋ ЈА ГО ДА, Пе тар, 1917, Вуч јак Че чав ски, 1991.ДУ ЛИЋ КА ТА, (________), 1917, Вуч јак Че чав ски, 1991.ДУ ЛИЋ РА ДОЈ КА, Са во, 1944, Вуч јак Че чав ски, 1991.ЂУ КА НО ВИЋ ЦВИ ЈЕ ТА, Си мо, 1914, Ја во ра ни, 1991.ЂУ КИЋ ДА РИН КА, Ми лан, 1938, До њи Ва рош, (Б 1995).ЂУ МИЋ ДРА ГИ ЦА, Па вле, 1919, Ме да ри, (Б 1995).ЂУ РИЋ ПЕ РО, (________), 1957, (________), (Б 1995).ЖАР КО ВИЋ БЛА ГО ЈА, (________), 1913, Ко ре ни ча ни, 1991.ЖЕ ГА РАЦ КА ТА, (________), 1903, Бре зо вац, 1991.ЖЕ ГА РАЦ МИ ЛАН , Ми лан, 1937, Су боц ка, 1991.ЖЕ СТИЋ ЈО ВО, Па вле, 1933, Па крач ка Кли са, 1991.ЖЕ СТИЋ НА ДА, (________), 1934, Па крач ка Кли са, 1991.ЖИВ КО ВИЋ ЈА ГО ДА, Ми лан, 1918, Син ли је, 1991.ЖИВ КО ВИЋ ЈАН КО, Ни ко ла/Ан ка, 1924, Вуч јак Че чав ски, 1991.ЖИВ КО ВИЋ ЈО ВАН, Ми ле, 1913, Син ли је, 1991.ЖИВ КО ВИЋ МИ ЛИ ЦА, (________), 1936, Ко ва че вац, 1991.ЗДЈЕ ЛА РИЋ МИ ЛАН, Ду шан, 1941, Чо вац, 1991.ЗЕ БА ПЕ ТАР, Ни ко ла, 1950, Ку со ње, 1992.ЗЕ КО ВИЋ СЛАВ КО, (________), 1933, Но ва Ца бу на, 1991.ЗЕ ЉУГ МИ ЛИ ВОЈ, Ми лош, 1963, Вр бо вац, (Б 1995).ЗЕ ТИЋ ЈЕФ ТО, Те о дор, 1909, Вр бо вља ни, (Б 1995).ЗЕЦ МИ ЛИ ЦА, Је ка, (______), Ја ков ци, 1991.ЗЕЦ ПЕ ТАР, Пе тар, 1941, Па крац, 1991.ЗЕЦ РА ДЕ, Ла зо, 1909, Ра јић, (Б 1995).ЗЕЦ СТО ЈАН, Лу ка, 1947, Ве ли ки Бу ди ћи, 1991.ИВА НО ВИЋ АН ДРИ ЈА, (________), 1921, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ИВА НО ВИЋ БРАН КО, Јо цо, 1964, Вуч јак Че чав ски, 1991.ИВА НО ВИЋ МИ ЛЕ ВА, Иван, 1944, Вуч јак Че чав ски, 1991.ИВА НО ВИЋ РАЈ КО, Ми лан, 1956, Шње га вић, 1991.ИВА НО ВИЋ САВ КА, (________), 1918, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ИГИЋ НИ КО ЛА, Сте ван, 1954, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ИЛИЋ ЖИВ КО, Ми лу тин, 1956, Рат ко во, (Б 1995).ЈА ГЛИ ЧИЋ СА ВО, (________), 1925, Гре ђа ни, (Б 1995).ЈА КО ВЉЕ ВИЋ ГОЈ КО, Јо ван, 1956, Ка мен ски Вуч јак, 1994.ЈЕ РИ НИЋ МИ ЛАН, (________), (______), Бу ја ви ца , 1991.ЈО ВА НО ВИЋ БО ЈА НА, (________), 1934, Па кра ни, 1991.ЈО ВА НО ВИЋ ДУ ШАН, Алек са, 1954, Гор њи Ви ја ча ни, 1991.ЈО ВА НО ВИЋ МИЛ КА, Спа со ја, 1932, Кип, 1992.ЈО ВА НО ВИЋ ПА ВА, Ни ко ла/Љу би ца, 1910, Гор ња Об ри јеж, 1991.ЈО ВИ ЧИЋ ДРА ГО ЉУБ, (________), 1938, Сла вон ски Брод, 1992.ЈОР ГИЋ ЛА ЗО, Ми јо, 1936, Во ћин, 1991.ЈО ТА НО ВИЋ ВАС КР СИ ЈЕ, Ве ли бор, 1954, Шње го ти на, (Б 1995).КА БЛАР НИ КО ЛА, (________), 1922, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.КА БЛАР СТО ЈАН, Љу бо ја, 1924, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.КА ТИЋ МИ ЛАН, Мар ко, 1927, Гор ња Об ри јеж, 1992.КА ТИЋ СЛО БО ДАН, (________), (______), Па крац, (Б 1995).КА У РИН РА ДО ЈЕ, То ми слав, 1961, При је дор , 1991.КЕ СИЋ МИЛ КА, (________), 1954, Гре ђа ни, (Б 1995).КЉА ЈИЋ ДУ ШАН, Сте во, 1949, Гор њи Гу ча ни, 1991.КЉА ЈИЋ ЈО ВО, (________), 1938, Јак шић, 1991.КО ВА ЧЕ ВИЋ ГОЈ КО, (________), 1952, (________), (Б 1995).

SUZA

Михајло Вучковић

Љубица Вучковић

Јован Вучковић

Чедомир Гаћеша

Јанко Грубор

Недељко Живковић

20

ДОКУМЕНТА

КО ВА ЧЕ ВИЋ ДРА ГАН, (________), (______), Па крац, 1991.КО ВА ЧЕ ВИЋ МИ ЛАН, Пе ро, 1933, Ја па га, (Б 1995).КО ВА ЧЕ ВИЋ МИ ЛИ ВОЈ, Ми лош, 1972, Па крац, (Б 1995).КО ВА ЧЕ ВИЋ ПА ВА , (________), 1946, Мар ко вац, 1991.КО ВА ЧЕ ВИЋ СЛАВ КО, (________), (______), Пре ко па кра, 1991.КО ЗИЋ ДРА ГО ЉУБ, (________), 1955, Ба ња Лу ка, (Б 1995).КО ЈИЋ КО СТА, Мар ко, 1953, Ча пр гин ци, (Б 1995).КО ЛУН ЏИ ЈА ЂУ РО, (________), 1928, Алек сан дро вац, 1992.КО ЛУН ЏИЋ ДРА ГАН, Пе тар, 1959, Ста ра Кри ва ја, (Б 1995).КО МЛЕ НАЦ ДРА ГИ ЦА, Иг ња ти ја, 1938, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.КО МЛЕ НАЦ ЖЕЉ КА, Је ла, 1983, Па крац, (Б 1995).КО МЛЕ НАЦ ЗДРАВ КО, (________), 1948, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.КО МЛЕ НАЦ ЈО ВО, Бла го је, 1927, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.КО МЛЕ НАЦ ЉУ БИ ША, Иг ња ти ја, 1955, Па крац, (Б 1995).КО МЛЕ НАЦ МИ ЛИ ЦА, Дми тар, 1912, Ку со ње, 1991.КО МЛЕ НАЦ РА ДО ВАН, (________), 1970, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.КО МЛЕ НАЦ СТО ЈАН, Мир ко, 1937, До њи Бор ки, 1992.КРА ЈИ НО ВИЋ АНА Ж. ВА СЕ, Па јо, 1935, Ку со ње, 1992.КРАЈ НО ВИЋ БРАН КА, Ран ко, 1988, Ше о ви ца, (Б 1995)КРАЈ НО ВИЋ ЂУ РО, (________), 1934, Пр го ме ље, 1991.КРАЈ НО ВИЋ МИ ЛИ ЦА, (________), (______), (________), 1991.КРАЈ НО ВИЋ СИ МО, (________), 1938, (________), 1991.КРАЈ НО ВИЋ СЛАВ КО, Па вле, 1966, Па крац, (Б 1995).КР ЊА ЈИЋ МА РА, (________), 1910, Бре зо вац, 1991.КУ ЗМА НО ВИЋ ГО РАН, Че до, 1959, Па крац, (Б 1995).КУ КИЋ ЈЕ ЛА, (________), 1917, Па крач ка Кли са, 1991.КУ КИЋ ПЕ ЛА, (________), 1945, Па крач ка Кли са, 1991.КУ КИЋ СЛО БО ДАН, Ву чан, 1949, Па крач ка Кли са, 1991.КУР ЈАК ПЕ РО , (________), 1948, Бра не шци, 1991.КУР ТО ВИЋ МИ РО СЛАВ, Ни ко, 1972, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ЛА ЗИЋ СЛО БО ДАН, Сте во, 1951, Ће ра ли је, 1991.ЛА КИЋ МИ ЛУ ТИН , (________), 1921, По ља не, 1991.ЛА ЛИЋ АНА, Пе тар, 1907, Јаг ма, (Б 1995).ЛИ ЧИ НА МА РИ ЈА, (________), 1931, Алек сан дро вац, 1992.ЛО ВРЕ НО ВИЋ ОСТО ЈА, Ни ко ла, 1933, Ца ге, (Б 1995).ЛОН ЧАР МИЛ КА, (________), 1919, Тр на ва, (Б 1995).ЉЕ ПО ЈА ПЕ ТАР, (________), 1921, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ЉИ ЉАК ДУ ШАН, Или ја, 1925, Ла ђе вац, (Б 1995).ЉИ ЉАК СТАН КО, Ми лан, 1952, Бо ро вац, (Б 1995).МА ЗА ЛИ ЦА БО ЈА НА, (________), 1908, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.МАК СИ МО ВИЋ СА ВО, Цви јо, 1947, Гра бо ви ца, 1991.МАК СИЋ МИ ЛИ ВОЈ, Пе тар, 1956, Ива но во По ље, (Б 1995).МА ЛЕ ТИЋ МИР КО, Па вле, 1935, Де ре за, 1991.МА ЛЕ ТИЋ ПА ВЛЕ, Иг ња ти је , 1910, Де ре за, 1991.МА ЛИ НИЋ АН КА, (________), 1910, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.МА ЛИ НО ВИЋ ДРА ГО МИР, Си мо, 1967, При бе ља, 1992.МА ЛИЋ НЕ ДЕЉ КО, Бо шко, 1955, Па крац, 1991.МА ЛО БА БИЋ АН КИ ЦА, Ва сиљ, 1933, Вр гин мост, 1998.МАН ДИЋ БРАН КО, (________), 1919, Дра го вић, 1991.МАН ДИЋ ГО СПА ВА, Ђу рађ, 1951, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.МАН ДИЋ ДРА ГАН, Иг ња ти ја, 1929, Оку ча ни, 1991.МАН ДИЋ ДРА ГО, (________), 1936, Па кле ни ца , 1991.МАН ДИЋ ЂУ РО, Зор ка, Сло бо дан, 1951, Гор њи Ро го љи, (Б 1995).МАН ДИЋ ЈО ВО, (________), 1921, Ба ти ња ни, 1991.МА РИН КО ВИЋ ВЕ ЛИ МИР, Бо го љуб, 1941, Бе о град, 1991.МА РИН КО ВИЋ ДРА ЖЕН, Гој ка, 1967, Бо сан ска Ду би ца, 1991.МА РИН КО ВИЋ ИГ ЊО, Дра ган, 1932, Ра јић, (Б 1995).МА РИН КО ВИЋ МИ ЛОШ, (________), 1930, Рат ко вац, (Б 1995).МА РИН КО ВИЋ НАЈ КА, (________), 1904, Су боц ка, 1991.МА РИН КО ВИЋ СТЕ ВО, Јо цо, 1952, Тр на ва , (Б 1995).

SUZA

Војин Зец

Драшко Ивановић

Никола Игић

Младен Игњатовић

Стоја Игњатовић

Гојко Јаковљевић

21

ДОКУМЕНТА

МА РИН КО ВИЋ ЦВЈЕТ КО, (________), 1934, Ви ше град, 1992.МА РИЋ БРАН КО, (________), 1938, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.МА РИЋ ЗО РАН, Сло бо дан, 1969, Гор њи Ва куф, (Б 1995).МА РИЋ ЈО ВАН, Ми хај ло, 1951, Ра јић, (Б 1995).МА РИЋ НЕ БОЈ ША, (________), 1972, Шу ме тли ца, 1992.МА РИЋ ПА ЈО, (________), 1918, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.МА РИЋ СТЕ ВАН, Се ку ла, 1947, Ше ма нов ци, 1992.МАР КО ВИЋ ДО БРИ ЛА, Бла го је, 1938, Ми ло драж,(Б 1995).МАР КО ВИЋ МИ ЛЕ, Гој ко, 1952, Па крац, 1991.МАР КО ВИЋ МОМ ЧИ ЛО, Ве лич ко, 1961, Ло зни ца, 1991.МАР КО ВИЋ СТАН КО, (________), 1928, Гор њи Гра хо вља ни, 1991.МАР КО ВИЋ СТЕ ВАН, Пе тар, 1951, Ба ти ња ни, 1991.МА ТИ ЈЕ ВИЋ МА РИ ЈАН, (________), 1967, Шу ме тли ца, 1992.МАТ КО ВИЋ БОГ ДАН, (________), (______), Кли са, 1991.МАТ КО ВИЋ ГОЈ КО, Сте во, 1932, Јаг ма, 1993.МАТ КО ВИЋ ЈЕ ЛА, (________), (______), Кли са, 1991.МА ЧАК ДРА ГАН, Пе тар, 1968, Гру би шно По ље, 1991.МЕ ДА КО ВИЋ РА ДИ ВО ЈЕ, (________), (______), До ља ни, 1991.МИ ЈА НО ВИЋ ЈО ВАН, Ра до ван, 1932, Чо вац, 1991.МИ ЈА ТО ВИЋ ДРА ГИ ЦА, (________), 1963, Оку ча ни, (Б 1995).МИ ЈА ТО ВИЋ МИ ЛЕ, Па јо, 1907, Је ми но вац, 1991.МИ КО ВИ ЛО ВИЋ ЂУ РО, (________), 1910, (________), (Б 1995).МИ ЛАН КО ВИЋ АН КА, Ва се, 1904, Шу ме тли ца, 1991.МИ ЛАН КО ВИЋ ГЛИ ГО РИ ЈЕ, Ду шан, 1932, Жу бер ко вац, 1991.МИ ЛА ШИН ЈО ВО, (________), 1909, Ба ти ња ни , 1991.МИ ЛА ШИ НО ВИЋ ЈЕ ЛА, (________), (______), Рај чи ћи, (Б 1995).МИ ЛА ШИ НО ВИЋ МИ ЛАН, Јо ван, 1958, Ра јић, (Б 1995).МИ ЛЕ ТИЋ ВА СО, (________), 1932, Ба ир, 1991.МИ ЛЕ ТИЋ ДУ ШАН, (________), 1947, Ли ва ђа ни, (Б 1995).МИ ЛЕ ТИЋ ЉУ БО МИР, Јо цо, 1931, Ча пр гин ци, (Б 1995).МИ ЛЕ ТИЋ СИ НИ ША, Ва со, (______), Ба ир, 1991.МИ ЛЕ У СНИЋ ВЕ РА Ж. ПЕ ТРА, (________), 1940, Нов ска , 1991.МИ ЛЕ У СНИЋ ГО РАН КА, Пе тар, 1969, Нов ска , 1991.МИ ЛЕ У СНИЋ ЉУ БА, (________), 1918, Го ве ђе По ље, 1992.МИ ЛЕ ШЕ ВИЋ МИ ЛЕ, (________), 1929, Гор ња Ври је ска, 1991.МИ ЛИ СА ВИЋ РАЈ КО, Сре ти на, 1942, Ра о ти ци, (Б 1995).МИ ЛИЋ ВО ЈИ СЛАВ, Сте ван, 1949, Же гар, 1991.МИ ЛИ ЧИЋ ЈА ГО ДА, (________), 1911, Ру ше вац, 1991.МИ ЛИ ШИЋ МИ ЛАН, Мир ко, 1968, Па крац, (Б 1995).МИ ЛО ЈЕ ВИЋ ЂУ РО, Ри сто, 1953, Ча пр гин ци, (Б 1995).МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ БО ЈАН, (________), (______), (________), 1991.МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ ДРА ГАН, Ми лан, 1968, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ ЈО ВАН, Пе тар, 1931, Бен ко вац, (Б 1995).МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ МИ ЛО РАД, Ми лан, 1968, Ца ге, (Б 1995).МИ ЛО ШЕ ВИЋ АНА, (________), 1937, То рањ, 1991.МИ ЛО ШЕ ВИЋ ДРА ГАН, Ран ко, 1947, Нов ска, 1991.МИ ЛО ШЕ ВИЋ МИ ЛЕ ВА, (________), 1935, Шње га вић, 1991.МИ ЛО ШЕ ВИЋ РАН КО, Адам, 1923, Во ћа ри ца, 1991.МИ ЛО ШЕ ВИЋ СПА СО ЈА, (________), 1957, Те ња, 1991.МИ О КО ВИЋ ДУ ШАН, Лу ка, 1957, Крич ке, 1991.МИ О КО ВИЋ ЗО РАН, Сло бо дан, 1971, Сла вон ска По же га, (Б 1995).МИ О КО ВИЋ МИ ЛО РАД, Дра ган, 1953, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.МИ О КО ВИЋ НИ КО ЛА, (________), (______), Па крац, 1991.МИ ТИЋ ЗО РАН, Љу би ша, 1960, Ду ра ни ца, 1991.МИ ХАЈ ЛО ВИЋ ДУ ШАН, Јо ван, 1952, Ли ва ђа ни, (Б 1995).МИ ХАЈ ЛО ВИЋ ЉУ БО МИР, (________), 1913, Оку ча ни, (Б 1995).МИ ХА ЉЕ ВИЋ БО РО, (________), 1949, Ри јен ци, 1991.МИ ШЧЕ ВИЋ БРА НИ СЛАВ, Бран ко, 1956, До њи Бо ги ћев ци, (Б 1995).МЛА ДИ НО ВИЋ ОСТО ЈА, Ђу ро, 1910, Гре ђа ни, 1991.МО МИЋ ЈО ВО, (________), 1931, Гор ња Ври је ска, 1991.

SUZA

Душан Јовановић

Васкрсије Јотановић

Миливој Ковачевић

Коста Којић

Милица Комленац

Славко Крајновић

22

ДОКУМЕНТА

МР КО ЊИЋ ЈЕ ЛА, (________), (______), Ду бо вац, (Б 1995).НИ КО ЛИЋ ДРА ГО ЉУБ, Ми лу тин, 1953, (________), 1991.НИ КО ЛИЋ МИ ЛАН, Сте во, 1967, Ора хо ви ца, (Б 1995).НИ КО ЛИЋ СТА НИ МИР, (________), 1955, Па кле ни ца , (Б 1995).НИК ШИЋ РАН КО, Си мо, 1930, Чо вац, 1991.НО ВА КО ВИЋ МИ ЛАН, Дра го љуб, 1953, Кра ско вић, 1991.ЊЕ ГО ВАН БРАН КО, (________), (______), Но ва Гра ди шка, 1991.ЊЕ ГО ВАН ДУ ШАН, (________), (______), Ко ва че вац, 1991.ЊЕ ГО ВАН МИ ЛАН, (________), (______), Но ва Гра ди шка, 1991.ЊЕ ГО ВАН СТА НА Ж. МИ ЛА НА, (________), (______), Но ва Гра ди шка,1991.ЊЕ НИЋ ЈУ ГО СЛАВ, Бог дан, 1970, Рај чи ћи, 1991.ОБ РА ДО ВИЋ ДРА ГИ ЦА, (________), 1935, Им со вац, 1992.ОБ РА ДО ВИЋ МИ ЛОШ, (________), 1936, Алек сан дро вац, 1992.ОЖЕ ГО ВИЋ МЛА ДЕН, Жар ко, 1961, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.ОКУ ЛИЋ МИР КО, Сте во, 1940, Скен де ров ци, (Б 1995).ОЉА ЧА ГОЈ КО, (________), 1944, По драв ска Сла ти на, 1991.ОРЕ ШЧА НИН МИ ЛАН КО, Ми лош, 1950, (________), 1991.ОРЕ ШЧА НИН МИ ЛОШ, (________), 1923, (________), 1991.ОР ЛО ВИЋ ИГ ЊА ТИ ЈЕ, Ђу ро, 1950, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ОРО ЗО ВИЋ ЈЕ ЛА, (________), 1931, Гор њи Гра хо вља ни, (Б 1995).ОСТО ЈИЋ НЕ НАД, Ва со, 1943, Јо шав ка, (Б 1995).ОСТО ЈИЋ ПЕ ТАР, (________), 1942, То рањ, 1991.ПА ВИЋ АНА, (________), 1929, До њи Гра хо вља ни, 1991.ПАВ КО ВИЋ МИ ЛОШ, Ни ко ла, 1955, Крич ке, (Б 1995).ПА ВЛО ВИЋ РА ДЕ, Или ја, 1962, Оку ча ни, 1991.ПА ИЋ РА ДЕ, Ђу ро, (______), (________), 1991.ПА НИЋ ЛА ЗАР, Ла зе, 1933, Се ку лин ци, 1991.ПА НИЋ СРЕ ТО МИР, Бран ко, 1960, Оку ча ни, 1991.ПАН ТИЋ ДО БРИ ВО ЈЕ, Мар ко, 1945, Ли по лист, 1991.ПА У НО ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, (________), 1935, Па кле ни ца , 1991.ПЕЈ ЧИЋ БИ ЉА НА, Ми о драг, 1954, (________), 1991.ПЕ РИЋ ВА СИ ЛИ ЈЕ, (________), 1931, Ку со ње, 1991.ПЕ РИЋ ЉУ БИ ЦА Ж. ИЛИ ЈЕ, (________), 1921, Бре зик, (Б 1995).ПЕТ КО ВИЋ МИ ЦА, (________), 1945, Кра гуј, (Б 1995).ПЕ ТРО ВИЋ ЗДРАВ КО, Мар ко, 1949, Бо ро вац, (Б 1995).ПЕ ТРО ВИЋ МАР КО, Здрав ко, 1973, Нов ска, (Б 1995).ПЕ ТРО ВИЋ МИЛ КА, (________), 1917, Ку со ње, 1992.ПЛЕ ТИ КА ПА ЂУ РО, (________), (______), Крич ке, (Б 1995).ПЛЕ ТИ КА ПА ЖЕЉ КО, Ла зо, 1956, Ку со ње, 1992.ПЛЕ ТИ КА ПА ПА ЈО, (________), (______), Ро гу ље, 1991.ПО ЗНА НО ВИЋ МИ ЛАН, (________), 1957, Лов ска, 1991.ПО ПА ДИЋ МИ ЛОШ, (________), 1950, Гор ња Об ри јеж, (Б 1995).ПО ПО ВИЋ ДУ ШАН, Си мо, 1931, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ ЖЕЉ КО, (________), 1953, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ ЈО ВО, Си ме, 1922, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ ЈО ВО, Те јо, 1934, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ МИ ЛАН, (________), 1929, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ МИ ЛУ ТИН, (________), (______), Чо вац, 1991.ПО ПО ВИЋ ПЕ ТАР, (________), 1944, Кип, 1991.ПО ПО ВИЋ СПА СО ЈА, Ни ко ла, 1913, Су боц ка, 1991.ПО ПО ВИЋ СТА НА, (________), 1927, Оже гов ци, 1991.ПРИ БИ ЧЕ ВИЋ ЗО РАН, Си мо, 1969, Ла ђе вац, (Б 1995).ПРИ БИ ЧЕ ВИЋ ЈО ВО, Си мо, 1959, Ла ђе вац, (Б 1995).ПР НИЋ ДЕ САН КА, (________), 1932, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ПРО ДА НО ВИЋ МИ ЛАН, Пе тар, 1956, Буч је, (Б 1995).ПРО ДА НО ВИЋ РА ДО ВАН, (________), (______), Ма ли Бу ди ћи, 1991.ПРО ДА НО ВИЋ СТА НА, (________), 1915, Оже гов ци, 1991.ПРО ДА НО ВИЋ ЧЕ ДО, Ла зо, 1952, (________), 1991.ПРО ТИЋ БО СИЉ КА, Са во, 1908, Шње га вић, 1991.

SUZA

Душан Љиљак

Станко Љиљак

Саво Максимовић

Миливој Максић

Мирко Малетић

Недељко Малић

23

ДОКУМЕНТА

ПРО ТИЋ РАН КО, (________), 1969, (________), 1991.ПРО ТИЋ СТАН КО, Иг ња ти ја, 1922, Шње га вић, 1991.ПУ ПО ВАЦ РУ ЖА, (________), 1935, Ста ра Гра ди шка, (Б 1995).ПУ ХАР МИ ЛЕН КО, Бран ко, 1968, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ПУ ЦА РЕ ВИЋ ГОЈ КО, Са во, 1956, Вар ја че, (Б 1995).РА ДИЋ ВЛА ДИ МИР, Ми ли јан ко, 1968, Ужич ка По же га, 1991.РАД МИ ЛО ВИЋ АН КА, Лу ка, 1938, Син ли је, (Б 1995).РАД МИ ЛО ВИЋ МИ ЛАН, (________), 1910, Је ми но вац, 1991.РАД МИ ЛО ВИЋ МИ ЛАН, Сте ван-Мил ка, 1935, Шње га вић, 1991.РАД МИ ЛО ВИЋ РА ДО МИР, Љу бић, 1958, Гор ње Ме ља не, 1991.РАД МИ РО ВИЋ МА РИ ЈА, (________), 1909, (________),(Б 1995).РА ДО НИЋ МИ ЛЕ, (________), 1955, Ку со ње, 1991.РА ДО СА ВЉЕ ВИЋ ДЕ ЈАН, Ра до ва на, 1978, Да ру вар, 1992.РА ДО СА ВЉЕ ВИЋ ЈО ВАН КА, (________), 1960, Да ру вар, 1992.РА ДО СА ВЉЕ ВИЋ НЕ НАД, Ра до ва на , 1982, Да ру вар, 1992.РА ДО СА ВЉЕ ВИЋ РА ДО ВАН, (________), 1956, Да ру вар, 1992.РА ДУЈ КО ВИЋ ЈО ВАН, Дра ган, 1948, Гре ђа ни, (Б 1995).РА ДУЈ КО ВИЋ МИ ЛАН, Дра ган, 1950, Гре ђа ни, (Б 1995).РА ДУ ЛО ВИЋ МИ ЛАН, (________), 1910, Је ми но вац, 1991.РА ДУ ЛО ВИЋ МИ ЛО РАД, (________), 1952, Нов ска , 1991.РА ДУ ЛО ВИЋ РА ДА Ж. МИ ЛО РА ДА, (_______), (______), Нов ска, 1991.РА ЂЕ НО ВИЋ ГА ВРО, (________), 1959, Ра ђе нов ци, 1991.РА ЂЕ НО ВИЋ МИ ЛО РАД, Дми тар, 1957, Ра ђе нов ци, (Б 1995).РА ЂЕ НО ВИЋ НИ КО ЛА, Ми лан, 1947, Нов ска, (Б 1995).РА ЈА ЧИЋ МИ ЛАН, Или ја , 1929, Чо вац, 1991.РАЈ ШИЋ ЂУ РО, Дра гу тин, 1954, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).РА НИ ЛО ВИЋ СТЕ ВО, (________), (______), Га шни ца, (Б 1995).РА НО СА ВЉЕ ВИЋ СТЕ ВО, Ми јо, 1928, Ру ше вац, 1991.РАТ КО ВИЋ ВА СИЉ КА, Ми ле, 1922, До њи Гра хо вља ни, 1992.РАТ КО ВИЋ ГА ВРИ ЛО, Дра ган, 1936, Ку со ње, 1991.РАТ КО ВИЋ ДА НИ ЈЕЛ, Бла го је, 1977, Бо сан ска Гра ди шка, (Б 1995).РАТ КО ВИЋ ЈО ВАН КА, Ђу ро, 1960, Па кра ни, 1992.РА ЧИЋ НИ КО ЛИ НА, Мла ден, 1978, Бо сан ска Гра ди шка, (Б 1995).РА ШКО ВИЋ МИ ШО, (________), 1940, Нов ска, 1991.РА ШКО ВИЋ СА ВЕ ТА Ж. МИ ШЕ, (________), 1949, Нов ска, 1991.РО ГУ ЛИЋ ЈА ГО ДА, Пе ра, 1931, Ро гу ље, 1992.РО ГУ ЛИЋ МИ ХА И ЛО, Јо во/Ан а, 1919, Ро гу ље, 1992.РО МА НИЋ БЛА ГО ЈА, (________), 1910, Бра не шци, 1991.РО МА НИЋ -РЕ ЛИЋ ДУ ШАН КА, Па јо, 1930, Бра не шци, 1992.РУ ДЕЖ МИ ЛАН, Ни ко ла, 1954, Ја се но вац, 1991.СА БО СТО ЈАН КА, (________), (______), Ли пик, 1991.СА ВА НО ВИЋ ЈО ВО, Ми лош, 1931, Ло ква, 1991.СА ВА НО ВИЋ ПЕ ТРА, (________), 1910, Ра јић, (Б 1995).СА ВИЋ НИ КО ЛА, Јо ван, 1951, Ра јић, (Б 1995).СА ВИЋ РАЈ КО, Рат ко, 1930, До њи Пер ван, 1991.СА ВИ ЧИЋ ГОР ДА НА, (________), 1912, (________), (Б 1995).СА ВИ ЧИЋ МИ ЛО РАД, Мла ђа на, 1937, Рај чев ци, (Б 1995).САВ КО ВИЋ НЕ НАД, Ран ко, 1970, Ба стај ски Бр ђа ни, 1991.СА МАР ЏИ ЈА ДРА ГАН, Осто ја, 1932, Мла ка, (Б 1995).СА МАР ЏИ ЈА МИЛ КА, (________), 1931, Па крач ка Кли са, 1991.СА МАР ЏИЋ ПЕ РО, (________), 1926, Па крач ка Кли са, 1991.СА РАЈ ЛИ ЈА ЂУ РО, (________), 1930, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.СА РА ПА ДРА ГАН, Ми хај ло, 1937, Ла ђе вац, (Б 1995).СЕ КУ ЛИЋ ЈЕ ЛЕ НА Ж. ДУ ША НА, (________), 1922, Ушти ца, 1991.СИ БИН ЧИЋ БО ШКО, (________), 1930, Ми ли сав ци, (Б 1995).СЛА ВУ ЈЕ ВИЋ ЛА ЗО, (________), 1936, Ду хо ви, 1992.СМО ЉА НИЋ ГА ВРО, Га јо, 1950, Гор ње Ме ља не, 1991.СМО ЉИЋ СА ВО, (________), (______), Гор њи Ми хо љац, 1992.СО МЕ ЛАК ВИЛ КО, Вил ко, 1952, Па крач ка По ља на, 1991.СТАМ БО ЛИ ЈА ЉУ БО МИР, Пе тар, 1941, (________), (Б 1995).

SUZA

Ђуро Мандић

Момчило Марковић

Глигорије Миланковић

Љубомир Милетић

Рајко Милисавић

Милорад Милосављевић

24

ДОКУМЕНТА

СТА НИЋ ДМИ ТАР, Ми лан, 1952, Ве ли ка Пе ра то ви ца, 1991.СТАН КО ВИЋ БО РО, Ни ко ла, 1969, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).СТАН КО ВИЋ БО СИЉ КА, (________), 1927, Шње га вић, 1991.СТАН КО ВИЋ ПЕ ТАР, Ђу ро, 1914, Ушти ца, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ АН ЂА, (________), 1930, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ ЈА ГО ДА, (________), 1911, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ ЈО ВО, (________), (______), Ја се но вац, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ МИЛ КА, Сте во, 1919, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ ПА ВАО, Љу бо ми ра, 1929, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТАР ЧЕ ВИЋ РАЈ КО, Љу бо мир, 1956, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТО И ЧИЋ ВО ЈИ СЛАВ, (________), 1906, (________), (Б 1995).СТО ЈА КО ВИЋ ВЕЉ КО, Јо ван, 1948, Бу ја ви ца , 1991.СТО ЈАЧ КО ВИЋ ЛА ЗО, Мо мир, 1954, Гре ђа ни, (Б 1995).СТОЈ ЧЕ ВИЋ МИ ЛАН, Бо шко, 1961, Оку ча ни, 1991.СТОЈ ЧЕ ВИЋ НИ КО ЛА, (________), 1921, По ља не, 1991.СТО КА НИЋ РАЈ КО, Ђу рађ, 1941, Жи ви ни це, (Б 1995).СУ БА НО ВИЋ МА РИ ЦА, (________), 1947, Нов ска , 1991.СУ БА НО ВИЋ МИР КО, Сто јан, 1931, Су боц ка, 1991.СУ ЖЊЕ ВИЋ ВЕЉ КО, Мир ко, 1956, Па крац, (Б 1995).СУ ЖЊЕ ВИЋ МИР КО, (________), 1930, Шу ме тли ца, (Б 1995).ТА ТО МИ РО ВИЋ МИ О ДРАГ, Дра ган, 1945, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ТА ТО МИ РО ВИЋ РА ДЕ, Ду шан, 1956, Бла го ро до вац, 1991.ТЕР ЗИЋ РА ДО ВАН, Ми лан, 1957, Гра ди на, 1991.ТЕ ШИЋ БО ШКО, Ђор ђе, 1966, Лов ска, 1991.ТО ВА РИЋ МИР КО, (________), 1957, Чо вац, (Б 1995).ТО ДО РО ВИЋ ЗО РА, (________), 1977, (________), (Б 1995).ТО ДО РО ВИЋ ЉУ БИ ЦА, (________), 1938, Скен де ров ци, (Б 1995).ТОР БИ ЦА ВИ ДА, (________), 1930, Ше о ви ца, (Б 1995).ТОР БИ ЦА МИ ЛО РАД, (________), 1959, Рас то вац, 1991.ТОР БИ ЦА МЛА ДЕН КО, Ми лу тин, 1970, При је дор, 1991.ТОР БИ ЦА РАН КО, Си ме ун, 1963, При је дор, 1991.ТОТ ЈО СИП, Стје пен, 1950, То рањ, 1991.ТР ГОВ ЧЕ ВИЋ АНА, (________), 1922, Ку со ње, 1992.ТР КУ ЉА МА РА, Мар ко, 1937, Вуч јак Че чав ски, 1991.ТР ЛА ЈИЋ АН ЂА, Ја ков, 1921, Ру ше вац, 1991.ТР ЛА ЈИЋ ЉУ БА, Ја ков, 1928, Ру ше вац, 1991.ТУ БИЋ МЛА ЂЕН КА, (________), 1930, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.ТУ ТАК МИ ЛАН, (________), 1965, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ЋИР КО ВИЋ ЈО ВАН, Пе ро, 1966, Брч ко, 1991.ЋУ ЛИ БРК БЛА ГО ЈА, Или ја, 1955, Бла го ро до вац, 1991.ЋУ ЛИ БРК БРА НИ ША, Или ја, 1961, Бла го ро до вац, 1991.УЗУР ЉУ БИ ЦА, (________), 1911, Па крац, 1991.УЗУР ЦВИ ЈЕ ТА, (________), 1913, Бру сник, (Б 1995).УТЈЕ ШИ НО ВИЋ СТЕ ВО, (________), 1949, Нов ска , 1991.ФИ ЛИ ПО ВИЋ ЗО РАН, Ми лан, 1969, (________), 1991.ФУН ДУР ЛИ ЈА ПРЕ ДРАГ, Сте ван, 1967, Бо де грај, (Б 1995).ХАЈ ДИН МИ ТАР, (________), 1931, Гор ња Ври је ска, 1991.ХА РАМ БА ШИЋ ЈЕ ЛА, (________), 1921, Ку ку ње вац, 1991.ХР ВА ЋА НИН ДУ БРАВ КО, (________), 1968, (________), 1991.ЦА РЕ ВИЋ МИ ЛАН, Ди ми три је, 1920, Вуч јак Че чав ски, 1991.ЦВЕТ КО ВИЋ НА ДА, Мир ко, 1954, Во ћин, 1991.ЦВИ ЈА НО ВИЋ ЈЕ ЛЕ НА, Га вро, 1961, Скен де ров ци, (Б 1995).ЦВИ ЈА НО ВИЋ РА ДИ СЛАВ, Ђу ро, 1974, Ко тор Ва рош, (Б 1995).ЦВЈЕ ТИ ЧА НИН ДУ ШАН, Ни ко ла, 1953, Смр тић, (Б 1995).ЦИ ЦВА РА ЈО СИФ, Јо во, 1914, Па крач ка Кли са, 1991.ЦИ ЦВА РА МИ РА, (________), (______), Па крац, 1991.ЦИ ЦВА РА МИР КО, Јо сип, 1940, Ци цва ре, 1991.ЦИ ЦВА РА ПА ВА, Је ре ми ја, 1920, Па крач ка Кли са, 1991.ЦУ ЛИЋ МИР КО, (________), 1991, Оку ча ни, 1991.ЧИЧ КО ВИЋ КА ТА, Лу ка, 1934, Ру ше вац, 1991.

SUZA

Петар Миљевић

Предраг Мислић

Бранислав Мишчевић

Игњатија Орловић

Дарко Остролучанин

Ранко Павковић

25

ДОКУМЕНТА

ША ЈИЋ ДО ЉАН, Си мо, 1924, Гор ње Рат ко во, 1991.ШАР ЧЕ ВИЋ МИР КО, Сте во , 1951, То рањ, 1991.ШАР ЧЕ ВИЋ МИ ШО, (________), 1921, Ли пик, 1991.ША ШО ДРА ГИ ЊА , Дра ган, 1936, Ме ђа ри, 1993.ШЕ А ТО ВИЋ ЈО ВАН, (________), 1906, Ко ва че вац, 1991.ШЕ А ТО ВИЋ МИ ЛАН, Јо ван, 1954, Тр на ко вац, (Б 1995).ШЕ А ТО ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, Јо ван, 1944, Крич ке, 1991.ШЕ СТА НО ВИЋ НИ КИ ЦА, Ми хај ло, 1971, Ра ји ћи, (Б 1995).ШИ МИЋ МИЛ КА, Мар ко, 1930, Вуч јак Че чав ски, 1991.ШКО РИЋ МИ ЛО РАД, Вин ко, 1963, Ма шић ка Ша го ви на, (Б 1995).ШКО РИЋ СТА НА, (________), 1906, Ку со ње, 1992.ШЉУ КА ПРЕ ДРАГ, Кон стан тин, 1972, Нов ска, (Б 1995).ШО РОН ДА АН ЂЕ ЛИ ЈА, (_______), 1912, Па кле ни ца, 1991.ШПА НО ВИЋ ЂОР ЂЕ, Ра де, 1955, Бо ро вац, (Б 1995).ШТЕ КО ВИЋ СТЕ ВО, Ми ха и ло, 1935, Ку со ње, 1991.ШТУ ЛИЋ ЂУ РО, (________), 1936, Нов ска, 1991.ШУ ЋА НА ДА , (________), 1931, Бу ја ви ца, 1991.ШУ ЋУ РО ВИЋ ПЕ ТАР, (________), 1915, (______), (Б 1995).

2. СПИ САК ИДЕН ТИ ФИ КО ВА НИХ СРП СКИХ ЖР ТА -ВА СТРА ДА ЛИХ У ЗА ПАД НОЈ СЛА ВО НИ ЈИ У РА ТУОД 1991. ДО 1995.

На чин при ка за: абе цед ни ред, ПРЕ ЗИ МЕ И ИМЕ, име оца, го ди на ро -ђе ња, мје сто ро ђе ња, го ди на не стан ка (Б = Бље сак)

БА ЈИЋ МИ ЛОШ, Љу бан, 1950, Ја се но вац, 1991.БА СТА ВЛА ДИ МИР, Да мјан, 1936, Ра јић, 1991.БА ЧИЋ МИ ЛОШ, Ла зар, 1959, Нов ска, (Б 1995).БЕ РИЋ ПЕ ТРА, (_________), 1929, Ца ге, 1991.БЈЕ ЛАЦ ДРА ГАН, Ми лан, 1944, Ра јић, 1991.БЈЕ ЛИЋ ЖЕЉ КО, Мар ко, 1963, Ста ро Пе тро во Се ло, 1991.БО ЖИЋ СТЕ ВО, Дми тар, 1937, Но ва Гра ди шка, 1991.БО ЖИ ЧИЋ ВУ КА ШИН, Пе тар, 1935, Оку ча ни, 1991.БО СА НАЦ БРАН КО, Или ја, 1953, Ла ђе вац, 1991.БО СА НАЦ ГА ЈО, Мар ко, 1903, Ра јић, 1991.БО СА НАЦ САВ КА, Ла зе, 1918, Па крач ки Ба ти ња ни, 1992.БО ШЊА КО ВИЋ ЂОР ЂЕ, Ге ор ги је, 1956, Им со вац, 1992.БО ШЊА КО ВИЋ МИ ЛЕ, Ђу ка, 1951, Но ва Гра ди шка, 1991.БУН ЧИЋ ГОЈ КО, Сто јан, 1949, Ра ду је вац, 1991.БУ РО ЈЕ ВИЋ ЉЕ ПО СА ВА, Ђу ка, 1914, Ома но вац, 1991.БУ РО ЈЕ ВИЋ МИ ЛЕ, (_________), 1935, Ме да ри, (Б 1995).ВА СКО ВИЋ ПЕ РО, Вељ ко, 1975, Нов ска, 1991.ВЕ ЗМАР МИ ЛЕН КО, Мар ко, 1953, Па крац, 1991.ВЕ ЛЕ БИТ БО ЖО, Ни ко ла, 1942, Тре би ња, 1991.ВЕ СЕ ЛИ НО ВИЋ ВЕЉ КО, Си мо, 1946, Крич ке, (Б 1995).ВУ ЈАН ЧЕ ВИЋ ДРА ГАН, Ми ло рад, 1974, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ВУ ЈИЋ БО РИ СЛАВ, Ла зо, 1958, Ба ња Лу ка, (Б 1995).ВУ ЈИЋ ЛУ КА, Бо жо, 1935, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ВУ КА ДИ НО ВИЋ ЗО РАН, Бог дан, 1971, До њи Бор ки, (Б 1995).ВУ КЕ ЛИЋ МИ ХАЈ ЛО, Ђу ро, 1919, Гор њи Ча глић, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ АН ЂЕ ЛИ ЈА, Јо ван, 1959, Па кле ни ца, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ ГО РАН, Ран ко, 1984, Ме да ри, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ ГОР ДА НА, Ран ко, 1987, Ме да ри, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ ДРА ГА НА, Ми лу тин, 1987, Жи ви ни це, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ ЗО РАН, Слав ко, 1970, Ко сти ћи, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ МИ ЛУ ТИН, Ста но је, 1945, Ме да ри, (Б 1995).

SUZA

Петра Панић

Милан Продановић

Ана Радмиловић

Миле Релић

Живко Савељић

Ненад Савковић

26

ДОКУМЕНТА

ВУ КО ВИЋ РАН КО, Ста но ја, 1955, Ко сти ћи, (Б 1995).ВУ КО ВИЋ ЦВИ ЈЕ ТА Ж. МИ ЛУ ТИ НА, Ду шан, 1950, Бо рак, (Б 1995).ВУ КО ТИЋ ДЕ САН КА, Че до, 1925, Ушти ца, (Б 1995).ВУ КО ТИЋ ПЕ ТАР, Па вле, 1919, Ја се но вац, (Б 1995).ВУ ЛИН СО КА, Ва со, 1924, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ВУ ЧИЋ МЛА ДЕН, Ми лу тин, 1968, Оку ча ни, (Б 1995).ВУЧ КО ВИЋ ЈО ВАН, Ни ко ла, 1952, Ба ња Лу ка, (Б 1995).ВУЧ КО ВИЋ ЉУ БИ ЦА, Ра де, 1930, Бен ко вац, (Б 1995).ВУЧ КО ВИЋ МИ ЛО РАД, Ни ко ла, 1949, Ко ту рић, 1991.ВУЧ КО ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, Лу ка, 1931, Ма ри но Се ло, 1991.ГА ВРИ ЛО ВИЋ ПЕ РО, Пе тар, 1953, Бре сто вац, (Б 1995).ГА ЛИ ЈАШ МИ ЛОШ, Ми ле, 1922, Вар ја че, (Б 1995).ГР ЛИ ЦА СА ВО, Аран, 1954, Гор ња Ври је ска, (Б 1995).ГР МУ ША ЈО ВАН, Пе тар, 1933, Ра јић, (Б 1995).ДА БИЋ МИ ЛО РАД, Љу бан, 1960, Ба ња Лу ка, (Б 1995).ДА ИЋ РАН КО, Ми лан, 1968, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ДА НО ЈЕ ВИЋ ДМИ ТАР, Или ја, 1937, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ДА НО ЈЕ ВИЋ ИЛИ ЈА, Ђу ро, 1910, Кип, 1991.ДЕ ЛИЋ ЈЕ ЛЕН КО, Дуј ко, 1961, Кип, 1991.ДИЋ КО ЖЕЉ КО, Пе тар, 1967, Ме да ри, (Б 1995).ДИЋ КО РУ ЖА, Урош, 1943, Оку ча ни, 1991.ДУ ЛИЋ СТЕ ВО, Ми лан, 1947, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ЂУ РА ШИ НО ВИЋ ИЛИ ЈА, (_________), 1912, Вуч јак Че чав ски, (Б 1995).ЂУ РА ШИ НО ВИЋ МА РИ ЈА, Ми јо, 1925, Ра јић, (Б 1995).ЕСКИЋ ВО ЈИН, Ђу ро, 1935, Бо ро вац, (Б 1995).ЖДР ЊА СЛАВ КО, Ми лан, 1956, Бен ко вац, (Б 1995).ЖИВ КО ВИЋ НЕ ДЕЉ КО, Бу ди мир, 1958, Је лич ка, (Б 1995).ЖИВ КО ВИЋ НИ КО ЛА, Јан ко, 1950, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ЗЕЦ ВО ЈИН, Дра го, 1952, Оку ча ни, 1991.ЗЕЦ НЕ ДЕЉ КО, Дра гу тин, 1940, Гор ња Пец ка, (Б 1995).ЗУ БО ВИЋ МИР КО, Сте ван, 1941, Вуч јак Че чав ски, 1991.ИВА НО ВИЋ ГА ВРО, (___________), 1911, Кри вај, 1991.ИВА НО ВИЋ ДРА ШКО, Мла ден, 1942, Ан ту но вац, 1991.ИВА НО ВИЋ СИ МО, Си мо, 1922, Бен ко вац, (Б 1995).ИГ ЊА ТО ВИЋ МЛА ДЕН, Јо сип, 1955, Ме да ри, (Б 1995).ИГ ЊА ТО ВИЋ ПА ВЛЕ, Ни ко ла, 1929, Ан ту но вац, 1991.ИГ ЊА ТО ВИЋ СТО ЈА, Бо жо, 1933, То рањ, 1991.ЈА КО ВЉЕ ВИЋ БО ЈА НА, (___________), 1911, То рањ, 1991.ЈА ЊА НИН СТЕ ВИ ЦА, Бо жо, 1933, Ку со ње, 1991.ЈА ЊА ТО ВИЋ ГА ВРО, Јо ван, 1951, Оку ча ни, (Б 1995).ЈО ВА НО ВИЋ ЖЕЉ КО, Јо сип, 1960, Крич ке, (Б 1995).КЕ ЗАН ТЕ О ДОР, (___________), 1923, Лу чин ци, 1991.КЕ КА НО ВИЋ ДУ ШАН, (___________), 1939, Па крац, (Б 1995).КНЕ ЖЕ ВИЋ ГОЈ КО, Са во, 1952, Ра јић, (Б 1995).КО ВА ЧЕ ВИЋ ВЛАЈ КО, Ра де, 1947, (__________), 1991.КО ВА ЧЕ ВИЋ МИ ЛУ ТИН, Сте во, 1962, Пље вља, 1992.КО ВА ЧИЋ ВЕ РИ ЦА, Пе тар, 1927, Па кле ни ца, (Б 1995).КО ВА ЧИЋ ПАН ТЕ ЛИ ЈА, Сте ван, 1918, Ни кин ци, (Б 1995).КО ЗЛО ВИЋ ПЕ РО, Пе тар, 1930, Па кле ни ца, (Б 1995).КО ЈИЋ ЈЕ ЛЕН КО, Јо ван, 1956, Че ли нац,(Б 1995).КОЛ ЏИЋ ЗДРАВ КО, Ран ко, 1962, Ба ња Лу ка, 1991.КРАЈ НО ВИЋ НИ КО ЛА, Те о дор, 1927, Ку со ње, 1992.КУ ТИЋ ВЕЉ КО, Са во, 1967, Кр ми не, 1991.КУ ТИЋ ДА РИН КА Ж. МЛА ЂЕ НА, (___________), 1918, Кип, 1991.КУ ТИЋ МЛА ЂЕН, (___________), 1912, (__________), (Б 1995).КУ ТИЋ ТЕЈ КАН, То ма, 1933, (__________), (Б 1995).ЛА ЛОШ ЖЕЉ КО, Ни ко ла, 1969, Па крац, (Б 1995).ЛЕ КА НИЋ ИЛИ ЈА, Алек са, 1957, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ЉУ БО ТИ НА НИ КО ЛА, Па вле, 1911, Бо ро вац, (Б 1995).МА РИЋ ЈУ ЛА, (___________), 1926, Рат ко вац, (Б 1995).

SUZA

Драган Сарапа

Љубомир Стамболија

Дмитар Станић

Боро Станковић

Петар Станковић

Недељко Стојановић

27

ДОКУМЕНТА

SUZA

МАР ЈА НО ВИЋ ЛА ЗО, Емил, 1952, Ку со ње, 1991.МИ ЛЕ ТИЋ БРАН КО, Све то зар, 1960, Ба ир, (Б 1995).МИ ЛИК ШИЋ НИ КО ЛА, Сте ван, 1938, Ма шић ка Ша го ви на, 1991.МИ ЛИ НО ВИЋ БО ШКО, Ђу ро, 1940, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ БРАН КО, Ми лан, 1957, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).МИ ЛО СА ВЉЕ ВИЋ ТИ ХО МИР, Ми лан, 1971, Бен ко вац, (Б 1995).МИ ЛО ШЕ ВИЋ БО ЖО, Сте во, 1947, Но ва Гра ди шка, 1991.МИ ЉЕ ВИЋ ПЕ ТАР, Бран ко, 1956, Па кле ни ца, (Б 1995).МИР КО ВИЋ ДЕ САН КА Ж. ЈО ВА НА, Или ја, 1916, Ку со ње, (Б 1995).МИР КО ВИЋ ЈО ВАН, Та на си је, 1914, Крич ке, 1991.МИ ТРИЋ РАН КО, Мир ко, 1960, Го лу би њак, (Б 1995).МИ ШЛИЋ ПРЕ ДРАГ, Ми лан, 1954, Крич ке, 1991.МР КО ЊА ЈЕ ЛЕ НА, Јо во, 1936, Ви ро ви ти ца, 1991.НИН КО ВИЋ АН КА, Ми лан, 1915, Шње га вић, (Б 1995).НО ГИЋ НЕ ДЕЉ КО, Бо шко, 1946, Ма шић, (Б 1995).ОБ РА ДО ВИЋ БРАН КО, (___________), 1934, Па кле ни ца, (Б 1995).ОБ РА ДО ВИЋ ДУ ШАН, (___________), (______), Ми ља но вац, 1992.ОСТО ЈИЋ ГО РАН, Пе ро, 1974, Алек сан дро вац, 1991.ОШТРО ЛУ ЧА НИН ДАР КО, Бог дан, 1971, (__________), (Б 1995).ПАВ КО ВИЋ МИ ЛЕ, Ни ко ла, 1946, Ку со ње, 1992.ПАВ КО ВИЋ МИ ЛИ ЦА, (___________), 1920, Бо ро вац, (Б 1995).ПАВ КО ВИЋ ПЕ ТАР, Ва со, 1944, Ми ља но вац, 1992.ПАВ КО ВИЋ РАН КО, Бо шко, 1950, Ми ља но вац, 1992.ПА ВЛО ВИЋ ДРА ГИ ЊА, Ми лан, 1937, Бо ро вац, (Б 1995).ПА НИЋ ПЕ ТРА, Или ја/Дра га на, 1924, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ПЕТ КО ВИЋ ЉЕ ПО СА ВА, (___________), 1925, Па кле ни ца, (Б 1995).ПЕ ТРО ВИЋ РАН КО, Мар ко, 1950, Ца ге, (Б 1995).ПО ПО ВИЋ НА ДА, Ра де, 1931, Бо ро вац, (Б 1995).ПО ПО ВИЋ НИ КО ЛА, То ми слав, 1927, Ме да ри, (Б 1995).ПРА ЛИ ЦА СТЕ ВАН, Бо жо, 1928, Ме да ри, (Б 1995).ПРИ ЦА МИ ЛАН, Сте во, 1940, Ра јић, (Б 1995).ПРО ТИЋ ДРА ГА, Ду шан, 1930, Оку ча ни, 1991.ПРО ТИЋ ЉУ БО МИР, Мла ден, 1938, Шње га вић, 1991.ПРО ТИЋ МИ ЛАН, Јо во, 1928, Шње га вић, 1991.РА ДИЋ КО СТА, Јо во, 1930, Шње га вић, 1991.РАД МИ ЛО ВИЋ АНА, Сто јан, 1927, Ма ри но Се ло, 1991.РАД МИ ЛО ВИЋ ИЛИ ЈА, Стан ко, 1951, Те рен ци, (Б 1995).РА ДУ ЛО ВИЋ АН ЂЕЛ КО, Ан ђел ко, 1967, Шње га вић, 1991.РАЈ ЧЕ ВИЋ ПЕ РО, Стан ко, 1947, Нан си, (Б 1995).РА НО СА ВЉЕ ВИЋ ЖЕЉ КО, Дра ган, 1965, Па крац, 1991.РА УШ АЛЕК СИ ЈА, Ми ли вој, 1951, Шње га вић, 1991.РЕ ЛИЋ МИ ЛЕ, Иван, 1949, Гор њи Ви ја ча ни, (Б 1995).СА ВЕ ЉИЋ ЖИВ КО, Слав ко, 1969, Ље ско вац, 1993.СА НА ДЕР МАР КО, Си мо, 1919, Бра не шци, (Б 1995).СИБ НИ ЧИЋ РА ДЕ, Ни ко ла, 1975, До њи Ко ва че вац, (Б 1995).СО КО ЛО ВИЋ ЖЕЉ КО, Бран ко, 1962, Чо вац, (Б 1995).СО ЛО ЊА ПРЕ ДРАГ, Бла го је, 1968, Ше о ви ца, (Б 1995).СТАН КО ВИЋ АН ЂА, Ни ко ла, 1926, Ви ро ви ти ца, 1991.СТО ЈА НО ВИЋ НЕ ДЕЉ КО, Пе тар, 1940, Вуч јак Че чав ски, 1991.СТРИ ЖАК СИ НИ ША, Си мо, 1966, Јо шав ка, (Б 1995).СУ БА НО ВИЋ ГА ВРО, (__________), 1931, Н. Ко стај ни ца, 1991.СУ БА НО ВИЋ ОСТО ЈА, (__________), 1958, Па крач ки Ба ти ња ни, 1991.ТЕ О ДОР ЧЕ ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, Ђу ро, 1937, Је лич ка, (Б 1995).ТЕ ША НО ВИЋ ВУ КА ШИН, Љу бо мир, 1944, Крич ке, (Б 1995).ТО ВАР ЛА ЖА МИР КО, Ми лан, 1957, Кр њак, (Б 1995).ТО ДО РИЋ МИ ТАР, Ми лан, 1943, Про сјек, (Б 1995).ТО ДО РИЋ СЛО БО ДАН, Ђор ђе, 1969, Ра јић, (Б 1995).ТО МИЋ ЗОР КА, Стан ко, 1923, Но ва Гра ди шка, (Б 1995).ТРИ ВУН ЧИЋ РАЈ КО, Ла зо, 1947, Смр тић, (Б 1995).ТУ БИЋ МИ ЛЕН КО, Ла зо, 1930, Ја се но вац, (Б 1995).

Лазо Стојачковић

Синиша Стрижак

Бошко Тешић

Мирко Товарлажа

Слободан Тодорић

Душан Цвјетичанин

28

ДОКУМЕНТА

ИДЕНТИФИКАцИЈЕ И САХРАНЕ

SUZA

УЗЕ ЛАЦ АН ДРИ ЈА, (_______), 1938, Ја во ра ни, 1991.УЗЕ ЛАЦ ЈЕ ЛА Ж. АН ДРИ ЈЕ, (_____), 1946, Нов ска ,1991.ЦА РЕ ВИЋ ЉУ БИ ЦА, Сте ван, 1926, Ме да ри, (Б 1995).ЦИН ДРИЋ ПРЕ ДРАГ, Ми ћо, 1968, Па крац, (Б 1995).ЦИ ЦВА РА МИ ЛАН, Мар ко, 1946, Вуч јак Че чав ски, 1991.ЦР НИЋ МИ ЛО ВАН, Слав ко, 1967, Но ва Гра ди шка,1991.

ЧА НАК ДРА ГИ ЊА, (______), 1919, Ме да ри, (Б 1995).ЧА НАК РА ДЕ, Ми ле, 1915, Ме да ри, (Б 1995).ЧУ КО ВИЋ ВЕ СНА, Ми ро, 1977, Бо ља ни ца, (Б 1995).ША ШО МИ ЛАН , Стан ко, 1937, Ву чи по ље, (Б 1995).ШВРА КА МИР КО, Мла ђен, 1956, Уско ци, (Б 1995).ШЕ А ТО ВИЋ МИ ЛО РАД, Ни ко ла, 1972, Жи ви ни це,(Б 1995).ШУ ЋУР ИЛИ ЈА, Ми ле, 1951, Па крац, 1991.

БИ ЖИЋ РА ДО МИР, Ми ле, 48, Пр кос Ла сињ ски, Ла -си ња, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Пр кос Ла сињ ски, 28. 7.2014.ВОЈ ВО ДИЋ БО ЖИ ДАР, Са во, 55, Ку ла Атла гић,Бен ко вац, 13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Ку ла Атла гић, 12.7. 2014.ВРАЊ КО ВИЋ НИ КО ЛА, Ду шан, 43, Смр де ље, Книн,13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Смр де ље, Ки ста ње, 23. 5.2014.ВР цЕЉ ЉУ БИ цА, Иван, 87, Бу ко вић, Бен ко вац, 13.5. 2014., Р. Хр ват ска, Бен ко вац, 14. 6. 2014.ВУ КЕ ЛИЋ МИ ХАЈ ЛО, Ђу ро, 76, Ушти ца, Нов ска, 17.

12. 2014., Р. Ср би ја, Ске ла, 31. 1. 2015.ВУК ША НИ КО ЛА, Ду шан, 60, До ње Би ља не, Бен ко -вац, 13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Би ља не Гор ње, 31. 7.2014.ГА ВРИ ЛО ВИЋ ПЕ РО, Пе тар, 42, Гор ња Ври је ска,Да ру вар, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Гор ња Ври је ска, 24.7. 2014.ГЊА ТО ВИЋ ЗО РАН, Мир ко, 29, Би ли ша не, Об ро -вац, 13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Би ли ша не, 10. 6. 2014.ГРА О ВАц СТЕ ВАН, Ду шан, 35, Го спић, Го спић, 2. 7.2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ор ло ва ча, 19. 7. 2014.ДРА ГАШ МИ ЛОШ, Или ја, 48, Гор њи Ка рин, Об ро вац,

Иден ти фи ко ва ни то ком 2014. го ди не и са хра ње ни до апри ла 2015. го ди не

НА ЧИН ПРИ КА ЗА: Абе цед ни ред, пре зи ме и име, име оца, жи вот на доб, мје сто ро ђе ња, оп шти наро ђе ња, да тум иден ти фи ка ци је, мје сто са хра не, да тум са хра не

Илија Буздум Драгана Вуковић Филип Гојковић Драган Ковачевић

Милан Ковачевић Тејкан Кутић Велимир Маринковић Душан Обрадовић Милан Радмиловић

Јово Жестић

29SUZA

2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Ка рин Гор њи, 31. 7. 2014.ДР ПА ДРА ГАН, Си мо, 19, Ри је ка, Ри је ка, 17. 12.2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Збег, 24. 1. 2015.ДУ ЈА КО ВИЋ МИ ХАЈ ЛО, Ла зо, 54, Врб ник, Книн, 17.12. 2014., Р. Хр ват ска, Врб ник, Книн, 17. 1. 2015.ЂЕ КИЋ СТЕ ВО, Ва со, 73, Гра чац, Гра чац, 13. 5.2014., Р. Хр ват ска, Гра чац, 21. 5. 2014.ЂУ КИЋ МИР КО, Дми тар, 53, Кур јак, Ко ре ни ца, 13. 5.2014., Р. Ср би ја, Апа тин, 20. 6. 2014.ЕРА КО ВИЋ МА РИ ЈА, Ду шан, 61, Мо сећ, Др ниш, 13.5. 2014., Р. Хр ват ска, Крич ке, 21. 5. 2014.ЖИ ЖАК СЛО БО ДАН, Си мо, 53, Сме де ре во, Сме де -ре во, 17. 12. 2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ор ло ва ча, 15.1. 2015.ИГ ЊА ТО ВИЋ МЛА ДЕН, Јо сип, 36, Ан ту но вац, Па -крац, 17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, Ан ту но вац, 7. 2. 2015.ИЛИЋ СА ВА Ж. МИ ЛА НА, Јо ван, 73, Бу ко вић, Бен ко -вац, 2. 7. 2014., Р. Ср би ја, Бач ко Пе тро во Се ло, 16. 7.2014.ЈЕ ЛИ НИЋ ВА СО, Ва со, 51, Бо бо дол, Др ниш, 2. 7.2014., Р. Ср би ја, Ин ђи ја, град ско гро бље, 19. 7. 2014.ЈО ВА НО ВИЋ ЖЕЉ КО, Јо сип, 35, Па крац, Па крац, 2.7. 2014., Р. Ср би ја, Но ви Сад, Ли сје, 11. 7. 2014.ЈО ВИЋ БРА НИ СЛАВ, Ми лан, 35, Др ниш, Др ниш, 17.12. 2014., Р. Хр ват ска, Др ниш, 13. 2. 2015.ЈО ВИЋ МИ ЛАН, Ни ко ла, 60, Др ниш, Др ниш, 17. 12.2014., Р. Хр ват ска, Др ниш, 13. 2. 2015.КО МА ЗЕц ПЕ ТАР, Ки рил, 59, Же гар, Об ро вац, 2. 7.2014., Р. Хр ват ска, Ка штел Же гар ски, 18. 7. 2014.КО СА НО ВИЋ БОГ ДАН, Ми ле, 71, Ши ро ка Ку ла, Го -спић, 17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, За греб, 27. 1. 2015.КР ЊА ЈА ЈО ВАН, Сте ван, 91, Же гар, Об ро вац, 13. 5.2014., Р. Хр ват ска, Же гар, 22. 7. 2014.КУ КОЉ МИ ЛИ цА, Книн, 88, Вр по ље, Книн, 13. 5.2014., Р. Ср би ја, Ша бац, Но во Гро бље, 12. 7. 2014.ЛА ЗИЋ МИ ХАЈ ЛО, Сте ван, 59, Лу шча ни, Пе три ња,2. 7. 2014., Р. Ср би ја, Со пот, Не ме ни ку ће, 19. 9. 2014.ЛАц МА НО ВИЋ МИР КО, Ми хај ло, 57, Би ља не Гор -ње, Бен ко вац, 17. 12. 2014., Р. Ср би ја, Но ва Па зо ва,19. 3. 2015.МАЛ БА ША ЈА КОВ, Дми тар, 65, Би о ви чи но Се ло,Книн, 13.05.2014., ни је са хра њенМА НОЈ ЛО ВИЋ ЈО ВАН, Мар ко, 48, Иво шев ци, Книн,17. 12. 2014., Р. Ср би ја, Ста ри Ба нов ци, 9. 3. 2015.МА РИН КО ВИЋ НИ КО ЛА, Гој ко, 42, Ши бу љи не, За -дар, 13. 5. 2014., Р. Ср би ја, План ди ште, Ку пи ник, 27.5. 2014.МАР ЧИЋ ВЛА ДИ МИР, Ђе ра сим, 61, Гор ња Ја год ња,Бен ко вац, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Ја год ња Гор ња, 4.9. 2014.МИ ЗДРАК ЈО ВАН, Си мо, 74, Ко ла ри на, Бен ко вац, 2.7. 2014., Р. Хр ват ска, Ко ла ри на, 19. 9. 2014.МИ ЛЕ ТИЋ БРАН КО, Све то зар, 31, Ма шић ка Ша го ви -на, Но ва Гра ди шка, 2. 7. 2014., Р. Ср би ја, Аза ња,Сме де рев ска Па лан ка, 14. 7. 2014.МИ ЛИ ЧЕ ВИЋ НИ КО ЛА, Ми ле, 40, Бр ња вац, Вр гин -мост, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Вр гин мост, 26. 7. 2014.

МИЛ КО ВИЋ МИР КО, Дми тар, 34, Ко ља не, Сињ, 2. 7.2014., Цр на Го ра, Под го ри ца, 30. 7. 2014.МР КИЋ ЖЕЉ КО, Пе тар, 29, Го спић, Го спић, 2. 7.2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ор ло ва ча, 16. 7. 2014.МР КО ЊИЋ ЖЕЉ КО, Љу бан, 20, Кар ло вац, Кар ло -вац, 17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, Вој нић, 23. 12. 2014.МУ НИЋ НЕ НАД, Дра ган, 20, Ди зе долф, Ди зе долф,17.12.2014., Р. Ср би ја, Ша бац, Пет ко ви ца, 15. 1. 2015.ОСТО ЈИЋ ГО РАН, Пе ро, 21, (______), (______),17.12.2014., Р. Хр ват ска, Ма цу ре, 24. 1. 2015.ПА ЈИЋ ВА СО, Бран ко, 46, Пје шча ни ца, Вр гин мост,17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, Гвозд, 30. 12. 2014.ПА У КО ВИЋ ДУ БРАВ КО, Рај ко, 29, Си сак, Си сак, 17.12. 2014., Р. Хр ват ска, Ко зар ска Ду би ца, 14. 2. 2015.ПО ПО ВИЋ ДА РИН КА Ж. ЈО ВЕ, (_______), 60,(_______), Бен ко вац, 13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Чи стаМа ла, 26. 5. 2014.ПО ПО ВИЋ МА РИ цА Ж. ЖАР КА, Ко ста, 71, За лу жни -ца, Ото чац, 17. 12. 2014., ни је са хра ње наПО ПО ВИЋ ОБ РАД, Бла го је, 69, Би о ви чи но Се ло,Книн, 13. 5. 2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ле шће, 26. 5.2014.РАЈ ЧЕ ВИЋ ПЕ РО, Стан ко, 44, Па крац, Па крац, 17.12. 2014., Р. Хр ват ска, За греб, 29. 12. 2014.СИБ НИ ЧИЋ РА ДЕ, Ни ко ла, 20, Чо вац, Но ва Гра ди -шка, 17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, Оку ча ни, 17. 1. 2015.СМИ ЉА НИЋ СТАН КО, Дра ган, 53, До њи Ла пац, До -њи Ла пац, 2. 7. 2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Но во гро -бље, 16. 9. 2014.СТЕГ ЊА ЈИЋ ЉУ БИ цА, Ђе ра сим, 75, Ку ла Атла гић,Бен ко вац, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Ку ла Атла гић, 6. 9.2014.СУ ЧЕ ВИЋ СА ВА, Пе тар, 45, Слав ско По ље, Вр гин -мост, 17. 12. 2014., Р. Хр ват ска, Слав ско По ље, 22.12. 2014.ТО МА ШЕ ВИЋ МАН ДА, Ва сиљ, 69, Ко ла ри на, Бен ко -вац, 13. 5. 2014., Р. Ср би ја, Су бо ти ца, Алек сан дро во,23. 5. 2014.УГАР КО ВИЋ (БР КЉАЧ) МА РА Ж. ПЕ ТРА, Да не, 74,(______), Гра чац, 2. 7. 2014., Р. Хр ват ска, Ко мић, 17.9. 2014.цИ ГА НО ВИЋ ЈО ВО, Па вле, 59, Бар ле те, Го спић, 17.12. 2014., Р. Ср би ја, Ка њи жа, Ве ле бит, 28. 2. 2015.цИН ДРИЋ ПРЕ ДРАГ, Ми ћо, 23, Но ва Гра ди шка, Но -ва Гра ди шка, 13. 5. 2014., Р. Хр ват ска, Но ва Гра ди -шка, 27. 5. 2014.цР НО МАР КО ВИЋ МОМ ЧИ ЛО, Ђу ро, 52, Ци вља не,Книн, 13. 5. 2014., Р. Ср би ја, Ба нат ско Но во Се ло, 29.11. 2014.цУ ПАЋ ИЛИ ЈА, Гња ти је, 62, Кор лат, Бен ко вац, 2. 7.2014., Р. Ср би ја, Но ви Сад, Ли сја, 14. 7. 2014.ША ПО ЊА НИ КО ЛА, То дор, 42, Вук шић, Бен ко вац, 2.7. 2014., Р. Хр ват ска, Вук шић, 24. 9. 2014.ША ШО ЉУ БИ цА Ж. ПЕ ТРА, Ђу ро, 70, Го рич ка, Двор,13. 5. 2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ор ло ва ча, 3. 6. 2014.ША ШО ПЕ ТАР, Па вле, 68, Ље ско вац, Двор, 13. 5.2014., Р. Ср би ја, Бе о град, Ор ло ва ча, 3. 6. 2014.

ИДЕНТИФИКАцИЈЕ И САХРАНЕ

30 SUZA

ЗЛОЧИНИ

Изгубити члана породицеу рату, страшном какав је биоонај у Хрватској, огроман је и не-пролазан бол, а остати без шестблиских чланова породице, и тоу размаку од само месец дана,тешко је и замислити. То је болпред којом човек може само за-немети. Управо је то доживелаСлавица Милошевић у јесен1991. године, оставши без су-пруга, свекра, свекрве, брата идва братанца.

Злочинци у хрватскимуниформама упали су у село Во-ћарица у западној Славонији,29. октобра 1991. године, у 11сати преподне. У селу је тадабило тек неколико кућа у којимасу живеле српске породице. Де-мографска слика знатно друга-чија у односу на период пре Дру-гог светског рата, када их је биломного више. Тај рат је значајноизменио састав становништва, аоно што тадашње усташе, иакоуз велики труд, нису успеле ‘41.њихови наследници јесу педесетгодина касније. Тек три-четирикуће у којима су живели Срби на-шле су се тог дана на удару уби-ца који до данас нису процесуи-рани. Све које су затекли су илиубили на лицу места или одвелиу непознатом правцу. Славица јесрећом тада са децом била коднајстарије кћерке која је студи-рала у Београду.

Прво је на прагу кућехладним оружјем убијена свекр-ва Љубица, рођена 7. 7.1923. го-дине у Новској. Супруг Драган исвекар Ранко одведени су из се-ла. Славица је једино успела дадође до информације да су Дра-ган и Ратко доведени у логор уКутини. По тим информацијама,након неколико дана су изведе-ни напоље и стрељани. То јесведочење заробљеника који јепосле тога размењен, али је и онкасније преминуо у бањалучкој

болници. После двадесет чети-ри године, то је и даље јединошто Славица зна о њиховој суд-бини. Претпоставља се да суњих двојица покопани у масов-ној гробници у Марином Селукод Кутине, али то се без ДНКидентификације не може са си-гурношћу тврдити.

Славичин супруг, ДраганМилошевић, рођен 17. 3. 1947.године у Новској, радио је, као иона, у текстилном предузећу‘Спортска одећа НИК Новска’,као складиштар. Његов отац,Ранко, рођен 7. 6. 1923. године уНовској, био је лугар. Ни једанни други нису били у борбама,нити су носили оружје. У Окуча-нима је у породичној гробницисахрањена свекрва Љубица, нанадгробном споменику исписанасу и имена Драгана и Ранка.Славица каже да ће, ако се телаза њеног живота не пронађу, натом месту наставити да палисвеће, као да су тамо. Узалуд је-обилазила све домаће и међуна-родне организације не би ли са-знала било шта о њиховој судби-ни. Без успеха, иако су околно-сти и место њихове смрти позна-те, пре свега захваљујући јед-ном давном сведочењу.

Убиство и нестанак укућа-на, догодили су се само неко-лико недеља од којих је Славицабила у шоку. Зоран Ђерман, ро-ђен 26. 7. 1972. године у НовојГрадишки, син њеног брата Ма-ринка, убијен је на стравичан на-чин. Убице у униформама хрват-ске војске, разбијеном чашомпреклали су врат овог младогмомка од једва 19 година. Зоранје непосредно пре убиства сти-гао из Аустрије где је живео смајком, не слутећи каква га суд-бина тог 11. септембра 1991. го-дине чека у родној Хрватској, са-мо зато што је Србин. Никаданије био војник нити је учество-

вао у рату. Само двадесет данакасније,у Горњем Рајићу, у селугде је и живео, убијен је Слави-чин брат Ратко Ђерман, рођен6. 2. 1940. године,у Новој Гради-шки. До рата је радио на одржа-вању путева, у Комуналној слу-жби. Ту, међутим, није био крајтрагедија. Када је чуо вест осмрти оца, његов син, Жељко,кренуо је до Човца, заједно сајош неколико пријатеља. На путудо тамо, у истом селу - ГорњиРајић, сви су погинули од снај-перског метка. Жељко је стра-дао само пола сата након оцаРатка, 2. октобра 1991. године.Имао је 19 година и тек је завр-шио служење редовног војногрока у ЈНА. После тога, не самосрећа, него вероватно и оправ-дани страх за живот своје деце,довео је Славицу тих дана у Бе-оград, чиме је избегнута још ве-ћа породична трагедија.

Међу страдалим припад-ницима Славичине породице,били су: очеви, синови, мајка, ба-ка, деда, радници, тек свршенисредњошколци. Иза њих су билиобични животи испуњени свиммогућим радостима, надама, же-љама које су нестале те 1991. го-дине. Готово четврт века касни-је, многа питања остају без одго-вора. У мору неправди, Славиције једно од најтежих то што јошнису пронађена тела Драгана иРанка. Она данас живи у Борчи,с најмлађом кћерком Слађаном,која је у време злочина имала 16година.Кћерка Мирјана живи ублизини, док је Драгана наста-њена у Бистрици код Градишке.Славица прима инвалидску пен-зију и задовољна је, каже, какосе скућила након свих недаћа ко-је су снашле њену породицу.Осмех на лицу најлакше јој изма-ми њено четворо унука.o

Ј.М.

СЛАВИцИ МИЛОШЕВИЋ ИЗ ВОЋАРИцЕ КОД НОВСКЕ, НА ПОЧЕТКУ РАТА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ, ЗЛО-ЧИНцИ УБИЛИ ШЕСТ ЧЛАНОВА ПОРОДИцЕ

БРАТИЋУ ЗОРАНУ ПРЕКЛАЛИ ВРАТ РАЗБИЈЕНОМ ЧАШОМ

31SUZA

ЗЛОЧИНИ

Војну операцију „Бљесак”спровеле су хрватске војне иполицијске снаге 1. маја 1995.године на територији западнеСлавоније, која је била у саста-ву тадашње Републике СрпскеКрајине. У вријеме напада, под-ручје западне Славоније било јепод заштитом снага УН-а. За са-мо 36 сати протјерано је око15.000 Срба, 283 их је убијеноили нестало, а међу убијенимаи несталима је било 57 жена идеветоро дјеце. Операција„Бљесак” почела је у раним ју-тарњим часовима 1. маја 1995.године артиљеријским напади-ма на српске положаје од Па-краца до Јасеновца. Око шестчасова, хрватски оклопни одредушао је у тампон-зону коју је урегиону Пакраца требало даштите припадници јорданских„плавих шљемова”.

Команда Унпрофора по-тврдила је да је добила обавје-штење о почетку напада на за-падну Славонију, у којем нисунаведени разлози. Након почет-ка операције, јордански „плавишљемови” су се повукли у базе,из којих су посматрали страда-ње људи које су били обавезнида заштите.

Хрватско Министарствоунутарњих послова саопштилоје да је напад на РепубликуСрпску Крајину само „полициј-

ска операција” којом се „желиосигурати безбједност путникана дијелу аутопута од Загребадо Липовца” приписавши јој „ло-кални карактер”.

У избјегличкој колони Ср-ба који су се спасавали пред хр-ватском војском и полицијом напуту према Републици Српској,убијена су или нестала 283 ли-

ца, међу којима је 57 жена и де-веторо дјеце. Српски збијег биоје гађан авионским бомбама итоповским пројектилима.

По завршетку ратних деј-става, Хрвати су покупили и по-копали 168 убијених Срба, нај-више под ознаком “непознат”, аони ни до данас нису ексхуми-рани ни идентификовани.o

Н Е Д О З В О Л И М О Д А С Е З А Б О Р А В e

КРАЈИШКА СТРАДАЊАУДРУЖЕЊЕ ПОРОДИцА НЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ ЛИцА „СУЗА“ СВАКЕ СЕ ГОДИНЕ НА ПЕТ

ПАРАСТОСА МОЛИ ЗА ЖРТВЕ АКцИЈА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ: „МИЉЕВАЧКИ ПЛАТО“ – 21. ЈУНА 1992. ГО-ДИНЕ, „МАСЛЕНИцА 93“ – 22. ЈАНУАРА И „МЕДАЧКИ џЕП“ – 9. СЕПТЕМБРА 1993. ГОДИНЕ, „БЉЕ-САК“ – 1. МАЈА И „ОЛУЈА“ – 4. АВГУСТА 1995. ГОДИНЕ.

ОДЛУЧИЛИ СМО ДА ПОВОДОМ 20 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА, У ОВОМ БРО-ЈУ ОБЈАВИМО КРАТАК ОПИС ОПЕРАцИЈЕ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ „БЉЕСАК“ ДА БИСМО ОЧУВАЛИ СЈЕЋАЊАНА НАШЕ НАЈМИЛИЈЕ.

ОПЕРАцИЈА БЉЕСАК

32 SUZA

СУДБИНЕ

Мир ко Бла го је вићВе ли ки љу би тељ фуд -

ба ла, ло ва и ри бо ло ва, рад -ник пред у зе ћа „Шу ма ри ја“ изНо ве Гра ди шке, ак тив ни фуд -ба лер у клу бу „Гра ди на – Тр -на ко вац“, Сан дрин отац, Не -нин су пруг. То и мно го ви шеза оне ко ји су га во ле ли био јеМир ко Бла го је вић, ро ђен 2. 1.1963. го ди не. Ме сто ро ђе ња:Бо сна и Хер це го ви на. Ме ђу -тим, ско ро чи тав жи вот про -вео је у се лу Ца ге код Но веГра ди шке.

Упра во у том се лу, 2.ма ја 1995. го ди не, Мир ку сегу би сва ки траг. Та да се за јед -но с при ја те љем Јо ва ном Вуч -ко ви ћем упу тио пут ку ће Ра деБје ли ћа. Тач не окол но сти њи -хо вог не стан ка ни су по зна те,али се зна да је пре око триго ди не Јо ван иден ти фи ко вани са хра њен. До дат но збу њу јето што је исто вре ме но иден -ти фи ко ван и Јо ва нов брат, ко -ји је та ко ђе по ги нуо у ра ту,

али не у исто вре ме, ни ти наистом ме сту. Пи та ња Мир ко весу пру ге, Не не Бла го је вић,тач но два де сет го ди на коднад ле жних оста ју без од го во -ра. Сва та пи та ња, све што бијош же ле ла да са зна, све не -из ве сно сти би, чи ни се, не ста -ле оног тре нут ка ка да би пр випут до би ла зва нич ну ин фор -ма ци ју о суд би ни свог во ље -ног су пру га. Ова ко се пи та њаса ма од се бе ро је, не из ве -сност ра сте, го ди не про ла зе,али не и на да. Она је и да љеја ка, упр кос ис ку ше њи ма: дведе це ни је ис пу ње не мно гимне ло гич но сти ма и ма ло број -ним ин фор ма ци ја ма.

Не на да нас жи ви у Ши -ду и ви ше од де сет го ди на јеак тив ни члан удру же ња „Су -за“. Мла дој удо ви ци са дво го -ди шњим де те том ни је би лони ма ло ла ко у из бе гли штву,али је и по ред то га сама ус пе -ла да од га ји ћер ку ко ја је уз о -рна сту денткиња Пе да го шкогфа кул те та. Њих две с оста -

лом Мир ко вом род би ном имно го број ним при ја те љи мајош че ка ју дан ка да ће пр ваин фор ма ци ја о Мир ко вој суд -би ни, ма ка ко стра шна би ла,по ка за ти да њи хов труд, за ла -га ња, упор ност и на да, свихових го ди на ни су би ли уза -луд ни.o

Ј. М.

Коста КојићУ понедељак, 1. маја ра-

но ујутру, као и много пута дотада, огласиле су се сирене уНовој Градишки. Глас спикераје преко радија обавештаваограђанство да оде у склони-шта, али да не бежи из својихкућа. Коста Којић, радник Дрв-но-индустријског комбината„Секулић“, пилане Окучани,нешто пре пет сати, баш као исваког јутра, паковао је тер-мос с кафом, без којег нигдена дуже није ишао. СупругаДушанка испратила га је доћуприје, као и много пута дотада. Тог раног јутра нешто јеипак било другачије. Коста је,мада то није чинио често, за-

грлио и пољубио Душанку, ре-кавши јој: „Чувај ми децу“. Ибаш тада, око 5 сати изјутра,на том месту, последњи пут гаје видела. Те његове речи, ка-же, никада неће заборавити.Причаће јој касније њиховпријатељ како је у месту Ши-ринци, Просека, чуо позиве упомоћ. Када је дотрчао, видеоје свог тешко рањеног пријате-ља Косту, који му је недуго по-том издахнуо на рукама. Костаје био изрешетан у пределустомака, из аутоматске пушке,по свему судећи. Видевши дасе приближавају хрватски вој-ници, сведок овог догађаја ипоследњи човек који је видеоКосту живог, морао је да спасесвоју главу успевши тако да

пренесе трагичну информаци-ју Костиној породици. Све седесило само два сата од ра-станка на ћуприји.

Двадесет година је Ду-шанка удовица. Исто толико,

33SUZA

Ранко Даић

Најмање три пута годи-шње Милан Даић обилазио јемасовну гробницу у западнојСлавонији јер је знао да онакрије тело његовог сина. Упр-кос томе, тек је априла ове го-дине завршена двадесет годи-на дуга неизвесност, коначномидентификацијом посмртнихостатака Ранка Даића из неко-лико година раније ексхумира-не гробнице. Тада је са сигур-ношћу, израженом у проценти-ма анализе ДНК, коначно по-тврђено да се тамо све временалазило тело Милановог синаРанка.

Дан идентификације Ми-лан није дочекао, преминуо је2009. године и сахрањен у ме-сту Вајска код Бача. До тада суон и супруга, Ранкова мајкаДрагиња, врло активно уче-ствовали у раду удружења,присуствовали су свим нашимскупштинама и одазивали сена сваки позив. Милан је на томесто где је Ранко покопан, по-ставио и једну плочу са сино-вљевим именом и презиме-ном. У међувремену је у хрват-ској полицији дошло до заменеидентитета пошто је у Ранко-

вом џепу пронађен лекарскирецепт на име његовог братаод стрица, због чега је он ка-сније имао доста проблема дадокаже да је жив.

Очева преданост у тра-гању за сином добија на сназизбог сазнања да је Ранко уби-јен пред његовим очима. Док јепритрчавао да помогне сину, исам је погођен. Брат и брата-нац, који је такође пре тога ра-њен, једва су пренели Миланау болницу, а Ранковом телу сеод тада губи сваки траг.

Ранко Даић, рођен 3. 9.1968. године у Новој Градишки,живео је у селу Медари. Поги-нуо је у акцији хрватске војске„Бљесак“, у месту Нови Варош.С оцем је до пре почетка ратарадио у трговинској фирми.Оставио је за собом супругуМарину и кћерку Сању од непу-не четири године.

Мајка Драгиња због ста-рости није могла да присуству-је идентификацији. Зато се путЗагреба, тачније, тамошњегЗавода за судску медицину икриминалистику, отиснуо Ран-ков шест година старији братДраган који живи и ради у Но-вом Саду. Њему је то било пр-ви пут да прелази хрватску гра-ницу од прогона 1995. године.

Осећа извесно олакшање на-кон што ће моћи да испуни соп-ствену и родитељску жељу дадостојно сахрани брата, а же-ља породице је да Ранко будесахрањен поред оца, у селуВајска. Драгиња живи у томвојвођанском селу код Бача,где је само мали део Дунавадели од Вуковара и земље изкоје је прогнана пре двадесетгодина. Унука, Ранкова кћеркаСања, тренутно је студенткињазавршне године студија психо-логије у Загребу и редовнообилази баку Драгињу. Ускороће Сања први пут моћи да по-сети и гроб оца, који ће почива-ти крај свог преданог и по-жртвног оца Милана.o

Ј. М.

њихова кћерка Милена и синМилан, ратни војни инвалид,живе без оца и исто толико ду-го трагају за његовим телом. Ублизини места Костине поги-бије, лоцирана је гробница закоју се претпоставља да се уњој, поред Косте, налазе још инестали: Ђуро Милојевић иНикола Игић. Када је на са-станку с хрватским званични-цима Душанка Којић постави-ла питање: када ће почетиексхумација те гробнице, до-била је уверавања да ће то у

најскорије време бити урађе-но. Од тада су прошле 4 годи-не, а Костино тело још увекније идентификовано и поредсвих доступних информација.Његова супруга, деца и четво-ро унуичади и даље чекају тајдан.

Косту, Колета, Коју, ро-ђеног 17. 6. 1953. године у Но-вој Градишки, сви су знали каовредног и веселог човека којије обожавао музику. Био је па-сионирани заљубљеник устрипове, као и у свој посао.

Толико – да је често и код ку-ће, после радног времена, об-рађивао дрво. Био је девето,најмлађе дете у породици,једно од југословенске децекојима је кумовао тадашњипредседник Јосип Броз Тито.Памте га као добру душу, увекспремну да помогне породи-ци, пријатељима, комшијама.Његов унук, Миланов син, но-си добар део тог веселог идружељубивог духа свог деде,имењака.o

Ј. М.

СУДБИНЕ

34 SUZA

ИНТЕРВЈУ

Иако годинама на маргинама ин-тереса државних тијела и полити-ке, питање несталих особа битанје камен спотицања у односимаХрватске и Србије. Све чешће врххрватске власти пријети Србијиуспоравањем европског пута акосе оно не ријеши: тако се у јавно-сти ствара дојам да су несталипонајприје српски проблем. Пре-мијер Србије Александар Вучић,за посјета Загребу поводом инау-гурације нове хрватске предсјед-нице, изјавио је да је на пописунесталих више од половице Срба,што је ускоро демантирао владинУред за нестале. О сложеним про-блемима везанима уз судбине не-сталих особа разговарали смо спредсједником Координације срп-ских удружења породица неста-лих с подручја бивше СФРЈ, бео-градским одвјетником ДраганомПјевачем.

Спискове треба избистрити

Хрватски Уред за заточене и не-стале трага за око 1.600 људи:готово половица њих су српскенационалности. Чини ли вам седа се тај податак у хрватској јав-ности недовољно истиче?

Мислим да се хрватскастрана по том питању постављапомало лицемерно. По нашој еви-денцији, 222 лица српске нацио-налности закопана су у познатимгробницама: има ли се воље и же-ље, сутра се могу откопати. Био бито почетак озбиљног решавањатог проблема јер у Србији, у којојније било рата, више нема хрват-ских жртава – све су откопане ипредане хрватским властима. По-државам захтев из Хрватске да сеотворе све архиве и да се решава

питање несталих, али не пре негосе ископају оне из познатих гроб-ница. Полазим од тога да су свежртве једнаке и да је то елемен-тарно цивилизацијско питање. Тује и више од 300 жртава које наШалати чекају идентификацију. Понашој евиденцији, само несталихСрба има око 1.800.

Хрватска власт тврди да је не-сталих Срба око 700, ви да их јеоко 1.800: како је могућа толикаразлика?

Наша евиденција насталаје тако да су нам долазили позна-ници, пријатељи и родбина жрта-ва. Нажалост, Србија се није тимебавила, само удружења. Међуна-родни Комитет Црвеног крста имасвоју евиденцију и правила како седолази на службени списак: обич-но се тражи да дође родбина, даподнесе захтев и даде податке.Наша евиденција није тачна стопроцената, али јесте 95.

Редовито се на вашем пописуоткривају погрешке, па се ондасастављаче проглашава мито-манима и манипулаторима?

Одговор је једноставан.Примерице, лично сам познаваоугледнога госпићког професораМану Бајића, чији су синови бли-занци данас у Канади, а њега никоне тражи. Он је на нашем списку,али не и на списку Црвеног крста:то што ја лично знам да је нестао,Црвеном крсту није довољно, а незна се где су му тачно синови,осим да су у Канади. Тако се ства-ра разлика у списковима – нашиљуди су разбијени, расељени, ни-ко их не тражи, једва се чека да сесве заборави. Живео сам у Амери-ци неколико година и тек сада ви-дим колико ми је тамо било лакше.

Јер када овим почнеш да се ба-виш, заробљен си доживотно.

Зашто Србија није помогла да сепронађе родбина несталих па даим се утврди точан број?

Гледајте, у мојој фамилији,од стричевића… Милан, звали суга Лола, он је нестао. Није биоожењен, а брат му је негде у Бана-ту, има своју муку, тражи нестало-га сина… Милана нико не тражи.Због таквих ситуација настаје раз-лика. Захтевам да се у Србији тоорганизује другачије, но за Србеиз Хрватске овде нема довољноинтереса. А то није ни велик посаони инвестиција: треба само саку-пити податке од свих удружења,од Црвеног крста и Хрватске, спи-скове избистрити па видети какоће тај део завршити.

Трговина несталимавређа жртве

Свако мало се, прије сусрета хр-ватских и српских политичара,открије нека нова гробница: у јед-ној се пронађу посмртни остацинеколицине Хрвата, у другој не-колицине Срба. То се догађа управилним размацима и годишњесе ријеши неколико десетака слу-чајева – као да се тиме на некиначин тргује. Хрватска страна,која често намјерно отеже с екс-хумацијом и идентификацијом,тврди да Србија не жели отвори-ти војне архиве ЈНА с подацима огробницама по Славонији…

Поставили сте питање којеме погађа у срце. Летос сам наМеђународном дану несталих раз-говарао с човеком блиским српскојвласти, који ми је дословце казаода је питање несталих једна врстатрговине. То ме поразило. Од јед-не друге личности, из међународ-них институција које се тиме баве,чуо сам исто. То вређа жртве! Ка-да након десет година бављењаовим проблемом сазнам да је онпредмет трговине, помислим данема решења. Ипак, идемо да на-правимо све што можемо, и ја же-лим да се архиве отворе, али није

Д РА Г А Н П Ј Е В А Ч

Важно је саосећати и разумети туђу жртвуЧесто на сусретима с породицама жртава потенци-

рам питање саосећања са жртвама других. Сигуран сам да јетек с таквим приступом могућ помак у тражењу несталих

35SUZA

нормално да ти неко отвори своје ако ти нећеш дарешаваш ни познате случајеве… Шта се тиче архива,и једних и других, сви су имали безбедњаке, од нивоачета па навише, који су писали извештаје и о кокошикоја је нестала, а камоли о томе гдје је човек убијен изакопан. Но ту је најчешће реч о монструозним зло-чинима и зато се то скрива, онда тај део почне да сеотпетљава…

Удруге несталих сурађују, зашто политичари неслиједе ваш примјер?

Често на сусретима с породицама жртава по-тенцирам питање саосећања са жртвама других. Јед-на жена из Тење показала ми је слику своје мајке Хр-ватице и српског војника који ју је одвео, након чега јеникада није видела. Осећао сам се као да гледамсвоју мајку, то је за мене иста ствар, иста врста зло-чина и злочинца: она је нестала, ње нема. Како је не-ки злочинац убио њу, тако је неки убио моју мајку. Ва-жно је саосећати и разумети туђу жртву. Не могу датражим своје нестале а да нисам спреман подржатиХрвате који траже своје. Сигуран сам да је тек с та-квим приступом могућ помак у тражењу несталих.

Како сте доживјели одбијање хрватске и српске ту-жбе за геноцид?

Пресуда је очекивана. Да је било среће и ра-зума, тужбе би се повукле и све би се решило надруги начин. Када ја размишљам о геноциду, имамна уму историју и геноцид почињен у Другом свет-ском рату и мислим да морамо бити врло опрезникада говоримо о томе. Да ли је деведесетих почи-њен геноцид над Србима у Хрватској? Ја сам из Ме-дачког џепа, где ми је – уз још 36 цивила, од чега 17жена – на један од најмонструознијих начина убије-на мајка. У микросвету жртве то јесте геноцид. У мо-ме свету није, али једино жртви не могу замеритикада каже да је над нама почињен геноцид. Свиостали то инструментализују и не постављају направи начин.o

ИНТЕРВЈУ

Ако добијемо информацију где су секундар-не гробнице, урадићемо све по процедури, веомабрзо и без условљавања. Тако смо радили и досад.

Док будете читали овај интервју, иза нас ћебити посјет министра вањских послова РепубликеСрбије Ивице Дачића Загребу, гдје ће с колегицомВесном Пусић и другим хрватским дужносницимаразговарати и о проблему несталих у рату, што је упосљедње вријеме један од најважнијих пријепораизмеђу двију земаља. Хрватска страна, наиме, оп-тужује Србију за опструкцију, тврдећи да одуговла-чи с расвјетљавањем судбина несталих. О томесмо разговарали с Вељком Одаловићем, предсјед-ником Комисије за нестала лица Владе Србије.

Господине Одаловићу, како је могуће дани 20 година након ‘Олује’ још немамо податакколико је Срба страдало током и послије те вој-не акције?

Када је о бројевима реч, треба поћи од тогада је Република Хрватска с Међународним Комите-том Црвеног крста и нама успоставила Књигу не-сталих лица, која је имала три издања. Основни јепринцип био да је она ‘жива’ и да није коначна: на-име, сви решени случајеви из Књиге се бришу, ауносе могући нови. И данас је преко 2.000 лица уњој, али у две категорије. Око 2.130 лица води секао нестало; од тога је позната судбина око 400њих, за које се зна да су смртно страдали, али не-ма посмртних остатака – водимо их као несталедок се не расветли њихова судбина. У евиденцијиРепублике Хрватске 1.600 лица сматра се за неста-ло, но том се броју мора придодати 400 ових чијусудбину знамо, али немамо тела јер су, примерице,везана уз ексхумације и у Републици Хрватској. Неможемо имена тих лица макнути са званичних ли-ста док им се не расветли судбина. Трећа су кате-горија оперативне листе, формиране на бази свихинформација добијених од чланова породица,удружења или Црвеног крста Србије. Оне у пунојмери не испуњавају критеријуме Међународног Цр-веног крста, али их не можемо игнорисати. Хрват-ској смо предали листу са око 740 имена и сада за-једно проверавамо те информације. То није лакојер су оне често непотпуне и извори су им непоу-здани, али има и оних које ћемо морати боље даразјаснимо. Примера ради, приликом једне од до-садашњих анализа тела преузетих за идентифика-цију било је око 20 одсто лица која нису била у зва-ничним евиденцијама, а ми смо их идентификовалиуправо уз помоћ добијених, мада непотпуних ин-формација.„Новости” ― Загреб

Вeљкo Oдaлoвић:„Никo у Србиjи нeћe

мaнипулисaти инфoрмaциjaмao нeстaлимa”

36 SUZA

Тврдње морају да се докажу

Је ли премијер Србије Александар Вучић наинаугурацији хрватске предсједнице Колинде Гра-бар Китаровић мислио на тај укупни број када је ка-зао да је међу несталима више Срба него Хрвата?

Апсолутно! То је наш став, који ни на једној одзаједничких седница с представницима РепубликеХрватске није доведен у питање, те три категорије сунешто о чему званично разговарамо. Колегама из Хр-ватске предали смо сва имена с оперативних листа,како бисмо проверили јесу ли лица с њих жива, дав-но идентификована или су заиста нестала. То је ва-жно јер ћемо део оних за које се установи да испуња-вају све критеријуме Међународног Црвеног крстаставити на службену листу. Замислите, на Шалати сустотине неидентификованих тела, а ми за лица с опе-ративних листа немамо узорке крви… Сва лица с си-гурно листе неће бити потврђена као нестала, али ћетаквих ипак бити. Чекамо одговор хрватске стране.

Како коментирате тврдње да Србија не же-ли отворити архиве ЈНА, у којима се крију локаци-је секундарних гробница у источној Славонији?

То је питање које годинама стоји отворено ихрватска га страна на свакој седници потенцира. Свезахтеве које смо добили проследили смо државниморганима, да кроз архиве којима располажу направедетаљне истраге и да информације које добијемо по-делимо с хрватским колегама. Свака информацијакоју добијемо из званичних архива војске и полицијебиће доступна, како смо дошли и до оних о Стајићевуи Бегејцима и дела документације из вуковарске бол-нице. Нико у Србији неће с њима манипулисати и за-државати их за себе. Сем тога, проверавамо свакукоју добијемо: позовемо колеге и закажемо извиђа-ње. Ових ћемо дана радити на две локације, хрват-ској страни пријављене као потенцијална места с те-лима страдалих Срба.

Ипак, неке изјаве Загреба остављају сумњуу то да српска страна не говори истину: је ли до-вољно затражити одговор и информацију од слу-жбених органа?

Хрватска би страна у том случају требало дада уверљив материјални доказ, на основу кога бисмомогли да тражимо даље информацију о одређеномдогађају. Ми од Републике Хрватске нисмо добилиништа такво јер ми те информације делимо са срп-ским Тужилаштвом за ратне злочине, тужилаштвимана територијама где се нешто десило и са свим дру-гим органима. Проследимо сваку информацију којанам се достави, а тврдње морају да се докажу. Накрају, на суђењу за геноцид, нестали су били једна одглавних тема, но није изведен ниједан доказ тог типа.Дао бих прецизнији одговор када бих имао доказе.

Позив члановима породица

Можда у суставу нема службених подата-ка и ‘папирнатих’ трагова о секундарним гробни-цама?

Знајући највећи део тих људи, не верујем даимају те информације. Треба да разјаснимо: то не мо-же бити предмет неких регуларних процедура и регу-ларних јединица. Ако је било измештања, сумњам даби неки генерал или било који командант неке зонеиздао такву наредбу.

Ипак, неслужбено смо дознали да хрватскастрана зна име заповједника који је водио тајнуоперацију премјештања тијела у секундарне гроб-нице?

Државним сам органима пренео ту информа-цију и она се проверава. Чим добијемо одговор, даће-мо га колегама. А ако добијемо информацију где су тесекундарне гробнице, урадићемо све по процедури,врло брзо и без условљавања. Тако радимо стално идосад није било несугласица.

Српске удруге приговарају хрватској стра-ни спорост у ексхумацијама и идентификацијама.Мислите ли и ви да прво треба истражити позна-те гробнице?

Чињеница је да у Републици Хрватској имапреко 200 гробних места, познатих и нама и хрват-ској страни. То су асанације рађене после ‘Блеска’ и‘Олује’ и у том смо делу направили огроман посао. Ија посљедњих година очекујем да хрватска страна тозаврши, породице жртава су с правом незадовољнеспорошћу. Асанација је рађена на терену одређенерегије, зна се ко је нестао и ко је страдао, имамо инека документа, и то треба брзо окончати. Треба ин-тензивирати и идентификације тела која су у болни-ци на Шалати, но ту је проблем да многи чланови по-родица још нису дали крв. То није проблем само уХрватској, пуно је таквих случајева у целом региону.Некада је тешко пронаћи крвне сроднике јер су зна-ле страдати читаве породице. Сем тога, многи живеу Аустралији или Канади: њих и овим путем молимда нам помогну и дају узорак крви, без тога немаидентификације жртава.o

„Новости” ― Загреб

ИНТЕРВЈУ

37SUZA

Православне иконе и духовнубаштину српске цркве треба вра-тити у Хрватску кад се у њу вратии прогнани српски народ. То је унајкраћем више пута изреченстав Српске православне црквекада је у питању враћање од ратасклоњеног духовног блага у пра-вославне цркве и манастире натериторији Републике Хрватске.Понавља га у интервјуу за „Поли-тику” и владика далматински Фо-тије. Он је на челу једне од епар-хија која је највише пострадала уРату у Хрватској. Духовно благодалматинских цркава и манасти-ра на списку је предмета који сеиз Србије враћају у Хрватску.Владика наводи и да су двадесетгодина по окончању ратних суко-ба, православне цркве и манасти-ри у Епархији далматинској и да-ље мета изгредника иако је реч опојединачним инцидентима.

– Безбедније су оне светиње укојима има више нашег народа.Из ове чињенице се јасно види дапроблем обнове цркава и мана-стира Епархије далматинске, каои евентуално враћање културногблага из Србије, није могућеодвојити од повратка Срба напросторе Далмације. То мора би-ти паралелан процес. Другачијеби могло изгледати да је будућ-ност Срба у Далмацији у „музеји-ма”, што је за нас као Цркву не-прихватљиво. Ми смо овде веко-вима живели и желимо и даље даживимо као православни хришћа-ни и Срби, поштујући и уважавају-ћи како државне законе, тако исве народе који живе и који ће жи-вети на овим просторима – каже уразговору за „Политику” владикаФотије.

Да ли се обнављају манастирии цркве у које се враћа културноблаго?

Недавно су Епархију далма-тинску посетиле мешовите коми-сије Републике Србије и Хрватске,које се у најконкретнијем смислубаве питањем враћања ризницеманастира Крке и другог духовноги културног блага наше епархије.Ми смо заједно с њима обишлипросторије ризнице у „Крки“, као иепархијске у Шибенику. На основуте посете, свима је било јасно датренутно не постоје ни елементар-ни услови за враћање нашег ду-ховног и културног блага. То значида Министарство културе из За-греба и друге државне институци-је морају наставити с даљом обно-вом ових простора како би се онеадекватно припремиле за прихва-тање наших светиња. Поред тога,приликом ове посете, поменулисмо и значајно културно благо, ко-је је у време рата остало у нашимцрквама и манастирима, а потомје нестало. Тај проблем се поку-шава ставити у други план, што језа нас као Цркву неприхватљиво.Сматрамо да су надлежне држав-не институције и министарства Хр-ватске обавезни да и то благо про-нађу и врате. Само тако би про-

блем враћања нашег културногблага био целовито решен.

Има ли цркава и манастира увашој епархији који су до темељасрушени, а чије је културно благона списку за враћање из Србије уХрватску?

Нажалост, има још десетак дотемеља срушених цркава. Неке одњих смо успели обновити, на при-мер, Цркву Светог Георгија у Смо-ковићу код Задра. Већина далма-тинских цркава и манастира уовом последњем трагичном ратуод 1991. до 1995. године претрпе-ла је потпуну или делимичну ште-ту. Најпре смо почели обнављатионе цркве где се сабире највишенарода, а то су саборне цркве уседиштима црквених општина, каои наше манастире „Крку“, „Крупу“ и„Драговић“. Жеља нам је да свепреостале цркве обновимо, алинам је за то потребна помоћ какохрватске државе, тако и матичнедржаве Србије, и дијаспоре у којојживи велики број Срба порекломиз Далмације. Да бисмо ово вели-ко дело обнове учинили, потребнонам је то „тројно” јединство.

Да ли се у вашу епархију вра-ћа, заједно са светињама, и народили Српска црква остаје највећисведок некадашњег српског прису-ства на тим просторима, сличнокао на Косову и Метохији?

Мисија Православне цркве је-сте да увек буде са својим наро-дом, и у добру и у злу, јер је Црквапозвана да носи крст свога наро-да, али и да сведочи Васкрсење.Самим тим, ни најтеже животнеили историјске околности не могуда затамне ту веру Цркве у конач-ну победу добра и вредности Цар-ства небескога, за које се СветиКнез Лазар определио на Косову.Ми у Далмацији имамо своје Дал-матинско Косово и манастир Све-ту Лазарицу и чувамо косовски за-вет и косовску етику и у ово нашераспето време. Као Црква, пак, неможемо да прихватимо никакавоблик гетоизације нити грађанствадругог реда јер би тада и враћањенашег духовног блага имало дру-горазредан значај и не би моглоизвршити ону духовну и културнумисију која му је намењена.o

ВЛ А Д ИКА Д А Л М АТИН С КИ Ф ОТИЈ Е :

ВРАТИТИ ИКОНЕ У ХРВАТСКУ КАД И ПРОГНАНЕ СРБЕ

Не можемо да прихватимо никакав облик гетоизације ни-ти грађанства другог реда у Хрватској јер би у том случају и враћа-ње нашег духовног блага имало другоразредан значај

„Политика” ― Београд

ДУХОВНОСТ

38 SUZA

Да би се у таквим случајеви-ма оствариле претпоставке заодговорност Републике Хрватскеза насталу штету, а сукладно За-кону о одговорности РХ за штетукоју су починили припадници хр-ватских оружаних и редарстве-них снага за вријеме Рата уХрватској (НН 117/03, у наставкутекста Закон о одговорности),потребно је разлучити да ли се уконкретном случају ради о ратнојштети, да ли штетни догађај имакарактер терористичког акта и,на крају, да ли постоји застарапотраживања накнаде штете су-кладно Закону о обвезним одно-сима (НН 53/91, 73/91, 58/93,3/94, 7/96 и 91/96, у наставку тек-ста ЗОО).

Ратном штетом квалифицирасе само она штета која је посље-дица неког ратног чина или је уизравној вези с ратом. Одредбачланка 3. ставка 1. Закона о од-говорности дефинира појам рат-не штете. Надаље, према ставку2. истог чланка претпоставља седа је посљедица ратног чина(ратна штета) она штета коју сутијеком Рата у Хрватској од 17.коловоза 1990. до 30. липња1996. године узроковали припад-ници хрватских оружаних и ре-дарствених снага у војној или ре-дарственој служби или у вези собављањем војне или редар-ствене службе, ако је почињена увријеме и на простору одвијањавојних борбених акција. Репу-блика Хрватска, према одредба-ма чланка 2. Закона о одговорно-сти по опћим правилима одго-ворности за штету, одговара са-мо за ону штету из чланка 1. За-кона о одговорности (штета којусу тијеком Рата у Хрватској од17. коловоза 1990. до 30. липња

1996. узроковали припадници хр-ватских оружаних и редарстве-них снага у војној или редарстве-ној служби или у вези с том слу-жбом) која нема карактер ратнештете. Према чл. 1. ст. 2. Законао одговорности за штету насталууслијед терористичких аката ијавних демонстрација (НН117/03, у наставку текста ЗОШТ),терористичким актом сматра сеособито акт насиља извршен управилу из политичких побуда сциљем изазивања страха, ужасаи осјећаја особне несигурностиграђана.

Убојство цивила српске наци-оналности изван подручја ратногдјеловања од стране непознатогприпадника Хрватске војске сва-како нема карактер ратне штете.Чињенична тврдња да је штетупочинио непознати припадник

хрватске војске, која се врло че-сто доказивала и исказима свје-дока очевидаца, ипак за судостаје недовољно доказанатврдња. Стога приликом одлучи-вања судови у таквим случајеви-ма не примјењују Закон о одго-ворности за штету коју су почи-нили припадници хрватских ору-жаних и редарствених снага завријеме Рата у Хрватској, већЗОШТ. Примјеном ЗОШТ-а оште-ћенима, односно блиским срод-ницима убијеног досуђује се од-штетни захтјев који је лимитиранна износ од 350.000 куна поштетном догађају, док је премасваком оштећеном досуђивано60 посто од стварне штете, и тосамо на име неимовинске штетеза душевне боли коју су оштеће-ни претрпјели и коју ће убудућетрпјети. Уколико би се у таквимслучајевима примијенио Закон о

ПРАВО НА ОБЕШТЕЋЕЊЕ цИВИЛНИХ ЖРТАВА РАТАЈе ли могуће покренути поступак ради накнаде штете и против кога 20 година након

што је особа убијена само зато што је припадник српске националности, и то од стране непо-знатог починитеља који је припадник Хрватске војске?

МИРОВИНЕ СУ НЕОТУЂИВЕ

На расправи о измјенама и допунама Закона о мировин-ском осигурању, Хорват је навео како је овај приједлог резултатпраксе па подржава настојања да се основни законски моделусаврши.

– Тема коју избјегавам јест обештећење категорије умиро-вљеника, хрватских грађана који су до 1997. године били заки-нути за исплату мировина, које су стекли до 1991. године. Ријечје о власничком правном питању јер су пензије неотуђиво пра-во, а у овом случају, и социјална категорија. Ова скупина врлоугрожених становника, којих је негдје 18.000 у Хрватској, цијелирадни вијек алиментирала је својим радом исплату те мирови-не, а која им је касније закинута због ратних дјеловања и отежа-ног повратка. Рјешење проблема ових људи био је дио програ-ма актуелне Владе 2011. године. Четири године је прошло, а не-ма никаквих помака на том плану, а половина њихових корисни-ка више није ни жива. Питање је и колики износ је потребан дасе врате те мировине, али чињеница да им све ове године ни-смо апсолутно ништа урадили како би бар почели разговаратио тој ствари – рекао је Хорват.o

ПРАВНИ САВЈЕТИ

39SUZA

одговорности, претпоставља сеисплата укупне како неимовин-ске тако и имовинске штете којусу претрпјели блиски сроднициубијеног, и то сукладно ЗОО-у,што у већини случајева знатнопрекорачује лимитирани износпрема ЗОШТ-у.

Оно што ствара проблем уциљу остварења права на накна-ду штета оштећених је питањеда ли је наступила застара по-траживања накнаде штете. Одштетног догађаја ступио је наснагу Закон о измјенама ЗОО-а(НН 7/96), којим је брисан чл. 180и чланом 2. одређено да се по-ступци за накнаду штете покре-нути по чл. 180. ЗОО-а прекидајуи да ће се поступци наставитинакон што се донесе посебанпропис којим ће се уредити одго-ворност за штету насталу усли-јед терористичких аката. Овај За-кон о измјенама ЗОО-а објављенје у Народним новинама од 26.сијечња 1996. и ступио је на сна-гу осам дана од објаве, 3. веља-че 1996. Прекид траје све до 31.српња 2003. године, када су наснагу ступили Закон о одговор-ности и ЗОШТ.

Оба закона су донесена у ци-љу попуњавања правних празни-на које су настале ИзмјенамаЗОО-а 1996. године, јер је укинутчл.180 ЗОО-а којим је била одре-ђена одговорност Републике Хр-

ватске. Сукладно тим измјенама,сва застаријевања накнаде ште-те која су почела тећи прије 3.ве-љаче 1996. настављају тећи на-кон ступања на снагу нових двајузакона. Према томе, застаријева-ње које је почело тећи прије 3.вељаче 1996. године, с обзиромна објективни рок застаре од петгодина, требало би се наставити,а вријеме застаре које је проте-кло до момента прекида урачуна-ва се у одређени рок за застару.Међутим, овакав начин рачунањапротока рока застаре, који јеоштећенима ишао у прилог, про-мијењен је рецентним одлукамаВрховног суда. У образложењи-ма одлука Врховног суда (рев-1095/12) наводи се да није од

значаја одредба чл. 11 ЗОШТ-ајер да у смислу одредбе чл. 376ЗОО-а потраживање накнадеузроковане штете застаријева затри године откада је оштећенидознао за штету и за особу којаје штету учинила. Како се у наве-деним случајевима ради обичноо штетним догађајима с почеткадеведесетих година, то значи даје застара наступила прије 3. ве-љаче 1996. године, када би тре-бао наступити прекид застаресукладно Закону о одговорности.

Стога је наступила застара по-траживања накнаде штете уколи-ко поступци за остварења правана накнаду штете, због трпљењадушевних боли, због смрти бли-ске особе која је страдала као ци-вил српске националности од 17.коловоза 1990. до 30. липња1996. године, нису ни покренути,или су покренути након истека ро-ка од три године од сазнања заштету. Само уколико је правомоћ-ном осуђујућом пресудом казне-ног суда утврђено постојање ка-зненог дјела ратног злочина и од-говорности починитеља, тада сепримјењује дуљи рок застаре изчл. 377 ЗОО-а, што даље значида застара потраживања накнадештете неће наступити и оштећеније у прилици да оствари своје пра-во на накнаду штете.o

„Новости” ― Загреб

ПРАВНИ САВЈЕТИ

ПОЕЗИЈА?

Сла во ни јо мо ја ми лана крст му ка рас пе таОј до ма јо, ој стра дал нана му че на и све та

За крст ча сни и сло бо дути си опет спа ље нау ср ци ма на шим бли сташу ра ју си сла вље на

Тво ја дје ца те бе во леу ср цу те но си мои пред све тим оцем Са вомза те Бо га мо ли мо

Го ди не су мно ге про шлека ко смо про тје ра ниса мо за то што смо сво гаСве тог Са ву сла ви ли

Збо гом Сла во ни јо ми ламу че ни ци стра дал нии Ви жи ви му че ни цизбо гом ро де во ље ни

Збо гом Па пук и Крн ди јозбо гом По дра ви но, јојзбо гом Би ло го ро див наи сла ву ја слат ки пој

Збо гом по ља на ша род нави но гра ди зе лен гајви сте на ма би ли мај кави сте на ма би ли рај

Ми вас ви ше ви дјет нећ мони кад, ни кад, јој ме низбо гом По же шка ко тли нои Па кра цу пре див ни

Збо гом Па кро ма на сти русве та Ано Го мир јема на сти ру Оро ви цесве тог оца Ни ко ле

Збо гом цр кве по ру ше негро бља ми ла срав ње напра зне цр кве, пра зна ду шапра зна се ла оста ла

Збо гом Ку соњ ски стра дал ниу бу на ре ба че нии Ви ми ли из Во ћи нау по дру му по кла ни

И сви но ви стра дал ни циВи сте је дан но ви сви јетВи сте ви је нац Ја се нов цаје дин стве ни ка мен цви јет

Збо гом, збо гом, сви ма збо гомМом жи во ту бли жи се крајВи дим не бо отво ре ноВи дим Хри ста ви дим рај.

СЛА ВО НИ ЈО МО ЈА МИ ЛА МОЈ ДОМ

Бран ко Ра дун ко вић, на род ниумјет ник, члан удру же ња „Ни ко -ла Те сла“ – Кра гу је вац

Колко то туга трајати можеЗа отетим прагом за родном кућомЗа цветом што расте сам у баштиВеликом на крову чуваркућом

И прозор што на Исток гледаОдакле Сунце увек ми свићеКолика може та љубав битиИ што сам даље све већа биће

Сад неко други на прозор гледаНеће Исток да му се румениНеће му бити топло на срцуКо што је топло било мени

Ни њива неће њему да родиКо што је некад рађала намаУместо беле пшенице јареЊему ће рађати само слама

Рођени доме ја сам у тебиИако туђе небо ме гледаНемој да примаш уљезе странеЈер моја душа ником те не да

Ђорђе Босанац, Из збирке песа-ма „Од наде до безнађа“

Крај сру ше не ку ћеста ри ца сто ји,пре га чом дрх та ве ру ке бри ше,са мо јој су зе обра зе ква сеи ти хо збо ри: ни кад ви ше.

Ни ка да ви ше ус пје ти не ћедо жи вје ти сре ћу род но га ог њи шта,ма ло је оста ло до кра ја жи во та,њен дом је са да го ми ла ни шта.

Већ дру ги дан је на зга ри шту ку ће,као да тра жи остат ке сре ће,пред ве че су је на шли не по мич нукрај до гор је ле сви је ће.

Сло бо дан Пе рић, Па крац, 22. 6. 1992. год.

Видоскоци, ускопистили се!Бедме се пене!Кипи мирис липе

Царините сузе,очи су ми препуњене!Царините честар птица,поделите рој цвркута!

Нестаје ме,разнесе ме веловина,разлежем се,у свему сам, ништа моје!

Царините урођену успомену.Доносим је да оверим одакле је.

С Т А Р И ц А

Сава Крнета, Стрмица–Београд

ЈУНИ НА цАРИНИ У СТРМИцИ

SUZA40