260 АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

следице које би настале услед њеног уздржавања да означи једног. Њен

арбитар je био званично одређен, пошто га она није означила. Она je

прижила обавештеше о тужби и приложена документе сатьиховим пре-

водом на француоки. Она je чак и одговорила истичући своје разлогеодбране. Била je позвана и на расправу и обавештена о саставу арбитра-же. Била je обавештена и о последидама свога неприступања било личнобило преко пуномоћника по свом изберу. Тако je у току поступка фирма„Левилен” била у могућнооти да се брани, што je она у ствари чак и

чинила”.

V. После исправник и објективних резоновања француског суда о

карактеру наше СТА, као и о другим питашима у вези самог спора, чини

нам се да никакав посебан коментар ових пресуда није ни погребай.

Њихова образложења су најбољи одговор на раэне, данас све ређе, нео-

сноване приговоре арбитражном суђењу наше СТА. Ако ове две пресуде

показују на став француских судова према арбитражним одлукама СТА,

онда једино се може пожелети да овај став буде чврст и доследан, jep je

у питању држава са којом наши привредници имају многостране и све

чешће трговачке односе.

Једно питање заслужује да се на њега посебно оеврнемо. То je пи-

тан>е компромисорне клаузуле која се налазила у уговорима наших пре-

дузећа са француском фирмом. Француски суд je иоправним екстезивним

и логичким тумачењем признао овим клаузулама шихов арбитражяи

характер. Међутим, чињеница je да дословно тумаченье не показује да je

ре чо арбитражи већ о „Трговачком суду Спол>нотрговинске коморе у

Веограду”. Овако формулисана клаузула, која треба да представља ком-

промисорну клаузулу, још један je пример, најблаже речено, неопрезно-

сти наших предузећа при закључивању уговора са страним партнерима.

Сувитпно je наглашавати да je онај који je закључивао уговор требало

да зна да француски превод израза СТА није и не може да буде Трговачки

суд. О томе je свакако имао могућности да се обавести, ако нигде другде а

оно код саме СТА. На то треба пазити jep, у оваквим случајевима, а при

нешто измењеним околностима, може лако да се деси да -се једној ова-

квој клаузули не призна н>ен арбитражни карактер и да арбитражна

дозвола не добије дозволу извршења. А штете које из тога могу да про-

изађу никада нису мале.

Добросав Митровић

СЛУЧАЈ „ЕЛЕКТРИЧНИ КОНТРОЛНИ УРЕЂАЈИ” У СВЕТЛУ

АМЕРИЧКОГ АНТИТРУСТОВСКОГ ПРАВА

1. До недавно југословвнски се правници нису посебно бавили про-

блемима антитрустовског права. То на први поглед изгледа оправдано

пошто je необичко расправл>ати о монополима и рестриктгшној монопо-

листичкој пракези у социјалистичкој држави и социјалистичкој привреди.

Чињенице, међутим, говоре друкчије. Иако нису у питатьу приватан кашт-

СУДСКА ПРАКОА 261

тал, приватан монопол, већ социјалистичка предузећа чија je имовина

друштвена и којима управљају радни колективи по нринципима раднич-

ког самоуправљања, ипак, сбмо пословатье неких од ових предузећа ште-

ти општедруштвеним интересима и, са свим разликама, у нашим усло-

вима, донекле подсећа на активност монопола у капиталистичким др-

жавама.

Имајући у виду послованье неких наших предузећа и посебан поло-

жај који су она задобила на домаћем тржишту захваљујући баш таквом

пословашу, законодавац je морао да интервенише. Тако су настали наши

правый прописи који инкриминишу одређоне пословне активности, међу

њима и монополистичке.

Од тих прописа вала поменути Уредбу о трговинској делатности и

трговинским предузећима и радњама усобно споразумеваду; о продајним

ценама на унутраппьем тржишту и о подели тржишта, у иогледу продаје

робе само одређеним потрошачима, као и о другим условима и облмцима

пословања који доводе до монололистичког положаја на тржишту”.

Даље, према чл. 68 ове Уредбе „[...] тртювинска предузећа и рад-

ње и произвођачке привредне организације не могу купцима продају

једне робе условљавати кутхоиином друге овоје робе, ни продајом робе од

стране купаца”.

Кршенье ових забрана запрећено je новчаним санкцијама предвиђе-

ни му чл. 106 и 107, ст. 1, тач. 8 које погађају и привредну организацију1

и одговорно лице у привредној организацији.

Интерес наших правника за (проблеме антитруста гюраотао je још

више од како се почело да дискутује о потреби доношења нових прописа

против монопола у нашој земљи, као и о потреби кодификације југосло-

веноког антитрустовског inpasa (3). Ово се образлаже друштвеном опаоно-

шћу и бројем монополистичких деликата с a којима се суочавају наши

привредни судови.

2. Сврха je овог написа да саовим укратко изложи случај „Елек-

трични контролни уређаји” (The Switchgear Assemblies Case) и да при

томе укаже на неке важније институте и обележја америчког антитру-

стовоког права. Уствари, Антитрустовско одељење Министарства право-

суђа САД (Department of Justice-Antitrust Division) подигло je, у периоду

од 16 фебруара до 21 октобра 1960, укупно двадесет оптужница противнајвећих америчких предузећа-прризвођача електричне опреме и њихо-

вих руководилаца. Перед тога, исти орган je 14 марта 1961 поднео једну

а 11 априла 1961 joui шест грађаноких тужби за накнаду штете коју je

држаза претрпела услед нвдозвољене делатности окривлзених компанија.

(1) „Службени лист ФНРЈ“, бр. 49/59.

(2) „Службени лист ФНРЈ“, бр. 19/59.(3) В. проф. др. Александар Голдштајн: Правни режим конкуренције, монв-

пола и олигопола, „Анали Правног факултета у Београду", бр. 1/61.

262 АНАЈШ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Може се рвћи да je држава овим извела пред суд готово целу једну инду-

стријску грану због иршења Шермановог закона против трустова (4).

Ова серија случајева чини целину будући да се свима оптуженима

(корпорацијама-правним лицима и руководиоцима-физичким лицима)

стављају на тврет радње које у смислу Шермановог закона представљају

иста кривична дела (5). Лоред тога, у свим овим случајевима оптужени

су одмах признали кривицу и поднели одговарајуће молбе (guilty pleas).С обзиром на ову околноот, ови су случајеви решеяи ,по специјалном по-

ступку: оптужеяе компаније и њихови руководиоци кажњени су без

претходно одржаног претреса; суд није формулисао своје правно мипнье-

ње, као што се то ради у редовном поступку. Пошто je The Switchgear

Assemblies Case тигвичан за поменуту серију од двадесет случајева, аутор

je одлучио да се задржи само на њему.

3. Оптужницом (6) коју je подигло дана 22 јуна 1960 код Феде-

ралног дистриктног суда за Источну Пенсилванију, Антитруотовско оде-

љење Министарества правосуђа САД оптужило je одређена правна и

физичка лица због кривичних дела предвиђених Шермановим законом

и то следећа правна лица-предузећа: Westinghouse Electric Corporation,

Allis-Chaim ers Manufacturing Company, Federal Pacific Electric Company,

General Electric Company и I-T-E Circuit Breaker Company. Истовре-

мено je оптужено и 12 физичких лица-виших руководилаца наведених

предузећа.

За разлику од оптужених правних и физичких лица (defendants),

оптужница помитье и три предузећа (M-cGraw-Edison Company, Moloney

Electric Company и Wagner Electric Company) као „ко-заверенике” (co-

conspirators (7).

У 111 и IV делу оптужзниде наводи се да су оптужени и „ко-завере-

ници” главки произвођачи и добављачи електричних контролних уређа-

ја у САД. Они су ове уређаје продавали у унутраппвој трговини разним

категоријама купаца и то како на територији оне државне јединице на

којој су имали пословно седиште (Intra-State Commerce), тако и изван

ове територије (у оквиру САД) (Inter-State Commerce). Вредност годипгње

продаје ових уређаја износила je око 125,000.000 долара.

У V делу (тач. 14 и 15) даје се квалификација деликата које су извр-

шили оптужени и „ко-завереници”. Они су у периоду од почетна 1958 па

(4) An Act to Protect Trade and Commerce Against Unlawful Restraints and

Monopolies—Sherman Anti-Trust Act (Закон за заштиту промета и трговине од не-

законитих ограниченна и монопола■— Шерманов закон против трустова), Public Law

No. 190, санкционисан 2 јула 1890 (Ist Session, 51st Congress, U. S. Stat. L., vol. 26, p. 209).

(5) B. Department of Justice. For Immediate Release. Tuesday, February 16, 1960;

Wednesday, February 17, I960; Thursday, May 19, 1960; Wednesday, May 25, 1960;

■Wednesday, June 22, I960; Thursday, June 23, 1960; Wednesday, June 29, 1960; Thursday,

September 15, 1960; Friday, October 21, 1960; Tuesday, March 14, 1961, and Tuesday,

April 11, 1961.

(6) United States District Court for the Eastern District of Pennsylvania. United

States of America v. Westinghouse Electric Corporation et al., Indictment, Criminal No.

20399, filled: June 22, 1960. У име Министарства правосуђа појављује се државни

тужилац који представл,а Антптрустовско одељење.

(7) О завери у смислу англосаксонскогправа в. Миодраг СукиЈасовић; Аме-

рички закони против трустова (Правки проблеми у вези са њиховом применом),

предговор проф. др. Милана Бартоша, Београд, 1960, е. 84.

СУДСКА ПРАКОА 263

до 23 септембра 1959 „[...] у удруживању и завери којима

су се неоправдан» охраничавали међудржавни промет и тршвина рече-

нии електричним конттролним уређајима [..Наводи се да су тиме пре-

кршили § 1 Шермановог закона коди гласи:

„Сваки уговор, удруживање у облику труста или на други на-

чин, односно завера, кодима се ограничава промет или трговина

међу поз единим државама {државним g единицами САД-МС), односно

са страшим зешьама, прохлашуде се незаконитим [...]. Свако лице

које закључи било какав уговор или које учествује у некой удру-

живању односно завери, које § 1-7 овог Одељка лроглашују неза-

конитим, смадраће се кривим за преступ те ће се, по доказаној кри-

вици, казнити новчаном казном не еећом од $ 5.000, или лишењем

слободе у трајању до дедне године, или и дедном я другом казном,

према оцени суда” :(8).

Оптужени и „ко-завереници” су, према олтужници, остваривали удру-

живање и заверу путем оталног спюразумевавьа, договарања и синхро-

низованог иступагьа на тржишту. Основна обележда ове ньихове задед-

ничке акције била су: (а) да се подижу и одржавају цене, рокови и усло-

ви продаје електричних контролних ypeîgaja; i(6) да се међу собом врши

расподела посла око испоруке поменутих уређаја органима савезних,

„државних” и локалних власти; (в) да се органима савезних, „државних”

и локалних власти, приватним индустријским корпорацијама и предузи-

мачима широм Сједињених Држава подносе понуде сачшьвне по прет-

ходном тадном договору, понуде од кодих се касније није смело одступати

и (г) да се другим произвођачима електричне опреме не продаду неке

врсте електричних контролних уређаја, однооно невм саставни делови за

ове уређаје.

У тач. 16 овот дела оптужшще описује се на који су начин вршене

иншриминисане радње и наводе докази за учињење кривичних дела. Тако

се, на пример, у вези са радњама под

264 АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

них компанија допадала je у одређени положај. Taj положај налагао jeједној да понуди ниску цену, другима да понуде средње цене a трећимада понуде виооке цене. Пошто je, због ротације, свака компанија ималау току једног одређеног периода да ирође кроз све положаје {да нуди и

ниску и средњу и високу цену и, разуме се, да оствари продају онда кадасе нађе у првом положају), а како се продаја увек кретала у приближно

истој висини, то je“ у крајњој анализи свака компанија правила посао

цредвиђене вредности у оквиру одређеног јој процента. А, што je најва-

жније, купци су увек били у мрежи оптужених.

У VI делу оптужнице наводи се до нега су довели удруживање и

завера оптужених. Наиме, на целој територији САД владају високе цене

електричним контролним уређајима; те цене одређују и вештачки одржа-вају оптужвни; конкуренција у продаји ових уређаја ограничава се, тушии сасвим елиминише; купци ових артикала лишавају се цредвости које

им цружа слободна конкуренција ; заинтаресовани државни органи ли-шени су могућности да дођу до «онкуренгских понуда, како то прописује

закон, те су на тај начин присиљени да за предметне уређаје плаћају

високу и вештачки одређвну цену.

4. У материји антитруста може се устајати кривичном тужбом,

грађанском тужбом, односно и једном и другом. Државни орган може да

покреће и кривични и грађаноки поступак, а цриватни тужилац само

грађански. У нашем случају покренут je кривични поступак ex officio,

с тим што je надлежни савезни орган накнадно повео и грађански опор

у цвдьу накнаде претрпљене штете.

Заинтересоване „неангажоване” компаније (оне које се нису биле

удружиле са оптуженим предузећима у циљу уклањања конкуренције и

стицања монополистичпшг положаја на тржишту електричне опреме)

прикључиле су оптужници своје трађанске тужбе којима су од суда захте-

вале издавање забрањујућег налога (injunctive relief). Наиме, по америч-

ком праву, и у 'кривичном и у грађанском поступку заинтересованима je

омогућено да од суда захтевају наређивање мера којима je циљ да окрив-

љеника, односно туженика приморају да овоје будуће пословање усклади

са важећим прописима, Поменута се мера може наредити и у претход-

ном поступку, без изрицања казне, ил, пак, у редовяом поступку, упоредо

са казном (9).

Поред тога, § 7 Шермановог закона и § 4 Клајтоновог закона (Clay-

ton act) овлашћују свако лгще, коме би била нанета штета у његовом

послу или имовини следством кршења антитрустовских закона, да може

устати тужбом против учиниоца у циљу наплате троструке штете. Ове

одредбе непосредно служе заштити интереса државе и инокосних пре-

дузећа.

У анализираном случају „неангажоване” компаније тражиле су само

да се оптуженим (удруженим), иредузећима наложи да објаве нове це-

новнике; да ти цеяовници садрже цене чију he калкулацију извршити

(9) О поступку и санкцијама по законима против трустова в. Сукијасовић:

н. д., с. 156 и сл.

СУДСКА ПРАКОА 265

сваки оптужени сам за себе; затим, да поднесу эваничне изјаве да убудуће

чеће владиним органима и другим купцима подносили понуде по прет-

ходном тајном договору. Најзад, захтевале су да се оптуженима онемо-

гући да се убудуће опоразумевају у погледу подношења понуда и кво-

тирања цена.

За дела по законима против трустова предвиђене су разноврсне казне.

Поред новчане казне и казне затвора, магу се изрећи и ове санкције:

раздвајање предузећ§-чланова капиталиотичкот удружена (divorcement),

раопуштање капиталистичког удружена (dissolution, dismemberment) и

укидагье заједнице интереса на тај начин што осуђена компанија мора да

отуђи своје акције продајом одређеним купцима (stock divestiture).

У великом броју случајева суд окривљенај компанији забрањује

даље бављвње одређеном праксом. Исто тако, нишге ce закључени тру-

стовски споразуми и забрањује закључивање нових и извршавање посто-

јећих сдоразума који имају за цил>: поделу тржишга, ограничавагье из-

воза и увоза; гушење конкуренци je, опоразумно одређивање цена, итд.

У нашем случају, као што je то на почетку истакнуто, казне су изре-

чене у специјалном поступку: на основу guilty pleas.

С тим у вези ваља подсетити да у редовном поступку постоје две

врете пресуда: пресуде које се доносе после одржане расправе (litigated

judgments) и пресуде по приставку (negotiated consent judgments). Сушти-

на овхи других састоји се у томе да се оптужени током поступка спора-

зумеју са судом, односно са Савезном трговиноком комисијом (зависно од

тога пред којим се органом поступак води) каквом коначном казной треба

да буду кажњени, управо коју меру на њихово пословање треба приме-

нити. Тим поводом оптужени сами сачињавају нацрт своје пресуде.

Међутим, специјални поступак искључује овакви претрес. Уколико

окривљени подношегьем одређене изјаве признају кривицу и наводе опту-

жнице, суд им одмах одмерава казну, не формулишући своје правно ми-

шљеље, тј. не дајући образложење.

У случају који ce разматра окривљена правна и физичка лица ка-

жњева су новчаним казнама у укупвом износу од $ 102.000. Осим тота, од

дванаесгорице окривљених физичких лица казной затвора у трајашу од

по тридесет дана кажгьена су два лица.

Што се тиче осталих деветнаест случајева из ове серије, ваља напо-

менути да се као окривљени у њима углавяом појављују иста предузећа

(General Electric, Westinghouse), да су им на терет стављена углавяом

слична кривична дела (набијање цена price fixing) и, најзад, да су и ти

случајеви окончаии на сличая начин као и случај The Switchgear Assem-

blies, тј. изрицањем високих новчаних и «иских временских казни у

специјалном поступку.

5. Америчко антитрустовско право предотавља један од видова

реакције друштва на монополистичку праксу крупних корпорација. Оно

je резултат сталне међусобне борбе монопола и одређених друштвених

снага у САД, као и структурних промена до којих je дошло у тој земљи

у периоду монополистичжог капитализма.

266 АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Вршећи притисак на државяи апарат, одређене друштввне онаге

(ситни предузетници, фармери, радници и др.) захтевале су предузимање

мера нојима би ce регулисало пословање крупних капиталистичких ком-

пашка. Пошто je морала .да води рачуна о интересима свих друштвених

прупа, а не само о интересима монопола, буржоаска држава je створила

антитрустовско законодавство, деловит систем антитрустовског права,

soje инкрижинише извесне облике рестриктивне пословне праксе на уну-

тдаппьем и међународном плану. (На дан 1 јануара 1959 на снази je био

осамдесет један оавезни антитрустовски закон односно амандман.) Према

томе, ово законодавство није уперено против крупних компанија као та-

квих већ против одређених моиополистичких активности.

Антитрустовско законодавство има друштвену основу и дугогоди-

шњу традицију у САД. Први закон против трустова, Шерманов закон,

донет je још 1890. Он je још увек на снази, премда je више нута аман-

диран. Конкретки резултати антитрустовске политике, иако скромни,

огледали ,оу се у опречавању погоршаваша материјалног положаја ситних

предузетника, фармера и донекле радника. У име слободне конкуренције

и слободног предузетништва антитрустовско законодавство кажњава

комшаније ако се баве рестриктивним пословањем (деле тржиште, спута-

вају конкуренцију, набијају цене) и тако ремете постојећу равнотежу

између друштвених трупа.

Циљ антитрустовске политике није укидање монопола и обарање

капиталистичког друштвеног поретка, већ само регулисање делатности

привредних предузећа у томе истом поретку, дакле уз задржавање при-

ватне својине над оредствима за производњу и капитапистичких односа

производње. Без обзира што овај циљ кије у сагласности са тенденцијама

општег развоја друштва, он je тшак од значаја за широке слојеве народа

у конкретним условима америчке стварности.

Посматран у овом светлу случај The Switchgear Assemblies илуструје

колике се борба између монопола и осталих друштвених трупа заоштри-

ла. Он, исто тако, показује да je државни апарат ецреман да учини и

крупније уступке антимонополистичким снагама како би се представио

у улози заступника интереса целог друштва и неприсграсног арбитра уз-

дигнутог изнад класа.

Миодраг Сукијасовић