ВАЈ С ВЕ ERDEl У 1 1$T.VAN - Зентархив...}~1iќno iV:PK kao 1:1/, 0/ Zionekle agrani~ena azotna iвhrana i neograni~eno pritica- n.,je kalijцma i. fasfo~a pbi kraju

GlRAĐ1A Zќ

MONOGItAFIJU SENTE.

~

U R E D I ST AC Ki . Đ DL40R

ВАЈ 1 С M1ROSlAV dr BUR ~ N.Y . ВЕ LA . ERDEl У 1 1$T.VAN .

KATONA PAL dr SZEL1 1STVÁN . Т © ТН HORGOS'I PAL VUKÒV NESTOR

POIJOPRIVREOJIA PROIIVO.ONJA 1.

ing. RÁCZ VINCE

ŠE Ć ERNA REPA

GRADJA ZA id О NO GR AF 1 Јц S ЕЧ `1' Е 23%1

dip1. 1ng. Rgcz у 1цае ŠFĆ ERNA REPA Uticaj količ 1ne i naîna uno őenja azota na pr e i kval 1tet йеđвгпе rape u dva roka vadjenja Ut 1ca.j vel ~ č 1ne vegetaoionog proetora na pr1noe 1 kдalitet đeć erne ‚epe na pro 1zvo3nom područ ju Be-. vero 1etočne Hačke

Izdanje urednlštva M o oggrafije 24400 SENTA -- Trg L ~ita 1

echn1đki earadnik Kulcear Verona

Štampan kao rukop 1e

Umil.oža, е.nje Tehлike А1К Seиta i v1вoka štampa Udarnik 8 еина . ~enta, maja 1975.8.

For'na" В/5, etr. 70 9 t 1raž 5оо .

' 1zdavanje ove br0šure finaиe 1jeki obezbedilo А . _, K. - . Senta

UN.[VERZITET U NOVOM SADU; P0LJ0PRIVREDNI FAKULTET

~

SPECIJALISTIOKI RAB

•i1TI0 /4T KOL2Ć INE I NA(~ INA UNO$ENJA AZ0T1 NA PRINOS ц

I BVALITÉP SEĆERNE REPS U DVA ROiCA VADJENJA

Dip1. ing.-Ráo Vinoe Br..doe. 310/III

Novi Sad, 1974.

UMESTO IIVODA

Оаеоат za prijatnu dus~иo вt di 1 ovom prilikom izrazim punu zahvalnoet.evlma kóji ви me pomagali 1 omoguólli di zalntereaovanlma budu pri вtupaőni rezultati ovog ogleda 1 ova iskustva.

II prvom redu se zahvнljuj em mom prof eвoru Dr. Sa- вdoji Stan"evu za njegov neumor иí rid na павет etrućиom иваихеа vanju 1 za njegovu veliku ритоо u odstranJivan'u gre вaka u rukopieu . Zahvaljujem radium kolektivu Seóerane и Seиti, Zajednlci Poljoprivrede AIK "Senta" i Uтeilni đtvu Niónogтafi ii iz Sente koji ви umoguóllí étampanje ove eveeke. Zahva

..

ljujem dxt,govima u uredxii 'tvu Iиternog 11dta AI1i-а kojl еи pomagall u graшatlćkőm [ ѕ tіЇѕ kош doterivв,nju rukópl вa. Koristiin priliku da izrazim zahvalnoet kolegama i drugovi- ma sa Pt "Senta" kojl en mi pomagali u izvodjenju 1 sridJl vanju ogleda, kao 1 evima onima koji en u bib o kojem vidu dópriпell da ovi rezultati budu objavljeni.

Rácz Vince

UTICAJ' KOLI ĆINE I NAČINќ iTNOŠЕNJA AZO2A NA PRxr:o :1.

KYALITET ŠEĆERNE RF,FE U DYA ROgA YADJENJA

Patroénj е đeáera је ј a;i:r. ad ' pakazateljai nivoa iehrane.. sa razvo јот ng• ае privredii,;, .i'siuiátnog atandarda ta1m tb će- ćera i njegova potro нnja s м . ча анаlцот poraatu. Sa r.fi., vc,,jym

voóaкstva i kdnzervne induistri ~ e идрвне tro ёi Be sve r.iiáe óećera, pa eu potrebe ave ивсе kalto ! kod пnas, trzlro i

avetu. Poiз to јв бe ćerna repa Jedlna biljka umereno po,ir:,.t;;, iz

koje se dobija đećer, zato је néizbežno trditi puteve unap- redjenjs' njene proizvodnje. ~

Radi postlzanja ovog cilja деlије ii. u tr1 pкavoa: - perma,nentnim náućno-iat кΡa~ivaók3.m radom atvaxaju ае

nave prinoantje 1 áe ćernatije aorti, - usavršavanjem agrotehnike, intenzivnijam obradonx, du

renjem i ne.vodnjavanjem,.boljom ze вtitam od balesti i éteta-. őlna pove ćariaju ii prinoai Pl jediцicl povr ćine,

- povećavanjem zaaejane površ$ne pive ćava ii ukupna pro ízvodnja. U našim glavnim proizvodnim rejan.l.ma з e ćerna repa је хавнирlјеиа evega 3,6 % нetvene;povráine. Yelika је moguá fost za pro вixenje na raćun ekstenxivaih kiil.tura . Poatoji то gućnoat 1 za pr"inenje areala proizvodnje ripe ‚i svetu pa i kid nas.

U naćoj zemiji xi protekllh nekollko gódlna izvr вena је rekonstrukeija nekih вегоегапа , da ói Be podmirile rzзatuć® potrebe xi веоеги . Svi preradni kapalciteti nieu ` iakoкΡi&deaai,

јет proizvodn;a sirovine ne rа ~э te i зн 3. га timpani xi av1л proiz-

vodjačkim тејоиiта , odnosno У,_гл izvodzija kpe ne raste para --

limo sa mogućno вtima preradp. S: č tet тгf► pialedica toga, Fa red nelakorié ćavanja preradnih ku.I,aciteté,, ii stalan uvos~

~....~....: 3.'

вегаега хв podaairenje poveciane potrebe. ТЈ proteklim godixiama nauőno iatкe.žiтaőkS, red na etvaкa-

пja produktivnije sorte вeóerne ripe dao је dobre rezultati „ evetu kao i kid nas. Sa poliploidima је postignuto znatno povećanje prinosa e ćera ва jвdlnice po тr~ine. Zahvaljujuói tome dunai ii me вtiшi ćni 1 u lrokij prolzvodnji то ~е iвtvа- rlti 6-7 tona bele robe Pl hektaru. 5а doradoni semen ripe, a naro čitĐ ea atvaranjem genetski jednokll ćnih eorti, ola"a na 1 upriiá ćena је teáanologija jтroizvodnje, a is piliranjem semena omoguć aná je preciznija вetva, ujedna ćenije nicanje, pa lakéa i e.igurnija za вtita od bolisti i eteto ćina. Ovo је uslov za pravi;lan raspored blljaka xi vegetaoloxiĐm proitoru ®to је jedan od glavxi.ih faktora za po вtizanj e zadovoljavaju- оеg prin.osa эćerne ripe.

U pra'cu povвćanja priп :ч ;k;e po jedlnioi pavr вine od jako velikog је zna6aja г вкт~аца odnoeno djubrenje вeбerne ripe. U proizvodnom podrućju soveroit3to őne Ba~ke xi eemiaridnoj k1i mi n leenoxu platou nadmors]~е visine 100-110 т repa veoma dobro reaguje na organsko djubrenje. 0no ibezbedjuje deo hraniva xi zeшljištu, pored toga pavoljx±o deluje na zemlji вnu atrukturu, poboljéava vodno-vazdušnl rdiui zemljl ~ta. Pr11i kim razlaganja stajnjaka oelobodj.eni 002 najbolje Iskorieti é$ćerna ripe. Na PK "Sen1,a" xi SexAti, pri istoj dozi xaixieral nog d jubriva, xi desetogo ć l-iénjem I,tperiodu 4964-1973./ njak је povećavaĐ prinoe pro вe ő ino еа 41 mto/ha. Aki uzmemo u obzir da ii stajr.jakлm prven veno djubri "mr вavlja", "pia n.+.ja" pariela, a biz вtajnjaka ii repa веје na potencljalno plodnije purcell koje еи osnovnim hranjivim elenцe дtima bolje obezbedjene, atvarno povećanje prinosa јд daleko već4.

Radi obе zbedjenja konatantno vi вokih pri.nosa i adgovar~

jućeg ,cvaliteta. нećerne rape veoma je va ~rno Gbezbediti mina+-- ..,.~.~,~:~;~ ,..,.-~~ _ . ..

} ralтдe hxánljive materije t dovoljno; koli đlni 1 а pravilnдm odnosu,

..

- : _ ,;

, ,.... . . _ . . -- . .. - .- . . .~_.

— 4.

U х, ~наеш praizvл dnom родгиčји pri gajenju eviki r аtarsk.i.lд kцltu.ra djubrenje ii znaćajan č intlao. Sa ovoni menni то ~ е ii ef:kAf7r2o poиeóati prinus i. u ~:lćati zia kvadt.et уајвхдв kul.tu- re. Ova kon пз tataci ја рn1 gaj eriJu :зесегпе гере .motie biti od poeebr.,e иažnoati. U одхедј ivanju koli ćlne, hemijakog: oblika djubr.iva, medjueobnog Odnoea hra nljivih waterija, roka 1 na- ći къ: uno ~ enja nemarno j вdinstveni stay niti znožema imati је- dlnпtrena mere . lvi se ,menja Pl užc;m proizvodnim podruájima . Dienja Si i Pl rezultatima .po j edinih nauéno letra živa ćklh iпв- titute., pa pr'..vrednlm koncepcijama rukovodila.oa proizvodnje i. td. Nаэ sist:;;n djubrenja ѕ e ć exne ripe јв uglavnom koncipiracx na, bazi i.nac!rax.ih rizultata, i odgóvara dinamici ивиајапја hranl jivi.h matenija : z zeml jišta, od strane в eć erne ripe.

Po ćto sv аko proizvgdno püdruő je zahteva вцоји вpecifi. ć n.0 tehnalogi ju proizvodnja, i паиспо -i вtra.ziv+зćkl rad dobija re-

gionalni karakter. I)jub:r.enjA še ćérne ripe deli ii uglavnom na tт i Bela: овпои ~дл , pr. нv іetveno djubrenje i pnihranjivanJi. važnU i i da ii kolii ina miziera.inih d jub:'iva odred ј u ј е na orno

vu ва.дг ~аја pojedinih hranl jivih elemenata u zen.1 jištu, 1 оЕэf ~

cijenta iskori Ёćavaгzja i iznete koli ~inе sa tietvom. Vice kill

čine djubriva Id optimalne mogu da izazovu negativari utíaaj na prinos 1 k.valitet gaiene kulture.

Izućavanju problematike djtzbrenje áp ć ern© ripe sa s-aiim radovima su kid nas mnogo doprineli Stana'cev, Sari ć , S;зasić ,

Žera.vica, Kova ć evlć , 3oci ć i dx .дgi.

Efekat minarainih djubriva zaviai od yelikog broja f.dkto

ra, pa za djubrPnje šećerne ripe ne postoj{ unificirano reáe- nј з . U svakom užem pr. oizvodnom r ~ ј onu, raci°onalno re ~enj е djubrenja treba, tražiti u sklopu avih арх'üekoloskih faktora.

Nije redak вlисн .ј da pojedini i вtraгiиać i koji izuGavaju. prob lematiku diur.renie., u oanovima ѕе в1а~и , a uxiekim detaljima

dolaze do razlléitih rezцltata. Šвéer.nu repu treba djubriti stajskim 1 mineralnizn djubrј,

vom. U zne.čaju atajekog djubriva ve ć i ranije" довна ii р.iва no. V'e ćina, naših proizvodja ća ii uverila u korl вnл cзt вна .јвзг.о ,~

djubriva i upлtrebl.java ga u izvodrtjé še ćerné repe. Ме .дји

ovima ii i. }'К SENTA na ő i j1m рагсе lа та sva kolić ina ra вpoloži~

vog stajnjakazairaVa se iekljućl гo pod še ć e_поп т€грлт .г_~ __ .~....,~-.,...

:‚m azotna ishrana u periodu klijan ~a i najra.n3 je fa-ze pĐ rasta,

b/ visok niva svih hranljivi materi ја . и per ~odu formiranja liitзva г z uzak odnos zota prima foaforu i kalijumu/pri- }~1iќno iV:PK kao 1: 1/,

0/ Zionekle agrani ~ena azotna i вhrana i neograni ~eno pritica- n.,je kalijцma i. fasfo ~a pbi kraju vegetacđje.

Po Мakaimovi ću pri dc vo1 jnom obezbed j enj:u drugim hrani:- vim materijama može se odlóžiti rak nastupanja bržeg odumira nja lietova, де , bi prirast suve materije i ве öiга u korenú bio viii.

ЛTedo еta .s,k iii euvišak mineralnih materi ja kao i nepovo ljan odnos u :a,ranjivoj smesi, то ~е pokazati poeredan uticaj na disanje. t?ko na biljku deluje bib o kakav nepovoljan fak-tor, .najpre se adxažava na najosetljiviju funkclju,na raste- nje biijke. Pojaćano disaи3e i i nadjeno pri nedoitatku iii pri su?riёku azota. Pri pove ćan.ju koli ćine azota ii djubrenju,

- - lzazvano је opadanje procenata še ćera ц repi.

Za. najekonimi ćniji tempo dia гnja potreban ii normalan režim,ishrane. Aki se koli ćina nike komponente u hránivoj ma- teriji, pove ~ava i1i smanjuj,e prouzrokuje poja ćano disanje,za držan porait, nagomil.avanje suvi ška ugljenih hidrata. Pojaćan tempo disanja ustanovljen ii pri nedostatku iii pri вuví ~ku

azota. Aki se pri razli ćitom djubrenju zapazi pojaőan tempo diaanja, praćen sa uspirenim porastom, onda ii to znak, da djubrenje ne од govara koli ć inski iii Pl sastavu. Aki вг djub= ri. dovoljnim koli ćinama hranljivih materija i u pravilnom odnosu, pove ćava se intenzitet disanja ali i intenzitet raste- nja. Pri normalniiu uslovima ii redovna pojava, da ii intenzi-

van porait praćen poja űaním disanjem.

Azotna i niineralna šshrana naro őito organonxineralzio је ad velike važnosti za fotosir.tezu. Kroz korenov cistern priti- ва vida, sa vidor azot, fosfor, kalium, sumpor, magnezijum. i drugi elementi, neophodni za izgradnju ќivog protoplazma вt~

siсtema сеll је , za stvaranje hlĐrofilnih zrna i odrtiavanje njihovih aktivnoeti na viaokom nivou, Prakti г;ni znaćaj lцохi- filnog zrna ii u tome вно tu po ćinje sinteza organskih materi ja u zelenoj biljci. Zato ii potrebno neprekidno priticanje

7.

ug].jendiokeida ka tkivu, Y.oje aadržl hlorof i1 i kiseonika za dlsanje ćelija. I вto tako је potrebno, da do ze7.enih сеllја lista dolazi voda sa razli ćitlш azotnim mineralnim jedinjenjl ma <

Struktura lista в ećerne ripe odgova,ra виiш ovim potreba- ma. Njena uloga ii da ,prices fotosintizi, neophcdan za celu biljku, te će što enзrgi ćnije. Kroz strukturu 1i ~ta ostva'uje ае uzajamna veza izmedju ćelija koje sadrže hlorof ii i h1or~ -• plaste u njima sa vazduhaxn i вvetloé ću, a kroz vezu lista sa korenom, ii povezana sa zemljištem, kao vegetacionom sredi- nom. Ova tiivotna funkcija lista, mord biti úvek u сецнхи ра~-

nje agronoma, j er hioroplast kao najvažnij г žive tvorevine u ćeliji,mogu svoju funkciju ostvaria,i same pri neprestanoj

vezi ćelija sa izvorom njene ishrane. Iz svega ovoga izlazi da ii ishranom preko korena, racionalnom agrotehnikom i djubrenjem može menjati útrukturu lista i pove ćati produktivnost će7.ija koje eadrže hlorofil.

Veli'Ѕina povr вine lista kao asimilacion.og aparata, ;; е Id velikog znaćaja za prinos 5e ćerne ripe, zato ii od velikog praktl őnog znaćajá stvaranje liEnd poтršine u toku -гegetacio- nog pPrioda. Ovo u prvom redu zavisi od intenziteta stvaranj a

listova. Intenziteí; stvaranja listova nije same genetska oso - ~

bina t,tpa iii sorti, vsć se djubrenjem, sa boljom ishr'noni, može delovati na životnu f un3cclju vrsziog meristema, a time i

na prices atvara nja primordijalnih pupoljaká. U uslovima bo-

1 је it~hrar.e novi listovi se poljavljuju u'kra ćim vreme nskim intervalima, a stvorexii lisni aparat то ^е ве o ćuvati raciеna~.

. nom po+.ro вnjom vode iz zAmlji"R i primenom re,cioiialuoL' siate

ma. d;tubrenja. - - - ----- ------ __ -- -- - -----_ ___ -._

Azotna i вhrana še ćerne ripe ina véliki üt'icaj na stvaranje prinosa, Jedan od u=.Nova uticaja azota ii prisus'.;vo svih neophodnih elemenata u zeni korenovog sistema, U Usvojivom obliku, potrebním '_soli ć inama i ekladnom odnosu. Кој ii ta.hx li ćinaazóta i drugih h„anljivih materíja koae biijka то ~е efektivno koristiti zavisi od ua7.ova вр 'й jne sredine: ,obezbe-' I

djern вti vlagom, uslovnsolac3.je, temperature,' dužine .vegeta ~

ci.onog perioda J. td. Da. 1i amoni jaćni ili n.itratnt o~lk azo- /

8.

ta 3a;je veél efekat. zr ~.•ir~ .í. о <] n3^. сг ual Оva: reakcija вr4dlncз . koli ć i.nв, kaioijwna i drigih 1catloneг i ob е zbL ~tj зnost b11 jke гзн ug] јо ; сг7 ог 'гс lтн . :~ .r.i neutraino ј r.eakc.f jt o Сгэ l ј ng oredjx:e bol.je rez"'.tate daje amonija ćni. otlik azota, a u niabo k.t.s е- 1 с, ј nitratni ,

г.od aecerne ripe кцэ i kid veca.rle 3 гg3.xi bilja,ka no

кггин;. Qn ii eаstavni deo belan čevinć' iz. ko-

је ii гзtиara pr.otopla гmF., osnivni materijal za izgradnju no•- vih će1i. ja i tkir~a. Uti će na porait tie•са i posredno na Fo- resst korena. 3e:i.nostrano, prekomerno i n зro ćlto zakFSnelo da vanje azota pr.'luz э°ok іa.je po ja ćanje razvo ja lista, produáava

vege±a,eiju, usorava tehnolo зko dozrevanje korena i роиечаиа sadrQa;l зtetnih azotiіih једгцј ~эпја u korenu takozvanog "átet

nog azota 44 .

Nedosta.taiEC azota u zemljištu. i ishxani, naprotiv ubrzava вažreУa.nje korena i jako irxxanju . je prinos' Uladovanje ла -

ćer.nc re.pe u azotu manifestuje u ćenjem i odumiranje хіг lie оа , ivi<;ni ielovi metitjut ~.m сезно ostaju zeleni.

iJslovi azotne i з]гrane SP Ć ez.nć ripe imaju ve:li.isi uticaj

na fi гiolo вke proeese i stt:aránie p7 inosa. Jedan od uz~:lova

pravilne ish.rane azotoni, .ítovremEno рга .визнг•гг U zoni k.4re-

novog sistenia cvih oitalih neopliidnih elemenata za k'reneku

ishranu, U usvo jl-rom obliku, potr.eb.-гој kali ćiní i u тедјисзо b

nom odncsu.

Pri nedostatku azota rano preataje porait liáća, re-• lativno se elabo razv9.ја nadzernni deo i mali ii prinos re- ~

ре . Sadr гaj šeóera u takvoj xepí rano po в ti e svoj maksimnm, то ~ие biti dovoljno vieok, ali jf. ápsolutna kolí ~ina ег;еги obl ćno smanje::a.

. Aki јэ nedovol jno rbezbed jena awtom, nadzenri дао дес 'егле ripe dobije svetlo zele.lu bc ju, ' ubrzava se eu~enje

i odumiranje stariJih listova /Krüger, Wimmer 1927./. Prvo

рос 3. а.ји da žute lisni nervi i njima na j ьиiža tl(iva, a deo

listи aalje od norava možP saću'ati svNtlo zelenu boju. Pri óbezbsđ.jenju biljk a'гiт os -`,a.liш elementima koren

ske ishrane, pove ćanje doza azota 3o niтoa koji од .уоиглха konkretnim uslovima spoijue sredíne, obi ć 'гo se pore čava te .

9.

arr O м ~S} ‚- N ~ • л ~ ~а . O

w

t.n гдтап , гд , a éeóern+e.to вt oetaje i вt і , рп ве prinoe весвта г~ з иа . , 1 ovećana doza azo ta н ,г1 nвdo c~ ta t 1c u. drugih brani -

f ~ el.omвnt_a, pove ćava n.adzemnl deo biljke, a produktivnost , 60r9. 11teze opada.

Za ровн lгапје vieokog priuosa korma iз e ć srne rope vaá ~ ~ ё ob'ezbediti bi1 joi dovol jn;o azota u đ.oba etvaranje Lavnog dela li вne таве . Za dobijanje zadebljalog korena, i dovolj;ao vieokim procentom ®eóera, važno је i вkori пéava- је éeóera, koji se premeóta iz listova u kinn i lageruje u övima u obliku ванатогф . U. itziteresu toga, posle вtvaranje ~dmnog deles, pг.itican~ e !„д tаі~ •~оl јп .в enedine, treba

reeti na minimum.

_._.ovti ~ атіe_doze azota, naroóіćo kaыru un ex. . ,.»gat1v ------

a delujn na prinoa fie ćera. _.-__-----_--

7ticaj količsLneuxгoéenog ва iп.ех &м1' og az ata im рт i22т~ и ве ó аки .

.0.

Obežlíed~ erijMe •šecerne ripe sa hranl jivim materi j иma, a nаrn ё .1 L o атанот , tribe prilagoditi konkretnim uclovima vege- н.i., ~ ~ е, ctužlni vegetacionog perioda uelovima vlainosti, tem- рЕэ ~' ,.: г. г ~ пзт re ~imu i in.вolaci ji. Fri kraju vegetaci je neophod no ;је emanjenje azotne i.shrane, da potrebe korena u tom hran 1;iívom elemen:tu ne bi 'bilie zadovпljene i вključívo iz epoljne

eredine, иdé u znat ззo j meri na račun reutilizacije iz nadze~

nog due. Cvo`bi doprineio ogran3. čenju stvm.ranja novih heti va, вazre'vauju bi3.jke i dobijanjі'і stіćeg iзr€твеnна еепега . Fri

nepravilno j iBhrazii, na primer, ројесаааа , ie)xrana azotom pogo

дије mtvar.anju liвса , ali то ~е doveati do slabijeg porasta zadebl jalog korena, do en3.ženja pзоиrвazta.>йeéera i uвporav& eazrevanje rape. Omim toga suvláe bujan 11ffini aparat, naroái to u julu i avguetu troáe veliku ko Э:i č 3.nu vode, вно može do- vesti do р <.sreme гзaj н vodnog bilanea, odumіrа a listova, sni- ~Zenje prinosa i proceuta áe ćera u epi..:

Štetne posledi.+ee prekomerne azr~ txie iohrane kid iэ e ć ernE

rape mogu de, se r гan3 i; еetіtјu u.đxu v.idoт3•~s•

Chroboczek ii pri dj хb.rвnju геprtэ vec~m kвli Ćlnom azotc

dobio vlвók procenat proraslica /čak 1 з0.~/-, a1i memo pr' nižo ј t.~aperaturi. Kintralгlе biljke, tied i ne .а oto;n cali

mu 15 % рхогазы ,са . Medjutlam• u±tap,lo j вta:kl аri kiLl Őina !' го •

ta ni.j e 1та1е. •ni,'kakvi uti.uaj чrn ро javu pz~e1?~ е ..

Fa raznim antorimal kg i~ы tog нхоđ :а ;5dаје uč ina:

ad ов talih hrani.va,, kel to вu foei'r ..f..rа allum.. хета Ge

ricke-u /‚196L./ 1 kg i'а daje т~1zkтz~td 83 re~wв .. Bryk

czyneke 71960./ navodi da u Polj ~ko ј .. гг3nji исіа 1 kg аг

ta ii 82,7 kgko•rena, .a.*od Ronnоwвk+og.Ј эa гadnic#;z?. ovaj u

ő inak је iznr3в~ o Z7,.7k. U nв iіnі uólna

ii daleko već i. Potrošnjв ezota za°.~r,oizvodг2~u: .~inog ~gcrиa repe B

liš ć em Pl K3tiiger- u 43.,`37"kg. Аkо $ е;ца .:оъ~3з+edi~na ma evi

oetalim elemeпtim korenke .i:mhzа e, рп~гесаи ;ја dozн . azota d

nivoa kaja odgovara dattiix u і v нзвн gро15пе . ~redine /vcrda, te

peratura, mvetljenJ ~/•obiёnгэ 4e pov ёaп рг !tno е korena

prínos éeéera u repi..: Лia РК " м8 наде ii u. ~e вetogodi вnje

períodu od 1964 do 1973. уод iхге ..ха ~п i~иодэга~ц jednв g vagoz

11

korena áe ćirne ripe prose ćno utrošeno N:P:K 33,4:30,7:36,2. Na o зnovu ovih podataka, 1 kg utrošenog mineralnog azota, da- је ućinak Id oko 300 kg korena ripe /tab.2 / вно je blizu pp dacima Krüger-a. -` ..

Tab. 2. PROSE ĆNI PRINOSI I POTROŠNJA MINERaI,NOG N:P:K U . .

PROIZYODNJI SECERNE REPE NA-PK "SENTA" za desetogodišnji period /1964-1973. god./

Godine kg/ha Pxizio $ mtc/Yha

kg/vagon korena K N P g

1964. 135 126 151 _ _ 37 40,0 37,4 44,8. 1965. 129 111 140 433 30,0 25,0 32,0 1966. 154 144 169 506 32,3 28,4 33,4 1967. 153 137 172 449 34,0 30,5 38,3 19 б8. 156 124 148 415 37,9 29,9 35,5 1969. 141 130 144 443 32,0 29,6 32,8. 1970. 128 133 143 435 29,9 31,0 33,3

.971. 139 124 161 298 46,6 41,6 54,0

1972. 117 121 142 483 23,7 25,5 29,5

1973• 106 111 110 392 27,2 28,5 28,2

'X 136,8 126,1 148,0 418,2 33 ,4 .30,7 36,2

Pove ćana doza azota pri nedostatku drugih elemenata po- većava lisnu masu u odnosu na kinn, a produktivnoat fotosin teze opada. I,üdecke /1953/ аа unošenjem 200 kg/ha azota dobi va najveći pri nos korena ripe a najmanje šećera. Najviše še- ćera ii dobja sa 120 kg N Pl hektaru.

Ieto tako u ogledima кiа PK "Senta" u Se иti,bez pove ćanja koli ć ine azota роиес •na поха fosfora i kalijuma rije

mnogo űtlöala na prinos Ё i ćerne ripe. Jedino sa znatno uma -

njenom dozom fosfora i } a : . n. üobíveno je manji prinoe i

niža. digestija. Sa najve- n fuafora i kalijuma biz ро -

ve ćanja дога azota dohi v ,. ;lcoxo inti prinos korena, ali

veća digestija i znatno vo.. ;-rznos še ćera ро jedinici povr-

12.

1564 65 .66 I б%: 68 '! бЭ ' 7о L71'; ј 7~ ' ! ?3 1 - - -.~ - _ --.. _~~

®1пе . lfajveói prinoe po Ј edinioi povrélne na PR Seat&° ~

8e инti u deeetogodi вnj вm periodu poetignut~ je u 1966. godini ;cads је иронгеь1 ј епа najveóa daza. va 'tri o вnovna 2+raniтa. ~

to j godini unokno'Je pod ёeúrtrnum repom N:P:K 164 г 144 кј..69 kg po hektaru . Pored najvećeg pr taoea, 506 mto/ha, ва tako vleokon dosom ~ ;apötrebá a вnovnih шlnaralnlh hrar~iva, ga ~roi~ _ 1►о i+~u!1 т góna korena ripe n1 je bib ó najmanja. II 197 2 . i godini ва prina вот ad 483 mto karena, po 1да poetignuto је najmanja upotreba mineralnih rantve. N:F:$ 23,7 к25,5 а 29,5 k6 za рг~ ,:._ . lвvodnju; jednog vagöna repe. 0+1 eva tri oenovne4.hraniva najvlée је upotnebijeno ii 1971. gadini L-ада је ueled ор~нгё na;ada korenove иав t /Pemphigua fueaieoárnle/ psinoe ripe је eniвena na evega 298 mto/ha. Uticaj unošenog mineralnog I asota',fc ~зfora i kalijuma na prinoe korena šećernejrepe

500

460

300

1 ?.00

Prinoe korena đавегинІ ripe Iu mtcs/ha ‚.._‚_

: ииноееаа aktivn'.'-- . materi j a1мN kg/iia. 'д .

500

400

3i3O

200

priпoe.kosena вeóeri~

-тер®, mt.o/нц ~ - .

Р2~>~ -;-.-

.120 • • • ° , ..._ :y;-.:::

.pod áeáernu h•epц min®ralni azot ii . daje, pri zaoravanju вtrnjike preduвeva, да bi ве nadoknadio azot, koji аедога.аје za razlaganje organske materije ивlед nepo ~- volj цog O:N odnosa po еleiгв tvenih o вtataka. еtrnina. i'zilikom úaoéenja velike koll őine mineralnog djubriva prTu dozu raetu icamo pre setve, da bi. blljol ko ја пгве ;д ,зlг hrmziu u. •'uвtа".0 preteran.im dozama, kasao иаовеп azot втапјцје вadržad šeó~

ra, zato veá U junu meQeeu treba prostati ва.uno вenjem.šutor . ee poziva n amerikazxce To llmana i Johnsona ko ji ртеро ~и7зи~ц oko 170 kg éi вtog azota Pl hektaru.

Nek1 madjar вki autori za "о ~гедцјв zemljibte" predlažu 35-•100 kg azota pa hektar'i. Id toga polovinu do 2/3 r, vidu o вnovнog дjubriva, a ostalo za prlhг anjivan,'1 е ii jednĐm ваит~ ;-. tu poele proredjivanja. . . .

Prirodno je да веоетпа repa zahvalna na veáe koli őine ‚1 '.. zota ali sam'j u вlивајц kada foefor i kali jura U одуоиацајц- áет одп~ ви вtoji b ~.ljci na raspolaganju. аао рsavilaa ćdnoa predl::zu N:P: = 1:(`,8:'.,2. /Lttdecke,1963 Д

Za djubrenj a вeáerne ;rcFe lati іütöri пајаевае predla,з ti• dodavanje ezota, fosfora 1 kalija. š1;. u odredjivaпja kolići. ne nemaju jedinвtaeni et зv. цорвно lвtiőti u7.ogu fo зfora, a r

kid azotath djubrlva zna&j prihxanjivanja. Pošto amatraJu да је .zeml j{.+вне repa •вklh тејола М,э~датвв , јк ko j e ви neвto t4. ~ __. zeg mehanl~kog впвнага , obezbeCjeno:kaliumom, renje ea ovim elementom mAnjeg је ќааоаја . Вајав 1 R'iBd sa герц predlašu.140-160 kg fu вfёrna, 60-80 kali ~eva i ].80-210

kg azctna дjubxiva pa kataetralnom jutru.Láng 1Grábáer/1g66/' --

pzedlahi вllnne koli. ćlne. Дutory. ватг ietiáи da au ova ko1i*ь '

őine dale.ko ispori inog вно ве kurie ~i,na zapadu, g8.d au. рад~

d.ne obil j n~. ј .е i drugaćl ј eg raбpore4a ego u Вад jareko ј .

VLana /1955-1961/ : иі,uъІikaoiji O ogledima mineralne, ~... „.._,...__;.._._..

1:эhrane secerцe ripe u goliname ad. 1955•-1961: izsned.ju o вt ' log iвtlće da na.vi вe lokaliteta a miner,alna djubriva агвц n evakom sluár~jn вlgnifikantrro uticali' na prinhi 1 t6hniвkf:' .

kvalitet оёáдтце тере . Nadjani'etatiвtióki opravdani reBuAt~

ti ®vih ogleda izraženi U pro вentima sr• вl оđ ео1:

~ ......, 14.

Ргдпов oreraa 52 % oglednih meeta Ргđцов lате i lđвов 44 $ ", F~ir!~? а ~гог~га 41 gb "

Ргоесггчt еееета 23 $ м.

tonduktometrđjekđ pepeo 13 $ 3tetnl aeot 11 % "

Na oenovu ovoga autor ieticie da ea mđaeralnoш đ ehranoae vide ii то ~зе uticatđ na prđnoe nego na tehaoloéki kval đtet „веапе repe. Naj вđgurnl ji rewultatđ mogu ii poatio'i ea вг , mernim dodavanj ет eva tr1 elementa . II pedoloékim 1 klđmat- eki uelovimaMadJareke preparu вljive su ®ledecáe kol đđđne mk tivne materljes

N 35 - 70

Р205 60 -120 а20 70 - 140 kg/ha

цеое dove Id ove ekonomekđ nieu ogэravdane. Na o'novu o- vih.ogleda nlje ве dali dokazati da koji .nаііі unoéenja m1n® ralna hraniva ima predno вt..2ato predl а e unoéenj в и dva na- vrata, j вdan deo u јевеп eaorati i a utah fљpred proleóne

prlpreme. 1

Broaner /1967-1973/ и radu pod aaelovom gorelacija .đ mmte dju prinoea repe s .djubrenja 1 kвrakterletđkв . emljđéta °° lваие~

дju oatalog pi ае s " Pl nekim anetni kіm impđ ~ vanjlma poveóa n.ie dosta awota ea 120 do 320 kg/ha fiJi dali в atietđđki ena-L. оајио poveóanje pninoeaali Jo sa ротеоапјет до~а aeotag , pad digeetijo etati в 'c1ök1 vđ eoko ајаn /atr.l8- \9/. U istoJ

publđkaoiji na. вtrani . 71-72 . dalje piés "... nema bltnlh raе <

lika Pl priaoagu . и podruđ ju primene 120 đ : 20Ф kg бl. вtog asota 9 Pl hektaraa Родг. ивје najv"eg prinosa doetiée ве Ї prekorađum

. Jo veai na 160 kg ." "Nriva aeđmđZaoi Ј a a.sota doet đé' veó aepos. realno poele eatvaranja lietova eroJ. pnv± melcr~d~mamm9deó bi:satfm .u:. :

eep•tembru ponovo opala. Repi ii dakle potrebno u p"etku njene vвgetacije veoma visoka, obezbedjenoet asiotom, dok pri kraju vegetacije izvв ata.n manjak azota oéigledиo doprinosi. zadebljanju i zrelosti korena. Drugim r вćima: veća doza а2о- ta dovodi do takvog vremenskog rasporeda snabdeva njem azotom, koji nije bав u akladu sa vegetacioriim ritmom ripe. To se о dгааvа . ј и вtati вtićki visoko znabajnoj negativnoj kore- laciji izmedju azotnog djubrenja i digeatije".

K.H. Barocka, H. Geidel /SR Nemacka/ W. Muller /Aus+ri ja/ ogledima iz 1969., 1970. i 1971. godine, ea 3 koll ~ine azota, 150, 200 i 250 kg/ha, ва 6 vell ćina sklopa od 50.000 до 125.0©0 biljaka po ha, nisu dobili signifikantnu razliku

`------

u prinosu korena še ćerne repe. Pove ćanjeш doze azota dige вti ja i prinos весвга pokazuju tendenciju smanjenja. Kako proia ilazi iz ovih rezultata, uporedö sa pove ćanjem doza azotnog djubrenja, tehnoloáki kvalitet ripe opada, éto ima štetni dejstvo na krajnji cilj pr oizvodnje, enianjuje ii kolić iпа bele robe.

lvi ii u skiadu i sa ranijim rezultatima drugih autora, /Liidecke, Nitzsche 1966./ Pl kojima ii vieoka raepolo ~гivo вt azota, koja ii održava eve do jeseni, stimuliáe rast lista

na uétrb rasta korena. Time ii znatno ko ći prices eazr.evanja ripe i akumulacija še ć era.

_ .. .~ _ ._. .. I вtraživaći iz Baxanje 1 5lavonlje na osnovu rezultata

ogleda tvrde da ii átetno korintiti prevelike koli ćine azota u;djubrenju še ćerne ripe. . . • Repa preforsirano ishranjena azotom , daje nlžu polazi-

zaciju za 1,5-3 9G pa i: vi вeo Svaka dodatna gnojidba preko о~ timunia pove вava u globalu biljni orga.nizam, i to kroz ииеага -~

nje nadzemaog dela bil jlce 1ј ~n_.ф ,-і kroz tsвži.nвn korena~. .

~tetan uticaj preterane gnojidbe na pozitivne odlikeљ~ ..

Pl moguće ii ub1a~iti ne sauo ®manjenjem kol"ine mđneraіnog aazota, već iatovremenim regulieanJein organeke gno jidbe. Ta korekcija вada~njeg etanja zavieno Id plodnoeti tla odno вi ве na вmanjenje do potpunog izo вtavljanja upotrebe вtajnjakaa

~

6.

Grupa autora /Todorвió, Crnogorao , Fa11er, Vukadđnovi' 1 Bertlв 1974 ./ ieti ću kao najpovoljniju ko1l čđnu i odno® mineralne ishrane ripe na područ ju Earaaje tdsP:x'7.20s150:300 kg/ha.

Na isnovu de вetogodiвnjeg proućavanja naál zaklju7soi na gombinatu n Benti и pogledu djubr вnja вtajnjakom, kao đ O öptimalnoj koli ćial i odnoeu miaeralnlh hran4va razlikuju e

'

Id gora navede3ü.h. ~ :~~ i_Jooicu '/1973/:deвava ie őe вto da ii ia mini

ralnom i вhranom pove ćava prinoe áe ćerae ripe, вadrQaj ее- вега enianjuje , ра ' ве umanjuje prinos glavnog produkta, za сеун ii ova blljka gaji.

Pojsdlni jonl odnoeno elementi imaju epeo đflőan utioaj na sintezu pojedinih orgaиakih jedlnj вnja, ne sara koli či~ eki, već i Pl kvalitetu , pa bitno uti đu na tehnol"ku vrod nut elrovine+, pлveóava iii amanjuje koli čiflu f1n~ lnog рго- dukta , и ivor в lиваји ée ćera.

Pored toga regulisanje rineralne iehxane вećerne ripe, može donekle 1 da ut1 ~e na emanjenje oboljenja i da na taj na őin utičo na velićlnu prđnoua.

Navedeni autóri su и вvojim ogledima ea različitim kolđ вгпата i raz11 ć1tim одпоз lта mineralne 'iahrane áe ćerne ripe najveće prinoee korena в e с erne ripe su dobljali ва koli У'inom Id 100 i 150 kg azota po ha. Мake1malno pove ćanje prino вe za evih 5 godina ogleda biro ii 22 $ ва najve ćom dozom eva tr1 hraniva ,'150:150:150 kg/ha,'. Id eva tri elvmenta efekat , aza

ta ii bill najvséi i и pro вeku je bio 11 $'a а pojedlnim godinama i 22 96 ‚z odnoeu na kontrolu. Efektđ foefora i kaliju-

ma bili eu manji, и pojedlnim godinama eu varirali od 1-7`9<, dok pri upotrebi ваадо kalijuma poveóanje pninisa је n pojed$ n1m godinama bib o ad 2-5 96. . '

Pri upbtrebi azota i foefora poveeianje prino вa и ројед l

xiinz godinama bill ii od 5 do 34 $ /proeok 16 g&/ Đ pri upotreт~

bi azota i kal đ juma od 3 do 24 46 /pro вek 12 9b/, dok j e grri

. upotrebđ foefora 1 kalijume и po jedlnim уоЭ.lпеэіпа cd 0 do 9 1~

/proePk 696/. . - - .. - ---- - ~ 17

1;lementl imaju apeolfi ćan uticaj ne gamo na koli~inl,

иеа 1 na kvalitet вно može da utl će na tehnolohki kvalitet, na rentabIlnoet prerade i to speeifiéno kid есегие ripe.

Koll ćinв 1 saetav hraniva zavieno ad klime 1 zemljlšta, dolazi do izražaj.a eamo na pojedinim lokalitetima . Poveбanje príno нa ii пајсевсе postitie kid intenzivnlje upotrebe azota, manje kid foefora, a najma.nje kid kalijuma . цорвне itt pokaza la mineralna hxanlva izvestaxi uticaj na вадтхај őeáera u re-pi. Pored dejetva na prinos djubriva lтаји veoma veliki zna бај i za kvalštet в e ćerne repe. Sa poveáanjem doza azota dige нtija opada , a вадгха tetnog azota rзete.

Ako је гера ва druglm elementima obezbedjena do nina ppoljne eredine, azot izaziva povećaaje prinoea korena 1 pro unta digeetije . Aki se ројаоа doza N , a drugi hranljivi eie mentl nedoetaju, povećava ii prinoa liááa i,glava, povcáava i~e <.?imílaciona. povráina, pa tranepiraeija , a koeficijent,pro'; . luktivno нt foto вlnteze opada . Poveáava ii étet ni azot 1 е- :! ео . .

Koll ćina, naćln 1 rokdvl djubrenj a ii bl ве odražavaju }~з prinoe korena, nego na procenat eeáera. ~з v1 ~ak prinosa .1, v"ak procenta áećera, treba voditi ra ćuк - ', delovanju dub

гiva, zaviezxo ad zemlji вta i klimatekih faktora. Optlmum ве ~тјože utvrditi вато ogledom. . .

Po ogledima M. Sarlća /1967-1968/ ва pa i ~canjem doze

pva tri osnovna hraniva, prinoe karma poka і yje tendenciju

~aoraata, a procenat ée ćera u repi opada. .

. B.Stanaáev u evom predavanju a eavremenom р,``сосзви proi я - ~годпје ®ećerne ripe na krupnim gazdinetvinia, кдје је odr~ao а 2РВ "Sвrvo BH1ha1 ј ° u septenibru 1973. 8одiие ,-, nвvodl, da

~olióina i odnos djubrlva za še ćernu repu јое uvek је pred- . .met dlskueije u вtrućnlm krugovima. Na amint вvajih najnovi j1h ogleda kao i ogleda njegoyih saradix.tka, i dru~ih ranije puь1íkovanlh, zat~m rezultata Sariáa i saradnika /1969 -

~

1970 ./, kao i ranijih preporu$а za djubrenje /Pantđvić , Sta- naćev, Žeravica 1972./ вmatra,da ii tt Vojvodlnl djutirenje as рговеđао 120 kg/ha azota , 90 1kg/ha P20 5 i 120 kg/ha g20 ор- ravdano в gledieta 1 kvaliteta repe. Koli činu hranljivlh ma-

18.

terija treba normirati prima konkrв tn.tm. :гвmljiénim i vremens kim' иеІотјјnа i тоуисв en varijacij в od 80-140 kg azota, 60- 110 kg P20 5 i 80-140 kg g20 po hektaru. Pov °всацје koliвine azota preko ove fi pove ćava prinos, a emaiaJuJe kvalitet ri-pe.. Qelika koli ćina hranljivih materija, ne ; роиеса +г va prinos, biz obzira na medjusobni odnoe.. ---

Spaslc Р . 1 BQaиđic S. na оепвти tragodi вnjeg ogieda /1971-1973•/ u Senti zakljucuju,da en najbolji odnoei d jubre

пје na ovom lokalitetu /Senta- Tornjos/ 1:0,8:1 i 1:0,8 :1,5.

Pisti ii zemijiste viioko plodno вti ekonomski opravdane BU mauje koliclne djubriva. . . .

- t7~7]`t'ап~ и - `квlгјцта ematra da su zemijista u nekim родте . jonima proizvodnog rejona secerne ripe, osobito U Yojvodini, Trio bogata u kalijumu, pa ii djubrenje seceraie ripe ovim I-

lementoni maze jos vise smanjiti. ~

U pitanju vremena 3 naćina uno вenja djubriva od 1t і дјаса ве éuju predlozi, da celokupni Р20 5 , Ќ20 i deo azota uneee u Jesen , a veći deo azota u proli" pod pretsetvene kultiviranje. Na taj naćin aistem.djubrenje bib o bi praktiő- ____...___.._._._.._ .._..__. .. ... _ ... _. nije, prostiji. Pri oceni ovoga predloga moraju ae imati

_ и_.

vidu alede će ćinjenice: . - uno ~enje velike kolićlne azota ц zemlji ~te цјевеп ni-

je za preporuku zbog gubitaka koju mogu nastati iz raznih razloga, pa bi доеlо do snianjenja prinosa ećerne ripe,

~- velika koli ćina azota u aetvenom sloju' u amonijaőnom i1i karbamidnom obliku može tetno delovati . na klijavost.Ovo ... __ .._: . тоге da prвetavlja vellku opasnost.naro ćito pri retkoj,. pre- ciznoj ili detinitivnoj eetvi, . '

- u naв još nije dovoljno iвpitano :interakci ja herbici- da i azotnib materija na klijavo вt monogermnog drasiran<.

eemena. Bill zapa~anja u proleće-1973 godiaae pojava elabi — jig nicanja i uginuée ponika đeбerne repe. Zbog:toga в® втан•

ra da u racionalizaciji sistenia djubrenja_treba mnog д oprez- noeti. Reviz a ота azirata niauĆnim rezultati:ma .. .. i j т b i n _ .. . _ . _. ... ._. - - - - ...._:. ----~

~

19. ~ ~

Badđ „1J ig ieu~ia~гanja ртоь1еffiа aeoti~е đahraae ‚„erae

eRpe da ьt doá]a ь1iše eazuianJu koja je.ta ko11ó1na aeota и oaéem prolsтodncm podruóju koja dsje aajbolje priiuvodnt đ skönomeki eiekat9 koje je optlmalno vrrеa® i aaőin иаоееаја аа ровн lвааје najveóeg prinoea đ najboljeg kraliteta ®eóernw

'ере а odnosao naj®"е bele robe e' jedinime porršlne 9 poet&er Ljen ii poijaki ogled u godinđ 1970 о

!0 е

M e t o d r a d и

Ogled јв posta~ljen n рго lеве 1970. godine na IT rad- nor Jedinici /Bogaк r.дš/ Pt 01Seцta~ , na jugazaрadnom delu par-cue broj 109 . Pored toga radi elgurncetl u вlибајп . elemen - te,r.ne nepogode poata.vljen је paralelno i jedan drugi ogled na I гадгцлј jedinioi /Orompart/ broj parвele 566. Naredne ~

dine /1971./ ogled ј е ponovl ј еп na VII radno ј jedinici _ na рагсеl е broj 245.!I ovi _oglesi.,eu pgtvrdill xezúltate iz vbr~

!djenog ogleda. - - Ogled ii poetavljen Pl Sp11t~p1od metodu u et1r1 panаy

1janjo. Veli ćina овиоиие penile en bile 10 x 3 in odnoeno 6 dedi ripe u duzini ad 10 m ad koj ®' prilikom vadje тја 2 rubne reda su odbaóena, i semi óetlrl reda, odnoeno 20 т2 је ana1,,~

sirano. Ogled је вадг~ао slide бе vaniJante iepitivanlh fekto так

L Nвli вlпв azota

š 120

T u 180 8 240

В . Naćin uno вenja e.zota

1. celokupna koliclna asota pre eetve9 '.

~ .,1/2 pre eetve, 1/2 u I pгlhranjivanjв , ..

?. 1/2 pre sotvi, 1/4 u I'prihranjtvanje ,. 1/4 u II prihranji vanje, ' 1/2 u I prihraиjivanje, 1/2.0 II prihranjivanje, 1/4 pre eetve, 1/4 n I prihwanjivanіе , >У]4 n II prihranji vanje 1. 1/4 и Iц prihraniiy~l,1 . 1Sav azot j e data u vidu ure ј

`. ~

-- + _. .. ..._ ... Predusev ii bilab p~eni вa. Posh eetve .na' вtтn;ikju ј в

raвturano 500 kg djubriva 4s12a9 ®dnoensт NsYsК ~ 20 г 60 а 45. 0

vi је ugarenjem zaorano 26. VII 1969.. godirie na 15-18 cm du- bine .

Duboko oranje na 33-35 cm гхитвеао . ј ~, 15• Z 1969. god. ~

~

. 21s

. Preteetveno Ja rastureno 250 kg 0 a8a32 odnoв no 20 kg i'o efora i 80 kg kali j uma pa .b'ektaru. 5ve, ukupno Ja tuzo ®eno Ж sFaYC ffi

20:80:125 kg/ha. . Pripreffianje zemljíete za eetvts izvršeno je 1._I11 1970. "

godine aa eetvi вpremaćem tongakflda. Zaвe j ano Ja , izmed ju .1. i 5• IV 1970' godina ea aeJ"ioom Pghee-Monozentra.

Útro őeno је 495 kg/ha tehnl đki.,. đoradjenog /eegmentira-, nog/ semena erta KW Oeroopo ] y. Nioanje.je bill naraalno is- mtđju 10-15 dana nakon setve. 0prekano Ja protiv átetcőina:.' 20. IV 1970. godine aa 3, lit/ha :nieldrin -20.

Kapa J e prored j ena 23 V 1970' godine. Prv© prihranjivanje Jo vtőeno 16. V 9 .drugo .prihra.njivanje 30. т .а tre&е pr,~ :

hsa,кхjivanje. Ja izvrв~enв 13. .VI 1970.: godlnee P"to Ja . - вorta`. u ogledu prіliőno reziatentaa, nije.. prekaflа protiv Сerkoвpó-

i°e 9 a neki jaői napad te boleeti fiJ I ni zapdefl Šвće=na repa Ja iuvadJenau d~a roka e . prvi rak vadJ enJa J a bio 25" 27. á7C 1970 . god3nе в '\ ,

drugi rok 25.С =27i. I 1970. godlne. Prilikons vađjenja ripe .. utyrdJ ezi J e prinos i uzet .uzorak ad 20 tepa za analizn kYa13 tata. Anali$irani вu вlедеде oeobines.

prixioskorena ripe • вuva materija /aije obrad вadr~aj. ~ec'era ' prinos biolo вkog едеха : etetni azot

6 i вt© ва soka /nij,e obrađ jen/ - .

Т ., rв.вtrrttrl Ј i.ar pepeo /fiJ i obradJ en/

22.

IV

V"ego d. pro nek

3гІ4. юL. temp. 1 ' 11,3 Razlika

‚ -о ,

y „ . :V І "'IX г'UmО

16,5

14,6

1,9

19,3 21,'

"'-,.,....-.: .

+0, N ; ..Đ 4!

206 "17,4 3286 •...

І' о ј 318.

0Ј. .їјјј 5? I -

11,7

P: ёоеж

У GЕ 4 ги 1 т ёј I~_T4~ i

' гаевіd ''Ї

..', U ' Іійa rua U Воg& а U jwoglwd bio pontarl j un, i +cmarena Jo čt04,5 тт pdаvіќі . U eb 'а n.а uіі tа јт .hј tb иІгёk& g© дi па b оп A1e t3 1đta іktоьха kada 'Je

Vаіја rn гвра . Pored ova .ko нохiцочацö и 'bів ~ипау bi.10 JO 244,!$ Z1U ті" padaviue cd оз kol ~ 't зaв koJo Se р ».Wо1; аuu idealnE:

' а 4агnu repn. Vi~e od іd щІіе kіі"іхі kіе pale ,је ц ‚эесіл т +зјц ј jurni, dok гnеес Juh. Je bio nukn, ali mi ‚i av-

guntu pale na оvіівроВгцтјИ nе.раnіеПе kipo. Za шеес dania ј ' palo 215,5 v./

Tab. ‚ о1"іnе vodenth tahoga ргііі dnе h969/7о gс '. е ____________ -. ---- ___..______ы-' ,'_-'

ТЈі ' ісі ".І .Х-,' iV V ' VI VII ‚VIII ІХ VІg

d'i Óa r;E2Č .

ргіееК ' ' ' 221,4 . 54,2 6,6 63,9 Ійа1 іо p0 .

‚тоі tn аах . 240,0 40'O 50,Q 50,0

U gоdіуі оg еdа w'n 327,8 37,5 63,5 Q1.9

Ra'Ltka ‚ 87,8 - 2,5 13'5 41.' , 9

.

.'

52,0 460 46,4 4

80,0 65,0 35,0 љО ,О .

ј ( ч 2(,'5 5ј ,6 ь04,5

40, В 2.1,5 - 3, 4. 244,5 - - ---‚------ ' _і__*_1____ -.-... ......-.-. -

. Uvegeteoioriom periodu вгеd а dnevxtxa tеmреУаt' ха Jo b

Іа а ! О ,5 °С od еІ " ааІо IC

таnј' Id ј ргіѕеЌа /

Tab. 5. 8гаdnјјеіі nо tетреа tuга i виіа t еmрегаt' ‚і 1970. godini іоаЈа nЈu ea іеgоdіеnјЈЈ proeekoi'

i+ tĐ 0' ~ Р~ Fi t® п ~а w М h~ eF в д 49 еа b O T es 64 O Q е C'т ~~ °

!+ в М

© н Q

'0 і 4Q ф ~ Ф о ~ r+

N а О< tí т

~ N Ai đ ~ гду Lya G lQ ~ ® ~

4~ µ oг ~~' W á 4Đ4 ~ а+

Q Fd ~ .1 W h ~

Q~ Agf:. fj ~ t~ ~ O . д ,t ~ ~~ G ~ ~ Q' O * ~ ©~ cФt f~

~, $Р `~ Т ~ N 4 ~Р А

© t.+. tD ~ AQ 1~ cst Ф • д P Н

0 •

т~ •• 4 ~ $ а? ~ ~ ~ ~ ~` ~ o 4~ T ..

о ~ ~ p: : нп ~ l~в

" ~ R+ ~ ' ~ ~ .Q w r` ~ tv и v! •4 •

~ H O .. а ~

~ H 4 ~ w~ ~

р. 0 O •

W

( ~ `~ -- ~ T ¢ ~ ~ г.f Ra e~D +i cq ̀a O

N _5

o ó . ~š

T ' 1~ `'~ : _- F̀#-i ~ ' ~1 3 ~ •C ~ј

N Ч . Ч б

ц• ~ i~ ti

:;pг . - О !А ̀ Q ~P~ŠŠ+

:. - }Lgg3

r~~

.

.

,..

'

. O

,

.: ~

►

!~

. +4

ОФ

`

.О Фц

~ '0 '0

"

!~Đ ј I-I

~

O

_+4 Q

~~~ ' H

m - . 0 Ф ‚$ 3 . p

'д ф •@

. ~ -

~ ~ D р

e¢ _

~" .•'~ Н 0 ,

м

O

' ». 00 ~ Q ' F N Q

. , . ® r • - Ф

~ • g ~ .~ ~ ~ Q с

4 . ‚~

. -.:. ‚d

H~~

• -3 p _ ~

,0.

O

'fl Ј'

' Wф H ~

H ‚

ф-

g п Lо Ф 4 . ►~ ~ . ~ :. ~ ~ о ~ ; гэ . °

0 . _ ~ ~ '? . ~ ~• ~ ~ ~ ~ ~

hd~ sHr o

4 ~ . к~' . ~ гЧ~г

`‚d ~ д 0 . . д ~ , ~ •~ ~ ~ r ~s

~.~~ ~. ~ _ ~~ lм • ~

t ~~ в ( Е ~

Ро 1 br. 16'

;t'- 102 in

H'r±»oiit A. '?'O cm grubo и '?ТіВа*е strvktuxe' . tаmд . *о sive ьіі , laka ilovaKa ~ . іѕггер1еtеn. i1 j na.m Í koxanóió íma ; i а pa роенерепр prelaLl. u

32. cm Zino mrлriđastu аtгu1сtјщ : i.lo7sóu si- т .іьоЈеа 4iLtti lut. гsщ'. -.. Јеd.оіТа .Р2 Вtер"ю prelazi ц . г atі nі . eupatrat.

situp mатј,'t strakture. 1s.ka ііота-а otYorene ut kојб Ba ьІеdорІатіn. агаm'е . Hidn±oi poYj аklls ivo.t3.nji.ca

gornJeg hirigionta dD ovde as. тІ dе '. $

‚

dx ~i nіno va ostatalca вkaцke). рціs

va. Роd іхв&. goda konstantaa З ' "

‚ bid о4. R 9: m.

РіLі 4. sa'ta, .

Іцрnі ріваж Эіtгі ріs х 'в G1іа 1іяі 'k'. gіів4

L 0,.2 60,2& . 26'.5U . „‚00' . . AU 3,79 51,71 " 29,00 18,50 '. 41,50:

а . і .,і ‚‚ 61,3? 2".UI' 11,50. \. 37,50

V . . ќеhаюіо)d saetav

L zа . tСііD* .tdiX?* ' . ігоі tіt ' . ‚

A: ‚

7: в 30! . 2,60 : ' ‚ 1,00; ' iC 1,21 ' 2,66 . 54r6p; ' ‚ . .

O 1,4 . 2,66 ' ' 41,О . ': .'

• LI

Q.

Хаpđіarххв dđzan~ a' vod*

5' игдд~ ј ка,ч~ ~ди ~сиа~ voda

20 49, 10 11, 9

50,00 7 1 rlr 46, 90 , -e

~

21

Аgх'oheffiđ ~ aka oaobđ .

CAC03 p1 и 120 1 p] ча ➢СС ©1јIi ш.ази°đ&Ši` "

21, А 8,10 Í I I 30 0 31,40 8,30 1

~ y f!Đ — —

31 9 83 8, 60

~

„.0 r 30 ° ~ih

50 78 100

40 4 102 , 134

c9ke zbed э хо at. а t~ratrl.vđaв азl теп:t đта

Ниии ' XI ~ i

1 . Lt тгзу/10(a

5 лз0 '),29 20,6 21~~

.1 1,53 0,10 2,8 4.,

2

Е 0, 41 0,05 0,5 . 3,0 . ј

' Í 1

Zem ~ jiát= pod ogledom imalo 3 д~ьзгб .:đzi~kct. 1 a~eгг fi,eэ-- rđ3 тзгс овіbінвнэ . lvi е u tđpu 'тоазтоу karbв a~ttramg аві 'таоха~~ а . lktrpaдa dubizm h no—ak m'іІаіLLv хюg 3t. p7cеlázr о hcэx і zouтa& đі .ti2 cu Fta изов.►еа dв k~rđm vвdarв vi~zdu~nđm твхđnазгї . Rеаквđа . .

ieutralna аа blagorn ter,deuo đ joiц ргета аlкаlпиэn, b ~z t ~ag©vm átetn~:h anlL. Humusrю ' a 'zlath nk A he чrizоrt азеdт ~і 5' 3( . б нитигца одкте ; эоо 0,29 azata, 20,0 ;r1g.f' вавfвга 121 , 2 а15. jw~

Qц na► '100 с Sа ava і oeхњvná Yaraxзiea p3e+~tarnl5aa.

~gledna pirula. је тгlо 3obro obezbad ~ eaц . Та чгАг .ка !тo1"1—

as azota u zemlađ®tu u uslлviљ takтđh оь1го nđh padаvіа&, kao ~to bio aluiiа j 1970 . gouđne, đи R1~ ..] вiк а Yдa a*на ~вз fl.

се .и].tat ogleda. II takviu ІrPména]гđu ur~lв vS.raдt u . tizg л _e7~ 4Rt~a.. padavđn Yallkat коlđвi. иа azota ‚1 germ j đ~ tu п1ogчrno

aónekle S. i.lming вala' t.нđа ,тај нпвпгп lпоу aaot&' ‚matog

гнЭП1~ eru. .

. , REZUl,TATI OбLEDA

1 .' Frino в Ѓepe /mto/ha/

Tab. 9. Pr1no® ripe u prvom roka иадјеи ~ а .....~.,. Na.ćin uno вenj9. gali đlne az~gta lkg/haК ,

240

Prceek 120 1»О

1 591,2 570,0 552,0 571,0 2 608,7 618,7 598,8 . 608,7

3 633,7 588,2 547,5 586,3 . it 5 6 6,2 558 , 8 335,0 553,3

5 540,0 558,8 531,2 . 543,3

proAÓk 586,0 578,9 553,0 . 572,6

:tSĐ 5% ; 54,0}- b 57,7- о 91, 3- d ).хб ,5-

ггтед ј u рг сзАзiка ga kфй i.ćlnu azota ízmedju n с'~iиa unoéen;je. azota izmedju na činá rдn"eиja kr.d gvлke коli вlтэ i гтед ј и koli ći ne azota pа'i evakoni naólru tiцовеија

а/..Sa ~oveóanom koli činoai azota jreko 120 kg/ha pokazala . se tenden гilja ópadanja pг ino вa lkorenn repe _а ; prvom roku vн

I ~ d1.en~a. ,Bazlika ‚i pri хaoav nm

lIpe i гΡmed ju prinosa pri d jub

renjú . да 120 kg/ha azot'& .i. д 1' jub•renja ва 180 kg/ba 7,1

q/k!a, a razlika prí d jubrenju ва 10 kg/h' 1`40 kg/ha аго '' а је 33,0 ,q/ha. Ore razlike niiu etatldti őki орізида . :ne.

b/ Iralveói prinos kaxena ii p.Ф etignut kada.j?t jedna po?.ovi- na azota unoáena pre Aetve :~ a druga polovina u prvo pri- }xraajivaпje. 2д ovY.m na ć3nom uno вenja dobij eno jú sa 37,(а-`)I/ha veói prinos korena nеga kada j ваи azot d&t

pre вђнТе , ali ova razlike. aie aignifikaut.na.' U. idniett na иавгп kada ј е eelokupna kóličlna azóta`datđ pre etvó dao prinoe korona za 15,3 g/ha ka.da je.` 1 /2 вzota data pre zetve, 1/4 U I i 1,'4 u II prikгanjiPaвju. , Sa

č i.по lЈ [1 uno з enja karfa јё 1/2 azota data u I prihranjiva- и , Р,' druga Inlovina u II pri.hranjivanju, za 17,7 q/YVa bijen ae manji prinos u odnoau nd način kada је ava ko- ~ ína azota data pre aetve. Aki ii 1/4 azota ur.oš вn pre tve, 1/4 ц I, 1/4 u ;II i 1I/4 u Ііѓ prihranjivanj т dobl a ji га 27,7 q/ha mánjl prinoa kortina ripe nsgo aka je lokupne, ko11 ć1ra a гóta wta pre aetvs. Id ovih rдzlf.ka

~--.~_ xtirзti. čsl ni jedna nl је opravdana.

)1^иОт roku vadlenja ga pnve ćanjen: Lolić ine azota kao за kasni. j Rm ипо гзепі ет jasna ii tendenc i j a opadan j e pri- +a ripe. T) okviru kolx ć ine ad 120 kg/ha azota nema bta- itiékih opi'avdanih razli1a u ,pri..wau ízmed ju nać ine, una а azoi;a. U odnoau na nać ln uhoyen ј a, kada јв sv koli-

а и. гвсг ; а un"eixa prs aetve Pl na~ inu kada ii ;1/2 ate І eetve, a 1/2 u I pтihrиxijivanju, a naro ć lto Pl na,вјrü

~

ii 1/2 azota dat$ pre' setve, 1/4 n I pri.hxanjivan,

/4 u" I7". prihranjivanju pri nos ге ~ в је u porastu. De1je nač iыz kada '-/2 azota i.xiošexigi u I priiг~anjivanju, a u г L pzihrar.j.ivanju i lсада ii ]./4 azota' г:лоигэіі - . pre

ve, 1,'4 u I prihraпjivanju, 1/4 u 17 гriliгд.i!;jivаnju i v III prihra_i ј ivanј u prino a nэ g10 орада .°" `

kviru 180 đg/1.а azota izmed ји ns člna uno в eni д. nema ®i.g

. ..~.~.. ~~, ~~.,~ .,.-._.~- fkaiзtnlb razlika u prino~ u ripe, ali prinoa je i kid koliejtii azota ve ći kada ii 1/2 azotá ürтo~ еn. pre aet г a 1/2 u I prihranlivanlu, ad nA ёina кд .да ' је ` ади 'k azot šen рсв setvg. .

~viru 240 kg/ha ezota pa na člnu unuséi ~.ja ~зf,atiatiokih xvdanih razlik.a nema . I pri cvi i koliőini je postignut sa na ő:.nor.i unu вenja kada је ;1/2 рхлт.č["

u pre setve, д 1/2~ u I prlhranjlvanju. 3 а kasnijim ипв јет azota kód. sve tri koli в itle гариха ае tenflenoija pa,

•n- „ . -- .... . .

~rinö нa repš .

ram roku va đ jenja pr1 . ро •►o ćanu kіliвiпe" azota poeto- ;er"dencíja linearnog pada prinu® а ripe pri unošenju oe xpne koli őine azota рхЕ setve.,_pri na č inu vnoáenja је'4 )OliVifli pxe.~áét ~ie';'~ 1j4~ú + I~riiíгánjhчrenjü i 1/.4 U II

prihranjl'иаи~и i ri un еији 1/2 Id ukupne koll őine u 3 ;°n"3"72 и 11 prinтar7tз vaпju. Pri ovim naćlnima unošenja azota Ka і . вц prinosi korena ea kolić inom Id 120 kg/ha, a najmanji ва 240 kg/ha azota. Ove ratlike вtatiati ćki nisu opravdane.

Pr1 naćiпu иаовепја kada ii Id celokupne koli ćine azota 1/2 data pre setve, a 1/2 u I prihravnjivanju i kada je . 1/4!datajpre setve, 1/4 u I , 1/4 'U II 1. 1/4 U III pr ihra njivanju najvećl au prinoai ва kolićinom od 180 kg/ha azo ta, all ni ovi razlike nisu signifikantne u odnosu na 1.20 kg/ha azota u djabrenju.

!Prino$ ripe /mtc/ha/

Tab. 10. Prinos ripe u drugom roku vadjenje

Naćin uno �enja Roliéine azota /kg/ha/ Prosek

1. 20 180 240

1 676,2 617, 5 662,5 652,0

2 682,5 666,2 650,0 666, 2

3 718,7 686,2 . 648,7 684,5

4 661, 2 . 595,0 630,0 628,7

5 643,7,. 605,0 675,0 641,2.

Prosek 676,5 634,0 653,2 654,5 ~ —

LSD 596 a 36, 9 - izmedju proeeka 2a kolić inu azota . b 30,1 - izmedju naćina unoéenja azota a 52,1 - izmedju naćina unoéenja kid svake koli ćine- d 81,7 - izmedju koli ćine azota .pri evakom Tnaвlnu'

unoáenja

a/ U drugom roku vadjenja sa pove ćanjem kollćina azota.. pa jedinici povráine pokazuje ee. tendenoija pada'prinoea re-

ре kao i u prethod nom roku. Pri djubrenju saul kg/ha a-: .zota ostvaren је 42,5 g/ha manji prinoe.rep.e ad o.ao.g pri

djubxenju ea 120 kg/ha azota. Ova razlika ii statistiéki opravdana. Fri djubrenju ea 240 kg/ha azota ostvaren ii manji prinos ripe za 23,3 q/ha od inog pri djubrenju sa 120 kg/ha, ali ova razlika statisti čki nije opravdana.

Najve ći prinos ripe u prvom roku vadjenja ost'raren ii sa nać inom kada ii 1/2 azota data pre setve,l/2 u I prihranj.ivanju, a u drugom roku vadjenja sa na ć2nom kada _је__1/2 azota data ii pre setve,, 1/4_ 11 I i 1/4 u .I prihr_anj_ivа nj u.

U drugom roku vadjenja Pl na ćinu unoáenja azota kada ii 1/2 data pre setve i 1/2 u I prihranjivanju dal ii sa

14,2 q/ha veći prinos ripe od naćina kada ii celokupna a- zota data pre setve, koja razlika statisti ćki nije opravdana. Fi na ći.nu unoáenja azota kada ii 1/2 data pre set- ' vi, 1/4 u I prihranjivanju i 1/4 u II prihranjivanju ost-

varen ii za 32,5 q/ha ve ćS. prinos u odnosu na nacin kada ii celokupna koli ćine azota data pre setve. Ova razlika ii veó statisti ćki opravdana,. Fi nać inu unoáenja kada ii 1/2 azota data u I prihraг.jivanju i 1/2 u II prihranjivanju ii za 23,3 q/ha, a sa naćinom unošenja kada ii 1/4 azota dat pre setve, 1/4 u I prihranjivanju, 1/4 u II

i 1/4 u III prihranjivanju, za 10,f3 q/ha ostvaren. -је. manji

nos od prinosa o,stvarenog sa naéinom uno ~enja kada ii ce-

lokupna koli ćine azota data pre setve. Ali вие razlike ni

su signif ikantne. .

U drugom roku vadjenja u okviru kolié з,ne ncl 120 kg/ha azo

ta Pl na ćinu unošenja nema signif ikantna razlika u odnouu na naćin kada ii célokupna lcoli ćine azota data pre setve, ali је viвcko signifikantno ve ći ii prinoa pri na ć inu. uno-

šenja kada је . і7їі zota, data pre setve, 1/4 U Ii

II prihranjivanju u odnosu na in kada ii 1/4 azota da-

ta pre setve, 1/4 U I, 1/4 i.II i 1/4 U III prihranjiva - ~

nju

U okviru 180 kg/ha azeta signifikantno veéi prinos ii pos tignut 9а na ćinom unošenja kada ii 1/2 azota datá pre set vi, 1/4 u I i 1/4 u II prihranjivanju od naáinF kada ii

celokupna koll čine azota data pre setve. Vleoko signif kantno је ve ćl prinos pr1 na ćinu kada je 1/2 koll čine a 'ta data pre setve, 1/4 u I 1 1%4 u II prihranjivanju i odnosu kada je 1/4 azota data pre eetve, ;1/4 Ј I, 1/4 u II i 1/4 u III prlhranjivanju{.

,

U okviru 240 kg/ha azota Pl nвćinu ипосеија j at ~ati вti4 opravdanih.razlika nema. Ali je za iznenadjenje najve prinos pbstignut sa náčlnom uno őenja kada je 1/4 azota. ta pre aetve, 1/4 и I, 1/4 u II i 1/4 ц III prihranjiva nju;. _., .._._. . ~ I U ak ru te kolićine nema jásne tendencije U aelovanju naći unoéenja azota na prinoe ripe.

d/ U drugom roku vadjenja pri naćinu unoéenja azóta kada celokupna kolióine azota data pre aetve za 58,7 q/ha Pl tignuto Jo manji prince ripe sa koli ćinom Id 180 kg/ha + zota u odnosu na 120 kg о Ova razlika fiji eignif .ika:

na.

Jasna ii tendencija opadanja prinosa rape ad najmanje d ze azota prima najve ćoj dozi pri na ćinu unoše.nja káda 1/2 azota data pre setve i 1/2 и I prohranjivanjuo Р

naćlnu unoáenj a kada ii 1/2 azota data pre setve, 1/4 I i 1/4 u II prihranjivanjú..ta tendenci ja ii' јоа иl ве i. ražena. Sa najve ćom dozóm azota za 70 ,0 q/ha ii oвtvar ~

manji prinos u od nosu na najmanju dozu . Ali iii ova raz1: ka nije aignifikantna. '

Pri naćlnu un"enja kada . je 1/2 azota data u, I, 1/2 а : prihranjivanju najmanji prinoe Je .oetvaren sa koliőin~

cd 180 kg/ha azota, za 66,2 g/ha nianje u 'odnoeu na kolü nu ad 120 kg/ha. 2 ova razlika nije eignifikantna.

Pri na ćinu uno ćenja kada je 1/4 koli ćine azota data »: setve,. 1/4 u I, 1/4 u II 1 1/4 u III prihranjivanju, 1

~ najveći prinoe oatvaren ea na jvećom koli ćinom azota 240 kg/ha . Ova raz:

ka ii odnosu na prinos sa najmanje kolićina azotá etatii tički fIJi. opravdana. Najmanji prino.e pri ovom nacšinu u ~

вепја ii oetvaren sa koli ćinom oó 180 kg/ha azota. -Or ~~

razllka u odnosu na prinos postignut. ea kolićinom ad 120 kg/ha azota nij e eigniiikantna.

2. 5adr~aj весега

Tab. 11. Рх̂ ocenat še ć era и prvom roku vadjenja

Naćin uno в enja _Koli ćine azo.ta /ha/ Prosek 120 180 . 240

1 13,82 13,50

2 13,40. 13972 3 14,07 13,66

4 13,35 13,52

5 13955 13,25

14,27

13,35

13,40

13,05

13,30

13,86

13,49 13,69

13,30

.13,37

Pro.• 13,64

13,52

13,47

13,54

LSD 5%' a 0,27 -- ižmed'ju proseka za koli ćinu azota .. b 0,36 - itimedju ng őina unoéenja azota. '

a 0,63 - izmedju ndina unošenja kid ivake koli ć ine d 0,73 - izmednju koli ć in® azota pri svakom na ćinu

unoáenja .

а/ Sa pove ćanom koll ć i'nom azota zapa~a se tendencija opadanja aadržaja .áećera а repi. U prvom roku vadjenjá repa d jubrena sa 180 kg/ha _ azota u proseku za 0,12 9b ima manju digestiju od rEpe djubrene ва 120 kg/ha azota . A repa ko-

ja djubrena sa 240 kg/ha azota u proseku ima 0,17 $ manju dlge вtiju od : one}4juórene se 120 . kg/ha azota. Ali ni jedna ni druga ra211ka'atatiati ćki nlje opravdana.

b/ U prvcm roku vadjenja ii" jasno izratiena tendenelja da ii sa kasnije unošenjem azota 9 sadrtiaj весега и repi emanju је . Лтајиес i procent digeatije, kada. ii sav azot najrarii .

ii uneéen,pre setvea Sa na ćini~n un"enja kada je 1/2 Rzo- ta data pre aetve i 1/2 u I prihranjivanju digestlja opada za.0,37 °,' ва na ćinom uno вenja' kada ii 1/2 azota data

pre setve9 1/4 u I i 1/4u II prihranjivanju sa 0,17 , ва

32.

nclć ii,.сп а: ввва ds. јЕ i_/2 :сз 1i ° і r:,. . r~ f a š э,¢ в ~ I pr3

hranjlvanju, 1/2 u II р ]°1.ixran ј i.vanju а, 0,56 ' i ва ггатй- nom ltuda ii 1/4 azota. uno ~зnzs pre setve, 1/4 ta I, 1/4 xi II. i 1/4 ti III prihra г5.jivju dige ~tij з opada аз 0,499б .Sa kaenijím unoéEnjem azota digestija kid втih naólna ипове l- nja aignif.ikantnn opa.da t.zuzev kada је 1/2 azota ćat pre aetve, 1/4 ii I i 1/4 xi II pt'ihran:jiaánju. Kód naćina kada od гkupzaв koli ćine azota 1/2 dato u I pr..i.hranjivanju, 1/: ii II prihranj.t.vanj :z i nаći;na kada 1/4 azota de.to pre вен Vi, 1/4 xi I , 1/4 u IX 1 i 1,%4 „ ,III p~ .ihran".va.nju pad di- geati је је vieoko F;ig Іifikantan.

0/ U pr ~om roku vadjenja xi okvlrx: 120 kg/ha azóta u pxaeentu

digeetije aígnif ikantnih r čAzliYa nema, xi duonu na nа~ i.n

unošenja kada ii ova koll ćina azota data pre aetve. Ai ј'в вignifika:іtno ve ć l proo эnuat вадг ~аја ' есета pri na ~9.nu

unoš вnja azota kada ii 1/2' od „kopne koli űiaiá' azota unoáa

na Ете setvo , 1/4 xiI i 1Ј4_. и.. 'II pr ihran j ivan j u xi од xiЧ ви na na ćin kada 1/2 од ukupne koli ćine zota ииовекго it I a 1/2 и Ii prihгanjiv~ nj'u.

U okviru 180 kg/ha a.zota i u okviru 240. kg/ha Pl пв .сiгги unošenja atatl зtiGkih ор 'ravdani.h razl.ika nema xi в 'dr.žaju

еэпета . Трнко bi bib o primetiti znake tendenoije opadanja • sadržaja, весега sa kaonijim iгnгiвenjem azota.

d/ [i prvom roku vamjenjá prooInat аесета xi repi n.e pokazuje

Laavim јавпи . tendenoi ји . •Pr.i nać inu ur.oв enја kada uk'ipna

kolí ćina azota data pre setve sa koli ćinom azota ad 1t~d'

kg/ha oetváren је najmanji ' Е.аdгај algnifikantno manje nego ea kollći иom od.240.kg/ha a,zota, pri коЈ ' ј до- г zi је poetignut na jve ćl вад'r JZa. ј ‚ се rn. Pri na~ inu ипоев-

nје , kada 1/2 azota 'datai рт eetve i 1/2 ti I prihran jiva - nJu 1 Када ii 1/2 azotє. xi Т-1 grihran.jivanjJx: i 1/2 xi II

prihranjivau.ju najve ći вай rš.aj ée Ćera је aв tvarex. sa koZf

ólnom od 180 kg/ha azota. Al.:t ove zlike nisu eigxiifi-

kaixtno veće o d sadr~ aja. веомта sa kólióinom 120 kg/ha azo ta u djubrenj ц. .

рт1 naćinu u.lo ~enja kada је 1/2 azota data pre.setvu 1/4

; ú Í;`1./4 xi II prlhranjivan;ju i pri. na őina kada je.1/ 1. szo . ' __

3i.

'нм dzчl4 ~prчэ r>л t,Y,9 p 2/ T, ;'/4 u iJ' i. 1/4 u T]' I іb•ra- nji. и n,,,,'уіУ najvfs tí і Ju рu гitii~ gsiut a koli činam 0 120 k~/ha arгota. Ali ,эve rasclika вtati вti đki niau 'p-Zavdani.

sadr~uj ®eáer-a

2ab. 12. Pкoopnа t~ i4елera u дкиуот roku vaгt jenja

~..r... ._._.,..._.~.......,.~

Ra&Ln unoáenja ICol.i ő irie azota 1 k~/há/ . Froeek 120 180 240

1, . 14," 14,32 14,40 14,35 2 14,35 14,C'0' 14,1') 14,15

3 14,17 5.4,42 14,12 14,23 4 14,32 '13,95 13,92 14,06 5 1 4 ,62 14,20 14,17 1 4,"

Pro reek 14,35 14,18 14,14 14,23

i,S:U 5 4 a 0,32 - lzmed jti рх'osзeka za. köli лЈ хгx azota

b 0, 30 _ ј zrned ји пacSina unošenja azota o 0, 52 - izmedju na :ina un э ~enjа kid svake k.a7.f. őixц d 0,74 =_ Ї zmзd;u kol.ine axota rri evakam aгe.~3щ

uno вenja

a/ iJ dz'ugom r.oku vadjenja vöói ~, Jo procenat rzeóeztia o d one ko.. Ja je 'vadjana u pxvom roku. Sa pove ćanjöm ko7.i зi ~x® azcta~

Pl hektaru i ovde Ja lzražeinз ten3enaija ор .адапјп d2ge вti~

ј е . Кера d jixbrena sa 180 kg/ha azota za 0,18 %‚ a xepa

dJubrena sa 240 kg/.Za а t;ota eadx ž1 za 0 ,22 $ тапји digee-

tiJU od repЈ .ijubrene sa 120 kg/ha azota: .Ali ove razlike

в iatlstlókiL nierz opraváane . , . .

b/ 0 drugom roku vadjenja кчо i и prvom, najveói вadržaj ве- сега ii postignut sa naóinom unen ja kada je eav azot dat pre вetve, odnu ano na j ranl je ., А1 ј .г * вndenoi j'е pada

dige в ~1 ј ееа kaani j im uno,иen ј еы azota man J e izra ~eва ad

і vog ro &a vazl j en j a. I~xi produf~ eno ј vegetaoi ji id гаевеп ..,`..,..-

4.

dana negativno dej вtvo kasnije uno вenog azöta imalo ii manji utiaaj па tehnološki kvalitet repe . . Manje dige вtl:ie ii nadjeno pri na ćinu kada ii 1/2 Id koll č ine azotajdat č pre setve, a 1/2 и I prihranjivanjuu za 0,20';b,i pri nać inu kada 1/2 azota;data pre setve, 1/4 u I a 1/4 u II prihrá- njivanju za 0,12 epri na ćinu kada 1/2 azotá uno вeno` -~

:I prihranjiva nju, a 1/2 u II prihranjlvanjul za 0,29 gb i pri nać inu unoáenja kada ii 1/4 ; од _dnze ;azota data pre eetve, 1/4 u I, 1/4 U II i 1/4 u IÍI prlhranjivanj u za 0,02%. Ovi razlike nisu signifikantne, izuzev pri na ćinu unošenja kada ii 1/2 data u I 1 1/2 и II prihranj ivanju , kaja je razlika na granici etatieti ćke ópravdano в ti.

c/ U drugom roku vadjenja u eve tri, koll ćine, azota Pl naćinu unošenja u aadržaju весега nema signifikantnih razlika.Ne ma ćak ni jasnu tendenciju pravca kretanja sadržaja весе- ra u repi. Jedino 81 ea pove ćanom koli ć iиom azota prime ću ii Be blagi pad sadržaja весега u oba roka vadjenja.

d/ U drugom roku vadjenja sa pove ćanjem koli ćíne azota n djubre nju pri na ćlnu uno вenja kada ii 1/2 azota'datalu I prihranjivanju i 1/2 u II prihranjivanju i kid na ćina kada 1/4 dat pre 8etvé 1/4 U I, 1/4 U II i 1/4 U ÍII prihra njivanju postoji tendencija opadanje sadržaja весега .

Fri naćinu uno€зепја kada je вav azot dat pre setve skino nema nikakve razlike u sadrиaju še ćerá kid sve tr1 kollć i ne azota . Fri na ć inu unoeenja kad a ii 1/2 azota unö і na pre setve, a 1/2 u I prihranjivaиju sa koli ćlnom od 180 kg/ha digestija ii najmanja. Fri na ćinu unoáenja kada 1/2 azota unoáeria pre setve, 1./4 u I, 1/4 U drugom pri- hranjivanjü aa koli ćinom od.180 kg/ha azota po вtlgіnzta je najveća digestija. Ali ad ovi.ii ni jedna razlika вtatiatić ki nije opravdana.

35,

Naćin undenja

1

2

3

4

5

3. Sadržaj étetnog д 2она /mgr/100,8'r_каве /'

.Tab: 13. Sadržaj вtetnog azota u prvom roku vadjenja

goli ćina azota. /kg/haj Prosek 120 180 240

24,75 28,25 26,25 26,41.

27,75 26,50 29,50 27,92

24,25 27,50 29,25 27.,00 26,50 29,00 30,00 28, 50

27,50 29,00 . 30,5Q 29,00

26,15 28,05 29,10 ' 27,77"

1SD ,5у a 2,60 - izmedju proseka za koli ćlnu azota b 2,45 - izmedjü na őina uno šenja azota a 4,24 - izmedju ná ćlna un"enja kid evake koli čine d 6,03 - izmedju koli вine azota pri avakom náćlnu

uno šen ј а

a/ U prvom roku vadjenja kolićina štetnog a,,zota varira bez jasnih tendencija. Repa djubrena вa 180 kg/ha azota. _вa-

~ ~ .,.._ ~ _ r/100 gr kaš г Sčét ідbg. azota iae -ód öne d-jub: -

rifle sa 120 kg/ha azota. Ali ov lla razlika stati в tićki nlje :opravdana. Repa djubrena sa 240; kg/ha azota вadrži 2,95 -- -----_...-- - , imgr 1 б gr ka~e viáe вtetnog azđta од re љ, cY~ubrenв- вв

i 120 kg/ha azota. Ova razlika ii statisti ć i opravdana.

b/ Sadržaj etetnog azota u prvom roku vadjenj' najmanja је ' pri nać inu uno вenja káda ii celokupna, kolidina ázota data

';

' pre вetve ~d rn tr sп ceІ`+ikupni azot na jrani j e tunoáén. U odnc . - BU na ота j, naćin unoáenja pri na ćinu kada 1/2 ' azota '

pre setve a 1/2 u I prihranjivanju tetni azót Be рои~в.• va za 1, 51, a pri naőinu uno в enja kada је 1/24\azotaiei е g.

pre setve, 1/4 ii I 1 1/4 u: II prihranjivanju žsa 0.,59^ i

pri naćlnu kada је 1/2 azota;`ццó šena; u I, a 1/ u II pri- ;. hranjivanju za 2,09 mgr/100 gr каве . Ovi razlik etatl в - tićkí ziisu opravdane. Pri naćinu unoásnja kada 11'4 a~ota

---~ 36.

i

; data ~pre setve , 1/4 и I, 1/4 u II i 1/4 u III prihranjiva nju вtetni azot ii pove ćava za 2,59 mgr/100 gr káše, koja ii razlika statiet"ki opravdana.

1/ U prvom roku vadjenja u okviru 120 kg/ha ázota 1 u okviru 180 kg/ha izmedju av3~)h pet гзааlпа uno вenjá statisticki óg ravdanih razlika nema. U okviru 240 kg/ha azota 1i odnosu na na.ćln uno в enja kada је celokupna koli ćina azota data

. pre eetve pri na. ćinu uno вenja kada ii 1/4 azota data pre eetve, 1/4 и I, 1/4 и II i 1/4 u III prihranjivanju sa- držaj вtetиog azota je signif íkant иo veéi. U okviru ave tri kolićine i svih pet naćina uno вenja azota sa pove ća njem koli ćine kao i ii kaenijlm unoeenjem,átetni azot pokazuje tendenciju poraeta.

d/ U prvom.roku vadje'n3á ' вa pove ćanjem kóli ćine azota вkoro pri evakoni naćinom uno вenja aadržaj etetnog azota raate. Ali od ovi razlike' зtаtјв tібkі aiJ. jedna nije opravdana.

Sadržaj gtetnog azota

Tab. 14 . Sadržaj štetnog azota u drцgоr roku vadjenje

Naćin uno šenj a Kolići nа azot,a /kg/ha! Froвek 120 • .180 240

1 27,25 27,75 24,50 26,50

2 28,25 30,25 28,75 29,08

3 27,75 2$,25 29,25 28, 41.

4 .28,00 29,25 30,50 29,2 5

5 26,50 28,50 27,50 27,50

Fro eek 27,55 28,80 28,10 28,15

LSD 5% a . . 2,4.9 - izmedju proeeka za koli ćinu azota ..

b 1,80 - izmedju naćina un"ezija azota O 3,12 - Їzmedju naólna иповвпја kid вvake koli ćine d 5,36. ~- izmedju koli ćine azota pri svalcoin naвinu

unoáenja ~ - .-

a/ U daugom roku vadj вnja najve ća koli ćine átetnag azota ва- дјеа је 4 u-repi d juьreno j ва 180 kg/ha azota, za 1 .25 .

т/100 gr кас~в ea;drzi vi ~e stetnog azota Id repe d jubrвne

ва 120 kg/ha. Repa djubтena ва 240 kg/ha azota вадгг i za O g 55 mgr/100 gr k"в viáe etetnog azQta od ripe koja је djubrea.a sa 120 kg/ha. Ni jedna ni druga razlika etati вtiő kS. n3je opraadana.

b/

U drugom roku vadjenja . вадг ~ај átetиog azota ista je ца .иј i pr1 najranijem иповепји azota pri na ćlnu kada oel.o-. 'bUраа.а kolić ina azota data pre eetve . 'Fri кiać inu иповепја

kada 1/2 azota data pre eetve , a 1/2 xi I , prih.ranii van~ д.,, 3к0"1

etetni azot ii povećava za 2,58 mgr/100 gr kase xi одпо .в +~

иа na~in, kada је sav azot unoáerа pre aetve. Fri na~inu k,~ ~

da 1/2 azota date . pre ~aetve, 1/4 u I 1 1/4 xi II prihranjí~ vanju za 1,91, a pri naáinu unoáenja kada 1/2 azota datј xi I prihranjivanju,a 1/2 xi II prihranjivanju za 2,75, q pri naćinu uno вenja azota kada 1/4 data pre setve , 1/4 xi

1/4 xi II 1 1/4 xi III prihranjivanju za 1,00 mgr/lOOgr ka®а Э _ ii povećao вtetni azot . Razlika pri nać inu kada je 1/4 '

liata pr® setve, 1/4 xi I, ?./4 xi II i 1/4 xi III prlhranjlva•-

nju xi odnoen na naćln kada je celokupna koli ćlna azota da- :ta pre setve etatiatiőki nije opravdana. Razlika Pl naéinu >. kada ii 1/2 azota : dat pre setve 1/4,u I i 1/4 xx II ркгнгв njivanju xi odnoeu kada ii sav azot pre aetve ii

eignifikantna, a razlike pri na űlnu kіdá 172 azota dátа ~

pre aetve, a 1/2 xi I prihranjiva nju i pri naćinu kada 1/2

adta data u I a 1/27u iI prihranjivanju xi odnoexi na naвin ; kada.je oelokupna koll~ine azota data pre setve oxi visoki .. ®igniiikantne.

0/ U drugom roku vadjenja xi okvíru koli őina 120 kg/ha i 180

• kg/ha azota Pl na ćinu unoáenja xi kгslićlni átetnog azota вignf.S'ikantne razlike nema. Niti se цосаиа Jaina tendencija povećanja iii sxnanjenJa koli ćine ®tetnog azota . U o2kvi- ru 240 kg/ha azota u od пΡo вu na . naćln uno"nja kada je ве]д ! kupna kolić ir,a azota data pre setve, signifikazitni ii veói eadтžaj étetnog azota pri naőinu unoknja kada je 1/2 azo-- ta uatá pre set vi , a 1/2 xx I prihranjivanj u 1 kada Je 1/2 .

data pre setve , 1/4 xi I i 1/4 и г II prihran jlvan~ ta i. visa,ko,

38.

~aignifikantno ve ći pri nзćinu kada је 1/2 azota ~iata u i 1/2 u II prihranjivanju,

Q/ II drugom rak» vadjenja tendenclja kretanja átetnog azot aije potpuao jaena. Globalno rEéenO ва povo ćrзnjem kollв i ne azota u đ.jubrenju вadržaj „etuog azota u ka вi raite Fri naвinu ииоеепја kada oelokupna koli őina auota unošez Pre setve, pri naćinu kada 1/2 azota uriaввra pre eetve, 1/2 u I prihra njivanju 1 pri naćinu xada 1/4 azota ииове па pre eetve, 1/4 u I, 1/4 u II 1 1/4 u III prihrs.njiva nju najve ći eadržaj вtetnog azota je pri kolićinu ad 18 kg/ha azota u d;jubrenju. .A pri naćinn unoв enja kada 1/2 zota data pre setve 1/4 u I i 1/4 u II prlbranjiva.nju pri naвlnu kada 1/2 azota ; unošena u I 1 ]/ U II.pr{hra njivanju na.jveći вадт žај štetnog azota ii pri ko11 ć1no Id 240 kg/ha. Ali od ovih rii jedna razlika вtati вtiáki n

i i opravdano .

4. Prinos polssizacionog аесета /into/ha/

Tab. 15. Prinoa polarizacioncg do ćara u prvom roku vadjen)a

Način unošenja Y.olić in azota kg/ha Pro pek 120 1či0 240

1 81,49 76,80 78,94 79,07 2 81,70 84,89 79,90 82,16

3 87,76 80,12 73,38 80,42

4 79,13 75,57 69,82 74,44

5 73,05 74,10 70,66 72,58

Proeek 80,63 78,30 74,53 77,82

-- -------

LSD 5% a 7,0 - izmedju х1? овека гса ko.lićinu azota b 7,5 - ifined јт. naćiaa. unošenja azotв . 3 13,q - izmedjt: naćina unc► šer,ja kid evake kollóinи d 17,1 - izmedju koli ői ne azota pri.svakom naČinv

uno вenja .

3~

a/ Sa poveáanjem kolLč ir.e azota u d jцbкenju priao в áe ćera ii oba roka vadjenja Foicazuje izraženu tendenclju pa3a. U prvom roku vadjenje repa djubrena aa 180 kg/ha azota dala ј е ze, 2 , 33 g/ha весега manje, a repa dJubrena sa 240 kg/ ha azota с'.а1а ii za 6,10 q/ha šećera manjo Id ripe djabre ne sa 120 kg/ha azuta . Ove xazlike etatiatički nisu oprav

i dane.

b/ Prinoe весега u I roku vadjenja najveái ј е pr1 naúinu u- повепја kada 1/2 аи~на data pre 'вetve a 1/2 и T. prihraa;ji vanju, pa sa kasnijim unošenjem azota, prinos ée ćera ров- tepeno opada . Pri ovom nе.ő1nu unoáenja azota prinos ееае- ra ii za 3 ,09 q/ha veál Id naólna kada ;je sav asot dataј pre setve. P:.i na ćinu ufo чenja kada 1/2 azota data pre BeGYi , 1/4 u I i 1/4 u II prihraа iva иju veói е prinos аесеаа za 1,35 ajba od na ~ina kada ;је oelokupna koliвina azota'unoáena pre setve. Pri na ćinu иаовепја kada 1/2 azo ta data u I s a 1/2 d II prihranjlv'nju manji је рггпов ве áera za 4,23 q/ha a pri ла &inu kada 1/4 azota data pre setve, 1/4 u I, i/4 u II i 1,14 U III Irihranjivanju a вtvo ref je га 6,49 у/ha maпji prinos весеха од mina kada ii celokupna koll ćina azota uncáena.рМе set vi. Ove razlike вtati вtićki nisu opravdane.

1/ II prvom roku ti•a,djenja гее u okviru 120 kg/ha azots.. Pl

nanu uno čenja najveúi prinos šeáera postienut je kada 1/2 azota pre setve, 1/4 u I i 1/4 u 1 prihта rкjtva-' nju. P іхіо eGera pr1 ovom naőlnu,je za 6,27 q/hн veái od piinosa kada је свlокирпв količinв aQota data . pre вet- ve..

II okviru 180 dg/ha 1 240 kg/ha . a2ota najveái prtaoel ве- óera in postignuti pri aaćinu ипоавлја azota kada 1/r át pre setve , a 1/2 u I prihranjivanju, kada је prinoe ; . čećera u oicviru 180°kg/ha azota za 8,09, a u okviru 240

icg/ha za 0,96 q/hв veói u odnoeu nв, naćin unoáenja kada 51 oelokupna kol"ine a пota ' data.- pre eetve. Ali вtati вtiiк ,.. k1.h opravdaцh razlika u, prinoeimt, +веоега ix .okviru Jedne koliéine azota Pl naőinu uaoáenja пнта . Sa puveóanjem,ko-

1lčine azota i вa kaeníjird иповецјет , рокагије ае јаааа tefdenoij ča. pada priиoaa весзеэга . Рг1 na$iиа илоаепја kada ....._._,_..

лп

1/2 azota data pre eetve, 1/4 u I i 1/4 u drugom prihranj vanju u okviru 240 kg/ha azota za 14,38 g/ha је manjl pri nos áe ćera od istog naćina un"enja u okvlru 120 kg/ha az ta. Ova razlika ii etatlstički opravdana.

d/ U prvom roku vad;enja sa povećanjem koli čine azota in djub renju 1 ва kasni Lт uno вenjem, ртlпОв áесета pokazuje ten denciju blagoga ада . Ali ii to sari in proseku, jer uauta kolióina. azota ijubrenju i unutar naćina unošenja azot+ prinosi веоега veoma razli ćiti . Fri naólnu unoвenja ka da је celokupnu ~1i бina azota data pre setve najmanji рт ; floe á ееета post á'nut је ва kolićinolm Id 180 kg/ha azota. Fri naćinu unošenja kada je 1/2 azota data pre setve 1ј in I prihranjivanju i pri na ćinu kada 1/4 data pre setve 1/4 in I, 1/4 in II i 1/4 in III prihranjivanju, ва ovom ko1; óinom azota је postignut najveói prinoe áесега . Sa poveóa. njem koli őine azota Id 120 kg/ha na 180 pa na 240 kg/ha te deneija pada prinoea аесета najjasnlje ii izraiena pri na~

ćinu kada Ii 1/2 azota data pre setve 1/4 „ Ii 1/4 „ I: prihranjivanju 1 kada је 1/2 in I i 1/2 in II prihranjivanji Ali ave razlike вtatiatléki nieu opravdane. Fri naYзinu ua3; ќenja kada 1/2 azota data pre setve r 1/4 u I i 1/4 L . .. I: prihranjlva.nju ва koliéinom azota Id 240 kg/ha in odnoai na koli ćlnu Id 120 kg/ha azota za 14,38 g/ha ostvaren ji тацј l prinoe áесега . Ali ni ova razl ica statlati ćki niji opravdana.

Prinos polarizacionog áe ćera

Tab. 16 Prinos polarizaoionog áe ćera drugom roku vadjenje

Naćin ' éenja Kolićina azota kg/ha Prosek 120 180 240

96,96 88,45 95,21 93,54 .

9794 93,34 91,69 94,33

101,96 99,84 91,62 97,80

~ 94,72 84,29 87,75 . 88,92

5 94,14 85,98 95,64 91,92

Proeek 97,14 90,38 92,38 93,301,.

4

5D 5 a 6,0 - izmedju pro®eka za kol3 ći:зu azota b 5,0 - izmedju načina uno ~enja azota a 8,6 - izmedjц naćlna unoeenja kid svake koli ćine d 13,3 - izmed ~iz köliéiиe azota pri evakom naвinu

ипо ввиј а -

~ Prinoe веćега u drugom roku vadjenja ea; poveć anom koliвi- nom azota u djubrenju, prvo pokazuje izraáeni pad pa ea daljem pove ćanjem kolićine azota, ovaj pad ii uь1aituje; Prinos есвта djubreno na 180 kg/ha azota za 6,76 g/ha di ~ 1а је ma:lji priuoa še ćera Id djubreno ва 120 kg/ha azots. Ova razlika ii signifikantna. Рггцов еоега djubreno sa 240 kg/ha azota za 4,76 q/ha je.dala manji prinoe ееоега od ripe djubreno sa 120 kg/ha azota. Ova razlika је blizu granioe etatistiвkog opravdauja.

' U drugom roku vadjenja prizioe še ćera.od naćina uuoéenja g zota kada je celokupna koli őine data pre eetv'e, od na®ina kada 1/2 dato pre eetve 1/4 u I i 1/4 u I1 prihranjivanju pokazuje jasnu tendenolju porasta. 5 а nać inum üh.öéenja k,~ da 1/2 data рге eetve, 1/4 u I, 1/4 u I± prihranjivanju ,_ pri иos веćега po вtiže видј niaksinxum, za 4,26 q/ha; veбi od priuoea pri na ćinu kada celokupam kдlićine azota data pre setve. Ali ova razlika вtatistiвki nije opravdana. TI odnoeu na zaakeimalni prinoe веćега ' pri `nać iиu uno đenja

i kada 1/2 azota data pre setve, 1/4 и I i 1/4 u II prihranjivanju za 5 9 88 q/ha је!manji prino в е 4ега ii ostvaren.

i .,—._ pri пас lии unoвenja kada 1/4 ažota. data ~те setve 1/4 U

I, 1/4 u II i 1/4 u III prihranjivaиju. O4ra razlika Jo sign.ifikantna. Pri naő inu unaéenj а kada 1ј azota dat.a, u I a 1/2 u II pri.hranjlvanju za 9,88 q/ha т~иј 1 prinos še- . ć era je ostvaren ii od noau na naćin ииовепја ;+ kada 1/2 da-

ta pre eetve, 1/4 u I i 1/4 и II prihranjiván.ju. Ova razlika ii vi eoko signifikazitna. ~

U drugom roku vadjenja ii okviru 120 kg/ha azóta na.j.ve вi prinos весега je postignut pri na ćinu unošenj~, kada 1/2

azota data pre setve, 1/4 u I i 1/4 и II prihra~иjivanju . signifikaxxtzze razlike ii ovim okviru neme. ~ . — ~~

U akviru 180 kg/ha azota najve ći prinos есета ii po iti :ou; takodje pri ns, ć inu uno ~enja kada 1/2 azota,data p

вени i, 1/4 и I± 1/4 u II prihranjivanju. Ovo pove ćanje u odnosu па nгз.ćin unлšenja kada oelokupna koli ćina да

, pre setve@ v3sokл eignifikantno. U okviru 240 kg/ha azota najve ći pr ino в гэесега је postig n.it pri na ćinu г,rnoвenja kada 1/2 azota data pre setve,

1/2 u I prAhтanjivanju, ali ta razlika ii sari za 7 kg v гвс od prinosa pri иačinu цno~enjá kada 1/2 azota data p ~.~ f:vл 9 1/4 u I i 1/4 и II prihranjivanju . U okviru ove k

lić ine stat ..sti ćki opra.vdanih razlika иета . U okvixu a tr_'a kol іćine azota ispol java ii porait prinosa áe ćera

naćina uno ~enja kada 1/2 azota data pre setve i 1/2 u prihr€xnjivanju, odnoeno kada 1/2 azota data pre setve, 1 ii I i 1/4 u II рrihranjivaиΡju. Posh e ovih nэ~ ć ina ипоаеи pninos QĆera Pl вlвáееiт na~inima орада .

d/ Udrugoni noku vadjenja pri sviná na ć inima uno ~ вnja u pros

ku najvвći prinos весега ii ostvaren sa koli ć inom azota дјиътепји od 120 kg/ki.a, a najmanji pninoa весеха ia kill

nor od 180 kg/ha. Ova pojava је izraž вna pri naćinu ипов nja azota kada i i celokupna koli ćina data pre setve p na,ćinц kada 1/2 dato ii I i 1/2 u II prihranjivanju i ka

је 1/4 azota."d~tá pre setv®', 1/4 u I , 1/4 u II i 1/4__

III prihranjivanju. Linearan pad prinosa весега id najm ије doze azota prima najve ćoj, lzražen ј е pri na вinu uno uja kada 1/2 azota dtá pre вetve i 1/2 u I prihranjivan i pri naćinu kada 1/2 data pre eetve, 1/4 u I 1 1_7 п u

prihranjivanju. Kao iznenadjenje pri na ćlnu unoéenja ka 1/4 azota dátá pre eetve, 1/4 u I,•1/4 U II 1 1/4 U I

prihranjivanj и najve ći prinoe ®еовта је oetvaren ®a najv

еот koll~inom azota za 2 9 40 9/ha, all U prinos вевета un tar jedne koli ćinв azota u djubr вnju, ni unutar jednog а ćina uno ~enja azota, вtatieti вki opravdanih razlika пена

43

V

~ Акх ,гцсст

о goll ćine miaeralnog azota ‚i djubrenju nis" naroóito de-

.ovale na prinos i tehnolo ~ki kvalltet �ećerne ripe. 5а povećanjem koli őlиe azota xi djubrenju Id 120 kg/ha

ta 180 i na 240 kg/ha, prinos ripe u. oba roka vadJenJa xi roseku se nije povećao. Nasuprot, jaena ii tendencija opad& ija prinoea ad najmanje koli ćine azota prima ve ćoj.. II rugoffi rak" vadjenja sa 180 kg/ha azota u djubrenju ostvaxezx e signif ikantno manji prinos xi odnoeu na dJubrexiJe sa 120 'g/ha azota. Ve će koli ćine azota ad 120 kg/ha xi našim uslovl a proizvodnje nis" ekononiski opravdane, ćak mogu biti gubi- aćne i étetne, jer sa'pov вćanim troškovi:ma djubrenja smanju I prinos ripe.

Sa pove ćanjem koli ćina azota xi djubrenju jasno ii izra- ena tendencija linearnog pada eadrzaJa šećera xi repi. Ovo ato važi za oba roka vadjenja. .

II prvom i drugom roku vadjenja sa pave ćanjem koli ćiná zota xi d jubrenju étetni azot se skin o рагаlеl тцэ povec'аеа 9 Li ovo pove ćanj e ii sari uJednoni аlи~аји etatistiőki ор- ~vdano.

Sa pove ćanjem koli ćina azota prose őan prinos ееее~а xi эа roka vadjenja pokazuje ,jasno lzražsnu tendenciju opa- rnja. I ova negativna rаzlika Jo isto sari xi једиот sluőaju Lgnif ikazitzza. '

Cd pove ćanja koll ćf.ne azota u djubrenju vrere ипваепја э od mnogo većeg znaćaja, naroéito na kvalitet éećerne re- ‚. Óvo iz ukupnog bro;a analiztrane koli ć ine unoéenog azo- L 1 naćina,odno впо vremena unošenja vidi se xi koliko sluőa- sva je razlika вtati вtiőki opravdana. U prinosu korina 2

ita, eзadržaju éećera 3 puta, étetni azot 9 puta i prizios ćera 4 puta.

Najve ći procenat вадтгаја éećera ali ne najv0ći prih.os najmanji sadržaj étetnog azota je oatvaren," kade ^ je sav ot цпоееп pre setve éeć erne repe. sa kasnijem uxioéenje аz®

ta prinoa ripe i še ćera opada, a aađrša tetnog azota rao te.

©d naćlna иаовепја azol:a za ргlаов korena 3 eeóera najbolji je kada ii 1/2 azota dat pre eetve, a 1/2 n prvom pri' hranjivanju, iii 1/2 pre setve, 1/4 u prvom i 1/4 u drugoz prihranjivaaju.

Na oanovu ovih rezultata prlhra.n,ivaa;ja ввсегае тере вт azotom txeba zavr ~iti do tormiranja tr1-đetiri para 11ata

Pu вto ii eóerna repa . dvogodiénja biljka , u prvoj godi- а1 botanićki ne eazrвva, a prices aвlmilacije i eintasa or- ganeklh muterija ii odvijaju u njo eve dok vremeneki uBlovi za to odgovaraju i1i repu ne povade. Prena pтtkazanom ogledti Id prvog do drugog roka vadjenja, - Id kraja septembra dc k.raja oktobra , - za nieseo dana, pri bvakoj,ioličiniiazota а djubrenju i pri evakom naQiиu unoeenja aota proee đan prinл korena ripe ii ove ćao za 81 , 9 тн 'п/ha odnosno daevno 2,73 mtc/ha. а ista vreme proee ćan priruos áećera poras%ao za 15,46 mtc/ha, i1i dnevno za 51,6 kg/нд . lvi podaoi jasrw prikažu veli ёlnu gubitaka, koju pretrpi йа a prlvreda ebog rauog poáetka kaпmpanje, raddenja i prerade éeóerne ripe.

45.

L I T E R A T U R A

Borneoheuer Е .: Še ćerna repa /prevod s nemaákog/ Novi Sad, 1974.

Grnogorao S., Todorćić В . i grupa autora Privreda. Gasopia ?а privredna pitanja Slavouije Osljek,.1974. . у

Zeraviea M.: Dokumentacija:za tehnologiju 1 tehniku . роljóprivr є de goW. YII, Beograd , 1970/8

Dokumentaoi ja gad. X, Bвográd. 1973/1-2 Gr~ibner Е .: Szánt6Yöldí növé куtermeazt6a. Видаровн ,195б . иајав Ј . , Rázsó I.: MezBga г.daság eiaámokban

Budapest , 1962. .

Kolektiv autcra : Šećerna repa, Beograd 1967 . Láng G.: Növé иуtermesztée. .оцдаревн , 1961. .. Lцдеске $.: Šećerna repa /pr.evo д .e' nema ćkog/

Zagreb, 1956. SavrEmena Poljopriv~eda KYIII, Novi Sad 1970/2 Stanaćev Savremena. Poljoprivreda XIX, Novi Sad,1971/10 SRrió М ., Jocić Savr.emena Foljoprivreda,X%I, Novi Sad ,

1973/7-8

Ѕohm111ár M.: A cukoxrépa termeeztée.e, Btdapeet,1965. Stan"ev S.t Agrobiologija . agrotehnika есегпе ripe

, /skripta/', Novi Sad, 19i0., ' . Stanaóev S.:'OsrDvnJ. el вmвnti sa*►r .emenog pr ~ lzvod к.og

ргоеева nederne ripe na krupnim gazdinstvima.. Pre дavanjg za agrnome Zajednioe Ро1 oprlv~ed ! ug kombine'ta, Zrenjanin, oL-tobar 1973. - -

Zana 3 .: 1955-61. év.i cukorrépa mütrágyá~áвi kis'rletek, Budapest., 1962..

t=

46.

P к E D G O V C кΡ

. Сиа в,ктотпа puь1ikaclja је iz našeg deseto;godi вnjeg, 1 в- kuetva proizvodnje š ećerne ripe na PB "Senta" ix Sв xтti. Gajo-njiinrepe na preko hiljadu hektara godmšnje U vremenвkom ре- riodu Id 1964-19 73. naiéli enxo na razne probleme i te вkoóe koje eu neki vezarie za proizvodnju ove ekonomeki veoma va"гпе kulturв , ali koja naro ćiti. ranim fazama vegetacije toliko brige zadaje proizvodjabu. U tom vrernivakorn periodu, naš јв radni kolektiv nai вao na broj đe tвőko će,. koje prate ovu proizvodnju, kao đto su slabo nicanje zbog loáeg kvaliteta вете na, zbog вuée iii pokorice, dva kalamiteta sive repine pipe, napade sov'гва , li вne v"i, etalno prieu вtvo viliőnjaka, pojg va i јав i napad korenave va вi. Cd boleati пајсевое ве 1 ја1а cerko spora.

U еl ј i da őitaocl-pтoizvodjaći pravilno evate razlog objavljlvanja naвih iskustava, naporninjemo da ina nleu name- njene za neki propagandne evrhe. Ne ёelimo nikoga vrbovati za пави tehnologiju, daleko o.d, toga. Jidini c i ovoga reda је да ве па náőém i sli čnim proizvodnim podru čjima, ne gleda ueko na vegetaóióni proetor ќeöerne ripe Jer to nije jedini 1 apsolutni faktor za ostvarenje solidriog. prinosa. Aki Be dg si in naéoj praksi da pod uticajem raznih álnioca, u prolece miami reduoirani broj biljaka, da ne pribegnemo odmah preee- javanju, jer druga setva u naelm klimataklm usloviina naj őeé- će krije U веbl većl rizik nego manji' вкlор . ,

Koristim ovu priliku da izrazim svoju\zahvalnost za vi- : liku ротос вна earn uživao prilikom 3.zvвdjen а ogleda i sre - djivanja dobivenih podataka.

• želim posebno da ii zahvalim mom profegoru dl'. Bredoju StanaCevц za evoju внтиđии pomoó in pв etavljezju i izvodjenju ogleda. Zahvaljujem se i kolegama agronomima \lipl. ing.Duéku Stefanoviбu iz Novog Sada 1 dip1. ing. Cenudi Регеnоu вa PL 3ente za njihovu veliku ротоа in izvodjenju ogl~da i sredjivg

r nju dobivenih rezultata. Mnogo zahvalnosti pripada i kolega- ina iz Jugoslovenskog oentra za poljoprivredu i úmaт_ etт u Beogradu koji en mai omogaбili pi вtavlj в nje вortиgg ogleda kombinovaao вa vegetacionim ртовнотот . Takodje ве~\ zahvaljt Jim evirn koleginiaama i kolegama koji su u bili kdі vidu dog , rinell da ovi r®.zultati budu objavljeni.

48.

UТÍO г ''' Іđ.І GETАLÌtЭ190G PRO5TORA NA PRINOS I KiTAI,ITET 3EČEKNE KEPE NA PROIZYODNOM PODRUČJU

~

3EYEROISTO6NE ВАОВЕ

Лo вadašnja iakuatv в__ .

Seć eгná repa ii jedina biljka иавеу podneb].ja za proi$- иодији . весега . Dobija se veliki broj nuzprodukta visoke vreć Ёiieti, ali oanovni cilj gajenje ii da Be dobije вto veóa ko- ličina bele robe вa jedinice povráine. U interesu toga mnogc Be raspravija O optimalnoj veli čini vegetacionog pri вtor~ /guetini sidopa/ za postizanje najve će mogućeg priniea: ј i вtoriji razvoja proizvodnje repe ,mnogo ве izmenilo вvađanje o veli ćini hranidbenog proatora, koje ii iptimalni za razvo, pojedine biljke . Pegetacioni prostor veoma upadljivo raate odnosno broj biljaka Pl jedinici površine naglo opada. tl doba Acharda /posle 1802 . god./ ostavljali ви i 250.000 biija- ka Pl hektar.0 uz r.azmak rédóva Id 20 ст . U to doba ee ave rE dili rućno. Pri kraju prošlog veka amatrao se da ii iptima] ni akiop oki i20.000.bi1jaka po hektaru. Pó ćetkom ovog stole са ogiedi Nemaćkog poljoprivrednog društva dokazali da је najpovoljniji broj biljaka oko 80.000 po hektasru. Nав1 ietr~

živaői Drezgić , gvakan /1942-1952./ preporućuju oko 125.000 BQatió i Čamprag 120.000 Pl hektaru. U ovo doba radilo se ia- kljućivo sa diploidnim sortanra . Stanaćev /1964-1965./ na osnovu avojih rezuI.tata potvrdjuje da 70.000-80.000 dobro razr- in"tenih biljaka poliploidne aorte daju najve će prino вe.

U ualoviana visoke agrotehnike hre.nidbeni prostor id

900-1500 cm2 daje podjednake prino ii. Decoux, Brykczynaka, Hendachke dokazuju da uz ostvarenje 100.000 biljaka pri pro-

redjivanju, вto obezbedjuje oko 80.000 pri berbí, даје .zадо -

voljavaj'ući prinoa, bez obzira dali je razmak redova 40 il.i 50 cm. U . SRN da bi ostvarili odgomarajući prinos ripe i é вć e

~ astoje da xi proleće.po вtignu 80.000 blljaka po hek,%вm, -

49 •

Prima ogledíma iz 1966-1968 . u Einbeoku najbolje priaose ko= rena i есега daju eklopovi od 68..000 -85.000. Smanjenjem sllopova sa 80.000 na 40.000 Pl Nub-u i Winner-u mora se ra őune,t.i sa padom prino вa i smanjenjem kvaliteta.

~

Guetina sklopa u raznim evropskím zemljama U 1970. god. prima podaaima IIRBs

SN Nemaőka 60.400 Franвuska 72.700

Gréka . 9.5 .900 Velika Britani j a 75.400 Ireka 60.000 Italija 60.000-80.000' Austrija 68.000 Poljeka У

68.000-70.000

Svedeka 66.400 ёvajcareka 62.000

Na.našem родхисјц izmedju dva rata /1920-1940./ uz razmak redova id 40 cm, u redu eu o вtavljali biijke na 15 -20 cm ~to odgovara akiopu cd 125.000-160 .000 ро hektaru . 5а ovim diploidnim sortama uz ova agrotehniku, kada su 'zglavuom ora- 1i ua konjima do 14-15 cm dubias i od mineralnog djubriva tro ~ ili su :fl.00. kg euperfoefata Pl jutru to ii labri.ka ra proizvodjaćima davala beeplatno , ovaj uklop i odgóvaxalo. Lasnije napredniji proizvodja ći.áe ćeтne rape sa éirokirá moti kima en preeeca7.i redove i tako su obezbedili razmak bil j aka ad 20-25 cm u redu, odnosno 125.000-100.000 po hektaru.

Ртовеа amanjenja broja biljaka po Jedin±oi pлvrвi ne us- ko ii vezano sa razvojora priizvoduje „cerne ripe. V'3. ва agro tehnik.a, etvarauJ e иΡove prinosnije, птo iito poliploidne вс~ te zahtevaju ve ći hranidbeni .pro вto , divide do naglo еmanj~

nil broja bil.jaka pa jedinioi povr~lne. Danas fi bi bill opravdano planirati isti skip za IV4 sorte, prinosnije i ~is-- ćernatije koje ii nalaze u proizvo ~nji. Isto tako ura imati raz].ike u eklipu na raznim proizvodnini ро.дтпвјđта , па рагве- lата razlićite potencijalne plodno $ti, kao 1 u uslovi .ma raa- ~ićit@ agrotehnike.

50.

Stanaćвv u BY1T preda.anju a oktobru 1.973 . goаne održ nor a Z.renjaninu, upoznao nae je sa najnovljem koncepcijo pr.oizvodnjE na velikim kombinatima., Ро ovome za prirtie veJ ii važno вtl raspored biljaka u redu od ukupnog brcja. Smatr ee da ii optimalan sklop 70.000-80,.000 biljaka pri vadjenj ali i 60.000-65 .000 pravilno raзporedjenih biljaka u redu O Bigurava normalan pr.inos. Pa' B. Suboti ću, pitanje aklopa ј vezano za o вobinama sorte i dužinom vegetacije. Smпtra да ј sklop oko 80.000 biljaka po hektal'и , a1i pri pravilnom rasp,

. ređ.0 raože ае ostvariti vieok prinos i ва 60.000. Pri relativno retkom aklopu intenzitet fotosintEze ј

veći, jer gornji listovi np zasenjuju вгедцје i donje. Št је vi вв bil j alva na ј edinlci povrгine i вно su razvijeni j time ii manji intenzitet fotosinteze. Produktidnóat foto в i.n teze 'li:snog tkiva zavioi i od na ć3.na razmeštaja bil j aka. Bo lie osvetljenje dovodi do ve.óeg.pzinosa i áe ć ernato вti. Vес hranidbeni proctor daje intenzivn.iji prices porasta. A ne щ ra do ći u avakom аlцсаји do sцiženje be ćsrnatoati kako si t ranije sma•iralo.

üsled vзćeg broja biljalca p 0 jedinici роигзгиг repa im auvi ~в gust i bujan lisni aparat. Naro ćito 1eti, u mesecim juh i i avguet , +rо ši ogromne koli ćine vode, koj .0 izvlaői i dubijib slojeva pa u nпšim klimatskim uslovima : по ~ е do,ći d poremećaja vodnog oi"lansa 1 usleđ toga do odurniranja heti va, sniž зnja pri no вa korena, i procenta вećerR u repí.Gledan iz tačke z звtite repa pri veéem vegetaoionom prostoru vi в је iZlоžвna napadu moljca /Phtorimea ocelloteUa/ i korenov vaвi /Ppmphygus furcicorri в/.; Pri ч°есвт i gLšésm BkloDa mik

roklimat. u цsevu ii vlažniji, pa j з opasnost od napada sovi са ;/Mameetrá/ i cerko spore dal :e?~o veén nego u rвdiem, kada ii mikroklimat auvlji.

a klimatskim uahi'ima aevero:ato ćne Baćke, optf.maln hranidbeni proetor, вklop áe г:erna repe, ne вно odudarд , o inog u Slavon3ji pa ćak i od opнteg 7ojvodjaáskog. Kolićiд i raвpored padavina •to.liko vdixiPaju daze biljna proizvodnj

biz navcdn.javánje nesigurná i nestabilna. L1mltiraju ći fak

tor bro j jedan u našem proizvodд~m родгивји jute atn.isfi aka vGda na ko ju sa punoj p armšti., ; xJkad fi тохІ raг:una.tf.

Г---

51.

Po Sardi-u /1966% ьо1је obezbedjenje hrыnljivim materlj~

ma dozvoljava роиеСди ; е v вΡgвtacionog proBtora bez étet ~aog di-lovaxiJa na p гino в i :иalltet ере . U krupzioj repl procenat & . óera i kvalitet nieu bili xxiii nego u вitx.ijoj repi.

U pitanju vegetacionag proetora 1 nivoa djubrenja poato- је dve razliéite koncepnlje. Po jednom za poetizaxije veóeg priziosa pri intenzivnom djubrenju i na zemljiáttma viii р1ад- noetl, treba poveoati bro J il jaka Pl ј edinioi povrвine u od» noeu na eiromaéna zem]jiita i eketexizivno djubrenje, a po dru! goj konoepвiji treba cnnanjiti. 'ito tako eu dva razll ćita вhvatanja 1 и pogledu srlage i vIgetaoionogproetora, U aelovi ma nedovoljne koli člre 1 lовеу таѕрог еда padaviyпa veći broj biljska pa jedinic2 povr вine daze bolji proizvodni rezultat . Po дтизгта ‚1 tim uilovima ikromne ko?.i čine vlage manjl broj bS.ljaka ekonumi őnijd koriititi.

Ispitivanja Stana ć eva /1967-1968/ pokazala in da Be ва ~в getaoionom proatorom maže uticati na prinoa karma ripe, na вadižaj i prinos óécera, na prinoa iiвća ea glavama i td, Da nl је вато veliб ina, veá 1 oblik vogetacionog prostort' гпаса - Jan u proizvodnji гесетпв ripe. Optimalni vegetacioni proa- tor mora Be utvrditi poeebno r,a ivaki už1 proizvodni rejon, uzevši u obzlr eve agroekolo вke 1 agrot,ahniike aelove, káo klimat , zemijište, Aorte, zahtevi mehani2acije , naőin t vreme berebe, prerada i drago. Qvo ј problematiei je poeveóerш mnogo radova od lnostranih аutora. Rezultati Ve,réav вkcg /1966/ ea éirsg родтиđја u S9SR-u en pokazali da gustiriu . ekiopa treba diPerenoirati zavi в no Id zsmljiéno-klimatskih uslova, nivoa agrotehníka i plodnoiti zem].ji зta saglaino na oeobinarna вог- te. U rejonima is dovu.ljoo vls ~xosti i kraćeg wвgetacionog perioda guetina akiopa treba da je veéa . Na nedov оi ј nгш рlод rim zemljiátlma, veći brcj bi1;аka po jediniei povr вine, ml-. ~е da obezbedš ve ći prinou U rejonima ilabiJe o čezbedjenim viágom, dužeg vegetaclonog perioda t ra zemljištu veóe рlодтв ti, vвgetacioni proetor ввоегпр ripe moša bitt veti, odnoano ekiop biljaká то ~е biti man;ji alt da eu biljke.éto ravпomeriц ј е rыspor ед ј еае .

52. .

‚ Т69 -

F5' ,

', ТLЎ

4'"т . '1 ‚'

„ Ѕ- .‚

. ‚

л Lї ( і 0 ‚ ‚'-' 9Ў

. ‚'L1L" " ЏL

9 і k: '

‚ .

Ѕ 'L1

:°t î L;%

O 'ґLп ~ ¶

шtІхt тПТ

‚ с '/$U ај U' •tZТР0 09 /•

енхТл"~}rarI QаТо 9е 0щ t'тС d « "q ‚: ‚ ‚ •‚•5 ‚. .

. ' \ 'Ї Ѕ :' Ѕ ; S . ‚

Ѕ '

'.

ввб ) ЅS

Ѕ, ‚

'

'S'S ‚ ..

5 '. ‚

• З ' 9Т0$аА

. Ѕ

'. еttтро2 &ІРZыУ(1?Ї

" . /t®/»

. Оu?рІ . 'uтл 6

. L ................ .

Т ..

цТј

. ‚ Ѕ .. /тsuа х' б -'- обт рс,х~ад вх ро; хе о 'л

' z аОхd g ТА' р d ' цТ 9тТіІ иСив ТРо Q a o.za • і: -q'3;

`• i „ 0!.

« q фТо єі !1 щ t. 9K ' і ' Х Пто s

ULО "ЭUТр fl РОшZТ ото . оusnто d'v . ПТр . —о rn'n iii 'Fn ' р' оd І ' ҐТІ в'ІТ 9ТІо агю t' ВЭ L BC

ііт t ґ 5'4 Та U 0$ o B "ш 009

Pl B' ггА' рBd BCttBflt BC о q đ S ts щгрі OOi рїііТі ttB

оІ III t c/4 e

ne, ter. Х

х

~ . 3. üćseetal,o еt еибаг>ікк 1 иатлiк godina

Gлдівтл~а koli бizщ pada,vina u щ ~~ .,.,.~.~ ....,.,,.,,~ .хг~,.,.....~....,~.~..

~..~~

вХ?о godizza

301 - 400 7 401 х. 500 18 501 w 600 2'~

601 - 700 33 701 - 800 '12

801 .. 900

3 903 -1000

xw r,.в*. ~ eN*xrtnx І ~ e..м.w.-vв`мn.s.+

valikњх ј е razllka u ]~o11.á1.r L padevina po p edizxim даiК- 'а 3акцта ti. aávexul вtoáno ј , :aáGikіэ 1. 5едат kt бoinernih в 1саЈ lоа іtav1 j гэ nth и ekorкomвkim dv' tima PK "Se дta'' na txeáo ј t~

it /lевкii p1.'to ва д.адтоав lд~т иi в 9..лот cd 100-á10 m/, U de4 ugodi ~ыј em perioalu pokazc к' u zn 50 mzi' maxij® padaviпф о ( ki

iеrnp atanlce эеээ *av14exae n drugnj texa ►ч1 /xxs гtmoexkA v!

d. oil 86 m/, pored rake .ee uQ tvi и gт ada і e пte /ta,b.4..~ ,.:

. 4: Razl.ika u koli бin4 pаdav,4.na po kS б omcэrnim etanloama na terito'ije o tixю Seui;a U par іodu id 1964-1973.

zm®xeaé ~ё .~Ts"oП~r pa ev me u '- 1- 1е dагв1са gё dІnа rÁ'3Ћflа ,~о !1 к~

IГoпib3 к►а~~рΡ %náк ~1ъaf'

III tea,. I7 ter . .LII сег . II *ex.

Ltk-50,3 -4,4 ~мнхв

4. „3,1 675,4 483,2 604,7 276,6 366, 4 5• 592,4 645,2 648,2 749,2 350,0 391,1 6. „5,6 55',6 5?" 556,8 320,8 3đ8, 7 1. 516,7 563,9 591,4 630, 342,3 „6,3 3. 538,7 Е 38,6 525,4 549,8 363,1 367,5 )• 62.8,0 706,6.526,0 614,2 357~0 ). 745, 678,9 829,0 . 748.0 498,4 401,6 L. 419,2 _458,9.', 443,0 'i 517,1 249,0 239,8 ? . 620,0 ~40 а 528,0; ! 551,0 4~ А , 5 \ 400,9 3• 4291 470,8 ‚ 474,0 511,0 270,5 276,2

eek 556,6 606,9 560 603,3 542,á ~

. --

Јов veća ј е ra.zlika tuiutax u~eg.радтќја izmedји ko1~

ne pada .vine na ki®omerni' atan3cama koje eu po вtavljeni ekoпomskim dvoriвtima Ki inata. 3ve su one аа tre ćoj te si , a medjusobno идаl јехі зн kreće ii id 3 do 10 km. Ipak veгika raz7.ika u izmeren kul.i ćini taloga ne eamo u ројед nim godinama ve ć đ u des F .ag эdi вnjem proseku /tab. 5. i fi.

Tab. 5. lpeo]iutno kolebax ►je godi вaje kollč ine padavin& u reoxiu Kombiniata. u deвetogodi вnjem periodu u nun

Godine RIdnxi brig ik. dvor,

IlRakeimum_Reidni bxu ~ padavina ek.dvor..

Bltlnđ.mram Razli padavlxm mm

1964. 5 620,4 1 484,4 136

1965. 5 669,.4 4 540,3 129

1966'. 6 582,0 3 489,8 93

1967. 5 ' 618,8 1. 471,0 147 1968 . 5 549,9 3 451,3 98 1969 . 2 6.90,5 5 577,6 112 1970. 7 944,0 3 646,6 297

1971. 1 549,5 4 337,9- 211

1972. 7 649,1 ' 1 592,5 56

1973. 3 467,9 6 387,1 80

Froe-ek 634,3 4978 136

Tab. 6 . Kolebanje padavіna u veget .acioaaвm iertLodu

Со д1 пе е o ek.dvor.

в mum padavina

е то ik. dvor.

mu~r ~az~ padavi mm

1964. 5 323,5 1 236,9 86 1965. 5 413,2 3 324,3 88... 1966-. 343,8 3 262.,4 81 1967.• 5 465,6 4 292,6 173.. 1968.. 5 385,3 3 312,5 72. .0.969•. 2 330.,5 6 :282,-4. 48 19 70 . 7 650,3 3 384,2 1971. 1 353,7 4 185,4 168. 1972. 3 435,8 1 381,5 .54. 1973. 1 291,4 6 218,0 73

Prosek 399,3 288,0

е

Najveóa razlika izmedju kiáomernlh stanica za celu godi bila је 297,4 mm u 1970. a u vegetacionom periodu 266,1

iato J godini. ~

Posh ovih podataka da 1i.ja umesno uporedjivati po вtlg telprinose poj ediúibi kultura sa prino вima susednih imaaja, вапао u вubjektivaim faktor iтna tražiti uzrok uspeha iii ne- peha, kada је na na ~em proizvodnom podrućju limitirajući ktor brojl једаи jevoda. Mogu&iost za navodljavanje ii neznat

,lu'zalivnom si вн emu nalazi 81 3,3 % ad ukupne površine.

Vegetacioni pro в tor utiće na pot rošrдj.0 vode. Pravilno vaisratnom/ razme вtaju biljaka i pove ćanim koli ćlnama organ a 1 mi.neralna djubriva ećerla repa bol ј е koristi vlagu.Za varaaje. 1 kg ave~eg karma repe Pl Orlovskom tro вi ae u oseku 80 cm3 vode , za prinos 400 mtc 32000 т3 . Тэевеноуодгв L proaek na kombinatu. je 565 mm padavine a prinos ј е 424 c/ha korena. Po oVOme potro вnja vode za pri ,nos na kombixia- је 339,2 mm, a oatalo 225,8 mm pa3avine sa rвpi ~te kombi-

ta gubi BA direktnim evaporecijom/tab.? i grafikon,l

b. ?. Potrošnja litara atml'osfér вke vode za proizvodnju

1 kg korena вeć erne ripe аа РВ "S,enta" u periodu 1964-1973• god.

di ae аве аио ~ povraina

о na аоа padavine into/ha

za proaek

g minimum

ripe maksimтam

838 483,2 ~

337 143,3

940 648,2 433 • 149,5

1184 594,6 506, 118,0 103,0 146,0

1143 598,4 449 133,3 110,8 147,6

1045 525,4 415 126,5 114,4 139,9-

1078 526,0 4443 118,6 111.,' 141,8

1098 829 , 0 43 5 189,9 . 147,1 245, 7

1275 443,0 298 148,7 130,7 202, 4

1127 528,0 483 109,3 97,2 124,1 .

889 474,0 390 121,5 98,9 159,1

10313 565,0 424 135,9 114,1, 163,2

-

;, l

Ton

6оо

500

~

D13agгх padavine t . -'''zena вećerne rege

\ / \ ^`

I

--д \ / \ ‚ . \ - 1 а.

‚ . \

' .

N

А 94Р 67 6G <4 '1 š! i0 i‚

padavine u mm

prinos korina áe ćerne ripe

U вirokoj proizvodnji zapaženп је , da najvвći prino ~

nl вu postignuti na parc97 . aua najve ćeg ek.lopa, ve ć есзвги X aniшa oko kojih вг vodjene.diвkuaije dali da ргевеји iii іе Kid. nai nij e jedini вlиčај da inanji eklop daje ve ći prinos rena pa i есета , zato eu pourávlienl ogledi sa razl"ii veli čivaгдa hranidbenog proetora sa тi ее вorata весегие reј Trogodiđцji ogledi ва tri v эli ć i.nј 'Yxranidbenog pro вi.ora/ i;iг~

bro j razli čite eorte тере ро ćvr\1i11 en ono „0 ii dala anal za вiroke proizvodnje kroz.l0 godina na ukúpnoj povr~at чzi: 10 .313 ha, Pl ovim rezulcatiлaa velićina vegetacionog proe'tc ne uti če bi.tno na prl.no:a .1-: kiа,3.;lst~t љіе rne ripe.

~оо

tao г , \

'

,

Metod rada

Ogled -?3jen uz veliku por" Јиуов lотer. вkog cents za pol joprivrer?u i ё ~ ;ar вtvo, profe вora Staиaćeva 1 ing. Stefano vi ća ' ва _; novo вad џkog .Pol joprivrednog fakulte і a i tako su dobi- veni dragoceni podaci za ovo proizvodno род~исје , kao zct iz- bor sorti, tako i za o:e и.u.optimalцog hraaidbenog proetora še ćerne ripe. .

Za tznalaženje optimalцog vegetacionog praetora uporedni eortni ogled nave i perppektivre sorte ripe na v RJ kombíno- van ва 'tri veli ćine hranidbeдog proatora. U Ivor poljslmr ogledu prugastih met~da u ćetiri ponavljanje u őeetvovele BU s1e , deće eorte: .

1971. AJ poly unta, Cercopoly, KF7 5achamono, nofort i N8 раlу I.

1972. Maribo ex'trapoly, Maribo monova, Maribo nofort~ KW-Gi.garono, Solorлve, H-680 2 i 1-6804.

1973. Gero-3967, 1-6802; 1-6804, SW-rono, KW- KW-Oercomono, KW-Precercomono, Maribo monova, Maribo 1у, MaribJ цпiза , Monotbrt, IYS-ро lу I, NS-poly Z i O мijek - роlу I'

II ogledu je...primenjena na kombinatu uobi ~ajeni орвна ag-

rot зhиika za proi т̀,Podnju вećerne repe. Predueev ii bila p~eni.

са. Pull ugarenja oanovna obrada je bila „ cm dubiarn. Pret-. eetveno J e pripreniljorto zemljl ~ te sa kornbiiiovanoxa mrviljicom,

"Kongвkilde": II р .oeeku od tr,i gcdiue mineralna liraxitva eu и potrebl.jeцQ u koli ői.ne N 137 , Р 115 i t 15`f g/ а • аepa је za .

aejano eejačicom .Fёha,--Mcr.o.zentхa•. Razmak +reаsэщa је bio 50.

cr. Prilikum proredjivanjs.-и e&a 9U 'biijke o вtavljene na raz .

raka 20,; 1 40 ,ст . Tako s" dobivsni vegetaiзioni prostori:

ad 1000,.1$0 i 2000 ст2 , odnosno teoretaki 100 000, 66:666_.. гС 5С .>000 Ъi1 ј а1.а ,а pri vad jen~u og- ~:85 .000,i57; 7Z :UOĐ i'. id г =

57..000/ к̀аа . Pr111kom vadjenje ripe izmer .. е prinoe kóreaa,

glawe еа ? išćem i uzet је Id evake sorteeh ° јііего -

58. .. .

А1 роlу I, Oecerave, 1-6802, ~W3 Maribo eatrap~ly, Maribo monoea, Mo-

пnica, Déo-

Sachamono, ez~:rapo-

nog proitora Pl 30 ripe za aralizu aadržaja весега . Sva nega i zaćtita је primenJ ina na uobl ćajeni naćin kao u вirokoj proixvod nj i.

. Rezultati prino вa korena e ćerne ripe p0 vegetacionoix proetoru, poeebno pa godinama prikazani en ix tabelama 8., 9. iii.

Tab. 6. Uti вaj ®e ćerne

vegеtaoiлnog.proв tora na prinoe karma godini ix шнвља ripen 1971.

Sorta Yeeta~eioni, pros tor

50 x40 Pro вe~

5ох20 ; . 5ох 30

LT poly cama 433,5 466,7 457,2 455, Е Al poly-I 480,0 502,5 461, 8s 481, 4 Ceвerave 479,4 471,2 516,9 489,3 Н 6802 . . 388,7 380,6 393,7 387,( SWVS Ceroomono 410,6 439,4 430,0 444,( KWS Cercopoly 444,4 458,7 443,7 448,5 KW 8aвhamono 462,2 493, 7 396,2 450,í

Maxibo extrapoly 455,0 387, 5 '450,6 431, С Marlbo monвva 480,6 483,1 501,9 487, а Monfort 441,5 454,8 435,6 440, 4 WS poly-I 456,5 506,9 490,6 485, :

Pro нek. ' 449,5 458, 6 452,6 454, (

U 1971. godini najve ći. bro j bil jaka ) е dala najmanjtL pгi nos korena, a вrednji skiop је dad najveći. 1972. godine najveéi prinoe dobiven ва najve ćiiffi bro јет iзiljaka, a na jmanji prinos sa erednjim brojem. U 1973. godinf ponovo, пајиес ~

prinoe dobiven ea akioporn erednje veli ői ne, a sa najman~iт brojeш biljaka o вtvareno је i najmanji prinod ripe. Medjuti ~

u pojedi nim godinama, razlika ix prinoeima pojedinih vegetace onih proetora је neznatan. Otetupanje ino вa pojedinih vég~

. taoionih proetora Id хг oвeénog ix istoj godini kre će.ee ii ga~

пlваша ispod. 3%. Jedini elućaj и 1972. godini, kada ј ~

najve ći `bro ј bi1 jaka ea preko 5$ dala veéi prinos Id рто ~(у: nog..0 trogodie""njem proeeku, na)ve ći broj.biljaka је 4

аamo ea 1,46 $ veéi prino в od proseka. /Tab. 11./ Izmadju iepitanih vegetacionih proatora prinosi ripe

manje variraju nego izmedju sorti. Biz obzira dali je godina iii godi еnji period bill еuőвi.ji iii vla~niji, guatina aklo-pa, hranidbeni proctor na prinoa korena mali je uticalo.

Tab. 9. Uticaj vegetacionog prostora na prinos korina вeć erne ripe u 1972. ! godini ;u into/ha

Sorta Ve~etacionđ . prost.or .. Promik 50х20 ; 50х30 50x40

Maribo eztrapoly 556,2 500,0 526,3 539,5 Maribo unioa 635,0. 595 ,0 622,5 617,5"

Monfort 588,8 516,5 580,7 561,6

5olorave 610,0 549,0 579,3 579,4 '. KW Qigamono 590,0 533,5 566,3 563,3

1-3602 538,7 485,5 538,7 504,1 1-6808 . 566,3 488,0 553, 8 536,0 Maribo moaova 542,5 435,0 , 491,2 489,6

Prosеk 578,5 512,8 \ 557,3 .549,5 '

II kLrokoJ proizvodnji za dealt godirгat ~ ukupno 10.313 ha, prin ei ma brojem biljaka Id 45.000 - 5.000 ро ha U. pro alku ixi blisld ртгиовгта од 55.000 - 70.000 Razlika je mama 3 into p0 ha xi kor iвt veőeg broja blljaka.no вi ma bтојет iepod 45.000 Pl ha, иešto mu veći Id prinoea~ sa 50.000-55000 biljaka po ha. Id девен godine bile mu. dve go~dine, 1966. i 1973., kada su najmanj đ sklopovi dali najveée\prinoee na ве lom kombinatu. /Tab. 12./ ~

Najlntereeantniji ;ji вlиоа~ п ` na VI RJ gde xi 1966. go-; ; dini i1a parceli id 210 ha ea akioponi 04 42.000-45.000- bi1ja-

ka o вtvaren je apsolutni rekord kombinata,j612 i іtо Po ha, iii tt 1970. godini na I RJ ma manje Id 45.000.biljaka oвtva '

ref ј e prinos id 567. into po há. late g dine na RJ,\II ва јед- va 40.000 biljaka poetignut је 495 into pa h,a.1II 1в'to І1 godini na iвto j RJ ma presej anom repom ko ja ii imala, ~ t'elativno ~~ "°

~

60 .

dobar aklop prinoe Іе bill samo 398 uito, II 1973. godin đ , рč ciii sa najmanjem aklopom cd 40.000-45.000 biljaka Pl hektE ru.postignut ј е iati prinoe, 472 into, kao sa aklopom od.pre ko 65.000.

Tab. 10. IItioaj vegetacionog prostora na prinoa korena вeáerne ripe u 1973• godini u into/ha

8о rta PegetaGioni prostor Prose 50а20 5ох30 50х40

Gemo 3967 546,9 . 535,2. 499,3 527,1

~ 6802 549,4 592,8 571,1 571,1

6804 515,2 563,6 547,8 542,2

KW Mono ' 578, 6 609,5 577,8 586,6

KW Sachaшonс 540,2 580, 3 530,2 550,2

KW Ceroomon4 604,5 609,5 551,9 588,6

HW Precercomono 571,4 533,6 563,6 556,2

ldaribo monova 636,3 674,7 611,2 640,7

Мaribгт extra poly . 541,1 556,1 529,4 542,2

Maribo uoioa 632,9 621,2 593,7 615,9

B2onofort 531,1 506,8 481,8 506,6

NS-pol3г 1 . 501,8 487,6 469,3 486,2

Ns-роlу , 498,5 483,5 449,2 . 477,0 ОвiјеК-роlу 1 435,0 536,1 521,0 497,4

Pro іk 548,7 563,6 535,5 549,2

Tab. 11. IIticaj vegetacionog proatora za prinoe korena веоег ne ripe U рт oaeku sa tri godine u into/ha

Godine Vi etacion3 гoator Pro sel . 50х20 . 50х30 50x40

1971. 449,5 458,6; 452,6 454,E 19 2 . ---' 578,5 512,8 557,3 549,!

1973. 548,7 563,6 535,4 549,:

Proeek 525,6 511,7 515,1 517,E ,.._....... , 61

50-55, 55 9~а ~kuk.ha'

- 352 337 838

393 423 433 940

467 484 506 1184

' 461 472 449 1143

376 414 415 1045

403 456 443 1078.

500 516 435 1098

.273 340 298 1275

487 487 483 1127

341 407 441 889

413 435 424 10313__-т

Godine/b~•óÓÓj./haq~ha 45-50

1964. 304 314

1965 . 399 460

1966 . 521 465

1967. 452 445

1968. 352 441.

1969. 410 449

1970. 428 424

1971. 289 275

1972. 400 480

1973. 462 365

417 432

!ab. 12. UtioaJ vell вine vegetaoionвg proatora na prino в korena вeóerne ripe

, U vremenekou periodn od 10 godlna na ukupnoj povr вlni od 10.313 ha

Prima de вetogodi вnjim rezultatima áiroke proizvodnje /tab. 12./ proae ćчi prinosi korena ripe razl"itog vegetacionog prostora,pokazuju eamo minimalno otatupanje..Radi lak- ве preglednosti ave роиг šiиe pod repom na PK "3enta" u pro- teklih duet godina Pl broju bilj aka raeporedjeno eu u etiri grupe.

II prvu grupu au вvratane paroele ea do 45.0001 ъіlјака po hektaru, u drugu grupu izmedju 45.000-50.000, U treóu iz-

niedju 50.000-55.000, a u őetvrtu grupu ви uzete paroele ave so. iznad 55.000 biljaka po hektaru. Aki si uporedjuj u prino-

si pojedlne grupe Pl veli čini vegetacionog prostora as ора tim pro вekom, proee ćne prinoee svih ćetiri grupa za deeeto-

~

62.

-°--q

63.

godi čnji period, maksimalno otetupanje izmedju pojedine gri Pl nalazí se u granicama izmedju ± 2,59 g6.

Najve ć.t eklop ima sa 2,59 % v вći prince od орв +,еу prosi 1 а , dok aklop ad 50.000-55.000 ima ea isti procena<; manje. Ovo i i l najman;ј i prir.o в тед ј и evim grupama. Najman ј .đ skloj do 45,000 biljaka Pl hektaru dao ii sa 7 mtc/ha, i1i 1,65 % nižl prinos, a вlвдеса grupa ad 45.000-50.001 ва 1,83 % е& pr:.nos ad prose ćnog> I prima ovim rezvltatima nikдkva znač a; na razlika ne po вtoji xi prinosu korena bećerne ере izmedjt manjeg i vвć eg vegetaeionog pro stora.

Tab. 13. Sadr.~aj весега xi repi Pl sortama i vegetacionom prostoru u 1971. godini /u ;b/

sorts Ve etác~лn3 гов or Frosel+

AJ poly cama 15,33 15,42 15,90 15,5° AI, poly 1 15,30 15,32 15,67 15,4', Cecerave 15,07 15,10 16,22 15,46 H - 6802 14,15 15,30 15,28 14,91 KW CercQmono )4,62 15,22 15,68 15 , 5С K9V Cercopoly 15,50 14,48 15,32 15,1с К Sachдmono ' 15,40 15,57 15,28 15 ► 41 Maribo extrapcly 15,93 16,20 15,48 15,87

Maribo menova i5,92. 15,40 15,27 . 15,53 MonoZort 14,87 15,30 15,72 15,29 NS ро lу 1 15,93 15,52 15,05 15,50

Pro eećno 15,27 15,34 15,53 15,38

Sa.dr~г.j сега xi repi u tгogodiвnj еm ogledu veoma male varira /tab. 13., 14., i.5 /. Prose ćne, đ.ige вtije н•[ih sorti i

eva i;ri vegetaclona prostora po godinama ne pokazuju ni је- dan ce].i procpnat odetupanja. Najmanjl вадг ~ај če ćera ii bio xi 1972., kada ii letnjP, вигза uвpurila razvitak, a obilne je-- вепје padavine nisu pogođ ovale tehnolo ~kom aazrevanju ввсег -•

ne ripe. 0va ii b±la орчна pojava za celu Vojvodinu te godine.

Najve ći eadržaj јв nadjen и 1971. godíni, ali ta ra.zlika је ivega 0,85 g6. Na овцо -ru toga možemo amatrati da su pia tavljanje i izwodjenje ogleda bila p0 jednom uhodanom metod ~a, biz mogu&iosti ve ćin grešaka. Jedan ma.nji nedoatatak је to za вve tri godine niau istI sorte uće вtvovale, jer је to bi- 10 eortnJ. ogled, pa ви ulazile nave i ispale poznatije eon-te, a pored toga ii komrinovan sa vegetacionim proetonom tr1 veliéine.

U trogodienjem aroeeku kid najve ćeg broja bilja:za ii ва držaj ee ć era najmanji, a kid srednjeg broja je uaj"edi,.all je razlika evega 0,12 í' /tab. 16.!. '

Tab. 14. Sadтžaj веоета xi r.epi Pl sortama i vegetacionom prostoru xi 1972. godini /tt %/

Sorta .

е _ е ас о •ro stor

Pro sek X

Mambo extra poly 14,50 14,86 15,17 ‚4,84

Maribo uniea 13,50 14,00 13,83 13,77

Monof or t 14,50 15,33 15,56 15,13. Solorave 13,70 13,43 13,72 13,61

KW-Giga mono 14,50 14,60 14,17 . 14,42 H - 3602 14,27 13,80 13,50 13,85

H -: 6802 15,83 15,36 15,35 15,51' Mariba monova 15,26 1.5.36 14, °0 15,17

с'ro век 14,50 14,59 ' 14,52 14,53

Ровно Ii repa gaji radi dobivar.ja e ćera, prilikom oce- ~.е uspeha xi proizvodnji r.ajznaпajniji ie pokazate3.4 prino в зесегн po jed:Lnici povr вinA.

Prinoa b..iolo в.zog весРга bio ii najmanji xi prvoj godini igleda, ali xi proaeku najmanje varira po vegetaoionom ртовно ~u. Sa najve ćim brojem biljaka d.obivená ii. 1,44 mtc/ha manje зРСе ~а Pl ha id proseka avih vegetaei оnih pro stora te godine 'tab. 17. /. II 1972. godiny. najvećS pninos весега је poatig-

tut вн uajv"im brojem biljaka, 5;64 mtc/ha vi вe od isrednjs еdлo вti ogleda te godi ne /tab. 18./, a najmanje i i. dal

.....--r,

4 .

гвdnji sklop sa 5,32 mtc/1ta manje Id prosika, .tT 1973. godi- 1 иajve ći broj biljaka је dal nк jmanji pxinos весега , 4,09 to manje Id proseőnGg, а najve ći pxinoe je postignut ea os-. ednjim brojem biljaka, 4,99 mto/haivi в e Id proseka ogleda tab. 19./. lnterнвant'na ii pojava da neke sorte ii poJedin.iin odinama sa povećanjen vegetaoionog!prostora pokazuju porait rinosa polarizaoionog вeóera, kao вно ' ви 1-6802, 1-6804, axibo monova, Maribo extrapoly u 1973o godini. U pr ethodnim' odinama prinosi ovih sorti Pl vegetacioxiom pros toru bitno е xii menjaju, оаК se sa poraetom vegétacionog prostora i man~ uји . i

ab. 15. Sadr~aj вe ćera.0 repi po sortama i vegetacionom prostoru xi 1973• godiid. /"

orta хе е ао

X roa o~-4 grosek.

ето 3967 15,3 16,9 15,2 15,8

- 6802 14,0 14,.9 . 15,5 14,8

- 6804 14,6 16,0e 15,1 15,2

W то no 15,2. 15,4 13,9 14,8

W Saehamono 15,6 14,8 15,1 15,2

W 'Cerooniono 15,0 16,4 15,5 15,6

W precercomono 15,1 13,1 15,3

aribo mu nova 15,3 і 5',0 15,4 15,2

ariђo extra poly 15,8 15,4 16,0 16,1

aribo unica 14,1 15,.2 14,8 14,7

oпotort 14,8 14,1 . 13,2' 14,0 ,

S - ро1у 1 14,9 15 ~ ,6 . 15,2 15,2

3 - ро lу Z aijek роlу 1

16,4 15,0 .

1'3 , 4 ?.5.,1

. 16,0 14,9

16, 2 15,0

...

ri sek 15,1 15,3 15,1 15,2

~

Sumirajuói prinoee polarizaoionog eóe гa и . веlоп: ogledu ri vogetaoionog prostora xi toku ave tn godine i ivib sorti,

с ~е

ii zakljuđiti da xi prixxosiTa вkor.da nema nika]cvih razli.= ;а . 5а najveóim brojem bi7jaka poetignut је zá.50 kg manji., . ва najmaиji і brojen. za 54 kg veći prinoe аеоегв po"hektaru' .

d proe зka oelog trogodl вnjeg ogleda /tab. 20./.

.

I bd ~tt~pgкi$ е . ad proseka .

~

- 1,44 + 0,27 + 0,'21 1

!.

~

Tab. 16. 8adržaj вееега и re pтoetoru i Pl god'

; % pa vegetacionom ~га eve tr1 godine

Godlne V'e~etacioni гoetor Pro eE 50 s 20 50 а 30 50 z 40

1971. 15,27 15,34. 15,53 15, ~

1972. 14,50 14,59 14,52 ~ . 1973. 15,10 15,30. 15,10 7

. Р 'ініk 14,96 15,08 15,05 15,(

Tab, 17. Prinos polaxizacionog áe ć era u 1971. godine

Sorta. Yegetacioni. g,roetor Pros 50 х 20 50! z 30 50 х 40

Ad poly cama 67,99 71 ,96 72,69

А1 ро1у 1 73,44 7 6, 98 72,36 Oecerave 72,25 71,15 83,84 H - 6802, . 55,00 58 , 23 60,16 57, RWS - Оетвота nо 60,0 3 66,88 i

67,42

gWS - Сегворо lу 68,90 66,42 \ б7,97 67, КW _ 8achaшono 71,18 76,87 60,54

Maribo eztrapciy 72,48 62,77 9,75 68 ;

Мaribo monova .: .76, 51 . . 74,40 6, 64 75,

Monfort : 65,65 69,46 8; 48 ' 67, Di8 - ра Lу ,::1 '13,04' bIB, 61 ,83 75.

Pc' 68,64 70,35 7 І , 29 , 70

Tab. 18. Prince polarizacionog весега и 1972 . godini

So rta Vegetacioni pro stir Prosek

50 x 20 50 х 30 50 x 40

MQ.ribo extrapoly 80,66 74,30 85,29 80,08

Maribo unioa 85,72 83,30 86,09 85,03

Mo иof o rt 85,37 79,17 91,18 85,24

3010 rave 83,57 73,73 79,48 78,92

KW-Gigamo no 85,55 77,89 80,23 81,22

1 - 3602 68,79 66,99 72,73 69,57

1 -' 6802 96,37 74,95 85,00 85,44

Maribo monova 82,78. 66,81 73,19 74,26

Pro elk 83,60 74,64 81,65 79,96

Одвнцрапје od proeeka + 3,64 5,32 + 1,69

Tab. 19. Prino в polarizacionog še ćera u 1973• godiia't

Sorta Vе etaeioni рт ostor Pro elk 50 х 20 50 х 30 50 x 40

Genii 3967 76,10 92,10 85,10 84,45

I - 6802 67,20 92,40 106,15 88,60

I - 6804 76,30 93,10 97,40 88,95

KW mono 101,10 107,80 95,90 101,60

KW Sachamono 85,80 96,.20 70,20 84,05

KW Cercomono 90,00 114,00 97,25 100,40

KW Precercomono 96,65 73,05 97,90 89,20

Maribo monova 99,45 108,00 107,05 104,85

Maribo extra poly 86,90 94,30 98,40 93,20

Maribo unioa 104,90 104,90 100,65 100,50

Monfort 81,40 88,10 58,75 76,10

NS poly 1 79,70 90,50 76,75 82,30

N5 poly Z 77,10 85,45 72,80 78,45

0 в ~ ek poly 1 71;60 . 81,55_ 83,45 78,85

Prosek 85,30 94,38 89,12 89,39

0dstupanje - 4,09 + 5,32 - 0,27

67.,

Tab. 20 . Prose őni prinosi polaxizacionog še ćera Pl vegetacionom prostoru i po godinama za eve tri godine

God me V'egetacioni pro stir Pros ik 50 х 20 50 z 30 50 х 40

1971. 68,64 70,35 70,29 70,08

1972. 83,60 74,64 81,65 79,96

1973, 85,30 94,38 89,12 89,39 ,. .,

Prosek

79,31 79,79 80,35 79,81

Odstupanje od. pro seka - 0,50 - 0,02 +0,.54

Rezultati sortnog ogleda eeéerne ripe kombinovano, sa vegetaeionim pnostonom tri razli ćite veli ćine, podudaraju ea rezultatima вiroke proizvodnje za duet godina. Mogu se prihvatiti kao pouzdani , pa mogu služiti kao putokaz U budu- евт radu tehnologa , proizvodjača #ećerne ripe. Ovo naro ćito иа ~г1 u uslovima stvaran;je i gajenje visokorodne poliploidne I jednokli ćne aorte', , koje drцgačije koriste vegetacioni pros tor i imaju drugačiji zahtev prima вро lјпој sredini ad stare, klaнi čne diploidne sorte. Ovi nezultati , ova iskustva аи od posebnog 2пасаја kada prilike nameću prelaz na definitivnu setvu šećer ne ripe. .

~...~~.

68.

Z.4 K 1 Ј UI AK

Na oanovu trogodišnjeg rezultata ogleda i 3esetogiJi nJe proizvodn j e na ukupno 10.313 hektara može ii zakljući eledećes '

- U proizvodnom područ ju eevвroi вto ćni Baőke veli ći vegetacionog proatora - veli ćlna broja biljaka Pl jedini povr$1ne - zbog već opisanih вpecifićиih klimatskih i р ' до вklh uslova nema zna ćajnog uticaja na prino в i kvalitet š ćerne ripe. Vieina prinosa korena i вadrža ećera u re, pod uticajem sklopa bitno ii xii menja. Na ав поти toga i krajnji rezultat proizvodnje na ukupan prinos áe ć era veli ő . na vegetacionog prietora nije od priaudnag zua čaja.

- Ia ukupnog broja va ~nij в je raepored biljaka u re na 30, na 35 iii na 40 cm razma,ka, eamo rastojanje izmed biljaka da budi вно vi ~e цједпасвпо . Ovo је važno za optim fig osvetljenja bil,iaka, áto ii jedan od usiova za nesmeta akumulaciju e ćera rz repi.

- Pravilan raspored ii vaâr: i kao uslov za normal lad mehanizacije da bi gubici i о €:te ćenje pri ubiranju вес no ripe bili to man.ji.

- U вlиса ~ ц ako pod uticaj em nekog nepovol j nog í' аkto:

xi рто l еćе dodje do reduciranja broja biljaka, ali aki je rn guće oetavljat! oka 40.000 biljaka pa hektariz, nema urea

presejavanju, jer ovaj broj biljaka prvi setve daji;~ bal

proizvodnt rezultat od druge setve ćak i onde, aki bi drug setvom obozbedili bolji aklop.

69.

Z i t e r a t u r a

Zfideoka H.: Še ćerna repa /prevod еа nema ćkog/ Zagreb, 1956.

Bolektiv autara: Šećerna repa. Beograd, 1967.

~tanaoev S. к Oenovni elenienti . аугете nоg proizvodnog proceea ripe па .krupnim gazdinet vima . Prвdavan~e za egroname Zajed к3ić e ро1јоА . kambinata. Zrenjanin, ok tobar 1973•

-.- - -- - —

Agrobic,logi,+a š. agrotehnika še ćerne тере ;/Skripta./. Novi . Sad,_._3970 .

$ubotia B .: Proizvodn а ве rne na ј ~ерs SP% ~ "Servo Лd3.-

hal ј " 7ren3amiđ., oktcrbar 1 973. V y..

Áornsіheueг E.: 'Sgoern~ - repa /prevod s nemaőkog/. Novi Sad, 1973.

Documents

ВАЈ С ВЕ ERDEl У 1 1$T.VAN - Зентархив...}~1iќno iV:PK kao 1:1/, 0/ Zionekle agrani~ena azotna iвhrana i neograni~eno pritica- n.,je kalijцma i. fasfo~a pbi kraju